MATURSKI RADPREDMET: Zarazne bolesti

TEMA: Dezinfekcija

Vrbas, 2011. godine

Прoфeсoр:

Урoшeвић

Учeник:

Кaнaчки Mлaдeн

Пoљoприврeднa шкoлa сa дoмoм учeникa

Футoг

Sadržaj:

Uvod................................................................................................................................................3

1. Pojam i podela dezinfekcije......................................................................................................4

1.1. Podela dezinfekcije prema vremenu izvođenja............................................................4

1.2. Dezinfekcijski postupci (metode).................................................................................5

1.3. Postupak dezinfekcije...................................................................................................6

2. Dezinficijensi..............................................................................................................................8

3. Dezinfekcija objekata i okoline...............................................................................................11

Zaklјučak......................................................................................................................................14

Literatura.....................................................................................................................................15

2

Uvod

Dezinfekcija (fr. dés + lat. inficere – loš, okužen) u širem smislu predstavlјa skup postupaka kojima se uklanjaju, onesposoblјavaju ili uništavaju mikroorganizmi u toj meri da nisu sposobni izazvati infekciju; u užem smislu predstavlјa smanjenje broja mikroorganizama ispod infektivne doze, odnosno uništavanje ili oslablјivanje patogenih mikroorganizama. Za postizanje dezinfekcije se koriste dezinficijensi (hemijska sredstva) koja su slabo selektivno toksična, a imaju germicidno delovanje.

Slika 1: Dezinfekcija objekata

Sanitacija je primena dezinfekcije u javnoj higijeni. Takođe treba razlikovati dezinfekciju od pojma sterilizacije pri kojoj se uništavaju svi mikroorganizmi, dok dezinfekcija – u užem smislu – predstavlјa reduciranje broja mikroorganizama ispod infektivne doze, odnosno uništavanje ili oslablјivanje patogenih mikroorganizama izvan tela domaćina. Postupci dezinfekcije ne primenjuju se samo na telo životinja, već na sve gde se razmnožavaju bakterije i na sve što može biti potencijalni izvor zaraze (radne površine, voda, vazduh, zemlјište, otpadne vode itd.).

Tako su u ranim stolećima lјudi umirali od epidemija (kolera, ili gripa) više nego od ubistava u ratu. Prvi koji je prepoznao važnost dezinfekcije i ulogu dezinfekcijskih sredstava bio je Ignaz Semmelweis (1818-1865). Ovaj naučnik je u toku svog rada u porodilištu primetio da pranjem ruku i instrumenata sa hloriranom vodom dolazi do smanjenja tadašnje groznice dojenčadi. Smanjio je broj umiranja dece za 90%. Robert Koch (1843-1910) je prvi otkrio mikroskopom bakterije uzročnike infektivnih bolesti te ih in vivo kultivisao. Max Von Pettenkofer (1818-1901) je prepoznao značenje higijenskog snabdevanja pitkih i otpadnih voda te pridonio suzbijanju epidemija i može se smatrati i kao osnivač istraživanja higijene. Nјegovi

3

eksperimenti na primeru kolere su doveli do saniranja dovodnih sistema za vodu i kanala za otpadne vode u Minhenu, Hamburgu, Berlinu i Parizu.

1. Pojam i podela dezinfekcije

Zadatak dezinfekcije je uništavanje ili ireverzibilno inaktiviranje klica uzročnika bolesti u kontaminiranim objektima. Cilј dezinfekcije je da se broj uzročnika infekcije na jednoj površini ili predmetu u toj meri reducira, tako da iz toga ne može da proizađe infekcija ili da se prenosu uzročnici infekcija.

Dezinfekciju sprovode specijalizovane ekipe stručnjaka putem laboratorija koji izabrana sredstva primenjuju u koncentraciji i propisanim postupcima proizvođača. Čišćenje (pranje) i dezinfekcija su najvažniji postupci za sprečavanje nastanka i širenja zaraznih bolesti, nastanka infekcije, osobito u sadašnjem vremenu kada su kontakti široki i brzi. Sredstva za dezinfekciju su brojna, pojavlјuju se na tržištu pod različitim komercijalnim imenima. Dezinficijensi mogu biti neutralni, slabo i jako alkalni i kiseli. Nјihov sastav zavisi od namene za upotrebu (da li je samo za pranje, kombinovano pranje ili za dezinfekciju).

1.1. Podela dezinfekcije prema vremenu izvođenja

Dezinfekciju prema vremenu izvođenja možemo podeliti na sledeće vrste:

1. profilaktička, odnosno higijenska dezinfekcija: sprovodi se u svrhu profilakse zaraznih bolesti. Provodi se dezinficijensima širokog spektra delovanja. Ogleda se u čišćenju, pranju i nanošenju dezinfekcionih sredstava na podne, zidne i radne površine. Profilaktička dezinfekcija naziva se još i „rutinska”, jer se može sprovoditi svakodnevno, a može se sprovoditi i periodično, u pravilu dva puta godišnje (jesen i proleće), ali i može biti inicirana specifičnim epiziotiološkim prilikama. U sklopu profilaktičke dezinfekcije su i dezinfekcijske barijere za vozila i lјude na ulazima u privrednim proizvodnim objektima. Dezinfekcijske barijere su bazeni s rastvorom kaustične sode (pH=13-14).

2. tekuća dezinfekcija: provodi se tokom trajanja neke zarazne bolesti, odnosno kada je bolest već prisutna, s cilјem sprečavanja prenošenja i širenja mikroorganizama. S obzirom da kod ove vrste dezinfekcije već imamo prilično jasno definisanog uzročnika, uglavnom se provodi cilјano sa odgovarajućim dezinficijensima koji će uništiti uzročnika.

3. završna ili konačna dezinfekcija: provodi se nakon prestanka zaraze. Svrha ove vrste dezinfekcije je da se osobe koje dolaze u kontakt sa predmetima, priborom i prostorom ne infeciraju. Nužna je kod kontaktnih zaraznih bolesti koje se suzbijaju po zakonu. Prekid takvih zaraza može se proglasiti tek nakon što je, između ostalog, provedena odgovarajuća završna dezinfekcija.

1.2. Dezinfekcijski postupci (metode)

4

Dezinfekcijske metode mogu biti sledeće:

1. prirodni faktori koji deluju na mikroorganizam su: sunčevo svetlo, taloženje, filtracija, poremećaj životnih uslova mikroorganizma, antagonizam mikroorganizama itd.

2. mehaničke metode kojima delujemo na mikroorganizme su struganje, pranje i četkanje (time se broj mikroorganizama smanji i preko 60%), vodeni šmrk, ventilacija itd. Klasičan primer upotrebe mehaničke metode nalazimo u mlekarskoj industriji prilikom uklanjanja mleka zaostalog na površinama mlekarskog pribora.

3. fizikalna dezinfekcija obuhvata toplinu (plamen, suha i vlažna toplina), isušivanje, zračenje, ultrazvuk (specifične vibracije), elektricitet i osmotski pritisak itd.

4. hemijska dezinfekcija zavisi od vrste dezinficijensa koji se primjenjuje, svojstvima i vrsti mikroorganizma i uslovima okoline.

Slika 2: Mehaničke metode čišćenja

Osnovni postupci fizikalne dezinfekcije su:

– sterilna filtracija – čiji je cilј uklanjanje mikroorganizama iz tekućeg medija koji se ne sme zagrejavati niti podrvrgavati visokim temperaturama. Ovaj vid dezinfekcije primjenjuje se kod pripreme lekova i vakcina.

– dezinfekcija zračenjem – koja se sprovodi ultravioletnim zrakama (UV) i jonizirajućim zračenjem. UV zrake deluju na lebdeće mikroorganizme. Kod primene UV zraka bitna je za dezinfekciju udalјenost izvora zraka. Što je izvor UV zraka veći, manja je učinkovitost dezinfekcije. Jonizirajuće zračenje upotreblјava se za sterilizaciju medicinskih instrumenata i pribora (špricevi, kateteri, materijali od lateksa, gumene rukavice, infuzioni pribori i dr.). Za sterilizaciju koriste se beta i gama zrake koje imaju prodorni efekat. Objekti koji su izoloženi beta i gama zrakama ne postaju radioaktivni. Jonizirajuće zračenje koristi se u prehrambenoj industriji za produženje upotrebe životnih namirnica, pasterizaciju.

5

– dezinfekcija toplotom – vrši se postupcima izgaranja, opalјivanja, čišćenja toplom vodom, kuvanja, pasterizacijom i dezinfekcija parom. Vlažna toplina ima prednost nad suvom. Vlažna toplina bolјe i brže prodire u bakterije.

Hemijska dezinfekcija je ubijanje ili inaktivacija patogenih mikroorganizama hemijskim sredstvima. Hemijska dezinfekcija zavisi od vrste dezinficijensa koji se primenjuje, svojstvima i vrsti mikroorganizma i uslovima okoline. Uslovi za dezinfekciono sredstvo:

– deluje na što veći broj mikroorganizama,– deluje u svim sredinama,– deluje brzo i u malim koncentracijama,– dobro se rastvara u vodi,– nema neprijatan miris,– stabilan je,– nije otrovan za životinje i lјude,– ne šteti predmete koji se tretiraju i– nije skup i da je lako transportabilan.

Hemijski dezinficijensi upotreblјavaju se kao:

– tekućina,– plinovi ili aerosoli.

Razlikuju se tri mehanizma delovanja dezinfekcionih sredstva i to:

– denaturacija proteina,– sinteza staničnog zida,– oštećenje citoplazmatske opne i– blokiranje enzimskih sustava.

1.3. Postupak dezinfekcije

Dobar dezinficijens mora imati ova svojstva:

– što širi spektar delovanja,– aktivnost u velikom razređenju i uz prisustvo organske materije,– brzo delovanje na sobnoj temperaturi ili temperaturi tela,– minimalna toksičnost za stanice tkiva,– ne sme biti korozivan, zapalјiv ili eksplozivan, te treba biti pogodan za transport (mali

volumen),– treba biti postojan u dodiru s predmetima koji se dezinfikuju te aktivan i nakon dužeg

dodira s njima,– ne sme imati neugodan miris ili ukus,– cena mora biti prihvatlјiva (ekonomičan!),– rastvorlјiv u vodi, te jednostavan i siguran za primenu i bez pene i– ne sme stvarati hemorezistenciju kod mikroorganizama.

6

Kako bi dezinfekcijom postigli dobre rezultate, trebamo znati protiv koga se borimo. Stoga nas zanimaju svojstva mikroorganizma, i to:

– Da li je rezistentan na određene dezinficijense i koje?– Koje je vrste, koliko je brojan, otporan i koje su mu hemijske karakteristike?– U kojoj je fazi rasta?– Tvori li specifične strukture (kapsule, spore) i koje?

Kada smo saznali protiv koga ili čega se borimo, potrebno je odrediti uslove u kojima se možemo boriti. Zato nam je bitno:

– Temperatura okoline: baze npr. bolјe deluju na temperaturi 50-60°C.– Površinski fenomeni: apsorpcija dezinficijensa, permeabilnost, difuzija, tenzije itd.– Prisutnost drugih elektrolita: elektroliti mogu znatno promeniti jonizaciju

dezinficijensa i svojstva stanice.– Prisustvo organske materije: organska materija može znatno vezati neke

dezinficijense.– Dužina delovanja.

Na viruse dezinficijensi deluju na dva načina:

– oštećuju viruse koji su izvan stanice i time onemogućavaju njihovu apsorpciju i penetraciju u stanicu,

– menjaju nukleinsku kiselinu: mutacije (mutageno djelovanje može biti jako opasno).

Viruse će najbolјe uništiti baze. Delovanje dezinficijensa na spore je otežano jer spore imaju:

– višeslojni omotač,– visok sadržaj masnih materija,– mali sadržaj slobodne vode,– sadrže kalcij-dipikolinat.

Kad smo odredili protiv koga se borimo i u kojim uslovima, preostaje nam samo da odlučimo s čime se borimo. Dakle, trebamo izabrati dezinficijens. Pri izboru dezinficijensa valјa uzeti u obzir:

– broj mikroorganizama,– pristupačnost mikroorganizama,– temperaturu na kojoj najbolјe deluje,– koncentraciju dezinficijensa u rastvoru,– potrebnu količinu, odnosno dozu dezinficijensa,– kiselost,– germicidnu i germistatičnu aktivnost dezinficijensa,– vreme potrebno da dezinficijens deluje,– razgradnju dezinficijensa,– promenu u otpornosti mikroorganizma koje mogu nastati: rezistencija!– inaktivaciju dezinficijensa i

7

– opseg antimikrobne aktivnosti dezinficijensa koja treba biti utvrđena laboratorijskim testovima.

Rezistencija se, u pravilu, javlјa zbog primene nižih koncentracija dezinficijensa, a ponekad i zbog nedovolјne doze. Dezinficijense možemo inaktivirati sapunima, detergenitma i dezinficijensima. Česta je pojava da jedna vrsta dezinficijensa inaktivira drugu! Stoga na to moramo paziti prilikom rada. Jedini siguran izuzetak od toga je alkohol. Uz to jedino kod alkohola su niža razređenja s većim učinkom: najbolјe deluje 70% alkohol – bolјe no 90%-ni.

Priprema za dezinfekciju obuhvata mehaničko čišćenje je potrebno provesti prvenstveno kod uprlјanih površina u stajama. Nakon grubog mehaničkog čišćenja slijedi sanitarno pranje. Sanitarno pranje (vlažno čišćenja) ima za cilј odvojiti fiksne čestice i smanjiti broj mikroorganizama. Najbolјe ga je provoditi uz prskanje toplom vodom pod velikim tlakom. Na kraju priprema za dezinfekciju ide sušenje.

2. Dezinficijensi

Svojstva idealnog dezificijensa:

– široki spektar,– brzo delovanje,– otpornost prema delovanju različitih faktora okoline,– netoksičnost,– rastvorlјivost,– neškodlјivost za okolinu,– kompatibilnost sa površinom: ne bi smeo korodirati instrumente niti metalne

površine, niti štetiti matrijalima kao što su tkanina, guma, plastika itd.– rezidualno delovanje: trebao bi ostaviti antimikrobni film na tretiranim površinama,– jednostavnost za upotrebu i– ekonomičnost.

Mehanizam delovanja hemijskih dezinfekcionih sredstava:

– denaturacija proteina: kiseline i baze, – stanični zid: aldehidi,– citoplazmatska membrana: kvarterne amonijeve baze, fenoli, bigvanidi (hloroheksidin

i oktenidin),– nukleinske kiseline: boje, peroksidi, hlorni preparati i– enzimi ili proteini: metalni joni i oksidirajuća sredstva.

Tabela 1: Delovanje dezinficijensa na bakterijsku stanicu

Način djelovanja Dezinficijens

Koagulacija proteina Alkoholi, derivati fenola, formaldehidHidroliza unutrašnje strukture stanice

Kiseline, baze

Oštećenja izazvana Vodonikov peroksid, halogeni (F, Cl, Br i I), kalijev

8

oksidacijom permanganat, ledena sirćetna kiselinaOštećenja izazvana površinskom aktivnosti

Amfotezidi, kvarterni amonijevi spojevi; Omnisan, Cetavlon (NH4

+)

Kiseline (HCl, H2SO4) su vrlo dobri dezinficijensi, ali korodiraju. Organske kiseline, poput sirćetne, se koriste u prehrambenoj industriji za konzerviranje namirnica. Za glјivične infekcije upotreblјavaju se salicilna, benzojeva kiselina. Sumporna kiselina H2SO4 se koristi za dezinfekciju podova, valova, utovarnih rampi. Upotreblјava se i u smeši sa karbolnom kiselinom 3-5%. Hlorovodonična kiselina (HCl) se koristi za dezinfekciju osoke i otpadnih voda i odvodnih kanala

Baze (gašeni kreč - Ca(OH)2, masna (kaustična) soda – NaOH, soda – Na2CO3) su izrazito dobri virucidi. Koriste se za grubu dezinfekciju onečišćenih površina. Uz to poseduju dobru sposobnost odmašćivanja. Najčešće se upotreblјava 2-5% masna soda (NaOH). Ukoliko želimo uništiti spore bakterija onda ćemo primeniti 30% NaOH i to kroz jedan duži vremenski period.

Aldehidi su dezinficijensi širokog spektra, ali sporo deluju. Formalin je 40% rastvor formaldehida. Toksični su pa se gotovo ne upotreblјavaju. Formaldehid je gas oštrog mirisa, velike dezinfekcione sposobnosti, koristi se za dezinfekciju prostorija koje se mogu dobro zatvoriti. Formalin je 35 – 40% vodeni rastvor formaldehida. Ima jaku dezinfekcionu sposobnost. Koristi se u rastvoru 3 – 5% za dezinfekciju klanica, operacionih sala, vagona. Ima i dezodorantna svojstva.

Slika 3: Aldehidi

Fenoli (fenol – ciklički uglјikovodik) – od kojih je najpoznatija karbolna kiselina – su ekološki neprihvatlјivi. Temperatura je inhibitor za brže delovanje. Ne koriste se na dečijim odelјenjima i osoblјu koje ga koristi obavezno se preporučuje da moraju nositi zaštitne rukavice jer se brzo resorbira kroz kožu i mogu dovesti do hronične toksičnosti.

Alkoholi su vrlo dobri dezinficijensi. Spadaju u brzo delujuće dezificijense, koriste se najčešće za dezinfekciju ruku. Lako ih inaktivira prisutnost organskih materija, upotreblјavaju se relativno na čistim i suvim predmetima i površinama, deluju brzo, brzo isparavaju i relativno su skupi. U pravilu se koristi etilni i izopropilni alkohol. Delovanje izopropilnog alkohola je jače.

9

Propiten-glikol i trietilen-glikol su izrazito jaki dezinficijensi ukoliko se upotrebe kao aerosol.

Etilni oksid u gasovitom stanju duboko prodire u materijale. Deluje germicidno. Upotreblјava se u sterilizaciji.

Katjoni, anjoni i amfoterni spojevi su površinske delotvorne materije razređeni u rastvorima i imaju delovanje ovlaživanja, emulgovanja i detergenata. Od katjona se koriste kvarterni amonijevi spojevi (Omnisan, Cetavlon; NH4+) koji imaju germicidno delovanje. Anjonski spojevi su rastvorlјivi i u vodi i u masti. A amfoterne površinske delotvorne materije koriste se za dezinfekciju kože, instrumenata, zidova, podova itd.

Halogeni elementi. Delotvornost im zavisi od koncentracije. Od halogenih elemenata (F, Cl, Br, I i At) za dezinfekciju široku upotrebu imaju hlor i jod (Cl i I). Hlor je otrovan i korozivan gas, koristi se za dezinfekciju vode i otpadnih voda. Hlor je jak oksidans jer ima sposobnost vezanja elektrona i vrlo brzo reaguje. Od anorganskih spojeva hlora najpoznatji dezinficijensi su hipoklorit, npr. Ca-hypochlorite (CaOCl). Hipohloriti su dezificijensi koji sadrže hlor i imaju širok spektar upotrebe gdje je potrebna mikrobiološka čistoća.

Oksidacijska sredstva. Kalijev permanganat nema previše široku primenu. Vodoniko peroksid (H2O2) je dobar dezinficijens. Istovremeno je ekološki vrlo prihvatlјiv – nema rezidua:

2H2O2 → 2H2O + O2

Per-kiseline (kiseonik je jednovalentan) su kiseline kojima je dodan jedan kiseonikov atom. Tako smo dobili par dobrih dezinficijensa: per-mravlјa, per-sirćetna, per-propionska kiselina. U reakciji O-jon biva otpušten i oksidira. Per kiseline su važen za dezinfekciju gnoja.

Izotop kisika, ozon (O3), ima dobra svojstva za dezinfekciju vode. Međutim je problem određivanje tačne koncentarcije.

Boje – razlikujemo tri tipa boja s antimikrobnim učinkom: akridine, trifeniletane i kinone i njihov delovanje je uglavnom na gram pozitivne i negativne bakterije, dok kinoni su poznati fungicidi u polјoprivredi.

3. Dezinfekcija objekata i okoline

Dezinfekcija objekata: za uspešan uzgoj stoke, odnosno osiguranje zdravog i produktivnog stada, stočari trebaju znati osnove dezinfekcije da bi je mogli na svom gazdinstvu i provoditi. Svrha sanitacije (čišćenja) i dezinfekcije jest uništavanje mikroorganizama u staji, ponajpre patogenih, što u životinja uzrokuju zarazne bolesti i različite infekcije (upale), od kojih životinje obolevaju, ali mogu i uginuti.

Prvo se izvrši mehaničko čišćenje, a sakuplјena nečistoća ukloni iz objekta. Sanitarno pranje vrši se 1% NaOH zagrejanim na temperaturu

700°C. Nјime se peru podovi, jasle, boksovi, pregrade i donji delovi zidova. Kada se staja malo prosuši posle pranja, vrši se njena dezinfekcija. Prvo se dezinfikuje polovina tavanice, zid, pa pod, zatim druga polovina objekta istim redom idući unazad do kraja staje. U okviru dezinfekcije

10

staje treba dezinfikovati i ispuste ako oni postoje. Utrošak dezinfekcionog sredstva: 0,5 – 1,0 l / 1 m2 površine

Dezinfekcija vode: podrazumeva uklanjanje ili uništavanje patogenih i fakultativno patogenih mikroorganizama. U toku dezinfekcije i sterilizacije vode nastaju kod mikroorganizama grubi poremećaji koloidne ravnoteže (zbog dejstva fizičkih, fizičko-hemijskih i hemijskih agenasa), i poremećaji ravnoteže njihovog fermentnog sistema. Naročito su izražene ireverzibilne fizičko-hemijske promjene fermenata disanja i drugih fermenata metabolizma mikroorganizama, što dovodi do inaktiviranja i smrti ćelija.

Dezinfekcija vode se može postići na više načina: fizičkim (kuvanjem, ultralјubičastim zracima, ultrazvukom), hemijskim sredstvima (kreč, elektrolitičko srebro, ozon, jod, persićetna kiselina i hlorisanje). Svi pobrojani postupci i sredstva, sem hlorisanja, su ili skupi ili neprikladni, te ne dolaze u obzir za dezinfekciju većih količina vode za piće. Voda se najčešće dezinfikuje korištenjem hlor-gasa ili upotrebom preparata koji u vodi oslobađaju izvjesnu količinu aktivnog hlora.

Slika 4: Dezinfekcija i prečišćavanje vode

Dezinfekcija kod pojedinih zaraznih bolesti: bolesti izazvane sporogenim bakterijama (antraks, šuštavac) hlorni kreč sa 5 – 7% aktivnog hlora, 10% rastvor formalina, 5% karbol-sumporne kiseline;

11

bolesti izazvane nesporogenim bakterijama (tuberkuloza, bruceloza, salmoneloza, crveni vetar, leptospiroza) 5 – 10% formalina, 5% krezolsumporne kiseline, 2 – 3% vrući NaOH, hlorni kreč sa 3-5% aktivnog hlora; bolesti izazvane virusima (slinavka i šap, svinjska kuga, kokošija kuga, besnilo) 2 – 4% vrući NaOH, 5% formalina, hlorni kreč sa 3% aktivnog hlora.

Dezinfekcija đubreta se vrši spalјivanjem, hemijskom i biotermničkom dezinfekcijom. U pakovanom đubretu stvara se toplota dejstvom termofilnih bakterija. Temperatura može da dostigne 50 – 700°C i više i dolazi do antagonizma među mikroorganizmima. Nastaju soli organskih kiselina i dolazi do promene Ph sredine što takođe nepovolјno deluje na rast i život patogenih mikroorganizama.

Ovi procesi se dobro razvijaju u konjskom i ovčijem đubru (toplo đubre), dok je đubre goveda, svinja i živine hladno đubre

Biotermička sterilizacija traje 1-6 meseci. Đubre se pakuje u jame dubine 0,5 m i visine do 1,25 m. Pod je od betona. Đubre treba da je udalјeno od bunara, saobraćajnica tekućih voda, životinja.

Dezinfekcija osoke: osoka se skuplјa u jame osočare i sadrži puno organske materije što otežava njenu dezinfekciju. Može se koristiti krečno mleko ili negašeni kreč u odnosu: 5-10 delova osoke na 1 deo kreča. Najčešće se koristi hlorni kreč kod sporogenih uzročnika: na 1 l osoke dodaje se 30 g hlornog kreča sa 25% aktivnog hlora, a kod nesporogenih uzročnika dodaje se 9-13 g suvog hlornog kreča na 1 litar osoke.

Dezinfekcija transportnih sredstava prilikom prevoza zdravih, obolelih ili sumnjivih životinja se vrši: prskanjem vrućom vodom (2% rastvor kamene sode), mehaničkim čišćenjem, sanitarnim pranjem, dezinfekcijom (2% vrući NaOH, 2-3% formalina, 3-5% hlorne kreči) i dezinfekcijom đubreta koje se prevozi (5% hlorne kreči).

Dezinfekcione barijere: dezinfekcione barijere za vozila grade se od betona i treba da su dovolјno široke i dugačke da se točkovi najmanje jednom obrnu u dezinfekcionom rastvoru. Visina mora biti tolika da se gume potpuno potope i dezinfikuju. Dimenzije: 6 m x 3 m x 0,25 m. Najčešće se koristi 2% NaOH.

Dezinfekcione barijere za obuću na ulazu na farmu i na ulazima u pojedine objekte su u obliku sunđera ili rešetki od drveta ili metala. Iznad njih treba da je u visini od 1-2 cm dezinfekcioni rastvor. Dimenzije: 1 m x 0,5 m x 0,02 m. Za dezinfekciju ruku na ulazu u krug farme postavi se kofa sa dezinficijensom i kofa sa običnom vodom.

12

Slika 5: Dezinfekciona barijera za motorna vozila

Zaklјučak

Dezinfekcija je po definiciji odstranjivanje neželјenih i opasnih mikroorganizama s pojedinih površina. Dezinfekcijom se ponekad ne odstrane nužno svi mikroorganizmi te se savršeniji oblik dezinfekcije, kada se unište svi organizmi, naziva se sterilizacijom.

Postoje brojne definicije dezinfekcije. U suštini, dezinfekcija je metoda uništavanje nepoželјnih mikroorganizama do te razine kada nisu sposobni da oštete zdravlјe. Na tržištu postoje razni dezinficijensi njihov sastav ovisi o namjeni za upotrebu. Rezistencija se, u pravilu, javlјa zbog primene nižih koncentracija dezinficijensa, a ponekad i zbog nedovolјne doze. Česta je pojava da jedna vrsta dezinficijensa inaktivira drugu.

Zašto je uopšte potrebno dezinficirati ili sterilizirati određene površine ili predmete? Mikroorganizmi koji se vrlo lako i brzo namnože, mogu predstavlјati velik zdravstveni rizik, budući da uzrokuju brojne infekcije ili obolјenja. Iz tog razloga bitno je površine u domaćinstvu, kao i odeću te sve površine s kojima dolazimo u kontakt držati što čišćima.

Savršena dezinfekcija, ili sterilizacija, retko kada se može postići, budući da su za to potrebne visoke temperature ili, najčešće, više ili manje štetne hemikalije. Dezinfekcijska sredstva koja koristimo u svakodnevnom životu, kompromis su između ekološke prihvatlјivosti, zdravstvene prihvatlјivosti i efikasnosti.

13

Literatura

Hinić N.,: Priprema predmeta „Higijena i nega domaćih životinja“, Srednja polјoprivredna prehrambena škola „Stevan Petrović Brile“ Ruma

http://www.hlede.net/studentski_radovi/zoohigijena/DDD.htm

Magdić V.: Dezinfekcija staje, pribora i stajske opreme, Izdavač: FiLeDaTa, Zagreb

http://en.wikipedia.org

14