MaxMinus 52 ..1.3.2014

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014

http://slidepdf.com/reader/full/maxminus-52-132014 1/100

SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI!

ALL OTHERS ARE GOOD, WE ARE DIFFERENT!

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014


Redakcija / Editorial Board:

Petar Lazić (Beograd, Srbija);

Aziz Yavuzdoğan (Istanbul, Turkey);

Goran Radosavljević (Beograd, Srbija); Enes

Čelosmanović (Zagreb, Hrvatska), Marcos

Ribeiro Mendes TUBA (Cachoeirinha, Brazil),

Jože Kos Grabar (Maribor, Slovenija), Sanja R.

Petrović (Novi Sad, Srbija), Samira Begman

(Zurich, Švajcarska), Mirjana Marinković

(Beograd, Srbija), Zlata Žunić (Tuzla, BiH),

Andrej Glišić (Pančevo, Srbija), Ratko Orozović

(Sarajevo, BiH), Suno Kovačević (Zenica,

BiH), Ekrem Macić (Konjic, BiH), BobanMiletić Bapsi (Knjaževac, Srbija), Ivo Mijo

Andrić (Zagreb, Hrvatska), Elvis Huremović

(Travnik BiH), Jasmin Mrkalj Kadmus

(Podlehnik, Slovenija), Zoran Spasojević

Paske (Kragujevac, Srbija), Vladislav

Pavićević (Bar, Crna Gora), Abdurahman

Halilović (Rijeka, Hrvatska), Slobodan Žikić

(Jagodina, Srbija), Vasil Tolevski (Skopje,

Makedonija), Pavle Popović (Kruševac,

Srbija), Ernest Bučinski (Banja Luka, BiH).

Editor in chief—

Gl. i odg. urednik

MaxMinus magazin :

Sabahudin Hadžialić,

Pošta/Mail: Sarajevo & Bugojno, Bosna i

Hercegovina: Grbavicka 32, 71000 Sarajevo,BiH

E-mail za radove/Contribution E-mai:

[email protected]

Radovi dostavljeni poštom se ne vraćaju/

Contributions send by mail are not sending

back to the authors.

Zamjenik glavnog i odgovornog

urednikaMaxMinus nedjeljnika /Deputy Editor

in chief of MaxMinus magazine:

Petar Pismestrović, Klagenfurt, Austria;

[email protected]

Logo i design zaglavlja magazina/Design of

the head logo of the magazine: Tošo Borković,

Beograd, Srbija i Marcos Ribeiro MendesTUBA, Cachoeirinha, Brazil

DTP– InDesign ARS Studio Sarajevo &

Bugojno

NAPOMENA: Objavljujemo samo one

radove koji budu dostavljeni na našu E-mail

adresu. Za razliku od drugih, mi ne “skidamo”

ništa sa društvenih mreža i/ili WWW

stranica. REMARK: We publish only those

contributions which are delivered directly on

our E-mail address. Comparing to others, we

are not downloading anything from social

networks and/or WWW sites.

Prvi broj objavljen 2.9.2010.g. Izlazio

mjesečno od 1.9.2010 do 1.5.2012. Od1.9.2012. izlazi svaka tri mjeseca

MaxMinus

Verfügbarkeit Zugänglich im Internet

Schlüsseltitel

MaxMinus

Titel MaxMinus [Elektronische Ressource]

Verlag Kü snacht : Einhorn Verlag, S. Begman,

2010-Aktuelle

Erscheinung 4x jährl.

Zählung Broj 1 (02.09.2010)-

Anmerkung Titel von Homepage (gesehen am

01.10.2012)

Anmerkung Beschreibung und URL werden

nicht

aktualisiert ISSN 2296-0902

URI http://maxminus.weebly.com/

2 BLA BLA BLA Exero 01, 5555

Sesija Asocijacije nezavisnih intelektualaca Krug 99, Sarajevo, Bosna i Hercegovina, 16.2.2014.

Prijedlog Platforme za izlazak BiH iz stanja socijalnog bunta

1. Krug 99 smatra da je aktuelno stanje socijalnog bunta izazvano dubokim ekonomskim, socijalnim ali i političkim problemimau kojima žive građani BiH preko dvadeset godina. U iznalaženju mjera za promjenama stanja koje generira socijalni buntneophodno je jasno distancirati opravdani bunt od svih oblika nasilja, paljenja i uništavanja javne i privatne imovine. Nosioci,

po broju kao mala skupina izvršilaca, nisu reperezetenti građana i njihovih zahtjeva. Na zahtjeve građana treba odgovoritidemokratskim sredstvima razumne politike, na postupke nasilja treba odgovoriti mjerama na zakonu zasnovanih sankcija. Nužno je nastaviti reformu policije i civilne zaštite u funkcionalnom okviru države.Sabahudin Hadžialić: “Na zahtjeve građana treba odgovoriti demokratskim sredstvima razumne politike…”…Voliobih da mi neko konkretno kaže kakva su to demokratska sredstva razumne politike u zemlji “organi(zirane)zovaneanarhije” kada govorimo o odgovornosti izabranih predstavnika vlasti koji su odgovorni jedino onome koji ih je doveona to mjesto, a to nije narod, već njegov, daiđa, amidža ili tetić, koliko god mi šutjeli o tome. Demokratija je, kakoLajphart kaže “vladavina slobodno izabranih predstavnika naroda” što eo ipso znači da trebaju i slobodno odgovaratiupravo narodu odnosno narodima koji su ih birali. Ovo što se nama dešava danas u FBiH je upravo poziv da odgovarajunarodu, ponoviću, predstavnici SVIH političkih partija, bilo u vlasti i/ili opoziciji. Pred nama se postavlja metodološkopitanje KAKO?

Odgovor je bolno jednostavan, samo ako ostavimo po strani vlastite, sebične interese, svakoga od nas i pozabavimo se,prije svega, ROKOVIMA, jer vremena za gubljenje više nema:1. Imenovanje tijela od tri člana (BHS) ispred Kruga 99 koje će prisustvovati sljedećem Plenumu građana i predložiti, kaograđani, članovi Asocijacije nezavisnih intelektualaca “Krug-a 99” sljedeće:a) Da eminentni pravni, ekonomski, komunikološki, sociološki, i svi drugi stručnjaci, članovi akademske zajednice,članovi Kruga 99 stave na raspolaganje svoje znanje i umijeće tako da u roku od 15 dana od dana usvajanja ovog

prijedloga dostave na uvid Plenumu građana Sarajeva analizu svih Zakona u BIH koji se konkretno tiču njihove struke.Istovremeno da Plenum građana traži da u roku od 48 sati od odluke na Plenumu građana, odgovorni zakonodavniorgani na nivou Kantona, Federacije i države BiH dostave Zakone koje su usvojili i koji su na snazi od nastankadejtonske države do danas. Zbog čega? Kako bi imali uvid u ono što i jeste navedeno ne u jednoj odbrani na sudovimaoptuženih za silne malverzacije, pljačke i manipulacije i odgovoru: “Ja sam radio po zakonu.” Po analizi prepuštamoPlenumu građana kako će i šta će dalje raditi po ovom pitanju.

2. Prvi, neposredni postupak svih društvenih aktera treba da bude zahtjev za hitnim uspostavljanjem funcionalnih institucija,namjesto onih smjenjenih ili u ostavci. Taj postupak mora biti i legalan i legitiman. Legalitet će se mjeriti kroz poštovanjedemokratskih procedura, a legitimitet uspostavljen kroz odmjereni dijalog demokratski izabranih predstavnika u institucijamavlasti sa spontano uspostavljenim socijalnim, građanskim grupama i organizacijama. Isključivost bilo koje strane samo ćevoditi u nove konikte bez rješenja, kao i strančarenje i politikanstvo bez kraja, takođe.Treba delegitimizirati vaninstitucionalnoodlučivanje partijskih elita, snaženjem odgovornosti institucija i pojedinaca koji je čine.Sabahudin Hadžialić: Treba provjeriti legalitet “demokratskih procedura” jer ako je potrebno za imenovanje jednekantonalne vlade, po zakonu, 60 dana, u tom slučaju zakon ne valja jer, kako rekoh, vremena za gubljenje više nema.Potrebno je to smanjiti na najmanje 15-20 dana. Izrazi “odmjereni dijalog” treba zamijeniti adekvatnim “stručnimpolilogom” između predstavnika vlasti (stručnih) i Plenuma građana (stručnih).

3. Treba prihvatiti, za početak, i palijativene mjere socijalne pomoći najugroženijim kategorijama stanovništva i radništva, pogotovo u onim rmama koje godinama ne primaju plaće, nemaju zdravsteno osiguranje ili povezan radni staž, kao i mjere pomoći poboljšanja socijalnog standarda studenata, prevoza đaka i sl. Mora biti sačuvano dostojanstvo građana koji su dovedeniu stanje socijalne potrebe.Sabahudin Hadžialić: Gašenje požara “čašom vode” kako je i navedeno treba izvršiti na način da se ukinu privilegijeizvršnim i zakonodavnim dužnosnicima I od tih sredstava realizirati “palijativne, odnosno privremene mjere socijalnepomoći”. Sve to predložiti Plenumu građana od strane našeg koordinacijskog tijela na prihvaćanje ili ne. Ne zaboravite,oni su ti koji odlučuju. Mi samo predlažemo. Rokovi za navedeno 15-20 dana.

4. Odgovornost je svakog čovjeka u BiH, a posebno aktera javnosti, da ne dozvole manipuliranje sa opravdanim socijalnoekonomskim zahtjevima kako u stranačke svrhe, svrhe anarhije, tako i u preusmjeravanje energije opravdanih protesta umeđuetničko nepovjerenje i sukobljavanje. Nužna je kritička distance prema skupinama i organizacijama koje protiraju od

proizvođenja kriza.Sabahudin Hadžialić: Napisao sam prije nekoliko dana (prvi dan protesta, 7.2.2014.) sljedeću misao: “Budi se IstokZapad, Sjever i Jug obespravljene, građanske Bosne i Hercegovine. Samo da se Srbi, Bošnjaci i Hrvati ne probude.”Molio bih vas da i mi, kao članovi Krug-a 99, kada javno istupamo navedemo da nastupamo u lično ime jer akovidimo nekoga kako nastupa, a član je i naše Asocijacije nezavisnih intelektualaca, dajte da budemo nezavisni, ali ne odpameti. Kada vidim stavove određenih naših članova koji ovih dana kolaju javnostima BiH, pitam se da nismo članoviodređenih partija ili etničkih grupacija.

5.Krug 99 apeluje na građane da nastave sa povremenim protestnim okupljanjima u demokratskoj i dostojanstvenoj formisve dok nosioci vlasti ne donesu svima razumljive i neophodne, konkretne mjere za promjenu stanja u zemlji. Treba što prijeinstitucionalizirati organizaciju protesta kako oni ne bi okončali bez vidljivih rezultata.Sabahudin Hadžialić: Plenum građana je upravo to – institucionalizacija organizacije protesta i mi trebamo otvorenopodržati to.

RIJEČ UREDNIKA - mR.sc. sAbAhUDIN hADžIAlIć

MaxMinus 52

Mart 2014 . U Zenici na protestima 63-godišnji Husein Ibraković svoje

nezadovoljstvo izražava karikaturama...

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014


Exero 01, 5555 BLA BLA BLA 3

6. Krug 99 poziva aktere vlasti da u dijalogu sa ekspertima, skupinama intelektualaca, javnih i kulturnih radnika, otvore pitanja kako posljedica tako i dubljihuzroka socijalnog bunta da se ono ne bi pretvorio u trajno stanje konikata bez rješenja. U tom smislu treba razmatrati i moguću politiku daljih kreditnihzaduženja države, i svih nivoa vlasti, u funkciji otvaranja javnih radova i plasmana povoljnih kreditnih sredstava za samozapošljavanje, denisanje mjeraza ublažavanje posljedica neoliberalnog ekonomskog koncepta mjerama socijalne države, kontektualiziranja bankarskog sektora sa realnim potrebamadomaćeg razvoja, transformaciju penzionih fondova kao investicionih fondova, zabranu privatizacije komunalnog sektora, stavljanje energetskog resursa ufunkciju domaćeg razvoja, certiciranja standarda obrazovanja i zdravstvene zaštite, i dr.Sabahudin Hadžialić: Kao građanin ove države i član Krug-a 99 otvoreno sam protiv “politike daljnjih kreditnih zaduženja države, i svih nivoavlasti” već sam za procesuiranje odgovornih (rok – 15-20 dana od strane stručnih i nezavisnih tužilaštava i organa gonjenja) u skladu sa mojimstavom koji se od 10.2.2014. nalazi i na mojoj zvaničnoj WWW stranici: “Moje ime, znanje i umijeće podržava sve ono što vodi konsocijacijskompolilogu sa ciljem zadovoljenja usmjerenog procesuiranju svih onih koji su se okoristili periodom 1990 - 2014 sa ciljem zadovoljenja neobuzdanihpljačkaških ambicija. Nestranačka, ekspertna vlada na svim nivoima vlasti je pretpostavka uobličavanja moguće alternative “organi(ziranoj)zovanoj anarhiji” koja se odaziva na ime moderne, trenutne Bosne i Hercegovine. Ali, uz istovremeno kreiranje takozvanog “mehanizma opoziva”koji se aktivira u roku od šest (6) mjeseci od imenovanja, ako se pokaže da se desilo da je “sjahao kurta, a uzjahao murta”.” U navedenom je novac

I ako mi neko kaže da bi to moglo trajati godinama, pozivam se na stavku gdje sam navodio zakone koji su im to omogućili. Nećemo ići u “lovna vještice” već u “lov na lopove” koliko god mi šutjeli o tome. Primjera radi, dobio sam Poziv od Vlade Iraka da zajedno sa kolegom ŽarkomMilenićem iz Brčkog učestvujem na Završnoj manifestaciji “Bagdad, glavni grad arapske kulture 2013.g.” u ime Bosne i Hercegovine koja će bitiodržana od 19.2. – 23.2.2014.g. Tražio sam od institucija vlasti samo 400 KM dnevnica da imam tokom boravka od četiri dana jer ostale troškovesnosi Vlada Iraka, kao Istaknuti samostalni umjetnik, ali ni država, ni federacija, ni kanton, ni grad, ni općina mi nisu pozitivno odgovorili…nemaju taj novac, ali imaju za nonsense svakodnevnice kao što je jedan prosječan ručak u elitnom sarajevskom restoranu. Ja idem u Irak za pardana, ali sa svojih 50 Eura u džepu jer sam sposoban, ali nisam podoban ni jednoj političkoj opciji. Ne dozvolite da budemo nezavisni od pametiveć nezavisni od njih, da ne pominjem drugačije nazive. Rokovi do 30 dana.

7. Privatizacija i privatna inicijativa ne smiju biti unaprijed kriminalizirani, podjednako kao što rušilaštvo na protestima ne smiju prikriti činjenicunezadovoljstva socijalno - ekomomskim stanjem, nepostojanjem perspektive za zapošljavanje omladine, korumpiranošću vlasti na svim nivoima koji sudoveli do radikalnog socijalnog bunta radnika, nezaposlenih i građana općenito. Neophodno je utvrditi odgovornost pravosudne i izvršne vlasti na svimnivoima, a posebno tužilaštava, za propuštanje i nereagovanje na zloupotrebe u procesu privatizacije, na korupciju, na nerad administracije. Pri tužilaštvitreba formirati specijalna tijela za suzbijane korupcije i organizovanog kriminala po uzoru na hrvatski USKOK ( Ured za suzbijanje korupcije i organizovanogkriminala), te donošenje zakona o oduzimanju nelegalno i neosnovano stečene imovine. Neophodno je razmotriti i druge modele privatizacije za rme ukojima je taj postupak evidentno neuspješan, uključujući i radničko dioničarstvo.Sabahudin Hadžialić: Nećemo unaprijed kriminilarizirati „privatizaciju“, ali nemojmo miješati „privatnu inicijativu“ sa privatizacijom, molim

vas. Zna se vrlo dobro ko je šta i kako stekao od 1990.g. do danas. Predlažem da se briše riječ privatna inicijativa. Rokovi za uspostavu USKOK-aBiH do 30 dana.

8. Postojeća vlast jeste izgubila legitimitet kod građana, ali je legalna sve dok ne bude izabrana nova i to se ne smije dovoditi u pitanje jer je stanje anarhijegore od toga. Stoga treba zahtijevati od Visokog predstavnika međunarodne zajednice da preduzme mjere iz nadležnosti koje ima za provođenje Dejtonskogmirovnog sporazuma, kako bi se zaustavila opasnost destabilizacije i destrukcije demokratskog poretka i institucija BiH, i da preuzme svoje obaveze izAneksa X u punom kapacitetu, te da s obzirom da je on krajnji tumač civilnog dijela Dejtonskog sporazuma konačno da tumačenje odredbi Ustava BiH ododatnim nadležnostima države BiH (čl. 3 st.5) koje bi mogle integrisati državu.PIK treba odmah razmotriti problem legitimiteta vlasti u BiH i osnovanost

potrebe za vanrednim izborima, uključujući i mjere za koje je ovlašten Visoki predstavnik u vanrednim okolnostima. Apelujemo na članove PIK-a dashvate ozbiljnost situacije, prevazidju unutrašnje podjele i da omoguće Visokom predstavniku međunarodne zajednice da preduzme mjere iz nadležnostikoje ima za dosljedno provođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma u svim njegovim segmentima kako bi se zaustavio trend destabilizacije i destrukcijedržave BiH i njenih institucija.Sabahudin Hadžialić: Ovo je “Organi(zirana)zovana anarhija” što živimo kao sistem i treba da navedeno tijelo koje predlažem u ime Krug-a99 predloži Plenumu građana sljedeće: “Naš Izborni zakon ne sadrži u sebi mogućnost vanrednih izbora i oni se ne mogu provesti osim na nivoucijele države. Za tako nešto sigurno nećemo imati koncenzus u oba entiteta i to mora svima biti jasno, koliko god to bolno saznanje bilo. Uvjerensam da je daleko bolje, umjesto vanrednih izbora sada (koji bi svakako bili izmanipulisani od strane spin-majstora ove ili one stranke) uvestinestranačke, ekspertne vlade u FBiH na svim nivoima sa rokom trajanja do oktobra/listopada 2014.g. i da one pokušaju spasiti nastavak pljačke

i osiromašenje naroda, uvesti 1 KM naknade mjesečno za sve već ranije zaposlene vijećnike/zastupnike/poslanike na svim nivoima zakonodavnevlasti, a zaposlenima uvesti plaću u nivou prosjeka FBiH. A u oktobru/listopadu 2014.g. zaigrati na nova i samo nova imena na listama uvodećipravilo u Izborni zakon da niko, ama baš niko ko je makar jednom bio izabran i u jednom mandatu bio angažiran, ne može biti ponovo biran. Iamerički predsjednik može biti samo u dva mandata, a koliko znam, u ministarskim foteljama i parlamentarnim klupama sjede ljude za koje jošmalo i možemo reći da su od punoljetstva tu.”

9. U vezi sa rezolucijom Evropskog parlamenta o napretku BiH usvojene 6. februara 2014.godine Krug 99 smatra da je nužna promjena strategije Evropskog parlamenta i Evropske komisije prema BiH kao postkoniktnom društvu. Da bi bosanskohercegovačko društvo uspjelo u izgradnji demokratskih institucijai vladavine prava nužno je ubrzavanje integracije države BiH u NATO i Evropsku Uniju posebnim putem, uvođenjem zajedničke agende institucija EU iParlamentarne skupštine BiH za provođenje reformi, uključujući i ustavnu reformu. Takvim pristupom smanjile bi se potencijalne etničke tenzije, a energijegrađanstva i svih aktera političkog i društvenog života bi se usmjerile na racionalno rješavanje stvarnih problema građana Bosne I Hercegovine.Susjedne zemlje moraju prihvatiti suverenitet države BiH u efektivnom i praktičnom smislu vođenja vlastite državne politike prema BiH. U protivnom, BiHće biti trajno žarište regionalne nestabilnosti.

10. Vjerske zajednice, obrazovne institucije, kulturna društva i mediji moraju činiti veće napore na obnovi morala u društva i odgoju omladine. Mediji, pai oni novi, moraju biti objektivni posrednici između događanja i javnosti, a ne nikako proizvođači intencionalne stvarnosti.

11. Mi narod BiH moramo vjerovati da je sloboda i prosperitet, građanska solidarnost i jednakost među ljudima moguća i potrebna.

*****************************************

Sarajevo, 16. Februar 2014.

Napomena: Ovaj Prijedlog proizišao je iz rasprave na prethodnoj sjednici od 09.2.2014, a biće okosnica za raspravu i dalju dogradnju i na narednoj sesijiKruga 99, 16.2.2014.

Sabahudin Hadžialić: Odmah da obavjestim Krug 99 da ću, svakako navedene prijedloge, kao građanin, predložiti Plenumu građana Sarajevaisti dan.

Napomena: I dalje je je sve navedeno aktuelno, danas 1.3.2014.

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



MAXMINUS PRIČE/ESEJI... NIHIL ILLIGITAMUS CARBORUNDUM

Jadranka Čavi

Ojlarija histori

Ojlarija je bila punačkoi pegavo devojče. Verovatno nikomene bi zapala za oko da nije živela

u komšiluku lepših i privlačnijih Nedođijki, njenih drugarica iz školekoje, za razliku od nje, nisu moralesvakodnevno da piju velike kašikeribljeg ulja kako bi porasle. One su

bile veće i razvijenije, mada... u ski- janju joj nisu i nikada neće biti ni dokolena! – Eto im ga na! – mislila jenaglas. U osami je jodlala, mezetećiusput nokte i slatkiše, i kvareći zube,tek da joj nikada u životu na pametne padne da se nekome od bližnjihsrdačno osmehne. Umesto osmeha,rešila je da diže nos u oblake kolikogod može. Konačno, ona je bila takoja poseduje najvišu Runolist čukuu regionu...

Nije se ni sa kim igrala niti je delila svoje lutke u glavi, iako ih jesa godinama imala sve više. Umestodeljenja izabrala je množenje, ugojilase i počela da, dok žvaće dvadeseti četiri puta svaki zalogaj hrane,izmišlja priče o svojim prikraćenimrođacima iz bliskog inostranstva,tražeći podršku i pomoć nedođijskogkomšiluka. Prema njenom žvakanju,ti Tamo rođaci su patili što nisu Tu,džumle, tu gde ona u stvari nije želelada bude, i gde se jede isključivo nanervnoj bazi i od stresa. Nedođijancisu progutali masni zalogaj iz te priče

po kojoj, da Ojlarija nije bila tu gde jeste – u komšiluku, nikada ne biimala to što ima. A šta je to – vreme će

pokazati u pravom trenutku, kontala jeona. Najbolje će čuti oni najbliži, i totako da će ih uši zaboleti.

Do tada je imala još mnogovremena, pa je odlučila da se što višemoguće ulepša. Temeljno je cedila bubuljice sa svojih debeljuškastihobraza i skupljala svoj džeparac. Ne!Ona nikada nikome neće platiti piće,to je bio njen princip: Niks plaćanje!Štedljiva, ili ekonomična, kako tonjeni istomišljenici i ljubitelji minisuknji vole da kažu, za samo nekolikogodina koje će da uslede osmislićei kozmetičku liniju i upakovati je ulepu i uvek ukradenu ambalažu, pa je ponuditi svojim lepšim i zanim

-

ljivijim drugaricama koje su zveraleu nebo, maštale, pa se udale i – Tras!– podobijale decu. Prodaja je Ojlarijiišla glatko, a pritom je uspevala i daostane na liniji. (Ovaj pravolinijskiBIO proizvod će se veoma lepo slagatisa bojama postrojenja koje se nad-

nosilo nad reku Opšteg dobra koja jetekla nizvodno, tačno od Ojlarijinekuće pa sve do mučne joj komšijske

Nedođije, u širem budućem smislu.) Zahvaljujući položaju

njene kuće i buke, kao i tradicionalne prašine koja se sa okolnih pašnjakadizala od kravskih zvona i papaka,

Ojlarija je, kad je malo ojačala i pomi-

rila se sa svojim tenom – Šta?! Mogla je da se rodi sa rogovima! Nije ovonajgore!– počela da šetucka gore-doleduž granice imanja, budućeg ojlari- jiskog autoputa. I da trenira. Oči bi joj se zamaglile od njenih dugoročnihvizija, pa je uvežbala jednu golubicuda joj donosi papirne maramice u kojeće da istresa nos. Iz njenog nosa pravou domaći reciklirani proizvod, a ondasve zajedno – put nedaleke Nedođije.Ali, i Nedođijanci su počeli glasno damisle, nizvodno... Glupaci!

Kada se dobro išmrkalai našetala, pogledala je u svojuizgužvanu mini suknju. Shvatila je da

nema donji veš, ali da to što ima... da je to dugonoga investicija! I čist EKO proizvod! Sa izlizanim potpeticama,ali dok se do njih dođe... Prođe voz,što reče Đermanka, Anđa Meraklija.

A kad dođe vreme i pukla tikva...Videće se ko je gologuzan! Ojlarija je odlučila da

zauzme jedino što nikada nije imala – nevin stav, ali onaj sa telećim izra-zom lica koje ne razume niti jedanokolni stav i jezik. Treba razumetisamo ono od čega se ima koristi.Dobro, nekada... – Sada su druuugavremena!!! – Ali, Ić je na nič! – I to

je narodna status kvo ojlarijska! Osimtoga, već generacijama joj preko-

barski frajeri iz kadilaka, poršea,dodžova i sa harli dejvisona dobacujui obećavaju bliski kontakt povlaštene Nato vrste, prolazeći pored njenogautoputa... Za res i za kolena, ali tek

kada stekne dovoljno iskustva i obučedublji izrez. Do sada je bila pridna, odsada treba da bude još gora.

Utom je ušla u najboljegodine i rešila da se brzo razvede, skim god da je ono u braku, dok jošona, Ojlarija, liči na nešto. Ime neželi ni da mu čuje! A i... bio je mrak...Upravo tada, Nato puš-ap cicncekeri,dotureni sa zapada, ušli su u modu.Delovali su kao sigurno naoružanje.Po savetu svog puš-apa sačekala jeda otegnu papke svi oni Odozgo kojitreba da ih otegnu, zbog prevelikesenke koju su bacali na njen plan. Kadse razvedrilo, bilo joj je jasno da jojtreba kadar sa tri glave: jedna sa znan-

jem samo ojlarijskog jezika, druga sasmislom za jodlovanje i eho, i treća saulogom veš-mašine-špar-kase kako bise tajne poruke prenosile sa brdašacadole, pa do bankice gore...

A naivke komšinice?...Doje!!!... Ni slutile nisu da ovu,Ojlariju, drma žestok klimaks. Dakada je uhvati, svi vizantijski arbajterineće moći da je obuzdaju. –- Booože,umesto seveda oni uporno – sevda!?

– Ah!... Ali bolji su od onih iz civilnezaštite, onih domaćih, ružičastih sa plavim kapicama na glavicama, štose busaju da su negde nešto odradili inekoga naboli...A njen cicnceker? Nireči o njenom ekološkom oružju i šta

je sve moralo da pređe preko njenihleđa na putu do zdravog života!!!

Danas slavi na svojoj terasiDan nezavisnosti. Isti taj slavi i njen

prvi nedođijski maljavi komšija. Kako je do toga došlo, nije joj poznato kaoni njemu. Ali nije uspela da ga odo-

brovolji ni na državni praznik. I poredsvega zajedničkog, on joj svejedno nedozvoljava da izađe na njegovu plažu,tik do njene vikendice, i da se sunčau toplesu. Bar do sada nije dozvol-

javao. Morala je to da radi na svom balkonu ili u inostranstvu. Morala jeda mu plaća za pesak i vodu! A lepose zaklela da nikome ništa neće da

plaća!! Platiće on njoj!!! Tužiće gatetka Uniji...Baš se uparadila pred

izlazak kad joj jedno kravlje zvonozazvoni u glavi. Pogleda kroz prozori ugleda masu Ojlarijanaca kako viču,kliču i jodlaju. a poviše ih čak ideulicom i čisti!? Stavljaju otpatke uusta!... Toliko misle o njenoj čistoći i

pola zdravlja da joj od ganutosti suzazaiskri u jednom oku a golubica udrugom. Ojlarijanci joj nikada nisu

bili bliži! A i međusobno, koliko sa prozora može da vidi, grle se, uzdižu pesnice kao teniseri kada postignu poen... Toliko su radosni da čak ni na posao neće da idu...

Ojlarija pogleda ulevo ka komšijiraspuštencu koji priča sâm sa sobom...Stalno nosi tu smrdljivu mrežestu majicui mrmlja o nekoj ribi... I stalno – da nećenešto da joj dâ... Odlučila je da stvar uzme

u svoje ruke i da, kao i njeni Ojlarijanci, povede mir a ne rat, te da odmah nakonšto malo izmeditira sa svojim guruom,izađe, raširi ruke ka komšiji i zapevamu u najlepšem svetlu pomirenja i prvečakre: ,,Pridi, dala ti bom cvet!’’ Kaonekad...knjigama na policama otežalimod svih priča i jednomesečne prašine.U drugoj sobi. – Tako se umaram... Jel’ čuješ kako dišem?! – U sobi života sačipkanim abažurom na mesinganoj lampi,na staroj singerici, u sobi punoj đerdanai čaša od obojenog stakla koje plavičasto

prelamaju svetlost duž prozora bez zavesa,u sobi punoj rečnika, olovaka i beležnicana velikom stolu sa dve stolice, u sobi sanapola punom pepeljarom, u sobi što se

diči ukusom i lepotom, u sobi, u sobi sobe,u sobi sada praznoj... U sobi sebe same...–Izvini... – Milovala je to drago lice štoni na samrtnoj postelji ne oprašta životu

prostor koji daje cmizdravom kiču što jojse nudi kao ljubav. Bez reči. Milovala je todrago lice koje pokušava da joj se nasmešii opravda tu posetu, ali ne traži utehu. Saosmehom. Milovala je to drago lice koje jedonedavno strepelo u procepu vremena odnjenog dolaska na vreme. – Nisam htela...da me vidiš ovakvu...

Dilemu je razriješio susret sa pri- jateljicom koja mi u detalje ispriča što je nakupovala, pa pomislih što ne bihi ja kao i ona – ta nisam valjda ništagori. Prebrojivši ono što mi je nakon

svega ostalo u novčaniku (napom-injem kako sam nezaposlen, u jekuekonomske krize koja potresa cijelisvijet, pa i državu u kojoj na žalostobitavam), uđoh u pekaru sa narednomnedoumicom: obični, akcijski polubi-

jeli, ili skupi raženi kruh na koji samnavikao još iz djetinjstva. Prisjetivšise da još moram uplatiti tiket za loto- s najmanje četiri kolone - uspio samrazriješiti i tu dvojbu u korist onog jef -tinijega. Traka u kojom sam predavaosvoje tikete nalazila se upravo na putumog povratka kući. Vjerovali ili ne,skoro sat i pol se znojih u dvojbi koje

brojeve da zaokružim. Ulažete li svesvoje nade u 39 magičnih brojeva, od

kojih će samo sedam biti onih sretnih,shvatit ćete koliko su to teške životneodluke; odluke o kojima ovisi vaše

buduće biti ili ne biti (pitanje je sad,odnosno kod svake nove uplate). Jošuvijek dumajući narednih par stotinjakmetara, jeli moj izbor bio dobar ili loš,naletih na znanca – podjednako nezaposlenog poput mene – koji me zaustavi prepun žalopojki o političkoj situaciji,ekonomskom krahu, klasnom sukobui sličnim tričarijama, postavljajući zamene opterećujuća pitanja: te, doklemćemo to trpiti, zašto već jednom neizađemo na ulicu, kad ćemo konačnozbaciti (milom ili silom) vladajućuoligarhiju, nije li već sazrelo vrijemeda srušimo taj eksploatatorski kapi-talizam,… Jedva ga se nekako riješih

poslije gotovo jednog sata njegovih jadikovki, okrećući se lijevo i desno poput ubrzane glave suncokreta kakone bih slučajno do doma nabasao na

još pokojeg znanca mučenog sličnim besmislicama. U tom osvrtanju pogledmi se zadrži na komadu koji je odmahizazvao moju očekivanu ziološkureakciju. Kako sam nadasve pristojančovjek, muž k tome, nisam joj mogaotek tako priči s molbom da mi smanji

poraslu napetost, te s mislima nasvoju ženu i njene zavidne tosmislenevještine, produžih korak. Otključavajućivrata, zapljusnula me dvojba dali da

joj prvo ispričam o budalaštinamakojima me šopao poznanik ili da je

prvo povalim, odnosno vice versa. Nasvu sreću, razriješila ju je na obostranozadovoljstvo moja vatrena ženica, zbogsvoje jedine karakteristike rad koje jošodbijam pomisao na rastavu. Takoopušten, odlučih napisati člančić – snamjerom upoznavanja budućih gener -acija - o pritiscima kojima sam svakod-

nevno izvrgnut, o nedoumicama kojemoram razrješavati sam samcat iz danau dan. Kad tekst bijaše gotov, poputtamnog oblaka navrle su nove brige

– kuda iliti kamo poslati svoje djelo?Važući opcije (vjerojatnost objavlji-

vanja, mogući honorar, armaciju uknjiževnim krugovima,…), nekako je presudila ova poslijednja – još od djet-injstva gajio sam želju probiti se međuliterarne krugove. Dobrih pola satadvojih poslati li storiju u rubriku „poli-tika i društvo“, „horor“ ili „specijal“,kad me nešto natjera da odaberem onusatiričku. Poslije me cijeli dan mučilošto sam ovako seriozna razmišljanjaslao u tako neozbiljni odjeljak, te nećeli ih stoga odbiti objaviti, no ženicami je s novim zahtjevom za hopa-cupa

prekinula ove dvojbe. Uostalom, nek’se i urednik malo preznoji oko odluke,

pa će shvatiti kako je meni svaki dan!

ladiav bai Teške odluke

Imao sam izuzetno naporni dan, prepun intelektualnog naprezanja okoodluka koje sam bio primoran donositi. Vje-

rojatno ste se već našli u mojoj situaciji, tevam je itekeko poznato koliko takvo stanjemože iscrpiti čovjeka. Probudio sam se ucik zore, oko šest sati, i tu me već čekala

prva mentalna prepreka – dali da produžimspavati još sat-dva, ili da se odmah dignem.

Na svu sreću, moje krzmanje je prekinuoHypnos sklopivši mi oči, te tako produžihu njegovu društvu do pola osam, zagrlivši„ono“, tj onu koja je spavala pored mene.

Nakon uobičajene jutarnje higijene do kojeizuzetno držim, nađoh se pred otvorenimvratima gotovo praznog frižidera. Kruh,margarin i marmelada – bijaše sve štose pružalo mojem vidokrugu. Kako jehljeb nasušna namirnica bez koje je teškozamisliti doručak, preznojavao sam se preddilemom – margarin ili pekmez? Nakon

petnaestak minuta razmatranja opcija za i protiv, odlučih se za margarin, povrh čeganamazah tanak sloj slatkoga. Dok sam

jeo prvi, jutarnji obrok, pade mi na pamet pomisao da bi hladnjak ipak trebalo nečimnapuniti, posebice u svijetlu činjenice daće se oko podneva moj želudac oglasitialarmom za ručak. Moja žena je uglavnomtek ženskog roda, i to je sve što moguočekivati od nje – sve odluke ona prepuštameni, osim seksa dakako, u čemu je vrlo

rezolutna i aktivna. Dok sam se spremaoza izlazak, napregnuto premišljah kuda prvo; na tržnicu ili u veletrgovinu? Nisam bio načisto ni narednih desesetak minuta,koračajući ulicom, no moju dilemu jesrećom razriješila činjenica da prvo naiđohna plac. Život nimalo nije jednostavan, tašto da vam pričam – znate i sami – usredmeteža kupaca i raznolikog izbora ponuđenehrane, vrzmao sam se narednih pola sata nemogavši odlučiti između kelja i kupusa zaručak, jaja ili patlidžana te pratećeg prilo-

ga za večeru – paradajza, odnosno zelene paprike. Posebno me namučila paprika,s obzirom na poveliki izbor između rog,

paradajz, horgoške slatke, slavonke,novosađanke, babure,…

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



OSMAN YAVUZTurkey MaxMinus art

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



OSMAN YAVUZTurkey MaxMinus art

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



RENÉ BOUSCHET

MaxMinus art

Zaigrala mečka

Malo ko se radovao novoj godini. Mislim, istin-

ski. Pustimo ono foliranje; kao dolazi nova godina, biće bolje, jedni drugima želimo puno zdravlja, sreće,

ljubavi... Niko u to ne veruje. Oni realniji su još itužni. Stariji su za jednu godinu više. Ako su ih već podosta prevalili na grbači, tek onda im je jasno štaih očekuje.

Sad, da li vlastodršci u ovim banana republikamana prostoru bivše Jugoslavije tako razmišljaju, neznam. Nisam u njihovoj koži. Čini se da ponekad inisu realni. Ne prosuđuju trezveno. Šta je uzrok tome,đavo će ga znati. Moguće da jedino đavo može i dadokuči te goleme misli. Biće da neke sudbonosneodluke pomenuti narodni usrećitelji ne donose sami?Možda imaju neke stanovnike u glavi, može biti da ihsavetnici obmanjuju ili im daju pogrešne savete, a nijeisključeno ni delovanje nekih problematičnih supstanci

po mozak. U vidu belih praškova, odnosno tekućina samanjim ili većim sadržajem alkohola?

Kako inače razumeti raspisivanje prevremenih

izbora i eventualni neuspeh ako imaš potpunu ineograničenu vlast? Ako možeš da radiš sve što znaš iumeš, kada te niko ne ometa i ne protivi ti se, a ti hoćešda proveravaš narodnu volju? Posle može i da ti seobije o glavu. Ili ako trošiš i rasipaš narodne pare kaoda je to Alajbegova slama, a narod nema šta da jede!Kao delaš na polzu naroda, a ovamo grabiš, otimaš.Decu školuješ u inostranstvu. Tamo se lečiš i ti i tvoja

porodica. Letuješ i zimuješ na elitnim destinacijamaa narod ti nezaposlen, očajan, jedina mu je nada dautekne što dalje i što pre. Pa gde se ustavi!

I onda počne da puca. Ne samo u Africi, u Siriji,ne buni se narod jedino u Turskoj, Ukrajini... Zapucalou Bosni. Za sada (početak februara) u federalnom deluBosne. No, nije daleko dan kada može i u komšiluku.Procenat nezaposlenog stanovništva, realan standard,uopšte perspektiva ljudi u Bosni ne razlikuje se odstanja u Hrvatskoj, Srbiji, Makedoniji, Crnoj Gori.Privatizacija, tranzicija, kapitalistička ekonomijadovele su do propasti hiljada fabrika i preduzeća,uništena je privreda, ulice su pune obespravljenih,

poniženih i očajnih. Nekada se to nazivalo proleterima,a danas su samo socijalni slučajevi. Posle svih napreda-

ka, inovacija u svim oblastima, brojnih demokratskih preobražaja, došlo se do narodne kuhinje i kontejnerakao najsigurnijeg načina za ishranu dobrog dela popu-

lacije. U 21. veku, mada, realno, i tu mogućnosti postaju sve oskudnije. Naime, malo šta korisnog možeda se pronađe u kontejneru, odnosno na đubrištu!

Bratstvo i jedinstvo naših naroda i narodnostikrvlju je bilo iskovano. Tako smo se i razišli. Čini se da„politička elita“ na prostoru bivše države nikad nije bilasložnija nego što je danas. Kada se digla masa gladnihu Tuzli, Sarajevu, Bihaću, i kad su pohrlili u NarodneSkupštine i druga „Narodna“ tela i domove, kad su

počeli da jure „lopove, bagru i ološ“, citiram parolekoje sam video na televiziji, pa zapucali po policijii ostalima koji štite narodne predstavnike od naroda,odjednom se zabrinulo hrvatsko, srpsko, makedonskorukovodstvo. Naravno ne za brojne birokrate iz još

brojnijihh bosanskih kantona, koji pod pritiskom dajuostavke i beže glavom bez obzira. Plaše se ovi da sezaraza ne proširi, da ne zapuca i kod njih. Ko bi posleobjasnio gde ode novac od (ras)prodate društveneimovine, šta ispade od silnih obećanja, odakle senjima nagomila onoliko bogatstvo ako im je platatakva kakva je? Zvanično, nikakva. Po onome, kakosi stekao prvi milion?

Igra mečka pred čičinom kućom, pa će zaigratii pred tvojom. Ubeđen sam da se dični predstavnici

vlasti u svim novostvorenim državama ne raduju situ-

aciji u Bosni. Verujem i da su istinski zabrinuti. Akoćemo pravo oni se ni po čemu stvarno značajnom i nerazlikuju međusobno. Neko će reći različita religija,različite nacije. Zapravo, sve su to nevernici, ma štagovorili o sebi. Jer, pravi vernik mora da se ponašakao vernik. Neka pravila moraju da se poštuju. Međunajvažnija spada ono da ne sme da se laže i krade!Drugo, možemo mi svi da se zovemo ovako ili onako,ako se malo zagrebe, svi smo mi isti narod. Dakle, zvaose neko Vučić, Dačić, Dodik, Radončić, Izetbegović,Komšić, Josipović, Milanović, Gruevski, Vujanović iliĐukanović, sve ti je to isto. Sve je to naš do našega.Ili, moj do mojega!

France

Miodrag Tasić

MAXMINUS PRIČE/ESEJI... NIHIL ILLIGITAMUS CARBORUNDUM

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



SRBOLJUB RUSIMOVIćSerbia MaxMinus art

Policija

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



FAHRI AXHANELAKosovo*

MaxMinus art

Gl. i odg. urednik MaxMinus magazina u društvu Mis Kurdistana na ulazu u Narodno pozorište Iraka u Bagdadu, 22.2.2014.Editor in chief of MaxMinus magazine, Sabahudin Hadžialić, Msc. in the company of Miss Kurdistan in front ot the

National theatre of Iraq in Baghdad, 22.2.2014

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



B.V. PANDURANGA RAOIndia MaxMinus art

Devil

Human rights

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



HULE HANUŠIćAUSTRIA MaxMinus cartoon

Izborna lista

Ogledalce

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



HULE HANUŠIćAUSTRIA MaxMinus cartoon

Lov pod ledom

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



AFORIZMI - MAXMINUS, SARAJEVO & LIGA DUHOVITIH, BEOGRAD

Pavia Jovanovi Vejovi

Ni naga ua ne vaja vaku kadu.

Nikad nia uea da računa. svatia a to kad a e udaa iz juavi.

Dok šja ne iterao pred Zid raa, neeo e odai od Zida pača!

živio od kredita. Uireo na rate.

sita a e ipakaa. Više nia gadna.

Nea praznije gave od one koja je ipunjena predraudaa .

život e podea da a hrišanka. Razapinje e na ve trane.

braa cigani ne ouju od aneije. Nikad neaju proe a gvođe.

U raku je poejno okretati eđa nevoji. Da doije voju.

Upeau kita!

Ako ja poti, neka e ar oja ačka ori. Da krv nije voda najčeše potvrdi ako-tet.

mio luki

Narod ivi oše jer u je tako uđeno, zog oni kojia nije nikakouđeno.

život piše roane, a i jedva od ivota izvučeo poneki aforiza.

ženki pokreti unogoe doprinoe očuvanju raka.

moda o još podaeko od švedkog toa, ai pojki krevet na ne gine.

Kod na deokratija ne upeva.

Previše je đureta.

Jaina ceki

Pokuavajui da „pročita“ nečije ii vati da a nepiena.

Deana saiovi

Iate duge prte i kratku paet? A u kojoj te ono partiji?

Što te više teoraniteja čuva vea je šana da te ava udari u gavu!

Na eđaa naša ograničenot najviše doazi do izraaja!

Ne paetuje po vaku enu. A koiko nudite?

Da a neke tvari u ivotu prečia nikad e od nji ne i izečia!

U protoj reprodukiji učetvuju i najinteigentniji.

Zakon jačega je noge aie doveo na vat.

Krajnji ij vakog eienog ivota je nov početak.

Od viška gava ne oi. Oi ako i tenooški.

Otavio je ični pečat. Potpiao e prto!

Pošto je epota proazna ja a rešia da e doro dri za voje godine.

U zeji gupi udi paetniji. Pridrui i e!

Nije ao naedni faktor preudan. Preuđuju na i po drugi pitanjia!

h t t p : / / w w w . l i g a d u h o v i t i h . c o m /

h t t p : / / w w w . m a x m i n u s . c o m

NOVEMBAR / STUDENI 2013.

“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI...MEĐUNARODNA SARADNJA”

ljupka cvetanova

mI-TO ne eo! mI-TO ne znao! mI-TO ne radio!

koiko?!

Daiorka Šišanovi Kepčija

stanje u privredi je konano pod kontroo, trani invetitora. Narod igra ao po diktatu. U uprotno gui rita.

Providan je! Ia rupu u gavi!

mnogo veu edu o ai ei natovarii na vrat iz inata,nego zog Prinipa.

Ako izije trei vetki rat, ao neka na zaoiđe. Nek na ude trea rea!

Goran Radoavjevi

skrenui u gore?!

Prekinite iernаiju! Zаigrаа ečkа i pred nаši vrаtiа!

Od piаnjа e ne ivi, аi to e čini reni.

Od piаnjа e ne ivi. Dok i iv.

U početku eše čаnа reč.

Zog veikog rojа zаotаi predetа udieo po krаtko potupku.

U kаfаni oаvezno nаruči i uđenje.

Aduraan haiovi

Goa itina je na ivi ukaa. Kou joj oguiše.

Goran Veiirov

Nerviraju e ovi. Ne ogu norano od nji da geda rekae.

mio Gjorgijoki

Potoji jedna razika izeđu judodera i poitičara. ljudoderi neaju iunitet.

Ne oe vako da ia rogove. Za to je potrena ena.

Prvi kukaju, drugi tenju, trei paču…Takve oode govora nigde nea.

Opet je zavadao jednouje. svi kukaju.

Igor Čoanovi

Za neke jude poged u ogedao je poged u prazno.

Kada drava računa na narod, ona ga prvo podei, pa u onda ve oduze.

žene e dee na: Zauzete, prezauzete i na one koje ne rade ništa.

Ne zna e koe je gore.Vaa što znate da va ae, ii eni što zna da i ne verujete.

Nikad neoj unereiti dve ene. Ako i ve oš u, ar e potrudi da udeš doar švaer.

Neki judi i treao i na ee da tave navodnike. Niu voji.

sao e vi šaite, doi e đavo i po šau i po va.

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



bane bogi

Kuka ja, a kad e kuka i otika?

Nataša Gjorgijoka

Ne ive više od oeanja. bog da i dušu proti.

Tek u e ipiii, a gedaju na iz ptičije perpektive. Diitar I. Viazorki

Niko ništa doro ne priča o eni…A vi e atraju za rtvog.

Kada pročita doar aforiza uvek e eti nekog vog.

Igor braa Dajanovi

Na saju knjiga nia kupio knjigu vieva. Pjekavia je ia anija!

Peri Joki

Ako uvatite ee na nekoj izoi ika, provjerite kakvo je vrijee. mogue je da te e ao konii od kiše.

Ako ne znate gdje e naazite, to va daje izvjene garanije da neoete da zautate.

Ne otiajte e uvijek za tajanje u gradko prevozu.Utupite nekad to jeto onia što jede!

Ako te zapoeni u ri koja proizvodi guitke, poejno je da udetešto ošiji radnik.

Ukoiko iate previok tepen inteigenije to va daje ogunot daudete eavi, a da niko ne priijeti.

Jeena Vučini

I arinik ia voje granie.

Prava a epotia. I zver.

Goa Vranjanin Kovač

Odo iz ove krizne Evrope u Afriku. Tao nea šta nea.

Večni ivot počinje nakon rti. Odo da e uije.

sitne radoti u kupe. Veika razočaranja u epatna.

svi oji putevi završe u epoj uii.

mi o ivi dokaz paranoranog. Niko na ne vidi a vi znaju da potojio.

Neke greške te nauče, a neke te koštaju ivota.

Izai e i oja paet na video či kupi uzde za jezik.

bia i i ja avršena ajka da nea deu.

Zoran Čojči

Kaenie u rođene da ete… sao i trea dati pravi podtiaj.

Karaj e ori nano! Reče Edip…

Ako e jano vidite i vi te e izguii.

U eču veka poednii u odrojai udiji. Značajnu uu.

Zoran sii Zok

Iza upešnog direktora ei nekoiko poonij ekretaria.

Ako potraje goana kriza, ri e i košija i njegova krava.

Neven Šijakov

Ne geda pornie. Gui u njia!

moj košija naprednjak je nogo napredovao. Kupio je koa i tan za kratko vree!

Ipunio je kvotu zа dаnаšnji dаn. Izguio je uoičаjenu uu novа u kаdionii!

h t t p : / / w w w

. l i g a d u h o v i t i h . c o m /




srijа je nа evropko putu. Nedotаje joj vozаč koji znа dа vozi i gorivo!

U ivotu ia ve, oi arguenta kako je došao do vega!

Naša tvarnot je toiko račna da na vaka udunot izgedaveta!

Nevenka Radi Đukanovič Itinu više ne govorio ni pred bogo…sve e priuškuje!

Dragan Šaši

Ize ti ovo epo vree. Još uvek ora da dri uvučen toak.

miutin madenovi

U sriji kakav god da i idiot, govedo, prevarant, ništak, nua odčoveka, ne eri rigu.

Doi e na red i na tee da udeš na vati, jer drugi u i gori.

Grujo lero

Iao a ree a štapanje nove knjige.Traio ponzore, a javie e ao ponzoruše.

miadin beri

mi o jedinа drаvа u kojoj je upje u ivotu direktno proporionааn neupjeu u škoi!

Čovjek otаri u ono trenutku kаd prvi put porаni nа poаo.

lenče stoienova

Ja trpi. Ti trpiš. On trpi. mi trpio. Vi trpite. Oni trpaju!

Ne vrti e Zeja oko suna.To sune nju vrti oko aog prta.

miodrag stoši

U sriji čak ni doar i udaa više niu raa. Povađai e oko poitike.

miodrag Toi stuinki

Poštenje je orana ooina – neikuni, nepooni inenaajivi.

Goran Joki

stavjaju na riječi u uta. Zato o otai ez tekta.

marjan Angeovki

sprečio a doktora da e pregeda. boje prečiti nego ečiti.

Zavajujui poitičaria iao anje uka. skratii u na uke.

miko stojkovi Ja o tei, jao eni.

Zašto je feruar ee juavi? Pa, najkrai je.

Jane Atanaov

Има и такви што работат за двајца, ама тешко се забележуваат од оние што крадат само за себе.

Zoran spaojevi

srijа je zejа čudа. Iа predednikа koji ne govori engeki i krаjа koji ne govori rpki.

Prietio а dа poitičаri nedotаtаk аrguenаtа nаdoešujudeieiа.

Dragan Ognjanovi sveštenii oraju da voze dipove kako i tigi do vernika u najzaiti-

ji krajevia.

marina Arito markovi

Nije aa.Viđa e a piijatro.

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




Jeena Vučini

Popadije e depiiraju ikjučivo oveštani voko.

miodrag stoši

Teško oene u sriji eče ne aoez zdravtvene knjiie nego i ez dipoe.

Ne ide kod ekara jer oni i uvek nešto nađu. Nekad 30 evra, nekad 50, nekad 100…

stopa kriinaa je ve anja i anja. lopov koga o ino uapii noi roj ipea 35.

Ne oeate e doro? bez rige, oezedieo va najoje groare.

Ovde nea anijaka, opova ni kriinaaa. svi u trenutno na pou.

Oenio a kuvariu.Či kae da a gadan ona e uvati za okagiju.

Daiorka Šišanovi Kepija

život je jeftin u poređenju a troškovia pritojne arane.

Ko uđe pod kou oično izađe na no.

sitna duša je u tanju da rvi i groadu od čoveka.

Narod je prošao kroz ito i rešeto, a otao na ediu.

lako je voeti otadinu. Teško je iveti u njoj.

sao vi oajavajte! U učaju napada, ujeda!

Nije vaki čovek priča za ee. mnogi e ogu aeti u ao jednu reč.

mio luki

Na kraju e poediti razu! mio ii io.

Vree koje e vrti, podgreva nadu…Opet je pet do dvanaet.

Narod je i previše zarinut. briga ga za ve.

Igor Čoanovi

Nervira e jedan mioš. hitno potrena dva oša.

Pa, šta ako i uda? Kada e udaš to e ništa nee prietiti.

U vakoj eni potoji anđeo, a’ u đavo ne da ira.

žene u paetnije od uškaraa. One uvek kau ono što ne ie.

Ako e ve štediš voji itina, onda e poštedi i voji ai.

Nikoa Čd Peši

Čeu tezanje kaiša ako a otao ez gaa?!

Dragan Ognjanovi

srija nije na prodaju. Raprodaja je oje rešenje.

srija i oga da ivi od pojoprivrede, ai e srin aginjati nee.

Аforitičar je eenik tuđe gupoti.

boriav mitrovi

Naši udovi u ušni, ai dre vodu ako u nji uaite koju pariu!

Kaete, dipoirai te. A u kojoj poitičkoj trani?

marjan Angeovki

Kod na gad više ne kua na vrata. stavii o zvone.

DEcEmbAR / PROsINAc 2013.

Zavajujui vati oeao e priviegovano.

Računajui eu Evropu ao i neao šta da jedeo.

Ateit a ta ne daj oe.

žena je kao autooi: kad otari više je ne regitruješ.

Deana saiovi Ne koriti pravo gaa. Odavno a zaneea.

Drava ve više oakšava građania oš tandard.

Vrednoti koje neaju enu date u u eenje.

Ekooški o vena naija. Naše đure je organkog poreka.

Toiko o aneični da je krvna oveta izguia vaku dra.

Koiko e ena i u jedno drugo napiju krvi, nije ni čudo što završeu krvno rodtvu!

Ueto juavi vodio rat. I uvek najeeo!

Ako je čovek dovojno uporan uvek nađe način da ure.Toiko a razapeta na ve trane da nikako ne tie da kupi

ekere!

Voi pjuvanje po vati. soodno i to zaepite!

Nea i eka. I njega u popii u oje zdravje!


Kad vat kroji kapu, eti gava.

muški poni organ je kao dokaz: najoji je kad je neooriv!

Napravii o itan korak ka udunoti. sad o a oe noge u grou.

U krugu je najakše ii napred. Ne daje ti ogunot da kreneš.

Ne paše e uškari jaki ena, ve voje aoti na nji.

srija, bih, hrvatka, makedonija…. svako voju uku drugačije zove.

Udaria na je kriza. Nio više proašen učaj.

Redovan ek produava ivot. sad i je jana oja ertnot.

Zoran sii Zok

Nia više paetan. sa piijatrije e tješe da niko nije avršen.

bio je kot i koa. sad je ao kot.

Nia ud da ude noraan pa da vat pravi udau od ene.

sve o više ijedni, a ve anje ezjedni.

Goa Vranjani Kovač

Narod je rekao voje i opet dokazao da je paetniji kad uti.

Da ia ve ono što nea, opet i iaa jednako.

bračnu reu doivio dva puta. Na početku i na kraju raka.

Ako uzeo ve u ozir ,ao oeo da eio gavo ez ozira.

Kriza više nije proe. Privatii o je kao i otae tradiije.

Zoran Čojči

Pravi e paetniji nego što jea. mudrot je to.

Nii a od nje. Pod utiaje a više ie.

miena Peši Krti

„Za do preni“, zavapiše penzioneri ipred gerontoogije!

Nia krenua. Ja ao vata krivine!

h t t p : / / w w w . l i g a d u

h o v i t i h . c o m /



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




miadin beri

Naazio e pred ai vratia Evrope. To znači da o otirač!

mogo i nešto da ude od ovog izaka.Ona e upiania a ja e kurkao!

mi sri o toiko nerean narod da i

Novu godinu avio trinaetog. Neven Šijakov

srija nije avion ez piota. Pre i e ogo rei da je piot ez aviona!

ljudi e enjaju. Oni njia evre, ovi njia doare.

Dana a doio ideju. Nia je otpakovao, pa ne zna o kakvoj e ideji radi.

Vada donoi ere štednje. Narod i noi!

Proenio je ivot. sada ia itniš od ivota!

lenče stoienova

ma, kakav tuš. Naša ra pišu nogo rnje rečenie.

život u je fataorgana. Pata, kija.

Goran Radoavjevi

Oj, srijo eđu šjivаа. Oj, šjive eđu udаiа.

Nio rаа po krvi i eu, ve po kotiа i koi.

Vаno je dа u nа ve ove nа roju. žrtvenа jаgnjаd u neitnа.

mаjune, ne ei grаnu nа kojoj ediš! Potаeš čovek!

živi o jer u nа ivoti proаšeni.

Ne pričаjte nа priče. Čitаo аforize.

Špijuni u nаjvredniji. Ugаvno rаde zа dvojiu.

Zаjujen а u voj poаo. Ne znа štа rаdi.

mie Gjorgijoki

Odkako je izguio gavu ve u kape u u po eri.

loša vet: ei u na na gavu. Dora vet: iaju tvrdu toiu.

Goran Joki

satira je ertna jer je gupot rani.

sušajte razu, a ne re.Gdje nea razua, nea ni ra.

marin Arito markovi

Kad ao oje razii, oda’ i je nogo gore.

Vratio e u norau, eđu idiote.

sašo betoki

srin je dao veto vetu, a vet sriji – rak.

bane bogi

I reče srin: Neka ude veto…

mirad m. Šači

Oni agari, a i naaareni!

Aekandar sionovi

bago ateitia. Njia nea ko da udi.

Neanja Jovanovi

Izdai u Koovo! Koika je kirija?

Peria Joki

Ako ašina počne da e okree unazad, to je ideana priika da e od gotovog proizvoda doije irovina.

Ako e pri odu uveava – priiče e. Ako e anjuje – priiče e neko drugo.

Za gujenje vreena nikad nije kano.

sinan sinanovi

heija je ono što e dogodi izeđu dvoje prije zike.

miko stojkovi

Najoji a, ai neu to da prizna ei da e ne i uorazio.

miodrag Toi stuinki

Da nio krenui do ad io negde tigi.

Diitar I. Viazorki

mi o ređeno društvo. sredii u ga oni koje nio upei da redio.

Peko laiči

bio – ne povratio e. Došo – što pre otišo.

Drava na vidno jača.

Počinje da pua po vi šavovia.

Peđa Đakonovi

srtno e doađivaa čekajui reinkarnaiju.

biekuai: On i, ona i i onaj i.

Najvea raota je neati tida.

Aduraan haiovi

Ako je ena upješna, tajae vako uškaru.

saša živkovi

Najzad o tigi u kapitaiza!Vode na ve ai kapitai!

Dane baji Od orava poa još niko nije progedao!

Ernet Erni bučinki

Kada i naše narodu ponudio da ira izeđu jauke i kruške, on iopet izarao govno!

saaudin hadiai

Aforiza je odjaj itine u raku društvene tvarnoti.

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




Novine kupuje zog rurike uora i atire. A pročita i otae ejurije.

U sriji ive judi poeni potreaa. Potrean i je poao.

Nije tačno da srija ia entana ograničenja!

Gupot, a i šaa preši u ve granie. Kad a ia aa, verovaa a da odrai iaju ek ao da i

doii deu.

Kad a odraa, vatia a koiko a ia u pravu.

Nea poa, nea para, nea ea…. moio gradjane da otanu irni dok ne tignu predizorna

oeanja.

Goran Radoavjevi

brаk je škoа ez eije, zike, uzičkog…

Onа je oj ek. Uziа je tri putа dnevno.

Znаnje je o! Pogotovo аko znаte nekogа iz vrа vаti. Zаpаite dipou аko oete dа ipečete zаnаt!

Ne eo ništа dа gа pitаo. Pitа e zа ve.

boje tаete u rui nego dа viiš nа grаni.

U аtiri ne oeš dа upiš i otаneš iv.

Rešio а dа e uije! Od ekа!

Proenieo vet! Netаeo kаo nаrod.

Puno i je re. sit а je.

sek je ek! I njegа čuvаjte vаn vidokrugа dee!

Nаi eš i ti tu porodie. Nije gredа.

Izegаvаju gа kаo uđаv ir.

sirаk tuni ez nigđe nikogа…

Ukoro eo doiti oju Vаdu. Trаjаe krаe!

Goa Vranjanin Kovač

Od kada i e razitrio u gavi, doktor i je prepiao dupu terapiju.

Napredak u dravi ravan je vonji onog iika. Vrtio u prazno.

Po išjenju doktora, najzdravija je irotinja.

Ova naša kriza je odavno potaa punoetna.Vree joj je da e oaotai i krene u vet.

svaki rak je iz računa. žene računaju na juav a uškari na ek.

Koiko god pogavja da na ivot napiše, kraj priče na ipiujekaenoreza.

hou u zatvor! Dota i je deokratije u udnii.

život daje za otadinu! Uire od raote.

miodrag stoši

Kina ukida poitiku jednog deteta. A u sriji e jedno dete i daje da vodi poitiku.

Kada o poitičare zvai u rkvu nio aš iii da potanu freke.

Na eto koandira iiije potavjen a jer nea dee. Kau da i trea čovek koji ipajuje orke.

Jedino kada operišu triptizetu ekari u sriji rade za goi ivot.

JANUAR / sIJEČANJ 2014.

Goran Joki

mir je preda izeđu dva rata, u koje judi puaju.

ljudi ez zua najviše grizu.

Neven Šijakov

Nia aodušan, nego a akrio dušu da i je ne uprjaju! Proenio je ivot! sada ia itniš od ivota!

srija je zeja iz nova! Košarnik!

svaki narod ia vat kakvu zauuje! Jedino anjine u sriji to tvarno niu zauie!

miodrag Toi stuinki

Aerikani u tigi na mee. sri ne ogu ni do poa eea.

I ez viza o otiši u tri pičke aterine. Nea ere koiko u teški.

Daiorka Šišanovi Kepčija Po nepiano praviu ne piše na e doro.

Ne pišu o naa doro. sreo, nepien o narod.

Nezapoena a, ai radi na ei.

Pjuvanje poitički protivnika nea efekta. Proajte a urano otko!

život piše roane jer rzo zaoravja neitno.

Raziši o e da ne ešao oeanja!

Čita u je avet! Nekorišena!

Od čišenja nega vanije je čišenje ea u Vadi.Oa proea u kounane prirode.

marjan Angeovki

Poitičari na treaju kao e, a e je štetan po zdravje!

Ne ei eptirie u toaku. Preferira vinjetinu!

Izguio a apetit. Naazač je uro od gadi.

h t t p : / / w w w

. l i g a d u h o v i t i h . c o m /




8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014


Exero 01, 5555 BLA BLA BLA 19“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI...MEĐUNARODNA SARADNJA”


Niu vi tenderi naešteni. Neki e još naeštaju.

miadin beri

sino je io „oi gava“! A jutro ito oi gava!

Zašto i e rinua činjenia – jepota je proazna – kad nea

nikakve veze a jepoto! mio luki

Narod e greje vioko teperaturo, a adi vioki enaa.

Ko guta knede, ne oe da i vari.

Penzioneri gaduju, jer koro ništa ne otane iza dee i unučia.

Naša predtava o ivotu, uvek završi tragično.

Nikad i neeo dopivati do Evrope. Uzvodno je.

lenče stoienova

Iao veike ivotne troškove. Pogreni u još vei.

Nije u potrean kopa. Od ene ionako ne oe da rdne.

Ne zna koji i je đavo. Nit’ i e ore, nit’ kopa.

Itinki prijatej je onaj koji ti ueto vrata otvori oči.

Igor Čoanovi

To što iaš ua, nije ništa ozijno dok ne nađeš i dečka. E, tad potaje jako ozijno.

Kada je poitika u pitanju, ve oje ii u grešne itano ii na ek.

maiu i opovku! Jedino je ašta epa kad e iprja.

sve one koje čekaju prina iz ajke trea da znaju da prinčevi ne jašukoie nego konje.

Niu ao u i ena zauni što iaju rean i upešan rak, nego injiovi dikretni juavnii.

Vat je počea da api kriinae. Izgeda e reaju za izore, či udaraju na konkureniju.

Ateitia je najtee! Ja ogu prodati veru za večeru, a šta e oni?

Neke neree u boja voja, a naša nerea je narodna voja.

Veein Zidarov Zidarov

Potai o građani veta: erka je u Aeriii, in u Španiji, ota u Neačkoj, ajka u Grčkoj.

Peđa Đakonovi

skinuo joj je zvezde, a zati i rak.

ljuav ne zna za granie.Ograničeni ne znaju za juav.

mirad m. Šači

Zašto ne ogu da e kandiduje? Redovno uzia terapiju!

Peko laiči

srin je za poitiku dušu dao. srinu koji zatrani,ve veto je po trani.

Na naše dvoru nea dvorki uda.Tao e eđuono uveejavaju.

Aduraan haiovi

Na naučiti paeti, ne i upjei ni vi piijatri vijeta!

sprean a pogedati itini u oči, ai šta u kad je nea!

Naa doro dođe, što njia oše ode.

Peria Joki

Prednot kvara je u toe što ne ora da e odrava.

Dragan Ognjanovi

Pre ii kаnije vаtiš dа i kаno vаtio. Nаši ijevi u kroni, аi prevаziаze nаše ogunoti.

Neanja Jovanovi

U sriji ne oraš završiti fakutet da i iao dipou.

sao završiš dipou. Jeena Vučini

Nikako da uđeo u EU zavajujui zi jeziia: aeričko,neačko, oandko…

Zoran sii Zok

Dok otai zanati izuiru – najtariji e podađuje.Topa rao, o’adite ao!

Zoran Čojči

Ako te e ve oudii na ivot ar e ponekad poiujte!

Iznenadio na je vree. Opet je pet do dvanaet.

Dinko Oančevi

Iao je grdni proea a toio, ve dok ga niu odvei naeektričnu!

Ni jedan rat nije počeo iz čitog ira.

Diitar I Viazorki

Ne razue e u ene. Ja a ginekoog, a ne piijatar!

Od ene ništa nee potati.Od vega što počne da radi na kraju ipadne aforiza.

Anđeko Zaačanki

Vođа nа je pun ee. Neа urednu toiu.

Vаt nа je аš nepodnа. Jeu nа godinаа а nаtаitet nа opаdа.

Oigurаi o kuu od opovа. Još аo dа je oigurаo od ukuаnа.

lаko je nаа dа rаzueo poitiku – kаd unа poitičаri proti kao pаuj.

Jedinа, egаizovаnа, protituijа u sriji je – poitikа.

Nikoa Čd Peši

Doijanje kjuča kapije EU, ukrauje na e zadovojtvoaratanja kaauzo!

Deana saiovi

Po opredejenju a ateita. svoj krt noi kao najvei vernik!

Da i e ve u ivotu ogo gedati kroz nova pare e prvo oraju doro oprati.

svinja a u kineko orokopu. U ivotu trinaeto prae.

Deno ruko e krte. levu ne vade iz našeg denog depa.

Što vidi, ne vidi. Što čuje, ne čuje. A’ da outi?

Pa nia aš to’ki ajun!

miko stojkovi

Naši direktori e ne vraaju na eto zočina. Iza nji otaje putoš. Dajte i ijadu evra i vaše pare e iti oja riga.

Nada Karadi

Izorna tišina je uk kad poe vega zaneite. Dora era je neerjiva.

Nataša Gjorgijoka

Vree je da uporite korake.

Preši te ve granie.

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



mARINKOVE mORE

marinko je iao none ore. Zatrašujue i unao u nu, ikočio i iz kreveta. Vikao i izezujeno. supruga maša i ga, pajivo, dovodia u udno tanje. Dugo i e treao. Znoj i ga toiko oio, da u e pidaa oga ijediti. sanjao i da nije pokrenuo

neki troj na vrijee, zog čega trenutno uire. maša je po trui ia piooginja, iia je, u početku, da je tou uzrok njegov treni poao. Natjeraa ga je da uze jee dana godišnjeg odora i jee nepaenog. No, za to vrijee iao još jače napadaje. maša nije popuštaa, etoko

ga je pritikaa, traia je da joj otvori dušu i otkrije što ga uči. Šutio je. Zaprijetia u je da e u zdroiti koekiju atova i zapaiti ujetničkeike. Zadrtao je, pjena u je udaria na uta, nijeo je proatrao. Poto je uajui kazao: — Najanje u pedeetak ituaija, otkada a e oenio, odio a intie odnoe a enaa. — Ponoi e, marinko, što e nii prevario. — hvaa, draga! — s druge trane, marinko, ti i ti enaa povrijedio njiov „ja“. Zog toga e učiš, što je uzrok tvoji noni ora. moraš to izaiti iz

ee. — Kako, draga? — moraš e ponovno uočiti njia. One ete kazniti ii nagraditi. — mnoge a zaoravio. Neke u e, oda, razojee ii pak ure. mogu i, draga, ee kazniti i ez nji? — marinko, ve to činiš.

marinko je podnio poiiji Prijavu protiv ee. Naveo je dvadeet učajeva, kada e je ogušio na ekuane eje ena. Napoenuo je, ako je potreno,oe podatrti još više učajeva. sijedo Prijave poiija je izvršia itragu. marinko je završio u pritvoru. Došo je do uđenja.

Tuitej je na udu dokazivao da marinko još u ei ia jake ivotinjke intinkte i nagone, koji u njeu izazivaju traove i turuenije, što ga gura u oračun a aijia, a enaa. Navodi da takve njegove veike frutraije, zaigurno, potječu iz djetinjtva i adenaštva, što ga je učinionepoonia za pravu intinot, jer je upašen pred ai oo. život u tajantveno igoji uprotni toko, ez rčanoti - ez ena. Predao

e voe drogiranoe čipu ivota da ga vita kao oe, dok oraoene ene, kao prave kršanke vaaju da i kršanka vjera ne čuva od oi - poruka Evanđeja je da trpjenje ne ije iti nikakav guitak. One zog marinkovog ponašanja trpe, ai ne jee od teškoa i ivotni neugodnoti. Ne ukanjaju e ivotu, otaju što više red njega. To je njiov put do irenja; njiova adašnjia e tek kroz njiovu udunot doiti privatjivu foru. Dok e marinko ne oe noiti a ivoto adašnjie, ona ga tare, oi i na kraju aa - gui e u njoj, jer ne ojea njezin teej: ene. A nji je marinko odaio kao itrošene krpe. On ne uočava, da one znaju neeično vojeti, uvačiti u ee dio ooe koju voe, zato u retne, jeru vjene da ta rea doazi od nekoga. Tuitej itiče, da ia oni koji i prječavaju da te vrine otvare. Jedan od nji je tueni marinko. Tuitej

zakjučuje da je opano za društvo, da e to proširi, što i jadne ene, zaigurno, aovno aio u depreiju. Zato, tuitej predae, da e judi poput marinka treaju izoirati i prijereno kazniti. Predae za marinka kaznu od 20 godina zatvora - za vaku navedenu enu u vojoj Prijavi trea doiti po jednu godinu uzništva.

Pritupio e čitanju marinkove Prijave poiiji, što je zatijevao marko, marinkov odvjetnik, po uenoj dunoti:1. Kada a e opraštao od koegia i koega, zog odaka na višu funkiju, jedna i je koegia darovaa oonjeru, na čijeu je pokopu

io naikano re. Uručujui je, reka i je da daje re ru. Zati, e je zaoia da joj poogne odnijeti tare regitratore u protor arive. Nia i upio ni odoiti, počea e juiti, govorei da e ideo konačno upoznati. benuo a u nju, jer e znadeo petnaetak godina. „Vidida ne vaaš. Je i ti ku… io u ojoj pi…? „Pa, nije“ – aa je potavjaa pitanje i davaa odgovore. makao a je od ee i otišao, ez pozdravai oonjere, ai ukrueni penio.

2. Druga i je koegia pokonia grančiu utog koraja. Reka i je da to noi uvijek a oo, da e i to donijeti reu. To je njoj darovaanjezina pokojna aa. Zavaio a. Zakjučaa je vrata ureda. Nijeo a je proatrao iz foteje. skinua je uknju, pa reate, rvene, gaie.

Doša i jea na ene. Peni i je divjao u gaiaa. Uvatio a je za poutke tranjie, podigao i otišao, uput a joj aio koraj i kjuč odureda.3. Putovao a autouo. lijevo od ene jedia je djevojka ii oda udana ena. žvakao a vakau guu. Počea e dirati deno nogo,

onda e podvuka ipod oga ijevog raena, tako da joj dena ia trugaa po njeu. Nije joj to io dota. Gurnua je voju denu ruku u oj ijevidep, navodno trai vakau guu. Peni i je kočio kao opruga, uvatia ga, preko tkanine, za gavi. Šapnua i je: „Dođi za pet inuta u Wc-e,na dnu autoua, kuaj dvaput“. Nia otišao, vratia e nakon petnaet inuta. srdito e prejetia na drugo jedao.

4. brod je uvereno jekao irno ore na ruti od spita do Pue. Uz doadnu povidu, arevaa je vioka teperatura i veika vanot zraka, što je irpjivao putnike. Izašao a iz aona, i otišao na najgornju pauu. sjeo a na anduk. Doša je i jedna enka. Naginjaa e preko ograde paue, vidjee u joj e gaie. Pritupia je i zatraia da joj pripai igaretu. Taan kada a to činio, jauknua je: „Joj nešto e ugrizo, oiva pogedajte“. Okrenua i je eđa, povuka je gaia, oikaa joj e ijea, rakošna tranjia. „Tu e je nešto uoo“ – pokazaa je prto poredini dene poutke tranjie. Počešao a to jeto. „Aje, uode e izeđu nogu“. Nago e okrenuvši, „ikaa“ e orijano vagino i

ALOJZ PAVLOVIć, ZADAR, HRVATSKA

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



SEDINA BRKIć, GRADAČAC, BOSNA I HERCEGOVINA

Nije u redu. Poitičari jedu govna, dok narod gaduje.

Dok vat ae k’o pa, narod aje k’o pa. Tako funkioniše naš čopor.

seičnjak je ooa koja u ai judi prvo ugeda voju guziu. Neu više ni o čeu da ii. Dok ne ii nešto oje.

Deokratija direktno utiče i na ioogiju. Iai o ijojede, eojede i vaštojede, a ad u narodu iao i ništojede.

Nekia je tranjia potaa ie. I opet nikad ne zatvaraju uta.

Nia igurna ko je iziio deokratiju, han critian Anderen ii raa Gri.

Ko ene kaeno i ja njega kaeno. Ne zato što ga rzi, nego zato što nea krua.

Ako u oa roditeja poitičari, i dijete e iti opov.

Konačno na pate više ne kane. Ukinute u kroz.

Narod e četiri godine prea da proijeni vat. Ai vat je uvijek ra, pa neporedno pred izore proijeni narod. Deokratija na doro toji. suava na u truku.

senad Nadarevi,

sarajevo, bona i heregovina

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



JULIJE JELASKA, COMIC / STRIP, CROATIA

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



BAKIR IZETBEGOVIć - ČLAN PREDSJEDNIŠTVA BOSNE I HERCEGOVINE 2014.

ellhamdulillah....!!!...kakva zemlja takav i članPredsjedništva ili vice versa

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



LENČE STOIMENOVA, SKOPJE, MACEDONIA

*Nekad o iai. I ad iao, uke kako da preivio.

*hoču da e enite. Vi e uenjujete.

*sua uaru, naša je ua, nua.

*Ia redovna pata koja vakog eea kani.*Najtrašno je ezgano puanje. Kad ti pukne a onda pukneš od uke.

*Od orokak, trašnije je ao vrtenje u krug.

*Ne vrti e zeja oko una. To une nju vrti oko aog prta.

*Nije tačna teza da godine i udrot idu zajedno. moje godine idu a udrot e vuče za nji kako ez kiče.

*Kano a vatia da je kano za ve.

*ljudi u poitii niu oični. Oni u a poeni potreaa.

*I oe uprugu je pao. sekira u ed.

*moj uprug potae atrono. stano anaizira jedna rna rupa.

*Ako ne iviš pod voj krov, igurno iviš pod tre.

*Ukoiko ne znaš doro da jedeš g***a, nikad neoj da uziaš veiku iu.

*On pravi ao dora dea. Đavo i je vedok.

*Kada ono što je previše, potaje preao, je ito toiko trašno i kada ono što je preao ti potaje, previše.

*Najpaetnija a kad e gupira.

*Ako je štap iz raja izašo, je orao aš kod na da dođe?

*Veiki roj ina oečanja kaani u eter, otiši u u veter.

*Gopodo! hočeo reaizaija, ne anipuaija.

*Ne vredi što ia čit ton. sika je utna.*sao jedno oču da kae. Nea što da va kae.

*Doro e aeo. mi aeo va, vi aete na.

-----------------------------------------------------------------

ROZE NAOČARE

* Rei.~ Doktore, teško i je. mnogo i je teško.

* U čeu je proe?~ Doktore, kod ene više ne oe iti gore.

* Koiko va je godina, adiu?~ 32 doktore.* I kaete, da va ne oe više iti gore?

~ Tako je doktore. Ne oe.*Onda, vi nite za kod ene. Ja a piijatar. Vaa trea, uroog.

~ Nea ja potree od uroog. Ja urinira avi norano … i daeko. Kae da u dravi ne oe iti gore. Dotaki odno.

* A, ko je tee terao da io što dodiruješ. Zaoiđi ga. bez dodira.~ Doktore, to vi ene zezate!?

* Ne. savi uprotno. Vi ene pokušavate da zezate. Evo upat za očnog. Oezedite ei, roze naočare i ve e iti oje. sedei!

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



MAXMINUS PRESENTS - DRAGOŠ JOVANOVIć FERASerbia MaxMinus cartoon

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



MAXMINUS PRESENTS - DRAGOŠ JOVANOVIć FERASerbia MaxMinus cartoon

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



Egypt MaxMinus cartoon

MAXMINUS PRESENTS - WESAM KHALIL

Nelson Mandela

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



MAXMINUS PRESENTS - WESAM KHALILEgypt

MaxMinus cartoon

Fcebook

Peace

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



MAXMINUS PRESENTS - WESAM KHALILEgypt MaxMinus cartoon

Revolution

The king and The clown

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



MAXMINUS PRESENTS - WESAM KHALILEgypt

MaxMinus cartoon

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



MAXMINUS PRESENTS - SENAD NADAREVIćBosnia and Herzegovina

MaxMinus cartoon

Keith Richards

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




MaxMinus cartoon

Saša Broz

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




MaxMinus cartoon

Želimir Altarac Čičak

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




MaxMinus cartoon

Zuzi Zu

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



PASKE

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



PASKE

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



PASKE

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



Зоран Спасојевић PAsKE

МИР, БРАТЕ, МИР

Петар има собу која гледа на реку. Много воли да се закључава у њој. Уђе, окрене кључ, навуче тешку завесу иодмах седне у мрак.

Размишља.- Ако бисте могли да дате савет великој групи људи, шта би то било?- Не мислим да треба да саветујем било кога.

- У реду, добро, ако бисте могли да дате савет самом себи у време када сте имали осамнаест година, шта би тобило?

- Бити невидљив.- Да ли сте били у стању да постанете невидљиви?

- Не баш увек.- Какав би ваш живот био да сте то увек могли?

- Нисам сигуран, али бих вероватно био остављен на миру.

ПРИЧА О ЉУБАВИ

Шетао тако Ф. М. булеваром и после неког времена свратио код психијатра. Много је волео да се излежава на

његовом каучу. И да прича, наравно.- Ех, колико година живота толико година љубави. Седамдесет година љубави - добро име за филм, причу или роман.

- Ако није тајна, како вам је то успело?- То је у људској природи. Волим пролеће, лето, јесен, зиму. Волим прве и последње зраке сунца. Волим чак и муњу на

небу кад заблиста.- Господине, толика љубав може да уништи човека. Да ли сте покушавали да је зауставите?

- Нисам.- Искрено, не знам како да вам помогнем.

- Не треба помоћ. Љубав је савршен осећај, нарочито кадa си у кревету са женом.

ОДМЕРАВАЊЕ

Петар Петровић, пружни радник, много је волео да се вере по дрвећу. Једном се тако попео на крушку и пао.

Пробудио се у болници. Доктор га пита: – Кажите нам, молим вас, ко сте ви?

Петар поче да га мерка, мерка... – Ко сам био, више нисам.

Доктор га посматра и размишља, размишља... – Значи, сад сте нова личност?

Петар га гледа, гледа... – Таман посла.

Доктор се чеше по глави, чеше... – Идите дођавола! Западни медији одмах су објавили како лекари у Србији злостављају немоћне пацијенте.

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



Nova knjiga aforizaa našeg aradnika

Toiava supeka naova “hrvatka zanovijetanja 3” Ovrt čana redakije maminu agazina, knjievnika Ive mije Andria (Zagre, hrvatka)

DUhOVITIm PUTEm DO IsTINE

Toiav supek: hRVATsKA ZANOVIJETANJA 3, studio moderna d.o.o., Zagre, 2013.

Aforiza je preča do itine.To je kratka i jezgrovita entenija kojo poznati rvatki aforit Toiav supek započinje voju novu knjigu aforizaa ojav-

jenu pod naovo hrvatka zanovijetanja 3. Riječ je o djeu koje je izatkano od pettotinjak udroovni ii ukrašeni atrideetak karikatura naši poznati rtača i karikaturita Ie Vojevie, marka Grgičevia, stanka Zazeka, Ivana haraije,

madena bašia, mojira miatova, Ivana Pearnika, Zvonka lennera, Zdenka Puina, Krešiira supeka i drugi. Knjigu jeuredio i pogovoro uokvirio vrijedni aforitički zaneenjak i znaa miroav Vukani.

Vrijee tranziije i kvazideokraije u koje dana ivio, neirpan je izvor inpiraije za uorite i atiričare, kao i za onekoji ie vojo gavo i koji ne pavaju na ovorikaa krojeni od ani oeanja grazivi poitički eita i ini deagogai podrepaša. Ti atkorječivi prodavači age oiroašeni narodni aaa, u tuđoj nevoji vide voj proitak, ne arei puno

za udunot generaija koje doaze u oputošenu oazu društva izgrađenu na dugovia, ugašeni tvorniaa i proašeniinvetiijaa. Na ito u projektu, a uz njiov poitički agoov angairani i nogi viter tajkuni koji na tuđoj grači gradekue u oaia i goiaju vatite devizne rezerve u trani ankaa.

U takvoj oriačkoj areni, naoruani pero i kopjutero, judi zdravog i oštrog dua poput Toe supeka iju zapiivačkuverbalnu bitku protiv agresivne manjine moćnih, a u korist obespravljene većine siromašnih, nezaposlenih, dužnih i tužnih

pučana koji ve češe izaz trae od boga, a ve anje od pripadnika voje vrte. Jer, ovi doe, koji na zeji vedre i oače, vedeetjeia vode rigu ao o ei i voji injia, dok i za narod oi riga. A, oda i neka druga tvar!

Da e čitateji ne i krivo razujei, ora rei da eđu poitičaria i poodavia ia dota četiti i pošteni judi. No,njiov roj je nedotatan da i e nadvadai oni koji zajedničku vodu navače na voj in. I koji narodna tada vode u krivojeru. Da nije tako, onda i ituaija u zeji i vijetu ia drugačija i ne i io ovoiko gadni, edni, jadni i oepravjenijudi. Ne i e ratovao za naftu i pin, niti i anke pjačkae voje kijente. Ovako ve ide po voji jačega. saiji e oe aiti iiti ajen. Takvu pravdu povijet pati od potanka. I tako e, izgeda, iti do udnjega dana.

Aforiti u današnje vreenu iaju odriješene ruke za pianje o razni društveni devijaijaa i nepravinotia. Iaju ioodu ua za šianje oni koji u za ve to krivi. Dakako, riječia, a nikako djeo. Riječi u oruje koje ne uija. Znaju tonoiteji vati pa nogi od nji natavjaju krati. Unatoč činjenii da i pretodnii ate rke u enzi paniona na Reet-inu. Ii, kako i to Toiav supek ikovito dočarao aforizo koji na uči kako … Veina poitičara voi preaziti riječi na

– jea.

Itinaog, niu vi poitičari judi oši najera. Ne, ne. mnogi u poitičke poteze vuki najero da poognu dravi da eoaotai i da ude ogata i voja na voe. Tako je, po supekovo tajaištu … I prvi predjednik tio zeju agotanja.

Potupno. Za početak je odarao dvjetotinjak oiteji. Gedano iz današnje perpektive, u toe je u potpunoti upio. Dvjeto-tinjak oiteji odnono, neka više ii anje, dana upravjaju ekonoijo zeje i draju poitičko eno, dok otatak ivja,ukjučivo i razjedinjene indikate, ve to prate a razdrojene društvene ene. baš kao u kazaištu apurda u jednoj zeji ejaka,

pa i aograđana, na rdovito bakanu.

U tree ieniju kada e ve paa ii e e aš ve paati, po ‘nevjerno’ Toi supeku … Još ao utopjenii vjeruju dae oe ivjeti od zraka. svi otai i, ako ee preivjeti, oraju oigurati koriu krua. makar i uoga. Zato i, supekovki

gedano… Poštujeo europke vrijednoti. Prijerie – švedki to. Uvjerio e aforit u to priiko pojeta neki vrunkioteia u kojia u odjedai naši vee-građani.

I dok na zavodu za zapošjavanje više totina tiua oični ai građana čeka u redu za io kakvo radno jeto, poađajui prito einare za projenu onovnog zanianja, dote, po zapaanju našega aforite… Ni jedan rvatki opov nije zatraio prekvaikaiju. svia doro ide i vi iaju poa preko gave. Zavajujui aoprijegorno radu poiije i revnoti našeg pravouđa. A zna e i zašto. Pa, judi oji, rei e aforit: Ovo je deokratko društvo. svaki opov je nevin – dok u učaj ne odeu zataru. Zna ja na, kazao i jedan pjenik čije ie, iz doojuni razoga ne poinje. Da u neki tao ne i poinjairoditeje i najie čanove oiteji.

Djeujui po prinipu atinke intage In edija re, Toiav supek e ne ii rei popu da je pop a ou da je o za razikuod pok. predjednika ugaog ekaekajot, uzdajui e ponajprije u adu na deokraiju i voj penzionerki iunitet. Naie,jeodano je jano kako uirovjeniia nitko, oi eventuano gopodina boga ne oe ništa, pa i je dopušteno iznoiti vojetavove i išjenja u knjigaa i pute edija. Također je, više nego jano, kako iza oštri penzionerki riječi ne toje aa ašnikakva opana djea i akije, pa poitičari i drugi onii ogu preko ti riječi prei kao preko maievog pitkog potoka. Znato iz vatitog ikutva, pošto ni za jedan voj aforiza napian u dva ujedna itea, u oijaizu i kapitaizu, nia odeaoniti jedan dan u zatvoru, a nia čak pozivan ni na inforativne razgovore. Ai, za veika djea e, znade to ponajoje jedanek preijer te nogi nekad upješni gopodartvenii, oe agodno ivjeti na dravni trošak i po nekoiko godina. U prunu,razuije e. Aforiti, dake, ne padaju na trošak porezni oveznika, oi ako poiene ne prozovu nekog oionog poitičarakoji dri do čati i do ekanoti doaeg pravouđa.

Vri ijenik vatiti ii Zagreački Iočanin Toiav supek nanizao je ogriu udri poit-ekonoki zanovijetanja, kakvaoe priuštiti ao pia ogatog ivotnog ikutva i nepreušnog tvaraačkog dua. U njoj vaki čitaa oe pronai toiko

zrnaa udroti koiko u je potreno da razvedri dušu i vrati oije na rknuto ie. A od toga u oji ijek ne trea.

Za čitateje koji nee oi doi do hrvatki zanovijetanja 3, prepiuje jedno pakiranje aforizaa koji e ogu konzuiratiu vako doa dana i noi. Po potrei. Prije, a naročito poije jea, kada e private eaja i oijene i zaniaije – earine.

Evo ti apirina, ou rei aforizaa, iz duovitog supekovog aoratorija:

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



Nakon dipoiranja, in i radi najtei poao u hrvatkoj. Trai poao.

Kau da treao više raditi. mi ne najedao toj jeftinoj propagandi.

Reforo pravouđa napravjena je potpuna zrka.

Više ne znaš koje uu trea dati kuvertu.

Ia i pošteni udaa. No zog njiove igurnoti, neeo otkriti iena te šetorie.

Građani okijevaju oešu, i krivi u što je nogi ijekovia itekao rok vajanoti.

s Europko unijo iao partnerki odno. Oni naređuju, i izvršavao.

Ovoga jeta u i Daatini zaukai rukave. bio je pakeno vrue.

s ovako ai irovinaa uirovjenii e ogu raniti jedino u retoranu hrvatkog aora.

Tajkun je odučio dodatno invetirati u voju djeu. Kupio i je doktorke dipoe.

Dogovorii o e neprijateje da zakopao ratne jekire. Kaašnjikovi u pouzdaniji.

Privatizaijo o aranii tvornie. Trošak pogrea patii u porezni oveznii.

Poitičari u dojedni. I pred nove izore daju tara oeanja.Čuvao jepote lijepe naše. Ponegdje i inki pojia.

Kod izrade dravnog proračuna potrena je ao jedna ateatička operaija – dijejenje.

sejai e ae da u doii doovinu, a izguii zeju.

Kjuč upjea ivšeg preijera naazi e kod traara u Reetinu.

san anekenki i pjevajki je…Nai prina iz – anke.

Od tupe ii teško je napraviti oštar aforiza.

Dai u i prazna oeanja. I ipunii i.

Nakon što je io na tragu afere tojea, gui u e vaki trag.

bio je krunki zaštieni vjedok protiv aje. Pokoj u duši.

Naije ve više potikujeo javni površina. U oitej.

Izori u provjera paenja irača.

Naši poitičaria ozak je vanjki uradnik.

madi u ejni znanja. Naveiko kupuju dipoe.

suda je uvaio arguente orane. žrtva nea aii.

Dapače, zatečena je na jetu zočina.

Jučer a na aju knjiga djei kupio krane ajie, eni iker, a i evapi u ounu ii u za pet.

Dinao je doio zvučna pojačanja. Novi razga na tadionu makiir.

Zauge neki naši vada treao i itaknuti …Na poa kopja.

Pokon uu daje e … prije preude.

Či je uro, tog poznatog ekooga vratii u aji prirodi.

hrani e zdravo. Špeku i odojku oavezno provjeri anitarni ig.

Iako je ateit, i preijer vjeruje u oje utra.

Gou ira uneredio je poenik generau.

Iat e te oju iku o hrvatkoj, ako ne gedate našu teeviziju.

U vadajuoj koaiiji upotavjena je ravnotea. svatko vuče na voju tranu.

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



MAXMINUS PRESENTS - RENé BOUSCHETFrance MaxMinus cartoon

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



MAXMINUS PRESENTS - RENé BOUSCHET MaxMinus cartoonFrance

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014


8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



http://sabihadzi.weebly.com

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



CARTOONS/ KARIKATURE PETAR PISMESTROVIć, AUSTRIA

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014


8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



Aduraan haiovi Ai

sa tajnog atanka na vru, ve je popadao.

Pederi nee na čeo drave, oje e za voju guziu.

Od onog što i je načinjena šteta, i neao nikakve koriti.

Do nea je negdje u oaia, oe da i e puti.

Odutai o od poa, jer ai ne oeo ništa, a drugia e ne radi.

svađa e diga oko dogovora koji je pao.

živo u uirai jedno za drugi, či u e naši u krevetu.

hape uiene i uvaene koji u učetvovai u toj krađi.

Dai u i po repu, kojeg u za inat via digi.

On za nju nije v()aan, nee ga.

Tvrdii o da e ovako ne oe ivjeti, a kad o proai onako io je

još gore.

Ne i aš uirao za njo, rađe i na njoj.

Za njo e uzdizao previše, pa ad teško diše.

Otišao a u kafanu da e popravi od inonjeg pia, i opet e pokvario.

svi kreu a pravog puta, niko nee a krivog.

sao o e pogedai kad u na upitai: “Zar te vi na ovo vioravi!?”

Na to rdu a nji a izravnao račune, potuki o e.

Nije vano što na to niu uvaii, i daje e o e praviti vani.

Nije greda kod ginatičarke u toe, dana vjea na konju.

Od kako na e to ne da, i ono na e otia.

To ne ide od kako ovo proazi.

Ne ogu ja na to ve tii, ogu ao na nju.

Na toj utakii igrati nio ogi. Ni očenaši na niu poogi.

Izii i neredi da nije potavjen ivi zid od poiije.

Dok e je prevodia ednog preko vode, ja i ogadnio.

Za njega je on io rt, uio ga je.

Niko i nije ni poenuo. Džaa i e štua.

Od kad je ve pokupio, to ne vrijedi ništa.

Ojeaa e nešto ao, kad je on ojačao.

Otaa je ez duše... njeu na dušu.

Kod naprijed nazad, više i je koji nazaduju.

U nazadku našeg napretka, napredak je unazađen.

Dravu koja je ne ona, vode doktori kupjeni dipoa.

Zdravtvo koje je zdravo, nije krivo što je oet oena.

Dok u jei reki u i da dišu ao, a oni e upuai.

mnogi u je anjai, a ao je a nekia pavaa.

NJeu je kunuo ča, da e zapua šako.

Ovoj ekipi iz jene, ne izazi e iz adovine.

Više i to dođe, ovako - a ode onako.

Pretao e eiti od ne ia do ne draga... kupa kirija.


Da i opovrgi činjeniu da je čovek čoveku vuk Dok e une rađa, jee e porađa.

Doako u ijei vijet, ve i je potao rno.

Preeio e na airet. Dragi aa je io toiko doar, da je podiriove troškove denaze.

Odeio e na neo, zog ivota na zeji koji je potao previše kup.

srčano e za nju, do infarkta orio - a tad je i duševno ooio.

Prodao je dušu rno đavou, anđei u jedva čekai da je odneu.

žena vrag i u đavo, vjenčai u e kod atičara šejtana.

sa Zapada u uočeni rezutati... ao oni koji niu potignuti.

Rakinui u zaruke, ie u tanke.

sve u iai odriješeno... i tako e vezai.

Pii u dokano, napii u e porano.

moje je une trae, što je ta doaa... dora rakija.

NJena je jepota za uškare čiti opovuk, a koji god ude, ona ga pokrade.

sa njo u e naredii, vi ti koji u e ipred vrata kod nje poredai.

sudija u nije pokupio nove, advokati jeu.

Ouđen a, nia znao koga da poditi u korupirano udtvu.

spaii u voj kraj... za četiri godine, što e još iti na vati.

Na eu u e ve odavno naviki na ito, daju ga kravaa kako i i pouzi.

lutaa je ije, niko je nije tio pogoditi.

Go i je io ij... proašeni.

Kako koji došo, kod nje je i prošo.

Geda njeno vranje, prena je na tuanje.

Kod nje je jedan kao ni jedan, pušta i da e redaju.

Ptiu koju u oudii niu uii - ouđena je na doivotnu, u kavezu.

Otkjučao i ja njeno re da i nije rđav kjuč, ne oe u nju.

Ojea projene... od kad ga je proijenia.

sjetio e vi... veti, reigiozan je.

Nea naši nadaeko, kao što ia njiovi izu.

Potao na je ve poznato, kad o uši u nepoznato.

sve jedno, jedva o doši do drugog.

sva e doit njia ijeva, na kao da nea.

Ja nea zije u njedria, šeta e po kui.

Dota toga... na je ao.

Što neaju ni ao raa, i o rezi otai.

moete vi za poo kretati koiko oete, zautavie va naš ne rad.

lutaa je od neiog do ne dragog, jer joj je vaki io io i drag.

Poitičari ne znaju kuda e, zajedno a narodo.

Od vi otavjeni, niu ni za kakav pronaazak.

Otariu, poao čekajui - poai u e na čekanje, koje traje godinaa.

boji e da joj priđe izu, tra ga da ne propadne.

MAXMINUS AFORIZMI... lEGI, INTEllExI, cONDEmNAVI

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



MAXMINUS MEDIA SUPPORT

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



marjan Angeovki • -Како је настао Бананамен? Мајка му ни је имала паре за

вибратор.

-Краду преко дан. Због тога су се обогатили преко ноќ.

-У библије пише: Љуби ближног свога. Због тога и љубимсекретарицу.

-Наше политичаре ни су из јуче. Краду нама годинама.

-Ја сам дружељубив. Љубим другарице.

-Мораќју да додају гас. Народ више не пије нафте!

-Срамота је да немаш шта да једеш. Због тога и смо јели срам.

-Ни је тачно да немамо ништа у гаќе. Напунили смо их!

-Са основном школу неможеш бити маинистар у Македонији. Потребна је и диплома из забавишта.

-Влда не вара. Јебе само нама!

-Не су све тендере намештени. Неки се још намештају!

-Ни је тачно да је влада нефункционална. Криминалфункционира одлично!

-Нема једноумије у влади. Неко мисли о лопувлак неко о лагање.

-Вистина боли. Судство нама је безболно!

-Изгубио сам апетит. Налазач је умро од глада!

-Ово је озбиљна влада. Лопови су озбиљни људи!

-Политичари ни су покрали динар од народа. Покрали су више!

-Политичаре причају истину од „а„ до „ш„. Али не знају азбуку!

-Побољшао се нама сексуални живот. Голи и боси смо!

-Коначно секс – афера у влади. Доста су јебали само народ! Замолио ме претседник да њему направим портрета. Тако сам

постао карикатуриста.

-Латински је идеални језик о Мкаедонију. Мртви је!

-Гласао сам за ову власт. А направио сам и неки друге глупосте.

-Власт је блиска са народ. Да не кажем интимна!

-Тражили су крт меѓу новинаре. Нашли су слепи пас.

-То ни је нем политичар. Тренутно има запек.

-------------------------------------

Nikoa Šii Tonin

• ***

Što poitičari više udu uta odiai od ikrofona, ni tadaneeo ivjeti oje, ai eo ušati anje gupoti.

***

mišii ia išu kretnje – ijo e.

***

Nije kardina ai pravi kardinane greške.

***

Od pupka gore prepotentan, od pupka doe ipotentan.

***

Gdje je odoena putna tora tu je do.

***

lijepa Naša, za onoga tko e naša.

***

Ništa nije kano kada e trai na vrijee.

Kozo e epovratno širi, ao o i do guše u ei.

***

sa ijepi navikaa e ne rađa, rađanje ijepi navika dugoe rađa.

**

Poitičar ez vizije, poitičar je oone provizije.

***

maka je oet ivota.

***

bog na ne čini ai, to činio ai ei.

***

boje je jedan dan ivjeti kao av nego čitavi ivot kao ovakoju vaki čoan kupja u tado.

***

Tko oe nađe načina. Tko nee nađe opravdanje.

***

Zatvorii u ga zato što e širo otvorio.

***

Otvarajui knjige, zatvori e u ee.

***

Iz Kapitaa izrodiše e kapitai.

***

Tko govori ao ono što ii, proee ivi.

***

Najvei uojia je vrijee.

***

Kad’ u u pitanju afere, u rvatki edijia vaki je dan boi.

***

lijepe noge niu razog za kratku uknju.

***

Vjernik a, ne vjeruje u jude.

***

I današnji judi nataju od zeje, u tkivu i zeja u kojoju rođeni.

***

Čovjek je rtav kad ure judkot u njeu.

***

Grati u zapii afatni judi, jezik njiovog govora.

***

Duan a nogi judia, više a naučio od nji, negooni od ene.

***

Potoje judi kojia je gava kao puva, upijaju ve. Po-toje judi kojia je gava kao tijena, od nju e ve odija.

***

Ne ei otati zauvijek, iovina rata.


8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



Petar lazi

ČOVEK:

muda u organ a itančani oeanje za proep.* * * *

Jednia je došao gave, drugia ide na jetru. U proeku via je priratao za re.

* * * * saouia je čovek koji je uzeo tvar u voje ruke.* * * *

Nite vi eni ni do pupka, ada te tu negde.* * * *

Naučno o dokazai da je čovek dana rean. Otao je još ao da pronađeo tog čoveka.

* * * * Optiita veruje u ak veta, dok peiita ni u to ne oe da e

pouzda.* * * *

Či a čuo da e nea, znao a da je u pitanju nekakva dijaek-tika.* * * *

Tao gde neko ne i udario ni nogo, potron ora da zavuče gavu. biti potron, to je u tvari, rudarki poao.

* * * *

Čovek je jedna veika tajna. O toe je i „Poiijki ganik” agovre-eno izveštavao.* * * *

Niiita je čovek koji uire rean.* * * *

Okoreog aouiu ni rt ne oe da preči u naeraa.* * * *

A što e na tiče, kaniai ogu da jedu govna...

ZEmlJA:

Pre no što e na Zeji pojavio čovek, voda je ia izvor ivota.* * * *

Zavajujui napretku iviizaije, tenoogija uijanja čoveka je znatno uavršena, ao je tenoogija proizvodnje otaa na

pređašnje nivou.* * * *

Na Zeji u nekada ivea i inteigentna ia. O toe vedoče rojneudke preude.

ZDRAVlJE:

lečite e kod na i ureete zdravi.* * * *

Zdravje oe da ude veoa opano. mao-ao, pa čuje da e zdravi judi razoe.

* * * * Paijent nea gavu na rakapanje a poe e kinika da u ude

kriva.* * * *

Čir je zarazna oet. Oni koji ga neaju, prenoe ga drugia.* * * *

Tuor je na njega otavio naan utiak. Ne izazi u iz gave.* * * *

sa no je u prinipu ve u redu, oi kada i radi re.* * * *

Prednot udaka je u toe to što niko ne oe da i jee u zdravozak.

bOG:

A edoga dana bog e uvatio za gavu.* * * *

I tvori bog čoveka po oičju vojeu. Kako onda da veruje unjega?!

* * * * U početku tvori bog neo i zeju da e dokae pred Neverni

Toaa.* * * *

Otišao a bogu na itinu. Vraa e oda.

* * * * Vernike je tvorio bog, za raziku od ateita koji u potai od aju- na.

sTARI ZAVET: Poe ove predtave, po tradiiji e e pojaviti Noje.

* * * * Da je Noje iao više poovnog dua, na kraju putovanja i otvorio

zoooški vrt.* * * *

Pre ene Potop!* * * *

Pred mojije e ore povuko. Tako je nataa mađarka.* * * *

A kada e ore otvorio, razdragani narod judejki povika: - mojijene zna da piva! mojije ne zna da piva! mojije ne zna da piva!

Ekrem Macić

- - U oše a društvu. Ne ogu nikoga podititi.

- Ko paa gavo, paa kešo.

- svijet voje opove kači na tu raa, a i naše na iorde.

- Voi reš pečeno. Kao voje ognjište.

- Naša zeja je ogata četinaria. Dušu daa za poare.

- Ne ogu oprotiti piijatru. Prvi je počeo.

- Naravno da o u reeiji kad o prodai vu jeftinudeagogiju.

- Neu da radi. mora i ja od nečega da ivi.

- suša naš rod nije ni dotaka. sve o voje zapoii.

- Driing e izvodi nogaa. Vioko podignuti.

- Oavii o naporne kondiione pripree. sada o u duokoofajdu.

- Upravnik udnie ne ao da je podnio otavku nego je širootvorio vrata.

- Kriina e najoje ravjetjava - oačaa.

- mi o ekooška zeja. Dok jedno udaneš, dvaput izdaneš.

- Kaen potianja je naš najčeši teeja.

- Tira neki novina je preašio roj nepieni.

- žene due ive zato što uškari igraju kadioniu.

- soni iik a izaio iz tana. Puno rče.

- Najoje i io da najoji poijedi.

- liječio a e kod nekoiko piijatara i vi u i na kraju rekida je najoje da izađe na izore kao nezavini kandidat.

- Šta je tarije: pra ii orden?

- Čuvajte e nuditički paa! Tako u i Gri počei.

- Prednoti utietičnoti: četiri ogooje na jednu fariku.

- Kina je uša u savjet ezjednoti akupunkturo, a i neeo u Evropu ni a gogovi koe.

- Drava podrava gadne. Ai e gadni odupiru.

- Pred atino u vi jednaki zato što atina ia dva kraja.

- Ne ao da u va ijene toiko narae nego u ijepo iodgojene.

- Dana e eni, a nai e e nešto i utra.

- Pojedini kriinai odee i po nekoiko godina na funkijaa.

- Od razvoda nea nikakvi proea u raku.

- moji roditeji u izvrni ateatičari. Još da i je vei štand na pijai.

- mene deda vodi u škou, a onda aa dođe po njega.

- Dok preazio uiu ja e dri za oa, a on e dri za igaretu.

- sjajno a e igrao u vrtiu. Onda i je škoa ponudia tranfer.

- ljudi u depu u najčvrša vauta.

- Ia rupu u ozgu. sreo, eoriju a preaio na tik.

- Jeu i paetne oe prvi vijenii deokratije?

- Ako je vano učetvovati onda oj rak ia potrenu veinu.

- Proe kriinaa o podigi na najviši nivo. Do predjedništva.- Vidi dupo. Kako god okrene – naopako.


“SVI DRUGI SU DOBRI, MI SMO DRUGAČIJI”


8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014


8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




Jasmina Šikić Jašiki

U artvu površnoti, gedaj da što anje znaju da vidiš.

U trenoj današnjii iti gup je priviegija.

sao juav oe da kouniira na nivou veti koji e ne oe

dotii ni inteekto, ni orazovanje.U OVOJ ZEmlJI NAJlAKŠE JE bITI PIsAc;

ČIm sE PRObUDIŠ KREćE DRAmA... :-)))

boe, daj i da e epota opije, a dorota anji.

Šta je INVENTIVNOsT ? Kad od poojeni nova napraviš ozaik.

O doivjaju iznutra za nogo i odavno. Kad i e oonia na ovu našu pojašnjiu, io i kiavo.

Nekad ugeda doar kadar, ai oj fotaparat nea dovojno doaroptički zu za vaku fotku...

Onda dodje kui, edne za to, zašiji oovku i zuira. ;-)

Košiuk, koji pati od toga da zna šta je uojoj pijačnoj korpi, nede- jo ujutru,neka e oputi. Ne ide na pija “u dania kada to norani judi rade“, čua a. ;-)

Ne oe e vetar izduvati, ni ukrogud nadiati. :-)

- Tee i ga je prepravjat’, nego ti novo šit’...- sit. ;-)

mnogi e prave Engezi, a oače kod Kineza ...

U sriji je koro ve od tie. A da je zaputio još koju godinu i proovišeo eu kao raritet. ;-)

Ne dajte proečnia da va uede...Proek je izgovor netaentovani.

U današnje vree ekpanzije ašina za ušenje veša,nea pošten čovek na šta ni da e ei...

Kofor u ivotu nea nikakve ičnoti širino u gavi. Najčeše je dijaetrano uprotan. :-)

srea što ia još epote nad kojo čovek oe da e zaii. Inače propadoo.

Kad te e dušanin a eto ea, e tad i u vratio !

Da je zadovojtvo, ne i e zvao račna dunot.

Jedan oe ureie najanje dvoje...

Da i “atavio ee”, vaki je proečni gradjanin srije potaonadproečni nanijki tručnjak.

Poređenje trai novo poređenje. budi voj !

Ako jedno ude graničar, paziu na graniu...A do tada...

Veiki je opu otao iza njega... mada i on ično više voeo, da je otao iza opua.

Okrepjujue je zai eđu jude, kada naiđeš na nji...

marke tvoje košuje nee e etiti niko, ai tvog oea oe.... budi rend !

boe, učini da i ude doadno, pa da e krai...

Ode teperatura u inu, kao i oj račun. Ai, ne rine, inu i inu daju pu !

Kada i judi tvari zvai ao pravi ienia, ako i io učiti jezike.;-)

U zanou napraviši ii ranje, ii epoano deo.Tanka je grania.

Ako nekad orogati, neka ude irva.

Vladislav Pavićević

Kada a nje očerupaš ve vještačko Štri ao karikatura!

Potroni u poušnii Zatupjene paeti!

E kakav je tandr I đavo i ga prekočio!

Toiki je ukadija strauje od aoga ee!

Ni ijeko Ne oe ez vode!

sjeanje jeGorka opoena!

Toiko puta je ivot repetirao jude Da i je i rep opao!

ženu ne pitaj dva putaOtaeš duan!

Optiita u peiizu I peiita u optiizu iti u!

snaga dua Nadjačava iu!

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



Vasil Tolevski

mi o zeja u kojoj vako oe da radi šta oe.

Zato i ništa ne oeo da uradio!

mi eo iti uvek veiki narod.

Pa i kad na jednog dana u aši naiju!Goi Otok je anji od oje zeje.

Zato je i potigao tako ae rezutate u odnou na na!

U turko vree lukavi Pejo pravio je od jude ajune. sada drava ia nogo razvijeniji ite igranja a narodo!

Naši faraoni neaju proe a putinjo. Jedino ako jednog dana kaie potrae vodu!

Oni koji u kupii dipoe zaoravii u da kupe i paet. Pa ada rukovode ez paeti!

Još nia video dravnog funkionera u udnii! A i šta i radio edu paetnijia od ee?!

Krediti dri narod na noge. Rate če ga aiti na eda.

Pošto za uziku nea granie,naši adi a peo odaze u inotrantvo!

Neki judi u kao gouovi:kad i raniš, vrte ti e oko nogu i gukaju.

A kad odete, eru ti e na gavi!

A ia i judi koju pevaju dok rade. Ai, oni ne rade u našoj zeji!

Gou ira ere eo.Orovi na zatavi eru rno.

Za na je Evropa ono što je ringišpi za deu.

Vrti na u krugu da i na io intereantnije!

Vree je da napravio Veiku makedoniju!Ovako au Evropa ne oe ni da je vidi!

Dravna ina ii e peva ii ae zvidi.Od toga dai e intonira u čat portita ii poitičara.

Evropjani nikada za na niu reki da o vinje. Ai, uvek na povajuju da ideo prea njoj krupni - papia!

U našoj zeji ia i paetni judi. Ai, niko e od nji ne avi poitiko!

Nije oše iati vadu u eni. Ai je trašno što iao čanove vade koji u u nečijoj eni!

Direktori oraju da iaju veiku zadnjiu. Da i e potroni oečai kootno u njoj.

badava o izgradii novi teatar. Naša e draa odigrava na otvorenoj eni.

Naš kopa oe iti i ez ige. mi i onako nikuda ne ideo.

lako je iti makedona.Trea e ao praviti da ništa ne vidiš!

budunot ei iz zeje, jer na ovi adašnji vračaju prošot.

Još niko nije uro od gadi. moe za gradani da e trpe, jer če e ukoro tvoriti uove i za to!

U trani neao duševni oenika.Od kad o i tavii na funkije – izečii u e!

sanjena je potrošnja toaet papiri,što je igurni znak da če iti novi izora. stranke u počee da judia iu dupe!

broj iteja opano e enja. Iao više neprijateja nego peratozoida!

bio i epo da na neprijatej oarduje njive.To više niko neče da ore!


Naa u urana i preduzeča i farike, jer adi i dupe daju za rukovodeče pooaje!

Novi zakono o rani, rana i kupi oraju iti odvojeni! Zato: eo vii u izogu, a kupi vie ipred izoga!

Naš narod nea proe a onia koji u rodeni kao tead.

Proei nataju kad tead potanu goveda! Kad na ena okrene eđa, znao kakvi o uškari.

Kad na vet okrene eda, orao znati kakva o drava!

Vrača e ivotinjki intinkt kod judi. ljudi ive kao toka!

moda e goi dupeto ne vata ria,ai takvi dupeto ičete uvek edu oovia.

U riko vree konj je ogao iti ao enator. Dana nea ograničenja.

Nekada u projai pavai pod otovia. A ada i po voji kuaa.

Evropa trai da je naš predednik ep kao kuka! Da i ogi da e igraju nji.

Kandidat za predednika ora da ude kopetan čovek. Znači: da ia voj ozak!

Ne orao iči na kraj veta. Kraj veta je kod na!

Tačno je to da bog poae tri puta. Dokaz u oni koji jedu tri puta na dan!

Zavajujuči vinjaa nekada o jei eo. sada o zog nji otai i ez ea!

Naučnii tvrde da na maru ia ivota. Ai ako na maru ia trujoere i vodoere,

onda za na i tao nea ivota!

Pre nego i gaao oi i duša za narod. A poe toga počinje da i oi jedan drugi organ!

Za vei deo naroda aouuge u kao uzeji. Ekponate ogu da gedaju, ai ne i da i diraju!

Niti jedno poitičaru ne ipati e da ide u Raj.Tao nea izore.

ljudia u e otvorii oči zavajujuči oniakojia je dupe zinuo za vat!

Neki ne ručaju u kupštinko retoranu. Jedu za govornio...!

bitku a ajo trea da započne neko ko ia veika uda. Ai gde nači tako veikog voa.

Neki tvrde da ai narodi u EU ive kao toka. Zašto i onda uši ako i ivei ito kao i ada?!

Ne i voeo da ude dena ruka nekog poitičara.Ugavno u oične drkadije!

miio a da je ek najviše zatupjen u račni vodaa! sve dok nia ušao u poitičke vode!

Profeionani opovi iii u da u doktori za krađu! sve dok niu videi kako operišu poitički opovi.

Gadni neaju tranačku knjiiu. Zato i pjuju i na jedne i na druge!

ceo vet kanja nepoone a funkije. sao u kod na ovakvi potai rend!

Naši ajuni neče nikada potati judi.Ovako ive oje.

A kad poednji makedona otane a, pakače jer neče iati ko da u ude irant.

Kounane refore predvidaju ukidanje kontejnjera.Gadni če a vrata na vrata akupjati otpatke!

Naši u aternativni izvor energije. sišu narod!

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



Arsen Gevorgyan, Armenia


Vasil Tolevski

Dana odični dai rade u raa ponavjača.Uia e pokazaa kao oji učitej od natavnika!

Gaači i treao da doiju Noeovu nagradu! stvorii u vaške koje jedu jude!

Ove u rečnije od judi. Oni ar ne rapiuju izore za ovna predvodnika!

Evropa oje poznaje naše dupe nego gavu. Jer kad naši pregovaraju više korite dupe nego gavu.

Naši deati ueto kapujače noe kravate!

Kod na nea toke neopevane. Našoj toki čak i inu viraju!

Dotojevkog če upatiti po njegovog Idiota. Na – po našeg!

Prepoznaju e penzioneri koji u juče priii penziju. Dana poddriguju!

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



CARTOONS/ KARIKATURE ARSEN GEVORGYAN, ARMENIA

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



CARTOONS/ KARIKATURE MILETA MILORADOVI

ć, SERBIA

Dačić

Mendela

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



CARTOONS/ KARIKATURE AZIZ YAVUZDOGAN, TURKEY

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



CARTOONS/ KARIKATURE AZIZ YAVUZDOGAN, TURKEY

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



Ivo mijo Andri

Slijedili smo ih utabanim stazama. Nismo ni znali da su oni tapkali u

mjestu. &

Nije mu se dalo.Sve je sam uzeo. &Bio je obična nula.Sve dok ispred njega nisu stavili

jedinicu. &Bili su u prvim borbenim redo-

vima.Zato danas pjevaju borbene

pjesme. &Pao sam na ispitu,a da mu uopće nisam pristupio. &Zbog uopćenosti su me izopćiliIz svojih redova.

&Stalan jesam.Ali, samo-stalan, nisam. &Moja je nemoć na vrhuncu ...

slave. &Možda ste vi ovaj aforizam prije

mene napisali.Ali ga niste prije mene objavili. &Bitku jesmo izgubili.Ali zato, bitak - nismo. &Gubitkom bitke,Mnogi su izgubili i bitak. &Bio je stari svat, sve dok nije shva-

tio da je star. &On je poznata faca.Poznaju ga u svim zatvorima! &U svijetu je promaknuće znak

unapređenja.Kod nas je znak da nam je nešto

promaknulo. &Predsjednikov autoritet je nespo-

ran.Sporan može biti samo predsjed-

nik. &Ako je predsjednikova posljednja,Premijerova bi trebala biti prva. & Neograničena sloboda vodi anar -

hiji.Anarhija vodi ograničenoj slo-

bodi. &Od kad smo ušli u Europsku

uniju,Ide nam kao po loju.Zato još brže klizimo... naniže. &Čista srca i otvorene savjesti izjav-

ljujem:Da nikada nisam prepisivao,

prerađivao i stavljao u promet

aforizme drugih aforista.Da jesam, te aforizme i njihoveautore imalo bi se smatrati

običnim sirovinama ili polufabrika-

tima. & Naše druš tvo je bogato .. .

siromašnima. &Dobri ljudi stare, ali nikada ne

zastarjevaju. &Smrt je izgubljeno nale života. &

Smrt označava konac života.I to onaj koji je pukao. &Život ima smisla samo onda,Kada je osmišljen.

& Ništa nam nije padalo s neba.Osim kiše, snijega i leda. &

Nisam svetac. Ne morate me moliti. &Onaj tko voli puno raditi,Obično puno radi volonterski. &

Ne volim raditi na vrijeme.Ali, zato volim raditi prekovre-

meno. & Na kraj u kr ajeva, svemu

jednom...dođe kraj.

&Samo zakleti kockari,stavljaju sve na kocku. &Kupio sam paket aranžman.Dobro su mi ga upakirali i

aranžirali. &Bojim se visine.Zato nikada nisam bio na visokom

položaju. &Donijeli su odluku.

No, nisu nam donijeli i sreću. &U Saboru i na Vladi donose

odluke. Ne donose nam sreću. &Jedni su obučeni za rad.A drugi su obučeni za nerad. &Rad unosi red, a nerad – nered. &Bolje je biti u govnima, nego u

dugovima. &Mnogima sam dužan.Zato mi je život tužan i ružan. &Ja sam ponosan čovjek.Zato uvijek dobijem... po nosu. &Recesija nam je dobro došla.Jedni manje rade, drugi više

štede. &

Nije se štedio na poslu.Zato nije ništa ni uštedio. &U zemlji punoj stranaca,Svatko vuče na svoju stranu. &Važno nam je da je sudbina u našim

rukama. Nije važno što su nama ruke

vezane. &Umiremo od ljepote.Zato nam nije tako lijepo.

&Šta će nam poljoprivreda,Kada imamo dovoljno hrane ...iz

uvoza! &Tvornice smo zatvorili da bi se

riješili...Viška neradnika. &Dobro je što nam je demokracija

otvorila usta.Loše je što nam je zatvorila oči. &Budni smo.Zato sve manje sanjamo ljepšu

budućnost. &

U socijalizmu smo išli s riječi nadjela.

U kapitalizmu idemo s djela nariječi.

&

U socijalizmu se u zatvor išlo zbogriječi.U kapitalizmu se ide zbog djela. &Samo vješti plivači isplivaju iz

dugova.Svi drugi potonu. &Jako sam zabrinut. Briga me za

sve. & Nije problem što ljepota nije

prelazna.Problem je što je prolazna. &

Nije ništa radio, a opet su ga uhva-tili na djelu.

&Samo kremirani odlaze k nebu.Svi drugi završavaju u zemlji. &S kruške su pali samo oni na niskim

granama. & Nisam besposličar, a opet su me

ostavili bez posla. &Car je gol samo onda,Kada ga skinu... sa trona. &Slava živima!Hvala mrtvima! &Karijera mi je u usponu.Zato sporo napredujem. &Život nam je darovala majka.Za smrt se moramo sami pobri-

nuti. &Slobodni radikal uvijek je bio

najopasniji radikal. &Pričam gluposti.Zato molim Američke tajne službe

da me ne presluškuju. &Amerikanci su moja braća.Istinabog – vanbračna. &Pošteno govoreći, nema se tu što

reći. &Jednom izgovorena laž kod nas

lako, postaje istinom. &Istina je da volimo lagati.Laž je da ne volimo istinu. &Tko upravlja carem, taj upravlja

carstvom. &Gospodine premijeru:na vašu izjavu nemamo što

dodati.Možemo se samo oduzeti.

&Samo lud čovjek ludo voli.Pametan voli mudro. &Pošteno sam živio.Red je i da pošteno umrem. &Moja smrt će najviše pogoditi...

mene. &Ljubav je kao sunčeva zraka.Što je jača više nas opeče. &Desni i lijevi doći će do centra,Tek onda kada zabiju – autogol. &

& Najlakše je okriviti Boga za nas-

tanak ljudi,A onda molitvom iskupljivati nji-

hove grijehe.

&Dobar političar je direktan.Loš političar je – diskretan. &U Međugorju se često ukazuje

Gospa.A meni se sve češće ukazuje

nevjerni Toma. &

Najlakše je izaći na kraj s onima,Koji ne idu u krajnosti. &Znam da nemate pojma.Ali... imate li vi što drugo? &Bogati su na odmoru.A siromašni – na umoru!

& Nismo mi pali s kruške.Kruška je pala na nas. &Svima koji su nas zadužili,opraštamo sve naše dugove. &Banka vam je bila ko bogkada ste uzimali kredite.A gora je od vragakada ih morate vraćati. &Sve što ste radili na brzinu,trebate brzo zaboraviti. &Moderne nacije nastale su u 18

stoljeću.Samo Hrvati postoje od stoljeća

sedmog. &Uočavamo samo ono što nam

padne u oči.Što ne padne, to ni ne postoji. &Izgleda da me uhvatio Alzheim-

er.Dugova se više ne sjećam. &Živio je kao bubreg u loju.Zato je i umro od pretilosti. &Očekivanja moje žene,u potpunosti su ispunjena tek

onda...kad smo se rastali. &Kud god se okrenem, svuda me

ima.&

Nismo mi zaostali.Mi smo samo malo izostali. &Država nam je nekada davala poti-

caje.Sada nam daje samo spoticaje. &Tko je za? Nitko!Tko je protiv? Nitko!Tko je suzdržan? Nitko!Konstatiram da je odluka donesena

jednoglasno! &Ako mislite isto što i ja,onda ništa ne mislite. &

Naša stranka se slaže da idemo ukoaliciju.

Jedino tražimo da naši kandidati budu nositelji

na svim izbornim listama. &Od slavljenja izborne pobjede neki

se ne otrijezne...do kraja mandata.


8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



ADVERT

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=WS5bIa0cNI4

http://villaamira.weebly.com/

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



MAXMINUS PJESME ... ARbITER ElEGANTIAE

Dimitar I. Vilazorski

JA I PARE (2)

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja sam uvek orginalan.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja mogu da pokidam njih.Oni mi mogu pokidati nerve.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja se živ jedem što ih nemam.Pare se ne jedu.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja sam zaljubljen u žene.Žene su zaljubljene u novac.

Ja i pare smo dve različite stvari.Od mene svakoga zaboli glava.Pare su najbolji lek za glavobolju.

Ja i pare smo dve različite stvari.

Ja moram uključiti veš mašinu da operem neke mrlje.Pare su mašina za prikrivanju mrlja.

Ja i pare smo dve različite stvari.Mene je zakon promenio.Pare menjaju zakon.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja sam uvek sam.Pare su uvek u nekom društvom.

Ja i pare smo dve različite stvari.Parama nije dovoljan ceo svet.Ja bih se zadovoljio sa jednim punim novčanikom.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja kada dođem do para gubim razum.Pare ne dolaze kod mene jer nemaju mozak.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja pojededem dzigericu kada ostanem bez njih.Pare boli uvo šta su ostali bez mene.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja sanjam da postanem bogat.Pare ne mogu da sklope oči.

Ja i pare smo dve različite stvari.Mene niko ne pominje.O parama se i pesme pevaju.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja se zaljubljujem u njima na prvi pogled.Oni neće ni da me pogledaju.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja pazim šta govorim.Pare nemaju dlake na jeziku.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja sam zadnja rupa na svirali.Pare su prva violina.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja ne mogu da uđem u niti jedan dzeb.Pare ulaze u one dublje.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja pokušavam da ih namirišem.Oni neće ni da me pomirišu.

Ja i pare smo dve različite stvari.Mene niko ne razume.Jezik para razume ceo svet.

Ja i pare smo dve različite stvari.Ja plačem kada se rastajem od njih.Pare nisu sentimentalne.

106

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



MAXMINUS PRIČE/ESEJI... NIHIL I LLIGITAMUS CARBORUNDUM

AJ TO RECIPONAŠE

„Odabrao sam vas dvoje jer steidealni da se u slobodno vrijeme bavite

našom djecom“, reče Nikola značajno,pa nastavi: „Jedno od vas će među njimaprepoznati crtački talent, pa možemodo Božića ovdje napraviti malu izložbu,a drugo će poraditi s djecom na jeziku.Svi oni su ovdje rođeni, u školi govoresamo njemački, a kod kuće se roditeljinemaju vremena s njima baviti, pa susve pobrkali.“

„Imaš pravo“, odgovorim mu ja,„ ...svaka druga im je na njemačkom.Više niti ne razlikuju kojim jezikomgovori!“

Odmah smo se složili u ideji da seu novoosnovanom Kulturnom klubunaprave likovna i recitatorsko-literarnasekcija za djecu. Tako smo stvar pred-

stavili i roditeljima na roditeljskomsastanku. Došlo ih je puno. Zajedno sdjecom svih uzrasta ispunili su cijeludvoranu.

„Mi smo svi Rvati izbosne. Pa bitjeli da nam djeca nauče pričat pravirvatski jezik koji se govori u Rvatskoj“,reče jedna mama.

„Ja oću da mi djete ne zaboravisvoj jezik. Sve je pobrko i pola priča nanjiovi jezik. Ja njega ništa ne razumimdok priča“, požali se jedan tata.

Pustila sam roditelje da svatkokaže što ga muči i što bi htjeli da imdjeca rade na klupskim aktivnostima,a onda sam im predložila i svoju vari-

jantu:

„Mislim da je najvažnije da djecaočuvaju materinski jezik tako da seznaju izražavati na njemu, da mogudjedu i baki napisati pismo ili da srazmijevanjem pročitaju koju knjiguna svom jeziku.“

„Tako je“, potvrdi Nikola, tvoracideje o očuvanju jezika, pa nastavi:„... ja bi volio da nam djeca do Božićaovdje izrecitiraju neku našu pjesmuili da odigraju kakav igrokaz na svom

jeziku...“„Ajde, Nikola, nemoj mi plašiti

djecu“, pokušam malo ublažiti stvarda nam se svi kolektivno ne razbježe,„ nije to škola, pa da se nešto mora.Još samo fali da ih se kažnjava lošimocjenama. Mi ćemo ovdje lijepo raditis djecom kroz igru, tako da se višedružimo i zabavljamo, pa emo takousput učiti jezik...“

Razišli smo se svi zadovoljni.Drugi puta okupila se sama djeca.

Roditelji ih samo dovezli do kluba iostavili u dvorani. Dogovorili smo nekase sami opredijele za sekciju koju želepohađati. Kad su se svi potpisali i navelisvoje želje, ispalo je da su svi bili zacrtanje. Za učenje jezika prijavilo sesamo troje!

Pred Božić osvanule dječje sličice icrtkarije po zidovima. Roditelji ponos-ni. Od recitacije ništa. Od igrokaza još

manje. Što možeš početi sa ono trojekoji su se prijavili za učenje jezika jerse boje tate i mame. Natjerali ih dapored svih školskih obaveza, dodatnenastave i vjeronauka u crkvi, još i uKlubu uče hrvatski jezik, pa makar iuz igru.

Ali, dobro su se klinci držali. Dola-zili su redovito, bilo ih je samo troje, pa

je i naš rad bio plodonosniji. Stalno subili aktivni. Brzo su ispravili lokalnidijalekt i naučili mnogo novih riječi.Čak smo zajednički pročitali Grim-move bajke na hrvatskom i nekoliko

priča Ivane Brli-Mažurani izzbirke „Priče iz davnine“.

Usred predbožinoga slavljaizbila u Klubu neka galama i vikau prostoriji s biljarom. Potukla sedjeca.

„Šta je? Kakva je to gužva!Jesmo li mi ovdje kulturni klub ilinismo“, umiješao se odmah Nikola,tvorac ideje o očuvanju jezika, parastavlja djecu.

„Onaj nezna pričat ponaše“,reče jedan mali, sav crven ulicu, uperivši kažiprst na drugogzajapurenog klinca.

Onaj prvi je iz likovne, aovaj drugi iz recitatorsko-literarnesekcije.

„Kako ne zna“, pita Nikola. „Reko je da se drukče kaže“,

žali se mali iz likovne sekcije.„Što si mu ti reko“, obraća se

Nikola drugom zajapurenom, onom

iz recitatorsko-literarne sekcije.„Rekao sam samo da je moj

otac napravio u Bosni veliku kuću“,brani se napadnuti.

„I, šta tu ne valja“, pita Nikolaopet onog prvoga.

„Reko je krivo“, ne da seporemetiti tužibaba, „ kaže se: mojbabo je ubosni napravijo velkukuću!“

„ Pa jesil ga razumio?“ „Jesam, al nije naš!“ „Kako nije, iz Bosne je ko i ti“,

smiruje ga Nikola.. „ćuš.... da nezna pričat

ponaše!“

Mirjana Grbac-Pismestrović

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014


hase und schalneg

sini kari


CARTOONS/ KARIKATURE SINIŠA PISMESTROVIć, AUSTRIA

118

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014


hypo_726_kk


CARTOONS/ KARIKATURE SINIŠA PISMESTROVIć, AUSTRIA

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014


VREMEPLOV KARIKATURE/TIME MACHINE OF THE CARTOON.. .ALEA IACTA EST


Valeriu KurtuLebenslauf

1956 Geboren in Ungeny (Moldawien).1976 Abschluss der Kunstfachschule im Bereich Malerei (Chishinau,Moldawien).

1982 Abschluss an der Hochschule der Kinematographie (WGIK), Moskau, Fachrichtung Tricklme. Autor und Regisseur von 7 Zeichentricklmen die bei Moldowa Film in Chishinau und bei Sojuzmultlm in Moskau gedreht wurden.1986 Wurde Mitglied bei der Feco (Federation of cartoon unions of Europe).1987 Abschluss des Aufbaukurses (mit Hitruck und Norstein) für Regisseure und Drehbuchautoren(Goskino), Moskau.1990 Mitglied des Künstlerverbands in der UdSSR und dann in der Moldawischen Republik. Arbeiteteals Szenenbildner bei zwei Filmkomödien ButshumulChishinau (Moldawien). Studienreise mit dem Künstlerverband der UdSSR nach Indien und Nepal.1992 Reise zum Internationalem Graklager in Alba-Julia, Romania. Arbeitet als künstlerischer Leiter

in einer wöchentlichen Zeitung namensi Vocea PoporuluiSeit 1974 arbeitete in der satirischen Zeitschrift Ciparusch(Moldowa). Außerdem arbeitete er auchin den Zeitschriften Krokodil(Moskau), Urzika, Moftul Romin, Flakera, Romania Libera(Rumänien), Eulenspiegel(Deutschland).1994 Mitglied im Journalisten-Verband Moldowa.1994

Lebt und arbeitet in Berlin als selbstständiger Künstler in verschiedenen Zeitungen und Magazinenwie z.B.: Kontakt, Ost-Express, Partner, Europa Zentr,Eulenspiegel, Stiftung Warentest. Zusammenarbeitmit dem Cartoon-Archiv. Arbeitete in der größten russischsprachigen Zeitung in Berlin Europa- Express2001-2005 als künstlerischer Leiter. Für das Fernsehen machte er auch kurze Werbetricklme.

Seit 2001 Projekt Buddy-Bär in Berlin. Jetzt ist Valeriu Kurtu selbstständiger Künstler, führt mit seiner Frau eine künstlerische Galerie-Werkstatt. Valeriu Kurtu gewann mehr als 50 Preise in Zeichenwettbewerben. Mitglied der internationaler Jury(Trento, Ankona-Italien)1990, Tehran(Iran)1993, Turkey 2004) Studienreise zum Internationalen Festival: Rathdrum(Ireland)1996-1997, Saint-Just-Le-Martel(Frankreich) jedes Jahr, Glasgow(Scotland)2004, Busteni(Romania-FECO-Projekt)2004. Erste Preise:

1991 Kostinesht (Romania) 1. Preis1992 Olen (Belgium) Grand Prix

1992 Skopje (Macedonien) iGold Preis1992 Edinburg (Schottland) Grand Prix1995 Bordighera (Italien) Gold Preis1998 Langnau (Schweiz) 1 Preis2001 Porto (Portugal) 1 Preis2003 Taipei (Taiwan) 1. Preis2004 Istanbul (Turkey) 1. Preis2005 Ankara (Turkey)i 1. PreisMade by Petar Pismestrović

122

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




Valeriu Kurtu

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




Valeriu Kurtu

124

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




Valeriu Kurtu

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




Valeriu Kurtu

126

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




Valeriu Kurtu

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




Valeriu Kurtu

128

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014




Valeriu Kurtu

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



ODABRAO: PAVLE POPOVIć, SRBIJA & BIH

ZANImlJIVOsTI Vladimir Bulatović Vib – Afor -

izmi

“Kad je satira spuštena na polakoplja to je znak da je sloboda

umrla.” Vladimir Bulatović Vib Na osnovu ankete međunarodnog

časopisa za humor, satiru i karikat-uru “Nosorog”, Vladimir BulatovićVib proglašen je za najboljeg

satiričara svih vremena.Rođen je u Sopotskom, osmog

marta 1931. godine, a preminuo prvog septembra 1994. godine. Te

godine je i ustanovljena Vibovanagrada, koja se svake godinedodeljuje mladim satiričarima.

***Jadna je pravda koja mora da se

pravda.***

Sve što ste obećali narodu, narodvam je omogućio da imate.

***

Kad čizma počne da misli, mozguostaje da maršira.***

Danas živim od sutra.Sutra ćushvatiti da danas nisam živeo.

***Birokrat rađa malog birokratu.

Radnik rađa malog radnika. Soci- jalne razlike su, dakle, nasledne.

***Požurite sa ordenima. Ljudi se

brzo kvare.***

Divno je imati svoje ljude. Znaštačno ko će te sahraniti.

***Kad seljak ne može da zaspi,

zažmuri i broji ovce koje prelazeogradu. Kad ovca ne može da zaspi,

zažmuri i broji seljake koji prelazegranicu.

***Divna vam je bunda. Koga ste

odrali?***

Ne zavidim im na sjajnom lusteru.

Visi nad njihovom glavom.***Idealisti su se snašli materijalno,

materijalisti idealno.***

Upustva za lov na grešnike:namestiš grešku i čekaš da čovek

upadne u nju.***

Dizanje glave je jedan od načinada se dželatu pokaže vrat.

*** Nije niko protiv slobode uopšte.Čovek je obično protiv slobode

drugog čoveka.***

Kad god dozivam boga, javi se

neko iz moje sredine i pita me: štasi hteo?***

Sociolozi pitaju: da li je državasila iznad društva? Odgovaramo:

Jeste, ako je društvo nisko.***

Dok nas etika uči šta sve ne sme,život nas uči šta se sve može.

***Politika je kvasac, a narod brašno.Kad hleb uspe, svi hvale kvasac.

Kad hleb ne uspe, ne valja brašno.***

Potrošnja je velika, ali je grupakoja troši mala.

***

Predvodnici uvek idu pravo.Lutaju samo oni koji ih slepo slede.

***To mora da je prijatno imati

istomišljenike šak i kad ne misliš.***

Koliko me rasplače poskupljenje,toliko me zasmeje objašnjenje.

*** Nesposobni poseduju sposobnost

da onesposobe sposobneU životu kao i u tramvaju. Ko godhoće naglo napred, mora da obori

nekolicinu iz sredine.***

Tužno je kad malo čelo smišljaveliko načelo.

***Umiljato jagnje dve majke sisa, a

trećoj priča da je siroče.***

Bivše Jugoslavije nema, ali imamnogo bivših Jugoslovena.

*** Ne sviđa mi se seoski pejzaž:

obrađeni seljaci i neobrađene njive.***

Bogastvo nema granica. Naime,kad je preveliko ide preko granice.

***Obale našeg mora sva je u

trobojkama: Plavo more, bele vile,crveni drugovi.

***Lako je biti lav kada napraviš pustinju oko sebe.

***Od svih poslova najlakši je lep-

ljenje etiketa. Zaista je lako: isplaziš jezik, ovlažiš etiketu i zalepiš je

na čoveka. Može i ovako: pljuneščoveka pa zalepiš etiketu.

***Svet se deli na ljude koji misle ina ljude koji imaju mišljenje.

***Kad lažeš za svoje potrebe, ti si

lažov. Kad lažeš za potrebe države,ti si statističar.

***

Želi moj kraj jer ja znam njegov početak.***

Oni se ponašaju kao da su miispunili obećanja. Ja se ponašam

kao da im verujem.

XXX

Bertrand Russell: 10 zapovijediučenja

“Kada dođete u susret sa opozicijom, čak ako su u pitanju i vaš partner i vaša djeca, nastojte daih pobjedite argumentom, a neautoritetom. Jer pobjeda koja ovisi

o autoritetu je nestvarna i iluzja.”Bertrand Russell Britanski lozof, matematičar,

istoričar i socijalni kritičar, BertrandRussell, jedan je od najintelektu-lanijih mislilaca moderne istorije. Utrećem dijelu: „Autobiograja Ber -tranda Russella: 1944-1969“ nalazise izvrstan micro-manifesto podnazivom: Liberalni Dekalog – vizijaodgovornosti učitelja.

Dekalog se prvi put pojavio16. Decembra 1951. Godine u‘The New York Times Magazine’na kraju članka pod nazivom:„Najbolji odgovor na fanatizam:Liberalizam.“

158

Liberalni Dekalog:

Možda se bit liberalne perspektive može se sažeti u novom

Dekalogu, ne namjeravam zamijeniti stari, već samo da ga

dopunim. Deset zapovijedi koje, ja kao učitelj, bi želio objaviti.

A one slijede:

Ne budite apsolutno sigurni ni u šta.

Nemojte misliti da je vrijedno sakrivati dokaze, jer dokaz će

sigurno doći na svijetlo.

Nikad ne obeshrabrujte razmišljanje, jer je sigurno da ćete

uspjeti.

Kada dođete u susret sa opozicijom, čak ako su u pitanju i vaš

partner i vaša djeca, nastojte da ih pobjedite argumentom, a

ne autoritetom. Jer pobjeda koja ovisi o autoritetu je nestvarna

i iluzja.

Nemojte poštovati tuđi autoritet, jer uvijek postoje novi suprotni

autoriteti koji čekaju da budu otkriveni.

Ne koristite moć da ugušite mišljenja za koja smatrate da su

opasna, jer ako to učinite, ta mišljenja će ugušiti vas.

Ne bojte se biti ekscentrični u svom mišljenju, svako mišljenje

sada prihvaćeno je nekada bilo ekscentrično.

Pronađite više užitka u inteligentnom neslaganju, nego u

pasivnim sporazumima, jer ako cijenimo inteligenciju kao što bi

trebali, prvo podrazumjeva bolji sporazum od drugoga.

Budite besprijekorno iskreni, čak i kada je istina nezgodna, jer

još nezgodnije će biti kada pokušate da je sakrijete.

Ne zavidite onima koji žive u ‘budalinom raju’, jer samo budala

će i misliti da je to sreća.

8/12/2019 MaxMinus 52 ..1.3.2014



Documents

MaxMinus 52 ..1.3.2014