ME TAK AME RI ^KOG PO RI JE KLA IDE ALAN ZA LOV NA let ova€¦ · So ko lac ko ri - snik je pri vre - dnog lo vi {ta "So ko lac" i po - se bnog lo vi {ta "Ro ma ni ja". Po vr{i na

$Page 1: ME TAK AME RI ^KOG PO RI JE KLA IDE ALAN ZA LOV NA let ova€¦ · So ko lac ko ri - snik je pri vre - dnog lo vi {ta "So ko lac" i po - se bnog lo vi {ta "Ro ma ni ja". Po vr{i na$
Vla di mir

Jo vi ~i},

je dan od naj sta ri jih

lo va ca iz Ro ga ti ce

Lovacbroj 171. JUL 2016.

Opa sanstr{qenovlet

Lo va ~ko udru ewe"Igri {ta" iz Vla se ni ce

Dru{ tvovri je dnih

i do brihdo ma }i na

Pres tra {e ni po ~e tnik pos tao ve li ki maj stor

Pres tra {e ni po ~e tnik pos tao ve li ki maj stor

ME TAK AME RI KOGPO RI JE KLA

IDE ALANZA LOV

NA LI SI CE


GLAS SRPSKE petak, 1. jul 2016. 3Lovac

PI [E: ANI TA JAN KO VI]ani taj @glas srpske.com

ov ci iz RS, ali i iz in-

os tran stva ko ji po sje }u -

ju do ma }a lo vi {ta jo{

uvi jek ne ma ju pri li ku da

lo ve u pri va tnim lo vi -

{ti ma.

Pre ma va e }em Za ko nu o lov stvu,

divqa~ i dru gi pri ro dni re sur si su

u svo ji ni RS, a wima iskqu~i vo up-

ravqa i gaz du je Ministarstvo poqo -

pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de.

Pred sje dnik Lo va ~kog sa ve za RS Sa -

vo Mi ni} ka e da su pri va tna lo vi -

{ta za Srpsku da le ka budu}nost.

- Iako ne ma mo mo gu }nost do dje le

pri va tnih lo vi {ta, sa da{wa {um ska

gazdinstva ko ja upravqaju sa ne ko li -

ko lo vi {ta su oblik vrlo bli zak pri -

va tnom, na bla i na ~in i oni su

mo da li tet na osno vu ko jih se mo e vi -

dje ti ka ko bi ta pri va tna lo vi {ta

funkcionisala - re kao je Mi ni}.

On je istakao da je Lo va ~ki sa vez

uvi jek za na pre dnu i pro du kti vnu pri -

~u, te da }e po drà ti nas ta nak pri va -

tnih lo vi {ta uko li ko }e do ni je ti

do bro lov stvu RS.

- Pos to ji je dan dio lo vi {ta ko ja

ni su do di jeqena lo va ~kim udru -

ewima i ako se uvi di da bi pri va -

tna lo vi {ta mo gla bi la

per spe kti vna, vje ro va tno }e se i}i u

tom prav cu da se lo vi {ta ko ji ma sa da

gaz du ju "[u me RS" do di je le ne kom

pra vnom li cu na upravqawe - re kao

je Mi ni}.

On je pod sje tio da RS i BiH tre -

nu tno ima ju ogra ni ~ewe CI TES-om

ko je pra vi pre pre ku za inos tra ni lo -

vni tu ri zam, zbog ~e ga sumwa da bi

po sao "cvje tao" vla sni ci ma pri va -

tnih lo vi {ta.

- Do la zak inos tra nih lo va ca,

izno {ewe tro fe ja i me sa divqa~i iz

na {e zemqe je jo{ uvi jek san za RS. Ne

sumwam da bi pri va tna lo vi {ta stvo -

ri la boqe preduslove kad su u pi tawu

smje {taj ni ka pa ci te ti i ure |ewe hra -

ni li {ta, ali si gu ran sam da ne bi smo

do bro po slo va li dok god ne do bi je mo

CI TES do zvo le - ka zao je Mi ni}.

Po mo }nik mi nis tra za poqo pri -

vre du, {u mar stvo i vo do pri vre du RS

Go ran Zu bi} ka e da za in te re so va na

li ca ko ja e le da osnu ju ne ku vrstu

pri va tnih lovi{ta ima ju mo gu }nost

for mi rawa uz ga ja li {ta divqa~i na

za kupqenom ili vlas ti tom zemqi -

{tu.

- Uslov za po kre tawe uz ga ja li {ta

je da pros tor na ko me se pla ni ra

osno va ti uz ga ja li {te mo ra ima ti po -

voqne eko lo {ke uslo ve za odr iv i -

vot divqa~i, te da se osni va ~i

re gis tru ju kao pra vna li ca - re kao je

Zu bi}.

Uz ga ja li {te je obje kat na mi -

jewen uz go ju kva li te tne divqa~i za

lov, a Zu bi} je is ta kao da pos to ji i

mo gu }nost or ga ni zo va nog bavqewa

lov stvom kroz pri vre dna lo vi {ta, te

da u RS pos to ji 15 ova kvih lo vi {ta

~i ji }e se pla ni ra ni od strel

divqa~i od na re dnog proqe}a po nu -

di ti na kon ce si ju.

- To zna ~i da }e se sa za in te re so -

va nim pra vnim li ci ma sklo pi ti kon -

ce si oni ugo vo ri za ko ri{ }ewe

pri vre dnih lo vi {ta za pe ri od od 20

go di na. Do sa da su ko ri sni ci pri vre -

dnih lo vi {ta bi la {um ska gaz din -

stva - po ja snio je Zu bi}.

L

U Re pu bli ci Srpskoj ne pos to ji ni je dno lo vi {te ko jim upravqa pra vno li ce

Pri va tna lo vi {ta da le ka bu du }nost

Ne sumwam da bipri va tna lo vi {ta

stvo ri la boqe preduslove kad su upi tawu smje {taj ni

ka pa ci te ti i ure |ewe hra ni li {ta,

ali si gu ran sam dane bi smo do bro po slo va li dok

god ne do bi je mo CI TES do zvo le,

ka e Mi ni}

LO VI [TA KO JI MA GAZ DU JU "[U ME RS" BLIS KAPRI VA TNOM OBLI KU

U Hrvat skoj ima mno go pri va tnih lo vi {taFO TO: AGEN CI JE

um sko gaz din -

stvo "Ro ma ni ja"

So ko lac ko ri -

snik je pri vre -

dnog lo vi {ta

"So ko lac" i po -

se bnog lo vi {ta "Ro ma ni ja".

Po vr{i na lo vi {ta "So ko lac"

izno si 12.799 he kta ra, dok je po -

vr{i na lo vi {ta "Ro ma ni ja" 17.509

he kta ra.

Lov ci ma i qubi teqima pri ro de

ova lo vi {ta pru a ju mo gu }nost za

od strel vu ka i med vje da, ali i os ta -

lih vrsta divqa~i, fo to-lo va i

osma trawa divqa~i.

Po se bno lo vi {te "Ro ma ni ja" us -

ta novqeno je 1981. go di ne i za hva ta

ju ni dio ma si va pla ni ne Ro ma ni je.

Pri pa da sli vnom po dru ~ju ri je ke

Pra ~e, Mo krawske Miqac ke i

Kaqine. Pros ti re se na na dmor skoj

vi si ni od 797 do 1652 me tra. Ve ge ta -

cij ski sas tav lo vi {ta je ra zno lik sa

broj nim li va da ma i pa{waci ma, te

su pre hram be ne mo gu }nos ti za

divqa~ izu ze tno po voqne. Zbog spe -

ci fi ~nos ti kon fi gu ra ci je te re na

4 petak, 1. jul 2016. GLAS SRPSKE Lovac

[

"RO MA NI JA" RA SPO LA @ESA DVI JE LO VA KE KU ]E

LI^NA KARTA[UM SKOG GAZ DIN STVA SA SO KOCA

Lov ci ma i qubi teqima pri ro de ova

lo vi {ta pru a ju mo gu }nost za

od strel vu ka i med vje da, ali i

os ta lih vrstadivqa~i, fo to-lo va

i osma trawadivqa~i

Vuk i med vjedma me lov ce na Ro ma ni ju

izra e na je ho ri zon tal na mi gra ci ja

{to zna ~i da je u zim skom pe ri odu

divqa~ na ju nim ek spo zi ci ja ma, a u

qe tnim pe ri odi ma na za pa dnim, sje -

ve ro za pa dnim i sje ver nim.

Lo vi {ta ~i ji je ko ri snik [G

"Ro ma ni ja" So ko lac pru a ju mo gu -

}nost i lo va na srnda }a, ko ji je otvo -

ren prvog da na ju na. Za lov ce, or ga -

ni zo van je lov srnda }a sa vi so kih ~e -

ka i lov pri kra dawem. Go di{wim

pla nom od stre la ova dva lo vi {ta

pre dvi |en je od strel 31 srnda }a i pet

med vje da. Ta ko |e je pla ni ran lov po -

go nom i lov sa vi so ke ~e ke na divqe

sviwe.

Od lo vno te hni ~kih

obje ka ta iz gra |e ne su

tri vi so ke kom for ne

za tvo re ne ~e ke na hra -

ni li {ti ma. Iako se

re do vno izvo zi hra -

na na hra ni li {ta

po ne kad se de si da

zvi je ri, po go to vo vuk

na pra ve {te tu nad

do ma }im ì vo -

tiwama, usje vi ma i p~e -

la ma. Iz tog ra zlo ga se

po po tre bi pra ve haj ke da bi

se od stri je li la ova lu ka va zvi -

jer ko ja mo e da na ne se ve li ku {te -

tu do ma }in stvi ma. Posqedwa u ni zu

bi la je vrlo us pje {na, jer su lov ci

od stri je li li dva vu ka.

[to se ti ~e otvo re nih ~e ka i za -

sje da iz gra |e no ih je do voqno da bi

bi la po kri ve na ~i ta va po vr{i na lo -

vi {ta. Ta ko |e lov stvo [G "Ro ma ni -

ja" ra spo la e sa dvi je lo va ~ke ku }e.


Iako je od ra spa da SFRJ pro -{lo vi {e od 25 go di na, ka pi -tal ni med vjed ko ji jeod stri jeqen na Ro ma ni ji pri jera ta jo{ je re kor der ka da je upi tawu tro fej na vri je dnost.Od ta da do da nas jo{ ni je od -stri jeqen med vjed na ovimpros to ri ma sa ve }om tro fej -nom vri je dnos ti.

Mrki med vjed

OVE GO DI NE PLA NI RANOD STREL PET MED VJE DA

Ve li ko bo gat stvo ovog lo vi {ta bi le su di vo ko ze, ~i je je pri ro dno sta -ni {te is tri jebqeno to kom ra ta. Po ~et kom proqe}a ove go di ne za po ~e toje osmi{qavawe pla na re in tro du kci je di vo ko ze na Ro ma ni ji, i u svrhuis tog obavqaju se kon sul ta ci je sa stru~waci ma iz oblas ti lov stva izRe pu bli ke Srpske i okru ewa. Uko li ko sve bu de i{lo ka ko tre ba, {u -me Ro ma ni je po no vo }e bi ti bo ga te ovom po se bnom vrstom divqa~i.

Di vo ko ze

PI [E: SRE TEN MI TRO VI]mi tro vic sre ten @gma il.com

e |u naj sta ri jim i

naj za slu ni jim

lov ci ma u Ro ga ti ci

sva ka ko je Vla di -

mir - Vla do Jo vi -

~i} (67). Pen zi oner

je od 2005, ali wegov iz gled i kon di -

ci ja ne os tavqaju uti sak da je pri

kra ju se dme de ce ni je ì vo ta.

Ve li ku za slu gu za wegov fi zi ~ki

iz gled i zdravqe, ko je ga, hva la bo gu,

do bro slu i, ima ju lov i ri bo lov.

- ^lan sam Lo va ~kog udru ewa

"Ro ga ti ca" od 1982. go di ne. Me |u lov -

ce sam u{ao sa tri de se tak go di na.

Ako je i za to za slu na ge ne ti ka, on -

da su kri vi mo ji uja ci Ga vri lo vi }i

iz Ja bu ke kod Go ra da, jer od mo jih

Jo vi ~i }a ne zna se da se ne ko ba vio

ovim "do ko nim" po slo vi ma - po ~eo je

Vla do svo ju pri ~u o lo vu kao ho bi ju

ko jem je po sve tio naj boqe go di ne i -

vo ta.

Ipak, na po ~et ku ni je bi lo sve

ta ko kra sno.

- Mo je lo va ~ko kr{tewe ni je bio

od strel ne go strah. U Ko vawskom

brdu, iznad se la Ko vaw ne da le ko od

Ro ga ti ce, gru pa lo va ca ko joj sam pri -

do dat kao po ~e tnik, i{la je u lov na

divqe sviwe. Po {to se u to vri je me

za lov ovih ì vo tiwa ni su ko ris ti -

li ke ro vi, kao mlad lo vac do bio sam

za da tak da bu dem je dan od onih ko ji }e

ar la kawem di }i sviwe i na tje ra ti ih

na sta re i is ku sni je lov ce ko ji su se

ra spo re di li po ~e ka ma - pri sje }a se

Jo vi ~i}.

Bi la je zi ma i sni jeg do iznad ko-

qena, pa je Jo vi ~i} mo gao da vi di

trag sviwe.

- Trag su ot kri li sta ri ji lov ci.

Idu }i ta ko, ma lo i bez bri no, pro -

{ao sam ispod je dnog bo ri }a i smre -

ke ko ji su je dva vi ri li iz sni je ga i u

je dnom tre nut ku na {ao sam se o~i u

o~i sa, me ni se u~i ni lo, grdo si jom od

divqe sviwe. Sta ja li smo ne ko vri -

je me je dan pre ma dru go me i ne zna se

ko se vi {e izne na dio. Ja ili on. Me -

ni se ~i ni lo ipak ja, jer sam se od

stra ha pa ra li zo vao i ni sam se mo gao

po mje ri ti ili po go to vo ne {to pro -

go vo ri ti, a i na pu {ku sam po tpu no

za bo ra vio. Na sre }u, ve par je po pus -

tio, okre nuo se i bez ima lo ùr be

nas ta vio put uz Ko vawsko brdo. Na

wego vu ne sre }u na i{ao je na lov ce na

~e ka ma i to je bio wegov kraj, a ne sla -

vno mo je lo va ~ko kr{tewe za ~iweno

stra hom ko ji me je po pus tio tek kad

sam ko le ga ma is pri ~ao ka ko sam se su -

sreo sa ve prom i od stra ha pre trnuo.

Du go me je ta pri ~a sa pod smi je hom

pra ti la u su sre ti ma sa sta ri jim lov -

ci ma - pri ~a Jo vi ~i}.

I ta ko je po ~e lo. Vre me nom je

Vla do pos tao ugle dan i pri znat lo vac

na divqe sviwe. Od stri je lio ih je ne -

ma li broj i ma lih i ve li kih. Bio je i

po ko ji ka pi ta lac, po se bno na kon uvo -

|ewa ke ro va u lov.

- Sje }am se prvog ke ra "krma ra".

U na {e lo vi {te do veo ga je Dra gan

Mar ko vi} iz Lo zni ce. Kad smo vi dje -

li da lov sa ke ro vi ma do no si boqe

re zul ta te i mi smo po ~e li da uz ga ja mo

ovu vrstu pa sa. U su {ti ni to su na {i

sta ri znan ci, obi ~ni lo va ~ki {ten -

ci, ali od ma lih no gu obu ~a va ni za

lov na divqe sviwe. I ja sam to ra -

dio i je dnog psa naj krma ra pro dao sam

~ak za 8.000 ma ra ka, ko li ko su u to

vri je me vri je dje la dva pa ra vo lo va -

re kao je Jo vi ~i}.

Osim lo va na divqe sviwe, imao

je us pje ha i u po ho du na dru gu divqa~.

- Ne ko li ko go di na pri je ra ta bio

je po pu la ran lov na li si ce. Sje }am se

6 petak, 1. jul 2016. GLAS SRPSKE LovacPrvi su sret sa

divqom sviwom je dva pre i vio zbog

stra ha, ali je ka sni je od stri je lio

ne ma li broj ovihì vo tiwa. Mo e da se po hva li i

ulo vom vu ka

M

BRI NE GA BEZ VLA[ ]E I KRI VO LOV

Vladimir JOVIÎ], je dan od naj sta ri jih lo va

Pres tra {e nipo ~e tnik posve li ki maj sto

Grupa rogati~kih lovaca

da je mo ja gru pa je dne

go di ne od stri je li -

la 34 ove i vo tiwe

i na kon pro da je za

izra du bun di ili

dam skih oko vra -

tni ka po kri li smo

sve lo va ~ke tro -

{ko ve od ~la na ri -

ne do utro {e ne

mu ni ci je. Sa da

tog lo va vi {e ne -

ma. Skupqa je pa -

tro na ne go li si ~je krzno - re kao je

Jo vi ~i}.

Je dan je od ri jet kih ko ji se mo e

po hva li ti tro fe jom vu ka. Od stri je -

li ti vu ka san je sva kog lov ca. U svo -

joj lo va ~koj ka ri je ri Vla do ih je

uta ma nio dva. Prvi put bi lo je to

1974. i kao na gra du od ta da{weg

Iz vr{nog vi je }a BiH do bio

1.000 di na ra, {to su u to vri je -

me bi le ozbiqne pa re. Dru gi

vuk pao je 2013. u Ja zbi na ma na

po dru ~ju So ~i ca.

- Da sam se na dao ili

bio s(p)re tni ji, ovaj ulov

mo gao je bi ti i us pje {ni -

ji. Po red me ne pro le tje lo

je pet vu ko va, ja od stri je -

lio sa mo je dnog - pri zna -

je Vla do.

Ko li ko god je bio us -

pje {an u od stre lu

divqa~i, ni {ta mawe

wego ve za slu ge ni su i u

ru ko vo |ewu lo va ~kom

or ga ni za ci jom. Pri je

ra ta bio je je dan od naj -

mla |ih lo va ca i ve oma

akti van u or ga ni ma ru -

ko vo |ewa ma ti ~nog udru -

ewa u Ro ga ti ci, ko je je

je dno vri je me bro ja lo i

vi {e od 700 ~la no va. Po


a ca iz Ro ga ti ce

i s tao or

VladimirJovi~i}

Priznawa

Lovac8 petak, 1. jul 2016. GLAS SRPSKE

okon ~awu ra ta Vla do je bio gla vni

po kre ta~ oìvqavawa ra da lo va ~kog

udru ewa u Ro ga ti ci. Ve} 1996. pos -

tao je prvi pred sje dnik i bio sve do

2011. go di ne. Uz to, bio je i pred sje -

dnik Re gi onal nog sa vje ta za lov stvo

Sta ra Her ce go vi na pu nih osam go di -

na. Tre nu tno je pot pred sje dnik Upra -

vnog odbo ra lo va ca u Ro ga ti ci.

No si lac je vi {e ra zli ~i tih pri -

znawa ko ja se mo gu do bi ti za rad na

una pre |ewu i za {ti ti lo va. Izme |u

os ta lih, tu je pri znawe "Za slu ni lo -

vac" Lo va ~kog sa ve za Re pu bli ke

Srpske iz 2004, Or de na za za slu ge u

lov stvu iz 2010. i Sre brnog lo va ~kog

or de na za izu ze tno za la gawe i una -

pre |ewe lov stva u Srpskoj ko ga je do -

bio 2014. go di ne.

- Svo jim naj ve }im us pje hom ipak

sma tram {to sam u lov ce uveo sve mu -

{ke ~la no ve po ro di ce. Tu su si no vi

Dar ko i Dan ko, a Dar ko svo je An dri -

ju (9) i Ale ksan dra (3) ko ji su naj mla -

|i re gis tro va ni ~la no vi Lo va ~kog

udru ewa u Ro ga ti ci. An dri ja je oba -

ve zno u sva koj akci ji u lo vu na divqe

sviwe iako mu je tek de vet go di na.

Idu }i mo jim sto pa ma i jo{ pet mo jih

Jo vi ~i }a bi li su, ili su jo{ lov ci u

Ro ga ti ci - re kao je Jo vi ~i}.

Po no san je i na de vet lo va ~kih

ko li ba ko li ko ih je po di gnu to za vri -

je me dok je bio na ~e lu udru ewa.

- Tu je i lo va ~ki dom u Ro ga ti ci

sa ri bo go ji li {tem i broj ni lo vno-

uz goj ni obje kti od vi so kih i nis kih

~e ka do hra ni li {ta, so li la, po ji la i

lo va ~kih sa za. Da nas kad sam sve bli -

e vre me nu kad tre ba pu {ke o klin

vje {a ti, a imam sta ru lo va ~ku bo ke -

ri cu I@ 34 rus ke proi zvodwe i lo -

va ~ki ka ra bin 8h57 sa caj sko vom

op ti kom, bri ne me bez vla{ }e u

oblas ti lo va. Dos ta lo va ca ula zi u

{u me sa mo ra di in te re sa. Kri vo lo vi

se na sve stra ne i na a lost uz po -

dr{ku ne kih drà vnih or ga na kao

{to su su do vi, ko ji su sko ro uvi jek na

stra ni onih ko ji kr{e za ko ne. Za to,

mo ja je po ru ka mla dim lov ci ma da se

iz di gnu iznad ovih po ja va. Mo }i }e

to u~i ni ti ako shva te da je lov sport

ko ji ima svoj ko deks i eti ku ko jih se

tre ba drà ti i bi }e pra vi lov ci, a

ne me sa ri ko ji ne pre za ju od od stre la

i onog {to je uvi jek za braweno -

zakqu~io je Jo vi ~i}.

PSA KRMA RA PRO DAO ZA 8.000 MA RA KA

Sa odlas kom u pen zi ju iz op {tin skih or ga na u Ro ga -ti ci, gdje je ra dio kao in spe ktor drum skog sao bra -}a ja, 2005. go di ne Vla do se opro bao i u ri bo lo vu.Iako bez is kus tva i tu je pos ti gao do bre re zul ta te.Ne ra ~u na ju }i si tnu ri bu, tu su i dva ka pi tal na ulo -va. - Prvi je ulov {a ra na u okto bru 2009. te {kog 27,5ki lo gra ma. Upe cao sam ga uz po mo} Sr|a na \u ki }aiz Uì ca. Dru gi put sam imao sre }e po ~et kom sep -tem bra pro {le go di ne, ka da sam sa pri ja teqem Slo -bo da nom Mrka ji }em prvo ulo vio so ma te {kog 16,5, aon da i od 18 ki lo gra ma - re kao je Jo vi ~i}.

Ribolovac

Vlado sa sinovima i unukom

Vlado saunukom

Andrijom

PI[E: DRA[KO DRAGOSAVQEVI][email protected]

edavno me je kontakti-

rala poznanica,

trenutno na magis-

tarskim studijama in-

dustrijskog dizajna u

Parizu, fan fudbala

ali i dobar poznavalac oru`ja.

Evropski fudbalski {ampionat

odràva se ovih dana u Francuskoj i

to u svjetlu razli~itih bezbjednosnih

izazova (prvenstveno rastu}eg talasa

najekstremnije vrste islamskog

terorizma), sa kojima moraju da

se nose francuske slu`be reda,

pa je sasvim uobi~ajeno na uli-

cama sresti policajce i àn-

darme naoruàne dugim

cijevima. Me|utim, nakon jedne

tu~e huligana u Marseju, poznanica

mi je poslala fotografiju polica-

jaca naoruànih tipskim ameri~kim

lova~kim karabinima opremqenim

klasi~nim drvenim kundacima, a fo-

tografiju je pratilo pitawe otkud u

rukama francuske policije ba{ ovo

ameri~ko, vi{e sportsko-lova~ko

nego policijsko oru`je? Moja pri-

jateqica ne samo da je prepoznala

predmetne karabine ve} je

u

pitawu sugerisala i na

karakteristi~ni francuski ponos i

poslovi~nu potrebu za origi-

nalno{}u u ovoj oblasti. Francuski

policajci opremqeni civilnim

ameri~kim, a ne wihovim vlastitim,

nacionalnim, prepoznatqivim fu-

turisti~kim slu`benim oru`jem

sistema FAMAS, u identi~nom kali-

bru, djelovali su pomalo anahrono.

Odgovor na weno pitawe vrlo

brzo je uslijedio ali i posluìo kao

inspiracija za tekst koji je pred vama

budu}i

da se radi o vrlo popularnom,

upotrebqivom i interesantnom

oru`ju kojim brojni svjetski

lovci ve} dugo i uspje{no love. U

pitawu su ameri~ki poluautomatski

karabini sistema Ruger Mini 14,

kalibra .223 Remington (5.56h45NATO)

izra|eni jo{ krajem sedamdesetih

godina specijalno po naruybi i

specifikacijama francuskog min-

istarstva unutra{wih poslova gdje od

onda uspje{no slu e pod francuskom

zastavom. Naime, 1978. godine fran-

cusko ministarstvo unutra{wih

poslova odlu~ilo je da zastarjele i

dotrajale ali pouzdane i dokazane au-

tomate MAT49 kalibra 9mm Luger za-

mijeni novim oru`jem koje bi moglo

da efikasnije odgovori

specifi~nim zahtjevima i potrebama

u borbi sa rastu}om stopom krimi-

nala i terorizmom. Kao logi~no

rje{ewe nametnuo se laki poluau-

tomatski karabin sa odvojivim okvi-

rom u kalibru 5.56 mm, dakle kalibru

koji je usvojila i fran-

cuska vojska.

Me|utim, policija nije èqela

opremiti svoje pripadnike u to vri-

jeme tek uhodavanim i postepeno

uvo|enim ultramodernim, crnim

bullpap pu{kama FAMAS izra|enim

prete`no od polimera, zbog wihovog

preopasnog militaristi~kog izgleda

i tipi~no vojni~kih karakteristika.

Traìlo se rje{ewe tradicionalnog

dizajna, spoj ~elika sa klasi~nim dr-

venim kundakom (ameri~ka donacija

N


KONSTRUKCIJA KARABINANASTALA PRIJE GOTOVO 100 GODINA

Lova~ko-sportskikarabin vodi

direktno porijeklood ~uvene ameri~kevojni~ke pu{ke iz

Drugog svjetskograta "garand"

Francuska veza

Karabin Ruger Mini 14 omiqen u rukama lovaca

i strijelaca, ali i slu`bi reda

Francuska policija sakarabinom Ruger Mini

Francuskoj po zavr{etku Drugog sv-

jetskog rata, mali poluautomatski

karabini M1 i verzija sa selek-

tivnom vatrom M2, ve} su se dokazali

u rukama vojnika, prvenstveno le-

gionara u Indokini i Alìru, ali

ta oru`ja nisu bila odgovaraju}eg

kalibra). Tako je rje{ewe prona|eno

u karabinima Ruger Mini 14 koji su

usvojeni pod oznakom Musketon AMD.

Naslov teksta mi se nametnuo sam

po sebi ne samo zbog toga {to se u

tom, oskarima vi{estruko

nagra|enom, kultnom filmu iz 1971.

godine, sa Yinom Hekmenom u glavnoj

ulozi, dva wujor{ka detektiva zajedno

sa francuskim kolegama iz Marseqa

bore protiv organizovanog krimi-

nala i krijum~arewa narkotika, ve}

i zbog ~iwenice da je pri~a o ovoj

pu{ci, proizvodu firme na daleko

~uvene po kvalitetu, zanimqiva i

zbog svojih tehni~kih i istorijsko-

kulturolo{kih povezanosti i

zna~ewa. Naime, istorija ovih pre-

poznatqivih lakih pu{aka ve e se za

imena nekih od najpoznatijih i naj-

plodonosnijih konstruktora i

oruàrskih umova dvadesetog vijeka

od kojih je bez sumwe onaj najve}i, od

koga je sve i po~elo, upravo francu-

skog porijekla.

@AN (XON) GARAND

Amerikanci su jo{ vrlo rano

uvidjeli brojne prednosti poluauto-

matskih nad obrtno~epnim brzomet-

nim pu{kama i po~etkom dvadesetih

godina pro{log vijeka otpo~eli

opse`na studiozna istraìvawa i

razvoj sa namjerom da repetirku

Springfild M1903 zamijene moder-

nim poluautomatskim oru`jem.

Naime, francuska poluautomatska

pu{ka Fusil Automatique Modèle 1917 u

kalibru 8mm Lebel, koja je usvojena

pred kraj Prvog svjetskog rata, smatra

se prvom takvom pu{kom izra|enom u

ozbiqnijoj seriji a na francuskim

iskustvima po~ivao je i razvoj novog

ameri~kog oru`ja.

Upoznavawe sa porijeklom i ro-

doslovom karabina sistema Ruger Mini14 vodi nas dakle u period izme|u dva

svjetska rata a po~iwe sa konkursom

ameri~ke vojske za rje{ewem nove

slu`bene poluautomatske pu{ke. U to

vrijeme, ro|eni Kana|anin fran-

cuske provenijencije - oruàrski ge-

nije @an Garand (kasnije svjetski

poznat pod amerikanizovanim ime-

nom Yon Garand) u~estvuje na pome-

nutom konkursu. Nakon niza

vlastitih prototipova, Garand sa no-

vorazvijenom, unaprije|enom i pri-

lago|enom konstrukcijom na kraju

odnosi pobjedu nad konkurentskim

pu{kama. Mnogo toga je napisano o

pu{kama sistema Garand M1 ali je

mo`da najpreciznije re}i da ova

pu{ka pripada elitnom klubu ~iji

~lanovi danas najboqe govore sami za

sebe i to samom svojom pojavom.

Prema izuzetnoj kwizi "Hatcher's No-tebook" general majora Yulijana S.

He~era, koji je bio ~lan komisije,

vojni~ka poluautomatska pu{ka Ga-

rand M1 zvani~no je usvojena 9. ja-

nuara 1936. godine kao U.S. Rifle,caliber .30, M1.

Legendarni veteran "Garand" iz-

vojevao je mnoge pobjede u Drugom

svjetskom ratu i dokazao se neprikos-

novenim kvalitetom, pouzdano{}u i

snagom. "Garandom" su bili oprem-

qeni ameri~ki vojnici koji su se

iskrcali na francuske obale Nor-

mandije a general Paton za tu pu{ku

jednom je rekao da je "najboqa alatka

za ratovawe ikada izmi{qena".

Poluautomatska pu{ka "Ga-

rand M1" punila se odozgo

okvirima kapaciteta

8 metaka kalibra

.30 06 (7,62x63) a

funkcionisala

je na principu

gasne poza-

jmice koja se

obavqala kroz

kanal izbu{en

sasvim blizu usta

cijevi. Takozvani

klip dugog hoda imao

je vi{estruku funkciju,

wegov predwi kraj nalazio se

10 petak, 1. jul 2016. GLAS SRPSKE

RAZVOJNI PUT OVIH LAKIH PU[AKA VE@E SE ZA IMENA NEKIH OD NAJPOZNATIJIH KONSTRUKTORA

Lovac

Francuski slu`beni polici-jski karabin Mousqueton AMD(Musketon je karabin, kratkapu{ka) za bezbjednosne slu`bei policiju je u kalibru 5.56,ima klasi~ni drveni kundak,polimersku ventiliranu oblogucijevi sa gorwe strane, modi-fikovanu ru~icu zatvara~a iselektor vatre sa tripoloàja: uko~eno, tri metka ipun rafal.

MousquetonAMD

Xon Garand

ispod cijevi i saobra}ao je kroz dugi

gasni cilindar.

Sastavni dio toga klipa bio je

slo eni zadwi kraj, vidqiv sa desne

strane oru`ja, koji je na sebi imao

ru~icu za zapiwawe i naro~it kosi

kanal za obrtawe rotacionog za-

tvara~a. Zatvara~ je bravio u sanduk

uz pomo} dva brijega. Nakon ispaqe-

nog posqedweg metka, limeni okvir

"klip" izbacivan je na gore uz karak-

teristi~ni zvonki metalni zvuk.

Zadwi ni{an bio je diopterskog

tipa a predwi klasi~na mu{ica

(pu{ka je bila neobi~no precizna za

jedno poluautomatsko oru`je).

"Garand M1" bila je prva masovno

usvojena i upotrebqavana slu`bena

poluautomatska pu{ka u istoriji

(ameri~ka vojska je jedina od

zara}enih strana koja je u Drugi

svjetski rat u{la skoro potpuno

opremqena pu{kom toga tipa). Pro-

izvo|ena je od strane nekoliko

ameri~kih firmi, pored mati~ne

Springfiled Armory. Nakon {to je rat

zavr{en, ona je postala slu`bena

pu{ka brojnih zemaqa, mnogi su je i

kopirali uz mawe ili ve}e modifi-

kacije (npr. italijanska BerettaBM59), a u ameri~koj slu`bi

zadràla se sve do 1959. kada je zami-

jewena novom i modernijom automat-

skom pu{kom M14 u kalibru

7,62x51NATO. M14 nije bila ni{ta

drugo do usavr{eni i modernizovani

"Garand" u novom kalibru i sa selek-

tivnom vatrom.

M14

Vojni~ka pu{ka selektivne vatre

M14, koja se kratko zadràla u

vojni~koj slu`bi, nastala je nakon

niza razli~itih eksperimentalnih

prototipova razvijanih od strane

vi{e inèwera pri Springfiled Ar-mory. Kako je ve} re~eno, "Garand M1"

dokazao se kao veoma pouzdano i ro-

busno oru`je ali ve}

pred kraj Drugog

svjetskog rata namet-

nula se potreba za

ne~im modernijim i

efikasnijim. Ame-

rikanci su naime

ovoga puta uvidjeli prednosti tada

veoma naprednih wema~kih automat-

skih pu{aka StG44 izra|enih oko ta-

kozvanog sredweg pu{~anog metka

kalibra 7.92x33mm Kurz pa je

istraìvawe i{lo u ovom pravcu.

Trebalo je objediniti karakte-

ristike poluautomatskih i automat-

skih pu{aka (Garand i BAR) i

karabina (M1 i M2) ali i automata

(M3 u kalibru .45ACP) {to je izme|u

ostalog zna~ilo da se mora razviti

novi, kra}i, lak{i i blaì metak

pogodan za efikasno otvarawe ra-

falne paqbe. Yon Garand li~no je

po~elo od modifikovawa standard-

nih pu{aka M1 dodavawem selektora

paqbe i kutijastih okvira kapaci-

teta 20 standardnih metaka .30 06 {to

je brzo napu{teno kao lo{e rje{ewe

jer je ~ak i znatno teà automatska

pu{ka BAR M1918 bila neprecizna

i imala lo{u kontrolu pri rafalnoj

paqbi sa ramena. Poslije ~itavog

niza eksperimenata sa razli~itim,

potpuno novim prototipovima auto-

matskih pu{aka, na kojima je radilo

vi{e grupa in ewera (prototipovi

T25, T47

itd), a dizajniranih oko novoraz-

vijene municije 7,62x51NATO, na

kraju je nastala automatska pu{ka

M14 zasnovana na Garandovim proto-

tipovima T20E2 i T44 koji vode di-

rektno porijeklo od wegovog modela

M1. îtav taj razvojni put pred-

stavqa veliku kontroverzu, pa se i

danas o tome dosta pi{e i raspravqa,

a pu{ka M14 ipak je bila te{ki

proma{aj ako uzmemo u obzir iskus-

tva, uzore i zahtjeve od kojih se

po{lo; isuvi{e te{ka, duga~ka i nez-

grapna, ona nije mogla da obezbijedi

efikasnu kontrolu pri rafalnoj

paqbi uprkos novousvojenoj municiji

kalibra 7,62x51 koja je samo na papiru

bila obe}avaju}a u ovom smislu (u

vrijeme kada je razvijen, 7,62 NATO je

pretendovao na mjesto standardnog

slu`benog metka NATO-a). Konstruk-

ciono se nije mnogo razlikovala od

modela Garanda M1 s tim da je uklo-

wen duga~ki i nezgrapni gasni ci-

lindar koji se pruào do usta cijevi

a otvor za gasnu pozajmicu izbu{en je

bli e sredini cijevi, primijewen je

takozvani Vajtov sistem sa specijal-

nim kratkim klipom koji prenosi

impuls na potisnik zatvara~a i ne

dozvoqava ulazak barutnih gasova u

cilindar (klip je razdvojen na dva

dijela a barutni gasovi se brzo eli-

mini{u). Dodan je kutijasti odvojivi

magacin kapaciteta 20 metaka i se-

lektor vatre a zadràn je rotacioni

zatvara~ sa dva brave}a brijega koji

funkcioni{e na na~in istovjetan

onom na M1. Zadwi ni{an bio je i

ovdje tipi~ni diopter a predwi

mu{ica. Na ustima cijevi nalazio se

razbija~ barutnih gasova. Pu{ka

M14 u slu`bi ameri~ke vojske

zadràla se od 1959. do 1964. godine

kada je zamijewena sa pu{kom M16,

konstrukcijom Juyina Stonera u sas-

vim novom kalibru 5,56x45NATO.Me|utim, jedna pu{ka na kojoj je

radio Stonerov saradnik Yim Sali-

ven a koja }e ne{to kasnije nastati,

pokazala je da M14 ima ogroman po-

tencijal ako se sagradi upravo oko

metka 5.56. Rije~ je o karabinu RugerMini 14.

RUGER MINI 14

Firmu Sturm, Ruger & Co. osnovali

su 1949. u gradu Sautportu, u

ameri~koj saveznoj

dràvi Ko-

n e k t i k a t ,

umjetnik-heraldi~ar i preduzetnik,

diplomac sa univerziteta Jejl Ale-

ksander Mekormik Starm i talento-

vani pronalaza~, jedan od poznatih i

dokazanih oruàrskih umova 20 vi-

jeka – Vilijam Baterman Ruger. On je

bio zaqubqenik u oru`je jo{ od dje-


MINI 14 NASTALA PROPORCIONALNIMSMAWEWEM VOJNI^KEPU[KE M14

tiwstva kada je od oca na poklon

dobio pu{ku. Kasnije, kao student, u

jednoj praznoj sobi napravio je radio-

nicu u kojoj je konstruisao pu{komit-

raqez. Tehni~ke crteè, koje je

izradio na kuhiwskom stolu, dosta-

vio je 1938. vojnim zvani~nicima ko-

jima se konstrukcija toliko dopala

da su mladog Rugera posavjetovali da

postane konstruktor oru`ja. Tako je

i bilo a deset godina kasnije Ruger

i wegov partner Aleks Starm pred-

stavili su prvi proizvod novoosno-

vane firme – bio je to ~uveni

sportski poluautomatski pi{toq

Ruger Standard u kalibru .22lr koji je

brzo osvojio ne samo srca sportskih

i rekreativnih strijelaca ve} je i

usvojen od strane ameri~ke vojske kao

pi{toq za vje`bu. Tokom 53-godi{we

karijere Ruger je pomogao u razvoju i

sam patentirao na desetine

razli~itih modela sportskog i

lova~kog oru`ja, od koji su neki po-

stigli ogroman uspjeh i popularnost

~im su se pojavili. Oru je sa Rugero-

vim karakteristi~nim orlom {irom

svijeta je poznato po tehni~kim ino-

vacijama, kvalitetu, preciznosti, po-

uzdanosti i bezbjednosti. 1965.

godine kompaniji Ruger pridruìo

se tako|e poznati inèwer i kon-

struktor oru`ja Leroy James Sullivan.

Sali-

ven je

pret-

hodno

radio

s a

Juyinom

Stonerom

na konstruk-

ciji automatske

pu{ke M16 i na tom pro-

jektu se dokazao kao veoma talentovan

i sposoban (Saliven je odgovoran za

proporcionalno smawewe dimenzija

Stonerove AR10 odnosno weno pri-

lago|avawe daleko mawem metku

.223). Mnoge Salivenove konstruk-

cije, poput pu{komitraqeza Ultimax100 i juri{ne pu{ke SAR 80 ( popu-

larne "singapurke"), postigle su

neobi~no veliki internacionalni

uspjeh i smatraju se izuzetno uspjelim

i danas. Znaju}i sve to Bil Ruger je

Salivenu povjerio naro~it zadatak –

trebalo je vojni~ku automatsku pu{ku

M14 kalibra 7,62x45mm proporcio-

nalno smawiti i prilagoditi metku

.223 Remington (5,56x45mm). Izazov je

prihva}en i rad su zajedno

zapo~eli imaju}i na

umu prvenstveno

c i v i l n o

trì{te

ali na-

da ju}i

se i

e v e n -

t u a l -

n i m

v o j n i m

naruybama

(Saliven je,

prema vlastitim

rije~ima, Rugeru skretao

pa`wu na to da je vojska ve} usvojila

pu{ku M16 i da se ne}e odlu~iti za

poluautomatsko oru`je koje izgleda

kao tipi~na lova~ka a ne juri{na

pu{ka). Vodilo se ra~una o tome da se

konstrukcija M14 uprosti i u {to

ve}oj mjeri pojeftini i pojednostavi

proizvodwa a uvedene su i odre|ene

inovacije. Tako je 1974. ro|ena pu{ka

Ruger Mini 14. Ruger i Saliven na

Mini 14 primijenili su naro~it

sistem pozajmice barutnih gasova sa

takozvanim fiksnim klipom. Naime,

specijalni kratki klip namijewen

preno{ewu impulsa barutnih gasova

pri paqbi je nepokretan. On zalazi

u odgovaraju}i otvor na predwem

kraju {ipke-potisnika zatvara~a

(koja dakle ima ulogu i komore gasne

pozajmice) ~iji zadwi kraj ima isti

oblik i funkciju kao na velikoj M14.

Na wemu se sa desne strane nalazi

ru~ica zatvara~a i plo~a sa kosim ka-

nalom koja je namijewena rotirawu

ve} opisanog rotacionog zatvara~a sa

dva brijega koji bravi u sanduk.

Karabin Mini 14 bio je pun po-

godak i nakon predstavqawa brzo je

prihva}en od strane lovaca u

mati~noj zemqi ali u i svijetu. Vre-

menom su razvijane razli~ite vari-

jante od koji je takozvana "ran~erska

pu{ka" imala mogu}nost lakog mon-

tirawa opti~kog ni{ana a konstruk-

ciono je rije{ena tako da izbacuje

~aure pod blaìm uglom. Razvijena je

i verzija sa selektivnom vatrom AC-556, pi{toqskim rukohvatom i me-

talnim preklapaju}im kundakom kao

i verzija izra|ena u potpunosti od

ner|aju}eg ~elika i sa polimerskim

kundakom. Kundaci mogu biti od

punog drveta, laminata ili poli-

merni. Mini 14 u kalibru 7,62x39

zove se "Mini Thirty" i popularna je

zbog jeftine i lako dostupne muni-

cije za AK47. Tako je, zahvaquju}i

ameri~kim konstruktorima Bilu Ru-

geru i Yimu Salivenu, legendarna i

besmrtna konstrukcija Kana|anina

francuskog porijekla Yona Garanda

nastavila da ìvi u rukama ogrom-

nog broja lovaca, sportskih i rekrea-

tivnih strijelaca, ran~era i

avanturista ali i, kako smo vidjeli,

francuskih slu`bi reda. Kroz taj ka-

rabin se u novoj inkarnaciji i na

simboli~an na~in Garandova kon-

strukcija vratila u Francusku -

zemqu kojoj je u rukama ameri~kih voj-

nika u Drugom svjetskom ratu doni-

jela slobodu.


Bil Ruger i Mihail

Kala{wikov

PI [E: DRA [KO DRA GO SAVQEVI]ddra go sav lje vic @gma il.com

vri je me ka da je nas tao,

me tak ka li bra .22 Hor -net bio je naj pre ci zni -

ji ma lo ka li bar ski

me tak i vrlo brzo je

pri hva }en od lo va ca

na divqa~ ve li ~i ne li si ce i {a ka -

la, ali i kao ta kmi ~ar ski me tak.

Sna ni ji i boqih ba lis ti ~kih per -

for man si od me ta ka .22 WMR i .17

HMR, .22 Hor net svo ju po pu lar nost

du go vao je i ~iweni ci da je cen tral -

nog, a ne ivi ~nog paqewa kao po me -

nu ta dva ka li bra. Ra zvi jen je od

stra ne ne ko li ko ame ri ~kih en tu zi -

jas ta i kon stru kto ra "vil dcatt" ka li ba -

ra 1920-ih go di na, ka da je bi lo ve oma

po pu lar no ek spe ri men ti sa ti sa mu -

ni ci jom ne obi ~nih ka ra kte ris ti ka i

ra zli ~i tim zrni ma i puwewima. Me -

tak .22 Hor net je zva ni ~no uveo i pred -

sta vio "Vin ~es ter" 1930. go di ne, a

wegov nas ta nak ve e se naj vi {e za

ime Townsen da Whe le na, lov ca, voj ni -

ka, avan tu ris te i oru ar skog en tu zi -

jas te. Whe len je za po ~e tak ra zvio

vlas ti tu kon stru kci ju zrna ka li bra

.223 ta ko {to je ko {uqicu izra dio od

U


Me tak ame ri ~kog po ri je kla ide alan za lov na li si ce

Opa san str{qenov letI u na {imlo vi {ti ma

sre }u se ka ra bi ni

"Brno Fox" u ovom ve oma pre ci znom

ma lo ka li bar skommet ku cen tral nog

paqewa

MUNICIJA "PRVI PARTIZAN" Balistika

Brzina (m/s)

Energija (j)

Putawa (cm)

22 HORNET SP 2.90 G (45GR)

BIO U OPRE MI ZA PRE @IVQAVAWE PO SA DA AME RI KIH RA TNIH AVI ONA

14 petak, 1. jul 2016. GLAS SRPSKE

obi ~ne ~a ure met ka ka li bra .22lr.

No vo ra zvi je nu mu ni ci ju tes ti rao je

na 100 i 200 jar di gdje je do bio vrlo

us ke gru pe (ne ve }e gru pe od dva in -

~a na 200 jar di) {to je bio izu ze tan

re zul tat. Me |u tim, kon stru ktor je

e lio jo{ boqe per for man se i ne -

za do voqan ba ru tom Du Pont ozna ke

1.204, pri mi je nio je no vi tip

puwewa. Na go vo rio je svo je ko le ge iz

fir me "Her cu les Powder Co" da ra zvi -

ju sa svim no vu vrstu ba ru ta. Taj no vi

ba rut imao je ozna ku "2.400" jer je

imao spo so bnost da zrno to ga ek spe -

ri men tal nog met ka, ma se 45 gre na,

po ti sne brzi nom od 2.400 fps.

To kom proqe}a 1930. go di neWhe -len je sa pri ja teqima kre nuo u lov i sa

so bom po nio pu {ku "sprin gfild

1922" obrtno ~e pnog za tva ra ~a kon ver -

to va nu u no vi ka li bar. Lo vu je pri sus -

tvo vao i je dan od iz vr{nih di re kto ra

"Vin ~es te ra", ko ji je to li ko bio odu -

{evqen pre ci zno{ }u i u~in kom no -

vog met ka .22 Hor net (str{qen, ka ko je

Whe len odlu ~io da ga krsti), da je or -

ga ni zo vao zva ni ~no tes ti rawe. Na kon

spro ve de nih tes to va po ka za lo se da je

.22 Hor net naj pre ci zni ji pu{ ~a ni me -

tak cen tral nog paqewa ko ji je fa bri -

ka "Vin ~es ter" ika da tes ti ra la i taj

me tak je vrlo brzo uve den u se rij sku

proi zvodwu a na trì {te su izba ~e ne

dvi je la bo ra ci je: je dna sa me kim olo -

vnim ogoqenim vrhom, a dru ga sa

{upqim vrhom - oba met ka ima la su

po ~e tnu brzi nu od 2.500 fps.

PER FOR MAN SE Me tak .22 Hor net ne sa mo da je

izu ze tno pre ci zan ve} i vi {e ne go

pri ja -

tan za pu cawe

jer proi zvo di

vrlo mek trzaj. Wego va

evrop ska ozna ka je

5.6h35mmR ("R" je ozna ka pu ne

ivi ce ~a ure, ali tre ba jo{ je dnom

re }i da je ovaj me tak cen tral nog a ne

ivi ~nog paqewa). "Prvi par ti zan" iz

Uì ca

i daqe proi zvo di

ovu mu ni ci ju iako

ona ni je vi {e eko no -

mi ~na i {i ro ko pri hva -

}e na ka kva je bi la u

vri je me nas tan ka. Iz ba lis -

ti ~ke ta bli ce za fa bri ~ki

PPU me tak .22 Hor net sa zrnom me -

kog vrha ma se 2,90 g vi di se da ba lis -

ti ~ka kri vuqa to jest pu tawa na 100

me ta ra ima pad od 16,9 cm, a na 250

me ta ra ve} 49 cm, iz ~e ga pro is ti ~e

da je efi ka sni do met 150 me ta ra gdje

ovo ma lo zrno ima brzi nu

472 m/s i ener gi ju 325 yula.

Ve }i na ozbiqni jih

svjet skih proi zvo |a ~a mu -

ni ci je da nas nu di ovaj me -

tak sa zrni ma me kog ili

{upqeg vrha ma se 2,2, 2,3,

2,9 ili 3 gra ma i po ~e -

tnih brzi na obi ~no u ra -

spo nu od 760 do 940 m/s dok

je ener gi ja na us ti ma ci je -

vi oko 950 J (brzi na i en-

er gi ja zrna zna tno su

mawe ka da se ova mu ni ci ja

ispaquje iz kra }ih ci je -

vi). Wime se vrlo us pje -

{no lo ve li si ce i divqa~

me k{e ko e ne ve }e ma se

od 40 ki lo gra ma. Do bro

pla si ran hi tac na ta kvu

divqa~ obi ~no }e bez pro ble -

ma do se gnu ti vi tal ne or ga ne i

bi ti smrto no san, a za hvaquju }i po -

slo vi ~noj pre ci znos ti mo gu }e je bez

ve }ih pro ble ma po go di ti i vrat.

Lovac

NAS TAO 1930. GO DI NE

Me |u tim, tre ba po dvu }i da je ovaj

me tak da le ko od ide al nog za lov

srne }e divqa~i i da pos to je mno go

boqi i efi ka sni ji ka li bri.

Taj je me tak da nas po pu la -

ran naj vi {e kod lo va ca iz ne -

{to sta ri je sta ro sne gru pe,

ro |e nih po ~et kom 1950-ih go di -

na, ko ji su po ~e li da lo ve kra jem

1960-ih go di na - u na {im lo vi -

{ti ma ni je ri je dak slu ~aj sres ti

sta ri je lov ce na li si ce sa pu {ka ma

"brno" mo del "Fox" ka li bra .22 Hor -net, proi zve de nim u biv {oj e ho -

slo va ~koj (lov ci iz

po me nu te sta ro sne

ka te go ri je

opi su ju

ovaj me tak i kao sa vr{en za lov na

divqu ma ~ku). Ka ra bi ni "Fox" u

ovom ka li bru mo gu bi ti sa vr{en

izbor za lo va ~ki pod mla dak u svrhu

tre nin ga na stre li {tu i lov na

{te to ~i ne.

"M4" PU [KA ZA PRE @IVQAVAWE

Na kon Dru gog svjet skog ra ta

Ame ri ~ko ra tno vaz du ho plov -

stvo po ~e lo je da opre ma po -

sa de avi ona pu {ka ma

na ro ~i te kon stru kci je na -

mi jewenim prven stve no

pre ivqavawu, to jest lo vu

i op stan ku u divqini po oba rawu.

In te re san tno je da su prve ova kve

pu {ke bi le u ka li bru .22 Hor net. Ra -

di lo se o tri kon stru kci je izu ze tno

sim pli fi ko va nih pu {a ka; je dna je

bi la re pe tir ka sa obrtno-~e pnim

za tva ra ~em, iz vla ~i vim me tal nim

kun da kom i ma ga ci nom ka pa ci te ta

~e ti ri met ka (pu {ka za pre -

ìvqavawe "M4"), dru ga je bi la

pre la ma ~a dvo ci jev ka sa bok ra spo -

re dom ci je vi (oru je za pre -

ìvqavawe po sa da vaz du ho plo va

"M6", dowa ci jev u re vol ver skom ka -

li bru .45 Colt iz ko je se mo e is-

paqiva ti i sa ~me na mu ni ci ja .410)

i tre }a re pe tir ka "Ar ma li te AR-5"

(MA-1). Kom plet mu ni ci je .22 Hor -net ko ji je i{ao uz ove pu {ke sas to -

jao se od me ta ka la bo ri sa nih

zrni ma sa me kim olo vnim ogoqenim

vrhom ko ja ni su bi la u sa gla sju sa

Ha {kom kon ven ci jom. Me |u tim, sva

ta pa ko vawa ima la su ja sno

upo zo rewe da su pu {ke i

mu ni ci ja na mi jeweni sa -

mo i iskqu~i vo ubi jawu

divqa~i ra di pre hra ne

te da ni pod ko jim okol -

nos ti ma ne smi ju bi ti

upo tri jebqene u ofan -

zi vne ili de fan zi vne

svrhe pro tiv ne pri ja -

teqa. Go di ne 1959. sve

ove pu {ke su za mi jewene

mo de lom u ka li bru .22lr

ko ji je do da nas os tao

slu be na pu {ka za pre -

ìvqavawe pi lo ta i po -

sa da ra tnih vaz du ho plo va

- ra di se o po luauto mat -

skoj pu {ci "Ar ma Li te AR-7 Explo rer", kon stru kci ji

~u ve nog Juyina Sto ne ra.


RA ZVI JEN OD KON STRU KTO RA"VIL DCATT" KA LI BA RAI BRZO PU [TEN U PROI ZVODWU

PI [E: DRA GO GA JI]dra go.g@te ol.net

o va ~ko udru ewe "Ig -

ri {ta" iz Vla se ni ce

osno va no je pri je se -

dam go di na, ali se ve}

afirmisalo po broj -

nim akti vnos ti ma na

oma sovqewu ~lan stva i do ma }in -

skim ra dom u lo vi {tu.

Zbog ta kvog ra da, dru{ tvo je do -

bi lo do zvo lu od Mi nis tar stva poqo -

pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de

da gaz du je na po vr{i ni od 22.000 he -

kta ra, na po dru ~ju re gi je Bi ra~.

Dru{ tvo tre nu tno bro ji 160 lo -

va ca, ra zli ~i tih uzra snih ka te go ri -

ja. Vi {e od 50 od sto lo va ca su bi li

~la no vi LU "Bi ra~" iz Vla se ni ce, a

45 wih su lov ci sa 35 i vi {e go di na

lo va~kog sta a.

- Zbog ni za zlo upo tre ba i ne za ko -

ni tos ti u ra du, kra jem 2009. go di ne

mi nis tar stvo je za bra ni lo rad LU

"Bi ra~", za tim mu odu ze lo lo vi {te i

do di je li lo ga na ko ri{ }ewe [um -

skom gaz din stvu "Bi ra~" iz Vla se ni -

ce. Na ~e lu LU "Bi ra~", go to vo 20

go di na, bi lo je je dno li ce, a da ni je

ni bi lo ~lan udru ewa. Zbog zlo upo -

tre ba i ma hi na ci ja bio je smi jewen, a

za tim iskqu~en iz udru ewa. Po iz -

drà noj ka zni, su pro tno Sta tu tu, po -

no vo pre uzi ma fun kci ju pred sje dni ka.

Pri to me mu po dr{ku pru a dio lo -

va ca iz Zvor ni ka, Bi jeqine, Br~kog i

dru gih mjes ta - re kao je se kre tar LU

"Igri {ta" Mla den Go li}.


L

Sa mo u pro {loj go di ni u udru ewu

su ima li vi {e od 200ra dnih da na akci jana po {umqavawu i~i{ }ewu sa dni ca u

lo vi {tu, a iz gra |e nisu i broj ni

lo vno-te hni ~ki obje kti

Dru{ tvo vri jei do brih do ma

Lo va ~ko udru ewe "Igri {ta" iz Vla se ni ce us pje {no gaz du je na po vr{i ni od 22.000 he kta ra

Mar ko To do ro vi},

pred sje dnikLU

"Igri {ta"

Re zul tat lo {eg ra da LU "Bi ra~"

bi lo je ne kon tro li sa no izlovqavawe

i is trebqewe po je di nih vrsta

divqa~i, kao {to je divqa sviwa.

Na kon za bra ne lo va LU "Bi ra~"

oku pi li su se lov ci ko ji ma je u

prvom pla nu lov kao sport i re kre -

aci ja, o~u vawe pri ro de, uz goj i za -

{ti ta divqa~i, i pri je se dam go di na

osno va li Lo va ~ko udru ewe "Igri -

{ta".

GLAS SRPSKE petak, 1. jul 2016. 17

LU "IGRI [TA" PRIS TU PI LA VE ]I NALO VA CA IZ LU "BI RA^"

Lovac

U LU "Igri {ta" mo gu se po hva -li ti da ima ju lov ca ko jem je 80go di na. To je Mi lo \u ri {i},sa lo va ~kim sta om od 50 go -di na. Pod mla dak ~i ni de setpi oni ra ko ji ni su na pu ni li 18go di na. Ve }i na wih ima izme -|u de set i 12 go di na. Wihovlo vac Slo bo dan \u ri} je lo -vio na vi {e kon ti ne na ta. Svego vo ri da su "Igri {ta" ve omado bro or ga ni zo va no i us pje {nolo va ~ko udru ewe.

Naj sta ri ji ~lan

U sklo pu re do vnih akti vnos ti,a po ugle du na os ta la udru ewau oko li ni, i u LU "Igri {ta"organizuju lo va ~ke za ba ve zasvo je ~la no ve i gos te. Ta ko jebi lo i ove go di ne na kra ju lo -vne se zo ne, ka da su u sve ~a nojsa li ho te la "Pa no ra ma" u Vla -se ni ci or ga ni zo va li Lo va ~kove ~e. Bi lo je pri su tno 450 do -ma }ih lo va ca, ali i iz su sje -dnih udru ewa re gi je Bi ra~,kao i iz Srbi je. Uz bo ga tu ve ~e -ru na ko joj je bio ne izos ta vnilo va ~ki gu la{, ali i pe ~ewe idru gi spe ci ja li te ti, gos ti su sedo du bo ko u no} za ba vi li uzpri go dnu mu zi ku. Na ve ~e ri jebio i bo ga ti fond na gra da, me -|u ko ji ma su bi la dva te le vi zo -ra, dva op ti ~ka ni {a na i 40dru gih pri go dnih na gra da.

Lo va ~ko ve ~e

e dnih a }i na

- Odmah

po osni -

vawu, na ma

je pris tu pi -

la ve }i na

~la no va LU

"Bi ra~". I po -

red to ga {to je

pri vre me ni ko ri -

snik lo vi {ta bi lo

udru ewe "Bi ra~", mi iz

LU "Igri {ta" smo bi li pra vi no -

si oci uz go ja i za {ti te divqa~i. U

lo vi {te smo uba ci li 11 divqih

sviwa, ~i me smo obo ga ti li lo vi {te

ovom vrstom divqa~i, ta ko da tre nu -

tno ima mo za vi dan broj divqih

sviwa. Re do vno smo vr{i li izno -

{ewe so li i ku ku ru za u lo vi {te, iz -

gra |i va li lo vno-te hni ~ke i

lo vno-uz -

goj ne obje -

kte, a

na kon lo va

ure dno pri -

javqiva li

sva ki iz vr{e -

ni od strel - re -

kao je pred sje dnik

LU "Igri {ta" Mar -

ko To do ro vi}.

Sa mo u pro {loj go di ni u udru -

èwu su ima li vi {e od 200 ra dnih

da na akci ja na po {umqavawu i ~i{ -

}ewu sa dni ca u lo vi {tu. Re do vno su

or ga ni zo va ne akci je haj ki na vu ka i

dru ge {te to ~i ne. U posqedwoj haj ci

na vu ka, u fe bru aru ove go di ne, u~es -

tvo va lo je vi {e od 200 lo va ca iz LU

"Igri {ta", ali i iz Srbi je, Hrvat -

ske i {i reg re gi ona.

- Za hvaquju }i pra vil nom i do ma -

}in skom gaz do vawu, u lo vi {tu, ima -

mo za vi dan broj divqih sviwa,

odre |e ni broj med vje da, vu ko va, li si -

ca i srne }e divqa~i. Ima mo izu ze -

tno do bru sa radwu sa Lo va ~kim

sa ve zom Re pu bli ke Srpske i ve }i nom

udru ewa iz Re pu bli ke Srpske i re -

gi ona. Re zul tat ta kvog ra da i odno sa

pre ma lo vu je taj da je na {em udru -

èwu po vje re na or ga ni za ci ja, pri -

pre ma i po la gawe lo va ~kih ispi ta za

re gi ju Bi ra~ - do dao je To do ro vi}.

Po red sve ga na ve de nog, u LU

"Igri {ta" kao sva ko dne vnu akti -

vnost obavqaju za {ti tu i ~u vawe lo -

vi {ta. U udru ewu ima ju

pro fe si onal nog lo vo ~u va ra, wego -

vog po mo }ni ka, kao i pet in ter nih

kon tro lo ra u lo vi {tu. U LU "Igri -

{ta" dos ta po la u na po di zawe lo -

vno-uz goj nih i lo vno-te hni ~kih

obje ka ta. U udru ewu pos to ji pet se -

kci ja i u sva koj od wih je ura |en ili

je u to ku iz gradwa ne kog od obje ka ta.

Ugla vnom sva ka se kci ja ima lo va ~ku

ku }u i os ta le pra te }e obje kte.

- Vri je dnost na {ih obje ka ta, ko -

ji su ra spo re |e ni u ~i ta vom lo vnom

po dru ~ju, izno si oko 40.000 ma ra ka.

U ve oma krat kom ro ku for mi ra no je

20 hra ni li {ta za srne }u divqa~. Uz

ta hra ni li {ta, ima mo i pet be ton -

skih hra ni li {ta za divqe sviwe,

dva auto mat ska i jo{ dos ta im pro vi -

zo va nih hra ni li {ta. Ima mo i ~e ti -

ri vi so ke ~e ke, a u pla nu je iz gradwa

jo{ je dne u to ku ove go di ne - re kao je

To do ro vi}.


DRU[ TVO BRO JI 160 ^LA NO VA

Na sjednici Skup {ti ne udru -èwa ko ja je odrà na 22. ma ja2016. go di ne za pred sje dni kaSkup {ti ne iza bran je Mi ro -slav Kraqevi}, a za pred sje -dni ka udru ewa Mar koTo do ro vi}. ^la no vi Upra vnogodbo ra su: Qubi {a Jo vi}, Ra -do slav Mi tro vi}, Ma rin ko Pe -pi}, Sta ni slav Kraqevi} iMu jo Ve li}. Za lo vo vo |u jeime no van Ra di vo je Kur tu ma, aza ru ko vo di oca Ki no lo {ke se -kci je Spa so je Ni ko li}.

Skup {ti naklu ba



Documents

ME TAK AME RI ^KOG PO RI JE KLA IDE ALAN ZA LOV NA let ova€¦ · So ko lac ko ri - snik je pri vre - dnog lo vi {ta "So ko lac" i po - se bnog lo vi {ta "Ro ma ni ja". Po vr{i na