Ekonomija u 1 lekcijiOno to je dobro samo za jednu interesnu grupu i na kratak rok, ne mora biti dobro za zemlju, na dugi rokI obratno

Dodatak poglavlja 3Jedno pitanje u eseju je iz dodatkaIz poglavlja 3 to jeEdzvortov dijagram - izvodjenje

Izotrokovna linija povezuje 3K sa 6R i 6K sa 12REkspanzionu putanja - prava linija iz koordinatnog poetka koja povezuje ravnotene take A1 i A2Ravnotea je u takama A1 i A2, u kojima firma dostie najvie mogue izokvante za date ukupne izdatke (TO).

proirenje prethodne slike na dve zemlje, dva proizvoda i dva proizvodna faktora.

u obe zemlje X je uvekRintenzivan proizvodd.

Edvortov dijagram

ugovorna kriva za Zemlju 1 data je linijom koja spaja OX saOY prolazei kroz take A, F i B.

Preslikavajui ugovornu krivu iz prostora inputa u prostor autputa dobijamo granicu proizvodnje Zemlje 1

A zajedno je to onda slika 3.9

Kako bi trebalo da izgleda za zemlju 2Zemlja 2 poseduje K u relativnom izobiljuu poreenju sa Zemljom 1.injenica da je ugovorna kriva ispupena premadonjem desnom uglu ukazuje da je proizvod X uvek Rintenzivan proizvod

Zapamtiti!!!Za svaku taku koja se ne nalazi na ugovornoj krivoj proizvodnja nije efikasna jer e zemlja moi da povea autput jednog proizvoda a da pri tome ne smanji autput drugog proizvoda.

Sa pomeranjem Zemlje 2 iz take A u taku B (tj., ona se specijalizuje za proizvodnju Y, proizvoda za koji ima komparativnu prednost) objasnite zato njena stopa K/R opada i u proizvodnji X i u proizvodnji Y. (Ukoliko niste u stanju, ponovoproitajte Odeljak A3.4.)

4. Poglavlje - Tranja i ponuda, krive relativneponude i odnosi razmene

rigorozniji teorijski nainPrvo emo to uraditi pomouanalize parcijalne ravnotee (tj., korienjem krivih tranje i ponude), a zatim pomoukompleksnije analize opte ravnotee u kojoj se koriste krive relativne ponude.

Za svaku relativnu cenu Xkoja je vea od ravnotene, nema tranje

Fridman o naftiSkoro nezavisno od nae energetskepolitike, kartel OPEC-a e se razbiti. U prilog tome govori redukcija potronje sirove nafte, kao i ekspanzija alternativnih izvoraponude koja se javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je pitanje koliko e dugo ovo trajati. (Newsweek, 17. februara 1975).

Skoro nezavisno od nae energetskepolitike, kartel OPEC-a e se razbiti. U prilog tome govori redukcija potronje sirove nafte, kao i ekspanzija alternativnih izvora ponude koja se javlja kao odgovor na rast cena. Jedino je pitanje koliko e dugo ovo trajati. (Newsweek, 17. februara 1975).

od 2000, zemlje u razvoju doprinose sa vie od 100% rastu tranje za naftom

Potronja nafte u bogatim zemljama opada

Isto se deava sa vinomA sada 105$

Dosadanji izvori rasta cenaOPECVelika tranja u Evropi i SADSada zemlje u razvoju

Sada - Kina

Kriva relativne ponude (kriva reciprone tranje)

Izmislili su i uveli u meunarodnu ekonomiju

Alfred Maral (Alfred Marshall) i

Isidro Edvort(Ysidro Edgeworth), dvojica britanskih ekonomista na prelomu dvadesetog veka.

Kriva relativne ponude(offer curve supply curve)pokazuje koju koliinu uvoznog proizvoda ona trazi, a za koji je spremna da da ponudi odreenu koliinu svog izvoznog proizvoda.

ta pokazuje kriva relativne ponude?Ona nam pokazuje koliko trai proizvoda X da bi htela da izvozi razliite koliine proizvoda Y.

Ovo se ponekad naziva zakon reciprone tranje po prvi put objanjen na numerikom primeru od strane Dona Stjuarta Mila

da bi zatim bio uopten i predstavljen pomou krivih relativne ponude, ili krivih reciprone tranje.

Ravnotene relativne cene proizvoda uz razmenu

Viak uvozne tranje Zemlje 2 za proizvodom X, za Pf = , gurae PX/PY navie. onda Zemlja 1 nudi vie proizvoda X Pomera se navie du krivedok e Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tranju

Isto smo pre, na 2 grafikona

Opta i parcijalna ravnotea

Definicija i merenje odnosa razmene

Odnosi razmene neke zemlje definisani su kao odnos cene njenog izvoznog proizvoda prema ceni njenog uvoznog proizvoda.

Odnosi razmene -Px/Py

Ovi odnosi razmene esto se nazivaju robnim ili istim odnosima razmene

da bi se razlikovali od drugih mera odnosa razmene koji su dati u Poglavlju 11 koje se bavi vezom trgovine i razvoja

ak i ako bi se za Zemlju 1 odnosi razmene poboljali sa protokom vremena, mi jo uvek ne moemo da zakljuimo da je Zemlja 1 zbog toga nuno u boljem poloaju!!!!

Odlaemo do Poglavlja 11

Indeks relativnih cena izvoza SAD (1950 = 100).

Pad 2008 zbog cena nafte

Australija popravlja odnose razmene zbog toga to je Kina povukla cene rude gvoa i uglja dva najvanija izvozna proizvoda Australije

Na ta ukazuje zakrivljenost unazad (negativannagib) segmenta krive relativne ponudeZemlje 1?

odgovorZakrivljenost unazad (negativan nagib) krive relativne ponudeUkazuje da zemlja 1 eli da se odrekne manje svoje robe da bi dobila veu koliinu Y

PitanjeDa biste pokazali na koji nain dve zemlje mogu podjednako da uestvuju u dobicima od razmene:(a) Nacrtajte sliku koja prikazuje krivu relativne ponude jedne zemlje koja ima mnogo veu zakrivljenost nego kriva relativne ponude njenog trgovinskog partnera.(b) Koja zemlja dobija vie od razmene, da li zemlja sa veom ili sa manjom zakrivljenou krive relativne ponude?(c) Da li moete da objasnite zato?

odgovorVea zakrivljenost vea dobit od razmene! Vea zakrivljenost krive relativne ponude znai slabiju tranju za izvoznim proizvodom druge zemlje

Ako bi sa protokom vremena porasli odnosi razmene za Zemlju 1, recimo sa 100 na 120, to bi znailo da su izvozne cene Zemlje 1 porasle za 20 procenata u odnosu na njene uvozne cene

100 u baznom periodu da bismo mogli promene da merimo u procentima

Podaci iz Tabele 4.3 nam pokazuju da su se odnosi razmene industrijskih zemalja pogoravali od 1972. do 1985

Na koji nain je kriva relativne ponude jedne zemlje slina:

(a) krivoj tranje?(b) krivoj ponude?(c) Na koji nain je kriva relativne ponude jedne zemlje razliita od uobiajenih krivih tranje i ponude

odgovora) kako je kriva relativne ponude slina krivoj tranje?

pokazuje uvoznu tranju zemlje 2

b) kako je kriva relativne ponude slina krivoj ponude?

pokazuje izvoznu ponudu zemlje 1

c) Po emu se razlikuje od krive tranje?

Klasine krive ponude pokazuju koliko TRAI NOVCA, a ovde je RECIPRONA TRANJA koliko ROBE trai

*Skicirajte sliku koja je slina Slici 4.5.Proirite liniju cena PF i krivu relativne ponude za Zemlju 1 sve do take njihovog preseka.(Produujui je, neka je kriva relativne ponude Zemlje 1 zakrivljena unazad.)

Pitanje 6a

(b) Koristei sliku koju ste skicirali, objasnite snage koje guraju PF ka PB u izrazima proizvoda Y.

Uvoz koji hoe Zemlja 1 na liniji PF' premauje ponudu Zemlje 2

Stoga Px/Py mora da pada (Py/Px raste) sve dok se ne izjednae na PB=PB'.

Pitanje 6b

7. Da biste pokazali na koji nain dve zemlje mogu podjednako da uestvuju u dobicima od trgovine:

(a) Nacrtajte sliku koja prikazuje krivu relativne ponude jedne zemlje koja ima mnogo veu zakrivljenost nego kriva relativne ponude njenog trgovinskog partnera.

(b) Koja zemlja dobija vie od trgovine, da li zemlja sa veom ili sa manjom zakrivljenou njene krive relativne ponude?

(c) Da li moete da objasnite zato? Vea zakrivljenost odraava slabiju tranju za izvozom zemlje 2

Nacrtajte krive relativne ponude za Zemlju 1 i za Zemlju 2 koje pokazuju da je Zemlja 2 mala zemlja koja trguje po relativnim cenama Zemlje 1 u autarkiji. Na koji nain su raspodeljeni dobici izmeu dvezemlje? Zato?

Nacrtajte taku ravnotee u razmeni izmeu dve zemlje koje imaju konstantne oportunitetne trokove

Nakon pune specijalizacije krive ponovo dobijaju normalni oblik i dolaze do ravnotee u taki E Px/Py=PE

Pretpostavite da su odnosi razmene jedne zemlje poboljani u odreenom vremenskom periodu sa 189.2 na 189.8(a) Za koliko su pogorani odnosi razmene njegovog trgovinskog partnera?Indeksnih poena?procenata?Za oko 0.3%

Nastavak(b) U kom smislu se moe rei da je to nepovoljno za trgovinskog partnera? Zato to mora da plati vie za uvoz

Da li ovo znai da je blagostanje trgovinskog partnera definitivno opalo? Ne. Ovaj rezultat moe da nastane i zbog rasta produktivnosti

Kriva relativne ponude zemlje 1 pokazujea. Izvoznu ponudu zemlje 1b. Uvoznu tranju zemlje 1c. Uvoznu tranju zemlje 2 i njegovu izvoznu ponudud. Uvoznu tranju i izvoznu ponudu zemlje 1

Kriva relativne ponude blia je osi na kojoj se nalazi

a. Uvozno dobrob. Izvozno dobroc. Bilo koje dobrod. Nerazmenljivo dobro

Ako su odnosi razmene Zemlje 1 jednaki 1.5, u Zemlji 2 su:

a. 3/4b. 2/3c. 3/2d. 4/3

Ako raste tranja za uvoznim dobrom:

a. Odnosi razmene ostaju istib. Odnosi razmene se pogoravajuc. Odnosi razmene se poboljavaju u susednoj zemljid. Nemamo jednoznaan rezultat

Pogoranje odnosa razmene utie na blagostanje tako to ga:

a. Smanjujeb. Poveavac. Ne menjad. Sve navedenoOvaj rezultat moe da nastane i zbog rasta produktivnosti

Parcijalna ravnotea u izvozu robe XIzvodimo ponudu iz Ponuda Zemlje 1Tranja Zemlje 2

Viak ponude u parcijalnoj ravnoteiKonkretno, S pokazuje da je koliina ponuenog izvoza proizvoda X od strane Zemlje 1 jednaka nuli (taka A) za PX/PY = , 40 (taka H) za PX/PY = 60 (taka E) za PX/PY = 1 Na slian nain moe se dobiti izvoz od 70X Zemlje 1 za PX/PY = 1 (taka R na krivoj S na Slici 4.6) na osnovu levog dela Slike 4.3

Izvodimo uvoznu tranjuViak uvozne tranje Zemlje 2 za proizvodom X, za PF= , gurae PX/PY navie.Kada se to dogodi, Zemlja 1 e e se pomeriti navie dok e Zemlja 2 smanjiti svoju uvoznu tranju za proizvodom X (tj., Zemlja 2 e se pomeriti niz svoju krivu rel. ponude). NIzvozna ponuda OCUvozna tranja CN

A viak uvozne tranje je... CN

2. Ako je relativna cena proizvoda X iznad ravnotene ceneViak uvozne tranje prevazilazi viak izvozne ponude Manja je uvozna tranja od izvozne ponude Relativna cena proizvoda X e pasti Sve je tanozadatak

Izvoenje krive indiferentnosti trgovine (TI)Obina kriva indiferencije PROIZVODITROIRAZMENJUJE

Da bi dostigao krivu indiferetnosti III zajednice blok proizvodnje mora da se pomera navie

Formalno izvoenje S

PROIZVODITROIRAZMENJUJEPROIZVODITROIEE