MEDIJI O ZDRAVSTVU

petak, 24.jul 2020.godine

BLIC: Dr Tiodorović upozorava: Oporavak od korona virusa duže traje, polovina ne preživi kada dođe do respiratora

NOVOSTI: Lončar sa zaposlenima u „Mišoviću“ . Poverenje u zdravstvo nikada nije bilo na višem

nivou

RTS-Kon: STABILIZIRAJUĆA SITUACIJA ALI DALEKO OD DOBRE

N1: Pedijatar: mera da deca obavezno nose maske nije primenjiva

RTS- Brnabić: niko nikada nije preminuo u Srbiji zbog toga što nije bilo respiratora

N1: Đurić najavio istragu kako bi dokazao da mu je otac umro čekajući respirator

N1: Niški štab: Kovid bolnica u Sokobanji, stacionar u Niškoj Banji u pripravnosti

N1: Gojković: U Vojvodini dnevno oko 150 – 180 novih slučajeva, ima puno mladih

N1: Raste broj potpisa lekara ali i pretnji, Lončar poručio: Niko ne sme da ih dira

POLITIKA: Zašto švedski model borbe protiv kovida 19 nije uspeo

Dr Tiodorović UPOZORAVA: Oprovak od korona virusa sada duže traje, POLOVINA NE PREŽIVI kada

dođe do respiratora

Broj zaraženih počeće da pada već od vikenda, dok se sredinom avgusta očekuje potpuno smirivanje

epidemije, najnovija je prognoza epidemiologa prof. dr Branislav Tiodorović, inače najboljeg prognozera

toka epidemije kod nas do sada. Ono što je problematično jeste to što oporavak sada duže traje i što se

korona polako pretvara u sistemsku bolest.

Prateći tok bolesti, ponekad nam se čini da je virus produžio trajanje, da više nije dovoljno 14 dana da se

pobedi virus, kao u prvom talasu, već oporavak traje i do tri ili četiri nedelje, dok su neki pacijenti

pozitivni duže i od 28 dana.

Oporavak sada duže traje

Epidemiolog Tiodorović objašnjava da je razlog taj što postoje sada više izvora infekcije, odnosno da ima

više virusonoša, pa je i količina unetog virusa veća.

- Kad imate više izvora infekcije, mnogo više virusonoša, postoji veća mogućnost uzimanja veće količine

virusa. Nije svejedno da li ste uzeli manju ili veću količinu virusa, znači da će uvek kada je mnogo virusa

prisutno u organizmu, izazvati ne samo oboljenje respiratornog trakta, nego i sistemsko oboljenje -

objašnjava profesor Tiodorović.

Ova bolest se, kaže, od respiratorne pretvara u sistemsku bolest a to se uglavnom odnosi na one ljude

koji već imaju neku bolest, a zatim pred sobom imate bolesnika sa mnogo težom slikom, a samim tim i

lečenje traje duže.

Kolike su šanse za preživljavanje na respiratoru

Iako je njihovo stanje bilo teško i rizično, imamo pacijente ko ji su nakon respiratora nastavili normalno

da žive.

Priključenje na respirator jeste „poslednja opcija“, ima srećom, i dosta primera kada su ljudi uspeli da se

potpuno oporave.

- Ono što možemo da vidimo iz podataka i kod nas i u svetu, najteži su pacijenti koji završavaju na

mehaničkoj ventilaciji, odnosno na respiratoru. Sve pre toga je moguće rešiti u pozitivnom smislu,

dospevanje na respirator označava krajnju borbu za život, a to znači mehaničko održavanje disanja. I kod

nas i u svetu daje za posledicu teške oblike i vrlo diskutabilne procene preživljavanja, recimo podaci iz

SAD kažu da je čak 90 odsto onih koji nisu uspeli da prežive respirator. Kod nas i u Evropi taj odnos se

kreće 50:50, ili 60:40 odsto u korist preživelih - kaže prof. dr Branislav Tiodorović.

Virus i prenošenje vazduhom

Virus se definitivno prenosi kapljičnim putem ili preko ruku dodirivanjem sluzokože, oka ili usana.

Međutim, jedno od ključnih pitanje sada je i može li on samostalno putovati kroz vazduh.

- Ovde moramo nešto razjasniti, i kapljični put je vazdušni put, jedino što ljudi misle da kada se kaže

vazdušni put, da je to nešto što je široko i što lebdi dugo u vazduhu. Ovde se od samog početka zna za taj

kapljični put, i načine prenošenja zagađenim predmetima, prljavim rukama i to je bio osnovni put. Klima -

uređaji i vetar možda mogu da podignu i ponesu virus, ali on isključivo opstaje u organizmu, tako da

definitivno ostaje da je kijanje, kašljanje, govor i direktni kontakt bez maske sigurni vid zaražavanja -

objašnjava profesor Tiodorović.

Koje mere su najefikasnije

Izbegavati gužvu, skupove, zabave, druženja, nositi zaštitne maske obavezno i držati fizičku distancu.

- Najbolje mere su već toliko poznate i one su dale rezultate svuda, u svim zemljama u svetu. Potrebno je

nošenje maski, distanca, dezinfekcija ruku, radnog prostora, kuće. Jednostavno, poštujmo mere i

budimo odgovorni - poručuje epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.

LONČAR SA ZAPOSLENIMA U “MIŠOVIĆU”: Poverenje u zdravstvo nikada nije bilo na višem nivo

Poverenje u zdravstveni sistem i zdravstvene radnike u Srbiji nikada nije bio na višem novou, izjavio je danas ministar zdravlja Zlatibor Lončar i upozorio da napadi na zdravsteni sistem u ovom trenutku nisu slučajni, i izrazio žaljenje što bacaju senku na prave junake i borce koji se ozbiljno bore protiv epidemije.

"Upravo iz tog razloga cilj nam je da politika ne uđe u zdravstvo, rekao je Lončar na prvom prijemu koje će Ministarstvo ubuduće svake nedelje organizovati za zaposlene u kovid bolnicama "kao mali znak pažnje i poštovanja".

Ministar je pozvao lekare, sestre, tehničare i ostalo zdravstveno osoblje da se ne obaziru na negativne komentare, koji nažalost imaju za cilj da bace senku na njihov rad i dodao da moraju da znaju da će se njihovi rezultati i sve što su postigli, tek anal izirati.

Vi ste ljudi koji rade najbolje što mogu, pomažu pacijentima i državi, imaju punu podršku, rekao je

Na prijemu u Klubu poslanika danas su bili zaposleni u "herojskoj bolnici" KBC Dragiša Mišović, koja je zajedno sa Infektivnom, prva ušla u kovid sistem, a iz koje prema rečima direktora Vladimira Đukića svaki pacijent, kada izađe može da kaže "hvala, bilo je teško, borio sam se za svaki udisaj, ali kada se ova tužna epopeja završila mogu da kažem ''ovo su ozbiljna bolnica i ozbiljna držva''".

Đukić je rekao da je u bolnici, koja je eksluzivno i Dečja bolnica ima 20 dece i devet majki sa decom, jer tu postoji ginekoligija i poredilište, ....

"Na itenzivnoj nezi i na respiratoru je 69 pacijenata i više od 200 u objektima A i B", rekao je direktor ove bolnice u kojoj radi 1.300 ljudi, iz koje, kako dodaje niko nije ustuknuo ni pobegao, i podsetio da je bilo je 30 obolelih koji su se oporavili i da veliku zahvalnost za sve urađeno u prethodnom tromesečju duguje svima njima.

On je dodao da dobre rezultate beleže zato što u bolinici nema politike.

Ministarstvo im je kako kaže pouzdan partner, a svaki napad na zdravstveni sistem ne može da bude od pomoći niti može da zameni nekoga na ta 52 respiratora koja su u KBC Mišović.

Od pomoći su, kaže Đukić, lekari koji dolaze iz Srbije, sestre intenzivne nege, majstori koji održavaju sisteme napajanja kiseonika čija je potrošnja 4 do 5 tona dnevno.

Skupu su prisutvovali i predstavnici reprezentativnih Sindikata i tom prilikom Radmila Obrenović iz Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijanoj zaštiti ocenila je kao važno povećanje plata i to u vreme kada se one u regionu smanjuju.

Ovo je borba svih nas za opstanak našeg naroda, poručila je ona i dodala da im je važno da se preporuke sindikata usvajaju, a jedna od njih se ticala i primanja tokom bolovanja ili izolacije zbog kovida.

Čelnik Lekarske komore Milan Dinić rekao je da Komora nikada nije dobijala više pisama u kojima pacijeniti hvale lekare, te da nivo lekarske profesije nikada nije bio na višem nivou, a što je bilo i povod za ocenu koju je ministar izneo o poverenju u zdravstveni sistem.

Glavna sestra centra KBC Mišović Bogunović Nataša zahvalila je na podršci koji dobijaju od naldežnih u svakodnenvoj i teškoj borbi sa virusom koja je najteža na intenzivnoj nezi.

Novinarima se obratio i radiolog Đorđe Lalošević koji je naveo da je od jula urađeno 1.000 pregleda pluća skenerom, što omogućuje i da se predviti tok bolesti.

Kon za RTS: Stabilizirajuća situacija, ali daleko od dobre

Epidemilog dr Predrag Kon kaže za RTS da smanjivanje brojki direktno zavisi od discipline. U Beogradu,

navodi, imamo jasno zaravnjenje, čak i početak snižavanja brojki.

Predrag Kon je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a rekao da je pred nama vikend i upozorio da je jako

važno sprovoditi mere, da se ne bismo potpuno vratitli u potpuno nestabilno.

"Ovo je stabilizirajuća situacija, daleko od toga da je dobra", kazao je Kon.

Za Beograd, ali i za ostala mesta, navodi da se propisane mere moraju sprovoditi i kontrola toga je

neophodna.

"Ljudi su željni provoda, molim da se uzdrže. Bilo je situacija da su se okupljali mladi na Kalemegdanu,

grupe veće od deset. Molim roditelje da utiču na svoju decu. Važno je to da bi brojke bile manje",

istakao je Kon.

Lično je, ukazuje, vrlo zadovoljan što Ministarstvo prosvete priprema program za septembar.

"Mislim da je to adekvatno, ali je jako bitno da svako nosi svoj deo odgovornosti u ovoj situaciji", kazao

je Kon.

Ukazuje da skepsa svakako postoji oko vakcine.

"Jedno je da se pojavi, a drugo da se pojavi u adekvatnim količinama. Unapred se priprema atmosfera

protiv vakcine što je potpuna glupost. Vrlo su jasne regulative da samo ono što je bezbedno može i da se

koristi. Vakcina jeste vidljivi spas. Ovde zamenjujemo prirodni i kolektivni imunitet sa vakcinalnim",

izjavio je Kon.

Dodaje da je teško da daje dugoročne prognoze.

"Mi možemo da dajemo prognoze na ndelju dana. U naredne tri nedelje imaćemo spuštanje krive. Posle

toga dolazi period gde će se održavati na tom nivou, da li će se ugasiti videćemo. A dolaskom jeseni i

zime je očekivanje da može ponovo da se javi", zaključio je Kon

Pedijatar: Mera da deca obavezno nose maske nije primenjiva Predsednik Udruženja pedijatara Srbije Georgios Konstantinidis ocenio je da mera da i deca nose maske nije primenljiva, i da je najbolji način da ona budu zaštićena da se odrasli pridržavaju svih mera. Deca bi isključivo trebalo da nose platnene maske, koje bi trebalo menjati na četiri sata. "Ne želim da kažem da nije potrebno nositi maske. Kada se donosi bilo kakva mera treba voditi računa da ona bude primenjiva. Ukoliko bi se maske nosile na pravilan način, vrlo verovatno da bi one zaštitile i dete i okolinu. Ali, da li je to primenjivo? Gotovo sam uveren da nije", smatra doktor Konstantidinis.

"Deca teško trpe ove medicinske maske... Deca bi isključivo trebalo da nose platnene maske, koje bi

trebalo menjati na četiri sata. Možete li da zamislite da vaspitačica pere ruke, namešta masku, pa to

dete skida tu masku svojim rukama, pa ona opet pere ruke da bi mu namestila masku, pa onda pere ruke

da bi namestila drugom detetu masku", rekao je Konstantidinis u Novom danu na TV N1.

On je dodao da je, da bi ta mera bila efikasna, potrebno da deca nose maske i kod kuće.

Takođe je kazao da je ta mera u Srbiji doneta na preporuku američkog Centra za kontrolu i prevenciju

bolesti (CDC), koji do februara nije preporučivao da iko nosi maske, da bi u aprilu potpuno promenio

mišljenje i preporučio da maske nose svi, pa i deca starija od dve godine.

"Pitanje je šta će o tome reći u avgustu", rekao je Konstantidinis, koji se ne slaže da se virus promenio i

da sada u drugom talasu njegovog ispoljavanja zbog toga više oboljevaju deca i mladi.

Istakao je da je "izlazak sa neproverenim podacima da se virus promenio preuranjen", dodajući da

razume kolege koji hoće da izađu sa podacima, jer žele da se što pre okonča pandemija, ali da to sve

"unosi konfuziju i izaziva potpuno suprotan efekat", odnosno "ispada da su lekari kontradiktorni i da su

mere kontradiktorne".

"Prema svim podacima kojima ja raspoložem, deca su i dalje najjača karika u ljudskom rodu, a najslabija

za virus što se tiče prenošenja. Prema zvaničnim podacima, kliničko ispoljavanje virusa kod dece je

slabijeg intenziteta nego kod odraslih. Ono što se kod nas dešava je posledica velikog broja obolelih,

posebno kod dece i mladih, a posebno kod dece do 10 i 12 godina starosti, koja nisu išla u školu u vreme

prvog talasa, nisu bila u kolektivu, te i nisu oboljevali", kaže Konstantidinis.

On je dodao da "mi sada ne znamo koliko imamo asimptomatske dece, jer nisu prosto registrovani", kao

i da je u prvom talasu bilo ovoliko obolele dece, ona bi imala sličnu kliničku sliku.

"Imamo vrlo mali uzorak. Najveće studije imaju stotine slučajeva u svojim ispitivanjima, što može zvučati

mnogo kad se ovako kaže, ali za kredibilno istraživanje nije... Epidemiologija koronavirusa je

nerazjašnjena, a posebno kod dece", kazao je Konstantinidis.

Pojasnio je da su sve studije u svetu pokazale da ima 50 odsto asimptomatskih, 40 odsto umereno i

teško obolelih, a da manje od jedan odsto zathteva intenzivnu negu.

"Mislim da se mi tu apsolutno uklapamo... Ukoliko postoji jedan posto teško obolelih u svetu, jedan

posto mora postojati i kod nas koji zahtevaju intenzivnu negu", zaključio je doktor.

Podsetio je da kod nas još nema dece na respiratorima, ali "da će se i to desiti".

"To neće značiti da se virus promenio, nego jednostavno da je uzorak obolelih toliki da ta statistika treba

da se ispuni sa većim ili manjim varijacijama i kod nas", kazao je on.

Poručio je da su opšte preventivne mere "sasvim sigurno dobre", odnosno primena cinka, selena,

vitamina C, vitamina D, kao i folne kiseline, pokazali su se dobri u prevenciji. Saveti trudnicama i porodiljama

Kada se o trudnicama i novorođenčadima radi, doktor smatra da i tu "insistiranje na teškim slučajevima

nije baš opravdano", jer su prema njegovim saznanjima, trudnice i novorođenčad "u principu manje

ugroženi od opšte populacije".

Savetovao je da trudnice treba da insistiraju na prirodnoj ishrani, odnosno na dojenju, kao i da se

pokazalo da su težu kliničku sliku imale one sa komorbiditetima tokom trudnoće, poput dijabetesa,

kardiovaskularnih bolesti i povišenog krvnog pritiska.

Brnabić: Niko nikada nije preminuo u Srbiji zbog toga što nije bilo respiratora

Premijerka Ana Brnabić rekla je na konferenciji za novinare Kriznog štaba da tokom čitave borbe protiv

korone ne postoji osoba koja nije dobila podršku respiratora – ne postoji niko u Srbiji ko je preminuo

zato što nije bilo respiratora. Dr Dragoš Stojanović negirao da je pacijent u toj ustanovi preminuo zbog

nedostatka podrške na respiratoru. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar istakao je da ima više pacijenata

koji su otpušteni od onih koji dolaze na lečenje.

Na konferenciji za novinare Kriznog štaba saopšten je presek stanja u Srbiji: borbu sa kovidom 19

izgubilo je još 9 ljudi. Koronavirus je potvrđen kod još 412 osoba.

Premijerka Ana Brnabić je rekla da na početku konferencije za štampu želi de se izvini građanima, jer će

umesto saopštavanja podataka morati da počne time što će odgovoriti na optužbe i laži koje su plasirane

preko strane medijske agencije – da je jedna osoba preminula u Zemunu zato što nije bilo dovoljno

respiratora.

"Tokom čitave borbe protov korone ne postoji osoba koja nije dobila podršku respiratora, ne postoji

niko u Srbiji ko je preminuo zato što nije bilo respiratora", rekla je Brnabićeva.

Ne postoji niko u Srbiji ko je preminuo čekajući na respirator, ponovila je premijerka Brnabić.

Prema njenim rečima, nikada nismo došli u dilemu da naši zdravstveni radnici biraju između života jedne

osobe zato što nema dovoljno respiratora.

To je bezočna, strašna laž, rekla je premijerka.

"Nećemo dozvoliti da se o Srbiji laže, da se unižava, samo iz nekih političkih razloga", istakla je

Brnabićeva.

Ana Brnabić kaže da Srbija ima 1.030 respiratora u centralnom magacinu i nešto više od 400 slobodnih

respiratora po bolnicama širom Srbije i da se svakodnevno šalju respiratori tamo gde je potrebno.

Nikada ni u jednom trenutku nismo bili blizu popunjavanja kapaciteta sa respiratorima, istakla je

premijerka.

"Meni je takođe posebno žao i prilično nejasno zašto to dolazi od jedne strane medijske agencije iz

zemlje koja je trpela strahovite posledice korone, koja ima preko 30.000 preminulih, koja je na vrhuncu

epidemije imala i do 60 odsto veću smrtnost nego što je uobičajeno u toj zemlji", rekla je ona.

Srbija je oko deset puta manja od te zemlje i prema njenim rečima, nema 3.000 preminulih zbog korone,

ni blizu.

"Ukupna smrtnost u Srbiji tokom čitave ove borbe, gledamo podatke od januara do maja 2020. godine,

stopa smrtnost je tri posto manja nego 2019, kada nije bilo korone" rekla je ona.

"Zbog čega se jedna takva svetska agencija, pored tako užasne situacije u ljudskim životima, bavi jednim

slučajem u Srbiji?", rekla je ona.

Govoreći o lažnim testovima, Brnabićeva kaže da se sve može proveriti u validnoj laboratoriji.

"Nemamo taj problem u Srbiji i ako je ikada postojao, imate pet ili šest laboratorija koje su državne, to je

visokorizična ograda pi-si-ar testova. Ne može se falsifikovati", izričita je Brnabićeva.

"Nastavićemo da se borimo bez obzira na sve napade, znamo da se borimo za živote ljudi, dajemo sve od

sebe, ovo je najteža kriza od Drugog svetskog rata, verujemo u tu borbu i ponosni smo na sve što je

Srbija uradila, na naše zdravstvo i zbog toga je važno reći da laži nećemo dozvoliti", kaže Brnabićeva.

Više otpuštenih pacijenata od onih koji dolaze na lečenje

U Beogradu je najkompleksnija situacija, zatim slede Novi Sad, Kragujevac i Šabac, rekla je premijerka.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da ima više otpuštenih nego onih koji dolaze na lečenje.

Lončar kaže da je u KBC "Zemun" otpušteno 50, a primljeno 46, u bolnici u Pančevu otpušteno je 24, a

primljeno 16 pacijenata, dok je u KBC "Zvezdara" otpušteno 23, a na lečenje primljeno 16.

Istakao je da ima dovoljno mesta u kovid bolnicama. Sve kapacitete smo preusmerili tako da smo

spremni za svaki scenario, čak i ako dođe do nekog naglog skoka, ukazao je Lončar.

Stojanović o preminulom pacijentu

Govoreći o pacijentu koji je preminuo 12. aprila u KBC "Zemun", Lončar je rekao da kada neko ima 96

saturaciju, bilo bi krivično delo da se takav pacijent intubira.

Direktor KBC "Zemun" Dragoš Stojanović rekao je da ta institucija ima šest jedinica intenzivne nege od

kojih je jedna respiratorni centar i detaljno opisao tok lečenja pomenutog pacijenta. Napomenuo je da

on nije preminuo zbog nedostatka podrške na respiratoru.

Naveo je da u respiratornom centru ima 30 aparata i da su svi ti aprati, u momentu kada je preminuli o

kojem je AFP pisao, bili zauzeti, ali da je preostalih 35 iz ostalih pet centara moglo da se koriste.

Objasnio je da je pacijent ostao na intenzivnoj nezi na neinvanzivnoj ventilaciji, što je specijalna maska sa

kiseonikom koja pomaže pacijentu da diše.

Pacijent je po indikaciji konzilijuma lekara nastavio dalje lečenje na neinvazivnom načinu ventilacije,

rekao je direktor KBC "Zemun".

Dr Stojanović kaže da je njegova izjava koju je dao AFP-u, o pacijentu koji je preminuo u toj bolnici, u

naslovu "Nije bilo mesta u respiratornom centru", izvučena iz konteksta.

"U naslovu je napisan takav navod, a kasnije u tekstu je navedno sve ono što sam i ovde izneo", rekao je

Stojanović odgovarajući na pitanje novinara da je AFP citirao njegovu izjavu.

Maska, distanca i pranje ruku je neophodno, zaključio je dr Stojanović, dodajući da lekari rade svoj posao

predano.

Premijerka je na kraju konferencije istakla da je prema rangiranju evropskih zemalja u zdravstvu iz 2018.

godine, Srbija bila na 18. mestu od 35 zemalja i da je od prvih pet zemalja imala bolju borbu protiv

korone.

"Srbija ovu borbu vodi odlično. Trudićemo se maksimalno", zaključila je premijerka Brnabić.

Đurić najavio istragu kako bi dokazao da mu je otac umro čekajući respirator Naravno da ću pokrenuti istragu, želim da se utvrdi istina, da inspekcija utvrdi ko ovde laže i da se na sudu dokaže istina da je moj otac umro čekajući slobodno mesto za respirator, izjavio je Petar Đurić, povodom slučaja iz Zemunske bolnice o kome je pisala i agencija Frans pres, a u četvrtak negirala premijerka Srbije Ana Brnabić.

"Zahvaljujem novinarima koji su postavili prava pitanja i dobili smušene odgovore, jer je istina

jednostavna, kako reče lažni premijer. Posuli su se pepelom insistirajući i dalje da odbrane ortodoksnu

laž da moj otac nije čekao četiri dana na respirator", rekao je za Nova.rs Petar Đurić, koga je javnost

upoznala tokom prenosa protesta ispred Skupštine Srbije, kada je reporterki N1 ispričao da je na

protestima zbog oca, koji je nedavno preminuo u Zemunskoj bolnici jer "nije bilo respiratora".

Đurić se pita kako političare “nije sramota” i “kako da se tim ljudima veruje”.

"Kako ih samo nije sramota? I onda je to za njih političko pitanje, a nije nikako ljudsko i pitanje

poverenja. Kako ovim ljudima da verujemo? I svi mi koji volimo svoju zemlju ako se samo usudimo da se

za pravdu i istinu borimo, bićemo etiketirani kao državni neprijatelji i glava će nam biti u torbi. Ćale, ovo

je za tebe i za sve koji su za pravdu i istinu i bolju Srbiju", rekao je.

Potvrdio je da planira pokretanje krivične prijave i da će zahtevati od inspekcije da utvrdi sve okolnosti

kako bi se došlo do istine.

Niški štab: Kovid bolnica u Sokobanji, stacionar u Niškoj Banji u pripravnosti Specijalna bolnica "Ozren" u Sokobanji najkasnije do ponedeljka, 26. jula, biće pretvorena u kovid bolnicu, odluka je niškog Štaba za vanredne situacije, dok će stacionar Zelengora u Niškoj Banji biti u pripravnosti za slučaj da dođe do naglog povećanja pacijenata u Kliničkom centru Niš.

Kako pišu Južne vesti, prethodnih dana Štab za vanredne situacije u Nišu tragao je za novim smeštajnim

kapacitetima da bi se rasteretio Klinički centar koji prima pacijente sa celog juga i dela centralne Srbije, a

rešenje je pronađeno u Sokobanji.

Zaključak je da, u saradnji sa KC Niš i resornim ministarstvom, specijalna bolnica "Ozren" u Sokobanji, u

najkraćem roku, a najkasnije od ponedeljka, 26. jula, počne da funkcioniše kao kovid bonica, pre svega

kao dodatni smeštajni kapacitet KC Niš, odluka je Štaba.

Na sednici je dogovoreno i da se stacionar "Zelengora" u Niškoj Banji stavi u pripravnost, kako bi, ukoliko

dođe do preopterećenja Kliničkog centra, što pre mogao da prihvati pacijente zaražene koronavirusom.

Štab je odlučio i da stacionari "Radon" i "Terme" nastave da rade u uobičajenom režimu rada.

Razmatran je na sednici Štaba i izveštaj inspekcija koji kaže da je u poslednja 24 sata podneta 31

prekršajna prijava protiv pravnih lica objekata u kojima je uočeno nepoštovanje obaveznih mera zaštite

od širenja epidemije.

Jednom ugostiteljskom objektu u popularnom Kazandžijskom sokačetu izrečena je preventivna mera

privremenog zatvaranja u trajanju do sedam dana, zbog drastičnog kršenja mera i ugrožavanja zdravlja

građana, kaže se u saopštenju Štaba.

Nakon pisanja medija da je Niš jedini grad na jugu u kome nadležni ne objavljuju podatke o broju

testiranih i novoobolelih od korone, to bi u narednim danima, kako kažu u Štabu, trebalo da se promeni

Gojković: U Vojvodini dnevno između 150 i 180 novih slučajeva, ima puno mladih Pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković izjavio je danas da se u proteklim danima u Vojvodini broj novozaražnih korona virusom održava i da se dnevno beleži između 150 i 180 novih slučajeva.

"Najveći broj je vezan za najveći grad - Novi Sad, i tu je situacija najnepovoljnija. Slično kao u Beogradu,

dva grada su na jednakom nivou a broj zaraženih se održava", kazao je Gojković za Radio -televiziju Srbije

(RTS).

Rekao je da više nema naglog povećanja broja građana koji odlaze u bolnice, da je broj prijema i otpusta

na jednakom nivou te da za sada ima dovoljno zdravstvenih kapaciteta da pruže pomoć svima kojima je

neophodna.

"Nadamo se da ponovo neće biti naglog skoka koji bi bio velika opasnost za zdravstveni s istem", dodao

je on.

Rekao je da ima puno mladih ljudi koji su zaraženi i slučajeva sa teškom kliničkom slikom.

Raste broj potpisa lekara ali i pretnji, Lončar poručio - niko ne sme da ih dira

Raste broj lekara koji potpisuju otvoreno pismo Vladi Srbije u kome pozivaju na odgovornost i smenu Kriznog štaba, zbog kako kažu "manipulacije podacima" o koronavirusu, ali raste i broj pretnji sa kojima se susreću u zdravstvenim ustanovama u kojima rade. Dok oni insistiraju na formiranju komisije koja će dok traje epidemija raditi nezavisno od politike, ministar zdravlja Zlatibor Lončar poručuje - niko ne sme da vas dira.

Trebalo bi da znamo šta znači kad se lekar potpiše, a treba li da znamo i to da se na njegov potpis može

odgovoriti odmazdom.

"Poštovane kolege, ja sam potpisnik ove naše peticije. Radim na GAK-u u Višegradskoj i upravo sam

dobila naredbu od direktora da do 14h ispraznim svoju sobu i prebačena sam na drugo odeljenje i

skinuta sa operativnog programa. Jasno je da se radi o svojevrsnom progonu", samo je jedna od poruka

razmenjena danas na društvenim mrežama među sada već više od 1.500 lekara koji su stali iza

otvorenog pisma u kojem se traži smena članova Kriznog štaba, uz poruku da su oni, potpisnici, najbolji

svedoci svakodnevnog stanja u zdravstvenim ustanovama.

N1: Rekli ste i da trenutno na terenu traje progon vaših kolega koji hoće da kažu istinu? Šta to znači?

Rade Panić, Sindikat lekara i farmaceuta: To znači da se apsolutno zabranjuje da kolege izađu sa

informacijama koje imaju koje se tiču javnog zdravlja i određenih epidemioloških mera...

N1: Ko im zabranjuje?

Panić: Zabranjuju im direktori, načelnici, pojedini članovi sindikata, onih državnih sindikata... Dakle, oni

koji mogu da vrše pritisak iz te pretnje idu do otkaza.

"Ja vam kažem, kako... ko će njih da dira? To nije tema, ne da ih niko neće dirati nego ne sme niko da

pomisli na to. Molim vas, pa mi živimo u krajnje... pa nismo mi neko plemensko društvo, nemojte nas

vređati, stvarno nema smisla", rekao je ministar Lončar na konferenciji za novinare. .

Pismo i potpise lekara komentarisao je i predsednik države rečima da neće dozvoliti da takav napad

ostane bez odgovora.

"Poslednjih nekoliko dana i nedelja se bukvalno govori o iživljavanju, o iživljavanju na najboljima od nas.

Je l' nam to govorite vi direktori od 2008. do 2012. koji ni linoleum niste zamenili u liftu, što bi Lončar

rekao. Nikada najgori neće zameniti najbolje, ma koliko se trudili", rekao je Aleksandar Vučić.

A kritiku pisma njegovi potpisnici komentarišu rečima nekorektno i nepristojno - "tražimo samo realne

podatke o svemu i formiranje ne Kriznog štaba nego po zakonu propisane republičke stručne komisije za

zaštitu od zaraznih bolesti".

"Ali da u tu komisiju ovoga puta pred javnošću transparentno biraju one kolege koje pored struke, jer ne

pričamo uopšte o kompententnosti trenutnih članova Kriznog štaba, već o tome da su popustili pod

pritiskom politike i dozvolili da struka padne ispod nje", rekao je Panić.

A da li ih je ministar čuo i razumeo?

"Ja sam se trudio da pronađem šta je njihova mera, šta je njihova vizija i danas sam je pronašao, oni

traže da poštujemo mere koje smo preporučili i ja vam obećavam i njima i vama da ću poštovati to što su

oni rekli. Hvala im na tome (kroz smeh) što daju podršku našim epidemiolozima i Kriznom štabu", naveo

je Lončar.Nama nije bilo smešno što uporno i uzaludno pokušavamo da nekog od lekara koji su potpisali

pismo, a nemaju nikakvih veza sa linoleumom i slično, intervjuišemo. Treba li da nas plaši to što su i oni

uplašeni?

Zašto švedski model borbe protiv kovida-19 nije uspeo

STOKHOLM – Švedski pristup borbi protiv kovida-19 nije uspeo i to što su se nadali da će sticanje imuniteta krda zaustaviti virus i ono što su uradili, očigledno ne funkcioniše, prenosi Ju -Es Tudej zaključak na osnovu mišljenja 25 švedskih lekara i naučnika.

Švedska je tokom pandemije koronavirusa privukla pažnju sveta zbog svog „mekog” pristupa borbi protiv smrtonosnog virusa – odbačene su vanredne restriktivne mere i preporučena samoinicijativna ograničenja i upotreba maski, piše američki list.

Ovaj pristup je ocenjen kao liberalan, a tokom američkih protesta viđali su se natpisi „Budimo kao Švedska”, iako je bilo jasno da gde god su primenjivane blaže mere, stopa smrtnosti je bila veća.

Motivi odluke švedske Agencije za javno zdravlje da primeni „meki” pristup i danas su delimično misterija.

Neke druge zemlje, koje su u početku koristile ovu strategiju, odustale su od nje, jer se broj smrtnih slučajeva povećavao, međutim Švedska je ostala verna svom modelu, a pitanje je zbog čega?

Za sticanje kolektivnog imuniteta potrebno je da veliki deo populacije, poželjno mlađih ljudi, bude zaražen.

Ovo međutim nije bio zvaničan cilj Švedske agencije za javno zdravlje, ali je ipak javno izrečen zvaničan stav da ova vrsta imuniteta može da pomogne u suzbijanju širenja bolesti tako da sve ukazuje na to da je to ipak bio cilj koji je Agencija želela da postigne.

Još jedan dokaz u prilog tome jeste da agencija insistira na obaveznom školovanju dece nižih razreda, da već duže vreme umanjuje značaj testiranja i da je odbila da prizna značaj asimptomatskog širenja virusa.

Ova javna zdravstvena ustanova i dalje ne preporučuje nošenje maski u javnosti uprkos svim dokazima njihove efikasnosti, prenosi Tanjug.

Pojedine organizacije, poput Svetske zdravstvene organizacije (SZO), osudile su imunitet krda kao strategiju, a izvršni direktor Zdravstvenog programa SZO dr Majk Rajan je u maju naveo da ovaj pristup može da izazove brutalnu aritmetiku i navede na zaključak da se ljudskim životima i ljudskoj patnji ne pridaje nikakav značaj.

Bez obzira da li je imunitet krda cilj ili sporedna pojava švedske strategije, ostaju činjeni ce i postignuti rezultati koji su veoma loši.

Prema saznanjima Agencije, procene su da manje od 10 odsto Šveđana ima antitela na koronavirus, tako da ideja o imunitetu krda nije uspela.

U Švedskoj je broj umrlih veći nego u Americi: tamo je 20. jula zabele ženo 556 smrtnih slučajeva na milion stanovnika, a u SAD 425.

U ovoj zemlji je, takođe, stradalo četiri puta više ljudi nego u svim ostalim nordijskim zemljama zajedno, a već nekoliko nedelja Švedska je među vodećim zemljama u svetu kada je u pitanju stopa smrtnosti.

Uprkos svemu tome, strategija, zvanična državna, de fakto ostaje ista.

Moguće je da je Agencija za javno zdravlje zaista verovala da je njen pristup najprikladniji i održiv, kao i da će se u drugim zemljama, koje su uvele oštre restriktivne mere i izolaciju, desiti gori scenario, pa se zato i odustalo od uvođenja ozbiljnih ograničenja.

Možda je nespremnost da se prizna greška i preuzme odgovornost za hiljade smrtnih slučajeva glavni razlog što postoji otpor da se uvedu fundamentalne promene.

„U Švedskoj je ova strategija dovela do smrti, patnje i tuge, a iznad svega – nema naznaka da je nacionalna ekonomija prošla bolje nego u drugim zemalja. Trenutno smo ostatku sveta dali samo primer kako se ne treba boriti sa smrtonosnom zaraznom bolešću. Nadamo se da će uskoro biti otkrivena vakcina, a do tada se držite i ne primenjujte švedsku strategiju”, poručili su švedski naučnici.