Univerzitet u Novom Sadu Ekonomski fakultet Subotica

Meunarodne aukcije Fabereova jaja DIPLOMSKI RAD

Mentor: Prof. dr. Stanislava Acin Sigulinski

Student: Slaana Ili 151I00203

Subotica, 2011. godina

Univerzitet u Novom Sadu, Ekonomski fakultet Subotica

KLJUNA DOKUMENTACIJSKA INFORMACIJA

Mentor, MN: Naslov rada, NR:

Prof. dr. Stanislava Acin Sigulinski Meunarodne aukcije Fabereova jaja Srpski jezik Srbija Pokrajina Vojvodina 2011. 5, 79, 10, /, 65, /, / Ekonomija Menadment u spoljnoj trgovini aukcija, meunarodna aukcija, Fabereova jaja Biblioteka fakulteta

Jezik publikacije, JP: Zemlja publikovanja, ZP: Ue geografsko podruje, UGP: Godina, GO: Mesto i adresa, MA: Fiziki opis rada, FO: (poglavlja/strana/citata/tabela/slika/grafika/priloga) Nauna oblast, NO: Nauna disciplina, ND: Predmetna odrednica/Kljune rei, PO: uva se, U: Vana napomena, VN: Izvod, IZ:

Istraivanja u ovom radu usmerena su na meunarodne aukcije sa posebnim osvrtom na Fabereova jaja. U prvom delu rada obuhvaen je pojam i znaaj aukcija, njihov nastanak i razvoj, organizacija i poslovanje aukcija, naini formiranja cena, vrste, prednosti i nedostaci aukcija. U drugom delu rada panja je usmerena na holandske aukcije, stalne aukcije na malo i aukcijske kue lidere. Trei deo rada posveen je istorijatu Fabereovih jaja, upoznavanju sa remek-delima i njihovim slavnim kolekcionarima. 31.05.2010.Predsednik, lan: Mentor, lan:

Datum prihvatanja teme, DP: Datum odbrane, DO: lanovi komisije, KO:

2

Sadraj:UVOD.....................................................................................................................................4 I MEUNARODNE AUKCIJE..............................................................................................5 1. O AUKCIJAMA UOPTE.................................................................................................5 1.1. Pojam i znaaj aukcija..................................................................................................6 1.2. Nastanak i razvoj aukcija.............................................................................................7 1.3. Organizacija i poslovanje aukcija................................................................................9 1.4. Naini formiranja cena na aukcijama.........................................................................11 1.5. Vrste aukcija...............................................................................................................12 1.6. Prednosti i nedostaci aukcija......................................................................................14 II SPECIFINE AUKCIJE...................................................................................................15 2. Holandske aukcije.............................................................................................................16 3. Stalne aukcije na malo.......................................................................................................17 3.1. Aukcijske kue lideri..................................................................................................18 3.1.1. Sotheby's.............................................................................................................18 3.1.2. Christie's..............................................................................................................20 3.1.3. Dorotheum...........................................................................................................21 III FABEREOVA JAJA......................................................................................................23 4. O Fabereu........................................................................................................................23 4.1. Istorija porodice..........................................................................................................23 4.2. Fabereova radionica..................................................................................................24 4.3. Materijali i tehnike izrade..........................................................................................26 5. Fabereova jaja..................................................................................................................26 5.1. Carska Uskrnja jaja...................................................................................................27 5.1.1. Kolekcija Kremlja...............................................................................................27 5.1.2. Kolekcija Viktora Vekselberga...........................................................................29 5.1.3. Kolekcija Lillian Thomas Pratt...........................................................................37 5.1.3.1. Egg with Revolving Miniatures...................................................................37 5.1.3.2. Pelican Egg...................................................................................................38 5.1.3.3. Peter the Great Egg......................................................................................40 5.1.3.4. Czarevich Egg..............................................................................................41 5.1.3.5. Red Cross Portraits Egg...............................................................................42 5.1.4. Matilda Geddings Gray.......................................................................................43 5.1.4.1. Danish Palaces Egg......................................................................................44 5.1.4.2. Caucasus Egg...............................................................................................45 5.1.4.3. Napoleonic Egg............................................................................................46 5.1.5. Edouard i Maurice Sandoz..................................................................................47 5.1.5.1. Swan Egg......................................................................................................47 5.1.5.2. Peacock Egg.................................................................................................48 5.1.6. Marjorie Merriweather Post................................................................................49 5.1.6.1. Twelve Monogram Egg................................................................................50 5.1.6.2. Catherine the Great Egg...............................................................................51 5.1.7. Kraljevska kolekcija............................................................................................52

3

5.1.7.1. Flower Basket Egg.......................................................................................53 5.1.7.2. Colonnade Egg.............................................................................................54 5.1.7.3. Mosaic Egg...................................................................................................54 5.1.8. William i Henry Walters.....................................................................................55 5.1.8.1. Gatchina Palace Egg.....................................................................................56 5.1.8.2. Rose Trellis Egg...........................................................................................57 5.1.9. India Early Minshall............................................................................................58 5.1.10. Kolekcija Alberta II princa Monaka..................................................................59 5.1.11. Jaja u privatnim kolekcijama.............................................................................60 5.1.11.1. Diamond Trellis Egg..................................................................................60 5.1.11.2. Love Trophies Egg.....................................................................................61 5.1.11.3. Pansy Egg...................................................................................................62 5.1.11.4. Winter Egg.................................................................................................63 5.1.12. Nacionalni muzej Rusije...................................................................................64 5.2. The Kelch Eggs..........................................................................................................65 5.2.1. Kelch Hen Egg....................................................................................................65 5.2.2. Twelve Panel Egg................................................................................................66 5.2.3. Pine Cone Egg.....................................................................................................67 5.2.4. Apple Blossom Egg.............................................................................................68 5.2.5. Rocaille Egg........................................................................................................69 5.2.6. Bonbonniere Egg.................................................................................................70 5.2.7. Chanticleer Egg...................................................................................................71 5.3. Ostala jaja carskog kvaliteta...................................................................................72 5.3.1. The Duchess of Marlborough Egg......................................................................72 5.3.2. Nobel Ice Egg......................................................................................................73 5.3.3. Yusupov Egg.......................................................................................................74 5.3.4. Spring Flowers Egg.............................................................................................75 5.3.5. Rothschild Faberge Clock Egg............................................................................75 6. Fabere u XXI veku..........................................................................................................77 ZAKLJUAK.......................................................................................................................79 LITERATURA......................................................................................................................80

UVODAko se sa mojim delom uporede dela takvih firmi kao to su Tifani, Bueran ili Kartije, onda oni sigurno imaju vie dragocenosti nego ja. Ali to su trgovci, a ne juveliri 4

umetnici. Mene malo zanima skupocena stvar ako je njena vrednost samo u tome da je u dragoceni metal usaeno mnogo dijamanata i bisera govorio je svojevremeno Karl Fabere. Verovatno je zato njegov juvelirski posao nadiveo i njega i njegove direktne potomke, a itava jedna epoha dobila njegovo ime. Na aukcijama, remek-dela juvelirnice Faberge, uprkos krizi i danas se plaaju suvim zlatom, a interesovanje za njegove minijature potvruju i redovi na svim izlobama na svetu gde se one pojavljuju. U prvom delu rada panja je usmerena na aukcije uopte. Ovaj deo obuhvata pojam i znaaj aukcija, njihov nastanak i razvoj, organizaciju i poslovanje, podelu, kao i prednosti i nedostatke ovog vida trgovanja robom. U drugom delu fokus je prebaen na specifine aukcije kao to su holandske aukcije ili stalne aukcije na malo. U ovom delu su obraene i najvee aukcijske kue: Christie's, Sotheby's i Dorotheum. Trei deo rada je posveen istorijatu Fabereovih jaja, upoznavanju sa remek-delima i njihovim slavnim kolekcionarima. U zakljuku su navedene impresije autora ovoga rada, kako od zanata moze da se stvori vrhunska umetnost koja ujedno otvara i dilemu preuzima li umetnost primat nad ekonomijom.

I MEUNARODNE AUKCIJE 1. O AUKCIJAMA UOPTE

5

1.1. Pojam i znaaj aukcijaAukcija (engl. auction, nem. auktion, franc. vente publique) je re latinskog porekla i dolazi od rei auctio to u prevodu znai javna prodaja. U literaturi ne postoji jedinstvena definicija aukcija. Postoje shvatanja da su aukcije posebna vrsta trita na kojima se prodaje prisutna roba (uglavnom na veliko) u vidu javne prodaje, zatim da su aukcije javne prodaje na kojima se kupci nadmeu, tj. licitiraju kupovinu robe, ili da su aukcije prodaja prisutne robe ili stvari uz javno nadmetanje prisutnih kupaca. ini se prihvatljivom definicija prema kojoj je aukcija organizovano mesto prodaje robe po vienju po sistemu javnog nadmetanja. Prodaje se roba ija priroda i druga svojstva ne doputaju ujednaavanje kvaliteta, pa se pri kupovini mora videti (na primer, prodaja voa, povra, duvana, svinjske polutke, govee etvrtine, cvee, drvo, aj, indigo, sirovi prirodni kauuk, neprana neeljana vuna, sirova koa, krzno, svea riba i sl.).1 Aukcija je prodaja robe najboljem ponuau na osnovu javne objave na odreenom mestu i u odreeno vreme, ime se postie vremenska i prostorna koncentracija tranje zbog ega bez obzira na veliku ponudu ne dolazi do pada cena. Roba, koja je predmet prodaje, u vreme odravanja aukcije mora se nalaziti na mestu prodaje ili u njegovoj blizini. Poto je re o robi iji kvalitet nije ujednaen ona mora biti u celosti, delimino ili putem uzoraka pristupana razgledanju od strane kupaca. Roba se prodaje kupcu koji ponudi najviu cenu i na taj nain se aukcijom suprostavlja prodaji iz ruke u ruku to je svojstveno ostalim oblicima trgovine. Iz svega ovoga proizilazi da su osnovne karakteristike aukcijske prodaje: 1. institucionalizovana forma koncentracije ponude i tranje 2. fiziko prisustvo robe na mestu prodaje 3. javno nadmetanje kupaca Za meunarodnu trgovinu znaajne su uglavnom sledee aukcije:2 Sankt Petersburg: krzna i tepisi London: kauuk, vuna, aj, kafa, indigo, krzna, voe, drvo, koa, perje, itd. Liverpool: vuna Rotterdam: kafa, aj, duvan, zaini, kakao, cink, kauuk Amsterdam: kafa, aj, duvan, zaini, kauuk Antwerpen: slonova kost, vuna, koa Bremen: vuna, drvo Le Havre: drvo Lisabon: ribe New York: koa, krzno, ribe Singaporre: cink, kauuk1 2

Stanislava Acin Sigulinski, Meunarodno poslovanje, Pigmalion, Novi Sad, 2008, 129 str. Mirjana Petrovi, Vanjskotrgovinsko poslovanje, Informator, Zagreb, 1992, 72 str.

6

Kalkuta: indigo, aj Sidney: vuna Melbourne: vuna Capetown: vuna

Londonska aukcija aja poela je da se odrava 1679. godine, a 1834. godine postala je nedeljni dogaaj. Meutim, ova tradicija duga 319 godina okonana je jula 1998. godine kada je u Londonu odrana poslednja aukcija aja. Za vreme pedesetominutne aukcije, na kojoj je bilo ponueno 400 tona aja, mnoge partije nisu uspele da nau kupca to jasno govori o smanjenju znaaja Londona kao aukcijskog centra za aj. Poslednja ponuena partija od 44 kilograma cejlonskog Helbod aja kompanije Puseleva iz ri Lanke prodata je za 24420 GBP, odnosno 555 GBP za kilogram na dobrotvornoj aukciji ime je oznaen kraj vievekovne tradicije. Za postizanje uspeha aukcije i odgovarajuih cena prilikom prodaje robe presudan je interes koji kupci pokazuju za svaku pojedinanu aukciju. Slab interes kupaca moe dovesti do toga da cene robe budu ispod realne trine vrednosti, i obrnuto, vei interes kupaca ima za posledicu cene koje su daleko vie od stvarnih cena te robe. Takoe, obe ove pojave izazivaju odgovarajue poremeaje na tritu dotine robe. Poseban problem koji se moe javiti je sporazum kupaca da robu kupe po sasvim odreenim cenama ili dogovor kupaca o bojkotu neke aukcije i sl.

1.2. Nastanak i razvoj aukcijaPrvi pisani izvori o aukcijama datiraju jo iz 500. godine pre nae ere i odnose se na Vavilon. U periodu antike Grke na aukcijama su se prodavale ene u svrhe braka. Aukcije se spominju i u delu Menehmi rimskog komediografa Plauta, napisanog u III veku pre Hrista. Stari Rimljani su imali aukcije na kojima se nadmetalo sa dobrima. One su odravane u aukcijskim atrijumima, a trgovanje su vodila etiri funkcionera: dominus u ije ime je imovina prodavana; argentarius organizator, regulator i mogui finansijer prodaje; praeco lice koje je reklamiralo, promovisalo i vodilo nadmetanje na aukciji i emptor najvii ponua. Jedna od najudnijih aukcija je odrana 193. godine pre nae ere kada je celo Rimsko carstvo stavljeno na aukciju od strane Petrorijanske strae. Prvo su ubili imperatora Pertinaksa, a zatim objavili prodaju carstva najviem ponuau. Didius Julije je uspeo da nadvisi ostale uesnike i postao imperator po ceni od 6250 drahmi po straaru. Meutim, on je ostao obezglavljen dva meseca kasnije kada je Septimus osvojio Rim. Kasnije je carstvo vraeno narodu. Kinezi su koristili aukcije za prodaju poseda kako bi dobijeni novac davali svojim religioznim voama i hramovima. Oni su koristili sline korake u planiranju i voenju prodaje koji se koriste i danas.

7

Prema najranijim zapisima aukcija se odravala i u Velikoj Britaniji, 1595. godine termin aukcija se uvodi u oksfordski engleski renik, ali nita vie se nije znalo o aukcijama sve do kraja XVII veka. U to vreme aukcije su odravane u kafanama i to za prodaju umetnina. One su odravane redovno i katalozi koji su objavljivali podatke o odreenoj robi bili su tampani. Uslovi prodaje u veini sluajeva bili su isti u XVIII veku kao i danas: Najvii ponua je kupac. U sluaju da nastane spor oko toga ko je ponudio najviu cenu roba se vraa na novu prodaju. Nijedan ponua ne moe podii svoju ponudu manje od est penija ako je ponueni iznos manji od jedne funte ili manji od jednog ilinga (kada je cena jedna ili vie funti). Svaka roba na prodaju je zajemena kao savrena i pre preuzimanja robe svaki kupac moe da je prihvati ili odbije. Svaki kupac mora dati svoje ime i poloiti depozit od pet ilinga na svaku sterling funtu (ako se zahteva). Svaka kupovina mora biti za raun kupca i iznos mora biti plaen u roku od tri dana od dana kupovine. Svaki potencijalni kupac koji nije u mogunosti da prisustvuje prodaji moe da ima svog predstavnika u aukcijskoj kui. Jedan katalog iz XVII veka opisuje aukcijski proces nazvan kopanje, koji je slian holandskoj aukciji zato to kupci poinju nadmetanje visoko i idu na nie. Kada neko uzvikne kopati roba je njegova. Krajem XVI veka i poetkom XVII veka dolo je do velikog napretka u razvoju prekomorske trgovine Velike Britanije i Holandije. U dalekim istonim zemljama nabavljane su velike koliine kolonijalne i druge robe i zatim prodavane na aukcijskim prodajama raznih trinih centara Zapadne Evrope. Prva velika meunarodna aukcija potie sa poetka XVII veka i bila je organizovana od strane Istono-indijske trgovake kompanije u Amsterdamu sa vrlo velikim poslovnim rezultatima. Ove aukcije otpoinjale su prodajom robe odmah po prispeu brodova sa robom iz prekomorskih zemalja. Na njima su se okupljali trgovci iz cele Evrope. One su imale pravni i stvarni monopol nad proizvodima koji su dopremani iz prekomorskih zemalja jer kupci nisu mogli nigde drugde da nabave takvu robu. Upravo iz ovog razloga cene ovih proizvoda, koji su bili dostupni u ogranienim koliinama, bile su veoma visoke. Organizatori aukcije su unapred obavetavali zainteresovana lica o aukcijskim prodajama, koje su se organizovale dva puta godinje u jesen i u prolee. Na prolenim aukcijama prodavali su se kolonijalni proizvodi (razni zaini, kafa, biber, cimet, aj i druga roba), dok su se na jesenjim aukcijama prodavali razni tekstilni proizvodi (pamuna i svilena roba). U XVIII veku Amsterdam postaje glavno sredite aukcijske prodaje, da bi kasnije taj primat preuzeo London. Engleske kompanije su u to vreme takoe organizovale razne aukcijske prodaje u Londonu na kojima su se prodavali kolonijalni artikli. To su bili prvi vidovi organizovanja trita masovne robe na principima aukcijske prodaje koji su ubrzo postali vaan faktor u meunarodnoj razmeni dobara.

8

Aukcije su migrirale i u Ameriku. Amerika kultura se poela razvijati 1700. godine, a metod engleskih aukcija doao je u Ameriku zajedno sa engleskim emigrantima. Aukcija je bila potrebna kada se imovina trebala prodati radi podmirenja duga ili neplaanja poreza. Javna prodaja robova je napravila od Amerike najvee trite robova na zapadnom delu sveta. Javna aukcija robova je zapoeta u Virdiniji i brzo se proirila prema jugu. Posle Drugog svetskog rata biznismeni poinju da uviaju prednosti aukcijskog naina prodaje. Prodaja robe i imovine je cvetala u posleratnom periodu. Tako su roene moderne aukcije.

1.3. Organizacija i poslovanje aukcijaOrganizacija i poslovanje na meunarodnim aukcijama ureeni su posebnim propisima zemlje u kojoj postoje aukcijska mesta. Aukcijsko mesto je veletrgovaka organizacija koja se bavi organizacijom i poslovanjem aukcija na temelju posebnih uslova i dozvola propisanih od nadlenih organa u zemlji ili na osnovu izdatih licenci. Aukcijska prodaja se obavlja preko aukcijskih posrednika senzala. Oni se staraju o uvanju, smetaju, klasiranju, reklami i sl. kao i o izradi potrebnih specifikacija i dokumenata za robu koja je prodata (aukcijska zakljunica). Aukcijski posrednici moraju odlino poznavati robu sa kojom rade, dobro vladati pravilima i uzansama aukcijskog drutva i biti spretni u zakljuivanju trgovakih poslova. Oni se obino specijalizuju za pojedine vrste robe i kao dobri poznavaoci njenih karakteristika vre najodgovorniji posao, a to je klasifikacija robe po nijansama kvaliteta i drugim osobinama od uticaja na visinu trine cene koja se moe postii nadmetanjem.3 Pored senzala na aukcijama se ukljuuju i posebni aukcijski posrednici brokeri. Razlikujemo dve vrste brokera: Brokeri prodavci koji su zaposleni na aukciji, preuzimaju robu i odlini su poznavaoci robe koja se prodaje, razvrstavaju robu u lotove i vode aukcije. Brokeri otkupljivai preko kojih kupci kupuju na aukciji, jer najbolje poznaju aukcijske, najee lokalne uslove, i imaju stalno mesto na aukciji pa ne moraju plaati depozit. Kao izvanredni stunjaci za trgovinu odreenom robom, mogu sluiti kao neutralni arbitri u reavanju sporova. Brokeri imaju sporazum sa aukcijskim dutvom i on je garancija da e partija kupljena na aukciji od strane brokera biti preuzeta i u propisanom roku isplaena. Oni zakljuuju posao u svoje ime, a za raun komitenta i na taj nain se obezbeuje anonimnost komitenta.4

3 4

Stanislava Acin Sigulinski, Meunarodno poslovanje, Pigmalion, Novi Sad, 2008, 132 str. Stanislava Acin Sigulinski, Meunarodno poslovanje, Pigmalion, Novi Sad, 2008, 132 str.

9

Upoznavanje zainteresovanih kupaca sa aukcijom i njenim odravanjem obavlja se putem objavljivanja ili slanja aukcijskih lista. Aukcijska lista sadri: naziv i mesto odravanja aukcije, datum odravanja aukcije, ime ili naziv aukcionara, opis celokupne koliine robe koja dolazi na aukcijsku prodaju, opis svakog pojedinanog lota, naznaku mesta gde se roba nalazi, vreme u kojem se roba moe razgledati pre poetka aukcijske prodaje, kao i uslove prodaje na aukciji. Uslovi prodaje na aukciji mogu biti posebno izraeni za kupce, a posebno za prodavce, a mogu biti i sadrani u jednoj zajednikoj listi. Oni obuhvataju: nain utvrivanja koliine robe prema odgovarajuim merama za pojedinu robu, nain izuzimanja uzoraka, davanje ponude, doputene minimalne cene od kojih poinje nadmetanje, doputene minimalne razlike u ceni prilikom nadmetanja, uslove plaanja i preuzimanja robe od strane kupca, obaveze prodavca do prodaje odnosno isporuke robe, opseg i pravo reklamacije, pravo prodavca u sluaju zakanjenja kupca, pravo odbijanja kupca, traenje kaucije, trokovi aukcije i njihov nain plaanja, reavanje sporova. Aukcijsko poslovanje zapoinje tako to prodavci alju ili sami dovoze robu na aukciju ili javno skladite. Dospela roba se raspodeljuje u pojedinane manje partije priblinog kvaliteta koje se nazivaju lotovi. Roba razvrstana u lotove omoguuje laku prodaju i bolji pregled posebno za kupce manje kupovne moi. Nakon to je raspoloiva roba raspodeljena pristupa se njenom popisu po brojevima i oznakama svake partije (lot) sa potrebnim detaljima opisa karakteristika robe. Ovakve specifikacije robe slue interesentima za obavetenje o robi, koja e biti predmet kupoprodaje na predstojeem aukcijskom sastanku.5 Robu u lotove slau aukcijski posrednici, koji za to naplauju odreenu naknadu u fiksnom iznosu ili u procentu od postignute prodajne cene. Za pojedine lotove se izdaju i posebni katalozi sa detaljnim opisima robe, njenog porekla i kvaliteta (npr. kod vune marka i ime uzgajivaa i ime posrednika koji je sortirao robu ili kod aja plantaa i brod koji je dopremio robu) kako bi kupci iz tih podataka mogli izvui odgovarajue zakljuke. Kod lako kvarljive robe objavljuje se i ime broda, jer to omoguava kupcima da se bolje orijentiu, poto prodaja poinje odmah po dolasku broda u luku. Prodaja na aukcijskom mestu se vri na aukcijskim sastancima na nain utvren pravilima i Statutom aukcijske firme. Aukcije se obino odravaju u naroito ureenim aukcijskim salama (ponegde su i vrlo luksuzno opremljene). Poetak rada aukcijskog mesta objavljuje nadleni organ aukcije u unapred odreeno vreme i na tano odreenom mestu. Aukcijom rukovodi aukcijski posrednik (tzv. izvikiva). Rukovodilac aukcije objavljuje koliinu i kvalitet robe koja se prodaje na aukciji i koje zainteresovani kupci mogu razgledati pre poetka zakazanog sastanka aukcije. Rukovodilac aukcije objavljuje i poetnu cenu za svaki lot posebno.6 Putem javnog nadmetanja formiraju se cene i odvija se proces kupoprodaje. Posle svake ponuene cene od strane kupca rukovodilac sastanka objavljuje najviu ponuenu cenu i pita da li neko nudi vie. Ako niko ne nudi veu cenu, a ova se nalazi iznad poetne cene5 6

Milorad Tei, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Savremena administracija, Beograd, 1982, 191 str. Stanislava Acin Sigulinski, Meunarodno poslovanje, Pigmalion, Novi Sad, 2008, 132 str.

10

rukovodilac proglaava ponuaa najvie cene za kupca lota, navodei njegovo ime i cenu. Zatim zakljuuje prodaju predmetne partije robe i otvara na isti nain nadmetanje za sledeu partiju. Za svaku prodaju na aukciji se ispostavlja zvanian dokument o kupoprodaji zakljunica, koju izdaje uprava aukcijskog mesta, a potpisuje kupac. Za preuzimanje robe potrebno je da kupac izvri plaanje u gotovom ili uobiajenim skraenim putem preko banke, nakon ega dobija i ostale robne dokumente. Prodata roba se otprema obino u roku od etrnaest dana, a trokove uvanja robe u aukcijskom skladitu i trokove osiguranja snosi prodavac. Uprava aukcijskog mesta posle svakog zavrenog aukcijskog sastanka izdaje poseban bilten ili objavljuje u strunoj tampi rezultate sa aukcijskog sastanka, sa naznakom podataka o prodatoj robi, o koliinama, kvalitetu i postignutim cenama.

1.4. Naini formiranja cena na aukcijamaCene na aukciji se formiraju putem javnog nadmetanja, a poetna cena moe polaziti ili od principa minimalne poetne cene ili od principa maksimalne poetne cene. Cene robe za neku aukciju mogu biti unapred odreene kao poetne osnovne cene od kojih poinje nadmetanje i one se obino unapred objavljuju u aukcijskim listama ili katalozima i nazivamo ih minimalnim poetnim cenama. Minimalna poetna cena polazi od nivoa cene po kojoj je prodavac spreman da proda svoju robu. Prilikom poetka prodaje na aukciji te cene moraju prvo prihvatiti prisutni kupci. U sluaju da se to ne postigne, cene se ne mogu spustiti, a prodavac zajedno sa robom se ne moe povui sa aukcije. Roba koja na taj nain nije prodata pojavljuje se na novoorganizovanoj aukciji. Formiranje kupovne cene vri se licitiranjem navie. Zainteresovani kupci nude cenu i posle svake ponude rukovodilac sastanka objavljuje najviu ponuenu cenu i pita da li neko nudi vie. Kupac robe postaje onaj uesnik koji ponudi najviu cenu, koja mora biti iznad poetne minimalne cene. Drugi nain prodaje na aukciji ne predvia da prodavac odredi minimalne cene ve se odmah otpoinje sa nadmetanjem. Prodaja se smatra zakljuenom tek kada prodavac prihvati najviu ponuenu cenu. U sluaju da prodavac ne smatra postignutu cenu prihvatljivom i povue robu sa aukcije, kod sledee aukcije, ako je re o veim koliinama robe, mora se poeti sa niim cenema. Maksimalna poetna cena polazi od principa odreivanja cene na nie u odnosu na poetnu cenu koja je vrlo visoka i po kojoj bi svaka prodaja bila nemogua. Tokom aukcije cena se postepeno smanjuje sve dok se ne javi kupac za tu partiju robe. Ako postignuta cena odgovara prodavcu aukcija se zavrava. Ovaj sistem se naziva jo i holandskim aukcijama i primenjuje se kod prodaje voa i povra, svee ribe, cvea i sl. Na ovim aukcijama se esto postie cena koja je vea od trine.

11

Na formiranje cena na aukcijama utiu sledei faktori: koliina robe koja se nudi postojee zalihe date robe na tritu uopte uestalost odravanja aukcija veliina i kvalitet robe u pojedinim lotovima Uestalost pojedinih aukcija moe imati dvojaki uticaj na formiranje cena. Mogunost eeg kupovanja robe na aukcijama omoguava kupcima kupovanje manjih koliina, a aukcionaru postizanje boljih cena, kao i odreeno oivljavanje trita. Meutim, uestalo odravanje aukcija ima i obrnut efekat, jer cene mogu zbog toga padati. Razliiti kvalitet robe u pojedinim lotovima dovodi prodavca u situaciju da manje kvalitetne lotove mora prodavati po mnogo niim cenama.

1.5. Vrste aukcijaU zavisnosti od kriterijuma posmatranja razlikujemo:7 stalne i povremene aukcije sudske i vansudske aukcije slobodne i prisilne aukcije aukcije redovne trine robe i aukcije robe koja nije u redovnom prometu na tritu trgovake aukcije na veliko i trgovake aukcije na malo Stalne aukcije se odravaju redovno, na odreenom mestu, u odreeno vreme (odreeni mesec ili odreeno vreme u godini) i za odreenu robu. Smetene su u veim trgovakim sreditima. Za razliku od njih, povremene aukcije se odravaju prema potrebi, obino jednokratno. Organizuju se usled nepredvidivih i vanrednih dogaaja, kao to su prodaja oteene robe ili robe sa grekom. U nekim mestima ovakve aukcije se odravaju periodino ili uvek u isto vreme spajajui pritom vie ponuaa usled ega poprimaju izgled stalnih aukcija. Sudske aukcije se organizuju od strane nekog zvaninog organa (sud, carina, policija i sl.) na osnovu odreenog zakonskog postupka. Sve ostale aukcije ubrajamo u grupu vansudskih aukcija. Pod prisilnim aukcijama ubrajamo sve one aukcije na kojima se prodaje zaplenjena roba ili stvari, a ija zaplena ne mora uvek poticati iz nekog zakonskog postupka. Prisilne aukcije se u veini sluajeva poklapaju sa sudskim aukcijama. Aukcije koje se organizuju dobrovoljno od strane prodavaca nazivaju se slobodnim aukcijama. U aukcije redovne trine robe ubrajamo sve one vrste robe sa kojima se redovno trguje na razliitim robnim tritima. Pod aukcijama robe koja nije u redovnom prometu na tritu

7

Mirjana Petrovi, Vanjskotrgovinsko poslovanje, Informator, Zagreb, 1992, 69 str.

12

spadaju sve one robe koje se zbog svojih specifinosti ne prodaju na redovnom tritu kao to je to sluaj sa numizmatikim zbirkama, antikvitetima, slikama i sl. Aukcije na veliko organizuju trgovaka ili akcionarska drutva, veletrgovinska preduzea, ponekad i banke. Na ovim aukcijama vri se prodaja velike koliine robe i od velikog su znaaja za meunarodnu trgovinu. Aukcije na malo su organizovana mesta za prodaju na malo pojedinanih predmeta (antikviteti, stari nametaj, stare knjige, dragocenosti, unikatni i stari nakit i sl.) Prema uslovu zatite odnosno privatnosti razlikujemo: javne aukcije privatne aukcije Kod javnih aukcija pristup je slobodan i nazivaju se jo i otvorenim aukcijama, dok su privatne aukcije ograniene na ui krug potencijalnih kupaca i kod ovih aukcija kupac koji kupi predmet aukcije ostaje anoniman. Prema uslovima aukcionara i predmeta aukcije razlikujemo: Aukcije zamene koje su zatvorene za nove uesnike. Uesnike ini sr profesionalnih kupaca odreenog broja, koji nadgledaju jedni druge kako bi bili sigurni da niko nevara zajednicu. Prodajne aukcije za umetnike i jedinstvene predmete Dilerske aukcije za numizmatiare

Postoji i podela na: Engleske aukcije gde se uesnici nadmeu otvoreno jedan protiv drugoga i svaka nova ponuda je vea od prethodne. Aukcija se zavrava kada nijedan od uesnika ne da novu veu ponudu ili kada je prethodno utvrena prodajna cena dostignuta i kada ponua najvie ponude plati cenu. Holandske aukcije aukcija zapoinje od najvee mogue cene koja se zatim sniava sve dok neko od uesnika ne prihvati aukcijsku cenu ili kada je prethodno utvrena minimalna cena dostignuta. Ova vrsta aukcije se najee koristi pri prodaji cvea, voa, povra, ribe i sl. Zatvorena aukcija na prvu cenu gde svi kupci istovremeno predlau svoju ponudu i to tako da svaki kupac ne zna za ponude ostalih. Pobeuje ponua sa najviom cenom. Zatvorena aukcija na drugu cenu poznata je jo i kao Vickrey aukcija, po Williamu Vickrey-u koji je prvi predloio ovaj tip aukcije. Kupci daju zatvorene ponude, tako da svaki ponua zna samo cenu koju je sam ponudio. Pobednik je

13

kupac koji je ponudio najviu cenu, ali on ne plaa cenu koju je ponudio ve plaa cenu drugog najboljeg ponuaa.

1.6. Prednosti i nedostaci aukcijaAukcijska prodaja ima odreene prednosti, ali i nedostatke kako za prodavca tako i za kupca robe. Prednosti koje aukcija prua prodavcu su sledee: omoguava da se u relativno kratkom vremenu prodaju velike koliine robe i osigurava postizanje odgovarajuih trinih cena celokupna operacija sklapanja i izvrenja posla na aukcijama je uslovima prodaje i uslovima rada na aukcijama veoma pojednostavljena, to se kod direktne trgovine moe relativno tee postii, zbog toga aukcije mogu organizovati banke, sud, druge dravne institucije, brodari, javna skladita i sl. u zavisnosti od sistema nadmetanja interes prodavca je i u sluaju slabijeg interesa kupaca za aukciju zatien ve samim tim to prodavac ne mora prihvatiti ponude ako mu iste ne odgovaraju Nedostaci se ogledaju u sledeem: u sluajevima slabe posete kupaca aukciji, slabe zainteresovanosti i zbog loe trine situacije javlja se veliki pritisak na snienje cena i u takvim situacijama cene koje se postiu na aukcijama mogu biti daleko ispod realne vrednosti robe prodavac gore navedene situacije nastoji da izbegne povlaenjem robe sa aukcije, ali se time izlae opasnosti da e na novoj aukciji prodaju morati otpoeti sa niim poetnim cenama podela robe na lotove po kvalitetu takoe predstavlja jedan od nedostataka jer se lotovi slabijeg kvaliteta tee prodaju i obino uz dosta niu cenu u odnosu na drugu robu Prednosti koje aukcija kao oblik prodaje prua kupcu su: omoguuje kupcu dobar pregled trine situacije na osnovu koje se on odluuje za davanje ponude i kupovinu kupac na aukciji nabavlja robu iz prve ruke i u mogunosti je da kupi i relativno manje koliine robe po niim cenama aukcije su u nekim sluajevima jedina mesta gde se odreene vrste robe mogu nabaviti usled slabije zainteresovanosti za aukciju ili loe trine situacije kupci mogu nabaviti robu po cenama koje su daleko nie od realne vrednosti robe podela robe na lotove po kvalitetu predstavlja jednu od pogodnosti za kupca jer se lotovi slabijeg kvaliteta prodaju uz dosta nie cene

14

Nedostaci za kupca su identini prednostima koje aukcija prua prodavcu robe, jer sve ono to prodavcu omoguuje da povoljnije proda robu na aukciji za kupca je nepovljnost. Takoe, neke aukcije dozvoljavaju da se i prodavci nadmeu za kupovinu vlastite robe uz plaanje depozita od 30% od poetne cene, a sve u cilju stvaranja vetake atmosfere vee tranje ime se kupac izlae plaanju visoke cene.

II SPECIFINE AUKCIJE

15

2. Holandske aukcijeNa holandskim aukcijama vri se prodaja voa, povra, svee ribe, cvea i dr. Za formiranje poetnih cena na ovim aukcijama koristi se princip maksimuma. Maksimalna poetna cena polazi od principa odreivanja cene na nie u odnosu na poetnu cenu koja je vrlo visoka i po kojoj bi svaka prodaja bila nemogua. Tokom aukcije cena se postepeno smanjuje sve dok se ne javi kupac za tu partiju robe. Ako postignuta cena odgovara prodavcu aukcija se zavrava. Na taj nain kupac je esto u poloaju da robu za koju je zainteresovan plati vie nego to bi platio na obinoj aukciji, jer nikada ne zna kada e konkurencija prihvatiti ponuenu cenu. Prodavac stoga esto ima mogunost da postigne cene koje su daleko iznad prosene visine cena na tritu dotine robe. Meu najmodernijim aukcijskim sistemima danas je holandski zadruni aukcijski sistem prodaje voa i povra pod nazivom Veiling. Na njegovo formiranje najvie je uticao visok stepen razvoja proizvodnje voa i povra u Holandiji. Podela aukcija obavljena je prema vrstama proizvoda kojima se trguje na svakoj pojedinoj aukciji kao npr. aukcija za voe, za povre, pa ak i za pojedine vrste povra razvrstavajui ga na laka povra kao salata, graak i sl. i ostala povra kao luk, kupus i dr. Osim ove podele postoji i podela prema veliini prometa na jednoj aukciji u toku jedne godine, to uslovljava razvrstavanje aukcija u male, srednje i velike. Cilj ovih aukcija je da ujedini poljoprivredne proizvoae i titi njihove interese, da im prui pomo u proizvodnji i trgovini i da se brine o njihovom optem uspehu. Zadruna aukcijska mrea nastoji osigurati visoku produktivnost kvalitetnih proizvoda i odgovarajuim sistemom plasmana osigurati solidniji nain trgovanja ujednaenim proizvodima i stabilnijim cenama. Osnovna funkcija ovih aukcija je primanje, sortiranje, pakovanje, skladitenje i prodaja voa i povra i to prema vrsti, veliini i kvalitetu. Aukcijska mrea ima strogu inspekcijsku kontrolu kvaliteta i ocenjivanja kategorija proizvoda prema odgovarajuim standardima aukcije, pri emu se robi namenjenoj izvozu posveuje posebna panja, a na svaki proizvod se stavlja etiketa sa sadrajem i garancijom o kvalitetu. Aukcije se izdravaju od odreenog procenta koji plaaju udrueni lanovi aukcije na bazi ukupnog godinjeg prometa, to kod velikih aukcija iznosi otprilike 1-2%, a kod malih i do 4% . Formiranje prihoda aukcije je na zadrunoj osnovi i slui iskljuivo pokriu trokova odravanja, a eventualna dobit se deli lanovima. Najpoznatija aukcijska kua za prodaju cvea u svetu Aalsmeer nalazi se takoe u Holandiji i predstavlja korporativno vlasnitvo vie od 4000 uzgajivaa proizvoda koji se iznose na aukcijsku prodaju. Prosena godinja ponuda iznosi oko 4,3 biliona komada rezanog cvea, 330 miliona komada saksija i 150 miliona komada batenskog rastinja.

16

Ukupan broj uzgajivaa koji uestvuju na ovim aukcijama dostie 7100, a od tog broja skoro 1500 su inostrani uzgajivai, dok ukupan broj kupaca iznosi oko 1700. Najvaniji proizvod koji se javlja na ovoj aukciji su razliite sorte rua, iji obrt obuhvata 33% godinjeg obrta rezanog cvea. Broj sedita u jednoj aukcijskoj sali je oko 500 mesta, a prosena duina pojedinanih aukcija iznosi samo nekoliko sekundi. Ispred aukcijske sale se nalazi zid koji sadri veliku tablu sa satom i elektronskim displejom na kom se nalaze informacije o proizvodima i vlasnicima, kao i informacije o monetarnim jedinicama, cenama ili minimalnoj koliini prodaje ako je odreena. Cvee i biljke su rasporeeni po sali i aukcijski slubenici vre prezentaciju uzoraka potencijalnim kupcima. Kupci imaju mogunost da blie i paljivije pogledaju uzorke pre poetka aukcije. Nakon toga rukovodilac aukcije podeava sat na visok nivo prodajne cene za ponueni proizvod. Sat je dizajniran kao krug malih lampi koje odgovaraju novanim vrednostima. Vrednost prikazana na satu konstantno opada sve do onog momenta kada ga neki od kupaca zaustavi pristiskom tastera ispred njega. Brojka oznaena na satu predstavlja cenu koju je kupac spreman da plati za pojedinani proizvod. Tek nakon toga kupac objavljuje koliko jedinica8 je spreman da kupi i na elektronskom displeju se ispisuje njegov identitet. Ukoliko je broj prodatih jedinica manji od broja ponuenih, sat se resetuje i ponovo podeava na visok nivo i proces se ponavlja sve dok se preostale jedinice ne prodaju. Ukoliko cena na satu, nakon prvog kruga padne na nivo koji je neprihvatljivo nii od cene po kojoj je prodata prva koliina aukcija se prekida i preostala koliina se unitava.

3. Stalne aukcije na maloNa aukcijama se mogu prodavati i razni pojedinani, unikatni predmeti od velike umetnike ili istorijske vrednosti kao to su antikviteti, stari nametaj, slike, numizmatike zbirke, stare knjige, razne dragocenosti, unikatni i stari nakit i sl. Ovakvi predmeti se prodaju na aukcijama na malo. Stalne aukcije na malo koje se redovno odravaju su: Dorotheum u Beu Hotel de Ventes u Parizu Sotheby's u Londonu Christie's u Londonu Na ovim aukcijama sistem nadmetanja je isti kao i na meunarodnim aukcijama, ali su depoziti prilikom pristupanja aukciji mnogo vei.8

Jedinica se definie kao fiksni iznos pojedinanih artikala

17

Na aukcijama se pojavljuju kupci direktno, a ree koriste posrednika. To su zastupnici velikih svetskih muzeja, ali i vrlo bogati pojedinci koji koriste posrednika kada ele da ostanu anonomni. esto se kao uesnici pojavljuju kupci koji nisu samo zainteresovani da poseduju ponuene predmete, ve uivaju u samom procesu licitiranja kao u nekoj vrsti sporta. Na ovim aukcijama se dostiu cene od nekoliko stotina do nekoliko miliona dolara. Organizaciju aukcijskih prodaja vode uglavnom privatne, manje ili vee firme, ali i pojedinci: aukcijski senzali i brokeri. U Srbiji prva aukcijska kua je osnovana 21. juna 2001. godine od strane Madlene Zepter pod nazivom Madl' Art. Od tada aukcije se organizuju svakog prolea i jeseni. Madl' Art posluje po ugledu na svetske aukcijske kue, ali u skladu sa prilikama na domaem tritu. Bavi se aukcijskom prodajom umetnikih dela, starog nakita, nametaja, tepiha, porcelana, stakla i dr. Rezultate aukcije obajvljuje Art Price, priznati izdava koji registruje rad svih relevantnih aukcijskih kua u svetu. U okviru svojih prostorija Madl' Art dri i klub kolekcionara i ljubitelja umetnosti sa bibliotekom odgovarajue literature.

3.1. Aukcijske kue lideriGodinama u nazad skoro nijedna prodaja vrednog umetnikog dela na tritu nije prola bez uestvovanja aukcijskih kua Sotheby's, Christie's ili Dorotheum. Nije pravilo da svaka kupovina ili prodaja mora biti posredovana aukcijskim kuama, ali je pojava odreene umetnine u tim aukcijskim kuama svojevrsna potvrda autentinosti i vrednosti odreenog dela.

3.1.1. Sotheby'sOsniva aukcijske kue Sotheby's, Samuel Baker, je 11.03.1744. godine u Londonu organizovao svoju prvu aukciju pod svojim imenom. Na toj aukciji na prodaju je ponuena biblioteka sir John Stanley-a koja je prodata za nekoliko stotina funti. Kako je vreme prolazilo aukcijska kua se razvijala, prodavali su se sve vredniji predmeti, a ugled je postepeno rastao. Posle Bakerove smrti 1778. godine kuu nasleuje njegov neak John Sotheby. Sa rastom cena na tritu umetnikih dela i antikciteta raslo je i polje rada ove kue, tako da se danas ne radi samo o veoma staroj ve i o najveoj aukcijskoj kui uopte. U januaru 2000. godine Sotheby's je objavio da e biti prva aukcijska kua koja e odravati online aukcije. Na svojoj prvoj online aukciji, koja je u potpunosti bila posveena pop artu, Sotheby's je ostvario zaradu od 221 650 dolara. Aukcijska kua Sotheby's je organizovala brojne aukcije od kojih se neke i danas pamte, kao to je prodaja Goldschmidt kolekcije koja je 1958. godine okupila oko 1400 vrlo

18

poznatih i bogatih ljudi ili aukcija nakita Vojvotkinje od Vindzora 1987. godine kada je nakit prodat anonimnom kupcu za neverovatnih 50 miliona dolara to je bilo pet puta vie od najoptimistinijih prognoza. U februaru 2010. godine na aukciji u Londonu Sotheby's je oborio svetski rekord za umetniko delo prodato na aukciji. Kip Alberta Giacomettija ovek koji hoda I prodat je za 74 miliona eura anonimnom kupcu. Prethodni rekord je takoe drala ova aukcijska kua, a u pitanju je bila Pikasova slika Deak sa lulom koja je bila prodata na aukciji u Njujorku za 104 miliona dolara.

Slika br. 1: Kip Alberta Giacomettija ovek koji hoda I Krajem novembra 2010. godine Sothebys je na aukciji prodao redak ruiasti dijamant za 46 miliona dolara i time sruio sve dosadanje rekorde. Za dijamant od 24,78 karata, koji je poslednji put prodat pre 60 godina borilo se etvoro uesnika, a kupio ga je poznati londonski draguljar Laurence Graff za neverovatnih 46 158 674 miliona dolara.

Slika br. 2: Ruiasti dijamant

19

3.1.2. Christie'sAukcijska kua Christie's osnovana je 05.12.1766. godine u Londonu u Velikoj Britaniji. Tada je James Christie odrao svoju prvu aukciju. Poznat po svojoj elokvenciji i humoru, Christie je pretvorio licitiranje u sofisticiranu umetnost vodei znaajne aukcije u XVIII i XIX veku. Jedan od njegovih najznaajnijih poslova bio je i uspean pregovor sa ruskom caricom Katarinom Velikom oko prodaje zbirke slika sir Roberta Walpolea koja je postala osnova Ermitaeve kolekcije u Sankt Petersburgu. Od svog osnivanja pa do danas Christie's predstavlja ime koje se vezuje za najpriznatiju umetnost, prepoznatljive usluge i internacionalni glamur u celom svetu.

Slika br. 3: James Christie Danas Christie's svoje poslovanje obavlja u 53 kancelarije u 32 zemlje i 10 prodajnih sala u Londonu, Njujorku, enevi, Milanu, Dubaiju, Amsterdamu i Hong Kongu. Od 2000. godine ova aukcijska kua vri aukcijske prodaje i preko Interneta. Prodaja se organizuje u vie od osamdeset zasebnih kategorija obuhvatajui sve domene dekorativnih i tzv. lepih umetnosti, ali i automobile i potanske marke. Usluge prodaje se obavljaju na vrlo visokom nivou i strunoj ekspertizi, a u budunosti ova kua e nastaviti da se iri u smislu odgovaranja na tranju u oblasti visoko sofisticirane umetnosti. Godinje se objavljuje vie od 800 luksuznih i bogato opremljenih aukcijskih kataloga koji sadre osnovne informacije o ponuenim objektima. Prodaja slika koju je organizovala aukcijska kua Christie's u Londonu jula 2010. godine, na kojoj su bile predstavljene slike impresionistikog i modernistikog stila, za samo jedno vee ostvarila je prihod od 185 miliona eura oborivi tako prethodni rekord te vrste koji je drala aukcijska kua Sotheby's i koji je iznosio 179 miliona eura.

20

Tako je Picassova slika Mukarac koji ispija apsint prodata za 42 miliona eura, Klimtov Portret Rie Munk III za 22,8 miliona eura, a Van Gogova slika Bolnica Saint Paul prodata je za 10,9 miliona eura.

Slika br. 4: Aukcija slika Christie's

3.1.3. DorotheumAukcijska kua Dorotheum osnovana je 1707. godine od strane cara Josifa I. Ova cenjena institucija ije je sedite u Beu je najvea aukcijska kua u Austriji i peta po redu u svetu. Dorotheum je takoe i lider u maloprodaji i otkupu nakita u Austriji. Iza prvoklasne reputacije ove austrijske institucije stoji vie od 300 godina postojanja.

Slika br. 5: Dorotheum

21

Kompetentnost i iskustvo predstavljaju znak uspeha Dorotheuma. Ova aukcijska kua organizuje oko 600 aukcijskih prodaja godinje i uiva izuzetan ugled meu kolekcionarima. Glavni dogaaj svake godine predstavljaju etiri velike meunarodne aukcijske nedelje. Prezentacija predmeta koji se nude opisana je u vie od 100 specijalnih kataloga godinje. Jesen i zima su glavne sezone aukcija. U novembru se odravaju aukcije slika, porcelana, stakla, medalja, satova, nakita, a u decembru aukcije nametaja. Aukcije su savreno organizovane i sve se odvija veoma brzo pomou video tehnike. Predmeti su izloeni na uvid u prostorijama kue mesec dana pre aukcije i prikazani su sa opisima i cenama u odgovarajuem katalogu, a na aukciji se na ekranu prikazuju predmeti koji se izvikuju.

Slika br. 6: Proces aukcije u Dorotheum-u Aukcijska kua je svoj jubilej od 300 godina postojanja proslavila 2007. godine. Rekordi prometa u ovoj godini ostvareni su u odeljenjima klasina moderna i savremena umetnost. Najvie cene postignute su za dela Gustava Klimta, Egona ilea, Oskara Kokoke, Maksa Liebermana, Morina Marinija. Delo Egona ielea ena sa zlatnoplavom kosom na plavom jastuku na aukciji novembra 2007. prodata je za 720 hiljada evra. Najskuplje delo koje je ova aukcijska kua prodala bila je slika Gida Kanjaija Lukrecija, koja je postigla cenu od 1,4 miliona evra. Dorotheum ima i posebna odeljenja posveena tradicionalnoj i modernoj oblasti kolekcionarstva., kao to su knjige, kovani novac, markice, autogrami, oruje. Meu predmetima na aukciji u Dorotheumu mogu se pronai i igrake, stari plakati, automobili i sl.

22

III FABEREOVA JAJA 4. O Fabereu 4.1. Istorija porodicePorodica Fabere poreklom je iz Francuske. Zemlju su, kao protenstanti, morali da napuste 1685. godine nakon ukidanja Nantovskog ukaza od strane francuskog kralja Ludviga XIV jer im je time oduzeto pravo slobode veroispovesti. Gustav Fabere, osniva porodinog zlatarskog zanata, roen je na obali Baltikog mora 1814. godine. Nakon zavretka studija pod mentorstvom slavnih zlatara Andresa F. pigela i Jirgena V. Kibela, dobija titulu majstora, a 1842. godine osniva sopstvenu zlataru u Sankt Peterburgu. Gustavov naslednik, Petar Karl Fabere, roen je 1846. godine u Sankt Peterburgu. Vrhunsko obrazovanje stekao je studirajui u nemakoj privatnoj koli Sent Anna, a usavravanje je nastavio u Drezdenu. Nakon zavretka studija putovao je po Evropi. Ubrzo je poeo da izuava umetnost pravljenja nakita kod istaknutog frankfurtskog zlatara Jozefa Fridmana.

Slika br. 7: Petar Karl Fabere (1846-1920) 1870. godine dvadesetetvorogodinji Karl varaa se u Sankt Peterburg i nasleuje oev posao. Tokom desetogodinjeg rada, uglavnom je stvarao nakit slian radovima ostalih zlatara. Uz pomo brata Agatona, pravi preokret ne samo u linom stvaralatvu ve i u umetnosti stvaranja nakita uopte.

23

Opinjen staroruskim nakitom i radovima iz drugih zemalja Karl se sve vie interesuje za muzej Ermita i blaga koja su se u njemu nalazila, a inspiraciju za pravljenje nakita otkriva upravo u delima iz prolih vekova i na svojim putovanjima po Evropi. 1882. godine izrauje originalne komade nakita koje izlae na Moskovskom sajmu, gde osvaja prvo mesto. Njegov rad je privukao panju cara Aleksandra III i carice Marije, koji dodeljuju Karlu Fabereu titulu Zlatara Njegovog velianstva i carskog Ermitaa. Iako je vetina kreiranja uskrnjih jaja stara, tradicionalana umetnost Rusije, primenjivana mnogo pre Faberea, umetnika dela ove vrste nose njegovo ime. 1885. godine predstavljeno je prvo Fabereovo uskrnje jaje prekriveno belim emajlom i sa zlatnim umancetom. Iznenaenje u jajetu bila je carska kruna i prsten sa rubinom. Jaje je bilo poklon cara Aleksandra III supruzi Mariji. Od tada, pa u toku narednih jedanaest godina, sve do Aleksandrove smrti, Marija je za svaki Uskrs dobijala ova dekorativna, veoma vredna umetnika dela. Aleksandrov sin, Nikolaj II, nastavlja tradiciju i dogovara se sa Fabereom da e uskrnji poklon za caricu uvek imati oblik jajeta, koje e u svojoj unutranjosti sadrati iznenaenje. Nakon izbijanja Oktobarske revolucije, Fabere zatvara radionicu u Petrogradu i zajedno sa porodicom naputa Rusiju. Umro je 1920. godine u Lozani u vajcarskoj, a njegova etiri sina su nastavila porodinu tradiciju.

4.2. Fabereova radionicaU Fabereovoj radionici bii su zaposleni najbolji zlatari i izvrsni tvorci nakita. Tamo su stvarani predivni satovi tabakere, nakit, srebrni posluavnici, servisi za kafu i aj, minijaturne skulpture neprocenjive vrednosti i dr. Na vrhuncu svog uspeha Fabereova radionica je imala 500 zaposlenih zlatara, dizajnera, slikara, etiri prodavnice u Rusiji i jednu u Londonu. Prodavnice su bile smetene u Sankt Peterburgu, Moskvi, Odesi i Kijevu, a od 1903. godine i u Londonu.

Slika br. 8: Prodavnice u Moskvi i Sankt Peterburgu 24

Ipak, vrhunac vetine, kreativnosti i inspiracije svih zaposlenih svakako predstavljaju uskrnja jaja, koja su se proslavila zahvaljujui svom luksuznom i matovitom dizajnu. Fabere i njegov tim slikara, zlatara i obraivaa kamena, najpre pod vostvom Mihaila Perina, a kasnije Henrika Vigstroma, znali su kako da vetinu pravljenja dekorativnih jaja dovedu do nenadmanog umetnikog nivoa. Predmeti proizvedeni u periodu izveu 1886. godine i 1903. godine nose ig Mihaila Perina (M.P.), a na onima nainjenim kasnije nalazi se peat Henrika Vigstroma (H.W.). Karl Fabere je uspeo da oko sebe okupi ljude koji su bili najbolji u svom poslu najbolje dizajnere, najbolje zlatare i najbolje slikare, koji su sav posao obavljali za njega i radei zajedno stvarali ove neverovatne fantazije. Fabereovi radnici i njihove oznake:9 Erik August Kollin - E.K. Michael Evlampievich Perchin M.P. Henrik Wigstrm H.W. Juhns Alexandrovitch Rappoport I.P. August Wilhelm Holmstrm A.H. Alfred Thielemann A.T. August Fredrik Hollming - A.*H. Johan Viktor Aarne B.A. Karl Gustav Hjalmar Armfelt .A. Anders Johan Nevalainen A.N. Gabriel Ninkkanen G.N. Philip Theodore Ringe T.R. Vladimir Soloviev B.C. Anders Michelsson A.M. G. Lundell G.L. Feodor Afanassiev F.A. Edward Wilhelm Schramm E.S. Wilhelm Reimer W.R. Andrej Gorianov A.G. Stephan Wkew S.W. Alexander Wkew A.W. Kunt Oskar Pihl O.P. Fedor Rckert F.R. Firma Fabere slavila se i u Evropi. Brojni kraljevski i kneevski srodnici ruske carske porodice u Velikoj Britaniji, Grkoj i Bugarskoj dobijali su na poklon juvelirske radove koji su se prenosili u nasledstvo.

9

A. Kenneth Snowman, Carl Fabrge: Goldsmith to the imperial court of Russia, Greeneich house, New York, 1983, 144 str.

25

4.3. Materijali i tehnike izradeEmajl je imao poseban znaaj za Faberea. Poto je u njegovo vreme korieno svega nekoliko boja on je odluio da pone da eksperimentie i uskoro je uspeo da stvori 140 nijansi. Najuveniji je bio emajl u boji ostrige iji je kolorit zavisio od svetla pod kojim se gleda. Veliki majstor je govorio da je u draguljarstvu emajl jedan od najteih poduhvata. Kod jarkih boja, predmet se stavlja u posebnu pe. Dodavanje zlata daje ivlji ton, a srebra mirniji. Svaki sloj emajla nanosi se posebno. Ponekad i do osam puta, da bi se postigla eljena nijansa i debljina prevlake.10 Najee upotrebljavani metali u radionicama bili su srebro, zlato, bakar, nikl, paladijum, a svi su oni, u razliitim kombinacijama, davali druge boje. Fabere je esto koristio prirodno kamenje kojeg je bilo u izobilju: jaspis, rodonit, kristal, ukrasni kamen, kvarc, nefrit i ad. Drago kamenje safiri, rubini, dijamanti i smaragdi obraivanji su tehnikom zaobljene obrade, a sluili su samo za dekoraciju. Tehnika delimino providnog emajliranja bila je izuzetno popularna u XIX veku i Karl ju je esto primenjivao u radu. Radnici su izmislili i tzv. Guilloche tehniku koja je podrazumevala povrinski tretman kojim su stvarane pruge i talasi na predmetu, a mogla se izvoditi i runo i mainski. Fabere je koristio i tehniku francuskih zlatara iz XVIII veka, kojom se ve zavren nakit nijansirao i senio jednostavnim nanoenjem kamenia i emajla.

5. Fabereova jajaFabereova radionica proizvela je 56 carskih jaja. Za 44 se zna gde se nalaze, ali se dva od njih mogu videti samo na fotografijama. Fabere je izraivao uskrnja jaja i za Aleksandra Ferdinandovia Kela, sibirskog vlasnika zlatnog rudnika, ali carska Uskrnja kolekcija, pravljena za rusku porodicu, daleko je poznatija. Fabereova jaja svedoe o ruskoj istoriji jer su pravljena u ast odreenih dogaaja: krunisanje cara Nikolaja II, zavretka pruge u Sibiru, znaajnih godinjica. Na njima su naslikane Uspenska Katedrala, palata Gaina, a na onima nainjenim za vreme rata Crveni krst i vojska. Na svim jajima se pored igova M.P. i H.W. nalazi i grb Sankt Peterburga (ukrtena sidra) ili Moskve (Sveti Georgije i adaja). Beleei u minijaturama najvanije dogaaje ruske istorije i linog ivota carske porodice Fabere je napravio svojevrstan istorijski kaleidoskop.10

Zora avi-Ili, Politika, 23.10.2009.

26

5.1. Carska Uskrnja jaja 5.1.1. Kolekcija KremljaMoskovski Kremlj, jedan od najstarijih i najbogatijih muzeja u Rusiji, sadri kolekciju od deset najlepih uskrnjih jaja, koja se izdvajaju luksuzom, jedinstvenim dizajnom, kao i neprocenjivom vrednou. 1918. godine, posle smrti Romanovih, sve to je imalo veze sa ovom carskom porodicom bilo je nacionalizovano od strane Boljevika. Po Lenjinovom nareenju sva Fabereova jaja, ikone, carsko zlato, srebro i nakit preneti su iz Sankt Peterburga u Moskvu, gde su uvani u kremaljskoj Oruanoj palati. Tada je izgubljeno osam carskih jaja, a ona se i danas vode kao nestala. U Oruanoj palati Kremlja jaja su uvana do 1922. godine, da bi potom bila prodata. Odliv carskog bogatstva iz zemlje koja je sruila monarhiju i kojoj su bila potrebna sredstva da iznova izgradi dravu osloboenu tereta prolosti odgovarao je novim vlastima. U periodu izmeu 1930. godine i 1933. godine jo etrnaest jaja je prodato na aukcijama po veoma niskim cenama, koje su se kretale od 400 do 500 dolara. Jedan od prvih vlasnika kolekcije carskih uskrnjih jaja bio je ameriki biznismen i Lenjinov prijatelj Armand Hammer, koji ih je zatim preprodavao amerikim kolekcionarima po znatno viim cenama.

Slika br. 9: Armand Hammer

27

Kustosi moskovskog Kremlja su na sopstveni rizik sakrili najvrednija Fabereova jaja. Zahvaljujui njima deset Fabereovih jaja je ostalo u kolekciji Kremlja gde se nalaze i danas. Ona nikada nisu napustila Rusiju.

Slika br. 10: Kolekcija Kremlja 1891 Memory of Azov Egg 1899 Madonna Lily Clock Egg 1900 Trans-Siberian Railway Egg 1902 Clover Egg 1906 Moscow Kremlin Egg 1908 Alexander Palace Egg 28

1909 Standart Egg 1910 Alexander III Equestrian Egg 1913 Romanov Tercentenary Egg 1916 Steel Military Egg

5.1.2. Kolekcija Viktora VekselbergaPoetkom 2004. godine poznata amerika porodica Forbes je aukcijskoj kui Sotheby's u Njujorku najavila prodaju privatne kolekcije Fabereovih carskih uskrnjih jaja, kao i vrednog nakita koji je pripadao porodici poslednjeg ruskog cara Nikolaja II Romanova, ija je vrednost procenjena na 120 miliona dolara.

Slika br. 11 : Malcolm Forbes Malcolm Forbes je prikupljao Fabereova dela vie desetina godina i ak uspeo da ue u Ginisovu knjigu rekorda kao vlasnik najvee privatne kolekcije radova velikog juvelira. Posedovao je 180 raznih komada i 15 uskrnjih jaja, od kojih je devet pripadalo carskoj porodici i to: Hen Egg Hen Egg, prvo jaje Karla Faberea, predstavljeno je 1885. godine u Sankt Peterburgu. Jaje je uraeno po narudbi cara Aleksandra III Romanova kao uskrnji poklon za njegovu enu, caricu Mariju. Visoko je 6,4 cm. Zlatna ljuska ovog jednostavnog, a opet istorijskog jajeta prekrivena je neprozirnim belim emajlom i ispolirana kako bi podseala na pravo kokoije jaje. Dve polovine jajeta se otvaraju i otkrivaju zlatno umance, unutar kojeg se nalazi kokoka izraena od nekoliko razliitih nijansi zlata i sa oima od rubina. Unutar kokoke nalazila se kopija carske krune izraena od dijamanata, koja je skrivala dijamantski prsten. 1918. godine jaje je nacionalizovano od strane ruskih vlasti i 20-ih godina je prodato od strane gospodina Derek-a u Parizu ili Berlinu. 15. marta 1934. godine londonska aukcijska 29

kua Christie's prodaje Hen Egg gospodinu Suenson Taylor-u za 85 funti. 1978. godine jaje je prodato Malcolm Forbes-u i u njegovom vlasnitvu ostaje do 2004. godine.

Slika br. 12: Hen Egg Renaissance Egg 1894. godine car Aleksandar III poklonio je Renaissance Egg supruzi Mariji Fjodorovnoj. Jaje je dizajnirano u renesansnom stilu i visoko je 13,3 cm. To je ujedno i poslednje jaje koje je Marija Fjodorovna dobila od svog voljenog mua. Bogato je dekorisano raznobojnim kamenjem. Napravljeno je od kalcedona mlene boje, sa simetrinim delovima na gornjoj povrini, meusobno povezanim zlatnim trakama. U donjem delu nalazi se tanak sloj dijamanata sa rubinom u centru. Jaje je prepolovljeno crvenim emajlom. U donjem delu predstavljeni su renesansni motivi, doarani dijamantima i rubinima. Iznenaenje je izgubljeno. Do danas je ostalo nepoznato ta se u jajetu nalazilo. 1930. godine Renaissance Egg je prodato Armand-u Hammer-u. Od 1937. do 1947. godine nalazilo se u vlasnitvu Henry Talbot de Vere Clifton u Velikoj Britaniji, a od 1949. do 1958. godine bilo je u vlasnitvu gospodina i gospoe Linsky. 1965. godine jaje na aukciji kupuje Malcolm Forbes i u njegovom posedu ostaje sve do 2004. godine.

30

Slika br. 13: Renaissance Egg Rosebud Egg 1895. godine car Nikolaj II poklonio je ovo uskrnje jaje supruzi Aleksandri Fjodorovnoj. Jaje je visoko 7,4 cm i nosi oznaku MP. Dizajnirano je u stilu Luja XVI. Izraeno je tehnikom gijoiranja i prekriveno je providnim crvenim emajlom. Ukraeno je zlatom i dijamantima koji u obliku linija dele jaje na nekoliko panela. Na vrhu ispod jednog velikog dijamanta nalazi se portret cara Nikolaja II. Kao iznenaenje u jajetu je sakriven pupuljak ute rue, simbola njihove ljubavi. 1927. godine Rosebud Egg je u Londonu kupio Wartski. 1935. godine vlasnik jajeta je Charles Parsons, koji ga zatim prodaje Henry Talbot de Vere Clifton. Gde se jaje nalazilo u periodu od 1962. do 1985. godine nije poznato. 1985. godine Rosebud Egg kupuje Malcolm Forbes i u njegovom vlasnitvu ostaje sve do 2004. godine.

Slika br. 14: Rosebud Egg Coronation Egg Car Nikolaj II je 1897. godine poklonio supruzi Aleksandri Fjodorovnoj Coronation Egg. Coronation Egg je najpopularnije od svih Fabereovih jaja. Visoko je 12,7 cm i nosi ig MP. Povrina jajeta, izraena tehnikom gijoiranja, emajlirana je delimino prozirnom

31

utom bojom. Na celom jajetu su asimetrino rasporeeni lovorovi listii. Neprozirni, crno emajlirani carski orlovi, pojavljuju se u svakom simetrinom delu. Svaki orao nosi mali dijamant na grudima. Iznenaenje u unutranjosti jajeta predstavlja replika koije kojom se budua carica odvezla na ceremoniju krunisanja. Za njenu izradu bilo je potrebno 15 meseci preciznog i napornog rada. Pozlaeni odvir originalne koije ovde je zamenjen zlatom, gvozdeni tokovi platinom, a prozorska stakla gorskim kristalima. Originalni tapacirung i crveni lak verno su predstavljeni plavim i crvenim emajlom. 1927. godine Coronation Egg je prodato Wartskom u Londonu. 1934. godine kupuje ga Charles Parsons. 1945. godine jaje kupuje ponovo Wartski i 1979. godine zajedno sa Lilies of the Valley Egg prodaje ga na aukciji Malcolm Forbes-u za 2.160.000 dolara u ijem posedu ostaje sve do 2004. godine.

Slika br. 15: Coronation Egg Lilies of the Valley Egg Ovo uskrnje jaje je poklon cara Nikolaja II supruzi Aleksandri Fjodorovnoj iz 1898. godine. Visoko je 15,1 cm i nosi oznaku MP. Izraeno je tehnikom gijoiranja i prekriveno je prozirnim emajlom roze boje. Ukraeno je dijamatntima, rubinima i biserima. Na vrhu se nalazi carska kuna ukraena dijamantima.

32

Unutar jajeta se nalazi mehanizam koji omoguava da iz njega, kao iznenaenje, izau tri medaljona sa portretima cara i njegove dve keri Olge i Tatjane. Smatra se da je carica ovo jaje najvie volela. 1927. godine Lilies of the Valley Egg je kupio Wartski u Londonu. Kao i Coronation Egg i ovo jaje je prodato 1934. godine Charles Parsons-u, da bi ga potom ponovo kupio Wartski. On potom prodaje Lilies of the Valley Egg gospodinu Hirst-u i zatim ga jo jednom otkupljuje nazad. 1979. godine Malcolm Forbes kupuje zajedno Lilies of the Valley Egg i Coronation Egg za 2.160.000. dolara i u njegovom posedu ostaje sve do 2004. godine.

Slika br.16: Lilies of the Valley Egg Cockerel/ Cuckoo Clock Egg Za Uskrs 1900. godine car Nikolaj II poklonio je Cockerel Clock Egg majci Mariji Fjodorovnoj. Kada se otvori jaje je visoko 20,3 cm i nosi oznaku MP. Izraeno je tehnikom gijoiranja i prekriveno emajlom ljubiaste boje. Na sredini jajeta na emajlu bele boje je smeten sat ukraen zlatnim liem, dijamantima i biserima. Ako bi udovica Marija Fjodorovna poelela da vidi zakopano blago trebala je samo da pritisne dugme koje se nalazilo na zadnjem delu jajeta. Zlatna okrugla reetka bi se otvorila, a na vrhu jajeta bi se pojavio petao koji je mahao i kukurikao. 1927. godine Cockerel Egg kupuje Wartski u Londonu. Oko 1949. godine jaje je prodato gospoi Lowe. 1970. godine kupuje ga Robert Smith. Aukcijska kua Christie's 1973. 33

godine prodaje Cockerel Egg Bernhard Solomon-u koji 1985. godine preko aukcijske kue Sotheby's prodaje jaje Malcolm Forbes-u.

Slika br. 17: Cockerel/ Cuckoo Clock Egg Bay Tree Egg Bay Tree Egg je jo jedno Fabereovo remek delo, koje je car Nikolaj II 1911. godine poklonio majci Mariji Fjodorovnoj. Jaje je visoko 27,3 cm. Napravljeno je u obliku drveta. Svaki listi je izraen od nefrita, a kao iznenaenje unutra je smetena ptiica. Ukraeno je zlatom, dijamantima, rubinima, i biserima. 1927. godine jaje je napustilo Rusiju, a 1965. godine Bay Tree Egg kupuje Malcolm Forbes za 35.000 dolara i u njegovom vlasnitvu ostaje sve do 2004. godine.

Slika br. 18: Bay Tree Egg 34

15th Anniversary Egg 1911. godine car Nikolaja II je poklonio supruzi Aleksandri Fjodorovnoj 15th Anniversary Egg. Jaje je visoko 13,2 cm i nosi oznaku HW. Njime je obeleena petnaestogodinjica od stupanja cara Nikolaja II na presto. 15th Anniversary Egg je podeljeno na 18 delova na kojima su u akvarelu naslikani svi vani dogaaji za vreme vladavine ovog carskog para, portret cara Nikolaja II i carice Aleksandre Fjodorovne i njihove petoro dece. Slike su prekrivene gorskim kristalima i meusobno su odvojene smaragdno zelenim emajlom. Izradio ih je Vasilii Zuiev. Nije poznato kako je ovo jaje dospelo na zapad. 1966. godine postaje vlasnitvo Malcolm Forbes-a i u njegovom posedu ostaje do 2004. godine.

Slika br. 19: 15th Anniversary Egg Order of St. George Egg Car Nikolaj II je 1916. godine poklonio Order of St. George Egg majci Mariji Fjodorovnoj. Jaje je visoko 9 cm i izraeno je u emajlu boje ostrige, ispod kojeg se nazire lie i cvee. Sa jedne strane jajeta nalazi se orden Reda Svetog ora, uokviren manom u emajlu narandaste i crne boje, a ispod njega se krije portret cara Nikolaja II. Na drugoj strani jajeta je takoe smeten jo jedan orden, ali sa portretom carevia Alekseja. Ovo je jedino Fabereovo jaje koje je ostalo u originalnom vlasnitvu nakon Oktobarske revolucije. Marija Fjodorovna je uvala Order of St. George Egg sve do svoje smrti. Jaje je 35

nasledila njena kerka Ksenija, a posle njene smrti 1960. godine ono je prodato na aukciji kod Sothebys u Londonu Tom-u Lumley-u. 1976. godine Order of St. George Egg kupuje Malcolm Forbes u ijem vlasnitvu ostaje sve do 2004. godine.

Slika br. 20: Order of St, George Egg Kada je porodica Forbes zvanino najavila da e kolekciju Fabereovih radova dati na aukciju, ruski istoriari umetnosti ponadali su se da je to moda ansa da se u Rusiju vrate neki komadi nacionalnog blaga. Niko se nije nadao da e biti vraeno gotovo sve. Ruski naftni magnat, Viktor Vekselberg otkupio je legendarnu kolekciju Fabereovih jaja Malcolma Forbes-a sa namerom vraanja znaajnog umetnikog blaga Rusiji. Jaja su promenila vlasnika samo nekoliko meseci pre nego to su trebala da odu na aukciju. Procenjuje se da je Vekselberg za kolekciju platio izmeu 100 i 150 miliona dolara.

Slika br. 21: Viktor Vekselberg Interesantno je i to da carska uskrnja jaja niko do sada jo nije kupovao u veem broju. ak su dvadesetih i tridesetih godina prolog veka, kada su boljevici rasprodavali carsko bogatstvo, kolekcionari kupovali po jedno. 36

5.1.3. Kolekcija Lillian Thomas PrattKolekcija Lillian Thomas Pratt, supruge direktora General Motors-a, John Lee Pratt-a, predstavlja najveu kolekciju Fabereovih jaja dostupnu javnosti van Rusije. Celokupna zbirka broji blizu 150 Fabereovih kreacija i formirana je izmeu 1933. i 1946. godine. 1947. godine Lillian Thomas Pratt je nekoliko stotina primeraka ruske umetnosti zavetala muzeju u Rimondu Virginia museum of fine arts.

Slika br. 22: Lillian Thomas Pratt U Pratt-ovoj kolekciji nalazi se pet Fabereovih jaja: Egg with Revolving Miniatures, Pelican Egg, Peter the Great Egg, Czarevich Egg, Red Cross Portraits Egg.

5.1.3.1. Egg with Revolving MiniaturesCar Nikolaj II 1896. godine poklonio je supruzi Aleksandri Fjodorovnoj Egg with Revolving Miniatures. Jaje je visoko 24,8 cm. i nosi inicijale MP.

Slika br. 23: Egg with Revolving Miniatures 37

Jaje je sainjeno od dve polovine gorskog kristala spojenih providnim smaragdno zelenim emajlom ukraenim dijamantima. Smeteno je na krunom postolju sainjenim od gorskog kristala i na njemu je ugraviran monogram Aleksandre Fjodorovne pre braka kao i monogram kada je postala carica Rusije. Na vrhu jajeta se nalazi zeleni smaragd od 27 karata, koji je ujedno i najvei dragi kamen koji je korien u izradi carskih uskrnjih jaja. Unutar jajeta, slikar Johannes Zehngraf izradio je pokretni minijaturni album sa slikama parkova i palata preteno iz Nemake, Velike Britanije i Rusije. Svaka slika predstavlja uspomenu za Nikolaja i Aleksandru, oivljavajui romantine trenutke iz perioda njihovog zabavljanja i braka. Album je sadri ukupno 12 slika, a aktivira se pritiskom na zeleni smaragd koji se nalazi na vrhu jajeta. Egg with Revolvin Miniatures je jedno od deset Fabereovih jaja koja su 1930. godine postala vlasnitvo Hammer-a. Lillian Thomas Pratt kupila je ovo jaje 1945. godine, a od 1947. godine nalazi se u Virginia museum of fine arts, u Rimondu.

5.1.3.2. Pelican EggPelican Egg je poklon cara Nikolaja II majci Mariji Fjodorovnoj iz 1897. godine. Jaje je visoko 10,2 cm (sa postoljem 13,3 cm) i obeleava proslavu stogodinjice pokroviteljstva dobrotvornih ustanova.

Slika br. 24: Pelican Egg 38

Pelican Egg je jedno od svega nekoliko Fabereovih jaja koje nije prekriveno emajlom. Za njegov izgled odgovoran je Perchin. Jaje je izraeno u carskom stilu, od crvenog zlata. Na njemu su ugravirani klasini motivi, kao i natpis Posetite nae vinograde, Gospode, i mi emo iveti u tebi. Na vrhu je smeten pelikan, koji hrani svoje mladunce u gnezdu i predstavlja simbol majinske ljubavi. Kao i Egg with Revolving Miniatures, i Pelican Egg je izraen u obliku pokretnog albuma sa slikama. Glavni majstor je takoe bio Johannes Zehngraf.

Slikabr. 25: Izgled jajeta kada se otvori Institucije prikazane na osam minijaturnih slika su: Sankt Peterburg Elisabeth institut osnovan 1808. godine Sankt Peterburg Nicholas institut osnovan 1837. godine Sankt Peterburg Catherine institut osnovan 1798. godine Sankt Peterburg Pavlovsski institut osnovan 1798. godine Sankt Peterburg Smolny institut osnovan 1764. godine Sankt Peterburg Patriotic institut osnovan 1827. godine Sankt Peterburg Xenia institut osnovan 1894. godine Moscow Nicholas Orphanage institut osnovan 1837. godine

39

Pelican Egg 1930. godine, zajedno sa jo devet Fabereovih jaja naputa Rusiju i postaje vlasnitvo Armanda Hammer-a. U periodu izmeu 1936. i 1938. godine kupuje ga Lillian Thomas Pratt, a od 1947. godine nalazi se u Virginia museum of fine arts u Rimondu.

5.1.3.3. Peter the Great EggCar Nikolaj II je 1903. godine poklonio supruzi Aleksandri Fjodorovnoj Peter the Great Egg, kojim je obeleeno 200 godina od osnivanja Sankt Peterburga.

Slika br. 26: Peter the Great Egg Jaje nosi inicijale MP i visoko je 11,1 cm. Izraeno je od zlata u ekstravagantnom rokoko stilu i ukraeno dijamantima i rubinima. Datumi 1703 i 1903 sainjeni od dijamanata, nalaze se sa obe strane poklopca. etiri minijature B. Byalz-a prikazuju Petra Velikog, Nikolaja II, drvenu kolibu i Zimski dvorac. Svaka od njih je pokrivena gorskim kristalom i sadri belu traku od emajla na kojoj su ispisani sledei istorijski podaci: Car Petar Veliki roen, 1672. godine, osnovao Sankt Peterburg 1703. godine 40

Prva mala kua cara Petra Velikog iz 1703. godine Car Nikolaj II, roen 1868. godine, stupio na presto 1894. godine Zimski dvorac Njegovog carskog visoanstva 1903. godine Kada se otvori, pomou odgovarajueg mehanizma, na povrinu jajeta izlazi zlatna statua Petra Velikog. Kopa jajeta je izraena u obliku grba porodice Romanov. 1930. godine Peter the Great Egg je prodato nepoznatom kupcu. 1944. godine kupuje ga Lillian Thomas Pratt, a od 1947. godine nalazi se u Virginia museum of fine arts, u Rimondu.

5.1.3.4. Czarevich EggCzarevich Egg iz 1912. godine je poklon cara Nikolaja II supruzi Aleksandri Fjodorovnoj. Visoko je 12,5 cm i nosi inicijale HW.

Slika br. 27: Czarevich Egg Czarevich Egg je izraeno u stilu Luja XV. Jaje je isklesano od vrhunskog lazulita i ukraeno zlatnim trakama, cveem i koljkama. Na vrhu se nalazi veliki pravougaoni dijamant ispod kojeg je smeten cariin monogram AF i 1902. godina

41

Iznenaenje u jajetu je dvoglavi orao ukraen sa 2000 dijamanata, na ijim grudima je smeten minijaturni portret sedmogodinjeg princa Alekseja. Minijatura nije potpisana i uporeujui lepotu jajeta i lo kvalitet slike pretpostavlja se da je originalna slika izgubljena i zamenjena sadanjom. 1930. godine vlasnik jajeta postaje Armand Hammer. 1933. godine Czarevich Egg na aukciji kupuje Lillian Thomas Pratt, a od 1947. godine nalazi se u Virginia museum of fine arts, u Rimondu.

5.1.3.5. Red Cross Portraits EggZa Uskrs 1915. godine car Nikolaj II poklonio je majci Mariji Fjodorovnoj Red Cross Portraits Egg. Uskrnje jaje je visoko 7,6 cm i nosi inicijale HW.

Slika br. 28: Red Cross Portraits Egg Red Cross Portraits Egg raeno je tehnikom gijoiranja i prevueno je belim neprozirnim emajlom. Na suprotnim stranama jajeta smetena su dva krsta od crvenog emajla. Na njima se nalazi datum 1914. odnosno 1915. Na belom emajlu zlatnim slovima je ispisan citat Nema vee ljubavi od ove, kada ovek da ivot za svoje prijatelje11 Na vrhu se nalazi monogram udovice Marije Fjodorovne.11

David Park Curry, Caroline Doswell Smith, Mark Sprinkle, Faberge: Virginia Museum of fine Arts, Richmond, 1955, 84 str.

42

Jaje u sebi nosi tajnu od pet meusobno povezanih portreta uramljenih u zlatu i oslikanih od strane Zuiev-a. Na slikama se nalaze: Olga Aleksandrovna (1882-1960), najmlaa kerka Marije Fjodorovne i sestra cara Nikolaja II Olga Nikolajevna (1895-1918), najstarija careva kerka Aleksandra Fjodorovna (1872-1918), carica Tatjana Nikolajevna (1897-1918), careva druga kerka Maria Pavlovna (1890-1958), koja je bila bliska sa carskom porodicom tako da su je skoro smatrali kerkom 1930. godine vlasnik jajeta postaje Armand Hammer. 1933. godine Red Cross Portraits Egg na aukciji kupuje Lillian Thomas Pratt, a od 1947. godine nalazi se u Virginia museum of fine arts, u Rimondu.

5.1.4. Matilda Geddings GrayMatilda Geddings Gray je bila poslovna ena sa izraenom strau prema umetnosti. Bavila se vajarstvom, a talentovana je bila i za slikanje i crtanje. Bogata naslednica naftne kompanije susrela se sa Fabereovim delima prvi put 1933. godine u galeriji Armanda Hammera i od tog trenutka postaje njegov strastveni kolekcionar. Matilda Geddings Grey je elela da bude sigurna da e njena kolekcija biti viena u javnosti i posle njene smrti, a kao rezultat toga nastala je fondacija koja nosi njeno ime The Matilda Geddings Grey Foundation, a kojom danas upravljaju lanovi njene porodice.

Slika br. 29: Matilda Geddings Gray

43

U njenom vlasnitvu nalaze se tri Fabereova jajeta: Danish Palaces Egg, Caucasus Egg i Napoleonic Egg.

5.1.4.1. Danish Palaces EggDanish Palaces Egg je poklon cara Aleksanra III supruzi Mariji Fjodorovnoj. Jaje je predstavljeno na Uskrs 1890. godine, a visoko je10,2 cm.

Slika br. 30: Danish Palaces Egg Za izgled ovog prelepog Fabereovog jajeta zasluan je Michael Perchin. Jaje je izraeno od zlata, emajla, dijamanata, smaragda i safira, a unutranjost je obloena somotom. Kada se otvori u njemu se nalazi deset meusobno povezanih slika uramljenih u zlatu. Na njima su prikazane palate i rezidencije u Rusiji i Danskoj, domovini carice Marije Fjodorovne. Minijaturu je oslikao Konstantin Krijitski.

44

Slika br. 31: Tajna Fabereovog jajeta Danish Palaces Egg Danish Palaces Egg je jedno od deset Fabereovih jaja koja su 1930. godine napustila Rusiju. Od 1937. do 1953. godine jaje se nalazi u Njujorku u vlasnitvu porodice Ludwig. 1962. godine nalazi se u privatnoj kolekciji u SAD, a 1972. godine jaje je u posedu Matilda Geddings Gray fondacije, New Orleans Museum of Art, SAD.

5.1.4.2. Caucasus EggCar Aleksandar III poklonio je Caucasus Egg supruzi Mariji Fjodorovnoj 1893. godine. Jaje je visoko 9,2 cm i nosi inicijale MP.

Slika br. 32: Caucasus Egg U izradi Caucasus Egg korieno je zlato, srebro, dijamanti, emajl boje rubina, slonovaa, biseri, gorski kristali, platina i tehnika akvarela.

45

Na njemu se nalazi etvoro vrata koja su ukraena biserima i na svakim se nalazi po jedan broj, sainjen od dijamanata, i oni zajedno formiraju 1893. Kada se vrata otvore mogu se videti prelepe slike na kojima je prikazana carska lovaka kua, visoko na Kavkazu, u kojoj je Nikolajev mlai brat Dord proveo vei deo svog ivota, nakon to je otkriveno da boluje od tuberkoloze. Slike u akvarelu izradio je Krijitski. Na vrhu jajeta nalazi se portret mladog Dorda u uniformi. Caucasus Egg je 1930. godine napustilo Rusiju i postalo vlasnitvo Armanda Hammer-a. 1952. godine kupuje ga Matilda Geddings Gray, a posle njene smrti 1972. godine jaje postaje vlanitvo Matilda Geddings Gray fondacije, New Orleans Museum of Art, SAD.

5.1.4.3. Napoleonic EggNapoleonic Egg je car Nikolaj II 1912. godine poklonio majci Mariji Fjodorovnoj. Visoko je 11,7 cm i obeleava stogodinjicu pobede Rusije nad Napoleonovom vojskom.

Slika br. 33: Napoleonic Egg Zlatno jaje je prekriveno providnim smaragdno zelenim emajlom i ukraeno dvoglavim orlovima i trofejima. Na vrhu jajeta, smeten je dijamant, a ispod njega se nalazi kruna i monogram Marije Fjodorovne. Kao i svako Fabereovo jaje i Napoleonic Egg skriva jednu tajnu. U pitanju je minijatura u obliku est meusobno povezanih slika izraenih na slonovai tehnikom akvarela. Na slikama su prikazani ruski vojnici, a na poleini svake na belom emajlu nalazi se cariin monogram sainjen od dijamanata. Panele je oslikao Zuiev.

46

Slika br 34: Minijatura Fabereovog jajeta Napoleonic Egg Napoleonic Egg je jedno od deset Fabereovih jaja koja su 1930. godine napustila rusiju i postala Hammer-ovo vlasnitvo. 1951. godine kupuje ga Matilda Geddings Gray, a posle njene smrti 1972. godine jaje postaje vlanitvo Matilda Geddings Gray fondacije, New Orleans Museum of Art, SAD.

5.1.5. Edouard i Maurice SandozU kolekciji Edouard-a i Maurice-a Sandoz nalaze se dva Fabereova jajeta : Swan Egg i Peacock Egg.

5.1.5.1. Swan EggSwan Egg je predstavljeno na Uskrs 1906. godine Mariji Fjodorovnoj od strane njenog sina Nikolaja II.

47

Slika br. 35: Swan Egg Zlatno jaje je prekriveno svetlo ljubiastim mat emajlom i ukraeno dijamantima. Na vrhu je smeten jedan veliki dijamant ispod kojeg je ugravirana 1906. godina. Jo jedan takav dijamant nalazi se na dnu jajeta, gde je nekada verovatno bio monogram. Unutar jajeta nalazi se iznenaenje u obliku labuda smetenog na postolju u boji vode bogato ukraenim sa raznobojnim zlatnim lokvanjima. Labud ima ugraen mehanizam, koji mu omoguava da iri krila i pomera noge, zatim da podie i ponovo sputa glavu. 1927. godine jaje od ruskih zvaninika kupuje Wartski u Londonu, da bi ga potom 1933. godine prodao Charles Parsons-u, da bi ga on 1939. godine prodao egipatskom kralju. 1954. godine carsko Uskrnje jaje kupuje Maurice Sandoz na aukciji kod Sotheby's u Kairu. Od 1995. godine Swan Egg se nalazi u fondaciji Maurice i Edouard Sandoz, u Lozani, u vajcarskoj.

5.1.5.2. Peacock EggPeacock Egg je poklon cara Nikolaja II majci Mariji Fjodorovnoj za Uskrs 1908. godine. Jaje nosi oznaku HW i visoko je 19 cm.

48

Slika br. 36: Peacock Egg Ovo prelepo jaje napravljeno je od gorskog kristala i pozlaenog srebra. Na jednoj polovini jajeta ugravirana je kruna sa monogramom Marije Fjodorovne, dok je na drugoj polovini ugravirana godina. Iznenaenje u jajetu je paun, smeten na zlatnoj grani. Paun je izraen od raznobojnog zlata, emajla i dragog kamenja, a kada se postavi na ravnu povrinu ponosno se epuri okolo, pokree glavu i s vremena na vreme iri i zatvara svoj raznobojni rep. Peacock Egg je jedno od devet carskih jaja prodatih 1927. godine. 1949. godine kupio ga je Maurice Sandoz, a od 1995. godine jaje se nalazi u fondaciji Maurice i Edouard Sandoz, u Lozani, u vajcarskoj.

5.1.6. Marjorie Merriweather PostNadarena oseajem za posao, preduzetnikim duhom i samopouzdanjem, Marjorie Merriweather Post je obezbedila sebi mesto u amerikoj istoriji. Javnosti je ostala poznata kao jedna od prvih poslovnih ena u Americi, kao kolekcionar umetnikih dela i istaknuti filantrop. Kada su ruske vlasti odluile da prodaju carsko umetniko blago Marjorie je kupila porcelan, tekstil, ruske ikone i srebro i tako postala zakleti kolekcionar ruske umetnosti. Kupovine koje je nainila tokom svog boravka u Sovjetskom Savezu omoguile su joj da postane vlasnik najvee kolekcije ruske carske umetnosti van Rusije danas.

49

Kao i mnogi ameriki kolekcionari, gospoa Post nastavlja da prikuplja tokom svog ivota sa eljom da svoju kolekciju podeli sa javnou. Tako je 1955. godine kupila imanje Hillwood u Vaingtonu, koje je istovremeno bilo njeno mesto boravka i budui muzej. 1958. godine ona angauje Marvine Ross, istoriara umetnosti, koji je savetuje pri kupovini i sprovodi muzejsku praksu u okviru Hillwood-a. Nakon njene smrti 1973. godine konaan i najvaniji gest gospoe Post postaje realnost kada je Hillwood, njeno poslednje imanje u Vaingtonu, zavetano javnosti kao muzej.

Slika br. 37: Marjorie Merriweather Post (1887-1973) U njenoj kolekciji se, izmeu ostalog, nalaze i dva Fabereova carska uskrnja jajeta: Twelve Monogram Egg i Catherine the Great Egg.

5.1.6.1. Twelve Monogram EggUskrnje jaje Twelve Monogram Egg predstavljeno je 1895. godine kao poklon cara Nikolaja II majci Mariji Fjodorovnoj. Visoko je 7,9 cm i nosi oznaku MP.

50

Slika br. 38: Twelve Monogram Egg Twelve Monogram Egg je napravljeno od providnog plavog emajla, crvenog zlata i dijamanata. Zlatno jaje je pokriveno sa est ploa koje su meusobno odvojene sa linijama izraenim od dijamanata roze boje. Svaka ploa je ukraena sa carskom krunom i monogramima Marije Fjodorovne i Aleksandra III izraenim od dijamanata. Svaki od ovih monograma pojavljuje se est puta to ukupno iznosi 12. Monogram Marije Fjodorovne se pojavljuje na gornjem delu jajeta, a monogram Aleksandra III na donjem. Iznenaenje koje se nalazilo unutar jajeta je izgubljeno. 1920. godine jaje je prodato od strane ruskih funkcionera i nalazilo se u vlasnitvu gospoe Berchielli sve do 1949. godine kada ga kupuje Marjorie Merriweather Post. Nakon njene smrti jaje je izloeno u Hillwood muzeju u Vaingtonu.

5.1.6.2. Catherine the Great EggCatherine the Great Egg predstavljeno je 1914. godine kao poklon cara Nikolaja II majci Mariji Fjodorovnoj. Visoko je 12,1 cm i nosi oznaku AW.

51

Slika br. 39: Catherine the Great Egg Jaje je izraeno od zlata, dijamanata, bisera, belog i roze emajla, a unutranjost je obloena somotom. Vasilij Zuiev je sa obe strane jajeta, na roze emajlu, naslikao alegorijske scene iz umetnosti i nauke. Prema pismu, koje je Marija Fjodorovna napisala svojoj sestri, kao iznenaenje u jajetu nalazila se mehanika nosiljka napravljena od zlata, emajla i dijamanata. Jo kada je Armand Hammer nabavio ovo jaje od ruskih zvaninika iznenaenje je bilo izgubljeno. 1927. godine jaje je prodato Armandu Hammeru, a 1931. godine kupuje ga Eleanor Barzin kao roendanski poklon za svoju majku Marjorie Merriweather Post. Nakon njene smrti jaje je izloeno u Hillwood muzeju u Vaingtonu.

5.1.7. Kraljevska kolekcijaU kolekciji engleske kraljevske porodice nalazi se tri Fabereova carska uskrnja jajeta: Flower Basket Egg, Colonnade Egg i Mosaic Egg. 52

5.1.7.1. Flower Basket EggFlower Basket Egg je predstavljeno za Uskrs 1901. godine od strane cara Nikolaja II kao poklon supruzi Aleksandri Fjodorovnoj.

Slika br. 40: Flower Basket Egg Jaje je visoko 23 cm i ima oblik korpe za cvee izraene od srebra i prekrivene uvenim Fabereovim emajlom u boji ostrige iji kolorit zavisi od ugla pod kojim se gleda. are na korpi su izraene od dijamanata, a na vrhu je ugravirana godina. Postolje jajeta je prekriveno tamno plavim emajlom, dok je drka korpe ukraena dijamantima. Prelepi buket divljeg cvea smeten je u mahovini izraenoj od zlatnog konca. Latice cvea su napravljene od zlata, a zatim prekrivene emajlom raznih boja. 1933. godine jaje je prodato od strane ruskih zvaninika nepoznatom kupcu. Iste godine ono postaje vlasnitvo Mary, kraljice Velike Britanije. 1953. godine Flower Basket Egg je nasledila kraljica Elizabeta II u ijem se vlasnitvu jaje i danas nalazi.

53

5.1.7.2. Colonnade EggNa Uskrs 1910. godine car Nikolas II je poklonio svojoj supruzi Aleksandri Fjodorovnoj Colonnade Egg.

Slika br. 41: Colonnade Egg Ovo carsko uskrnje jaje-sat visoko je 28,6 cm i dizajnirano je kao hram ljubavi. Jaje obeleava roenje dugo oekivanog prestolonaslednika Alekseja. Kupidon predstavlja carevia, koji se nalazi na vrhu zlatnog jajeta, prekrivenog emajlom roze boje i trakom od belog emajla na kojoj su dijamantima obeleeni brojevi. etiri pozlaene figure povezane zlatnim cvetnim laniem predstavljaju careve etiri keri, a unutar stubova su smetena dva goluba. Colonnade Egg je jedno od devet carskih uskrnih jaja koja su 1927. godine bila prodata od strane ruskih vlasti. 1929. godine jaje je prodato kraljici Velike Britanije Mary, a 1953. godine ga nasleuje kraljica Elizabeta II.

5.1.7.3. Mosaic Egg

54

Mosaic Egg je 1914. godine car Nikolaj II poklonio supruzi Aleksandri Fjodorovnoj. Ovo Fabereovo jaje je visoko svega 9,5 cm, dok veliina minijature iznosi 7,9 cm.

Slika br. 42: Mosaic Egg Za njegovu izradu korieno je uto zlato, dijamanti, safiri, rubini, smaragdi, topaz, platina, garnet, polovine bisera, beli i roze emajl. Osnovu jajeta ini zlatna traka preko koje je razapeta mrea od platine u koju su potom ugraeni smaragdi, dijamanti, rubini, safiri, zeleni garnet i topaz. Jaje je podeljeno u pet ovalnih ploa koje su uokvirene belim emajlom i ukraene polovinama bisera. Pet dijamanata je postavljeno na svakom preseku. Iznenaenje u jajetu je minijaturni ram izraen od zlata, bisera, dijamanata, zelenog garneta i raznih nijansi emajla. Na jednoj strani nalaze se oslikani profili petoro careve dece, dok je na drugoj strani oslikana korpa sa cveem oko koje su ispisana njihova imena i 1914. godina. 1933. godine jaje je prodato od strane Rusije nepoznatom kupcu, a 1934. godine postaje vlasnitvo kraljice Mary. 1953. godine Mosaic Egg je nasledila kraljica Elizabeta II.

5.1.8. William i Henry Walters

55

Henry Walters (1848-1931) je bio jedan od najmonijih ljudi u svetu eleznice, ali i svetski poznati kolekcionar umetnikih dela. Njegov otac William Walters (1819-1894) je prvi zapoeo kupovinu umetnikih dela, esto u pratnji svoje supruge Ellen. Posmatrajui sa kojim arom njegov otac gradi kolekciju Henry jo kao tinejder odluuje da mu se pridrui. U Njujorku 1903. godine on postaje lan izvrnog odbora u muzeju umetnosti Metropolitan, a deset godina kasnije zauzima poziciju podpredsednika i na njoj ostaje sve do svoje smrti. U njihovoj kolekciji se nalaze dva Fabereova carska uskrnja jajeta: Gatchina Palace Egg i Rose Trellis Egg.

5.1.8.1. Gatchina Palace EggOvo Fabereovo jaje predstavljeno je 1901. godine kao poklon cara Nikolaja II majci Mariji Fjodorovnoj. Visoko je 12,7 cm sa ugraviranim inicijalima MP.

Slika br. 43: Gatchina Palace Egg Gatchina Palace Egg je izraeno od zlata, opal belog emajla, neprozirnog crvenog, utog i zelenog emajla, dijamanata i bisera. Unutranjost jaja je obloena pliom. Jaje je podeljeno na dvanaest ploa koje su meusobno razdvojene bisernim linijama. Na oba kraja jajeta postavljen je dijamant, ali monogram i godina prezentacije, koji su

56

verovatno bili postavljeni ispod njih, su izbrisani. Podloga jajeta je izraena tehnikom gijoiranja i prekrivena opal belim emajlom, koji je potom ukraen zlatnim i zelenim liem, roze ruama i crvenim manama i linijama. Kada se otvori, jaje otkriva minijaturnu repliku palate Gatchina na kojoj se mogu prepoznati takvi detalji, kao to su topovi, zastava, elementi pejzaa i dr. Palata Gatchina je bila omiljena palata cara Aleksandra III. 1920. godine jaje je u Parizu kupio ruski emigrant Alexander Polovtsov da bi ga 1930. godine prodao Henry Walters-u. Od 1952. godine Gatchina Palace Egg je izloeno u The Walters Art Gallery u Baltimoru (SAD).

5.1.8.2. Rose Trellis EggFabereovo jaje Rose Trellis Egg predstavljeno je 1907. godine kao poklon cara Nikolaja II supruzi Aleksandri Fjodorovnoj i visoko je 7,70 cm.

Slika br. 44: Rose Trellis Egg Jaje je izraeno od zlata, nijansiranog roze i zelenog emajla i dijamanata. Na oba kraja postavljen je po dijamant. Ispod jednog se nalazi 1907. godina, dok je monogram, koji je bio ispod drugog, izbrisan. Iznenaenje koje se nalazilo u unutranjosti jajeta je izgubljeno.

57

1920. godine jaje je u Parizu kupio ruski emigrant Alexander Polovtsov da bi ga 1930. godine prodao Henry Walters-u. Od 1952. godine Gatchina Palace Egg je izloeno u The Walters Art Gallery u Baltimoru (SAD).

5.1.9. India Early MinshallIndia Early Minshall, supruga osnivaa naftne kompanije Pokahontas, T. Ellis Minshall, u A La Vieille Russie u Njujorku, bila je jedna od pet najvanijih kolekcionara Fabereovih jaja 1930. godine. Ona je vlasnica carskog uskrnjeg jajeta Red Cross Triptych Egg, koje je danas izloeno u muzeju The Cleveland Museum of Art u Ohaju.

Slika br. 45: Red Cross Triptych Egg Red Cross Triptych Egg predstavljeno je 1915. godine kao poklon cara Nikolaja II supruzi Aleksandri Fjodorovnoj i visoko je 8,6 cm. Jaje je izraeno od zlata, srebra, belog i crvenog providnog emajla i stakla. Beli emajl na jajetu ukraen je sa krstom izraenim od crvenog providnog emajla sa obe strane. Na svakom od njih, u centru, nalazi se portret carevih keri, Olge i Tatjane, u uniformama Crvenog krsta. Krst sa likom Tatjane slui kao kopa na jajetu. Kada se