Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma - Početna 38/srpski.pdf · Tiraž: 1000 primeraka Adresa: ... se potpisivanjem ugovora sa izabranim organiza- ... je tri lica izgubilo život

Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma

ISS

N 2

217-5

016

br. 38, maj 2014. godine

Fo

to m

esec

a: P

otp

isiv

anje

ug

ovo

ra s

a `e

nsk

im r

om

skim

NV

O

Osnivač lista i izdavačKancelarija za inkluziju Roma

Vlade AP Vojvodine

Glavni i odgovorni urednikDuško Jovanović

Urednik izdanjaAleksandra Mićić

Redakcija:Dragana RajićTijana Čubrilo

Jovana DavidovićEmil Šrajber

Dopisnici:Ferenc Koso

Dunja ĐuđićKoordinatori za romska pitanja APV

Ivana Koprivica

Prevod na romski jezik:Igor Dimić

Prevod na engleski jezik:Ana Kozlovački

Tehnička priprema i štampa:MONDO-GRAF, Novi Sad

www.mondograf.co.rs

Tiraž: 1000 primeraka

Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 25,21000 Novi Sad

Tel: 021/488-17-23

CIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

323.1(=214.58)(497.113)

DEKADA Roma u AP Vojvodini: mesečnik Kancelarije za inkluziju Roma / glavni i odgovorni urednik Duško Jovanović - 2011, br. 1 - Novi Sad : Kancelarija za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine, 2011-. 30 cm

Mesečno. Tekst na srp., engl. i rom. jeziku. - Tekst na rom. jeziku štampan u obrnutom smeru.ISSN 2217-5016COBISS.SR-ID 261834759

UVODNA REČ

Majski broj otvara tekst o poplavama u Srbiji, koje mnogi nazivaju najvećom katastrofom na ovim prostorima u predhodnih hiljadu godina.

U rubrici Zapošljavanje donosimo tekst o Ljubiši Petroviću iz Aradca i njegovoj plantaži jagoda.

Ljudska prava predstavljaju izveštaj pod nazi-vom „Zaštita Roma od diskriminacije“ koji je u okviru projekta „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane popu-lacije u Srbiji“ objavila nevladina organizacija Praxis. Osim toga ovu rubriku čini i tekst o danu pobede nad fašizmom.

U maju mesecu Kancelarija za inkluziju Roma privela je kraju deo projekta projekat pod nazivom Jačanje kapaciteta Kancelarije za inkluziju Roma AP Vojvodine, koji Vam takođe predstavljamo u ovom broju.

Konkurs namenjem NVO sektoru za podsti-canje ravnopravnosti polova Sektora za unapređenje položaja Roma Pokrajinskog sekretarijata za priv-redu, zapošljavanje i ravnopravnost polova završio se potpisivanjem ugovora sa izabranim organiza-cijama. Pored ove teme rubirka NVO govori i o udruženju građanja Zvezda vodilja.

U novoj rubirici Volonteri donosimo priču volonterke NSHC.

O prazniku Đurđevdan govorimo u rubirci Tradicija, dok se o romskoj trpezi možete informi-sati u rubrici Običaji.

Rubrika Kultura sastoji se iz dva teksta. Prvi govori o velikom uspehu Maje Familić, a drugi o romskim bajkama.

Talentovanog i uspešnog muzičara Đanga Renarta prestavljamo Vam u rubrici Romi u svetu.

Obaveštavamo Vas da, zahvaljujući istraživačko – edukativnom centru i Visokoj školi strukovnih studija za obrazovanje vaspitača „Mihailo Palov“ iz Vršca, našu publikaciju možete pratiti i u elektorns-koj formi na adresi www.rec.org.rs/bilten/.

Vaša redakcija

2 Dekada Roma u AP Vojvodini

Poplave na Balkanskom poluostrvu su došle nakon obilnih padavina i snažnog ciklona koji je zahvatio centralni deo Balkanskog poluostrva u maju mesecu 2014. godine. Padavine su obuhvatile ceo Balkan 13. maja 2014. godine. Vlada Republike Srbije proglasila je 15. maja 2014. godine van-rednu situaciju na teritoriji Republike Srbije zbog opasnosti od poplava, koje je izazvala kiša jakog intenziteta koja je na teritoriji naše zemlje padala neprekidno duže od 48 časova.

POPLAVE U SRBIJI

3Dekada Roma u AP Vojvodini

Foto

:Inte

rnet

Odluka je doneta na predlog Republičkog štaba za vanredne situacije, u cilju podizanja kapa-citeta angažovanja svih subjekata zaštite i spasavanja, kao i otklan-janja posledica od elementarnih nepogoda izazvanih poplavama.

Kao dani žalosti zbog veli-kog broja žrtava poplava progla-šeni su 21, 22, 23. mart. Prema podacima Štaba za krizne situa-cije na dan 23. marta broj žrtava iznosi 33. Međutim, sumnja se da je broj mnogo veći.

Obrenovac je bio najteže pogođen poplavama, a pro-cenjeno je da je 90% naselja potopljeno. Celo naselje od oko 8700 stanovnika je eva-kuisano. Pored Obrenovca se nalazi termoelektrana Nikola Tesla, najveća termoelektrana u Srbiji, koja daje skoro 50% električne energije u Srbiji, ali je ona spasena. Termo-elektrana Kostolac, koja daje 11% električne energije Srbije, je bila ugrožena izlivanjem Mlave. Dva prestana džakova sa peskom je bilo probijeno, ali voda nije probila posled-nju liniju odbrane. Centri Paraćina, Petrovca na Mlavi, Svilajnca i Smederevske Palanke su bili poplavljeni.

U Krupnju je bujica uni-štila desetine kuća, a objekti su i dalje ugroženi klizištima.

Poplavni talas na reci Savi kod Šapca najviši je nivo ove reke u tom gradu od kada se vodi evidencija. Do 16. maja 7.618 ljudi je bilo eva-kuisano, 20 je povređeno, dok je tri lica izgubilo život.

U Sremu su evakuisana sela Jamena, Morović i Višnjićevo.

P r e m i j e r S r b i j e Aleksandar Vučić opisao je poplave kao „najgoru prirodnu katastrofu koja je ikada zadesila Srbiju“. Napomenuo je da poplave ovih razmera nisu stogodiš-nje, već hiljadugodišnje, odnosno dešavaju se jednom u hiljadu godina.


Foto

:Arh

iva

Kanc

elar

ije

Poplave u Velikom ritu

U Novom Sadu najkritičnije je u naselju Veliki rit gde je pod vodom između 30 i 50 kuća, a desetak porodica moralo je da napusti svoj dom i privremeno sklonište nađe u komšiluku.

Centar za afirmaciju Aškalija iz Novog Sada saopštio je da je aškalijsko i romsko naselje Veliki rit u ovom gradu poplavljeno, da su kuće pune vode, a ljudi nemaju mogućnost da situaciju reše. U saopštenju za javnost, koje je pot-pisao predsednik udruženja Abedin Dino Toplica, piše da je stanje u naselju veoma teško, a da nadležni u Novom Sadu još nisu ništa preduzeli da pomognu. „Odrasli i deca više nemaju gde da spavaju, a ljudi nisu u moguć-nosti da odvode vodu iz kuća“, navedeno je u saopštenju i apelo-vano je na novosadska javna pre-duzeća da što pre pomognu Velikom ritu. Udruženje je istaklo

i da je potrebna pomoć u vidu hrane, jer stanovnici zbog siro-maštva u ovakvim uslovima nisu u mogućnosti ni da se prehrane.

Pomoć Velikom ritu

Kancelarija za inkluziju Roma AP Vojvodine i Nevladina organizacija „Vojvođanski klub“ pokrenuli su 20. maja 2014. godine humanitarnu akciju „Pomoć Velikom ritu“, u kojoj su pozivani građani da jedan deo humanitarne pomoći, namenjene ugroženima od poplava, usmere i na Rome i Aškalije iz naselja Veliki rit, koji su takođe ugroženi.

Dr Branislava Kostić iz Vojvođanskog kluba je istakla da je akcija pokrenuta sa željom da se u ovoj kriznoj situaciji pomogne građanima čiji su pro-blemi često nedovoljno vidljivi za okruženje.

Mnogo je stradalnika kojima je niz reku otišlo sve, do golih

života. Životi će se, Bogu hvala, nastaviti. Može i mora. Nesreća je neizreciva i istina je nema dovoljno reči za nju. Neizreciva je stožina oko koje smo se sabrali, vapaji koje su čuli i gluvi, muku koju su videli i slepi, stradalništvo u kojem su pomogli i bogalji!

Iako su posledice koje su poplave donele nemerljive, one su donele to veliko dobro. Ljudi su se ujedinili u želji da pomognu onima čiji su životi ugroženi. Gotovo svako od građana Srbije, kako onih koji žive u zemlji, tako i onih koji žive u inostranstvu, dao je svoj doprinos borbi protiv poplava i posledica koje su one donele. Najlepše lice Srbije u kriznim danima pokazali su mladi.

Najavljuju da će oporavak biti još teži, ali duh zajedništva koji vlada među građanima Srbije, ali i čitavog regiona, daje nam nadu da će sve prepreke uskoro biti prevaziđene.

Jovana Davidović

Dodela pomoći u Velikom ritu


Zapošljavanje

Intervju sa Ljubišom Petrovićem, proizvođačem jagoda iz Aradca

RAD I TRUD SE ISPLATE

*Za početak nam kažite nešto o sebi.

Ja sam Ljubiša Petrović, poreklom sam iz Kaluđerice. Pre dvadeset godina supruga i ja smo došli ovde u Aradac. Inače sam u p e n z i j i , a z av rš i o s am Poljoprivredni fakultet u Zemunu.

*Odakle ideja da se bavite prizvodnjom jagoda?

Dok sam živeo u Kaluđerici, radio sam u Radmilovcu, gde sam bio šef pogona za proizvod-nju jagodičastog voća. Kada sam

otišao u penziju, nastavio sam aktivno da se bavim jagodičas-tom proizvodnjom. To je usko vezano za moju struku i iz tih razloga sam ušao u ovaj posao, a trenutno imam 6,5 ha na kojima su jagode. Već dvadeset godina u Aradcu se bavim proizvodnjom jagoda.

*Sa kim sarađujete ovde u Aradcu i kako plasirate svoje proizvode?

To je izuzetno dobro pitanje, jer je robu mnogo teže prodati, nego proizvesti. Ipak, u današnje

vreme i pored nelegalne konku-rencije, uspeo sam da već sedamnaest godina sarađujem sa f irmom , ,Mambo” iz Zrenjanina koja se bavi malo-prodajom voća i povrća. Sa njima sam ostvario izuzetnu saradnju, koja se zasniva na poverenju, jer nikada nisam merio težinu isporučene robe. Iako imam ponude i iz inostran-stva (Nemačka, Austrija, Rusija, zemlje iz okruženja) za distribu-ciju svojih jagoda, i dalje sarađu-jem isključivo sa firmom ,,Mambo”.

U Aradcu smo prisustvovali berbi jagoda na poljoprivrednom gazdinstvu Ljubiše Petrovića. U razgovoru sa njim saznali smo nešto više o proizvodnji ovog voća, o trudu i znanju koji su za to pot -rebni, ali i o tome kako država može da pomogne u proširivanju proizvodnje, a samim tim i u zapošljavanju novih radnika.

Na plantaži jagodaFoto:Arhiva


Zapošljavanje

*Koliko godišnje proizvedete jagoda?

Na jednom hektaru ima 55 hiljada sadnica. Ukoliko se one posade u odgovarajućem vre-menskom periodu (od sredine, pa do kraja jula), iduće godine u maju mesecu možete da očeku-jete 800 g jagoda po svakoj sad-nici. To važi za prvu godinu nakon sadnje. U drugoj i trećoj godini prinos je veći, i ide do 1,2 kg po sadnici. Naravno, ova koli-čina se može postići jedino ako se sve obavi pravilno i profesio-

nalno. To zahteva dobar predu-sev, dobro đubrenje zemljišta, dobru opremu za navodnjavanje i prihranu. Svu opremu uvozim iz Italije, a ujedno je i prodajem.

*Da li u sezoni branja jagoda angažujete i Rome i koliko su oni spremni da rade?

Mi imamo jedanaest sorti jagoda, koje dozrevaju u različito vreme. Imamo rane, srednje rane i pozne sorte. Za površinu koju obrađujemo, potrebno je da imamo konstantno radnike dva meseca, da bi se sve obralo kako treba. Ove

godine berba je počela 25. aprila. Imamo najmanje 20 radnika, a nekada i do 40. Nijedan Rom u Aradcu nije u radnom odnosu i možete zamisliti kakav je njihov ekonomski i socijalni status. Zahvaljujući meni neki od njih imaju šansu da rade, jer je u pitanju ručna berba. Kod mene ima posla od marta do decembra, tako da nisu angažovani samo kada je berba. Ove godine planiram da preko Nacionalne službe za zapošljavanje zaposlim dva ili tri radnika u stalni radni odnos, jer imam te potrebe.

*Da li ste nekada kroz fondove namenjene poljoprivredi dobili neka sredstva?

Ja imam registrovano poljo-privredno gazdinstvo. Dok sam od uvoznika kupovao i opremu i sadni materijal, konkurisao sam i imao sam pravo na subvencije, ali nikada nisam dobio nikakvu pomoć. Uvek su našli načina da me odbiju. Apsurdno je to što za pribavljanje potrebne dokumen-tacije, treba i mesec dana. Seljaci često ne mogu ni da saznaju za konkurs ili nemaju vremena da konkurišu jer je rok prekratak.

*Da li bi vam pomoć koristila i u kom smislu?

Sve što imam urađeno je od mojih sopstvenih sredstava. Zamislite da država samo malo stane iza mene, šta bih sve mogao da postignem, a istovremeno bi i država imala koristi. Mogao bih da proširim proizvodnju i zapo-slim mnogo ljudi, da zaštitim zasade od grada. Napravio bih i hladnjaču za skladištenje jagoda.

*Uzgoj jagoda je rizičan i zahteva mnogo znanja. Da li se vi, i kako, edukujete i usavršavate svoje znanje?

Čovek mora da uči dok je živ. Bez obzira što ja imam početno znanje, stalno sam u dosluhu sa fakultetima, sa insti-tutima za poljoprivredu. Mnoge stvari mi, i pored znanja i dugogodišnjeg iskustva, nisu jasne. Do sada nikada nisam bio odbijen kada sam tražio pomoć od Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada ili Zemuna, Instituta iz Novog Sada ili Zrenjanina.

*Danas je teško živeti od poljoprivrede. Da li vi i vaša porodica možete da živite od proizvodnje jagoda?

Ja sam u penziji i samo od moje penzije ne bismo mogli da živimo. Hteli ili ne, mi moramo da radimo. Ponavljam, od ovog posla može lepo da se živi, pod uslovom da se sav posao radi na vreme i pravilno, uz stalno usavršavanje i napredovanje. Potrebno je mnogo rada i truda, ali to može da se isplati.

Tijana Čubrilo

*S obzirom da ste pripadnik romske zajednice, šta bi bila vaša poruka Romima?

Mogu da kažem Romima da se bude. Romi spavaju i kad treba i kad ne treba, što je bolno i žalosno. Rome niko neće pro-buditi ako se sami ne probude. Koliko god da sam se trudio da ih budim, nisam uspeo jer oni ne žele da se bude, čast izuzecima, kojih je malo. Naš narod je naučio da se čitavog života neko o njima brine. Moja poruka je i to da se radom sve može postići. Romi moraju da se obrazuju i da se zapošljavaju. Na kraju, poru-čujem svojim Romima da mi se jave svi oni koji žele da se bave proizvodnjom jagoda, a ja ću im obezbediti besplatne sadnice i uvek ću im stajati na raspolaganju sa savetima i stručnom pomoći.

Tijana Č ubriloTijana Č ubrilo

Dekada Roma u AP Vojvodini 7


Ljudska prava

ZAšTITA ROmA OD DISkRImInAcIJENevladina organizacija Praxis je objavila izveštaj „Zaštita Roma od diskriminacije“ u okviru

projekta „Doprinos socijalnoj inkluziji i borbi protiv diskriminacije marginalizovane populacije u Srbiji“, koji finansira Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške. Izveštaj se bavi pitanjem diskriminacije prilikom ostvarivanja socioekonomskih prava i predstavlja ostvarene rezultate i postignut napredak, ali i preostale probleme u oblasti ostvarivanja prava na pravni subjektivitet, socijalnu i zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, rad i zapošljavanje i prava na adekvatno stanovanje. Rezultati istraživanja ilustruju razmeru problema sa kojima se pripadnici romske nacionalne manjine svakodnevno suočavaju.

Pošto se iskustva u ovoj oblasti temelje uglavnom na strateškim slučajevima koje je Praxis vodio od usvajanja Zakona o zabrani diskrimina-cije, kroz analizu slučajeva pri-kazano je stanje u praksi, stav državnih organa i predloženi koraci za poboljšanje trenutnog stanja.

Uzroci diskriminacije

Višedecenijska socijalna isk ljučenost posebno je pojačana ekstremnim siro-maštvom u kome se jedan broj Roma našao pogođen ratnim dešavanjima. Uprkos činjenici da zakonski okvir u nekim oblastima jeste zadovoljavajući, kao i da postoji inicijativa države da se raznim inkluziv-nim merama položaj Roma unapredi, stanje svesti je takvo da se Romi često doživljavaju građanima drugog reda. Visok stepen netolerancije, pre-drasude i stereotipi o Romima od strane većinskog stanovniš-tva, medija, predstavnika držav-nih i lokalnih organa, svakod-nevno su prisutni. Zbog toga, Romi uglavnom radije pristaju na život u izolaciji, boreći se da

obezbede minimum životne egzistencije.

U praksi Praxisa je pri-mećeno da je Romima najur-gentnije potrebno ostvarivanje prava na socijalnu zaštitu (u nemogućnosti ostvarivanja prava na rad) i prava na stano-vanje, s tim što se u oblasti sta-novanja prioritet daje obezbeđi-vanju krova nad glavom, bez neophodnosti da se obezbede sve komponente onoga što čini adekvatni smeštaj. Posle toga dolazi ostvarivanje prava na zdravstvenu zaštitu. Pravo na obrazovanje je u ovom trenutku pravo kome, kako se čini, Romi poklanjaju najmanje pažnje, budući da, u svesti ekstremno socijalno ugroženih, pre nego što se počne sa obrazovanjem dece, moraju da se zadovolje pri-oritetne dnevne potrebe. To se odnosi na Rome koji poseduju lične dokumente, dok onima koji ih ne poseduju, neka od pomenutih prava ostaju uskraćena.

Posebnu brigu predstavlja postojanje višestruke diskrimi-nacije. Naime, osim činjenice da su Romi diskriminisani po etničkoj pr ipadnost i , u pojedinim slučajevima oni su

diskriminisani i po drugim osnovama, recimo po osnovu siromaštva ili roda.

Zaključci i preporuke

Jedan od preduslova za uspešno suzbijanje diskrimina-cije jeste uspostavljanje meha-nizama za praćenje pojave dis-kriminacije, efekata primene zakonskih instrumenata za zaštitu od diskriminacije, kao i posebnih mera koje se preduzi-maju u cilju ostvarivanja ravno-pravnosti pojedinih osetljivih društvenih grupa. Bez preciz-nih podataka o rasprostranje-nosti diskriminacije, njenim obeležjima i oblicima, o oblas-tima u kojima je najučestalija, najčešćim žrtvama i izvršio-cima, kao i bez podataka o pri-meni mehanizama za zaštitu od diskriminacije i njihovim efek-tima, ne može se imati uvid u realno stanje, te se samim tim ne može uspešno raditi na suzbijanju diskriminacije i una-pređenju ravnopravnosti.

Iako postoje određeni pomaci u pravcu poboljšanja položaja romske nacionalne manjine, ipak je neophodno preduzeti čitav niz mera kako


bi se došlo do suštinskih pro-mena. Između ostalog, neo-phodno je raditi na podizanju svesti javnosti, posvetiti pažnju edukaciji i osnaživanju Roma i istovremeno edukovati službe-nike u organima javne uprave, kao i širu javnost u cilju boljeg prepoznavanja i sprečavanja diskriminacije.

U ovom trenutku, sudska praksa u oblasti diskriminacije u Srbiji još uvek je u procesu razvoja. Budući da je Zakon o zabrani diskriminacije u pri-meni tek nešto više od tri godine, kao i da je u tom peri-odu vođen neznatan broj postu-paka zaštite od diskriminacije, potrebno je da prođe još vre-mena da bi se moglo govoriti o utvrđenim tumačenjima od strane domaćih sudija. Iako je Evropski sud za ljudska prava u ovoj oblasti značajno istupio, domaće sudije i dalje oklevaju da direktno pr imenjuju Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih slo-boda i koriste praksu Evropskog suda za ljudska prava pri dono-šenju presuda. Zakon o zabrani diskriminacije pruža značajne mogućnosti kada se radi o prav-noj zaštiti od diskriminacije. U tom smislu, situacija bi se možda poboljšala ukoliko bi više slučajeva bilo iznošeno na sud i ukoliko bi se radilo na edukaciji i senzibilizaciji sudija za rad na predmetima zaštite od diskriminacije. Povećanje broja slučajeva dovelo bi do toga da se svako pitanje diskri-minacije sve podrobnije obrađuje sa stanovišta analize

problema, ali bi pomoglo i u tome da sudije steknu određenu rutinu kada se radi o načinima dokazivanja i dokaznim sredst-vima, koja su u ovim postup-cima specifična .Isto tako, potrebno je ohrabriti žrtve dis-kr iminacije da pokreću postupke. To svakako nije lako postići, jer se iz straha za svoj položaj, ili zbog nepoverenja u sudsku zaštitu kao način reša-vanja problema, one teško odlu-čuju za vođenje postupka. Zbog toga, kao važno sredstvo ostaje strateška parnica.

Moć strateške parnice leži u tome što se njenim vođenjem dobija prilika da se otvori dija-log u kome bi se prikazala šira društvena pozadina problema i dobila još jedna prilika za javno zagovaranje, ovoga puta pred sudovima.

Što se tiče institucije Poverenika za zaštitu ravno-pravnosti, iako su mišljenja i preporuke Poverenika skoro uvek propraćeni detaljnim obrazloženjima, i u tom smislu predstavljaju dragocen dopri-nos praksi, postoji problem sa nj i h ov i m i z v rš av anj e m . Odgovorna lica uglavnom okle-vaju da izvrše preporuku. Poverenik nema ovlašćenje da diskriminatore kažnjava za nepoštovanje preporuka, već ih samo može uveriti da treba da postupe po preporuci, autorite-tom institucije koju on pred-stavlja, snagom argumenata i pritiskom javnosti. Iako je naj-više pritužbi za diskriminaciju na osnovu nacionalne pripad-nosti bilo upravo zbog pripad-

nosti romskoj nacionalnoj manjini, broj pritužbi upućenih po ovom osnovu i dalje je mali, ako se u obzir uzme rasprostranjenost diskrimina-cije prema ovoj nacionalnoj manjini.

To nas dovodi do pitanja o stanju svesti građana kada je reč o postojanju diskriminacije i do toga da li se tom pitanju pristupa sa razumevanjem. Čini se da je dominantan stav laičke javnosti da je diskriminacija apstraktna pojava na koju se pozivaju svi u trenutku kad im je nešto uskraćeno. Međutim, nije svako uskraćivanje diskriminacija, ali treba težiti tome da se objasni da diskriminacija vodi do uskraćivanja nekog prava, ali i do kreiranja slike različitosti u odnosu na drugog i osećanja inferiornosti, kao i da se diskriminisani, ukoliko to stanje dugo traje, teško kasnije integriše u društvo.

Sprovođenjem zakona i akcionih planova, kao i mera afirmativne akcije, može se postići napredak, ali te mere treba da budu usmerene ne samo na konkretno poboljšanje položaja romske populacije i stepena uživanja prava, već i na promenu svesti većinskog stanovništva u odnosu na Rome. Tek sa promenom svesti većinskog stanovništva može se očekivati da će doći do pomaka u pravcu ravnopravnog uživanja prava.

Izvori: www.inkluzija.gov.rswww.praxis.org.rs

Ljudska prava


Ljudska prava

POBEDA NAD FAŠIZMOM

U Berlinu je, nešto posle ponoći, odnosno u prvim minutama 9. maja 1945. godine potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu. Stoga se ovaj dan širom sveta proslavlja kao Dan pobede nad fašizmom. U ime Nemačke akt je potpisao feldmaršal Vilhelm Kajtel, u ime Sovjetskog Saveza maršal Georgij Žukov, a u ime zapadnih saveznika britanski vazduhop-lovni general Artur Teder. Time je formalno završen Drugi svetski rat u Evropi, ali su ostaci nemačkih trupa još nekoliko dana pružale otpor. Taj otpor je u Jugoslaviji trajao do 15. maja.

Foto

:Inte

rnet


9. maj je i Dan Evrope, pošto je savremena Evropa utemeljena na načelima borbe protiv nacizma i fašizma, na načelima mira, razumevanja, tolerancije i saradnje. Osim toga na taj dan je 1950. godine tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman posta-vio temelje za stvaranje ujedinjene Evrope. U vreme neposredno posle Drugog svetskog rata, kada je vladalo duboko nepoverenje između v e k o v n i h n e p r i j a t e l j a Francuske i Nemačke, Šuman je objavio dokument koji će o s t a t i z ap a m ć e n k a o „Šumanova deklaracija“, u kojem je predložio formi-ranje neke vrste evropske federacije, kao sredstva za očuvanje mira. Šumanov plan se danas smatra začet-kom procesa evropskih inte-gracija, a Šuman ocem današnje Evropske unije.

Da se ne zaboravi!

Povodom obeležavanja Dana pobede nad fašizmom, zamenik gradonačelnika Novog Sada Borko Ilić i pred-stavnici Gradskog odbora Saveza udruženja boraca NOR , Vojske Srbi j e i Organizacije Rezer vnih vojnih starešina Novog Sada, položili su vence na Spomen obeležje poginulim borcima NOR.

„Danas slavimo dan velike pobede nad fašizmom i nacizmom, koji nikada ne

smemo da zaboravimo, kao ni one koji su svoj život dali za slobodu u Drugom svetskom ratu“, rekao je Borko Ilić.

On je takođe istakao da na nama ostaje da se sećamo onih koji su dali živote za slom naj-većeg zla koje je zadesilo svet: „Novi Sad i Srbija dali su mnogo u borbi za slobodu i stvaranje pravednijeg društva i nikad ne smemo zaboraviti njihove žrtve“.

Zamenik gradonačelnika Novog Sada položio je venac i na spomenik Novosadskog par-tizanskog odreda na Čeneju.

Ritam Evrope

Manifestacijom Ritam Evrope obeležen je 9. maj, Dan pobede nad fašizmom, u Novom Sadu. Ovu manifesta-ciju, osmu godinu za redom, organizuje Studentski kulturni centar Novi Sad.

Ritam Evrope obuhvata niz kulturnih dešavanja, od izložbi, tribina, svirki i govornih pro-grama do velikog koncerta na Trgu slobode i tokom godina je postala jedna od najprepo-znatljivijih manifestacija tog tipa u regionu. Ove godine manifestacija je trajala od 30. aprila.

Na ovogodišnjem završ-nom koncertu na novosadskom Trg slobode nastupili su ben-dovi: Dječaci, Ruts DC, Rambo Amadeus & Two Winnetous i Djeca loših muzičara.

Svi događaji u okviru Ritma Evrope bili su besplatni za posetioce, a manifestaciju

su podržali i Vlada Vojvodine i Grad Novi Sad.

Ljudska prava

U Drugom svetskom ratu, koji je počeo 1939. godine, učestvovala je 61 država i oko 110 miliona vojnika, a poginulo je oko 60 miliona ljudi, dok ih je, kako se procenjuje, 35 miliona bilo ranjeno.

Tačni podaci o žrt-vama, posebno na podru-čju nekadašnje Jugoslavije, nikada nisu utvrđeni. Državna komisija bivše SFRJ objavila je svojevre-meno podatak da je pogi-nulo ukupno 1.706.000 ljudi, među kojima nešto više od 300.000 boraca.

Procenjuje se da je na području Jugoslavije pre ovog rata bilo 300.000 Roma, a da je polovina od ovog broja ubijena pre ili u toku deportacije, kao i u logorima. U Srbiji je stra-dalo oko 46.000 Roma, na području NDH 80.000, a smatra se da je u Jasenovcu ubijeno najmanje 60.000 Roma.

Za vreme Drugog svetskog rata ukupno je, u celom svetu, ubijeno oko 1,2 miliona Roma.

D.J.


kancelarija za inkluziju Roma

Učesnici su prošli kroz IV modula seminara. U pitanju su obuke za pisanje projekata po modelima EU, kao i za prikup-ljanje sredstava iz EU, zastupanje i strateško plani-ranje . To će pružiti Kancelariji veštine i znanja neophodna za rad i saradnju, kako sa vladinim, tako i sa nevla-dinim sektorom.

Prema pred-viđenom planu i programu obuka, angažovan je EU ekspert Matthias Heeger, koji je učesnike seminara upoznao sa procedurama i načinom funkci-onisanja evropskih institucija i

fondova. Takođe je predstavio i iskustva zemalja u regionu, koje su sprovodile namenske projekte za integraciju Roma. U interak-

tivnoj komunikaciji učesnici seminara su došli do novih saznanja o mogućnostima aplici-ranja Kancelarije za inkluziju

Roma i romskih nevladinih insti-tucija kod evropskih fondova.

Krajni rezultat ovih semi-nara jesu tri projektna predloga

u oblastima zapošlja-vanja i obrazovanja. Predviđena je i poseta delegaciji EU u Briselu, gde će ovi projekti biti pred-stavljeni.

P r o j e k t o m Jačanje kapaciteta Kancelarije za inkluziju Roma, romska zajednica će dobiti osnaženu instituciju, koja će moći da priprema i

realizuje veće i značajnije projekte za unapređenje položaja Roma.

Mićić Aleksandra

JOš JEDAn USPEšAn PROJEkATObuka zaposlenih u Kancelariji za inkluziju Roma i njenih saradnika kroz projekat „Jačanje

kapaciteta Kancelarije za inkluziju Roma“ uspešno je završena. Projekat je finansiran od strane Instituta za otvoreno društvo iz Budimpešte.

Foto

: Arh

iva

Modul sa EU ekspertom

Donator u poseti


Zapošljavanje

URUČEnI UGOVORI ZA FInAnSIRAnJE PROJEkATA U OBLASTI RAVnOPRAVnOSTI POLOVA

U ROmSkOJ ZAJEDnIcI

Pokrajinski sekretar za priv-redu, zapošljavanje i ravnoprav-nost polova Miroslav Vasin uru-čio je ugovore romskim organizacijama i udruženjima u Vojvodini, koji su korisnici sred-stava po Konkursu za dodelu bespovratnih sredstava za finan-siranje projekata u oblasti ravno-pravnosti polova u romskoj zajednici. Iznos sredstava na konkursu je million dinara, a sredstva je dobilo 11 organiza-cija. Potpisivanju ugovora su pri-sustvovali predstavnici Sektora za unapređenje položaja Roma pokrajinskog sekretarijata.

Pokrajinski sekretar Miroslav Vasin je izrazio zadovoljstvo što su na nivou Sekratarijata pokre-nute ovakve aktivnosti koji će osnažiti i motivisati romsku naci-onalnu zajednicu, u ovom slučaju prevashodno po pitanju rodne ravnopravnosti. Konkurs kojim je Sekretarijat podržao romsku

zajednicu je imao za cilj da pruži podršku programima i aktivnos-tima kojima se unapređuje učešće Romkinja u procesima odluči-vanja na svim nivoima i jačanje

kapaciteta za pruzimanje aktivne uloge u razvoju demokratije i izgradnji zajednice. Jedan od cil-jeva je i osnaživanje Romkinja, liderki romskih ženskih organi-zacija i udruženja za uključivanje

u planiranje i sprovođenje pre-vashodno lokalnih strateških pla-nova. Sredstva će pomoći pro-mociju i integrisanje principa rodne ravnopravnosti u romskoj

zajednici putem javnih akcija i kampanja koje skreću pažnju na problem diskriminacije.

Preuzeto sa:

www.vojvodina.gov.rs

“Nadamo se da će ostali slediti naš primer, naš put u pogledu ohrabrivanja romske zajednice da aktivno učestvuje u una-pređenju sopstvenog položaja apliciranjem za određena sredstva. Sekretarijat za privredu ima sistem kojim se konkursi raspisuju za određene namene, pa tako je utvrđen i deo koji je namenjen unapređenju položaja Roma kojim se podržavaju romske orga-nizacije i romsko preduzetništvo. Kada se u ovoj oblasti raspisuje konkurs vršimo konsultacije sa Sektorom za unapređenje položaja Roma i sa Kancelarijom za inkluziju Roma APV. Potrebno je da pripadnici romske nacionalne zajednice prate sve raspisane konkurse na nivou Sekretarijata, jer će ukoliko zado-volje date uslove i kriterijume konkursa biti izabrani za dodelu sredstava”, rekao je resorni sekretar.

Foto

:Vla

da A

PV

Potpisivanje ugovora


VolonteriU poslednjih neko-

liko godina počela sam intenzivno da radim na sebi, da bolje upoznajem samu sebe i otkrivam šta želim, šta mi odgovara i u čemu sam dobra. Za sve to vreme jačala je i želja da budem korisna i pomognem nekome kome je pomoć potrebna. U jednom trenutku sam shvatila da je i ta želja deo onoga što jesam i da neće nestati, te sam rešila da je vreme da je ostvarim.

Za Romski dečiji cen-tar sam čula još dok sam bila tinejdžerka, onako „usput“, a oni su tad bili tek negde na početku svog postojanja. Nakon sedam-osam godina, kra-jem 2011, uz kratku potragu po Internetu i informacije koje sam dobila na Sajmu volonte-rizma, došla sam do prijave za volontersku poziciju. Popunila sam je i poslala, ubrzo sam pozvana na razgovor, prošla sam odabir i u februaru 2012. godine započela svoj volonterski rad. Svake subote po dva sata, u osnovnoj školi „Jožef Atila“.

Prvi put volonter. Prvi put u osnovnoj školi, a da nisam učenik iste, već neka vrsta nastav -nika. Prvi put radim sa decom, i to koliko dece! Ok r u ž e n a p otpu no novim ljudima i gomilom

BUDI KORISTAN I POMOZI DRUGIMA

Foto:Arhiva autorke teksta

Volonterka Dunja Đ uđić


VolonteriFo

to: A

rhiv

a Ka

ncel

arije

dece od šest do šesnaest godina. Zvuči zastrašujuće. I jeste.

Moj prvi dan protekao je, kao i štošta u mom životu, u potpunoj zbunjenosti. Bila sam raspoređena u grupu sedmaka i osmaka, kojima je bila potrebna pomoć oko hemije i fizike, a ja sam jezičar(k)a koja je svoje ionako oskudno znanje iz pomenutih nauka odavno potisnula. Stoga, razgovarala sam sa njima o tome kako je bitno da se školuju i zašto je bitno da završe osnovnu i upišu srednju školu. Zadatak volontera nije samo da odradi sa njima zadatke, već i da im bude pomoć i podrška u raznim životnim pitanjima i situacijama, tako da ni taj moj razgovor ipak nije bio sasvim beskoristan. Ipak, bila sam obeshrabrena jer ne mogu da im pomognem sa gradivom, tako da sam prešla u grupu trećeg i četvrtog razreda, gde sam i danas.

Neću da vas lažem, bilo je zaista teško u početku. Deci si nov i pristupaju ti sa dozom opreza. Ispituju tvoje granice i kako sa tobom mogu ili ne mogu da postupaju. Pronicljiva su deca. Isto tako, oni su novi tebi, ne znaš ko je kakav, ko koliko zna, šta od njih da očekuješ, kako sa kim treba da radiš... Uz sve to, mnogo ih je, pa ne možeš ni imena da im popamtiš. Sve je to malo zastrašujuće i u prvih nekoliko dolazaka si potpuno izgubljen. A onda, nakon tih nekoliko dolazaka, po završetku jedne „dopunske“ (kako mi to između sebe zovemo), dobiješ svoj prvi zagrljaj. Tada shvatiš da tu pripadaš, da zaista želiš da budeš tu, da radiš pravu stvar. Da si ti sad nekako njihov, a i oni tvoji. Tada sve dođe na svoje mesto.

Nakon zagrljaja koji sam dobila od preslatke Nuriše, i njenog crteža na kom piše „Dunja ljubavi moj“, usledilo je još mnogo sjajnih trenutaka, još mnogo takvih crteža, zagrljaja, ljubavi, osmeha, šala i radosti. Mnogo uspešno rešenih zadataka, naučenih lekcija i pročitanih pričica i pes-

mica. Kako vreme odmiče, sve sam više sigurna da se nalazim na pravom mestu u pravo vreme, i da činim pravu stvar. Drugi volonteri, i ja sa njima, zajedno sa decom radimo zadatke i pomažemo im u učenju, ali isto tako pričamo sa njima ako imaju neki problem, organizujemo kreativne i druge radionice, skupljamo slatkiše i pra-vimo im novogodišnje paketiće, vodimo ih na izlete, Zmajeve dečije igre i druga lepa dešavanja. Trudimo se da im učinimo detinjstvo lepšim i lakšim koliko god možemo, a po osmehu na njihovim licima čini se da u tome i uspevamo. Osim svega toga, i mi se između sebe družimo i super provodimo, što je samo „bonus“ koji se dodaje na sve što sam prethodno nabro-jala. U NSHC-u sam upoznala sjajne ljude sa kojima se rado družim i provodim vreme i van škole.

Mnogi su me pitali zašto želim da volontiram kad od toga nema finansijske koristi, i zašto baš sa decom kad su bučna, nezgodna, ponekad surovo iskrena. Moj odgovor je − BAŠ ZATO. Moja korist nije finansijska, ona je mnogo veća. Svaki osmeh moje dece, svaka popravljena ocena i rešen zadatak govore mi da radim ono što treba i onako kako treba. Sa druge strane, njihovi zagrljaji, smeh, radost, crteži i rođendanska pesmica koju su mi pevali preko telefona jer sam bila bolesna govore o njihovoj iskrenosti, dobrim namerama i ljubavi kakvu samo deca umeju da osećaju i pokažu. Ono što ja dobijam zauzvrat od svog volonterskog angažmana je osećaj da sam korisna, da činim nešto za one kojima sam potrebna. Dobijam pozitivan blagi umor i širok osmeh na licu nakon svake subote sa njima, i stalno budno dete u sebi, zahvaljujući mojoj deci koja se sa njim druže i ne daju mu da bude zaboravljeno ili zapostavljeno. Za mene, to je i više nego dovoljno.

Dunja Đuđić


Tradicija

Zašto i kako Romi slave Đ urđevdan?

Đ urđevdan je jedan od naj-većih i najlepših prolećnih praznika. Tada odjekuje rom-ska muzika, a proslavljaju ga Romi širom Evrope, bez obzira koje su vere, jer on je za njih mnogo više od verskog praz-nika. Turski Romi, ovaj praznik nazivaju Erdeleze ili Hidrellez

(Novo leto), dok ga Romi u Indiji, Pakistanu i Avganistanu nazivaju imenom Kakkava i praznuje se 7. maja.

U davna vremena verovalo se da je Đ urđevdan međaš, da deli godinu na dva dela. Označavao je kraj zime, koja je za Rome predstavljala najteži deo godine, i dolazak leta. Na ovaj dan izmirivali su se svi računi za proteklu godinu i

sklapali ugovori za poslove koje treba uraditi u nastupajućoj godini.

Narodni običaji vezani za Đ urđevdan veoma su razno-vrsni i bogati. Održavaju se pre i posle Đ urđevdana, obično pre izlaska Sunca. U petak pred Đ urđevdan, mladi odlaze u prirodu i beru razno bilje: koprivu, vrbu, grabove gran-čice, dren, zdravac, koje uoči

Svake godine se 6. maja slavi Sveti Georgije (Georgije ili Đ urađ). Običaj je da se na Đ urđevdan kolju prvi jaganjci i ide na đurđevdanski uranak. Takođe se kite ograde i vrata venčićima od lekovi -tog bilja, što simbolizuje očuvanje zdravlja ukućana, dobre useve i plodnost stoke. Đ urđevdan se u narodu smatra za granicu između leta i zime.

Đ URĐ EVDAN

Foto:Internet

Tradicionalna proslava praznika


Tradicija

Sveti Georije ubija aždaju

Veruje se da se slavni svetitelj rodio u bogatoj i uglednoj porodici u Kapadokiji. Otac mu je bio rim-ski oficir. Dok je još bio dete, otac mu je poginuo, a on se sa majkom preselio u Palestinu, gde je odrastao i dobio visoko obrazovanje. U rimskoj vojsci je ubrzo napredovao i dospeo do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme je car počeo progon hrišćana, a Georgije je podelio svoju imovinu siromaš-nima i oslobodio svoje robove. Istupio je hrabro pred cara i izjavio da je hrišćanin, nakon čega je po nar-eđenju cara zatvoren u tamnicu i mučen. Tada je započelo njegovo stradanje za veru. Mučen je na naj-svirepije načine, ali se nije hteo odreći hrišćanstva. On se neprestano molio Bogu. Bog ga je isceljivao i spasavao smrti, a narod mu se divio. Kada je Georgije molitvom vaskrsao jednog mrtvaca mnogi su pri-mili hrišćansto, a među njima je bila i careva žena Aleksandra. Car je odlučio da svoju suprugu i Georgija osudi sečenjem glave. Carica Aleksandra je umrla na stratištu pre pogubljenja, a Georgije je pogubljen 6. maja 303. godine.

Sveti Georgije je na ikonama prikazan na konju sa kojeg kopljem probada aždaju. Nešto dalje od njega stoji žena u gospodskom odelu (najverovatnije carica Aleksandra). Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je proždirala nevine hrišćane. Po verovanju Sveti Geogije je pobedio aždaju i zaustavio progon hrišćana koje je sprovodio car Konstantin.


Đurđevdana zagrevaju u vodi na ognju i sa njom se kupaju, ili peru zidove kuće. Postoji običaj donošenja bistre vode sa vodeničinog vitla, u kojoj bi se devojke kupale i umivale kako bi stekle i očuvale lepotu lica i tela. Verovalo se, da će onaj koji se ne okupa na Đurđevdan izjutra, u tekućoj godini imati pro-blema sa zdravljem.

Na Đurđevdan, pre Sunca, mladi bi odlazili na livade i valjali se u pro-lećnoj rosi. Kod većine romskih etničnih grupa, uoči Đurđevdana domovi se kite zelenilom, obično raspupelim jorgovanom ili vrbovim granjem u znak dobrodošlice proleću. Domaćin loži vatru u dvorištu ili na ulici ispred kuće, gde bi sedeli oko

vatre i preko noći jeli, pili, pevali i veselili se.

Po tradiciji kod Roma posto-jao je običaj da se za Đurđevdan kolju jagnjad. Ručak se obavlja oko podne. Prvo posedaju

muškarci, a nakon toga žene. Najs t ar i j i gost o država domaćinima zdravicu, želeći im zdravlje i dug život. Sve to ponavlja tri puta, a kada završi, svi prisutni uzvikuju „Amin!“. Ko najjače uzvikne njemu se daje glava od pečenice. U prostoriji gde se obavlja slavski ručak, ne sme se pušiti, niti piti alkoholno piće. Deo od pečenja delio bi se po komšiluku. U pojedinim kra-jevima, nakon obavljenog ručka menjali bi jagnjeće glave i pri tom se ljubili čestitajući jedni drugima praznik. Sve što bi ostalo od hrane, stavljalo se u torbu i vešalo na kultno stablo takozvano „vilinsko drvo“ ili bi se bacalo u obližnju reku.

Posle ručka nastajalo bi veselje, uz pesmu i igru, što je obično trajalo tri dana. Na

Đurđevdan niko ne spava, da bi bio čio i veseo tokom cele sledeće godine.

Mićić Aleksandra

Tradicija

Legenda

Po predanju, u jezeru, blizu grada Lide u Palestini živela je velika aždaja koja je meštanima grada Virita stvarala velike neprilike. Aždaja je izlazila iz jezera i proždirala ljude, a imala je i otrovan zadah od koga su se ljudi razboljevali i umirali. Kada su se meštani obratili svom vladaru za pomoć, on im je naložio da svakog dana na obali jezera žrtvuju po jedno dete. Narod je to prihvatio i svakodnevno ostavljao po jedno dete pored jezera koje bi aždaja proždirala. Na kraju je na red došla i vladareva ćerka jedinica koju su okićenu ostavili pored jezera za žrtvu aždaji. Dok je devojčica plakala pored jezera pred njom se stvorio Sveti Georgije jašući konja sa kopljem u ruci. Aždaja je izašla iz jezera, a Georgije je uspeo da je savlada i probode kopljem. Po Georgijevom naređenju devojka je vezala svoj pojas aždaji oko vrata i odvela je u grad. Gradski vladar i svi meštani tog grada su primili hrišćanstvo, a u gradu je izgrađena velika crkva posvećena Svetom Đorđu.


Verski praznik Đ urđevdan svečano je obeležen i u Opštini Alibunar. Njega su u veselju i opti-mizmu proslavili pripadnici romske zajednice.

Želja osamdesetogodišnjakinje

Vredna Milica Kursulić iz Seleuša jedna je od njih. Porodičnu slavu dočekala je u krugu najbližih. Milica je u osmoj deceniji života. Godinama živi na kraju ulice, a jedina želja joj je da nadležni organi asfaltiraju zemljani put do njene kuće.

Đ urđevdan u Karaburmi

U naselju Karaburma u Ilandži, čiji su stanari uglavnom korisnici socijalnih pomoći, Opština Alibunar zajedno sa opštinskom organizacijom Crvenog Krsta, od nedavno najugroženijim porodicama u selu svakoga dana distribuiraju topli obrok. Očekivanja stanov-

nika sela su da im se saniraju dotrajale kuće.

Fudbalska utakmica

Udruženje „Romska Snaga“ je povodom ovog velikog praz-nika organizovalo fudbalsku utakmicu u malom fudbalu u Ilandži. U utakmici se predsta-vila ekipa njegovog fudbalskog podmlatka.

Vera u bolje sutra

Tradicionalnu prazničnu atmosferu zabeležili smo i u devetočlanoj porodici Novakov u Ilandži. Praznik su dočekali sa željom da radno sposobni čla-novi uskoro dobiju posao, posebno dve ćerke, koje su zavr-

šile srednju školu. Njihovi rodi-telji i ostali ukućani žive od socijalne pomoći. Glava kuće Vlada očekuje da mu Opština i Pokrajina pomognu u osnivanju punkta za sakupljanje sekun-darnih sirovina, na kome bi posao dobili i drugi njegovi suna-rodnici.

Borba za sunarodnike

Dragica Novakov, inače predsednica Udruženja organi-zuje humanitarne akcije redovno aplicira na konkurse Pokrajine i Republike, posebno one koji se odnose na Javne radove, kako bi bar delimično obezbedila egizis-tenciju Roma u Opšt ini Alibunar.

Ferenc Koso

Tradicija

PRAZNIK PROTEKAO U VESELJU I OPTIMIZMU

Foto

:Arh

iva

Opš

tine

Proslava Đ urđevdana u porodici Krasulić


ObičajiFo

to: A

rhiv

a Ka

ncel

arije

ROmSkA TRPEZA Veoma je teško govoriti o romskoj kuhinji i o njenim tipičnim karakteristikama jer Romi žive

širom sveta, a ono što su poneli iz svoje prapostojbine velikim delom se izgubilo, a došlo je i do asimilacije sa navikama lokalnog stanovništva. Ipak, neke odlike su se zadržale, a kako su Romi veliki gurmani, ispričaćemo vam priču o njihovoj trpezi.

Ishrana Roma je prilagođena njihovom načinu života. Romi čergari hranili su se namirni-cama iz prirode i nisu koristili mnogo pribora za jelo. Moderni Romi žive drugačije, pa u stano-vima, kućama ili naseljima spre-maju hranu na savremeniji način, ali nisu zaboravili ni svoje stare, tradicionalne specijalitete. Zato se u ishrani negde još koriste kopriva i zelje, pa se prave sarme od zelja i čorba od kopriva. Romska ishrana poprimila je i mnogo elemenata od većinskog naroda. Jela se najčešće spremaju na otvorenoj vatri u kotliću ili u zemljanom loncu i jedu se kaši-kom. Meso se peče na ražnju ili roštilju.

U romskoj ishrani često se koriste beli luk, slanina, kiseli krastavci i pečurke. Ima i ribe i mesa, uz koje se često služi sos. Zastupljeno je i povrće (krastavci, paradajz, rotkvice). Romska jela su pikantna i začinjena, sa bla-gim ukusom dimljenog mesa i dosta liče na mađarsku kuhinju. Ovu kuhinju karakteriše šarenilo boja i ukusa, što joj daje posebnu čar i lepotu.

Romi koji žive uz reku, često koriste ribu u svojoj ishrani, pa spremaju romsku čorbu koja se kuva najmanje tri sata. Koristi se kotlić ispod kog se naloži vatra. Dosta crnog i belog luka se din-sta, a kad se uprži dodaju se para-dajz, vegeta i biber i doda se voda

i to se sve dobro ukuva. Zatim se dodaje riba koja se kuva pet-naestak minuta, dok ne ispliva na površinu.

Ispod sača se peče pogača, desetak minuta. Krompir, pap-rika, paradajz, svinjsko meso, teletina, piletina i slanina se pomešaju i, takođe, se peku ispod sača, više od pola sata. Kao i mnoga romska jela, i ovo je pomalo ljuto.

Cicvara je staro jelo koje se sprema od belog kokošijeg mesa, koje se prvo skuva, a onda na tihoj vatri prži oko dva sata. Zatim se dodaju projino brašno i beli luk. Ovo jelo je skupo za pri-premu pa se zato ne sprema često.

šaran na stari romski način

Šarana očistite i operite. Odrezanoj glavi i repu dodajte upotrebljivu iznutricu i ostavite posebno za čorbu od šarana. Trup razrežite na komade široke tri centimetra. Posolite ih i sta-vite na stranu. U vatrostalnu posudu ili tepsiju stavite maslac da se rastopi, a na njega nare-žite tanje kriške kuvanog krompira. Rasporedite ih tako da pokriju dno. Posolite ih i na njih režite (na kolutove) vrlo tanke kriške luka, na luk sasvim tanke kriške slanine. Na sve to

položite odozgo komade šarana. Zatim prelijte preko svega pola kisele pavlake. Pecite u pećnici na srednjoj temperaturi oko dvadeset pet minuta. Kada je

krompir mekan, izvadite posudu i preko jela posipajte peršun i crvenu papriku, pa prelijte ostatak pavlake. Uz jelo možete poslužiti i zelenu salatu.


Čorba od koprive

Čorbu od koprive Romi su često pravili jer ih je put navodio ka lutanju i bili su prinuđeni da koriste ono što pronađu u prirodi. Za pripremu čorbe potreban je jedan kilogram prethodno izblan-širane koprive, dve litre vode, 50 grama vegete, dve kašike brašna, 50 grama luka (pola crni luk, pola praziluk), malo morskog oraščića, decilitar kisele pavlake, decilitar mleka, malo limuna, kašika crvene paprike i decilitar ulja. U šerpu se sipa ulje, a kad se ono zagreje, dodaje se iseckani luk, a potom i brašno, crvena paprika. Skloniti sa šporeta i dodati koprivu, a onda vratiti na šporet i postepeno dodavati ključalu vodu u kojoj ima vegete i soli. Čorba se kuva još malo na tihoj vatri, a onda se dodaju biber i vegeta, sok od jednog limuna i malo morskog oraščića. U zasebnoj činiji pomešaju se mleko i pavlaka, koji se dodaju u čorbu.

Običaji

Analizirajući ishranu Roma u Srbiji možemo zaključiti da je ishrana onih koji žive na jugu mnogo zdravija od ishrane onih koji žive na severu zemlje. Na

severu se pripremaju jela koja su zapržena i koja su teža, a južnije jela nisu zapržena, kuvaju se u zemljanom loncu. Najbolje se hrane Romi pored reka jer se

riba često nalazi na njihovoj trpezi.

Tijana Čubrilo


NVOIntervju sa predsednicom

NVO „Zvezda vodilja“, Dobrilom Nikolić

Od 2001. godine udruženje građana „Zvezda vodilja“ daje svoj doprinos unapređenju položaja Roma na teritoriji Grada Zrenjanina. U intervju za naš list, Dobrila Nikolić, predstavila nam je ovo Udruženje i njegove aktiv-nosti od samih početaka do današnjih dana.

*Kako ste došli na ideju da osnujete NVO i kako ste oda-brali ime?

- Ideja je potekla od jednog susreta sa našim kolegom Petrom Nikolićem. Sećam se bio je Božić. On mi je dao predlog. Posle sam se raspitala kako to sve funkci-oniše, i nakon nekoliko meseci, 2001. godine odlučila sam da osnujemo nevladinu organiza-ciju „Zvezda vodilja“.

*Ko su Vaši članovi?- Naši članovi su i Romi i

pripadnici drugih nacio-nalnihzajednica. Mi ne tražimo od naših članova da nam plaćaju članarinu, jer ne želimo da ih vezujemo. Verujemo da treba da imaju sopstvenu slobodu, i zato im ostavljamo slobodu izbora.

*Koje su bile prve aktiv-nosti?

- Prve aktivnosti su bile na polju obrazovanja, jer verujemo da je obrazovanje Romima naj-potrebnije.

Počev od 2006. godine, tri godine za redom, smo preko Romskog edukativnog fonda iz

ROMSKA ZVEZDA VODILJA

Foto:Arhiva

Seminar za koordinatore


Budimpešte radili na projektu upisa dece u predškolsku ustanovu. Projekat se zvao „Proširenje pristupa predškolskom obrazo-vanju za romsku decu“. Pri sprovođenju projekta imali smo jako velikih poteškoća. Često nismo mogli da nađemo roditelje. Bilo je i nepismenih roditelja, koji nisu znali ni kada su im deca rođena. U tom slu-čaju smo, u saradnji sa matičnom službom iz Zrenjanina, decu za koju roditelji tvrde da su rođeni u Gradu Zrenjaninu, upisivali u matične knjige. Zatim smo, sa izvodima iz matične knjige rođenih, upisivali decu u predškolsku ustanovu.

Naše udruženje je obavljalo sve što je bilo vezano za dokumentaciju, a obaveza roditelja je bila da redovno odvode decu u predškolsku ustanovu. Prve godine smo upisali pedeset i četvoro dece, a u trećoj godini osamdeset i sedmoro dece.

Danas se sami roditelji, već u martu i aprilu interesuju, a u maju upisuju svoju decu u predškolsku ustanovu. Pri upisu i dalje pomažemo roditeljima, koji dolaze sa Kosova, dok Romi, koji duži niz godina žive na teritoriji Grada Zrenjanina, sve roditeljske obaveze obavljaju sami.

*Kojom oblašću se trenutno bavite?- I dalje se aktivno bavimo obrazovan-

jem. Osim toga učestvujemo i u projektu koji nastoji da pomogne povratnicima. U toku je jedan inostrani projekat koji za cilj ima otkup seoskih kuća, čime bi se ujedno rešio i problem stanovanja Roma povrat-nika.

*Šta biste poručili Vašim sunarodnicima?

- Obrazovanje je jako važno. Obrazovanje otvara mogućnosti za zapo-šljavanje, a zapošljavanje je šansa za bolji život Roma.

Emil Šrajber

nVO


Kultura

JOŠ JEDAN VELIKI USPEHNa konkursu za Zbornik „Ispod duge“ izdavačke kuće „SVEN“ iz Niša, izabrane su za objavu

dve autorske pesme pesnikinje Maje Familić. U pitanju su pesme: „Katedrala opojnosti “ i „Crnooki Vinu“ . Promocija zbornika održaće se krajem maja.

Crnooki Vinu,

Odlaziš i vraćaš se.

Mamiš slašću srce koje strada,

dubinama otvorenih vena,

tvoj melem vlada.

I kad iz zemlje izbaciš

Koske uspomena iz davnina,

Vaskrsnu žudnju i tren

Kad Vinu,

Vino sam bila.

U tromom hodu belih izgnanica

Duž sumornih tragova stopa

satrlo se

iznemoglo mi telo.

Radije će u toplom grobu

Tvojih crnih,

pripitih grudi

nego u lažnu istinu

gde vlada hladnoća večne studi.

KATEDRALA OPOJNOSTI

U poslednje vremekorov podmitljivosti,

progutao je čiste latice Sveta.- Suludo je kriviti Tvorca!

Iz nedra vadim crepuljak Katedrale

sejem ga u ljudskost,ne bi li te iz ruševine – pustoši,

moje ruke opet brale!

Pokretom živih nerava pod tkivom,

nebo zadrhti i sve počne da se budi.

Zevne ludost čulnih ushićenjai onog opojnog vrenja

Kad prolazila sam paklena vratada stignem do našeg sata.

Tamo - kod Katedrale,gde prsti dodir slavezaogrću se srdašca...

U vremenu iznad današnjiceoplodi se i ti – ljubljeni Šafrane!

Pogledaj! Još uvek se saplićusenke ljupkosti iz dubine tame.

Kod našeg sata...Tamo kod Katedrale.

Crnooki Vinu

…Umetnost je ljudska tvorevina nastala u svitanju čovekovog postojanja, dok je čovek umno i emocionalno biće i njemu nije dovoljno da samo bude materijalno zado-voljen, već oseća potrebu i za duhovnim zadovoljstvom.

Umetnost se definiše kao mišljenje u slikama i prilazi stvarima slobodno i subjek-tivno. Ona je vrhunac savr-šenstva, razgrađuje slike i osećanja oslanjajući se na maštu, ukus i emocije.

Umetnost je besmrtna stvar čovečanstva i bez nje čovekov život bi bio osiroma-šen sa nezamislivim produk-tom ugrožene egzistencije.

Proizvod svojih osećanja definišem kao sposobnost građenja novih celina prepuš-tajući se neograničenoj stvara -lačkoj slobodi. To je moj Beg od stvarnosti, beg u neki drugi irealan, nadahnut svet.

Tu osećam sigurnost, jačam konture ličnog identita, preplavljena sadržajima lepote.

Maja Familić

NE JENJAVAM − ZRIM U PLODU UMETNOSTI


nADOGRAĐUJEm SVOJ DUh

Nadogradnja ličnosti podrazumeva psihološko uticanje osobe na samu sebe kako bi se određene slabosti eliminisale ili postale podnošljive za lakše življenje.

Svi mi imamo svoje pro-bleme, nedostatke, mane i da bismo ih rešili moramo da se potrudimo da naučimo tehniku sagledavanje sebe iz mnogih uglova, iz onih u kojima nikada nismo mogli biti sami svoj posmatrač. Moglo bi se reći da je to nauka sama za sebe. Ali ako smo okruženi pravim prija-teljima oni će nam često ukazati na mnoge slabosti i rezonski ih objasniti uz razgovor.

Jedini problem je što većina ljudi (ogromna većina) nikad u životu ne dođe na taj nivo da samosvesno radi na izgradnji svoje ličnosti upravo zbog toga što su ogromna negativna životna iskustva i uticaj ljudi oko njih sa istim problemima, stali na put zdravom razumu. Z aključujem da l judsko okruženje, zbog raznih ponosa, strahova i kompleksa ne mogu stati sami ispred sebe i suočiti se sa činjenicama tako da svesno neguju svoje mane i nedostatke što podrazumeva psihološko uticanje osobe na samu sebe kako bi se određene slabosti eli-minisale ili postale podnošljive za lakše življenje.

U prošlosti se ljudskim sla-bostima posvećivala velika

pažnja, najviše su u tome odmakli istočnjaci sa svojim poznatim veštinama samokont-role i nadogradnje ličnosti.

Tvorac stvaralaštva na polju kulture je primer čoveka u lič-nom uzdignuću. Književnost kao vid umetnosti je neopho-dan stub života i doprinosi čovekovoj emancipaciji i širenju vidika, što ukazuje na smernicu lične nadogradnje.

Primarna uloga je bogaćenje emocionalnog života i uticaj na

formiranje ukusa i osećaja za lepo. Po antičkoj teoriji poezija ima moć da u čoveku stvori stanje koje može da prevagne zdrav razum, stanje osećanja i mašte. U poetskom kazivanju dijalektičke igre književnog dela i autora, kao i u spektru boja, likovnim izražajem, osećam duhovno uzdizanje i nadoknadu za neproživljenu stvarnost, skro-vište emocija i moć očišćenja…

Maja Familić

D. J.

kultura

Autorka pesama


kultura

ROmSkE BAJkEU prošlom broju pisali smo o romskim mitovima i legendama, a u ovom ćemo govoriti o roms

kim bajkama, koje su još jedan segment romske usmene književnosti. Biće reči o nekim karakteristikama romskih bajki, koje će moći da se vide u ,,Bajci o čudesnoj ptici”.

Kao i sve bajke sveta, i rom-ske bajke su nastale sa ciljem učvršćivanja patrijarhata. Bitno je reći i da romske bajke imaju i mnoge druge tipične karakteris-tike, pa su tako npr. oni koji su fizički lepi, istovremeno i dobre duše i uspevaju da prevaziđu sve prepreke, dok su oni ružni uglav-nom zli i nesrećni. Kod muških likova pozitivno se vrednuju

odvažnost, hrabrost, skromnost i lukavstvo, a kod ženskih se nagrađuju fizička lepota, vernost i rad, a kažnjavaju pohlepa, pre-vrtljivost, nezahvalnost. Važno je reći da ima bajki koje u sebi ne sadrže ove karakteristike, i koje kroz elemente čudesnog i fantas-tičnog svedoče o životu Roma i o njihovim snovima, željama i slo-bodarskom duhu.

Tipično obeležje romskih bajki su prikazi velikih i bogatih svadbi, koje traju nekoliko dana, što je jasan odraz svakod-nevnog živa Roma, ali i njihove tradicije. Iz romskih bajki tako mnogo možemo naučiti o njihovoj kulturi, verovanjima, istoriji, običajima, socijalnom statusu.

Bajka o čudesnoj ptici

Bio jednom jedan Rom koji je jako voleo ptice. Pravio je za njih divne kućice, da bi imale zimi ugodno sklonište. Okačio je mnogo takvih kućica na kraju šume, a ostatak je uprtio na leđa da ih proda velikoj gospodi. Ali niko nije hteo kupovati kućice za ptice. […] Vratio se u šumu gladan i bez prebijene pare. - Kažu mi da pravim kaveze – reče pticama – A ja neću kovati zatvore za vas. Šta da radim kad niko neće da kupuje kućice! - Pravi ti kaveze – reče mu lasta – iz kojih je lako pobeći na slobodu. Kad ih je napravio deset, krenuo je u grad da ih proda.

Odmah u prvoj kući gde je zakucao na vrata gospoda i dame su kupili sve kaveze. Obradovan Rom kupi za zarađeni novac hranu za sebe i za šumske ptice i napravi opet istih takvih deset kaveza.

Kad je došao s njima u grad, nije prodao ni jedan kavez, a ljudi su ga terali sa vrata. - Zašto nećete moje lepe kaveze – upita Rom slugu jednog velikog gospodina. - Jer tvoji kavezi puštaju svaku pticu – odgovori mu sluga. […] Uto naiđe neki starac sa sivom bradom. On zaplaka i reče: - Napravio sam divne kaveze, ali niko ih nije hteo kupiti, jer su to kavezi iz kojih se ptica bez truda može izbaviti na slobodu. - Vidi! – reče stari čovek. – U jednom od tvojih kaveza sedi ptica, koja će ti dati sve što poželiš. Rom pogleda i ugleda u kavezu prelepu ptičicu sa crvenom glavicom, belim nožicama i crnim krilima. On se jako obradova i reče: - Draga ptičice! Daj mi jesti i piti! I u tom trenu stvori se jelo i piće. Rom je bio tako gladan da se odmah bacio na hranu i tek kad je zadovoljio glad, setio se da treba zahvaliti starcu. Ali on je već bio otišao.

(Sada ide deo bajke u kojem Rom od ptice traži, i dobija, konja, novu odeću i kreće u svet).Jahao je na brzom konju, dok nije dojahao do divne palate, u kojoj je stanovao princ nad prin-

čevima. Tu je legao da spava. Tad iza zida izviri prinčev sluga, koji je kradom vidio i čuo da Rom ima čudesnu pticu. Oprezno, na prstima, da ga ne probudi, priđe bliže i šapnu čudesnoj ptici, pružajući pred sebe kapu: - Daj mi dve šake zlata i šaku brilijanata. Samo što je izrekao te riječi, kapa se napuni zlatom i brilijantima. Sluga pobeže s tim blagom da ga sakrije. Ipak, brilijanti su svetlili takvim bljes-kom da su ih princ i princeza ugledali izdaleka, zaustaviše ga i kazaše mu da preda blago. Onda su naredili da se Rom uhvati i oduzme mu se čudesna ptica. – Valjaće nam ta čudesna ptica! – reče


princ – Vrlo je nalik našoj Romkinji, koju sam zatvorio pre godinu dana. Sigurno će mu Ciganka poverovati i odaće mu tajnu romskih blaga. Naći ćemo ih i bit ćemo još bogatiji. Sluge dovedoše Roma pred lice princa, ali kad su mu pokušali oteti kavez, čudesna ptičica se u trenu smanji, posive, boje njene iščezoše. Razljuti se princ i baci ga zajedno s pticom u tamnicu gde je ugledao lepu devojku. Kosa joj je bila crna kao krila čudesne ptice, zubi beli kao njene nožice a usta crvena kao njena glavica. Ispričala mu je svoju priču. Pre godinu dana zli princ je čuo kako je pevala u šumi pesmu o ciganskom blagu. Naredio je da mu oda kakvo je to blago i gde je sakriveno. Ali ona mu nije rekla. Uostalom, i kad bi mu odala tu tajnu, ne bi imao ništa od toga. To romsko blago – to je skitnja. Rom je zavoleo devojku od prvog trena i hranio ju je hranom koju je čarala čudesna ptica. Svakog dana je u tamnicu dolazio princ i hvatao kavez. I svaki put je ptica posivjela i gubila svoju čarobnu moć, tako da ju je princ morao ostavljati u tamnici sa Romom.

Jedne noći otvoriše se vrata i u tamnicu uđe starac, onaj isti koji je nekad poklonio Romu čudesnu pticu.- Ja sam zaštitnik lutanja – reče starac –

ja sam zaštitnik ptičjih letova i romskih skitnji. Pomažem pti-cama i Romima. Bio sam daleko i tek danas sam saznao da si u zatvoru. Zbog toga što

si podario slobodu mnogim mojim krilatim štićenicima, sad si slobodan! Ali Rom se nije makao s mesta, pogledao je u djevojku i rekao: - Ostaću s njom. Neću da bude ovde sama. - Hodite zajedno – reče starac. Kad su izašli i osvrnuli se oko sebe, starca više nije bilo. Krenuli su u zajedničku

skitnju, jer su se jako voleli i ni za šta na svetu se ne bi rastali.

Došla je jesen. Pustili su čudesnu pticu da može odle-teti pre zime u toplije krajeve.

Možda će im se na proleće vra-titi! Ali čak i da se ne vrati, ništa im se loše više neće desiti. Uvek su zajedno i ne prestaju sa šumskim lutanjima, a ptice im pokazuju najbolje staze.

http://radiosarajevo.ba/novost/147971

Na primeru ove romske bajke mogli smo da vidimo neke od opštih odlika bajki,

ali i elemente koji govore o načinu života Roma (njiho-vom slobodarskom duhu,

skromnosti, dobroti i ver-nosti).

Tijana Čubrilo

kultura


Romi u svetu

Đ ANGOVO BUĐ ENJE EVROPSKOG DŽEZA

Đ ango Renart je muzička figura koju je teško kategorizovati i staviti u određeni muzički kalup. Bio je poznat po svom muzičkom stilu koji je bio unikatna mešavina američkog džeza, kao i evropske i romske muzike. Nesumnjivo da je bio virtuoz na gitari, kao i prvi uspešan evropski džez muzičar, i jedna od uticaj -nijih figura u transformaciji američkog džeza.


Romi u svetu

Žan-Batist ,,Đango“ Renart je rođen u Belgiji, 23. januara 1910. godine u porodici fran-cuskih Manuši, odnosno Sinti Roma, u maloj prikolici putujućeg cirkuskog karavana u kojem je njegova majka radila kao akrobatkinja.

Sinti su romsko pleme koje je pre 2000 godina došlo iz Indije u Evropu. Prisiljeni da žive u prolazu, preživljavali su kao muzičari, zabavljači, kovači i trgovci. Živeli su u rasejanju, bez domovine kao i bez ,,obećane zemlje”.

Uticaj romskog nasleđa i putujuće kulture

Đ anga su prisvajali i Belgijanci i Francuzi, ali nacio-nalnost nikada nije bila nešto na šta je polagao mnogo pažnje, niti je to imalo uticaja na njegov rad.


Romi u svetuSa druge strane, Đangovo rom-sko kulturno nasleđe, jeste uti-calo na njegovu muziku u velikoj meri. Odrastao je kao deo putujuće kulture. Živeći u priko-lici, roulotte na francuskom ili verdine na romskom, Đangova majka je vodila njega i njegovog mlađeg brata Džozefa ili Nin-Nina na turneje po Francuskoj, preko Italije, Korzike, Alžira nazad do Pariza. Porodica je

kasnije godinama živela po pri-kolicama na obodima Pariza.

,,Đango“ na romskom znači ,,budim se“. To je romsko ime koje mu je majka dala po rođenju. Romske porodice su u to vreme davale deci po dva imena, jedno zvanično, kao i drugo, romsko ime, kako bi prenosili tradiciju.

Vanserijski talenat

U svojoj mladosti, Đango je naučio da svira interesantan instrument, hibrid gitare i ben-dža. Bio je samouk. Nije imao muzičko obrazovanje. Kasnije se

u životu oslanjao na druge ljude da mu pomognu pri pisanju kompozicija koje je stvarao. Bio je vanserijski talenat i brzo se pronašao u svetu popularne muzike plesnih dvorana, u paris-koj bal musette. To je bio popu-laran stil muzike sličan čikaškom bluzu ili argentinskom tangu, potpuno alternativan muzički stil, bogat italijanskom harmoni-kom, francuskim frulama, kao i

romskim gitarama. Započeo je svirajući popularnu francusku muziku, ali se zainteresovao za američki džez sredinom dva-desetih godina.

karijeru poljuljala tragedija

Nakon uspešnog početka karijere, dolazi do tragedije. U novembarskoj noći 1928. godine, nakon povratka sa svirke, dolazi do požara u prikolici u kojoj je Đango boravio sa svojom mla-dom suprugom Belom. Đango slučajno ruši sveću i izaziva požar. Za par minuta, cela priko-

lica nestaje u plamenu, a Đango i Bela, iako uspevaju da pobegnu na vreme, ostaju sa ozbiljnim opekotinama, koje prete da završe Đangovu muzičku karijeru. Leva ruka je pretrpela ozbiljne posledice od opekotina, pa Đango gubi osećaj u malom i domalom prstu leve ruke. Bez obriza na loše prognoze i izvestan kraj sviranja, Đango provodi 18 meseci oporavljajući se, tokom čega iznova uči da svira. Bio je to dug i težak period, ali uspeva da razvije inovativan način sviranja gitare. Uz pomoć samo tri prsta leve ruke, uspevao je da svira zavidnom brzinom i sa velikom spretnošću. Već 1930. godine se vraća na parisku scenu i nastavlja da oduševljava publiku.

Epoha američkog svinga i džeza

Nova epoha u evropskom džezu je započela tek kada je Đango upoznao Stefana Grapelija i počeo da svira američki sving. „Quintette du Hot Club de France“ je oformljen 1934. godine, u klubu u Parizu koji je bio mesto okupljanja džez muzi-čara i obožavatelja muzike u Parizu. Đango i Grapeli su bili popularan i inspirativan duo, nalik američkom dvojcu na gitari i violini koji su sačinjavali Edi Lang i Džo Venuti. Od 1937. do 1939. godine, kvintet je bio na vrhuncu slave, inspirisan novim zvucima američkog džeza i donosi novi talas. Zvuk kvinteta je definisao ovu eru. Kvintet su činili osim Đanga i Grapelija, i dvojica Grapelijeve braće, kao i Đangov brat Džozef. Bili su prvi

Đango sa orkestrom

Foto

:Inte

rnet


Romi u svetu

veliki evropski džez bend. Prvi hitovi su im bile obrade američ-kih džez pesama, koje su im donele popularnost i sa druge strane Atlantika.

Đango je bio pravi pionir u muzici, mešajući musette sa džezom. Jednom prilikom je izja-vio: ,,Džez me je privukao zato što je za mene predstavljao savr-šenstvo i instrumentalnu preciz-nost koju cenim u klasičnoj muzici, a koju popularna muzika nema“. Đangov autorski stil muzike su nazivali ,,ciganskim džezom“.

Povratak u Pariz

Kvintet je bio na turneji po Evropi kada je 1939. godine izbio rat. Grapeli je ostao u Engleskoj, dok se Đango vratio u Francusku, što je bio rizičan potez, budući da su nacisti uveliko progonili Rome u to vreme. Međutim,

verovatno iz razloga što je bio omiljen muzičar, Đanga nisu poslali u koncentracioni logor i on uspeva da se spasi tokom ratnih godina. Bilo mu je dozvo-ljeno da slobodno svira po pariskim klubovima tokom rata. Činilo se da su nacisti videli Pariz kao svoje igralište i mesto za razonodu, tako da je većina vojnika u velikom broju poseći-vala Đangove nastupe. On je iskazao svoju melanholiju izazvanu okupacijom u jednoj od svojih najpoznatijih kompo-zicija ,,Nuages“, tj. ,,Oblaci“. Tokom tih godina, Đango je nastavio da svira bez Grapelija i znatno je proširio i promenio muzički opus.

Posleratni američki neuspeh

Nakon rata, Đango je konačno otišao na dugo željen put u Ameriku. Ovaj put nije

ispunio njegova željena očeki-vanja: doputovao je bez svog instrumenta, publika nije lepo prihvatila njegovo izvođenje, a kritičari su ga negativno ocenili. Nakon američkog fijaska, vraće se u Pariz, ali se nikada u potpu-nosti ne oporavlja od ovog neu-speha. U tom poslednjem peri-odu stvaranja se zainteresovao za električnu gitaru i eksperimenti-sao sa različitim vrstama džeza.

Umro je 1953. godine u 41. godini od posledica moždanog udara. To je bio veliki gubitak za muzičku scenu Evrope, ali je ostao zapamćen kao virtuoz svoga doba, kao i neko ko je imao izrazit uticaj, ne samo na američki džez, gde je svakako jedan od najbitnijih umetnika u stvaranju novog pravca, već i uticaj na muzičare različitih žanrova, uključujući B.B. Kinga i Karlosa Santanu.

Ana Kozlovački

Svestrani umetnik

Foto

:Inte

rnet


Rumunija 1. Jul 2005 - 30. Jun 2006, Bugarska 1. Jul 2006 - 30. Jun 2007, Ma|arska 1. Jul 2007 - 30. Jun 2008,Srbija 1. Jul 2008 - 30. Jun 2009, Slova~ka 1. Jul 2009 - 30. Jun 2010, ^e{ka 1. Jul 2010 - 30. jun 2011,

1. Jul 2013. - 30. Jun 2014.

MINISTARSTVO ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA,DR@AVNU UPRAVU I LOKALNU SAMOUPRAVU

UPRAVA ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA

Makedonija 1. Jul 2011 - 30. Jun 2012, Hrvatska 1. Jul 2012 - 30. Jun 2013, Crna Gora 1. Jul 2013 - 30. Jun 2014.

DECADE OF

ROMAINCLUSION

2005 - 2015

CRNA GORA

Documents

Mese~nik Kancelarije za inkluziju Roma - Početna 38/srpski.pdf · Tiraž: 1000 primeraka Adresa: ... se potpisivanjem ugovora sa izabranim organiza- ... je tri lica izgubilo život