MESEČNI BILTEN ZA SRBIJU

SEPTEMBAR 2019. godine

Beograd, 5. oktobar 2019. godine

Odelјenje za monitoring klime i klimatske prognoze

Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela i ocenu rizika

elementarnih nepogoda

web: http://www.hidmet.gov.rs

mail: office@hidmet.gov.rs

Republički hidrometeorološki zavod Srbije

Kneza Višeslava 66

11000 Beograd

Republika Srbija

� U većem delu Srbije topao i sušan septembar � Drugi najsušniji septembar u Kruševcu, a četvrti u Ćupriji od kada se

vrše meteorološka merenja na ovim stanicama � Zabeležen je jedan toplotni talas u trajanju od pet dana u Kralјevu i

Požegi

Temperatura vazduha

Srednja mesečna temperatura vazduha Srednja temperatura vazduha tokom septembra je u višim predelima bila u intervalu od 10,5ºC na Kopaoniku do 14,4ºC na Zlatiboru, dok je u nižim krajevima bila od 16,7ºC u Kuršumliji do 20,2ºC u Beogradu (Slika 1).

Odstupanje srednje mesečne temperature vazduha od normale1 za referentni period 1981–2010. bilo je od 0,8ºC u Sremskoj Mitrovici i Požegi do 2,2ºC u Beogradu (Slika 2).

Srednja temperatura vazduha je, prema metodi percentila2, tokom septembra bila u kategorijama toplo i veoma toplo (Slika 3).

Slika 1. Prostorna raspodela srednje mesečne temperature u (°C) tokom septembra 2019. godine

Slika 2. Prostorna raspodela odstupanja srednje mesečne temperature u (ºC) tokom septembra 2019. godine

1 Pod pojmom normala podrazumeva se klimatološka standardna normala, tj. srednja vrednost klimatskog elementa izračunata za period od 1. januara 1981. do 31. decembra 2010. 2 n-ti percentil neke veličine je ona vrednost posmatrane veličine ispod koje se nalazi n procenata podataka prethodno poređanih u rastući niz

Srednja dnevna temperatura vazduha u Beogradu, prema metodi percentila, je tokom većeg dela meseca bila u kategorijama toplo i veoma toplo. Početkom poslednje dekade meseca srednja dnevna temperatura vazduha je bila u kategoriji hladno (Slika 4).

Slika 4. Mesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Beogradu u toku septembra 2019. godine

Slika 3. Prostorna raspodela srednje mesečne temperature određene metodom percentila u toku septembra 2019. godine

Na slici 5 prikazana je ocena temperature vazduha i količine padavina u Srbiji za septembar prema raspodeli tercila u odnosu na referentni period 1981-2010. Može se uočiti da je septembar 2019. godine sa temperaturom vazduha iznad granice gornjeg tercila i količinom padavina ispod granice donjeg tercila.

Slika 5. Srednja mesečna temperatura vazduha i količina padavina i njihovi pripadajući tercili u Srbiji u odnosu

na referentni period 1981-2010

Maksimalna temperatura vazduha Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom septembra bila je u nižim krajevima od 24,3ºC na Paliću do 27,4ºC u Negotinu, a u brdsko-planinskim predelima u intervalu od 15,0ºC na Kopaoniku do 21,4ºC u Sjenici.

Prema metodi percentila srednja mesečna maksimalna temperatura vazduha bila je u kategorijama toplo i veoma toplo u većem delu zemlјe, dok je na Paliću i Somboru, bila u kategoriji normalno.

Najviša maksimalna dnevna temperatura vazduha od 34,8ºC zabeležena je u Leskovcu 2. septembra.

Osim na Kopaoniku letnji dani3 su zabeleženi u celoj Srbiji. U nižim predelima je broj letnjih dana bio u intervalu od 13 do 22 dana, a u brdsko-planinskim predelima zabeležena su dva letnja dana na Crnom Vrhu, tri na Zlatiboru i četiri u Sjenici. Zabeleženi broj letnjih dana je u većem delu zemlјe od 1 do 8 dana veći od prosečnog broja za septembar.

3 Letnji dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha 25°С i više

Tropski dani4 su bili u intervalu od 2 do 6 u većem delu zemlјe, u Velikom Gradištu 7, u Nišu 8, dok je u Negotinu i Leskovcu bilo 9 tropskih dana.

Zabeležen je jedan toplotni talas5 u periodu od 28. septembra do 2. oktobra u Kraljevu i Požegi.

Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu, Leskovcu i na Kopaoniku, tokom septembra 2019. godine, prikazan je na slikama 6, 7 i 8.

Slika 6. Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu u toku septembra 2019. godine

4 Tropski dan je po definiciji dan sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha 30°С i više 5 Toplotni talas je, prema metodi percentila, period tokom koga je maksimalna dnevna temperatura vazduha u domenu veoma toplo i ekstremno toplo 5 i više uzastopnih dana

Slika 7. Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha u Leskovcu u toku septembra 2019. godine

Slika 8. Mesečni hod maksimalne dnevne temperature vazduha na Kopaoniku u toku septembra 2019. godine

Minimalna temperatura vazduha Srednja minimalna temperatura vazduha je tokom septembra bila u intervalu od 9,6ºC u Zaječaru do 10,8ºC na Crnom Vrhu u višim krajevima dok je u nižim bila od 8,7ºC u Dimitrovgradu do 15,0ºC u Beogradu.

Prema metodi percentila srednja mesečna minimalna temperatura vazduha je bila u kategorijama normalno i toplo, a u kategoriji veoma toplo je bilo u Negotinu.

Najniža minimalna dnevna temperatura vazduha od -3,1ºC zabeležena je 21. septembra u Sjenici.

Dve tropske noći su registrovane u Beogradu, dok je jedna tropska noć6 zabeležena u Novom Sadu.

Mrazni dani7 su zabeleženi na jugozapadu i u delu južne i istočne Srbije. Najveći broj mraznih dana, 2 dana, zabeležen je na Kopaoniku i u Sjenici, dok je po jedan mrazni dan registrovan u Velikom Gradištu, Požegi, Zaječaru i Dimitrovgradu.

Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu, Dimitrovgradu i na Kopaoniku tokom septembra 2019. godine, prikazan je na slikama 9, 10 i 11.

Slika 9. Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha u Beogradu u toku septembra 2019. godine

6 Tropska noć je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha 20°C i više 7 Mrazni dan je po definiciji dan sa minimalnom dnevnom temperaturom vazduha manjom od 0°C

Slika 10. Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha u Dimitrovgradu u toku septembra 2019. godine

Slika 11. Mesečni hod minimalne dnevne temperature vazduha na Kopaoniku u toku septembra 2019. godine

PADAVINE Tokom septembra registrovana količina padavina je bila u intervalu od 4,8 mm u Kruševcu do 65,4 mm na Paliću (Slika 12).

Ukupna količina padavina je u odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. bila od 10% u Kruševcu do 132% na Paliću (Slika 13).

Prema metodi percentila količina padavina je u većem delu Srbije bila u kategoriji normalno i sušno. Ekstremno sušno je bilo u Kruševcu, veoma sušno je bilo u Kralјevu i Ćupriji, dok je kišno bilo na Paliću (Slika 14).

U Kruševcu je septembar 2019. godine drugi najsušniji od kada se vrše meteorološka merenja na ovoj GM stanici. Prethodni najsušniji septembar je zabeležen 1985. godine (Slika 15). U Ćupriji je ovaj septembar četvrti najsušniji (Slika 16).

Slika 12. Prostorna raspodela mesečne količine padavina u milimetrima na osnovu podataka sa 28GMS, 34KS i 84PS

Slika 13. Prostorna raspodela mesečne količine padavina u procentima od normale za referentni period 1981–2010.

Slika 14. Mesečna količina padavina određena metodom percentila

Slika 15. Najmanje septembarske količine padavina u Kruševcu za period od 1925-2019. godine

Slika 16. Najmanje septembarske količine padavina u Ćupriji za period od 1926-2019. godine

Najveća dnevna količina padavina tokom septembra registrovana je na Paliću 10. septembra i iznosila je 26,7 mm.

Broj dana sa padavinama je tokom septembra bio u intervalu od 4 dana u Negotinu i Zaječaru do 12 dana u Somboru i Loznici. Registrovani broj dana sa padavinama je u većem delu zemlјe od 1 do 4 dana manji od proseka za septembar (Slika 17).

Na Paliću, u Novom Sadu, Kikindi i Beogradu je registrovan po jedan dan sa padavinama većim od 20mm (Slika 18). Slika 17. Prostorna raspodela broja dana sa padavinama

Slika 17. Prostorna raspodela odstupanja broja dana sa padavinama

Slika 18. Prostorna raspodela broja dana sa padavinama od 20 mm i većim

Dnevne i kumulativne količine padavina sa uravnatim normalama 1981-2010. za septembar na Paliću, u Novom Sadu i na Kopaoniku prikazane su na slikama 19, 20 i 21.

Slika 19. Dnevne i kumulativne količine padavina za Novi Sad

Slika 20. Kumulativne i dnevne količine padavina na Paliću

Slika 21. Dnevne i kumulativne količine padavina na Kopaoniku

Oblačnost, vedri i tmurni dani

Srednja septembarska oblačnost u Srbiji je bila u intervalu od 4/10 do 6/10, što je za 1/10 ispod granica prosečnih vrednosti. Prosečna dnevna oblačnost tokom avgusta u Beogradu, Požegi i Vranju predstavlјena je na slikama 21, 22 i 23.

Slika 21. Prosečna dnevna oblačnost u Beogradu

Slika 22. Prosečna dnevna oblačnost u Požegi

Slika 23. Prosečna dnevna oblačnost u Vranju

Vedri dani8 su zabeleženi u celoj zemlјi. Najmanje ih je bilo 6 u Ćupriji, a najviše 12 vedrih dana u Kruševcu i Leskovcu. Osmotreni broj vedrih dana je u većem delu zemlјe za jedan do tri dana veći od proseka.

8 Vedar dan je po definiciji dan sa oblačnošću manjom od 2/10 9 Tmuran dan je po definiciji dan sa oblačnošću većom od 8/10

U većem delu zemlјe registrovano je od tri do šest tmurnih dana9, dok je na Zlatiboru i Sjenici zabeleženo sedam tmurnih dan. TRAJANјE SIJANјA SUNCA (OSUNČAVANјE) Osunčavanje je tokom septembra bilo u intervalu od 182,1 časova u Sjenici do 245,9 časova u Vranju (Slika 24).

Trajanje sijanja sunca tokom septembra je bilo od 97% u Loznici do 128% u Požegi u odnosu na normalu za referentni period 1981-2010(Slika 25).

Slika 24. Osunčavanje u časovima u toku septembra 2019. godine

Slika 25. Osunčavanje u procentima od normale tokom septembra 2019. godine

Napomena: Klimatska analiza meteoroloških elemenata urađena je na osnovu podataka sa 28 Glavnih meteoroloških stanica.

Pregled sinoptičke situacije* Nekoliko izraženih hladnih atmosferski frontova koji su uticali na vremenske priliku u Srbiji. U vidu lokalno obilnih padavina, na severu i u planinskim predelima, u toku prve i treće dekade meseca, a u par navrata u toku druge dekade u vidu osetnog pada temperature i značajnog zahlađenja. Prvih dana meseca održavalo se vrlo toplo i suvo vreme usled prisustva tople vazdušne mase u prednjoj strani prostranog ciklonalnog polјa iz severnih i centralnih predela Evrope. Zatim, od trećeg dana septembra prolazak hladnog fronta sa severozapada i prateće plitke doline preko naših predela uslovili su nestabilnost troposfere. Tako da je, u toku prve dekade, uz i dalјe relativno toplo vreme, ali usled povremenih prolazaka talasnih poremećaja u sklupu već pomenute prostrane depresije i ciklona bilo promenlјivo, mestimično sa plјuskovima, ponegde i obilnim za kratko vreme, pretežno u centralnim i planinskim predelima i ponegde na severu. Na istoku i jugoistoku zadržalo se uglavnom suvo. U toku druge dekade uticaji slabogradijentnog visinskog polјa u sklopu prostranog razvijenog ciklona iz predela severne i zapadne Evrope, a u prizemlјu periferije azorskog anticiklona koja je do druge polovine druge dekade održavala toplo vreme, ponegde sa kratkotranom kišom ili plјuskom na severu, jugoistoku i na planinama. Značajna promena vremena, uticaj izraženog hladnog fronta uz pad geopotencijala i uticaj polarne mlazne struje od 17.-og i narednih četiri-pet dana doneli su osetno hladnije i oblačno vreme, mestimično sa kišom. Usledila je kratkotrajna stabilizacija početkom treće dekade, pretežno sunčano ali prohladno. Zatim, već od 22. septembra pa do kraja meseca, uz toplije vreme usled uspostavlјanja zonalnog visinskog strujanja, usledile su serije plitkih poremećaja u pomenutoj struji u meridionalnom prvacu kao i prizemni cikloni u zapadnom Sredozemlјu i Jadranskom moru uslovlјavali su promenlјivo oblačno i mestimično kišno vreme.

*Nacionalni centar za hidrometeorološki sistem rane najave i upozorenja