Mesto narodne knjizevnosti u skolskoj lektiri ucenika OS - Marija Nikolic def..doc

8/20/2019 Mesto narodne knjizevnosti u skolskoj lektiri ucenika OS - Marija Nikolic def..doc

1/36

Садржај

Увод .................................................................................................................................... 2

1. Народна књижевност – постанак и развој....................................................................... 3

2. Народна књижевност – извор мудрости.......................................................................... 6

3. Циљеви и задаци народне књижевности......................................................................... 7

. !аспитне вредности народне књижевности.................................................................... "

#. $%разовни зна&ај народне књижевности....................................................................... 1'

6. Народна књижевност и њен практи&ни зна&ај.............................................................. 11

7. (е)а народне књижевности у Наставном плану и програму за м)а*е разреде

основне +ко)е...................................................................................................................1

". (е)а народне књижевности у &итанкама за м)а*е разреде основне +ко)е................16

".1. ,ирске народне песме у &итанкама од 1. до . разреда ..................................21

".2. -пске народне песме у &итанкама од 1. до . разреда .................................... 21

".3. Народне %ајке у &итанкама од 1. до . разреда ................................................ 22

".. Народне %асне у &итанкама од 1. до . разреда ............................................... 22

".#. аљиве народне при&е у &итанкама од 1. до . разреда................................ 22

".6. ,е/енде и предања у &итанкама од 1. до . разреда ....................................... 22

".7. 0рае народне умотворине у &итанкама од 1. до . разреда ......................... 22

. Народна књижевност дру/и народа у &итанкама у 4р%ији....................................... 23

1'. 5и+љење у&итеља о месту народне књижевности у +ко)ској )ектири у&еника

основне +ко)е.................................................................................................................. 2

1'.1. Узорак истраживања ........................................................................................ 2

1'.2. на)иза и интерпретација резу)тата истраживања ...................................... 26

11. акљу&ак........................................................................................................................... 3'

,итература........................................................................................................................ 33

8ри)о/............................................................................................................................... 3#

1


2/36

Увод

Народна књижевност је кроз историју има)а ве)ику важност за опстанак српско/народа. 8ева&и и приповеда&и9 и уоп+те искусни и та)ентовани људи9 који су се

истица)и као у&итељи м)а*им с)у+аоцима су путем ње преноси)и %ројна и разноврсна

искуствена сазнања о животу.

Народне песме и при&е прати)е су &овека од најраније/ детињства и поставља)е

у њему основе естетско/9 мора)но/ и ети&ко/ развоја9 помажуи му да се у животним

при)икама и непри)икама са дру/има9 а)и и са самим со%ом9 )ак+е сна*е и из%ори.

4тављајуи &овека )ицем према се%и и према дру/има народне песме и при&е /ради)е

су осеај национа)но/ припадања и свест о томе ко је и ко су му %и)и преци9

поставља)е су координате људскости9 исти&уи је као најви+и идеа) према коме тре%а

да стреми сваки &овек.

!исоке естетске и посе%но ети&ке вредности народне књижевности9 раз)и&ито

су вредноване кроз историју. У време кнежевине и краљевине9 до (ру/о/ светско/ рата9

народне песме и при&е %и)е су доминантни књижевни садржај у &итанкама. $д

по)овине про+)о/ века до данас заступљеност текстова који припадају народној

књижевности константно опада. 8ос)едња ре:орма наставни п)анова и про/рама за

основну +ко)у уве)а је у наставу уместо народни песама и при&а текстове савремени

домаи и страни писаца. ;зостављене су народна епска песма Орање Марка

Краљевића9 %ајка Биберче9 нове)е Домишљато чобанче9 Све, све, али занат, %ројне

+аљиве при&е о -ри и Насредин о


3/36

1. Народна књижевност – постанак и развој

Народне песме и прозна де)а несумњиво су прво створи)и непознати даровити

песници и приповеда&и из народа. =иове песме и при&е преноси)е су се усмено са

/енерације на /енерацију. 8рво%итна песма и)и при&а мења)а је свој о%)ик9 а &есто и

садржај јер је неко од преноси)аца при)иком певања и)и при&ања додавао не+то своје9

и)и изостављао. На тај на&ин народне умотворине де)о су мно/и појединаца из разни

крајева и времена. $ва књижевност се зове народна и з%о/ то/а +то она нај&е+е

изражава оп+та сватања једне средине и једно/ народа.

$купљени око ватре људи су од давнина де)и)и своје мис)и9 осеања9 страовеи наде са својим пријатељима9 род%ином... 8онекад су има)и потре%у и да запевају и

заи/рају. )и9 увек је у центру дру+тва %ио онај који је својом песмом и)и при&ом знао

да заокупи пажњу сви присутни. 8ри&у даровито/ појединца поже)е)и су мно/и да

пренесу даље9 ме*утим9 у томе су успева)и само њему с)и&ни9 па се тако песма и)и

при&а преноси)а кроз време9 из се)а у се)о9 с /енерације на /енерацију %русеи

неспретност усмено/ израза.

>ворци народни умотворина нису има)и о%разовање сте&ено кроз +ко)у9 ве

%о/ату животну мудрост сте&ену искуством. На+а ку)тура пос)едица је мно/и

историјски превирања на овим просторима9 која су допусти)а народном пева&у да

вековима /)а&а овај дра/и камен усмено/ ствара)а+тва. На жа)ост9 а можда и на среу9

ду/овековна неписменост о%и&но/ &овека с ови простора9 омо/уи)а је да српски

народ одне/ује песме и при&е којима се дивио ?ете9 познати нема&ки песник9 као и

мно/и дру/и.

аваљујуи !уку 4те:ановиу 0ара


4/36

мно/е :ункције писане ре&и и уметни&ке књижевности. $туда је српска народна песма9

као /)авни о%)ик на+е народне књижевности9 да)еко надрас)а зна&ај и /ранице

:о)к)орно/ стварања и поста)а основни књижевно@уметни&ки израз народа9 на+а

највеа поезија9 Aна+а к)асика једина и праваA9 како је рекао !аско 8опа.

На+а народна књижевност од)икује се ве)иком разноврсно+у у тематици9

о%)ицима и поступцима из)а/ања. !и+е не/о и за једну дру/у о%)аст на+е

књижевности за њу се може реи да о%увата народни живот у ње/овој свеукупности.

8редставе о природи и космосу9 свакодневни породи&ни живот9 дру+твени односи9

емоциона)на стања9 национа)на историја9 животна мудрост и ко)ективно искуство –

све је то изражено у разним врстама народни умотворина на на&ин који је о%ез%е*ивао

нај+иру комуникативност. $д)икује је тако*е и ста%и)ан жанровски систем. ; том

страном она је %)ижа старој не/о новој књижевности. Нај/)о%а)није9 она се де)и на

поезију и прозу9 и та је поде)а утемељена на на&ину ор/анизовања јези&ки е)емената.

Нау&ници су направи)и овакву поде)уB 1

8оезију даље де)имо на )ирску9 епску и )ирско@епску.

1 CDDEFBGGHIJIKILMHIN.OMKLEKPFF.QMH


5/36

Лирске народне песме !ук је звао женским9 јер се %аве о%и&ним животом9

свакодневним стварима као +то су куа9 деца9 породица. $не се даље де)е наB

1. мито)о+ке9

2. о%редне9

3. о%и&ајне9

. породи&не9

#. љу%авне.

Епска поезија је има)а ви+еструку у)о/у у вековима који су мину)и. $сим +то

су се митови и )е/енде са&ува)и од за%орава9 народ је путем поезије ве)и&ао јуна+тво и

на)азио у њему утеу у несносним временима.

!ук је ове песме звао му+ким. -пске песме су подељене наB

1. песме старији времена@ неисторијски цик)ус

@ преткосовски цик)ус

@ косовски цик)ус

@ цик)ус 0раљевиа 5арка

@ покосовски цик)ус

2. средњи времена@ ајду&ки цик)ус

@ уско&ки цик)ус

3. новији времена

@ цик)ус ос)о%о*ења 4р%ије

@ цик)ус ос)о%о*ења Црне ?оре

Лирско-епске песме имају е)ементе )ирски RосеајностS9 епски Rдо/а*ајS и

драмски RнапетостS песама. У њи спадају %а)аде и романсе.

$сим поезије зна&ајан део народне књижевности јесте и проза. =ене од)ике су

приповедање о не&ему. (е)и се на с)едее врстеB

1. %ајка9

2. %асна9

3. нове)а9

. +аљива народна приповетка9

#. )е/енде9

6. предања9

7. кратке народне умотворине.

а нас у овом раду су занимљиве оне књижевне врсте које су у про/раму за

м)а*е разреде основне +ко)е.

2. Народна књижевност – извор мудрости

#


6/36

0њижевност промови+е едукативно – о%разовне садржаје +ироке примене и

повезана је са це)окупним људским сазнањем и искуством. Tез ње9 као места стицања

знања и о%разовања путем песни&ки с)ика9 &овекова видна поља9 видовитост усмерена

ка истини и искуство остају непотпуни9 неуо%)и&ени9 неповезани и неприступа&ни.

ато се кажеB U5удар као књи/аV.

U$в)адавање свим нивоима знања једна је од зна&ајни и е)итни књижевни

:ункција. 0ао /)авно средство оп+те просвеености9 књижевност је &есто једини извор

из које/ се сти&у о&и/)една знања о %удуности9 раду9 дру+тву и о%и&ајима људи.

$снов сваком ор/анизованом о%разовању и васпитању9 сазнајна де)атност9 књижевност

омо/уује инте/ра)но доживљавање и упознавање света у ње/овој свеоп+тој

повезаности9 неретко попут науке на нивоу &ињеница. !иртуе)ним светом који пружа

једнодимензиона)ну представу9 с)икама и су/естивним ре&има9 садржаји се на наро&ит

на&ин при%)ижавају реа)ном животу и &ине /а сватљивим и разумљивим.V 2

U8оводеи се за нау&ном теоријом9 по којој књижевност с)ужи усавр+авању

&овека и дру/им ванестетским потре%ама9 теоријско – крити&ка мисао привата да

животна мудрост9 људске вредности9 универза)не тенденције и мис)и увек мо/у да %уду

предмет де&је уметности.V 3

(е&ја књижевност упуује на до%ро и развија осеање воље и идеа)а. 4а/)едано

у це)ини9 народна књижевност је незаменљива +ко)а мора)ности. Tајке9 на пример9

својом темом и идејом9 у&е дете да и с)а%и и немони9 упорно+у и сна/ом ума9

сав)а*ују препреке и да правда и до%рота увек по%е*ују. ; оста)и о%)ици народне

књижевности као +то суB %асне9 при&е9 приповетке9 за/онетке9 пита)ице9 а посе%но

пос)овице9 јесу +ко)а мора)ни норми.

3. Циеви и зада!и народне књижевности

2 >иимир 8етрови9 во! у књи"евност за !е#у9 5е*ународни центар књижевности за децуW мајеве

де&је и/ре Нови 4ад9 Ни+B 4вен9 2'119 стр. 1"2. – 1"3.3 >иомир 8етрови9 Књи"евност за !е#у $ теори%а9 Универзитет у Новом 4адуW У&итељски :аку)тет у4ом%ору9 Ни+B 4вен9 2''#9 стр. 12#.

6


7/36

UЦиљ наставе српско/ језика јесте да у&еници ов)адају основним законитостима

српско/ књижевно/ језика на којем е се усмено и писмено прави)но изражавати9 да

упознају9 доживе и оспосо%е се да тума&е ода%рана књижевна де)а9 позори+на9

:и)мска и дру/а уметни&ка остварења из српске и светске %а+тине.

адаци наставе српско/ језика који се односе на народну књижевност %и %и)иB

@ развијање осеања за аутенти&не естетске вредности у књижевној уметностиW

@ оспосо%љавање за самоста)но &итање9 доживљавање9 разумевање9 свестрано

тума&ење и вредновање књижевноуметни&ки де)а разни жанроваW

@ упознавање9 развијање9 &ување и по+товање в)астито/ национа)но/ и ку)турно/

идентитета на де)има српске књижевности9 позори+не и :и)мске уметности9 као и

дру/и уметни&ки остварењаW

@ развијање свести о државној и национа)ној припадности9 не/овање српске

традиције и ку)туреW

@ развијање по+товања према ку)турној %а+тини и потре%е да се она не/ује иунапре*ујеW

@ васпитање у&еника за живот и рад у дуу уманизма9 истинољу%ивости9

со)идарности и дру/и мора)ни вредностиW

@ развијање патриотизма и васпитање у дуу мира9 ку)турни односа и сарадње

ме*у људима.V

". #аспитне вредности народне књижевности

0њижевност као најкомукативнија и најприступа&нија уметност може %ити

најмоније средство естетско/ и мора)но/ васпитања у&еника у настави. 0ао с)ојевито

уметни&ко де)о9 народна књижевност има )итерарну9 васпитну и за%авну :ункцију. $на

8рави)ник о наставном п)ану и про/раму за X9 XX9 XXX и XY разред основно/ о%разовања и васпитања @4)уж%ени /)асник Z4 @ 8росветни /)асник9 %р. &'()''*, )'()''*, &()''+, ()''-, &+()''- и )()''. [$вдесу по%ројани циљеви и задаци који се односе на народну књижевност.

7


8/36

представља9 &ува9 преноси и %о/ати /)авни садржај дуовне ку)туре српско/ народа.

>ако*е9 овај о%)ик књижевности о%ез%е*ује о&ување дости/нуто/ нивоа ку)туре9 развија

)итерарна интересовања и ствара)а&ке спосо%ности народа.

!аспитање путем уметности развија &овекову дуовну страну. Народна

књижевност као таква се може сматрати непроцењивим васпитним средством у раду са

децом.

U8роистек)а непосредно из педа/о+ке праксе9 из њене :и)антропске позиције9

књижевност за децу +ко)арце садржи у се%и комп)етан систем подизања )и&ности9

њено/ постављања на но/е и изво*ења на пут. UTукварV из које/ се у&и и ку)тиви+е9 она

је незаменљив инструмент у развијању уманизма9 истинољу%ивости9 со)идарности9

самопоуздања9 оптимизма9 то)ерантности9 разумевања дру/и и самокрити&ности.V #

Наставним проу&авањима остварења народне књижевности подсти&у се и

остварују снажни уметни&ки доживљаји и уживање у )епоти творевина народно/ дуа.

У&еникова спосо%ност естетско/ опажања и укуса развија се проу&авањем њене

уметни&ке вредности. 5а+тање9 асоцирање и ствара)а+тво подстакнути су у ве)икој

мери при)иком тума&ења де)а народне књижевности. 8рема томе9 проу&авање

уметни&ки вредности усмено/ ствара)а+тва у настави може допринети развијању и

оп)емењивању емоција и ствара)а&ке ма+те9 ми+љења и оцењивања естетски

вредности. >ако*е9 може помои у развијању спосо%ности )епо/ усмено/ и писмено/

изражавања9 из/ра*ивању љу%ави према књижевности9 као и потре%е да се она ста)но

доживљава9 сазнаје9 тума&и и вреднује. 8одстицањем9 развијањем и проу&авањем

уметни&ки вредности развија се љу%ав према народној књижевности9 која је основа за

уживање у )епоти усмено/ ствара)а+тва.

U$%имна је и ви+еструка примена народно/ песни+тва у мора)ном васпитању

у&еника. Це)окупан садржај мора)но/ васпитања у&еника може %ити оствариван и

подржаван уметни&ким творевинама народне поезије. $не мо/у допринети из/ра*ивању

у&ениково/ прави)но/ става према се%и9 дру/им )ицима9 &овеку уоп+те9 према свомнароду и домовини9 према дру/им народима9 према раду. >ако*е9 мо/у ви+еструко

помои у не/овању &овекови карактерни и вољни осо%ина9 као +то суB

истинољу%ље9 праведност9 крити&ност9 самокрити&ност9 оптимисти&ност и активност.

>аквом це)овитом мора)ном васпитању у&еника мо/у допринети све врсте народне

поезијеB )ирско9 епско и епско@)ирско песни+тво.V 6

# >иимир 8етрови9 во! у књи"евност за !е#у9 5е*ународни центар књижевности за децуW мајеве

де&је и/ре Нови 4ад9 Ни+B 4вен9 2'119 стр. 17.6 ндри 5и)ка9 Наставно проучавање наро!ног песништва9 Tео/радB авод за у


9/36

;стицање и процењивање уметни&ки порука народне поезије може помои

у&енику да развије свест о се%и9 својим правима и дужностима у односу на права и

дужности дру/и људи. >ако*е9 може се успе+но допринети успостављању у&еникове

свести о својим вредностима и поступцима. 4ве те поруке помажу у&енику да %оље

упозна се%е и %уде &овек у најду%љем смис)у те ре&и9 да по+тује сопствену )и&ност9

а)и и да се крити&ки самооцењује.

Народна поезија9 поред то/а +то памаже у из/ра*ивању у&ениково/ става према

самом се%и9 својим уметни&ким порукама помаже и у развијању у&ениково/ прави)но/

става према дру/им људима. Народне песме певају о интимним9 породи&ним и у

нај+ирем смис)у &овекољу%ивим осеањима и односима. У породи&ним9 љу%авним9 у

мно/им врстама о%редне )ирике9 као +то су пос)ени&ке9 свад%ене и неке врсте

о%редни песама9 среди+ње место заузимају породи&на и дру/а осеањаB љу%ав према

%о/у9 мајци9 сестри9 оцу9 &овеку уоп+те. -пска и епско@)ирска поезија тако*е у&е да

ме*уљудски односи тре%а да се заснивају на љу%ави9 искрености9 ме*усо%ном

разумевању и уважавању дру/и људи и саосеању с њима и да такви односи омо/уују

заједни&ко живљење9 ме*усо%но потпома/ање и сарадњу. Народна поезија пору&ује да

се морају поседовати и)и стеи позитивне мора)не и карактерне осо%ине као +то суB

верност9 искреност9 трпељивост9 попустљивост9 спремност за )и+авања9 потпома/ања и

жртвовања.

Народне песме9 а посе%но епска и епско@)ирска поезија исти&у позитивне и

не/ативне &овекове карактерне осо%ине и су/ери+у прави)на опредељења изме*у ове

две крајности. UУ ме*усо%ни пара)е)ни однос &есто су дово*ени с)о%одољу%ивост9

истинољу%ивост9 до%рота9 до%роуност9 прави&ност9 &еститост9 ра%рост9 одважност9

%ор%еност9 радиност9 крити&ност и самокрити&ност на једној страни9 а издаја9

дво)и&ност9 )ажљивост9 кукави&)ук9 се%и&ност9 з)о9 неправда9 на дру/ој.V 7 Народна

поезија све ове односе посматра и до&арава кроз примере позитивно/ и не/ативно/

поступања и пона+ања9 односно позитивни и не/ативни )и&ности. На тај на&ин онапомаже у&еницима да развијају своју мора)ност9 да из/ра*ују и у&вр+ују свој карактер

и да %уду крити&ни према се%и и дру/има. >ако се у&еник постепено оспосо%љава да

прави)но тума&и поступке дру/и људи као и сопствене поступке. 8роду%љује се

ње/ово сватање о ети&ким вредностима на којима тре%а да се заснивају ме*уљудски

односи и &овеков однос према сопственој )и&ности.

UУви*а се9 дак)е9 да народна поезија има мо да свестрано васпитава у&еникову

)и&ност и да је мора)но о%)икујеB да %уди и ја&а интересовања за мора)не про%)еме9 да

7 ндри 5. наведено де)о9 стр. 1#.


10/36

снажи и зао+трава у&еникова опажања мора)но/ и немора)но/ поступања9 пружа

знања о мора)у и развија спосо%ност за мора)но су*ење и оцењивање9 да усавр+ава

мора)ну свест9 васпитава вољу и из/ра*ује позитиван карактер. >акво из/ра*ивање

у&еникове )и&ности и са соција)но/ станови+та јесте свестраноB оп)емењују се ње/ова

љу%ав и поступци према дру/им људима9 ја&ају ње/ова патриотска осеања9 љу%ав

према својој земљи и народу. Zезу)тати такви васпитни утицаја народне поезије

испољавају се у прави)ном ставу васпитаника према се%и9 дру/им људима9 према

појединцу и дру+тву9 народу и домовини9 према дужностима и раду9 према трајним

мора)ним вредностима.V "

$. %&разовни зна'ај народне књижевности

U$%разовне вредности народне поезије мо/у се са/)едати на два основна п)ана.

8рви и примаран јесте онај који се ти&е у&ениково/ сазнавања високи уметни&ки

вредности остварени у народној поезији9 а дру/и се односи на она знања која

превази)азе естетске оквире и +ире се на упознавање о%јективне стварности и живота

српско/ народа онако како се пројектовао у усменој књижевности.V

;з народно/ песни+тва као %о/ато/ извора сазнања о про+)ости српско/ народа9

ње/овој традицији и животним вредностима у&еници мо/у сазнати мно/о. У народној

о%редној и нео%редној )ирици мо/у сазнати о поступцима и ми+љењу на+и предака9 о

њиовом животу и по/)еду на свет9 мора)ним ставовима9 о њиовом односу према

интимним и породи&ним осеањима9 о односу према природи9 о томе како се &овек

%орио да опстане и не из/у%и наду. 8осредством епске поезије у&еници сазнају о

историји српско/ народа9 како се ос)о%а*ао ропства9 како је упорно /)едао у свет)ију

%удуност9 уверен да е се за њу из%орити. $на открива које су дуовне вредности

помо/)е на+ем народу да опстане9 +та је на+ народ же)ео и за +та се %орио9 како %и

пре%родио све непри)ике које су /а задеси)е.

аједно са оста)им врстама народно песни+тво има)о је у)о/у коју данас има

књи/а. Усменим ствара)а+твом &ува)о се и преноси)о свако зна&ајније искуство о

појавама у природи и дру+тву9 као и сви важнији моменти из интимно/ и породи&но/

живота на+е/ народа. 4ва вреднија народна знања о предметима9 %иима9 појавама и

њиовим својствима прене+ена су у народно песни+тво и зато се за такво животно

" ндри 5и)ка9 Наставно проучавање наро!ног песништва9 Tео/радB авод за у


11/36

искуство може реи да је свео%уватно. У народној поезији пара)е)но су садржана

знања и запажања из о%јективне стварности9 а)и и митске и ре)и/ијске представе9 као и

уметни&ке с)ике и )икови.

Народна песма у&и да се до успеа и срее стиже те)есним и умним напорима. У

песмама понекад &овека спа+ава ви+а си)а9 а)и се нај&е+е са недаама из%ори

заваљујуи свом труду. У свету народне поезије у&еник може откривати и %о/атити се

животним искуством своји предака. >ако е разумети на који на&ин је усмено

ствара)а+тво развија)о свест о праву на достојнији живот и с)о%оду. У песмама

у&еници сазнају о осеањима %ратољу%ља9 родољу%ља и &овекољу%ља9 и како се ја&а)а

%ор%еност и подстица)а истрајност.

U!и+еструка сазнајна усмереност проу&авања народно/ песни+тва у настави

може се у раз)и&итом о%иму и ду%ини остваривати на појединим нивоима наставе9 а)и

је %итно да то уметни&ко ствара)а+тво %уде поступно и континуирано присутно у

наставним про/рамима9 по&ев од м)а*и разреда основне до завр+ни разреда средње

+ко)е.V 1'

(. Народна књижевност и њен практи'ни зна'ај

8роу&авање народне поезије у настави може помои у остваривању њени

практи&ни циљева9 односно стицању и развијању у&еникови спосо%ности9 умења9

радни навика и искустава.

Народно песни+тво је прено+ено усменим путем и &увано у памењу +то је

довољан раз)о/ да наставник +то је мо/уе &е+е тражи од у&еника да ову поезију у&е

напамет. На овај на&ин може се знатно помои не/овању у&ени&ко/ памења9 а тиме се

омо/уује и ја&ање пажње неоподне у проу&авању књижевноуметни&ки де)а.

\едан од примарни циљева наставе књижевности је оспосо%љавање у&еника за

раз)и&ите врсте :ункциона)но/ &итања. У проу&авању уметни&ки творевина народно/

песни+тва мо/у се применити и увеж%авати све врсте &итања у наставиB доживљајно9

интерпретативно9 истражива&ко9 уметни&ко9 )о/и&ко9 крити&ко9 ана)ити&ко –

синтети&ко9 студиозно9 повратно9 &итање с %е)ежењем. 4ве ове врсте &итања доприносе

поја&аном доживљавању уметни&ко/ текста9 ње/овој успе+нијој интерпретацији и

потпунијем остваривању сазнајни и васпитни вредности књижевне уметности.

1' ндри 5и)ка9 Наставно проучавање наро!ног песништва9 Tео/радB авод за у


12/36

Народно песни+тво има мо да у у&еницима подсти&е и развија репродуктивну

и ствара)а&ку ма+ту9 односно спосо%ност представљања. Ниједна дру/а врста народно/

песни+тва9 као народна )ирика9 у то)икој мери не подсти&е &итаоца да у примању

уметни&ки порука зами+ља9 доми+ља и ствара. UУ народној )ирици све је &есто само

на/ове+тај и нас)уивање9 јер о%и)ује нео%и&ним9 :антасти&ним с)икама %о/ате

асоцијативности9 које ваља у току рецепције актуе)изовати9 содно својим дуовним

моима се%и представити. У рецепцији епске народне поезије тре%а се%и представити

%ојеве9 јунаке9 ме/дане и мно/е дру/е ситуације у које су стављени епски јунаци. У свим

овим око)ностима неминовно %ивају ан/ажоване репродуктивна9 а пре све/а

ствара)а&ка ма+та у&еника9 које су неоподне у тума&ењу књижевноуметни&ки

остварења сви жанровски припадности.V 11

а успе+но о%ављање сви мисаони радњи неоподни за стицање знања и

самоо%разовање мо/уе је оспосо%љавати у&енике кроз проу&авање народно/

песни+тва. ;нтерпретацијом народне поезије може се код у&еника успе+но развијати

спосо%ност запажања9 упоре*ивања9 закљу&ивања9 доказивања9 апстракције9

конкретизације9 ана)изе и синтезе. >ако*е9 поја&авају се ма+та9 радозна)ост и

ствара)а&ке спосо%ности у&еника. Уко)ико се у&еници ставе у око)ности да самоста)но

ре+авају задатке9 подсти&е се и развија њиова спосо%ност за о%ављање %итни

мисаони радњи.

0ада је предмет проу&авања народна поезија9 наставник тре%а примереним

подстицајима да стрпљиво оспосо%љава у&енике да запажају %итне поступке и зна&ајне

појединости у датом де)у. 8отре%но је да у&еници ма+том оживе %итне сцене9 описе9

до/а*аје9 да свате и тума&е зна&ења уметни&ки с)ика и исказа. !еома је важно да

уо&авају структурне односе у де)у9 да истражују ствара)а&ке поступке и исти&у

уметни&ке поруке. 4амоста)на ана)иза9 процена уметни&ки вредности9 као и

доказивање закљу&ка је тако*е %итна :аза у овом процесу. Zазвијање сви ови

у&еникови спосо%ности су нај%итнији ус)ови за постизање пуни о%разовни иваспитни домета наставе књижевности. На тај на&ин се омо/уује унапре*ивање и

економи&ност наставе9 мотиви+у се у&еници за рад и оспосо%љавају се за

самоо%разовање. У&еници сти&у спосо%ност да вреднују знања и умења и да успе+но

в)адају економи&ним на&инима у&ења.

а !ука су народне умотворине сви родова %и)е ненадма+не )епоте јер су

показа)е изузетну вредност народно/ језика и доказа)е да језик тако вредни

уметни&ки де)а тре%а да постане књижевни језик. %о/ то/а је народна књижевност

11 ндри 5и)ка9 Наставно проучавање наро!ног песништва9 Tео/радB авод за у


13/36

веома по/одна за у&ениково усвајање матерње/ језика. 0роз народну књижевност он

упознаје )екси&ко %о/атство и мор:о)о+ке о%)ике9 усваја ре&ени&ку конструкцију и

ов)адава сти)ом књижевно/ језика. На оваквим основама у&еник може најуспе+није

стицати и усавр+авати своју јези&ку ку)туру.

UНародна књижевност нема само у)о/у у усвајању садржине9 )ексике9 /раматике

и синтаксе матерње/ језика9 не/о и у усвајању ритма9 ме)одије9 ње/ове музике јер9 на+

књижевни језик до извесне је мере књижевна творевина која је поник)а из ду+е

народне онако као +то је поник)а песма ње/ова9 ње/ова орнаметика9 ње/ов епски

темперамент и уоп+те ње/ова це)а ненадма+на усмена књижевност.

На основу оно/а +то је овде ре&ено о у)ози песни&ки остварења народне

књижевности у усвајању дуа матерње/ језика и стицању јези&ке ку)туре9 закљу&ује се

да народна поезија има мо да снажно подсти&е и ви+естрано развија у&еникову љу%ав

према језику предака и свом језику9 да у&енике у&и једноставном9 прецизном9 те&ном9

јасном9 &истом и )епом јези&ком изразу.V 12

Узимајуи у о%зир све напред наведено занимљиво је са/)едати ко)ико су де)а

народне књижевности заступљена у про/раму +то е %ити предмет разматрања у

с)едеем нас)ову.

). *е+а народне књижевности у Наставном п+ану и про,раму

за м+ае разреде основне ко+е

на)изом наставно/ п)ана и про/рама од 1. до . разреда основне +ко)е

утврди)и смо да је народна књижевност заступљена у сва &етири разреда9 а какав је

однос по разредима може се закљу&ити на основу пописа нас)ова ови де)а који с)еди.

/рви разред0

,ирикаB

12 ндри 5и)ка9 Наставно проучавање наро!ног песништва9 Tео/радB авод за у


14/36

Народна песмаB Славу%ак

Народна песмаB Бо"ић штапом бата

;з%ор из народне )ирике Rуспаванке и +аљиве песмеS

-пикаB

Народна при&аB Свети Сава и /а#и RTукварS

Народна при&аB 0олуб и пчела

;з%ор из народне епике R+аљиве при&е9 пос)овице9 за/онетке9 %рза)ицеS

*ру,и разред0

,ирикаB

Народна песмаB Ма%ка 1ова у ру"и ро!ила

Народна песмаB Смешно чу!о

8ороди&не и +аљиве народне )ирске песме – из%ор

-пикаB

Народна песмаB Марко Краљевић и орао

Народне приповеткеB Старо ли%ино лукавство2 Се!ам прутова

Народна при&аB Свети Сава, ота# и син

4рпске народне %ајке – из%ор

Народне %аснеB Коњ и магара#2 3иси#а и гавран

;з%ор из народно/ усмено/ ствара)а+тва R+аљиве при&е9 пос)овицеS

реи разред0

,ирикаBНародна песмаB 4ени!ба врап#а 5о!унав#а

Народна песмаB Дви%е се%е брата не имале

$%и&ајне народне )ирске песме Rиз%орS

-пикаB

Народна песмаB Марко Краљевић и бег Коста!ин

Народна %аснаB 6ук и %агње

Народна приповеткаB Свети Сава и сељак без среће

Народне приповеткеB 6етар и сун#е2 Сви%ету се не мо"е уго!ити

1


15/36

Народна %ајкаB 7ар!ак ни на небу ни на земљи

рапска народна приповеткаB 3ав и човек

етврти разред0

,ирикаB

Народна песмаB На!"њева се момак и !ево%ка

Народна песмаB 1еленче

-пикаB

Народна песмаB 1етрви#а а!амско колено

Народна песмаB Стари 6у%а!ин

Народна приповеткаB Ме/е!, свиња и лиси#а

Народна %ајкаB 5епељуга

Народна при&аB На%боље за!у"бине 13

4. *е+а народне књижевности у 'итанкама

за м+ае разреде основне ко+е

$сим о%авезне )ектире која је дата у 8ро/раму занимљиво је задржати се на

&итанкама у којима аутори поред о%авезни нас)ова мо/у да понуде и веи из%ор како

%и у&итељу о)ак+а)и рад. Увидом у %укваре и &итанке раз)и&ити издава&ки куа9

заправо они које су најзаступљеније у на+им +ко)ама9 до+)и смо до с)едеи

података. (а %и из%е/)и понављање наве+емо само де)а народне књижевности која су

13

4ви нас)ови су преузети из 8рави)ника о наставном п)ану и про/раму за X9 XX9 XXX и XY разредосновно/ о%разовања и васпитања @ 4)уж%ени /)асник Z4 @ 8росветни /)асник9 %р. &'()''*,)'()''*, &()''+, ()''-, &+()''- и )()''.

1#


16/36

из%ор аутора у – ;T$Z

Санак и!е низ ули#у2 До/и, сине, из гори#е – успаванке

9ри лов#а – +аљива народна при&а

:а!ознали сусе! – +аљива народна при&а

0ратке народне умотворине

5реативни !ентар

Tуквар @ 4имеон 5аринкови

Де!а и репа – народна при&а у с)икама

5лива патка – раз%раја)ица

а/онетке

Колико %е пет и %е!ан – индијска народна при&а

а/онетке Два %ар#а – народна при&а

Му!ри !е!и#а – народна при&а


]итанка за први разред основне +ко)е –

4имеон 5аринкови9 4)авица 5аркови

5ас и кућа – +аљива народна при&а

16


17/36

5етао и бо%е – народна при&а

-н ден доре

Коза и се!ам %арића – народна при&а

:а!ознали сусе! – народна при&а

3иси#а и миш – народна при&а

Успаванке и празни&не песме

Дивно чу!о – јеврејска народна песма

6авод за у7&енике и наставна средства

Tуквар @ !ук 5и)атови9 настасија ;вкови

Мачак и вук – народна при&а

Снегу – народна песма

:азбра%али#е

3а" и парала" – народна при&а

Народне умотворине Rза/онетке9 пос)овице9 поре*ења9 пита)ицеS

:/ава шала – народна при&а


]итанка за 1. разред основне +ко)е @ 4)авица \ованови

)атна ја%ука – народне умотворине за децу

Ка! сам био стар човек – +аљива народна при&а

5+ет

]итанка за дру/и разред основне +ко)е @ Zадми)а е̂жељ @ Zа)и

9ри кро%ача – народна при&а

НZ$(Н 0=;^-!Н$4> – ;T$Z

аљиве народне при&е R Две ленштине2 5устио би; %а њега, али неће он менеS

аљиве народне песме

8ороди&не народне песме


17


18/36

]итанка за дру/и разред основне +ко)е –

4имеон 5аринкови9 _иљана 5аринкови9 4)авица 5аркови

Zаз%раја)ица за жмурке

Народне пос)овице о пријатељству

3и%а и "!рал – руска народна %асна

3акоми мечићи – ма*арска народна при&а

3а"а и парала"а – народна при&а

Ме!ве! и !ево%чи#а – руска народна при&а

9ри кро%ача – ен/)еска народна при&а


]итанка за 2. разред основне +ко)е @ 4)авица \ованови

8

5+ет

]итанка за треи разред основне +ко)е @ Zадми)а ^ежељ @ Zа)и

5егаз – стара /р&ка при&а

5итали /а#и учитеља – пита)ице

#и, пе#и, пе# – %роја)ице

Било, па га ни%е – ре*а)ице


]итанка за треи разред основне +ко)е –


1"


19/36

Клин?чорба – народна при&а

а/онетке

Народне умотворине – пита)ице9 %рза)ице

Народне умотворине – раз%раја)ице9 пос)овице


]итанка за 3. разред основне +ко)е @ !ук 5и)атови

Очи мо%е ма%ке – јапанска успаванка

Народне умотворине

5а!е листак наранче – народне )ирске песме

Бели коњ – амери&ка народна при&а

3ав и лиси#а – народна %асна

@вез!е – ен/)еска народна %асна

5+ет

]итанка за &етврти разред основне +ко)е @ Zадми)а е̂жељ @ Zа)и

,ирске народне песме – из%ор


]итанка за &етврти разред основне +ко)е –


8


]итанка за . разред основне +ко)е @ орана $па&и9 (аница 8антови

а%е)арним приказом то %и из/)еда)о овакоB

;здава& `0)етa;здава& `0реативни

центарa;здава& `УН4a

у


20/36

Tуквар 2 7 6

]итанка 6 # 11 1 " 7 ( 2 ( 6 1

;з та%е)е се јасно види да најви+е нас)ова9 пос)е они о%авезни који су

про/рамом прописани9 посвеени народној књижевности има у %уквару издава&ке куе

Креативни #ентар R7S9 затим у %уквару @аво!а R6S9 а најмање и има у %уквару

издава&ке куе Клет R2S. 0ада су &итанке у питању ситуација је с)едеаB Клет укупно

R23S9 Креативни #ентар R1S9 а @аво! RS нас)ова посвеени народној књижевности.

4итуација по разредима је посе%но а)армантна.

У првом разреду највеи из%ор у&итељима9 мимо про/рама9 нуде аутори

издава&ке куе Креативни #ентар R"S9 затим Клет R6S9 а најмање @аво! R2S.

У дру,ом разреду ситуација је иденти&наB Креативни #ентар R7S9 Клет R#S9 док @аво! нема ни један нас)ов мимо про/рама посвеен народној књижевности +то

свакако није за пова)у.

0ада је треи разред у питању ту је ситуација не+то измењена. 0ва)итетнија је

&итанка издава&ке куе Клет која у се%и садржи јо+ 11 нас)ова мимо они који су

про/рамом прописани9 @аво! нуди 69 а Креативни #ентар .

У 'етвртом разреду стање је за%рињавајуе ако имамо у виду узрасне

мо/уности деце и потре%у да сазнају о својим коренима9 про+)ости и прецима9 а

издава&и мимо про/рама нуде само по 1 нас)ов у &итанкама издава&ке куе Клет и

@аво! и ниједан у &итанци издава&ке куе Креативни #ентар.

]ињеница је да свакако тре%а о%о/атити из%ор де)а народне књижевности у

&итанкама сви издава&ки куа9 недопустиво је да садрже само она де)а која су

о%авезна по про/раму9 јер осим у


21/36

На основу п)ана и про/рама за први разред о%авезне за о%раду су )ирска народна

песма Славу%ак и Бо"ић штапом бата. 8оменути издава&и су у својим &итанкама за

први разред уврсти)и народну песму Славу%ак9 док је песму Бо"ић штапом бата

понуди)а само издава&ка куа 0)ет. то се ти&е успаванки и +аљиви народни

песама9 сви издава&и су се од)у&и)и за песму 1а сам чу!о ви!ео9 док успаванке нема

само у &итанкама УН4@а.

;ако је за дру/и разред у про/раму предви*ена песма Смешно чу!о9 издава&ка

куа 0)ет ову песму није уврсти)а у свој из%ор9 док су народну песму Ма%ка 1ова у

ру"и ро!ила иза%ра)и сви издава&и9 као и +аљиве и породи&не народне песме.

8ре)иставајуи &итанке за треи разред издава&а 0)ет9 0реативни центар и

УН49 приметно је да песме 4ени!ба врап#а 5о!унав#а и Дви%е се%е брата не имале

садрже сви издава&и. $%и&ајне народне )ирске песме тако*е имају сви издава&и.

У про/раму за &етврти разред основне +ко)е предви*ене народне песме

На!"њева се момак и !ево%ка и 1еленче уврсти)а су сва три издава&а.

.A)A >пске наро!не песме у читанкама о! &A !о *A разре!а

!е у дру/ом разреду &итанке сви издава&а прате про/рам те садрже и епску

народну песму Марко Краљевић и орао.

У &итанкама за треи разред поменути издава&а на)ази се епска народна песма

Марко Краљевић и бег Коста!ин предви*ена про/рамом.

Tа)ада 1етрви#а а!амско колено и епска народна песма Стари 6у%а!ин

заступљене су у &итанкама сва три издава&а9 како је и предви*ено про/рамом за &етврти

разред.

.AA Наро!не ба%ке у читанкама о! &A !о *A разре!а

У дру/ом разреду9 издава&ка куа 0)ет од)у&и)а се за српску народну %ајку

Bела. У треем разреду сва три издава&а су испо+това)а про/рам и у &итанку уне)а

народну %ајку 7ар!ак ни на небу ни на земљи. 8о про/раму за &етврти разред

предви*ена је народна %ајка 5епељуга и има је код сва три издава&а. ;здава& УН4

опреде)ио се и за народну %ајку ,ужи&ки 4р%а која се зове


22/36

На основу про/рама за дру/и разред о%авезне су народне %асне Коњ и магара# и

3иси#а и гавран. Народна %асна 3иси#а и гавран на)ази се и у &итанци издава&а 0)ет и

УН49 док народна %асна Коњ и магара# постоји само у УН4@овој &итанци.

8о про/раму за треи разред предви*ена је народна %асна 6ук и %агње и она је

заступљена код сва три издава&а. ;здава& УН4 је издвојио и народну %асну 3ав и

лиси#а9 као и ен/)еску народну %асну @вез!е.

.A+A


23/36

5егаз – стара /р&ка при&а

3ав и човек – арапска народна при&а


Колико %е пет и %е!ан – индијска народна при&а

Дивно чу!о – јеврејска народна песма

3и%а и "!рал – руска народна %асна

3акоми мечићи – ма*арска народна при&а

Ме!ве! и !ево%чи#а – руска народна при&а

9ри кро%ача – ен/)еска народна при&а



Очи мо%е ма%ке – јапанска успаванка

Бели коњ – амери&ка народна при&а


@вез!е – ен/)еска народна %асна


24/36

подаци %и)и од користи у&итељима у даљем раду9 а)и и подстицај за нека нова

истраживања и свео%уватније са/)едавање ово/ про%)ема.

5етодом !ескриптивне анализе ана)изирани су прикупљени извори са намером

да проу&имо и представимо педа/о+ку стварност онаквом каква јесте9 а)и и да укажемо

на у)о/у и зна&ај народне књижевности у м)а*им разредима основне +ко)е.

>еника која је кори+ена је анкетирање. ;спитаницима су у писаној :орми

постављана питања на која су писмено од/овара)и. На овај на&ин настоја)и смо да

утврдимо ми+љења9 ставове и судове испитаника о наведеном про%)ему. 0ао

инструмент истраживања кори+ен је анкетни упитник. 8итања су затворено/ типа. У

првом де)у упитника дата су питања оп+те/ и )и&но/ карактера.

5и+љења у&итеља – практи&ара за ову про%)ематику су посе%но важна јер су

они директно укљу&ени у реа)изацију садржаја народне књижевности п)анирани

про/рамом и дати у %укварима и &итанкама. ;страживањем су о%уваени у&итељи из

три +ко)еB $сновна +ко)а U(есанка 5аксимовиV у ?рде)ици R2' у&итељаS9 $сновна

+ко)а Uца 4инадиновиV у 8редејану R7 у&итеља S и $сновна +ко)а U!ук 0ара


25/36

Zадни стаж до 2 3@# 6@1' 11@1# 16@2' 21@2# 26@3' 31@3#36 и

ви+е

b у просвети 1 2 # 2 1 7 G 1

b у дру/им

де)атно@

стима

1 1

0раDикон &B Zадни стаж

На основу та%е)е и /ра:икона можемо закљу&ити да најви+е има у&итеља са

радним стажом изме*у 16 и 2' /одина9 затим са 26 – 3'9 па 6 – 1'9 а најмање у&итеља са

преко 3' /одина стажа. ко се узме у о%зир радни стаж може се реи да је о/ромна

веина испитаника са око 2' /одина рада у просвети9 док је занемарљив %рој они који

су ради)и у дру/им де)атностима пре запо+љења у струци.

&'A )A Eнализа и интерпрета#и%а резултата истра"ивања

4)едее две та%е)е и)уструју ми+љење у&итеља о заступљености народне

књижевности у &итанкама за м)а*е разреде основне +ко)е према с)едеим

параметримаB

1S присуство народне књижевности и подврста народне књижевности9

2#


26/36

2S присуство народне књижевности и радна средина испитаника RсеоскаG

ур%анаS.

9абела )A cреквенција од/овора испитаника на питање +та мис)е о заступљености

народне књижевности у &итанкама за м)а*е разреде основне +ко)е

@аступљеност наро!не

књи"евности у читанкама за

мла/е разре!е основне школе

аступљеност

недовољно довољно преви+е %ез од/овора

b d b d b d b d

Народна књижевност Rуоп+теS # 139d 3' 43=3> ' 'd 1 29"d

,ирске народне песме 1' 279"d 23 639d 3 4=3> ' 'd

-пске народне песме 12 3393d 22 6191d 2 #96d ' 'd

Народне %ајке " 2292d 27 )$> 1 29"d ' 'dНародне %асне 7 19d 2" ))=4> 1 29"d ' 'd

аљиве народне при&е 21 $4=3> 1# 197d ' 'd ' 'd

,е/енде и предања 26 )2=2> 1' 279"d ' 'd ' 'd

0рае народне умотворине 7 19d 2" ))=4> 1 29"d ' 'd

На основу та%е)е можемо закљу&ити да су у&итељи ми+љења да је народна

књижевност у довољној мери R"393dS заступљена у &итанкама за м)а*е разреде основне

+ко)е. >ако*е9 сматрају да су народне %ајке R7#dS9 народне %асне R779"dS и краенародне умотворине R779"dS у ве)икој мери присутне у &итанкама9 а изја+њавају се да

је недовољно )е/енди и предања R7292dS9 као и +аљиви народни при&а R#"93dS.

анемарљив је %рој они који су ми+љења да поједини врсти народне књижевности

има преви+е у +ко)ској )ектири9 при &ему се највеи проценат R"93dS односи на

)ирске и епске R#96dS народне песме. $ви подаци потвр*ују и претодно утвр*ено

стање када је ре& о де)има народне књижевности у &итанкама.

Узимајуи у о%зир ана)изу про/рама и &итанки доминантни издава&а у


27/36

који поти&у из сеоски средина има)и јаснију с)ику о про+)ом временском тренутку9 с

о%зиром да живе у про+иреним породицама9 па мо/у у раз/овору са старијим

&)ановима породице да се о%авесте о мно/о &ему.

9абела A cреквенција од/овора испитаника на питање о заступљености народне

књижевности у &итанкама за м)а*е разреде основне +ко)е у односу на средину


књи"евности у читанкама за

мла/е разре!е основне школе

4редина

ур%ана сеоска

b d b d

Недовољно 3 1697d 2 1191d

(овољно 1# 43=3> 16 44=9>

8реви+е ' 'd ' 'd

УкупноB 1" 1''d 1" 1''d

$вде видимо да веина испитаника9 независно од средине у којој се реа)изује

настава Rсеоска ""9d9 ур%ана "393dS9 сматра да је народна књижевност довољно

заступљена у +ко)ској )ектири. Не+то је веи %рој испитаника 1697d у ур%аној

средини у односу на сеоску 1191d који сматра да је народна књижевност недовољно

заступљена у &итанкама за м)а*е разреде основне +ко)е. 8римед%а је на месту9 јер

/радској деци9 као +то смо напред истак)и9 јо+ ви+е недостају мно/и појмови који се

ти&у про+)ости9 ку)туре и традиције на+е/ народа9 а +то се о%радом де)а народне

књижевности може успе+но сазнати.

9абела *B на&ај и вредности народне књижевности у м)а*им разредима основне +ко)е

по ми+љењу у&итеља

@нача% и вре!ност наро!не

књи"евности

васпитни о%разовни практи&ни

b d b d b d

5а)и 2 #96d 1 29"d 11=1>

4редњи 1# 197d 22 (1=1> 22 6191d

!е)ики 1 $2=)> 13 3691d 1' 279"d

27


28/36

0раDикон )B на&ај и вредност народне књижевности

>а%е)а и /ра:икон јасно показују да је ми+љење испитаника позитивно када је о

вредности народне књижевности ре&. ;спитаници сматрају да народна књижевност има

највеи васпитни зна&ај9 не+то мање о%разовни9 а најмање препознају њен практи&ни

зна&ај. 4а овим подацима можемо се де)ими&но с)ожити. >а&но је да ова де)а имају

немерљиви васпитни зна&ај9 а)и никако не тре%а занемарити ни практи&ни зна&ај9 јер

ако о%ез%едимо ква)итетну наставну интерпретацију и до%ру везу изме*у теорије и

праксе9 онда емо умно/оме утицати на развој соција)не инте)и/енције у&еника9

емоциона)ни развој и успе+но сна)ажење у му)тиетни&ком окружењу какво је на+е.

(е)а народне књижевности зна&ајно доприносе и о&увању породице као основне

е)ије дру+тва9 смањењу насиља9 :ормирању система прави вредности9 естетско/укуса9 %о/атству емоциона)но/ света у&еника9 не/овању ори/ина)ности9 ја&ању

самопоуздања и самоостварења свако/ појединца. 8осе%но најм)а*има је %итно да

&итајуи ова де)а свате да су м)ади у про+)ости на+е/ народа до%ија)и вр)о

од/оворне и затевне задатке и у)о/е и тако потвр*ива)и своју )и&ност9 +то данас &есто

није с)у&ај.

9абела +B 8роцена у&итеља у ко)икој мери је заступљена народна књижевност

дру/и народа у &итанкама у 4р%ији


књи"евности !руги;

наро!а у читанкама у

Срби%и

недовољно довољно преви+е

b d b d b d

11 3;=(> 23 639d 2 #96d

2"


29/36

0ада је о заступљености народне књижевности дру/и народа ре& може се реи

на основу до%ијени података Rта%е)а #S да је заступљеност де)а народне књижевности

дру/и народа у &итанкама у 4р%ији9 по ми+љењу испитаника9 на задовољавајуем

нивоу. 5ада9 није занемарљив проценат они који мис)е да то ипак није довољно

R3'96dS.

;мајуи у виду простор на коме живимо9 који је раскрсница мно/и путева и

место укр+тања %ројни ку)тура свакако %и тре%а)о повеати %рој де)а народне

књижевности дру/и народа како у про/раму9 тако и у &итанкама.

0раDикон B 8роцена у&итеља9 на основу искуства у раду са &итанкама раз)и&ити

издава&а9 о заступљености народне књижевности у њима.

На овом /ра:икону се може уо&ити да у&итељи на основу сво/ искуства у раду са

&итанкама раз)и&ити издава&а сматрају да је народна књижевност подједнако

заступљена у &итанкама сви издава&а. ;пак9 један %рој испитаника сматра да веу

пажњу овом де)у књижевности посвеују издава&ке куе 0)ет и УН4. 8о узору на

ове издава&е9 а имајуи на уму кљу&не задатке које тре%а реа)изовати када је о

национа)ном васпитању ре& свакако и дру/е издава&ке куе тре%а да поведу ра&уна о

месту народне књижевности у својим у


30/36

преноси)о9 свако зна&ајније искуство о појавама у природи и дру+тву9 сви важнији

моменти из &овеково/ интимно/ и породи&но/ живота.

аваљујуи !уку 4те:ановиу 0ара


31/36

8оставља се питање да )и је народна књижевност у свет)у ре:орме +ко)ства

заузе)а своје зас)ужено место у +ко)ској )ектири. (о%ијено ми+љење веине у&итеља

показује да је васпитна у)о/а народне књижевности доминантна9 мада су и о%разовни и

практи&ни зна&ај на завидном нивоу. ;страживањем спроведеним ме*у у&итељима смо

сазна)и даB

1S сматрају да су народна књижевност и њене подврсте у довољној мери

заступљене у +ко)ској )ектири9 мада сматрају да је недовољно )е/енди и предања као и

+аљиви народни при&а.

2S у сеоским срединама не постоји мања потре%а за садржајима народне

књижевности9 не/о у /радским9 јер у&еницима данас недостају дра/оцена сазнања о

про+)ости %ез о%зира на средину у којој живе.

3S сматрају да народна књижевност има ве)ику васпитну вредност9 да је

о%разовни зна&ај не+то мањи9 а практи&ни најмањи. Zаз)о/ томе видимо у9 недовољном

повезивању сазнато/ са )и&ним искуством у&еника и недовољнј примени нау&ено/ ван

+ко)е9 у свакодневном животу.

S мис)е да је заступљеност народне књижевности дру/и народа у &итанкама у

4р%ији доста ве)ика. 5ада9 један %рој сматра да и је недовољно R3'96dS.

#S мис)е да веина издава&а у својим &итанкама даје %о/ат из%ор де)а народне

књижевности.

На основу све/а изнето/ може се дои до закљу&ка да народна књижевност

заузима видно место у +ко)ској )ектири у&еника м)а*и разреда основне +ко)е9 како у

про/раму9 тако и у &итанкама. ;спитани у&итељи препознају ве)ику васпитну9

о%разовну и практи&ну у)о/у ово/ де)а књижевности. 5ада9 ана)изом смо утврди)и9

постоји потре%а да се9 како про/рам тако и &итанке поједини издава&а9 додатно о%о/ате

)е/ендама9 предањима и +аљивим при&ама9 као и краим народним умотворинама.

4)и&на је ситуација и када је ре& о де)има народне књижевности дру/и народа. $во је

мо/уе постии у директним контактима са представницима 5инистарства просвете9науке и тено)о+ко/ развоја као и са представницима издава&ки куа. На тај на&ин %и

до+)а до изражаја ве)ика васпитна9 о%разовна и :ункциона)на вредност ово/ де)а

књижевности9 а)и и разви)а љу%ав најм)а*и према ку)турним тековинама српско/

народа.

31


32/36

Литература

&A ндри 5. R17SB Наставно проучавање наро!ног песништва9 Tео/радB авод за

у


33/36

A eор*еви9 \. R17SB Савремене тен!ен#и%е у избору образовни; са!р"а%а и

васпитања9 На+а +ко)а9 Tања ,ука.

*A eор*еви@5и)о+еви9 Н. R11SB Народна књижевност у савременој настави – увод

у истраживање поетике народне књижевности9 . R2'11SB во! у књи"евност за !е#у9 5е*ународни центар књижевности

за децуW мајеве де&је и/ре Нови 4ад9 Ни+B 4вен.

&&A 4тојанови T. R2'1SB 5етоди&ки приступ де)има народне књижевности9 0о!ишњак

читељског Dакултета у 6рању9 2'1.

&)A 4тојанови T. R2'12SB (е)а народне књижевности у :ункцији о&увања национа)но/

и ку)турно/ идентитета и му)итку)тура)но/ васпитања , у ри:унови9 8еда/о+ки :аку)тет9 \а/одина9 стр.3@#6.

&A 4тојанови T. R2'11SB Народна књижевност у +ко)и данас9 у Наука и политика9

:и)о)о+ке науке9 з%орник са скупа9 књ.#G19 уред. 5и)о+ 0ова&еви9 Универзитет у

;сто&ном 4арајеву9 cи)озо:ски :аку)тет 8а)е9 стр.2@2.&*A 4тојанови T. R2'13SB !аспитне вредности текстова у &итанкама за м)а*е разреде

основне +ко)е9 у Књи"евност и њена улога у васпитању и образовању !е#е

школског узраста, тематски з%орник9 уред. 4ун&ица (ени9 У&итељски :аку)тет

!рање9 стр.3#1@361.

&+A Наставни п)ан и про/рам за X9 XX9 XXX и XY разред основно/ о%разовања и

васпитања @ 4)уж%ени /)асник Z4 - 8 росветни /)асник , %р . &'()''*,

)'()''*, &()''+, , ( )''- , &+()''- и ) ( )''.

33


34/36

&-A Неди9 !. R172SB Наро!на књи"евност9 4рпска књижевност у књижевној критици9

књ.2 Но)ит9 Tео/рад

-)ектронски извориB

1. CDDEF BGG HIJIKILMHIN .OMKLEKPFF .QMH

8ри)о/

У/?Н?5

Documents

Mesto narodne knjizevnosti u skolskoj lektiri ucenika OS - Marija Nikolic def..doc