Metal Studio - Uputstvo (Build 1100)

Metal StudioProgram za crtanje metalnih konstrukcija uputstvo za rad sa programom (Build 1110)

Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

Sadraj1. UVOD ............................................................................................... 11.1 1.21.2.1 1.2.2

Potrebna konfiguracija raunara .............................................................1 Instalacija programa.............................................................................1Pojedinana instalacija programa ................................................................ 1 Mrena instalacija..................................................................................... 9

1.3 1.4 1.5 1.6

Deinstalacija programa ....................................................................... 16 Pokretanje programa .......................................................................... 18 Osnovna koncepcija programa ............................................................. 20 Simboli koji se koriste u programu........................................................ 23

2. POZICIJE SKLOPOVA...................................................................... 252.1 Pozicije sklopova ................................................................................ 25

3. TAPOVI ........................................................................................ 273.1 3.2 3.3 Novi tap u izgledu ............................................................................. 27 Novi tap u preseku............................................................................ 30 Postojei tap .................................................................................... 31

4. LIMOVI........................................................................................... 354.1 4.2 4.3 4.4 Novi lim u izgledu .............................................................................. 35 Novi lim u preseku ............................................................................. 37 Oblikovanje lima ................................................................................ 41 Postojei lim...................................................................................... 43

5. OBLlKOVANJE TAPOVA I LIMOVA ................................................. 465.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 5.7 5.8 Oblikovanje krajeva tapa ................................................................... 46 Zadavanje ravni odsecanja tapa.......................................................... 47 Oblikovanje spoja dva tapa pod uglom................................................. 48 Zadavanje rupe u tapu ili limu ............................................................ 48 Oduzimanje na mestu prodora sa drugim entitetom ................................ 49 Podela tapa...................................................................................... 50 Editovanje oblikovanja ........................................................................ 50 Promena konture lima......................................................................... 51


6. SPOJNA SREDSTVA......................................................................... 536.1 6.2 6.3 6.4 6.5 Serija zavrtnjeva................................................................................ 53 Novi var - kota .................................................................................. 59 Novi var simbol u izgledu.................................................................. 63 Novi var simbol u preseku ................................................................ 65 Kotiranje postojeeg simbola vara ........................................................ 66

7. REFERENCE .................................................................................... 687.1 7.2 7.3 7.4 7.5 7.6 Kotiranje tapa ili lima ........................................................................ 68 Kota zavrtnja..................................................................................... 69 Proizvoljna kota ................................................................................. 71 Vaenje preseka ................................................................................ 72 Vaenje detalja.................................................................................. 74 Simbol preseka .................................................................................. 74

8. EDIT ENTITETA .............................................................................. 778.1 8.28.2.1 8.2.2 8.2.3 8.2.4

Baza pozicija ..................................................................................... 77 Naredba Edit entiteta ........................................................................ 83Editovanje tapova i pogleda na tapove.................................................... 84 Editovanje lima ...................................................................................... 86 Editovanje kota ...................................................................................... 88 Editovanje simbola preseka...................................................................... 89

8.3 8.4 8.5

Edit serije zavrtnjeva .......................................................................... 90 Ravnanje entiteta............................................................................... 91 Promena pozicije i sklopa .................................................................... 93

9. PODEAVANJE PRIKAZA ENTITETA ................................................ 969.1 9.2 9.3 9.4 9.5 9.6 9.7 Promena razmere............................................................................... 96 Osveavanje vidljivosti........................................................................ 97 Prikaz entiteta ................................................................................... 97 Konfiguracije prikaza entiteta............................................................. 100 Podeavanje vidljivosti Metal Studio-ovih entiteta (VIDLJIVOST) ........... 101 Promena prikaza 2D3D .............................................................. 103 Okvir crtea .................................................................................... 105

10. KREIRANJE BAZA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU ........ 10710.1 10.2 Baza profila ..................................................................................... 107 Baza zvrtnjeva................................................................................. 111


10.3 10.4 10.5

Baza duina zavrtnjeva ..................................................................... 114 Baza materijala konstrukcije .............................................................. 115 Baza materijala zavrtnjeva ................................................................ 116

11. RADIONIKI CRTE.................................................................... 11711.1 11.2 11.3 Radioniki crte tapa ....................................................................... 117 Radioniki crte lima......................................................................... 124 Radioniki crtei celog sklopa............................................................. 124

12. PODEAVANJE PARAMETARA KOJE PROGRAM KORISTI U SVOM RADU.......................................................................................... 12812.1 12.2 12.3 12.4 Podeavanje boja i fontova za Metal Studio-ove entitete (PARAMETRI) ... 128 Definisanje stilova kotiranja Metal Studio-ovih entiteta (STILOVI KOTIRANJA) .................................................................................... 130 Funkcionalnost................................................................................. 132 Podeavanje razmere crtea .............................................................. 136

13. IZVETAJ ................................................................................... 13713.1 13.2 Pregled i kretanje kroz izvetaj .......................................................... 138 Formatiranje izvetaja ...................................................................... 140Format hartije...................................................................................... 141 Margine .............................................................................................. 142 Zaglavlje ............................................................................................. 143 Tekst .................................................................................................. 146 tapovi i limovi - specifikacija ................................................................ 147 Profili - reklapitulacija ........................................................................... 151 Limovi - reklapitulacija .......................................................................... 153 Zbirna reklapitulacija ............................................................................ 154 Reklapitulacija zavrtnjeva po sklopovima ................................................. 156 Reklapitulacija zavrtnjeva ...................................................................... 157 Reklapitulacija podlonih ploica ............................................................. 158 Pomona tablica ................................................................................... 159

13.2.1 13.2.2 13.2.3 13.2.4 13.2.5 13.2.6 13.2.7 13.2.8 13.2.9 13.2.10 13.2.11 13.2.12

13.3 13.4 13.5 13.6 13.7

tampanje izvetaja ......................................................................... 161 Eksport na crte............................................................................... 162 Povratak u prozor za crtanje .............................................................. 162 Zbirna rekapitulacija......................................................................... 162 Grupisanje sklopova ......................................................................... 164


14.UVOZ GEOMETRIJE IZ TOWER-A ................................................. 16614.1 14.2 Eksport u Metal Studio ...................................................................... 166 Import u Metal Studio ....................................................................... 167


1

1. UVOD1.1 Potrebna konfiguracija raunaraKako program Metal Studio radi u okruenju programa AutoCAD, to je za njegovo pokretanje neophodno da na Vaem raunaru bude ispravno instaliran operativni sistem Windows, kao i sam AutoCAD (verzija 2007 ili novija). to se tie minimalne konfiguracije raunara, ona je odreena zahtevima Windows operativnog sistema i programa AutoCAD, pa ako ove aplikacije mogu da rade na Vaem raunaru, onda e sigurno i Metal Studio raditi ispravno.

1.2

Instalacija programa

Za ispravnu instalaciju programa neophodno je da imate instalacioni CD i odgovarajui hardlock. Kako postoje i pojedinane i mrene verzije naih programa, a i razliiti tipovi hardlock-ova (pojedinani, mreni, vremenski ogranieni), to morate znati i serijski broj instalacije. Uloga ovog serijskog broja je da sa univerzalnog instalacionog CD-a pripremi instalaciju za Va hardlock. Svaki korisnik ima jedinstven serijski broj instalacije i on odreuje kako tip instalacije, tako i reim rada programa. U sluaju da naknadno dokupite neki od modula programa, dobiete novi serijski broj, pri emu stari vie nee vaiti. Program moete instalirati samo ako posedujete pravo instaliranja programa, a to znai da morate imati pravo pristupa sistemu Administrator. Za razliku od instalacije, za korienje programa nema ogranienja. Pre instalacije programa Metal Studio, neophodno je da program AutoCAD bude bar jednom startovan, u suprotnom instalacija nee biti izvrena. Vano: Kako Windows ima poseban tretman prema USB ureajima, nemojte stavljati hardlock na raunar pre nego to Metal Studio-v instalacioni program to bude zahtevao od Vas. Ako to ipak grekom uradite, odmah prekinite Windows-ovu automatsku proceduru instalacije drajvera. Ovo upozorenje se svakako odnosi samo na prvo postavljanje USB hardlock-a na raunar. Nakon prve instalacije programa Metal Studio, USB hardlock moete slobodno postavljati i skidati sa datog raunara.

1.2.1

Pojedinana instalacija programa

Sa instalacionog CD-a pokrenite program \Metal Studio\Setup.exe, nakon ega e program prvo proveriti da li je ranije ve instaliran drajver za hardlock, i ako nije automatski e ga instalirati. U sluaju da ste USB hardlock pre instalacije programa prikljuili na raunar, neophodno je da ga prvo izvuete, a odmah zatim ponovo postavite na USB port (resetovanje porta).


2

Upaljena lampica na USB hardlock-u oznaie njegovo ispravno postavljanje Kada ste postavili hardlock aktivirajte komandno polje OK, nakon ega e otpoeti instalacija. U sluaju da se ne radi o prvoj instalaciji programa na dati raunar, prethodno opisana procedura bie preskoena i instalacija e odmah otpoeti. Na ekranu e se pojaviti dijalog sledeeg izgleda:

Iz zatvorene liste izaberite jezik instalacije i aktivirajte komandno polje OK.


3

Za nastavak instalacije, aktivirajte komandno polje Next.

U centralnom delu dijaloga nalazi se ugovor koji propisuje uslove korienja programa. Dobro ga prouite, i samo u sluaju da se slaete sa njim postavite na ukljueno stanje prekida Slaem se sa ugovorom. Nakon toga bie dostupno i komandno polje Next, ijim aktiviranjem se procedura instalacije nastavlja.


4

U ovom dijalogu, odreuje se da li se radi o pojedinanoj ili pak mrenoj instalaciji programa. Klikom mia na ikonu Pojedinana, postavite ovaj tip instalacije za tekui i aktivirajte komandno polje Next. U sluaju da na Vaem raunaru nije instaliran program AutoCAD, pojavie se odgovarajue obavetenje, nakon ega e procedura instaliranja programa Metal Studio biti prekinuta.

Ukoliko je na vaem raunaru instalirano vie verzija programa AutoCAD, otvorie se dijalog sledeeg izgleda:

U prikazanom dijalogu se vri izbor verzije programa koju elite da instalirate. Napomenuemo da se aktiviranjem komandnog polja Back, u bilo kom dijalogu, moete vratiti na prethodni korak instalacije, dok pomou komandnog polja Cancel moete odustati od cele procedure instalacije programa. Za nastavak instalacije, postavljanjem na ukljueno stanje


5 odgovarajueg prekidaa, izaberite eljenu verziju AutoCAD -a i aktivirajte komandno polje Next.

U edit polju Vlasnik licence upiite taan naziv Vae firme, obzirom da e se taj podatak ispisivati u dnu svake strane hartije Vaeg projekta. Napomenuemo da ste se ugovorom prethodno obavezali da napiete ispravno ime korisnika licence. U edit polju Registracioni broj paljivo zadajte taan serijski broj instalacije, koji ste dobili od Vaeg distributera. Nakon ovoga, aktivirajte komandno polje Next.

U ovom dijalogu se zadaje mesto na disku na kome je potrebno instalirati program. Ako niste zadovoljni ponuenom putanjom, imate mogunost ili da u edit polju Instalacioni direktorijum zadate proizvoljno mesto na disku, ili da klikom na komandno polje , koje se nalazi sa desne strane ovog edit polja, odaberete eljenu putanju. Kada ste odredili mesto na disku, za nastavak instalacije aktivirajte komandno polje Next. U sluaju da je u zadatom direktorijumu za instalaciju ve ranije instaliran program, pojavie se dijalog koji Vam omoguuje da zadrite postojee konfiguracione datoteke, ili da ih zamenite sa novim.


6

Da biste se lake odluili za jednu od programom predvienih akcija, naveemo listu datoteka u kojima se uvaju podaci koji su dostupni za promenu u toku rada sa programom: MetalStudio.$bks MetalStudio.$bp MetalStudio.$bpk MetalStudio.$brcl MetalStudio.$brcs MetalStudio.$btpk MetalStudio.$dzv MetalStudio.$cws MetalStudio.$eds MetalStudio.$mk MetalStudio.$mss MetalStudio.$mtz MetalStudio.$omi MetalStudio.$op MetalStudio.$prf MetalStudio.$pv MetalStudio.$pz MetalStudio.$rbk MetalStudio.$skl MetalStudio.$sklp Baza konfiguracija prikaza Baza propisa Baza parametara kotiranja Baza podataka radionikog crtea lima Baza podataka radionikog crtea tapa Baza tekstova proizvoljne kote Baza duina zavrtnjeva Baza imena korisniki definisanih simbola varova Konfiguraciona datoteka koja se kreira pomou naredbe Parameteri Baza materijala konstrukcije Baza materijala zavrtnjeva Baza korisniki definisanih preseka Baza najee korienih preseka Baza opreme zavrtnjeva Baza profila Baza parametara varova Baza parametara kote zavrtnjeva Podaci o Toolbar-u Stil kote lima Stil kote pogleda na lim

MetalStudio.$skrcl Stil kote radionikog crtea lima MetalStudio.$skrcs Stil kote radionikog crtea tapa MetalStudio.$sks Stil kote tapa


7 MetalStudio.$sksp MetalStudio.$ssp MetalStudio.$szc MetalStudio.$zav MetalStudio.$har Stil kote pogleda na tap Stil kote simbola preseka Baza parametara serija zavrtnjeva Baza parametara zavrtnjeva Baza tipskih hartija koje se koriste pri kreiranju izvetaja (specifikacija, rekapitulacija)

Direktorijum u koji se ove datoteke snimaju zavisi od operativnog sistema: Windows XP Windows Vista Windows 7 C:\Documents and Settings\Ime korisnika\Application Data \Radimpex\ Metal Studio\ C:\Users\Ime korisnika\AppData\Roaming\Radimpex\Metal Studio\ C:\Users\Ime korisnika\AppData\Roaming\Radimpex\Metal Studio\

Ako ste u toku ranijeg rada sa programom, sve baze prilagodili svojim potrebama, preporuujemo da aktivirate komandno polje Yes, to e dovesti samo do instaliranja izvrnih programa, dok e konfiguracione datoteke ostati nepromenjene.

Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Next, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj instalaciji.


8

Aktiviranjem komandnog polja OK, instalacioni program e zavriti svoj rad. U sluaju da hardlock nije prikljuen na raunar, program e obustaviti postupak instalacije i izdae odgovarajue upozorenje.

Ako je pak hardlock prikljuen na raunar, a pogreili ste pri zadavanju registracionog broja, komandno polje Next e biti nedostupno za aktiviranje. U samom dijalogu program e napisati informaciju da je zadat pogrean registracioni broj.

U ovom sluaju Vam preostaje da se pomou komandnog polja Back vratite na dijalog za zadavanje registracionog broja i da ga zadate ispravno.


9

1.2.2

Mrena instalacija

Da bi program mogao da radi na svim raunarima u mrei, neophodno je da meu njima bude uspostavljen barem jedan od protokola: TCP/IP, NETBIOS ili IPX. Sam postupak mrene instalacije, odvija se u dva koraka. U prvom se na disk servera instalira serverska instalacija, a u drugom se sa diska servera vri klijentska instalacija, na svim terminalima na kojima je potrebno izvravati program. Pored toga, na serveru mora biti stalno podignut (aktivan) HASP License Manager, program koji kontrolie rad mrenog hardlock-a. Kako server slui samo za postavljanje hardlock-a, i smetanje izvrnih programa, to performanse servera uopte ne utiu na brzinu rada programa. Mnogo je vanije da sama mrea bude dovoljno brza, kako bi se provera prisustva hardlock-a to bre odvijala. Serverska instalacija Kako performanse servera ne utiu na brzinu rada programa, to za server moete proglasiti bilo koji raunar u mrei. Znai, bitno je da na njemu bude izvrena serverska instalacija programa, prikaen mreni hardlock i podignut HASP License Manager. Obzirom da pri instalaciji, program u Registry upisuje niz podataka koji su neophodni za rad izvrnog programa, to je potrebno da se na server log-ujete kao Administrator. Na serveru, sa instalacionog CD-a pokrenite program \Metal Studio\Setup.exe, i sprovedite potpuno isti postupak kao i kod pojedinane instalacije. Sve ranije opisano za postavljanje USB hardlock-ova vai i ovde. Svakako da je u ovom sluaju, za tip instalacije potrebno odabrati ikonu Mrena.

Instalacija HASP License Manager-a Nakon zavrene serverske instalacije programa, potrebno je na serveru instalirati program HASP License Manager. Sa instalacionog CD-a pokrenite program \Hasp\LMSETUP.EXE.


10

Aktiviranjem komandnog polja Next, otvara se sledei dijalog:

Ponuena su dva naina instalacije: Application (nhsrvw32.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows aplikaciju. Service (nhsrvice.exe), koja e instalirati HASP License Manager kao Windows servis.

Instalacija HASP License Manager-a kao Windows aplikacije Ukoliko se izabere nain instalacije Application (nhsrvw32.exe) i aktivira komandno polje Next, pojavie se dijalog u kome se moe podesiti (ili prihvatiti predloeni) instalacioni direktorijum HASP License Manager-a.


11

Izborom komandnog polja Next, otvorie se dijalog u kome se moe izabrati da se program stavi u Startup Folder i automatski startuje pri svakom pokretanju Windows-a (a nakon Login-a). Ukoliko se to ne izabere, onda se HASP License Manager mora svaki put startovati preko: Start Programs HASP License Manager HASP License Manager.

Izborom komandnog polja Next, u ovom ali i u nekoliko narednih dijaloga, doi e se do kraja instalacije HASP License Manager-a. Instalacija HASP License Manager-a kao Windows servisa Ovaj nain instalacije omoguava automatsko startovanje HASP License Manager-a pri svakom podizanju (restartu) raunara i to pre Login procedure. Ovaj nain je naroito pogodan za prave servere jer eliminie potrebu za bilo kakvom administracijom. Rad sa HASP License Manager-om Znak da je HASP License Manager aktivan je postojanje ikone u Taskbar-u:


12

Crvena ikona oznaava da je HASP License Manager aktivan Duplim klikom mia preko ove ikone, pojavie se maksimizovani prozor HASP License Manager-a.

Izborom naredbe Exit, prozor HASP License Manager-a moete opet minimizovati. U sluaju da ovaj program nije stratovan na serveru, neete moi da pristupite mrenom hardlock-u ni sa jednog od povezanih raunara u mrei, ime e biti onemoguen i sam rad izvrnog programa. Napomenuemo da ukoliko elite da program izvravate i na serveru, morate i na njemu izvriti klijentsku instalaciju programa, na isti nain kao i na ostalim raunarima na mrei. Klijentska instalacija Sa raunara na kome elite da radite sa programom potrebno je da se pozicionirate na disk servera, i iz direktorijuma gde je prethodno izvrena serverska instalacija pokrenete instalacioni program Setup.exe. Znai klijentska instalacija se ne vri sa instalacionog CD-a, ve sa diska servera, i to iz direktorijuma gde je izvrena serverska instalacija. Ako niste menjali default putanju koju je instalacioni program ponudio pri serverskoj instalaciji, onda se ona nalazi na disku servera u direktorijumu C:\Metal Studio Server\.

Za nastavak klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next.


13

U ovom dijalogu se vri izbor vrste klijentske instalacije. U sluaju da se izabere Klijentska instalacija bez kopiranja izvrnih fajlova sa servera na radnu stanicu, na klijentsku mainu se nee kopirati ni jedan izvrni fajl. Umesto toga program e se startovati pozivanjem izvrnih fajlova direktno sa servera. Ova varijanta je pogodna za male, brze i slabo optereene mree i prednost joj je u tome to je mogue neuporedivo lake auriranje i instalacija novih verzija programa. Naime, instalacijom nove verzije programa na serveru, svi klijenti automatski dobijaju novu verziju. U sluaju da se izabere Klijentska instalacija sa kopiranjem izvrnih fajlova sa servera na radnu stanicu, tada e se svi izvrni fajlovi iskopirati na klijentsku mainu. Ova varijanta je pogodna za mree sa veim brojem korisnika, mree koje su optereenije ili mree koje imaju manju propusnu mo. Prednost joj je to ne izaziva poveanje mrenog saobraaja i zaguenje servera pri startovanju, a samim tim se program bre startuje. Da bi se instalirala novija verzija, potrebno je posle serverske instalacije ponovo izvriti klijentsku instalaciju na svakom raunaru. Nakon izbora vrste klijentske instalacije, aktivirajte komandno polje Next. U sluaju da na Vaem raunaru nije instaliran program AutoCAD, pojavie se odgovarajue obavetenje, nakon ega e procedura instaliranja programa Metal Studio biti prekinuta.

Ukoliko je na vaem raunaru instalirano vie verzija programa AutoCAD, otvorie se dijalog sledeeg izgleda:


14

I ovde je, isto kao i kod pojedinane instalacije programa, potrebno odabrati verziju programa koju elite da instalirate. Nakon izbora eljene verzije, aktivirajte komandno polje Next.

U ovom dijalogu potrebno je zadati mesto na disku, gde e biti instalirana klijentska instalacija, i aktivirati komandno polje Next.


15

Program sada prikazuje sve parametre koje ste u toku klijentske instalacije postavili, i ako ste zadovoljni njima, potrebno je da miem kliknete na komandno polje Next, nakon ega e otpoeti sam proces instalacije programa. Ubrzo, na ekranu e se pojaviti informacija o uspeno sprovedenoj klijentskoj instalaciji.

Prethodno opisani postupak klijentske instalacije sprovedite i na ostalim raunarima u mrei, na kojima elite da koristite program.


16

1.3

Deinstalacija programa

U sluaju da elite ponititi instalaciju programa, kod operativnog sistema Windows XP je potrebno da iz Start menija aktivirate opciju Settings Control Panel.

U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Add or Remove Programs i otvorie se dijalog sledeeg izgleda:

U prikazanoj listi svih instaliranih programa selektujte program Metal Studio i aktivirajte komandno polje Change/Remove. U sluaju da elite ukloniti serversku instalaciju, selektujte program Metal Studio Server, a u sluaju klijentske instalacije program Metal Studio Client. Kako je ovo destruktivna akcija, to e program zahtevati njenu potvrdu.


17

Aktiviranjem komadnog polja Yes, otpoee postupak deinstalacije, a na ekranu e se ubrzo pojaviti informacija o uspenom deinstaliranju programa.

Aktiviranjem komandnog polja OK, program Metal Studio bie definitivno uklonjen sa raunara, a Windows e se vratiti na osnovni izgled dijaloga za deinstalaciju ranije instaliranih programa. Kod operativnih sistema Windows Vista i Windows 7 potrebno je da iz Start menija aktivirate opciju Control Panel.

U otvorenom prozoru, duplim klikom mia aktivirajte ikonu Programs and Features i otvorie se dijalog sledeeg izgleda:


18

U prikazanoj listi svih instaliranih programa selektujte program Metal Studio i aktivirajte komandno polje Uninstall/Change. Ukoliko elite ukloniti serversku instalaciju, selektujte program Metal Studio Server, a u sluaju klijentske instalacije program Metal Studio Client. Dalja procedura je ista kao kod operativnog sistema Windows XP.

1.4

Pokretanje programa

Kako program u svom radu stalno proverava prisustvo hardlock-a, to ga pre samog pokretanja programa obavezno postavite na USB port vaeg raunara. Sam program se pokree iz Start menija izborom opcije Programs Radimpex Metal Studio. U sluaju klijentske instalacije, potrebno je odabrati opciju Programs Radimpex Metal Studio Client. U oba sluaja, na ekranu e se ubrzo pojaviti prvo ulazna maska, a potom i sam izgled programa Metal Studio.


19

Sada je potrebno da zadate glavnu razmeru crtea, na nain koji je opisan u poglavlju Podeavanje razmere crtea. Prilikom prvog startovanja programa, Toolbar-ovi sa ikonama svih Metal Studio-vih naredbi su postavljeni na crtakoj povrini AutoCAD-a i potrebno ih je rasporediti po obodu povlaenjem miem. Dodatne operacije sa Toolbar-ovima (iskljuivanje, ukljuivanje, pravljenje novih ili modifikacija postojeih) odvijaju se pomou AutoCAD-ove naredbe Tools Customize Toolbars, ije je funkcionisanje objanjeno u dokumentaciji programa AutoCAD.


20

1.5

Osnovna koncepcija programa

Program Metal Studio je pisan u programskm jeziku C++ i pomou biblioteke ObjectARX vezan za AutoCAD, to znai da ne moe raditi samostalno, ve iskljuivo u okruenju programskog paketa AutoCAD (verzije 2007 i novije). Komande programa Metal Studio su smetene u padajuem meniju Metal Studio i u Toolbaru Metal Studio i mogu se ravnopravno pozivati sa oba mesta. Program Metal Studio u toku rada pravi vei broj razliitih vrsta meusobno zavisnih i povezanih objekata i entiteta (entiteti su objekti koji se iscrtavaju). Ti objekti i entiteti u sebi sadre sve neophodne numerike i geometrijske podatke koji se mogu editovati i menjati. U svakom trenutku rada sa programom mogue je generisati specifikaciju, rekapitulaciju i radionike crtee tapova i limova. Hijerahija objekata i entiteta u programu Metal Studio je sledea:

Dokument

Sklop

Crte Instanca Pozicija Instanca Instanca Instanca

Na vrhu se nalazi glavni objekat Dokument, vlasnik svih drugih objekata i entiteta. Jedan crte sadri samo jedan jedini Dokument. Ispod dokumenta u hijerahiji se nalazi objekat Sklop koji se odnosi na jednu odreenu fiziku celinu konstrukcije. U jednom Dokumentu moe postojati vie Sklopova. Ispod Sklopa u hijerarhiji se nalazi objakat Pozicija koja se odnosi na podatke o elementu konstrukcije kojeg karakteriu oblik i materijal, i moe se odnositi na tap ili lim. Pozicije koje se odnose na tapove nazivamo Pozicijama tapova a Pozicije koje se odnose na limove nazivamo Pozicijama limova. U jednom Sklopu moe postojati vie Pozicija (do 1000). Entiteti su objekti sa grafikom prezentacijom (iscrtavaju se), a najvaniji entiteti su Instance.


21 Instance su grafike prezentacije neke odreene Pozicije tapa odnosno Pozicije lima. Jedna pozicija moe imati vie instanci, odnosno na crteu se moe pojaviti na vie mesta i u vie razliitih pogleda. Postoje dve vrste instanci - materijalne i nematerijalne: - Materijalne instance su tap i Lim i one su nosioci oblika i prostorne geometrije. Za njih se moe smatrati da su fiziki opipljive. - Nematerijalne instance su Pogled na tap i Pogled na lim i one su ravanska slika dobijena na osnovu neke materijalne Instance koju smo posmatrali u odreenom pogledu. Od jedne materijalne Instance mogue je napraviti proizvoljan broj nematerijalnih - izborom razliitih pogleda na materijalnu Instancu. Pri promeni materijalne instance koja je predstavljena na odreenom pogledu, dinamiki se menja i slika na tom pogledu. I materijalne i nematerijalne instance je mogue kotirati, editovati i menjati. Zato to su nematerijalne instance samo ravanske slike, od nematerijalnih instanci nije mogue dobiti druge nematerijalne instance.


22

Na prvoj slici je prikazan ravanski crte, dok je na drugoj slici prikazan 3D model entiteta sa prve slike, tako da se jasno vidi koje su instance materijalne a koje ne. Ostale vrste entiteta su reference, zavrtnji i pomoni entiteti. - Reference su entiteti koji slue za obeleavanje instanci i prikazivanje podataka o tim instancama. To nisu samostalni entiteti jer je njihov ivotni vek uslovljen postojanjem instance na koju pokazuju - za koju su i napravljeni. U reference u programu Metal Studio spadaju Kote i Kote varova. - Zavrtnji su entiteti koji slue za prikazivanje zavrtnjeva. Kao i reference nisu samostalni elementi i njihov ivotni vek je uslovljen postojanjem instance (tapa ili lima) koja je nosilac objekta koji se zove Serija zavrtnjeva. I zavrtnjevi, kao i instance mogu da budu materijalni (stvarni zavrtnji) i nematerijalni (pogled na zavrtnje). - Pomoni entiteti slue za predstavljanje raznih vrsta informacija - simbola preseka, visinskih koordinata i ostalih obeleavanja. Ostale napomene: - Kao i u AutoCAD-u, svo celokupno crtanje se izvodi u AutoCAD-ovim crtakim jedinicama, pri emu se u okviru naredbe Razmera, za svaki crte posebno, definie emu odgovara jedna AutoCAD- ova jedinica. Uobiajeno je da se postavljanje razmere izvri prilikom zapoinjanja novog crtea. - Gotovo sve AutoCAD-ove naredbe za manipulaciju sa elementima crtea (Erase, Copy, Mirror, Move, Rotate, ...), imaju isto dejstvo i nad entitetima iz programa Metal Studio. Pored toga, ovi entiteti imaju ugrane i specificne grip-ove, ijim razvlaenjem se moe lako uticati na njihovu geometriju. Program e svakako voditi rauna da se sve promene napravljene u AutoCAD-ovom grafikom editoru automatski primene na sve ostale zavisne elemente crtea, obezeujui neprekidnu aurnost trenutnog stanja na crteu.


23

1.6

Simboli koji se koriste u programu

U toku instalacije programa Metal Studio na lokalni disk raunara se kopiraju i datoteke sa simbolima koje program koristi u radu. SymDim.dwg SymBolt.dwg SymWeld.dwg Datoteka sa simbolima profila koji se mogu prikazati u koti. Datoteka sa simbolima zavrtnjeva. Datoteka sa simbolima koji se mogu prikazati u koti vara (simboli oznaka varova, simbol za montani var, itd.).

Direktorijum u koji se datoteke kopiraju zavisi od operativnog sistema: Windows XP Windows Vista Windows 7 C:\Documents and Settings\Ime korisnika\Application Data \Radimpex\ Metal Studio\ C:\Users\Ime korisnika\AppData\Roaming\Radimpex\Metal Studio\ C:\Users\Ime korisnika\AppData\Roaming\Radimpex\Metal Studio\

Ove datoteke se mogu menjati, odnosno mogu se dodavati, brisati i editovati simboli u njima. Kreiranje simbola je veoma jednostavno, nacrta se pomou AutoCAD-ovih naredbi, a zatim se od njega napravi Block pomou AutoCAD-ove naredbe Make Block. Bitno je da ime Block-a bude opisno, zato to se preko njega simbol poziva u programu. Obzirom da su simboli u stvari obini Block-ovi za njihovo eventulno menjanje se koriste odgovarajue AutoCAD-ove naredbe. Da bi se ovi simboli kasnije ispravno postavili na crte neophodno je pri njihovom kreiranju ispotovati odreena pravila. Gabarit simbola u datoteci SymDim.dwg ne treba da bude vei od 20x20 AutoCAD-ovih jedinica (ACU), a pri kreiranju Block-a za referentnu taku treba izabrati centar gabarita. Kod simbola koji se isporuuju uz program gabarit je prikazan kao kvadrat sive boje, a referentna taka je obeleena crvenim krstiem.


24 Simbole u datoteci SymBolt.dwg treba crtati tako da je 1ACU=1mm, a za referentnu taku pri kreiranju Block-a treba izabrati centar simbola.

Gabart simbola u datoteci SymWeld.dwg ne treba da bude vei od 30x20 AutoCAD-ovih jedinica (ACU), a pri kreiranju Block-a za referentnu taku treba izabrati donji levi ugao gabarita. Kod simbola koji se isporuuju uz program gabarit je prikazan kao pravougaonik sive boje, a referentna taka je obeleena crvenim krstiem.

Pored menjanja postojeih mogu se kreirati i potpuno nove datoteke sa simbolima. Izbor datoteka koje e program koristiti u radu vri se u dijalogu naredbe Funkcionalnost.


25

2. POZICIJE SKLOPOVA2.1 Pozicije sklopovaIzborom naredbe Pozicije sklopova, iz padajueg menija Metal Studio ili , otvara se dijalog sledeeg izgleda: klikom mia na ikonu

Izgled dijaloga za definisanje pozicija sklopova U centralnom delu dijaloga nalazi se lista sa svim pozicijama sklopova koje se nalaze u sastavu crtea. Ovde se pod pojmom Pozicija sklopova, podrazumeva naziv konstruktivnog elementa kome e se pridruiti entiteti koji se kasnije budu iscrtavali. Pozicija sklopa se na crteu ne vidi (fiziki nije opipljiva), ve je njena uloga samo da entitete koji se iscrtavaju na crteu grupie u odreene celine. N Naziv Kolona u kojoj se nalaze redni brojevi pozicija sklopova. Kolona sa imenima svih pozicija sklopova. Pri otvaranju novog crtea, program automatski kreira jednu poziciju sklopa i po default-u joj dodeljuje naziv noname. Sa leve strane naziva pozicije sklopa, nalazi se marker koji oznaava da li je datoj poziciji sklopa ve pridruena neka pozicija tapova ili limova ili nije. Simbol oznaava da je sklop prazan, dok simbol oznaava da je datoj poziciji sklopa pridruen bar 1 entitet. Edit polje za unos vrednosti sa kojom e sve koliine tapova i limova pri izradi specifikacije biti pomnoene. Dugme ijim se aktiviranjem u listu dodaje nova pozicija sklopa. Dugme ijim se aktiviranjem iz liste uklanja trenutno selektovana pozicija sklopa. Dugme ijim se aktiviranjem trenutno selektovanoj poziciji sklopa vri promena poloaja u listi (na gore).

Koliina

Dodaj Brii

Gore


26 Dole Dugme ijim se aktiviranjem trenutno selektovanoj poziciji sklopa vri promena poloaja u listi (na dole).

Izborom dugmeta OK dijalog e biti zatvoren, a trenutno selektovana pozicija sklopa u listi postae tekua, odnosno svi entiteti koji se nadalje budu iscrtavali, bie pridrueni tako postavljenoj tekuoj poziciji sklopa.


27

3. TAPOVI3.1 Novi tap u izgleduIzborom naredbe Novi tap u izgledu iz padajueg menija Metal Studio ili otvara se dijalog u kome se kreira nova pozicija tapa: izborom ikone

Izgled dijaloga za definisanje tapa u izgledu Dijalog je podeljen na dva dela, tako da se u desnom delu definie popreni presek tapa, a u levom se nalazi prikaz tapa u izgledu izabranog poprenog preseka i svih podataka vezanih za tu poziciju. Sklop Pozicija Zatvorena lista za izbor neke od ranije definisanih pozicija sklopova. Zatvorena lista koja prikazuje sve slobodne pozicije koje odgovaraju postavljenoj tekuoj poziciji sklopa. Bilo koja od pozicija iz liste se moe postaviti za tekuu. Potrebno je naglasiti da je slobodna pozicija samo ona koja nije zauzeta ni tapovima ni limovima. Edit polje za unos dodatne oznake pozicije tapa koja e se ispisivati u koti (njeno postavljanje u koti bie objanjeno u poglavlju Parametri). Edit polje u kome se zadaje proizvoljan komentar pozicije tapa koji e se ispisivati u koti. Iz zatvorene liste moete izabrati neku od ranije definisanih konfiguracija stilova kotiranja. Preview koji se nalazi levo od ove liste prikazuje izgled kote koji odgovara izabranom stilu.

D.o. Komentar Stil kotiranja


28 Specifikacija Check box pomou koga se odreuje da li tap ide u specifikaciju ili ne.

Konfiguracija prikaza Zatvorena lista za izbor neke od ranije definisanih konfiguracija prikaza entiteta, koja e se primenjivati i za sve naredne nacrtane tapove. Dugme ijim se aktiviranjem otvara dijalog Prikaz entiteta, u kome je mogue promeniti trenutni prikaz tapa (rad u ovom dijalogu bie objanjen u poglavlju 9.3). Definisanje poprenog preseka tapa Tip preseka Zatvorena lista za izbor tipa preseka. U listi se nalaze svi tipovi valjanih profila iz baze profila (I, IPE, ...) i tipski preseci (pravougaoni, T-presek, ...) koji se definiu zadavanjem njihovih dimenzija. Izborom jednog od ponuenih preseka iz liste, u desnom delu dijaloga e se pojaviti izgled selektovanog preseka sa iskotiranim svim potrebnim podacima.

Razloiti na limove Check box koji je dostupan samo u sluaju da je iz liste izabran neki od tipskih preseka (T-presek, I-presek, sanduasti, otvoreni). Njegovim ukljuivanjem omogueno je da se preseci ovog tipa razloe na ravne limove. Fiziki posmatrano, od tapova ovih poprenih preseka pravi se niz novih tapova pravougaonog poprenog preseka. Profil Zatvorena lista u kojoj se nalaze svi valjani profili odreenog tipa za koje postoje podaci u bazi. Od pojedinih profila, izborom odgovarajuih dugmia, mogue je kreirati i viedelne preseke. Ukoliko je u listi za tip preseka izabran neki od tipskih preseka ova lista nee biti aktivna. Zatvorena lista za izbor neke od ranije definisanih vrsta elika.

Materijal

Upotrebljeni preseci Sadre listu svih preseka koji se nalaze na crteu, razvrstanih po sklopovima kojima pripadaju. Desnim klikom mia na neki od upotrebljenih preseka pojavljuje se padajui meni sa opcijom Dodaj meu najee koriene, ijim izborom e se selektovani presek automatski ubaciti u listu najee korienih preseka. Otvaranjem novog fajla i ova lista e se uitavati. Ukoliko elite da neki od preseka izbacite iz liste potrebno je selektovati isti, a zatim iz padajueg menija koji se otvara na desni klik mia, izabrati opciju Ukloni iz najee korienih. Ravnanje Ravnanje preseka se moe obavljati na dva naina: selektovanjem jedne od ponuenih taaka sa desnog crtea, pri emu e se lokalni koordinatni sistem tapa automatski postaviti u izabranu taku, i pomou parametara koji se nalaze desno od ovog crtea. Vrh Dno Levo Nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegov vrh nalazi na zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema tapa. Nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegovo dno nalazi na zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema tapa. Nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegova leva ivica nalazi na zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema tapa.


29 Desno Teite Nakon izbora ove naredbe presek e biti tako pomeren da se njegova desna ivica nalazi na zadatom rastojanju e od lokalnog koordinatnog sistema tapa. Slui za ponitavanje prethodno zadatih ravnanja i teite preseka postavlja u default poloaj, tako da se poklapa sa lokalnim koordinatnim sistemom tapa. Trenutno postavljena vrednost u edit polju e= ne utie na aktiviranje ovog dugmeta. Edit polje za unos ugla za koji e se presek zarotirati (pozitivan smer ugla raste u pravcu suprotnom od smera kazaljke na satu). Edit polje za zadavanje rastojanja teita preseka od lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 2. Edit polje za zadavanje rastojanja teita preseka od lokalnog koordinatnog poetka u pravcu lokalne ose 3. Dugme ijim se aktiviranjem izlazi na crte. Na crteu se vri izbor dve take ije e meusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost, koja e biti smetena u odgovarajue edit polje. Ogledalo 2 Ogledalo 3 Rot + Rot Edit Dugme ijim se aktiviranjem dobija slika u ogledalu odabranog preseka, a preslikavanje se vri oko lokalne ose 2. Dugme ijim se aktiviranjem dobija slika u ogledalu odabranog preseka, a preslikavanje se vri oko lokalne ose 3. Dugme ijim se aktiviranjem vri rotacija preseka za ugao od 45 stepeni u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu. Dugme ijim se aktiviranjem vri rotacija preseka za ugao od 45 stepeni u smeru kretanja kazaljke na satu. Dugme ijim se aktiviranjem otvara dijalog za editovanje tankozidnih preseka. Bie aktivno samo u sluaju da je neki od tankozidnih preseka izabran iz liste Tip preseka.

Ugao D2 D3

U desnom delu dijaloga prikazan je izabrani presek i njegove lokalne ose, a u gornjem levom uglu tog crtea prikazane su koordinate trenutnog poloaja mia u odnosu na lokalni koordinatni poetak. Aktiviranjem dugmeta OK ulazi se u proceduru za postavljanje jedne ili vie instanci tapa, kojima e biti pridrueni svi podaci zadati u dijalogu, a komandna linija dobija sledei oblik: Prva taka (pojedinaan unos) [Polilinija/pRavougaonik/Krug/kOntinualan unos/krAj] : Pojedinaan unos Ukoliko je aktivan ovaj nain crtanja omogueno je crtanje veeg broja tapova koji ne moraju da se nadovezuju jedan na drugi, tako da poetak sledeeg tapa, ne mora da bude u krajnjoj taki prethodno nacrtanog. Program automatski svakom tapu dodeljuje redni broj pozicije. Kontinualan unos Ukoliko je aktivan ovaj nain crtanja svi tapovi su meusobno povezani i crtanje se obavlja tako to krajnja taka prethodno nacrtanog tapa predstavlja poetnu taku narednog tapa, to zapravo predstavlja crtanje


30 polilinije. Svaki segment polilinije predstavlja jedan tap, a svakom od njih program automatski dodeljuje redni broj pozicije. Polilinija Geometrija tapa definie se selektovanjem proizvoljne polilinije sa crtea.

Pravougaonik Crtanje tapova koji e predstavljati pravougaonik. Krug Crtanje tapova krunog oblika.

Ako ste se odluili da geometriju tapa odredite crtanjem proizvoljne linije, nakon izbora prve take na komandnoj liniji e se pojaviti nova poruka: Sledea taka [Luk/ Nazad]: Luk Nazad Crtanje lunih tapova. Slui za ponitavanje izbora prve take.

Izborom podopcije Kraj komanda se zavrava, a svim nacrtanim tapovima bie pridrueni podaci zadati u dijalogu.

3.2

Novi tap u preseku

Izborom naredbe Novi tap u preseku iz padajueg menija Metal Studio ili otvara se dijalog u kome e se prvo kreirati nova pozicija tapa, a nakon izborom ikone toga pristupiti postavljanju jedne ili vie instanci tapa, koje se u zavisnosti od potreba korisnika, mogu na crte postaviti kao popreni pogledi na tap ili materijalne instance upravne na ravan crtanja.

Izgled dijaloga za definisanje tapa u preseku


31 Dijalog je podeljen na dva dela, tako da se u desnom delu definie presek tapa, a u levom se nalazi prikaz poprenog pogleda na tap kao i svi podaci vezani za tu poziciju. Rad u ovom dijalogu je identian radu u dijalogu za definisanje tapa u izgledu, tako da ga neemo ponovo opisivati (vidi poglavlje 3.1). L= Edit polje za zadavanje duine tapa u preseku. Dugme ijim se aktiviranjem izlazi na crte i vri izbor dve take, ije e meusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost, koja e biti smetena u odgovarajue edit polje. Ispod desnog crtea se nalaze dva prekidaa pomou kojih se odreuje da li e se na crte postavljati nematerijalne ili materijalne instance tapova. Postaviti kao pogled na popreni presek tapa Na crte se postavlja nematerijalna instanca tapa, odnosno instanca koja predstavlja pogled na popreni presek tapa. Postaviti kao instancu upravnu na ravan crtea Na crte se postavlja materijalna instanca tapa upravna na ravan crtea. Nakon definisanja preseka potrebno je selektovanjem jedne od ponuenih taaka, rasporeenih po gabaritu poprenog preseka na crteu koji se nalazi u levom delu dijaloga, izabrati referentnu taku za postavljanje tapa na crte. Izabrana referentna taka e biti oznaena crvenom bojom. Aktiviranjem dugmeta OK ulazi se u proceduru za postavljanje tapa, kome e biti pridrueni svi podaci zadati u dijalogu, a sa komandne linije se zahteva da odredite poloaj referentne take na crteu: Referentna taka [krAj] : Nakon zadavanja referentne take komandna linija dobija novi izgled, u kome se od korisnika zahteva da unese ugao nagiba tapa u odnosu na horizontalu: Ugao [krAj] : Ova komanda ima cirkularni karakter tako da se od korisnika ponovo zahteva unos referentne take i ugla, a iz komande se izlazi izborom podopcije Kraj sa komandne linije.

3.3

Postojei tap

Komanda Postojei tap se koristi kada je potrebno na neko drugo mesto na crteu postaviti instancu ranije kreirane pozicije tapa. Izborom ove naredbe, iz padajueg , otvara se dijalog sledeeg izgleda: menija Metal Studio ili klikom mia na ikonu


32

Izgled dijaloga za izbor postojee pozicije tapa Sklop Stil kotiranja Zatvorena lista iz koje se za tekuu moe postaviti bilo koja od ranije definisanih pozicija sklopova. Iz zatvorene liste moete izabrati neku od ranije definisanih konfiguracija stilova kotiranja. Preview koji se nalazi levo od ove liste prikazuje izgled kote koji odgovara izabranom stilu. Check box pomou koga se odreuje da li tap ide u specifikaciju ili ne. Check box koji omoguava da se neki od postojeih tapova na crteu postavi na neko drugo mesto, s tim to e taj tap predstavljati poduni pogled na tap i to od izabrane referentne take, pa do take koja se zada na crteu.

Specifikacija Reprezent

U levom delu dijaloga prikazana je lista sa svim do tada definisanim pozicijama tapova u okviru tekue pozicije sklopa. N Kolona u kojoj se ispisuje redni broj pozicije tapa. Za pozicije tapova koje imaju podpozicije (instance iste pozicije koje se razlikuju samo po poloaju rupa od serija zavrtnjeva), pored rednog broja prikazivae se znak *. Edit polje za unos dodatne oznake pozicije tapa koja e se ispisivati u koti. Kolona u kojoj se ispisuje tip, oznaka i duina pozicije tapa, a ispred ove kolone se nalazi i kolona sa simbolom tog preseka, koja je obeleena roze bojom ako je broj komada tapova nula. U ovoj koloni se prikazuje vrsta elika. Edit polje u kome se zadaje proizvoljan komentar pozicije tapa koji e se ispisivati u koti.

D.o. Opis

Mat. Komentar

U desnom delu dijaloga nalazi se prozor koji je predvien za prikaz selektovane pozicije tapa.


33 Vrsta prikaza Zatvorena lista iz koje se za tekui moe postaviti jedan od tri predviena naina prikaza selektovane pozicije: Izgled tapa i poprenog preseka - prikazan je izgled i popreni presek selektovane pozicije tapa. Elementi iz tekueg sklopa - prikazane su instance svih pozicija tapa iz tekueg sklopa, a poloaj instanci selektovane pozicije je jasno naznaen. Svi elementi - prikazane su instance svih pozicija tapova iz svih pozicija sklopova, a poloaj instanci selektovane pozicije je jasno naznaen. Prekida ijim izborom e selektovana pozicija tapa na crte biti postavljena kao tap u izgledu.

U izgledu

U poprenom preseku Prekida ijim izborom e selektovana pozicija tapa na crte biti postavljena kao tap u preseku. Postaviti kao pogled na popreni presek tapa Na crte se postavlja nematerijalna instanca selektovane pozicije koja predstavlja pogled na popreni presek tapa. Postaviti kao instancu upravnu na ravan crtea Na crte se postavlja instanca selektovane pozicije materijalnu instancu tapa upravnu na ravan crtea. Ugao koja predstavlja

Edit polje za unos ugla za koji e se presek zarotirati (pozitivan smer ugla raste u pravcu suprotnom od smera kazaljke na satu). Dugme ijim se aktiviranjem izlazi na crte i vri izbor dve take, ije e meusobno rastojanje odrediti potrebnu vrednost, koja e biti smetena u odgovarajue edit polje.

Rot Rot +

Dugme ijim se aktiviranjem vri rotacija preseka za ugao od 90 stepeni u smeru kretanja kazaljke na satu. Dugme ijim se aktiviranjem vri rotacija preseka za ugao od 90 stepeni u smeru suprotnom od kretanja kazaljke na satu.

Konfiguracija prikaza Zatvorena lista za izbor neke od ranije definisanih konfiguracija prikaza entiteta, koja e se primenjivati i za sve naredne postavljene tapove. Dugme ijim se aktiviranjem otvara dijalog Prikaz entiteta, u kome je mogue promeniti trenutni prikaz entiteta. U prozoru u kome je prikazana selektovana pozicija tapa potrebno je izabrati referentnu taku, klikom na jednu od ponuenih taaka koje se nalaze rasporeene po gabaritu tapa. Referentna taka je oznaena crvenim simbolom. Nakon aktiviranja dugmeta OK, program e zatvoriti dijalog i sa komandne linije zahtevati da odredite poloaj referentne take na crteu: Referentna taka: Nakon zadavanja referentne take komandna linija dobija novi izgled, u kome se od korisnika zahteva da unese ugao nagiba tapa u odnosu na horizontalu:


34 Ugao: Ukoliko se na crte postavlja reprezent, poloaj mia pri zadavanju ugla e odrediti i njegovu duinu. Duina reprezenta moe se zadati i sa komandne linije.


35

4. LIMOVI4.1 Novi lim u izgleduPomou ove naredbe kreira se nova pozicija lima i na crte postavlja instanca lima koji se vidi u izgledu. Geometrija lima se zadaje crtanjem proizvoljne polilinije, ili izborom neke od ponuenih opcija sa komandne linije. Prva taka [Polilinija/pRavougaonik/Krug]: Polilinija Pravougaonik Krug Geometrija lima se zadaje selektovanjem proizvoljne polilinije sa crtea. Crtanje lima pravougaonog oblika. Crtanje lima krunog oblika.

Nakon definisanja geometrije lima sa crtea se moe izabrati neki postojei tap ili lim sa kojim e se on ravnati po dubini, pa komandna linija dobija novi izgled. Selektovanje entiteta za ravnanje [Izlaz] : Izbor entiteta za ravnanje se moe izvriti i naknadno iz dijaloga ove naredbe.

Na levom crteu u dijalogu prikazuje se zadata geometrija lima, entitet za ravnanje i linija preseka koji se prikazuje na desnom crteu. Sklop Lista iz koje se vri izbor tekue pozicije sklopa.


36 Pozicija U ovoj listi se prikazuju sve slobodne pozicije koje odgovaraju postavljenoj tekuoj poziciji sklopa. Bilo koja od pozicija iz liste se moe postaviti za tekuu. Edit polje za unos proizvoljnog teksta (dodatne oznake) koji se pridruuje rednom broju pozicije lima. Poloaj dodatne oznake u odnosu na redni broj pozicije se zadaje u dijalogu naredbe Parametri, a predviene su tri mogunosti: ispred, iza i umesto rednog broja pozicije. Za dodatnu oznaku vae isti parametri prikaza kao za redni broj pozicije. Edit polje za unos proizvoljnog komentara koji se moe prikazati u koti lima. Iz zatvorene liste moete izabrati neku od ranije definisanih konfiguracija stilova kotiranja. Preview koji se nalazi levo od ove liste prikazuje izgled kote koji odgovara izabranom stilu. Check box ije stanje odreuje da li e lim ii u specifikaciju. Edit polje u kome se zadaje debljina lima. Zatvorena lista iz koje se bira materijal lima. Ova lista se moe dopuniti pomou naredbe Baza materijala konstrukcije. Pomou naredbe Novi lim u izgledu na crte se moe istovremeno postaviti vie paralelnih instanci kreirane pozicije lima. Sve instance su prikazane u tabeli, u kojoj je tekua instanca oznaena posebnom bojom. Ravnanje po dubini se vri nezavisno za svaku od njih, i to unoenjem rastojanja instance od ravni crtea u odgovarajue polje u koloni Z [mm] ili izborom taaka sa desnog crtea. Ovaj drugi nain bie posebno objanjen. Ubacivanje nove instance lima u tabelu. Brisanje tekue instance iz tabele.

D.o.

Komentar Stil kotiranja

Specifikacija Debljina lima Materijal Z [mm]

Dodaj Brii

Pomeranje ose preseka Lako se moe desiti da osa preseka ne prelazi preko entiteta za ravnanje, pa je omogueno i njeno pomeranje. Prvo se pritine dugme Pomeranje ose preseka, nakon ega osa postaje crvena, a zatim se izborom take sa levog crtea odredi novi poloaj ose preseka. Napomenuemo da osa preseka mora presecati zadati lim. Izbor pogleda Iz zatvorene liste, koja se nalazi ispod levog crtea, vri se izbor jedne od ponuenih ravni preseka, kao i pogled na nju. Sadraj liste zavisi od poloaja lima na crteu. Izbor entiteta za ravnanje Dugme koje omoguava izlazak na crte i izbor entiteta za ravnanje. Ravnanje lima izborom taaka sa desnog crtea U svim presenim takama segmenata konture entiteta za ravnanje postavljeni su kruii, a jedan od njih je uvek prikazan posebnom bojom, to znai da je ta taka trenutno selektovana kao referentna taka za ravnanje lima. Promena referentne take se vri tako to se pokaziva mia postavi iznad nekog od kruia i kada on promeni boju pritisne se levo dugme mia. Kada se pokaziva mia postavi iznad nekog od kruia u gornjem levom uglu crtea program prikazuje rastojanje u pravcu Z ose od njega do referentne take. Instanca lima koja je selektovana u tabeli, na ovom crteu se prikazujeCopyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

37 posebnom bojom i samo ona se moe poravnati sa izabranom referentnom takom. Ravnanje se vri tako to se pokaziva mia postavi iznad nekog segmenta konture tekue instance lima i kada on promeni boju pritisne se levo dugme mia. Pored segmenata konture za ravnanje se moe izabrati i osa lima. Konfiguracija prikaza Zatvorena lista iz koje se bira neka od ranije definisanih konfiguracija prikaza. Dugme pomou koga se otvara dijalog za definisanje konfiguracija prikaza entiteta. Rad sa tim dijalogom bie objanjen u okviru naredbe Prikaz entiteta. Oblikovanje lima Klikom mia na ovo dugmeta otvara se dijalog u kome se moe menjati geometrija kreiranog lima. Rad sa tim dijalogom bie objanjen u okviru poglavlja Oblikovanje lima.

4.2

Novi lim u preseku

Pomou ove naredbe kreira se nova pozicija lima i na crte postavlja instanca lima ija je ravan upravna na ravan crtanja. Obzirom na nain prikazivanja lima zadavanje proizvoljne geometrije nije mogue, ve se lim inicijalno kreira kao pravougaoni, s tim to mu se geometrija moe menjati u dijalogu naredbe. Nakon aktiviranja naredbe program sa komandne linije zahteva da se izborom dve take sa crtea zadaju duina i poloaj lima, dok se ostali potrebni podaci unose u plivajui dijalog koji se istovremeno otvara. Lim u preseku - prva taka:

Osno Ivino

Ako je izabrana ova opcija, zadavanjem taaka sa crtea odreuju se poloaj i duina ose lima u preseku. Ako je izabrana ova opcija, zadavanjem taaka sa crtea odreuju se poloaj i duina jedne ivice lima u preseku. Obzirom da program ne zna koja je to ivica, neophodno je i da se klikom mia izabere sa koje se strane zadate ivice lim nalazi:

Orijentacija [Nazad]: Debljina lima irina lima Edit polje u kome se zadaje debljina lima. Edit polje u kome se zadaje irina lima.

Nakon definisanja geometrije lima sa crtea se moe izabrati neki postojei tap ili lim sa kojim e se on ravnati po dubini, pa komandna linija dobija novi izgled.


38 Selektovanje entiteta za ravnanje [Izlaz] : Izbor entiteta za ravnanje se moe izvriti i naknadno iz dijaloga ove naredbe.

Ovaj dijalog funkcionie na isti nain kao i dijalog naredbe Novi lim u izgledu. Novi podatak je irina lima, i u tom edit polju se moe promeniti irina kreiranog lima, koja je prethodno zadata u plivajuem dijalogu. Druga razlika je u tabeli, koja sada ima i kolonu Ogl. (Ogledalo). Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Ogl., moe se dobiti slika u ogledalu odabranog lima. Skraenje ose lima Ukoliko je za entitet za ravnanje izabran neki kosi tap (ivice tapa se nalaze pod uglom u odnosu na horizontalu), programom je omogueno da se vertikalni limovi za ukruenje rebra upasuju izmeu noica tog profila, skraivanjem ose lima. Pasovanje lima se vri tako to se pokaziva mia postavi iznad segmenta koji predstavlja debljinu lima i kada se ispod njega pojavi isprekidana linija, pritisne se desno dugme mia, pri emu se pojavljuje padajui meni sa dve naredbe: Skraenje ose lima i Ponitavanje prethodnog skraenja.


39

Izgled lima u preseku pre pokretanja komande za skraenje ose lima Ponitavanje prethodnog skraenja Ova komanda u meniju je dostupna samo ako je prethodno uraeno skraenje ose lima, a njenim izborom e se poslednje skraenje ponititi. Skraenje ose lima Izborom ove komande otvara se dijalog u kome e se podesiti nain skraenja ose lima:

Nagib

Edit polje u kome program automatski ispisuje vrednost nagiba tapa koji je izabran za ravnanje lima, a na osnovu koga e se osa lima skratiti tako da se izvri pasovanje lima do noice tog profila. Korisnik po potrebi moe i sam da promeni ovaj nagib, unosom potrebne vrednosti u edit polje.

Dodatni ofset Edit polje u kome se zadaje dodatni ofset ose lima. Unosom dodatnog ofseta, prvo e se skratiti osa lima tako da bude upasovana do noice, a nakon toga e se dodatno ofsetovati za unetu vrednost u ovom edit polju. Uneta pozitivna vrednost oznaava da e se lim skratiti, dok e negativna vrednost dovesti do produavanja ose lima.


40 Obostrano Postavljanje ovog check box-a na ukljueno stanje dovee do skraenja ose lima sa obe strane.

Izlaskom iz dijaloga na OK izvrie se skraenje osa lima na osnovu svih parametara podeenih u ovom dijalogu.

Izgled lima u preseku nakon skraenje ose lima Jedan od naina za naknadnu promenu geometrije lima u preseku, odnosno promenu duine njegove ose, jeste razvlaenje grip-ova, koje program postavlja u uglovima lima pri njegovom selektovanju sa crtea. Potrebno je napomenuti, da se sva oblikovanja koja su postojala na limu u preseku, nakon razvlaenja grip-ova gube.


41

4.3

Oblikovanje lima

Ovaj dijalog se moe pozvati iz dijaloga naredbi Novi lim u izgledu, Novi lim u preseku i Baza pozicija, a njegova namena je da se naknadno promeni gemetrija nekog lima. Ofset segmenata konture: Svi Selektovani Edit polje u kome se zadaje ofset svih stranica konture lima. Edit polje u kome se zadaje ofset selektovanog segmenta konture lima. Selektovanje segmenta se vri tako to se pokaziva mia postavi iznad nekog segmenta konture lima i pritisne levo dugme mia. Selektovani segment se na crteu prikazuje posebnom bojom.

Zakrivljenost segmenata konture Selektovani Edit polje u kome se zadaje strela luka selektovanog segmenta konture lima. Unosom pozitivne vrednosti linijski segment se pretvara u konveksni luni segment, unosom negativne vrednosti u konkavni luni segment, a ukoliko se unese vrednost nula luni segment se pretvara u linijski.

Oblikovanje uglova: Selektovanje uglova lima sa crtea Da bi se izvrilo oblikovanje nekog ugla lima neophodno je da se on prvo selektuje. Selektovanje se vri tako to se pokaziva mia postavi iznad nekog od kruia, koji se nalaze na svim prelomnim takama konture lima, i pritisne levo dugme mia. Da bi se istovremeno selektovalo vie uglova potrebno je da se u toku selektovanja dri pritisnut taster Shift na tastaturi. Na isti nain se vri i deselektovanje nekog od ranije selektovanih uglova.


42

Konkavno oblikovanje izabranih uglova. To znai da se oni segmenti konture koji obrazuju selektovani ugao skrauju za vrednost koja se unosi u delu dijaloga Duina, a izmeu njih se ubacuje novi, konkavni luni segment.

Konveksno oblikovanje izabranih uglova. Oni segmenti konture koji obrazuju selektovani ugao skrauju se za vrednost koja se unosi u delu dijaloga Duina, a izmeu njih se ubacuje novi, konveksni luni segment.

Pravolinijsko unutranja mera. Oni segmenti konture koji obrazuju selektovani ugao skrauju se tako da neto slobodan prostor ne bude manji od vrednosti zadate u delu dijaloga Duina, a izmeu njih se ubacuje novi, pravolinijski segment.

Pravolinijsko spoljanja mera. Oni segmenti konture koji obrazuju selektovani ugao skrauju se za vrednost koja se unosi u delu dijaloga Duina, a izmeu njih se ubacuje novi, pravolinijski segment.

Pravolinijsko nejednako. Ova opcija je dostupna samo kada je selektovan jedan ugao lima. Kada se ona izabere na crteu se segmenti koji obrazuju selektovani ugao obeleavaju razliitim bojama, a za svaki od njih se unose razliite duine skraenja u delu dijaloga Duina. Nakon skraivanja izmeu njh se ubacuje novi pravolinijski segment. Selektuj sve vorove Pritiskom na ovo dugme selektuju se svi uglovi lima. Deselektuj sve vorove Pritiskom na ovo dugme vri se deselektovanje svih ranije selektovanih uglova lima. Duina Primeni Poniti Deo dijaloga u kome se zadaju duine skraenja segmenata konture lima. Pritiskom na ovo dugme selektovani uglovi se oblikuju u skladu sa zadatim parametrima. Pritiskom na ovo dugme ponitavaju se promene geometrije koje su ranije izvrene nad selektovanim uglovima lima.

Dimenzije i lokalni koordinatni sistem lima: irina x Duina Promeni Ovde se ispisuju dimenzije gabarita lima. Dugme pomou koga se menja lokalni koordinatni sistem lima. Pravilo po kome se LKS lima menja je veoma jednostavno jedna od osa LKS-a lima uvek mora da bude paralelna sa jednim od segmenata konture lima. Vraanje LKS-a lima na poetno stanje.

Default


43

4.4

Postojei lim

Pomou naredbe Postojei lim na crte se moe postaviti nova instanca postojee pozicije lima. Pokretanjem ove naredbe otvara se dijalog sledeeg izgleda:

Sklop Specifikacija Reprezent

Lista iz koje se vri izbor tekue pozicije sklopa. Check box ije stanje odreuje da li e lim ii u specifikaciju. Check box koji omoguava da se neki od postojeih limova na crteu postavi na neko drugo mesto, s tim to e taj lim predstavljati pogled na lim. U sluaju zadavanja reprezenta sve komande vezane za ravnanje bie disejblovane. Reprezent lima se moe postavljati u izgledu i u poprenom preseku u zavisnosti od prekidaa koji je ukljuen. U izgledu - Ukoliko je ukljuen ovaj prekida, dovoenjem pokazivaa mia iznad nekog segmenta konture lima na levom crteu, on promeni boju i aktiviranjem desnog tastera mia otvorie se padajui meni za izbor naina prikaza reprezenta na crteu: Crtanje linije kao vidljive i Crtanje linije kao nevidljive. Svi segmenti reprezenta na crteu e biti prikazani sa odgovarajuim parametrima. Geometrija reprezenta lima u izgledu se zadaje crtanjem proizvoljne polilinije ili izborom neke od ponuenih opcija sa komandne linije. U poprenom preseku - Dovoenjem pokazivaa mia iznad svakog segmenta konture lima na levom crteu, on promeni boju i aktiviranjem desnog tastera mia otvorie se padajui meni za izbor naina prikaza datog segmenta na crteu: Crtanje linije kao vidljive, Crtanje linije kao nevidljive, Linija se ne crta i Linija se crta kao prekid (ova stavka se nalazi u meniju samo ako se selektuje kontura koja predstavlja debljinu lima). Svaki od segmenata e na crteu biti prikazan sa odgovarajuim parametrima. Ukoliko


44 je ukljuen reprezent lima u preseku, izlaskom iz dijaloga sa komandne linije se zahteva da se izborom dve take sa crtea zadaju duina i poloaj lima. Leva tabela U ovoj tabeli se prikazuju sve pozicije limova koji pripadaju tekuoj poziciji sklopa. Pozicija lima koja je u tabeli oznaena posebnom bojom je trenutno selektovana za postavljanje. Polja u kolonama D.o i Komentar su editabilna i u njima se mogu zadati dodatna oznaka, odnosno proizvoljni komentar pozicije lima. Na crte se postavlja instanca postojeeg lima koja se vidi u izgledu.

U izgledu

U poprenom preseku Na crte se postavlja instanca postojeeg lima koja se vidi u poprenom preseku. Kada se izabere ova opcija dostupna postaje i zatvorena lista iz koje se bira orjentacija lima uspravno ili poloeno. Desna tabela Pomou naredbe Postojei lim na crte se moe istovremeno postaviti vie instanci postojee pozicije lima. Sve instance su prikazane u ovoj tabeli, a tekua instanca je oznaena posebnom bojom. Ravnanje po dubini se vri nezavisno za svaku od njih, i to unoenjem rastojanja instance od ravni crtea u odgovarajue polje u koloni Z [mm]. Kada se postavlja lim u poprenom preseku u tabeli se nalazi i kolona Ogl. (Ogledalo). Postavljanjem na ukljueno stanje check box-a Ogl., moe se dobiti slika u ogledalu odabranog lima. Ubacivanje nove instance lima u tabelu. Brisanje tekue instance iz tabele.

Dodaj Brii

Rupe od zavrtnjeva Ova lista je dostupna samo kada bar jedna od ranije postavljenih instanci selektovane pozicije lima ima rupe od zavrtnjeva. Izborom odgovarajue opcije iz liste lim se na crte moe postaviti bez rupa ili sa istim rupama kao bilo koja od ranije postavljenih instanci. Stil kotiranja Iz zatvorene liste moete izabrati neku od ranije definisanih konfiguracija stilova kotiranja. Preview koji se nalazi iznad ove liste prikazuje izgled kote koji odgovara izabranom stilu. Lista iz koje se bira naina prikazivanja lima na levom crteu. Ako je iz liste Vrsta prikaza izabrana opcija Izgled lima, na ovom crteu se prikazuje kako e lim izgledati kada se postavi na glavni crte. U svim presenim takama segmenata konture, na sredini svakog segmenta, kao i u temenima gabarita lima postavljeni su kruii koji ukazuju da se bilo koja od tih taaka moe izabrati kao referentna taka za postavljanje instance lima na glavni crte. Pored toga iscrtava se i osa preseka koji se prikazuje na desnom crteu u dijalogu. Ako se iz liste Vrsta prikaza izabere Elementi iz tekueg sklopa ili Svi elementi, prikazuju se svi elementi iz tekueg, odnosno svih sklopova, a instance selektovane pozicije lima se crtaju posebnom bojom. Dugmii pomou kojih se menja orjentacija lima. Lim moe zauzeti poloaj bilo koje ranije postavljene instance selektovane pozicije, a pored toga moe se izvriti i ravnanje lima sa lokalnim osama.

Vrsta prikaza Levi crte


45 Izbor pogleda Iz zatvorene liste, koja se nalazi iznad desnog crtea, vri se izbor jedne od ponuenih ravni preseka, kao i pogled na nju. Desni crte Na ovom crteu se vri ravnanje po dubini lima koji se postavlja sa izabranim entitetom za ravnanje. Ravnanje se vri na isti nain kao kod naredbe Novi lim u izgledu.

Izbor entiteta za ravnanje Dugme koje omoguava izlazak na crte i izbor entiteta za ravnanje. Konfiguracija prikaza Zatvorena lista iz koje se bira neka od ranije definisanih konfiguracija prikaza. Dugme pomou koga se otvara dijalog za definisanje konfiguracija prikaza entiteta. Rad sa tim dijalogom bie objanjen u okviru naredbe Prikaz entiteta. Kada se izae iz dijaloga potrebno je da se sa crtea izabere referentna taka, kao i taka koja e odrediti ugao lima u odnosu na horizontalu. Referentna taka: Ugao:


46

5. OBLlKOVANJE TAPOVA I LIMOVAKako se esto javlja potreba za izmenama na postavljenim entitetima, u okviru padajueg menija Metal Studio Oblikovanje nalazi se niz naredbi pomou kojih korisnik moe naknadno da uradi modifikovanje tapova i limova koji se ve nalaze na crteu. Izmena uraena na jednom tapu ili limu izazvae promene na svim instancama te pozicije.

5.1

Oblikovanje krajeva tapa

Pomou naredbe Oblikovanje krajeva tapa imate mogunost da tapove produite ili skratite do selektovanih granica. Njenim aktiviranjem iz padajueg menija Metal , otvara se dijalog sledeeg izgleda: Studio Oblikovanje ili klikom mia na ikonu

Izgled dijaloga za oblikovanje tapova zadavanjem granica Ovaj dijalog se nalazi na ekranu sve vreme trajanja komande, tako da se izmene u njemu mogu vriti i nakon zadavanja granica i izbora tapova. Ofset Edit polje u kome se unosi vrednosti za koju e se selektovani tapovi produiti, odnosno skratiti u odnosu na izabrane granice. Uneta pozitivna vrednost znai da e se tapovi produiti za tu vrednost, a negativna da e se skratiti. Ako se zada nula to znai da e se krajevi tapa po zavretku komande nai tano na selektovanim granicama. Krajevi selektovanih tapova e se produiti ili skratiti za vrednost zadatu u edit polju Ofset i to paralelno sa izabranim granicama. Krajevi selektovanih tapova bie oblikovani tako to e uneta vrednost u edit polju Ofset predstavljati upravno rastojanje od zadate granice do najblie take selektovanog tapa. Dugme je aktivno samo ako je ukljueno dugme Paralelno i oznaava da e krajevi selektovanih tapova imati konveksan oblik paralelan sa izabranim granicama. Naravno, ovo dugme ima smisla samo ako je selektovano vie granica. Dugme je aktivno samo ako je ukljueno dugme Paralelno i oznaava da e krajevi selektovanih tapova imati konkavan oblik paralelan sa izabranim

Paralelno Upravno

Konveksno

Konkavno


47 granicama. Naravno, ovo dugme ima smisla samo ako je selektovano vie granica. Pri pojavljivanju dijaloga, komandna linija dobija sledei oblik: Selektujte granice [Izlaz] < Izlaz >: Selektujte granice Procedura selektovanja je standardna, a za granice je mogue izabrati bilo koje prave linije sa tapova, limova i njihovih pogleda, kao i AutoCAD-ove linije do kojih elite tapove da produite ili skratite. Potrebno je naglasiti da se tapovi mogu produiti samo do granica sa kojima se moe dobiti presena taka nakon produenja tapa, a skraenje tapa se moe obaviti samo za granice koje presecaju tap. Nakon selektovanja svih granica, program e sa komandne linije zahtevati da u select-box zahvatite kraj tapa koji treba produiti, odnosno skratiti: Selektovanje kraja tapa koji se modifikuje [Izlaz] < Izlaz >: Selektovanje kraja tapa koji se modifikuje Potrebno je selektovati kraj tapa koji se eli produiti ili skratiti do ranije izabranih granica. Za oblikovanje se mogu izabrati i luni tapovi. Program e sa komandne linije stalno zahtevati selektovanje novih krajeva tapova, sve dok sa komandne linije ne izaberete podopciju Izlaz.

5.2

Zadavanje ravni odsecanja tapa

Pomou naredbe Zadavanje ravni odsecanja tapa imate mogunost da tap skratite do zadane ravni. Njenim aktiviranjem iz padajueg menija Metal Studio , komandna linija dobija sledei oblik: Oblikovanje ili klikom mia na ikonu Selektovanje tapa: Od korisnika se zahteva da selektuje tap koji eli da se skrati, pri emu se za oblikovanje mogu izabrati i luni tapovi. Nakon ove selekcije na komandnoj liniji se pojavljuje poruka, kojom se zahteva zadavanje ravni odsecanja tapa, koja se definie sa dve take: Prva taka: Krajnja taka: Pri zadavanju taaka neophodno je da one formiraju ravan koja preseca selektovani tap. Taka na strani koja se zadrava: S obzirom da zadata ravan odsecanja deli tap na dva dela, potrebno je zadati taku na strani tapa koja se zadrava, ime e se komanda zavriti, a tap e biti skraen do date ravni.


48

5.3

Oblikovanje spoja dva tapa pod uglom

Pomou naredbe Kosi spoj tapova imate mogunost da dva tapa koja zaklapaju razliite uglove u odnosu na horizontalu i ije ose imaju zajedniko teme, oblikujete za povezivanje. Oblikovanje se vri tako da krajevi tapova budu paralelni sa simetralom ugla izmeu njihovih osa, uz mogunost zadavanja razmaka za postavljanje eonog lima, koji e se koristiti za njihovo povezivanje. Aktiviranjem naredbe iz padajueg menija Metal Studio , otvara se plivajui dijalog za unoenje razmaka a sa Oblikovanje ili klikom mia na ikonu komandne linije se zahteva selektovanje prvog tapa.

Zazor

Edit polje u kome se zadaje razmak izmeu tapova.

Selektovanje prvog tapa [Izlaz] < Izlaz >: Nakon selekcije prvog tapa, potrebno je selektovati drugi: Selektovanje drugog tapa [Izlaz] < Izlaz >: Po zavretku selekcije drugog tapa vri se njihovo oblikovanje. Ova komanda ima cirkularni karaker tako da e se sa komandne linije ponovo zahtevati selekcija prvog tapa sve dok se ne izabere podopcija Izlaz.

5.4

Zadavanje rupe u tapu ili limu

Izborom naredbe Zadavanje rupe iz padajueg menija Metal Studio Oblikovanje ili klikom na ikonu , ulazi se u proceduru selektovanja entiteta na kome se zadaje rupa: Selektovanje tapa ili lima: Nakon selekcije tapa ili lima ulazi se u proceduru definisanja proizvoljne polilinije koja e odrediti geometriju otvora koji se postavlja. Prva taka [pRavougaonik/Krug]: Procedura definisanja polilinije koja odreuje geometriju konture otvora je ista kao i kada se kreira geometrija lima. Pravougaonik Crtanje otvora pravougaonog oblika. Krug Crtanje otvora krunog oblika.

Ako se kontura rupe zadaje na limu, nakon njenog definisanja komanda se automatski zavrava i vri se buenje lima. A ako se konturu rupe zadajete na tapu, nakon njenog definisanja program automatski otvara dijalog za odreivanje dubine rupe:


49

Dijalog za odreivanje dubine rupe Na crteu u dijalogu je prikazan popreni presek tapa, a na njemu je slikovito predstavljeno kako rupa bui taj presek, pri emu plava strelica oznaava pravac kojim se rupa prostire po dubini. Prednja strana Edit polje u koje se unosi vrednosti za koju e se smanjiti dubina rupe sa prednje strane, odnosno sa strane blie ravni gledanja. S obzirom da e se ta promena odmah videti na crteu u dijalogu, korisniku je omogueno da lako podeava dubinu prodiranja rupe kroz presek. Zadnja strana Edit polje u koje se unosi vrednost za koju e se smanjiti dubina rupe sa zadnje strane. S obzirom da e se ta promena odmah videti na crteu u dijalogu, korisniku je omogueno da lako podeava dubinu prodiranja rupe kroz presek. Izlaskom iz dijaloga na dugme OK rupa e biti nacrtana na tapu i to sa dubinom koja je odreena u prethodnom dijalogu.

5.5

Oduzimanje na mestu prodora sa drugim entitetom

Kako se u praksi esto javlja sluaj da jedan entitet prodire kroz drugi, programom je omogueno da se na mestu prodora oduzme deo kroz koji prodire drugi entitet. Aktiviranjem naredbe Oduzimanje na mestu prodora iz padajueg menija Metal Studio , komandna linija dobija sledei oblik: Oblikovanje ili klikom mia na ikonu Selektovanje entiteta od kojih se oduzima: Od korisnika se zahteva da selektuje sve entitete od kojih eli da se oduzmu delovi kroz koje prolaze drugi entiteti, pri emu je mogue selektovati i tapove i limove. Zavretak selekcije se oznaava desnim klikom mia, a komandna linija dobija novi izgled: Selektovanje entiteta koji se oduzimaju:


50 Sada je potrebno selektovati sve entitete koji prolaze kroz ranije selektovane entitete, pri emu je, takoe, mogue selektovati i tapove i limove. Komanda se zavrava aktiviranjem desnog tastera mia ili izborom tastera Enter.

5.6

Podela tapa

Pomou naredbe Podela tapa, koja se pokree iz padajueg menija Metal , selektovani tap se moe podeliti na vie Studio Oblikovanje ili klikom mia na ikonu kraih tapova, pri emu se kreira nova pozicija za svaki od njih. Aktiviranjem naredbe ulazi se u standardnu proceduru selektovanja: Selektujte tap koji se deli [Izlaz] : Nakon selektovanja tapa potrebno je zadati i take podele: Unos take podele [Kraj] : Kada se izabere prva take program e i dalje zahtevati da zadate novu taku podele, sve dok izborom podopcije Kraj ne oznaite kraj ove naredbe.

5.7

Editovanje oblikovanja

Pomou naredbe Editovanje oblikovanja omoguen je pregled i brisanje svih ranije zadatih oblikovanja na selektovanom entitetu, odnosno tapu ili limu. Aktiviranjem ove , ulazi naredbe iz padajueg menija Metal Studio Oblikovanje ili klikom mia na ikonu se u standardnu proceduru selektovanja: Odabir entiteta za brisanje rupa, granica i serija [Izlaz] < Izlaz >: Nain funkcionisanje naredbe je potpuno isti, bez obzira da li je selektovani element tap ili lim. Nakon selekcije entiteta otvara se sledei dijalog:

Dijalog za brisanje zadatih oblikovanja na selektovanom entitetu


51 U levom delu dijaloga je prikazana lista sa svim oblikovanjima na selektovanom entitetu, a u desnom delu dijaloga se nalazi prikaz entiteta sa tim oblikovanjima, pri emu je trenutno selektovano oblikovanje jasno naznaeno. No Tip Kolona sa rednim brojevima oblikovanja na entitetu. Kolona sa tipovima oblikovanja na selektovanom entitetu. Postoji pet tipova oblikovanja koja se mogu nai na entitetu: Rupa - oblikovanja na entitetu nastala buenjem rupe. Solid za oduzimanje oblikovanja na entitetu dobijena pomou komande Oduzimanje na mestu prodora. Serija rupa i zavrtnjeva - oblikovanja na entitetu dobijena pomou komande Serija zavrnjeva. Ravan odsecanja oblikovanja na krajevima tapova koja su dobijena pomou komande Zadavanje ravni odsecanja tapa. Granica tapa oblikovanja na krajevima tapova koja su dobijene pomou komande Oblikovanje krajeva tapa. Dugme ijim aktiviranjem moete sa entiteta ukloniti oblikovanje koje je trenutno selektovano u listi. Svako brisanje izaziva i uklanjanje tog oblikovanja sa crtea u dijalogu, tako da korisnik ima pregled svih preostalih oblikovanja. Dugme ijim aktiviranjem imate mogunost da poslednje obrisano oblikovanje entiteta vratite na crte.

Brii

Nazad

Aktiviranje dugmeta OK e oznaiti prihvatanje svih sprovedenih akcija u dijalogu, te e program prepraviti crte tako da odgovara svim izvrenim izmenama, dok je dugme Cancel predvieno za odustajanje.

5.8

Promena konture lima

Jedan od naina za naknadnu promenu geometrije lima u izgledu jeste razvlaenje grip-ova, koje program postavlja u svim prelomnim takama konture lima kada se on selektuje sa crtea. Kako ovi grip-ovi esto nisu dovoljni za dobijanje eljene geometrije, pomou naredbe Promena konture lima imate mogunost da u proizvoljno izabranoj taki sa konture lima postavite novi grip-point. Pored postavljanja novih, ova naredba nudi i mogunost brisanja postojeih grip-ova. Njenim izborom iz padajueg menija Metal Studio , na komandnoj liniji se javlja poruka kojom se od Oblikovanje ili klikom mia na ikonu korisnika zahteva da izabere jednu od dve ponuene opcije. Promena konture lima. Izaberite vrstu operacije [Dodavanje/Brisanje]: Dodavanje Izborom ove opcije ulazi se u proceduru dodavanja grip-point-a, a na komandnoj liniji se javlja nova poruka kojom se od korisnika zahteva da sa konture lima izabere eljenu taku.

Izaberite taku [Kraj] : Nakon izbora prve take program e i dalje zahtevati da zadate novu taku, sve dok izborom podopcije Kraj ne oznaite kraj ove naredbe. U svim selektovanim takama sa konture lima program postavlja nove grip-ove, a njihovim razvlaenjem sada lako moete promeniti geometriju lima.


52 Brisanje Izborom ove opcije program e zahtevati da sa konture lima selektujete neku od oznaenih taaka. Izabrane take program sada uklanja sa crtea, a konturu lima prepravlja povezivanjem dva njemu susedna grip-point-a.

Izaberite taku [Kraj] : Po zavrenoj korekciji program e sa komandne linije ponovo zahtevati da selektujete taku, sve dok izborom podopcije Kraj ne oznaite kraj ove naredbe.


53

6. SPOJNA SREDSTVA6.1 Serija zavrtnjevaPomou ove naredbe kreira se veza izmeu selektovnih entiteta postavljanjem serije zavrtnjeva prema zadatim parametrima. Ovi zavrtnji automatski bue rupe kroz entitete koje spajaju, a mogue je i buenje rupa bez postavljanja zavrtnjeva. Nakon izbora naredbe, iz padajueg menija Metal Studio Spojna sredstva ili klikom mia , program sa komandne linije zahteva selektovanje entiteta za povezivanje: na ikonu Selektovanje objekata: A zatim i izbor referentne take za postavljanje serije zavrtnjeva: Referentna taka: Kada se izabere referentna taka otvara se dijalog u kome se zadaju svi parametri neophodni za kreiranje serije zavrtnjeva.

Na crteu u gornjem delu dijaloga prikazan je izgled serije koja se kreira prema trenutnom stanju parametara. Izabrana referentna taka je obeleena crvenom bojom, a posebnim bojama se iscrtavaju i ose podunog i poprenog preseka koji su prikazani na donja dva crtea u dijalogu. Prikazane strelice ukazuju sa koje se strane gledaju ravni preseka. Ravan u kojoj se dodiruju glave zavrtnjeva i jedan od selektovanih entiteta se naziva ravan serije, a taj entitet je nosilac serije. To znai da se sve naknadne akcije nad ovim entitetom, kao to su recimo pomeranje ili kopiranje, odnose i na seriju zavrtnjeva za koju je on nosilac.Copyright (c) Radimpex * http://www.radimpex.rs * e-mail: [email protected] * Tel. 011 3809-158

54 Na crteima preseka ravan serije se obeleava posebnom bojom. Ravan serije se moe menjati izborom nove ravni sa crtea preseka, tako to se pokaziva mia postavi iznad neke druge ravni i pritisne levo dugme mia kada ona promeni boju.

Dugmii za menjanje ravni serije. Svaki put kada se pritisne prvo dugme za ravan serije se postavi neka druga ravn, sve dok se ne izreaju sve mogue ravni. Pritiskom na drugo dugme takoe se menjaju ravni preseka, ali obrnutim redosledom. U polju ispod ovih dugmia program ispisuje ukupan broj moguih ravni, kao i broj tekue ravni. Poravnanje Prekidai pomou kojih se oblast serije ravna sa izabranom referentnom takom.

Pri otvaranju dijaloga program odreuje pravac serije zavrtnjeva na osnovu entiteta koji su selektovani za povezivanje. Pomou ovog dugmeta default pravac serije se moe promeniti tako da bude upravan na izabrani segment sa konture nekog od selektovanih entiteta. Izbor segmenta se vri sa gornjeg crtea u dijalogu, tako to se nakon pritiska na ovo dugme pokaziva mia postavi iznad eljenog segmenta i pritisne levo dugme mia.

Pomou ovog dugmeta default pravac serije se moe promeniti tako da bude paralelan sa izabranim segmentom sa konture nekog od selektovanih entiteta. Dugme pomou koga se izlazi na crte radi izbora entiteta koji se dodaju ranije selektovanim entitetima za povezivanje serijom zavrtnjeva. Dugme pomou koga se izlazi na crte radi izbora entiteta koji se izbacuju iz selekcije za povezivanje serijom zavrtnjeva. Napomenuemo da se noslac serije ne moe izbaciti iz selekcije.

Dugme za izbor take kroz koju prolaze ose preseka. Ose preseka moraju da prolaze kroz jedan od zavrtnjeva sa gornjeg crtea. Izbor zavrtnja se vri tako to se nakon pritiska na ovo dugme, pokaziva mia dovede iznad eljenog zavrtnja i kada on promeni boju pritisne levo dugme mia.

Dugme za promenu referentne take. Kada se ovo dugme pritisne na gornjem crteu u dijalogu se obeleavaju sve take koje mogu biti izabrane za referentnu. Izbor nove referentne take se vri klikom mia preko bilo koje od njih. Pored ovog nalazi se i dugme izbora nove referentne take. pomou koga se izlazi na crte radi


55 Selektovanje zavrtnjeva sa crtea u dijalogu Selektovanje zavrtnja se vri tako to se pokaziva mia postavi iznad njega, a zatim se pritisne levo dugme mia. Novi zavrtnjevi se dodaju u selekciju po istom principu uz pritisnut taster Shift sa tastature. Na isti nain se i ranije selektovani zavrtnji pojedinano izbacuju iz selekcije, dok se deselektovanje svih zavrtnjeva vri klikom mia na bilo koji prazan deo ovog crtea. Selekcija: Selektovanje svih zavrtnjeva iz serije. Ovo dugme je dostupno samo kada je bar jedan zavrtanj selektovan, i pomou njega se vri selektovanje svih ostalih zavrtnjeva iz reda u seriji kome pripada i taj zavrtanj. Ovo dugme je dostupno samo kada je bar jedan zavrtanj selektovan, i pomou njega se vri selektovanje svih ostalih zavrtnjeva iz kolone u seriji kojoj pripada i taj zavrtanj. Rupa Dugmii koji se nalaze u ovom delu dijaloga rade kao prekidai. Za svaki zavrtanj iz serije jedan od ovih prekidaa