Prvi deo predmet i metod sociologijeMetode i tehnike sociolokog istraivanja

OPTI POSTUPAK U SOCIOLOKOM ISTRAIVANJUPostupak naunog istraivanja:Definisanje predmeta istraivanjaPostavljanje hipotezaPrikupljanje podatakaNauni opisNauno objanjenje

OPTI POSTUPAK U SOCIOLOKOM ISTRAIVANJUODREIVANJE PREDMETA ISTRAIVANJANa bazi analize postojeeg stanja, istraiva otkriva neke praznike i nereene probleme, koje formulie kao predmet svog istraivanjaSlede teorijsko i radno definisanje predmeta istraivanja

OPTI POSTUPAK U SOCIOLOKOM ISTRAIVANJUPOSTAVLJANJE HIPOTEZANa bazi prethodnih teorijskih saznanja ili novootkrivenih empirijskih injenicaHipoteza je misaona pretpostavka o odnosima meu pojavama ili meu iniocima jedne pojave koja je predmet istraivanjaSmea istine, verovatnoe i neistine

OPTI POSTUPAK U SOCIOLOKOM ISTRAIVANJUPRIKUPLJANJE I OBRADA PODATAKASve radnje i postupci kojima se pribavljaju i na odreeni nain sreuju i klasifikuju iskustvene injenice i podaci na osnovu kojih se moe ispitati da li su i u kojoj meri polazne hipoteze, odnosno pretpostavke opravdaneMora biti u tesnoj vezi sa hipotezom istraivanjaPrikupljanje grae mora da bude sistematinoSvi nauni podaci moraju biti objektivni

OPTI POSTUPAK U SOCIOLOKOM ISTRAIVANJUNAUNI OPISCilj je stvaranje to tanije slike pojave koja se istrauje pomoi odgovarajueg naunog jezikaTreba da bude to objektivniji, detaljniji i svestraniji

OPTI POSTUPAK U SOCIOLOKOM ISTRAIVANJUNAUNO OBJANJENJENajvanija i najtea faza u procesu naunog istraivanjaGlavne misaone i logike radnje naunog istraivanja:AnalizaSintezaApstrakcijaGeneralizacija

OPTI POSTUPAK U SOCIOLOKOM ISTRAIVANJUNAUNO OBJANJENJEAnaliza ralanjavanje pojave koja se istrauje na njene sastavne deloveSinteza stvaralako povezivanje i objedinjavanje saznanja o pojavi kao celiniApstrakcija izdvajanje bitnih od nebitnih osobina pojave koja se istraujeGeneralizacija svojstva pojedinih pojava do kojih se dolo apstrakcijom prenose na celu vrstu pojava

OPTI POSTUPAK U SOCIOLOKOM ISTRAIVANJUNAUNO OBJANJENJE (prema ciljevima)Strukturalno da se pojava smesti u iri sistem i tako objasniFunkcionalno utvrivanje uloge, tj funkcije koju pojava vri u odnosu na sistemUzrono usmereno na otkrivanje uzrono posledinih pojava i odnosaDijalektiko najpotpuniji tip naunog objanjenja, tei da pojavu objasni u totalitetu, objedinjuje prethodna tri

POSMATRANJENajstariji i najrasprostranjeniji metod prikupljanja podatakaNauno posmatranje selektivno, sistematino i strunoZavisno od obima:Pojedinano usmereno na prouavanje pojedinanih drutvenih pojavaKompleksno prouavanje globalnih, sloenih i dugoronih drutvenih pojava

POSMATRANJEPrema ulozi posmatraa:Posmatranje sa uestvovanjemPosmatranje bez uestvovanja Posmatranje sa uestvovanjem 4 oblika:Posmatra kao potpun uesnikUesnik posmatraPosmatra uesnikPosmatra(Posmatra sa uestvovanjem u ulozi naunog posmatraa

POSMATRANJEPosmatranje sa uestvovanjem prednosti: Jedini nain za posmatranje zatvorenih drutvenih grupaIscrpnija, verodostojnija autentinija saznanjaPosmatranje sa uestvovanjem nedostaci:esto manje objektivno

POSMATRANJEPrednosti posmatranja:Dobijeni podaci neuporedivo taniji i verodostojniji nego kod drugih metodaIma izuzetnu heuristiku vrednostSlabosti tj. ogranienja posmatranja:Uglavnom slui za istraivanje spoljnih manifestacija Nema potrebnu vremensku dubinu ne mogu se istraivati prolost i budunost

ISPITIVANJEVeoma rasprostranjen nain prikupljanja podataka u sociolokim istraivanjimaPodaci se prikupljaju preko iskaza drugih subjekata (ispitanika)Zavisno od odnosa prema ispitaniku, ispitivanje moe biti: Blago uspostavlja se prisan odnos sa ispitanikomNeutralno najee se koristiOtro brza i otra pitanja, kao na sasluanju

ISPITIVANJEIstraivake tehnike koje se koriste:Intervju iAnketa Intervju prikupljanje podataka putem govornog optenja izmeu ispitivaa i ispitanika, a iji je sadraj odreen ciljem naunog istraivanjaZavisno od naunog cilja: slobodni ili neusmereni, usmeren ili dubinski i panel intervjui

ISPITIVANJESlobodni intervju koristi se kada se ele prikupiti opti podaci o pojavi koja se ispitujeVelika sloboda pri postavljaju pitanjaUsmereni ili dubinski inervju za prikupljanje podataka o duginskim, skrivenim slojevima pojave koja se istrauje minimalna sloboda istraivaaPanel intervju specifina vrsta usmerenog intervjua, koristi se za prouavanje dugotrajnih, promenljivih drutvenih pojavaVri se u odreenim vremenskim razmacima

ISPITIVANJEANKETA tehnika ispitivanja kod koje ne dolazi do neposredne, line komunikacije izmeu ispitivaa i ispitanika, nego se ispitivanje obavlja preko pisanog upitnikaIspitanicima, izabranim po odreenom uzorku, se dostavlja anketni upitnik i od njih trai da odgovore na pitanja u skladu sa uputstvima iz upitnikaAnketa standardizovana i nestandardizovana

ISPITIVANJEStandardizovana anketa uglavnom zatvoren tip pitanja, koristi se pri istraivanju prostih i jednostavnih pojavaNestandardizovana anketa koristi se za za istraivanje kompleksnijih pojava; uglavnom se koristi otvoren tip pitanjaU praksi esta kombinacija dva tipa ankete

ISPITIVANJEOd presudnog znaaja je da se uspostavi to neposrednija veza izmeu hipotetike osnove istraivanja i spiska pitanja sadranih u anketnom upitniku, odnosno podsetniku za razgovorVana formulacija i redosled kojim se pitanja postavljaju

ISPITIVANJEOprena miljenja o naunoj vrednosti ispitivajaNezamenljiv nain prikupljanja podataka o unutranjoj, psiholokoj strani ljudskog ponaanjaOmoguava prikupljanje podataka o sadanjosti, prolosti i budunostiOmoguava prikupljanje podataka na irim drutvenim prostorima

ISPITIVANJETekoe epistemoloke, psiholoke i drutvene prirodeIspitanici po pravilu nisu odgovarajue osposoblejni i struni za nauno opaanje fenomenaObavetenost ispitanika o pojedinim pojavama nije podjednakaVerodostojnost podataka ograniena verodostojou verbalnih ispaza ispitanika

ISPITIVANJERazliit nivo inteligencije, psihike sreenosti i obrazovanja ispitanikaBrojne drutvene prepreke razlike u jeziku, sistemu vrednosti i obiajima, ivotnim iskustvima i slinoUz ovu potrebno koristiti i druge metode za prikupljanje podatak da bi se istraivana pojava celovito objasnila

METODA MERENJAkvantofrenija u amerikoj sociologijiLanderberg merenje je jedini nain definisanja, opisivanja i saznavanjaTri vrste merenja: neposredno, posredno i skaliranje

METODE MERENJANeposredno merenje kada su jedinica merenja i predmet merenja istog kvaliteta merenje godina starosti, veliine grupe, visine dohotka i slinoPrecizno i pouzdano kada se meri aktuelno stanje pojavaProblem utvrivanja standardne jedinice merenja za dui vremenski periodPrimena je ograniena na relativno mali broj pojava

METODE MERENJAPosredna merenja se mnogo ee koristeBaziraju se esto na uzrono funkcionalnom odnosu izmeu pojavaPreciznost i pouzdanost posrednih merenja uvek zavisi od stabilnosti i uzronofunkcionalnih veza izmeu pojave koja je predmet merenja i pojava pomou kojih se meriU sociologiji se posredna merenja na osnovu dogovora najee zasnivaju na nekom modelu verovatnoe (npr, merenje drutvene pokretljivosti)

METODE MERENJASkaliranje merenje drutvenih pojava preko merenja stavova pojedinaca o tim pojavamaU sociologiju skaliranje je uveo BogardusMerenje stavova skaliranjem ima smisla samo ako ispitanici iskreno i istinito izraavaju svoja oseanja i misli

STATISTIKE METODESTATISTIKE METODEDanas jedan od glavnih metoda naunog saznanjaNajvanije statistike metode koje se upotrebljavaju u sociologiji: Metod uzorkaMetod srednjih vrednostiMetod korelacijeMetod verovatnoe

STATISTIKE METODEMETOD UZORKA jedinstvo metodolokih postupaka i tehnika koje obezbeuju da se iz nekog osnovnog skupa pojava pravilno odabere jedan manji deo koji e prezentovati celinuPrema nainu formiranja, 3 tipa uzorka:SluajniSistematski i Stratifikovani

STATISTIKE METODESluajan uzorak izbor jedinica koji treba da ue u uzorak je preputen sluajuSistematski uzorak zavisno od veliine ispitivane mase, odredi se odgovarajua reprezentativna veliina uzorka, ali se izbor jedinica koje ulaze u uzorak vri drugaije

STATISTIKE METODEStratifikovani uzorak ceo osnovni skup se podeli na vie skupina (stratuma), pa se onda posebno za svaku takvu skupinu sluajnim izborom bira uzorak cilj je da svaka skupina bude proporcionalno predstavljena

STATISTIKE METODEVeliina uzorka zavisi od:Homogenosti pojave koja se istraujeVarijabilnosti obeleja koja se mere i Stepenom preciznosti koji se istraivanjem eli postiiMetod uzorka ima veoma iroku primenu u sociologiji pri posmatranju i ispitivanju

STATISTIKE METODEMETOD SREDNJIH VREDNOSTINjime se utvruju proseci, odnosno aritmetike sredine, medijalne i modalne vrednosti masovnih drutvenih pojavaAritmetika sredina pokazuje prosenu vrednost ili stanje odreene pojave

STATISTIKE METODEMedijana je statistika vrednost koja izraava srednju pozicionu vrednost neke pojave na skali te pojave i zato se esto naziva pozicionom vrednouEkstremne vrednosti nemaju uticaj na poloaj medijaneModalna vrednost je statistika srednja vrednost koja je dominantna na skali pojave koja se ispituje

STATISTIKE METODENa modalnu vrednost ne utie ni veliina ni pozicija rezultata, samo uestalost pojedinih pojavato je pojava manje varijabilna, aritmetika sredina, medijana i modalna vrednost imaju slinije vrednosti

STATISTIKE METODEMETOD KORELACIJENajvie i najee upotrebljavani statistiki metod u sociologijiMetodom korelacije se utvruje povezanost dveju ili vie pojavaPozitivna korelacija kada statistike veliine dveju pojava koje se uporeuju uporedo rastuNegativna korelacija kada jedna uporeivana statistika veliina raste, druga pada

STATISTIKE METODEMETOD VEROVATNOENjime se prouava, odnosno predvia razvoj najraznovrsnijih drutvenih pojava, osobito onih koje su manje sloeneNauno saznanje se od laikog saznanja upravo razlikuje po stepenu verovatnoe

STATISTIKE METODEPrilikom primene statistikih metoda potrebna velika opreznost preciznost u odnosu na specifinost drutvenih pojava; teko otkriti pravu sutinu drutvenih pojava na bazi kvantitativnih podataka

EKSPERIMENTKlasini sociolozi bili uglavnom protiv upotrebe ovog metoda u sociologijiMarks smatrao da eksperiment treba da bude zamenjen metodom razumne apstrakcijeSavremeno shvatanje eksperimentalno posmatranje je mogue i izvan laboratorije, u prirodnim uslovima

EKSPERIMENTNajee se koriste tri vrste eksperimenta:LaboratorijskiEksperiment u prirodnim uslovimaPrirodni eksperimentLaboratorijski eksperiment nauno posmatranje odreenih pojava drutvenih pojava u vetaki stvorenim uslovima koji omoguavaju to povoljnije sagledavanje njenih uzroka

EKSPERIMENTLaboratorijski eksperiment eksperimentator stvara odgovarajuu eksperimentalnu situaciju da bi obezbedio neposredno izuavanje dejstva jednog ili vie inilaca za koje se pretpostavlja da su uzroci odreene drutvene pojave; saznajni dometi veoma ogranieniRezultati mogu sluiti kao osnova za dalja istraivanja

EKSPERIMENTEksperiment u prirodnim uslovima - izvodi se u stvarnim prirodnim uslovima u kojima eksperimentator kontrolie dejstvo eksperimentalnog iniocaDve to slinije grupe eksperimentalna i kontrolna grupaVeoma esto se koristi u sociologiji

EKSPERIMENTEksperiment u prirodnim uslovima ima veliku prednost u odnosu na laboratorijski jer se izvodi u realnim uslovima ljudi se ponaaju mnogo prirodnijePrirodni eksperiment kvazieksperimentalno istraivanje nekog drutvenog procesa u njegovom spontanom toku na onim mestima i u onim vremenskim momentima kada se on pojavljuje u svojim najizrazitijim oblicima (npr, za vreme prirodnih katastrofa, u ratnim uslovima, u procesu nastajanja nove lokalne zajednice i slino)

EKSPERIMENTPrirodni eksperiment znatno manje precizan nego eksperiment u prirodnim uslovimaZakljuak upotreba eksperimenta u sociologiji mogua, ali ne u onom stepenu kao to je sluaj u privrednim naukama

UPOREDNI METODDirkem je ovom metodu bio najprivrenijiUmesto uporednog metoda, savremena sociologija sve vie koristi eksperiment i razna statistika i matematika merenjaNauno objanjenje drutvenih pojava uz primenu uporednog metoda moe se vrsiti na tri nivoa: Uporedna istraivanja u jednom drutvu (uslov je da drutvo nije homogeno)Prouavanje drutvenih pojava u vie konrektnih drutav koja pripadaju isto istorijskom tipu drutva (Maks Veber)Najoptija uporeenja, gde se uporedo prouavaju opte osobine razliitih tipova drutava

UPOREDNI METODUporedna istraivanja na najoptijem nivou posebno je praktikovao i visoko cenio DirkemPri korienju uporednog pristupa za korienje drutvenih pojava, sociologija se esto osniva na istorijsku, etnografsku i statistiku grau

UPOREDNI METODKorienje uporednog metoda u sociologiji se esto suoava sa tekoama teorijske praktinometodoloke prirode:Korienje pojmovne mree neophodno korienje pojmova i kategorija koje imaju opteljudsko, univerzalno znaenjeOdabiranje reprezentativnog uzorka za uporedno poreenje

ANALIZA SADRAJAIstraivaki postupak kojim se eli izgraditi sistematska iskustvena evidencija o simbolikom optenju kao jednom od aspekata drutvenog ivotaOpti postupak analize sadraja:Stvaranje sistema kategorija analize i jedinica za klasifikaciju sadraja i oblika simbolikog optenjaAnaliza simbolikog optenja i statistika obrada podataka dobijenih analizomNauni opis sadraja i oblik simbolikog optenja

ANALIZA SADRAJADo sada dosta korienaSve vie se koristi za izuavanje sredstava masovnog komuniciranjaTo je neophodan istraivaki metod za svako kompleksnije prouavanje drutvenih pojava