Metodika nastave informatikeUvod Specifinost informatike kao nastavnog predmeta: poinje se izuavati u kolama tek od 70-ih godina 20. veka nastavni ciljevi i zadaci se esto menjaju i dopunjuju jer moraju pratiti brz razvoj informacione i komunikacione tehnologije (IKT) zastarevanje sadraja puno vee nego u nekim drugim naunim podrujima, npr. Matematici Potreba za odreivanjem temeljnih znanja - osnovna informatika znanja i vetine koje treba da poseduje "informatiki pismena" osoba: poznavanje raunarske konfiguracije i osnova korienja OS primena programa za obradu teksta primena programa za tabelarne proraune primena programa za izradu prezentacija pomou racunara poznavanje osnova programiranja poznavanje Interneta i njegovih servisa, a posebno komuniciranje elektronskom potom i korienje World Wide Web-a pretraivanje WWW uz pomo web pretraivaa objavljivanje sadraja kreiranjem HTML prezentacija .... 1. Dodatna znanja potrebna studentima koji se koluju za budue nastavnike i profesore u osnovnim i srednjim kolama su: - znanja o ICT u obrazovanju i o metodologiji korienja ovih tehnologija u nastavi - primena ICT u obrazovanju i kao dopune klasinom obrazovanju i za obrazovanje na daljinu - upotreba raunara u nastavi i korienje obrazovnih paketa kao nastavnih pomagala - definicija, prednosti, nedostaci, oblici, tehnologija i metode rada uenja i obrazovanja na daljinu - testiranje i ispitivanje pomou raunara -korienje alata za sinhronu i asinhronu komunikaciju u obrazovanju 2. studenti - budui nastavnici informatike: - osnove korienja autorskih alata za razvoj multimedijskih prezentacija - izrada jednostavnijih obrazovnih hipermedijskih aplikacija (courseware-a)

1

PEDAGOGIJA DIDAKTIKA METODIKA

Slika 1.

Didaktika (1) Didaktika je posebna pedagoka nauna disciplina koja prouava celokupnost nastave i obrazovanja. Podruje didaktikih istraivanja obuhvata zakonitosti, ciljeve, zadatke, sadraje, naela, pravila, inioce, tokove, oblike, metode, sredstva i ostale elemente prakse i naune teorije obrazovanja u nastavi, van nastave, kao i (samo) obrazovanje mladih i odraslih izvan kole. Metodika je primenjena didaktika. U korenu rei didaktika je grki pojam didaskein (pouavati) i didasko (pouavan). Poto ulazimo u eru permanentnog uenja, za ivot e biti pripremljen onaj ko naui uiti. Didaktika bi, prema tome, morala ii od pouavanja ka uenju. Kod nas, didaktika se jo uvek smatra vodeom pedagokom disciplinom.

Definicije naih didaktiara (2) Jovan orevi: Didaktika prouava sutinske probleme obrazovanja i vaspitanja putem nastave i uenja Milan Bakovljev: Didaktika ja nauka o optim zakonitostima nastave Koleti , ilik: Teorija obrazovanja i nastave Vladimir Poljak: Disciplina koja se bavi zakonitostima u obrazovanju Tihomir Prodanovi: Prouavanje optih zakonitosti i kategorija vaspitnoobrazovnog rada u nastavi Milan Janjuevi: Grana pedagogije koja se bavi optim problemima cjelokupne nastave Nedostatak pojedinih shvatanja: strogo razdvajaju nastavu i uenje.

2

Didaktika (3) U romanskim i anglosaksonskim zemljama umesto pojma didaktika upotrebljavaju se pojmovi: tehnologija instrukcija, modelovanje procesa uenja, kurikulum, teorija i problemi pouavanja, nastavne metode i tehnike i slino. Didaktika i metodika informatikog obrazovanja prouavaju isto podruje ali na razliitim nivoima optosti. Metodika informatikog obrazovanja konkretizuje didaktike zakonitosti na specifine informatike sadraje i ovde su ove dve discipline u komplementarnom odnosu. Po institucialnom kriterijumu razlikujemo: a) osnovnokolsku, b) srednjokolsku i c) visokokolsku didaktiku.

Didaktika (4) Predmet didaktike je jedinstvo nastave i uenja. Uenje moe biti i izvan nastave (pojedinac moe uiti i izvan kolskog sistema ), ali nastave bez uenja NEMA. Didaktika je pedagoka disciplina koja prouava opte probleme i zakonitosti nastave i uenja u njihovom dijalektikom jedinstvu. Didaktika treba da odgovori na pitanja: 1. ZATO SE UI ( CILJ I ZADACI) 2. TA SE UI (NASTAVNI SADRAJI) 3. KAKO SE UI (NASTAVNE METODE, POSTUPCI, NAINI 4. IME SE UI ( NASTAVNA SREDSTVA I MEDIJI )

UENJA)

Metodika definicija Metodika je posebna nauna pedagoka disciplina koja prouava zakonitosti procesa pouavanja, uenja, samouenja i stvaralatva u okviru nastavnih predmeta, nastavnih sistema ili savremenih pedagokih procesa (uenje, vaspitanje, obrazovanje).

Pojam metodike informatikog obrazovanja Savremenija disciplina Metodika informatikog obrazovanja se definie kao posebna pedagoka disciplina koja prouava zakonitosti procesa pouavanja, uenja, samouenja i stvaralatva u okviru nastavnog predmeta informatika, ali i u okviru vannastavnog i vankolskog uenja informatikih sadraja.

3

Metodika informatikog obrazovanja je izuzetno kompleksna nauna disciplina, jer sama informatika u svojoj osnovi ima znanja iz mnogih nauka, a specifinost njene metodike je u njenom odnosu i relacijama sa kibernetikom, pedagogijom, didaktikom, psihologijom, raunarstvom i samom informatikom. Metodika informatikog obrazovanja prouava zakonitosti procesa obrazovanja na specifinim informatikim sadrajima.

Metodika nauna discilpina

informatikog

obrazovanja

Precizno definisan predmet prouavanja koji je razgranien sa predmetom prouavanja srodnih i graninih disciplina Razvijenu specifinu metodologiju istraivanja u podruju prouavanja Konkretni kriterijumi: Odrani nauni skupovi o problemima koji su predmet prouavanja, Objavljene naune monografije o pojedinim problemima te discipline Kvantitet i kvalitet naunih radova objavljenih u naunim asopisima Objavljeni udbenici iz te discipline, ... Analiza relevantne literature je pokazala da metodika informatikog obrazovanja u osnovi ispunjava navedene kriterijume.

METODIKA - "PRIMENJENA DIDAKTIKA Primena didaktikih nacela, zakonitosti, metoda,... u pojedinom nastavnom predmetu ili podrucju Prakticna disciplina U prvom planu ima konkretan nastavni sadraj iz konkretnog nastavnog predmeta koji uenici treba da usvoje kao znanje ili vetinu Metode, oblici i nastavna sredstva specifini za pojedine nastavne predmete => metodike pojedinih nastavnih predmeta, pa i celina unutar predmeta Metodike se izvode iz meuodnosa vie naunih disciplina: psihologije (uenik sa svojim karakteristikama) matinog predmeta (nastavni sadraji) pedagogije (kako se ueniku prenose nastavni sadraji) sociologija, etika, logika, ... Slinost didaktike i metodike: bave se nastavom, sadrajem obrazovanja, strukturom nastavnog procesa, nastavnim metodama, organizacijom nastave, ... Informatika je izborni predmet u osnovnim kolama, te ne postoje propisani i standardni planovi i programi4

zastupljena s 2 asa nastave dnevno (70 godinje) srednje kole informatika je zastupljena kao redovni predmet u svim srednjim kolama, ali s razliitom satnicom Pretpostavka za uspenog uitelja (profesora, nastavnika): Sklonost prema uiteljskom pozivu, poznavanje struke i osposobljenost u metodikoj praksi i teoriji.

Didaktike metode u informatikom obrazovanjuMetoda usmenog izlaganja Primenjuje se od prvih oblika vaspitanja pa do danas. Sutinu ove metode odreuje postupak monolokog (nastavnikovog) izlaganj objanjavanj i tumaenja odreenih sadraja Nastavnik je osnovni ili dominantni subjekt obrazovnog procesa Postoji didaktiko opravdanje da se ova metoda povremeno primenjuje i u oblasti informatikog obrazovanja (pre svega za sticanje znanja koja imaju teorijski karakter, o kojima uenici nemaju potrebna predznanja i iskustva). Metodike varijante Metode usmenog izlaganja u informatikom obrazovanju: teorijsko predavanje predavanje uz upotrebu raunara i drugih savremenih sredstava predavanje kombinovano sa razgovorom usmeno opisivanje i objanjavanje

Metoda razgovora Metoda razgovora pripada verbalnim metodama Sutinu ove metode ine razliite varijante razgovora nastavnika i uenika u procesu sticanja znanja, vetina i navika Najea primena ove metode podrazumeva postavljanje pitanja i traganje za adekvatnim odgovorima. Ova metoda se koristi i u irem znaenju raspravi uenika i nastavnika koja uvek ne mora imati pitanje. U istorijskom razvoju ove metode uoavaju se tri modaliteta: 1. sokratovski (majeutiki) razgovor (navoenje sagovornika da sam otkrije sutinu), 2. katehetiki razgovor (razgovor po unapred pripremljenim pitanjima) i 3. heuristiki razgovor (nastavnik pomou razvojnih pitanja podstie uenike da samostalno zakljuuju).

5

Metode savremene informatike nastave U savremenoj informatikoj nastavi i obrazovanju najee se primenjuju metodiki modaliteti poznati pod nazivom razvojni i slobodni razgovor. U obe varijante ovog razgovora relevantan didaktiki problem je izbor i formulisanje pitanja za razgovor. Mogue je primenjivati sledee oblike pitanja: a) jednostavna ili jednoznana pitanja (najodreenija i poinju reima: gde, koji, koliko, ime,..; koriste se prilikom ponavljanja i utvrivanja gradiva), b) vieznana pitanja (precizna, neodreena, nejasna. Npr. ta se deava promenom renog korita?) c) alternativna ili disjunktivna pitanja (trai se izbor izmeu dve alternative, sadre veznik ili ) d) retorika pitanja (postavlja nastavnik i na njih sam odgovara, ime pojaava interesovanje uenika) e) viestruka ili sloena pitanja (sadre u sebi vie pitanja). Pitanja u nastavi imaju vie didaktikih funkcija: usmeravanje misaone aktivnosti uenika, zadravanje na bitnom, podsticanje samostalnosti uenika i proveravanje uspenosti u usvajanju sadraja

Metoda rada na tekstu (1) Metoda rada na tekstu predstavlja postupke sticanja znanja na osnovu itanja unapred pripremljenih tekstova. Osnovni uslov za primenu ove metode jeste tekst koji se moe preuzeti iz udbenika, prirunika, enciklopedija, radnih sveski i druge literature. Pored navedenih izvora u informatikom obrazovanju mogue je koristiti i tekstove smetene u memoriji kompjutera, fle memorijama ili drugim tehnikim reenjima. Metoda itanja koristi se vie u jeziku i drutvenim naukama Primenom metode rada na tekstu moe se vebati: a) b) c) d) tehnika i logika itanja obrada novih programskih sadraja itanje radi pamenja sadraja rad na tekstu kao postupak podsticanja i razvijanja kritikog miljenja i stvaralatva

6

PREDNOSTI : usvajanje znanja vee preciznosti i preglednosti mogunost eeg ponavljanja istih sadraja bogaenje renika i izgraivanje knjievnog stila sticanje navika druenja sa knjigom, negovanje italake kulture

NEDOSTACI: ne slue se uenici koji nisu savladali vetinu itanja tee se prilagoditi interesovanjima i predznanjima i sposobnostima uenika trai vei mentalni napor i koncetraciju uenika.

Jo neke specifine didaktike metode u informatikom obrazovanju Metoda pisanih radova Metoda ilustracije i demonstracije Metoda laboratorijskih i praktinih radova Metodiari informatikog obrazovanja (V. Sotirovi) pokuavaju teorijski osmisliti i praktino proveriti i neke specifine nastavne metode za informatiko obrazovanje: a) projektna metoda b) metoda referata c) metoda korak po korak (Step by step) Monometodizam Polimetodizam

INFORMATIKO OBRAZOVANJE I SAVREMENI NASTAVNI SISTEMI

Nastavni sistemi Nastavni sistem je celovito oblikovan i strukturisan nastavni proces. Svaki nastavni sistem oznaava skup elemenata koji su meusobno povezani i predstavljaju funkcionalnu celinu. Nastavni sistem ine najmanje 3 elementa: 1. uenik 2. nastavnik 3. nastavni sadraj

7

N

U

S

Grafiki prikaz klasinog didaktikog trougla U uenik N nastavnik S nastavni sadraj

SAVREMENI DIDAKTIKI SISTEMI HEURISTIKA NASTAVA PROGRAMIRANA NASTAVA PROBLEMSKA NASTAVA

HEURISTIKA NASTAVAUvod Termin heuristika je grkog porekla i znai pronalaziti. Poznato je ono uveno Arhimedovo eureka (pronaao sam) kada je otkrio glavni zakon hidrostatike. Heuristiko ono to je pronalazako, to vodi otkriima Heuristika je nauka koja izuava zakonomernosti i metodiku procesa traenja i nalaenja takvog reenja nekog zadatka pri emu se na minimum svodi ono to je suvino i skrauje vreme za reavanje u poreenju sa drugim poznatim metodama u istraivakoj delatnosti.

Karakteristike heuristike nastave (1) Osnovno obeleje: Nastavnik misaono vodi uenika od poetka do kraja nastavnog procesa, sve do shvatanja odreenih sadraja (tj. do heuretike). Pod shvatanjem podrazumevamo sticanje jasnog uvida u strukturu nastavnog sadraja, tj. uoavanje i razumevanje funkcionalnih veza i odnosa izmeu strukturalnih elemenata gradiva. Shvatanje uenika je najbolji pokazatelj da li je nastavnik uspeo da ostvari osnovni cilj heuristike. Gradivo usvojeno s razumevanjem ima obeleje operativnosti, primenljivosti, funkcionalnosti.

8

Da bi uenike doveo do shvatanja, nastavnik mora utvrditi logiku strukturu gradiva, poto ona odreuje redosled obrade nastavnih sadraja, odnosno ukazuje na put kojim e misaono voditi uenike. To je ozbiljan zadatak koji zahteva dobru i solidnu pripremu nastavnika za izvoenje svake pojedine etape nastavnog procesa. U heuristikoj nastavi mogua je dvosmerna komunikacija izmeu nastavnika i uenika. Slika 3. Grafiki prikaz odnosa izmeu inilaca nastave u heuristici Nastavnik se obraa uenicima da bi ih pouio, ali se i oni mogu obraati nastavniku ukoliko im neto nije jasno, ili kada im nedostaje neki podatak da bi bolje shvatili gradivo. Meutim, oni nemaju mogunost za direktnu komunikaciju sa nastavnim sadrajem, poto ga usvajaju uz pomo nastavnika. To uslovljava nii stepen njihove samostalnosti u sticanju znanja i razvijanju sposobnosti.

Nedostatak heuristike nastave Teko je misaono voditi sve uenike u odeljenju do shvatanja (heuretike) Nastavnik ne moe neposredno da komunicira sa svim uenicima kako bi utvrdio da li ga misaono slede Slabo osamostaljenje uenika - dominira pouavanje, voenje, upravljanje nastavnika

PROGRAMIRANA NASTAVAUvod Nastanak programirane nastave vezuje se za otkrie maine za uenje, koju je dvadesetih godina prolog veka konstruisao psiholog S. Presi. Ameriki psiholog B. Skiner uveo je sredinom pedesetih godina u nastavnu praksu linearne programe. Nekoliko godina kasnije N. Krauder stvorio model razgranatog programa. Konstruisane su i maine za uenje zasnovane na teorijskim postavkama ovih autora. Ipak, u veini zemalja sveta preovladala je programirana nastava zasnovana na kompletnim programima.

Definicija Programirana nastava je didaktiki sistem zasnovan na koncepciji kratkih koraka dobijenih ralanjavanjem nastavnog gradiva na male delove (lanke).9

Uenici usvajaju gradivo samostalno i postupno, idui sopstvenim tempom, korak po korak. Pri tome permanentno proveravaju stepen usvojenosti nastavnih sadraja pomou povratnih informacija.

Osnovni pojmovi programirane nastave Program (software) je logiki uraen i didaktiki oblikovan skup nastavnih sadraja koje uenici izuavaju u procesu samostalnog sticanja novih znanja i razvijanja sposobnosti. Program moe biti: potpun (obuhvata kompletno gradivo nastavnog predmeta) delimian (obuhvata deo nastavnih sadraja) Program se sastoji iz odreenog broja tema (nastavnih sadraja meu kojima postoji logika veza). Temu ini vie sekvenci. Svaka sekvenca se sastoji iz odreenog broja lanaka.

Etape nastavnog procesa u programiranoj nastavi Pripremanje uenika za obradu novog gradiva (klasian nain; ee programeri u uvodnom delu materijala uenicima daju uputstva za samostalan rad) Obrada novog gradiva samostalno izuavanje lanaka, kao osnovnih delova programirane sekvence. Od kvaliteta njihovog didaktiko-metodikog oblikovanja zavisi uspeh u primeni programirane nastave u praksi . Izrada programiranog materijala je sloen i delikatan zadatak u kome treba da uestvuje tim strunjaka (predmetni nastavnici, pedagog, psiholog, programer, kibernetiar)

lanak najmanja jedinica znanja Svaki lanak se sastoji od sledeih delova: Informacija mora biti tako dimenzionirana da je svaki uenik u odeljenju moe samostalno usvojiti. Moe se izraziti direktno, ili indirektno zadatak povratna informacija

10

PROBLEMSKA NASTAVA Uvod Sve dinaminiji nain ivota u uslovima nauno-tehnoloke revolucije stavlja savremenog oveka u brojne problemske situacije. Pre etrdesetak godina pedagozi zakljuili da je neophodno stvoriti didaktiki sistem koji e osposobljavati mladu generaciju za uoavanje, formulisanje i reavanje problema s kojima e se sretati u svakodnevnom ivotu i radu. Problemska nastava nastala je u SAD ezdesetih godina, a kasnije se proirila i u ostale zemlje sveta. Hronoloki se javlja posle programirane nastave. Uenje reavanjem problema, istraivaka metoda, stvaralaka nastava, uenje otkrivanjem,...

Karakteristike problemske nastave (1) U problemskoj nastavi probleme reavaju sami uenici (po potrebi uz pomo nastavnika). Reavanje problema moemo definisati kao proces traenja (i nalaenja) reenja protivrenosti izmeu datog i zadatog, poznatog i nepoznatog, eksplicitnog i implicitnog. Uvek se polazi od eksplicitno datog i otkriva ono to je implicitno zadato. U problemskoj nastavi postoji direktna komunikacija izmeu nastavnika i uenika. Nastavnik stvara problemsku situaciju, pomae u traenju reenja i proverava postignute rezultate. Uenici su u direktnom odnosu prema nastavnim sadrajima koje izuavaju tokom reavanja problema. Nema direktne komunikacije izmeu nastavnika i sadraja, to uslovljava teinu ovog didaktikog sistema i predstavlja njegov nedostatak. Stoga ga treba primenjivati tek kada se uenici posredstvom lakih sistema osposobe za reavanje problema. U problemskoj nastavi uenici samostalno reavaju probleme koji su u nauci teorijski i praktino odavno reeni (otkrivaju ono to je ve otkriveno). Problemi se reavaju snagom miljenja , to znai da se problemska nastava zasniva na zakonitostima miljenja. Tada se razvija kreativno (stvaralako) miljenje, jer uenici znanje stiu na kreativan nain, idui putem koji su sami odabrali. Da bi mogli reavati probleme uenici moraju ovladati itavim sistemom misaonih operacija. Najvanije su : analiza, sinteza, apstrakcija, konkretizacija, poreenje, uvianje, dopunjavanje, uoptavanje, specifikacija.

11

Prilikom reavanja problema vanu ulogu ima i konstruktivna mata uenici snagom svoje imaginacije nastoje da pretpostave reenje, izraze nove ideje, anticipiraju otkrie itd.

Organizacija problemske nastaveSlika 5. Faze procesa reavanja problema u nastavi

Formulisanje problema (1)1. U pripremnom delu asa kod uenika treba stvoriti psiholoku potrebu za reavanje problema. Ova etapa se naziva stvaranje problemske situacije . Njen smisao je u tome da uenici osete problem, shvate njegovu unutranju protivrenost, da se u njima javi saznajna radoznalost i motivacija za reavanje problema. Istraivanja domaih i stranih autora pokazala su da se u nastavi moe identifikovati relativno mali broj tipinih problemskih situacija. Svaki nastavni problem moe se izraditi u obliku pitanja, ili zadataka. To, meutim, ne znai da su svako pitanje, ili zadatak, problemski, pogotovo ako trae reproduktivni odgovor. Pitanje ili zadatak mogu se smatrati problemskim ukoliko sadre protivrene podatke koji izazivaju saznajni interes uenika, trae razmiljanje i eksperimentisanje, oslanjanje na prethodna znanja i iskustva i sl. Prilikom utvrivanja da li su odreeno pitanje ili zadatak problemski ili ne, trebalo bi uzeti u obzir prethodna znanja i psiho-fizike karakteristike uenika. Metodika stvaranja problemske situacije je razliita: nastavnik moe sam ukazati uenicima na protivrenost, a moe organizovati nastavni rad i tako da je oni otkriju. Vetina nastavnika je u tome da pobudi spoznajni interes uenika, da im ukae na znaaj reavanja problema i razvijanje sopstvene linosti i usavravanje umnih sposobnosti.

Izbor hipoteze (pretpostavke) Postavljanje hipoteze koja omoguava traganje za prihvatljivim reenjem problema. Postoji induktivni i deduktivni put u postavljanju hipoteze. Ukoliko nastavnik primeti da miljenje uenika ide stranputicom (to dovodi u pitanje reenje problema), moe im pomoi u postavljanju racionalne hipoteze.

Dekompozicija (ralanjavanje) Dekompozicija (ralanjavanje) opteg problema na manje logike celine To je svojevrsno algoritmovanje nastavnih sadraja na nekoliko meusobno povezanih sastavnih delova (tj. uih problema). Takvim postupkom uenicima se olakava reavanje globalnog problema.12

Reavanje problema Svaki od uih problema reava se razmiljanjem, posmatranjem, izvoenjem ogleda i sl. To je najsloenija i najtea faza problemske nastave koju uenici izvode samostalno (eventualno uz pomo nastavnika). U ovoj fazi uenici e: Samostalno izuavaju gradivo (to nije obino usvajanje znanja ve njegovo otkrivanje) Ponekad e uenici u izuavanju gradiva ponavljati ranije obraene sadraje Vebanje

Proveravanje reenja Reenje proverava nastavnik, mada i uenici, poto zavre rad na reavanju problema (steena znanja i utvrene zakonitosti proveravaju u novim situacijama).

Donoenje opteg zakljuka Posle verifikovanja hipoteze(a) donosi se opti zakljuak kojim se daje odgovor na osnovni problem. Tim zakljukom obuhvaena su sva steena znanja o izuavanoj pojavi, procesu ili supstanci. Zakljuak moe biti dat i kao definicija, pravilo, ...

Didaktiko-metodika uputstva za izvoenje problemske nastave (1)1. Za problemsku obradu nisu pogodni svi nastavni sadraji, ve samo oni u kojima postoji protivrenost izmeu datog i zadatog, poznatog i nepoznatog. 2. Teina problema mora odgovarati psihofizikim karakteristikama uenika. To znai da problem ne sme biti preteak, ali ni suvie lak, tako da se moe reiti bez ikakvih tekoa i napora. 3. Problem bi trebalo da je zasnovan na prethodnim znanjima i iskustvima uenika. Bez toga nije mogue postavljanje hipoteze i aktivno uee uenika u reavanju problema. Prethodna znanja moraju se koristiti na nov i kreativan nain, a ne stereotipski i ablonski. Postupak za reavanje problema moe biti razliit (zavisno od mogunosti uenikarazvijenog kritikog, stvaralakog i apstraktnog miljenja).

13

4. Trebalo bi nastojati da uenici sami otkriju veze i odnose izmeu naizgled nepovezanih injenica i tako trasiraju put reenju problema. 5. Uenje reavanjem problema znatno je sporije od tradicionalnog naina rada, naroito u poetku. Uinak problemske nastave je vei, uenici bolje i potpunije shvataju sutinu izuavanih pojava i zakonitosti. Steeno znanje je trajno i operativnije (uspenije se primenjuje u praksi). 6. Nije neophodno da itav nastavni as bude posveen reavanju problema. Ponekad je preporuljivo da se u okviru tradicionalnog naina rada kod obrade novog gradiva koristi problemski pristup. 7. Reavanje problema naroito je efikasno u grupnom obliku rada. Meutim, i individualni rad omoguuje visok stepen misaone aktivnosti i samostalnosti uenika.

2. ELEKTRONSKO OBRAZOVANJEUvod Savremeni trendovi u obrazovanju kreu se u pravcu prelaska od "tradicionalnog modela reprodukcije znanja" u model aktivne izgradnje znanja, gde su nastavnici i studenti partneri u zajednikom delovanju na izgradnji baze znanja koju treba usvojiti. Life Long Learning je ono to novo doba namee samo po sebi, gde je aktivni pojedinac prinuen da individualno transformie prikupljene informacije u korisno i upotrebljivo znanje.

Definicija e-obrazovanja Kompleksan sistem koji podrazumeva i ukljuuje sledee elemente: Uenje na daljinu (distance learning) i predavanja na daljinu (distance teaching), koji su odvojeni vremenski i prostorno.14

Nastavne materijale koji mogu da budu u raznim formama (tampani materijali, audio, vizuelni...). Proces uenja koji moe da bude individualan i grupni. Tutorski rad kombinacijom raznovrsnih formi face-to-face komunikacija korienjem medija. Interaktivni rad kako bi promovisalo vii nivo uenja i postizanje sinergijsko efekta cele grupe studenata.

e-obrazovanje (1)

Teorija obrazovanja na daljinu se bazira na sedam postulata koji su uslovljeni karakteristikama didaktike: 1. oseanja linog odnosa izmeu nastavnika i studenta obezbeuje zadovoljstvo uenja i dodatnu motivaciju; 2. takva oseanja treba da budu podstaknuta obrazovnim materijalima i dvosmernom komunikacijom; 3. motivacija za uenje je veoma vana za postizanje ciljeva uenja; 4. atmosfera prijateljskog razgovora pogodnija je od oseanja koje se odnosi na postulat 1; 5. komunikacija mora da bude razumljiva; 6. komunikacija se ostvaruje kroz razne vrste medija; 7. uenje na daljinu zbog svega prethodno navedenog mora da bude dobro organizovano. Osnovni koncepti standarda e-obrazovanja obuhvataju: 1. dostupnost (accessibility) daje autoru kursa mogunost pristupa obrazovnim sadrajima sa bilo koje lokacije, 2. viestruko korienje obrazovnih materijala (reusability) ponovno korienje obrazovnih sadraja u razliitim situacijama, 3. interoperabilnost (interoperability) obrazovni sadraji se mogu isporuivati bez obzira na alate kojim su kreirani, obrazovnu platformu na kojoj se isporuuju, 4. trajnost (durability) osigurava korienje obrazovnih sadraja bez potrebe modifikovanja u sluaju nadogradnje i unapreenja sistema.

15

Model sistema e-obrazovanjaMenadment

Zadaci

Prioriteti

Resursi - Alokacija - Administracija

Unapreenje nastavnog procesa

Kontrola - praenje - evaluacija

Politika i procedure

Dizajniranje nastavnih programalanova tim za razvoj kurseva: Specijalista za sadraj Instrukcioni projektant Grafiki dizajner Web programer Audio/video dizajner Editor Menader

Distribucija obrazovnih sadrajaMedia: Tekst, Zvuk, Slika, Video. Tehnologija Snimana: print /online/, audio / CD, DVD, tape, online/, video / CD, DVD, tape, online/ Broadcast: audio - radio, video - televizija/ Interaktivna: Audio konferencija, video konferencija /Satelit, kabal, runar/

InterakcijaInstruktor/Tutor Savetnik Administrativno osoblje Bibliotekar Help desk Obrazovni centar Labarotarije Student Administratori

Okruenje za uenjeRadno mesto Kua Uionica Obrazovni centri Mobilni (wi-fi, GPRS)

Klasifikacija e-obrazovanja Hibridno obrazovanje (hybrid learning, blended learning, mix-mode) - kombinacija klasine nastave u uionici i nastave uz pomo tehnologija (IKT) isto e-obrazovanje oblik nastave pri kojem studenti ue samostalno i online.

16

Model on-line uenja sa tipovima interakcijeSTUDENT poziciono, kolaborativno uenje samostalno uenje

ud en t

t-s en ud St

S tu de nt -

st

r ad aj

Tutoriali

veze, porodica i profesionalna podrka

Komunikacija

Pretraivanje Simulacije i igre Virtuelne laboratorije e-knjige

Sinhrona ili asinhrona

Student sadraj

ZNANJE INTERFEJS SADRAJ

Sadraj sadraj

ispitivanje struktuirani materijali za uenje NASTAVNIK

Nastavnik nastavnik

NASTAVNIK

Razvoj kurseva u e-obrazovanju Uspeh studenata u procesu elektronskog obrazovanja zavisi od kvaliteta kursa, prezentacije instruktora, interakcije unutar kursa, opreme i tehnologije. Razvoj kurseva u sistemima e-obrazovanja ukljuuje tri procesa: analiza sadraja kursa, kreiranje kursa i probno testiranje kursa. Kombinacija on-line i klasinih asova tokom semestra: meano uenje - blended learning.

Sistemi za upravljanje procesom uenja-LMS (1) Domenski nezavisni sistemi fokusirani na edukaciju, odnosno veinom na sadraj, zbog ega se i koriste u edukaciji zasnovanoj na Web tehnologijama. Softver koji ini osnovu LMS-a upravlja svim elementima nastave i evidentira sve parametre potrebne za praenje procesa. Na temelju tih parametara mogue je u svakom trenutku pratiti napredak pojedinog uenika ili grupe, i na kraju edukacijskog procesa pouzdano meriti i analizirati uinak. Course Management Systems (CMS), Virtual Learning Environments (VLE), Learning Content Management Systems (LCMS) LMS su namenjeni svim uesnicima procesa uenja nastavnicima, studentima, administratorima, instrukcionim dizajnerima. Nastavnici su u mogunosti da posredstvom LMS-a kreiraju online kurseve. Nastavnicima je omogueno da u okviru LMS-a definiu i instrukcioni plan kursa kroz zadavanje aktivnosti studenata i pridruivanje LO (learning object) tim aktivnostima. Ostale funkcionalnosti LMS-a namenjene nastavnicima obuhvataju:17

N

as

ta

vn ik -

as t-n en ud St ta ik vn

sa

dr

aj

kreiranje testova provere znanja, (automatsko) ocenjivanje, izvetavanje o uinku studenata na testovima, organizovanje kolaborativnih aktivnosti uenja i sl. Za studente, LMS predstavlja komfornu platformu za pristup razliitim kursevima, tj. edukativnim resursima i servisima potrebnim za realizaciju kursa. LMS im omoguuje i interakciju/kolaboraciju sa kolegama posredstvom online diskusionih foruma, soba za et i deljenih (virtuelnih) radnih prostora (tzv. shared whiteboards). Administratorima, LMS obezbeuje servise kao to su kreiranje naloga za studente i nastavnike, kreiranje i upravljanje grupama studenata razliite veliine, slanje obavetenja i izvetaja studentima i nastavnicima, i sl.

Neke od platformi e-obrazovanja Moodle Atutor Blackboard Claroline Desire2Learn ANGEL LMS Dokeos eFront OLAT Sakai Project Scholar360 WebCT

Tehnologije e-obrazovanja Internet World Wide Web XML tehnologije i tehnolgije zasnovane na XML-u Multimedijalne tehnologije Raunarske tehnologije Sistemi za upravljanje sadrajem Sistemi za elektronsko uenje

18

3.

Programirana nastava

Programirana nastava je takva vrsta nastave u kojoj su sadraji: a) logiki struktuirani, b) svedeni na ono to je bitno, c) izdeljeni na manje delove, d) ureeni po sloenosti. Te sadraje uenik: a) samostalno savlauje, b) po tempu koji njemu odgovara, c) kontroliui rezultat i svoje napredovanje stalnom povratnom informacijom.

Zahtevi Program za programiranu nastavu treba da ispuni tri osnovna zahteva : a) razumljivost se postie podrobnim izlaganjem svih bitnih pojmova i injenica iz sadraja predvienih za nastavni predmet, a zatim ralanjavanjem celokupnog nastavnog gradiva na logino povezane i lake lanke koji se savlauju postupno po loginom redu b) odreenost se ostvaruje algoritamskom strukturom programa koja omoguuje da se obavljanjem predvienih operacija, po utvrenom redu, ostvari utvreni cilj uenja, da se postepeno savlauju sve sloenije misaone radnje. c) rezultativnost se postie tanom procenom saznajnih mogunosti svakog uenika i organizacijom nastavnog procesa prilagoenom svakom ueniku. Svi uenici moraju da postignu pun uspeh.

Osnovni pojmovi u programiranoj nastavi program tema sekvenca lanak (korak, porcija, doza) algoritam

19

ProgramU programiranoj nastavi program ima vie kibernetiki smisao. U tom programu su: precizno izloene sve bitne injenice i pojmovi koje uenici treba da savladaju; materijal je razloen na meusobno logino povezane i za usvajanje lake male delove koji se savlauju jedan za drugim; delovi su poreani po sloenosti; savladanost prethodnog dela je uslov za prelaenje na novi

Tema - Tema je jedna sadrajna logiki struktuirana celina iz nastavnog programa (na primertampai).

Sekvenca - Sekvenca je logiki strukturisan deo teme (na primer, laserski tampai).lanak (korak, porcija, doza) (1) lanak (korak, porcija, doza) je najmanja jedinica u programiranoj nastavi, a ini je osnovna sadrajno-logika celina koju uenik treba da savlada u procesu reavanja nekog zadatka. Savladavanje te najmanje celine je nezaobilazan uslov (korak) da se savlada novi lanak i tako redom do konanog i uspenog reenja zadatka. lanak (korak, doza, porcija) nije jednak u svim etapama nastave. Talizina istie da je u poetku lanak istovetan sa veliinom jedne operacije, a kasnije on se poveava. To znai da osnovni delovi gradiva nisu uvek jednaki. U onim (viim) etapama nastave, koje zahtevaju sloenije misaone operacije, veliina lanka (koraka) je vea. Iz samog lanka uenicima je jasno ta i kako treba raditi, ali, ponekad, lanak moe da sadri i uputstvo za rad. lanak ine sledei elementi: a) uvodna informacija, kojom se uenik obavetava o novom gradivu i daje mu se orijentaciona osnova za predstojei zadatak; b) zadatak (problem) koji treba reiti; c) prostor za reavanje zadatka; d) povratna informacija, u stvari reenje zadatka koje uenik treba da pogleda tek kada sam do kraja uradi zadatak i tako proveri da li je njegovo reenje tano (povratna veza, povratna sprega).20

AlgoritamAlgoritam je obrazac, ili precizno uputstvo, sa utvrenim redosledom operacija koje treba obaviti da bi se zadatak (problem) reio. Talizina postavlja zahteve koje algoritam treba da ispuni: odreenost (tekua faza procesa odreuje narednu); masovnost (mogunost da se algoritam primeni u reavanju svih zadataka istog tipa); rezultativnost (izvravanje zadataka predvienih algoritmom mora da vodi tanom reenju zadatka). Primena algoritma omoguuje da se pojednostavi obrazovni proces, a uenicima olaka reavanje zadataka istog tipa, jer imaju unapred trasiran put. Na primeni algoritma posebno insistiraju pripadnici moskovske psiholoke kole.

Vrste programa za programiranu nastavu linearni razgranati kombinovani Linearni program (1)B. F. Skiner, tvorac linearnog programa, polazei od principa korak po korak poreao je lanke pravolinijski. Svi uenici reavaju iste zadatke postavljenim redom i svojim ritmom, zavisno od predznanja i saznajnih mogunosti. Zadatke reavaju samostalno i ne biraju odgovore jer oni nisu ponueni. Tanost dobijenog rezultata mogu da provere jer je u programu dato reenje. Linearni programi omoguavaju svakom ueniku da zadatke radi svojim tempom, to je dobro, ali je loe to je u njima gradivo dato suvie usitnjeno, to zahtevaju reavanje svih koraka, i to obavezuju uenike da se kreu pravolinijski. Uenici nemaju mogunost da trae dodatne informacije koje nisu ukljuene u zadatak, iako su nekim uenicima potrebne da bi doli do reenja. To spreava one koji te informacije ne znaju da nastave rad.21

Linearni program individualizuje ritam savlaivanja nastavnog gradiva, ali ne uvaava razlike u sposobnostima. Individualizovan je samo tempo rada.

Razgranati program (1)N. Krauder je tvorac razgranatog programa. Razgranati program otklanja slabosti pravolinijskog programa. U njemu su lanci poreani i pravolinijski, ali tako da idu skokovito (na primer, 1 pa 4) i bono u kojima su dati lanci koji se naslanjaju na najblii pravolinijski. U ovom programu, uz svaki zadatak, dato je vie odgovora, a uenik bira onaj koji smatra tanim. Prednost razgranatog programa je to omoguuje ueniku da neke zadatke lanke koje zna preskoi, a onoga koji ne zna neki lanak upuuje na dodatnu informaciju u bonom lanku. Uenici koji vie znaju kreu se pravolinijski, a oni ija su znanja i sposobnosti manji idu cikcak linijom. Razgranati program omoguuje ne samo individualizaciju tempa uenja nego i diferencijaciju nastavnih sadraja i postupaka. Slabost mu je, u odnosu na linearni, to neke uenike misaono manje aktivira poto oni ne reavaju zadatke nego biraju jedno reenje od vie ponuenih (postoji mogunost da ga sluajno pogode).

Kombinovani program (1)Modifikovani linearni program Kombinovani program je spoj linearnog i razgranatog, a svrha mu je da odstrani slabosti u ujedini prednosti jednog i drugog. U ovom programu se potpunije daju nastavni sadraji.

22

Nekoliko jedinica se prireuje linearno, a posle toga uenici mogu da biraju izmeu dve mogunosti: a) da prate izvesna objanjenja, dodatne podatke i informacije, ili b) da nastave linearno uenje ili prihvate nove zadatke Ovaj program je koncipiran tako da bolji uenici preskau lanke u kojima se ne daju nove informacije, ve se samo proverava i utvruje ranije obraeno gradivo. Ovaj program je koncipiran tako da bolji uenici preskau lanke u kojima se ne daju nove informacije, ve se samo proverava i utvruje ranije obraeno gradivo. Takvim pristupom omogueno je slabijim uenicima da temeljnije utvrde preeno gradivo, a da se pri tome bolji ne optereuju nepotrebnim poslom.

Program u slikama (1) (specifian oblik programirane nastave)U ovom programu se preteno koriste fotosi i crtei, ali se u prikazivanju, objanjenjima i razradi sadraja mogu koristiti i drugi vizuelni materijali: skice, tabele, grafikoni, eme itd. Cilj je da se svaki lanak slikovno prikae tako da sledea slika potpuno i logiki razvija ono to je prikazano prethodnom. Nizom slika mogue je oigledno prikazati neki dogaaj, pojavu, proces. Nastavnik za odreenu temu treba da pripremi i izabere odgovarajue fotose i drugi oigledni materijal kojim e pokriti i najbolje obraditi planirane sadraje.

23

Obrada neke teme prema programu u slikama realizuje se u tri etape: a) Najava teme koja moe zapoeti kratkom informacijom to se ilustruje odgovarajuom slikom; b) Uenici paljivo posmatraju sliku, nastoje da proniknu u sadraj koji ona nosi; c) Uenici saoptavaju zapaanja i zakljuke do kojih su doli posmatranjem.

Prednosti programirane nastaveIndividualizovano uenje i samostalan rad tako da svako napreduje onim tempom koji je u skladu sa njegovim sposobnostima i zalaganjem. Stalna kontrola i otklanjanje slabosti jer ceo proces uenja prati povratna informacija. Dobra motivacija i samopouzdanje uenika poto im programirani rezultati obezbeuju da samostalno dou do tanog rezultata. Objektivno vrednovanje rada uenika i nastavnika zahvaljujui stalnoj povratnoj informaciji. Racionalizacija procesa uenja i uteda vremena. Uenje je zasnovano na svesnoj misaonoj aktivnosti uenika (ne svodi se na pasivno pamenje injenica). Nema praznina u uenikom znanju, jer je prelazak na naredni lanak uslovljen reavanjem postavljenog zadatka. Nedostaci programirane nastave (1) Uenici se strogo vode do cilja, to znai da moraju striktno i dosledno slediti svaki korak koji su programeri odredili. Stoga u programiranoj nastavi nema mogunosti za stvaralaki i kreativan rad. Nedostaje komunikacija izmeu nastavnika i uenika, pa ak i izmeu samih uenika, to uslovljava njihovu slabu socijalizaciju. Razlog je individualan rad svakog uenika na savlaivanju nastavnog gradiva. Ona je po svom karakteru preteno reproduktivna, a ne i stvaralaka. Teko je primenjiva u realizaciji kompleksnijih nastavnih sadraja (nemogunost razlaganja grae na malene lanke). U praksi se pokazalo da nisu sve oblasti jednako podlone programiranju.

24

U Americi i Engleskoj, zemljama u kojima se ova nastava praktikuje vie nego drugde, najvie je programa iz matematike, prirodnih nauka i jezika to pokazuje da su mogunosti programiranja u ovim oblastima vee nego u drugima. Postoje i neke subjektivne tekoe u primeni programirane nastave: nedostatak kvalitetnih programa (posebno programiranih udbenika); veina nastavnika nije osposobljena za izradu programiranih materijala, dok je njihovo umnoavanje u naim uslovima skupo (i zabranjeno zbog autorskih prava);

Zakljuak Iako nije dovela do velikog preokreta koji se od nje oekivao, programirana nastava je doprinela poboljanju procesa uenja, podigla je prosek uspenosti, racionalizovala rad u uionici i pomogla slabijim uenicima da budu uspeniji. Ona manje odgovara sposobnijim i starijim uenicima.

25