METODOLOGIJA PEDAGOKIH ISTRAIVANJA 1. Metodologija pedagokih istraivanjaMetodologija (gr.), sloenica methodos um, postupak, razrada logos re, razmatranje

Teoretiari su saglasni da nauku ine (Banur i Potkonjak,1999): objektivne i pouzdane istine o stvarnosti, saznati zakoni i zakonitosti koji u toj stvarnosti postoje, saznanja koja su praktino proverljiva, koja se mogu dokazivati, koja imaju opte vaenje, praktinu primenljivost i koja su saoptljiva ljudima. 2. Odnos metodologije, logike, gnoseologije i epistemologije ] 3. Karakteristike pedagokog saznanja

4. SVOJSTVA ISTRAIVAAUspenost istraivakog rada u mnogome je determinisanaodreenim svojstvima onih koji se time bave.

Neka od njih su:Entuzijazam predstavlja predanost istraivakoj delatnosti,uivanje u njoj. Nije mogue ni zamisliti uspenost istraivaabez privrenosti poslu kojim se bavi ali to apriori ne znai danaunik mora iskljuivo iveti za nauku.

Marljivost podrazumeva mnogo rada u okviru nauno-istraivakog angamana bez nune potrebe za afirmativnom revalorizacijom u oekivanim rezultatima istog.

Istraiva: Produbljeno poznavanje problematike koja se istrauje, opta pedagoka kultura, pasivno i aktivno sluenje stranim jezicima i dr.; Metodoloka osposobljenost za primenu istraivakih metoda i postupaka; Sposobnost organizacije sopstvenog rada i rada drugih (timski rad) Upornost, istrajnost, hrabrost i korektan stav prema saradnicima 5. Metodoloke koncepcije u pedagogiji-doprinos u radu vaspitaa Poznavanje metodolokih koncepcija omoguuje nam da: upoznamo okvire u kojima moemo rekontruisati svakodnevne situacije u praksi to poveemo sa slikom o detetu i vaspitanju koja je u osnovi svake o njih rezultate istraivanja razmotrimo u odnosu na efekte koji oni imaju u praksi u svakoj metodolokoj koncepciji uoimo izbor tehnika i instrumenata istraivanja U pedagogiji se koriste razliiti termini za metodoloke koncepcije i to:

Naune paradigme Istraivaki pristupi Epistemologija pedagokih istraivanja Teorije nauke o vaspitanju... Istraivaev pogled na svet odreuje znaenje rezultata do kojih je on doao u konkretnom istraivanju.

Temeljne pretpostavke od kojih istraiva polazi se nazivaju paradigma. Postoje razliite paradigme kao to su pozitivizam, konstruktivizam, feminizam, kritika teorija. Paradigma koju istraiva prihvati boji znaenje podatka istraivanja.

Na primer, feministika istraivanja polaze od unapred definisanih filozofskih pretpostavki koje odreuju znaenje podataka do kojih dolaze. Primer, ako se istrauju Jevrejke i ustanovi da su te ene srene ivei potpuno podreene svojim muevima, feministiki orijentisan istraiva e na osnovu ovog nalaza zakljuiti kako te ene nisu ni svesne ogranienja koje im drugi nameu i kako je neophodno raditi na njihovoj emancipaciji. Odnos teorije i prakse vaspitanja Zadatak teorije je da prui nauno obrazloenje praktinog delovanja. Nauno obrazloenje nudi norme prema kojima se praksa usmerava. Stav deduktivne koncepcije: iskustvo je nepouzdana kategorija u saznavanju vaspitanja ukazuje na jednosmeran odnos izmeu teorije i prakse. Teorija prethodi praksi i daje joj smernice i tumeenja kako da se organizuju. 6. Deduktivno-racionalna teorija o vaspitanju Osniva nauke o vaspitanju (J.F.Herbart, po.19.veka)razlikuje dve vrste pedagogije: Iz filozofije i psihologije se za pedagogiju izdvajaju naela i norme. Zato se takvo shvatanje pedagogije naziva normativnom i deduktivnom pedagogijom.

Dedukcija-oznaava izvoenje, metod miljenja u kojem se od opteg dolazi do posebnih zakona

Nauno obrazloenje u pedagogiji odnosi se na izvoenje pouzdanih naela iz filozofije i psihologije Kako bismo neto objasnili, moramo navesti razloge. Razlozi se zasnivaju na injenicama. injenice se mogu svesti na osnovne norme i vrednosti ljudskog delovanja koje daje filozofija. Iz tih normi moemo izdvojiti ciljeve vaspitanja. Iz psiholokih normi se mogu izdvojiti naini i sredstva. Nadreene norme se definiu kao ciljevi. Iz tih zadatih normi moemo izvoditi uputstva za konkretne situacije u praksi. Deduktivno-racionalna teorija nudi dva naina kako kako da to uradimo ukoliko postavimo pitanje na koji nain i kojim sredstvima moemo postii zadate ciljeve? 7. Empirijska teorija vaspitanja Do naunih rezultata u pedagogiju se moe doi samo naunim metodama prirodnih nauka. Empirijska koncepcija predlae oslonac praktinom delovanju u istraivanju pedagokih injenica putem eksperimenta i neutralnog terenskog posmatranja. Praksi se pripisuju opte vaea pravila i nain postupanja kako se dolazi do rezultata. Osnovne teze empirijske koncepcije: injenice u vaspitanju se saznaju opaanjem i eksperimentom.

Na osnovu eksperimenta izvode se zakljuci o opte vaeim zakonitostima

8. Teorija vaspitanja zasnovana na razumevanju

Osnovne teze teorije zasnovane na razumevanju: Otkrivanje subjektivnog znaenja: pedagoku stvarnost razumemo ukoliko je tumaimo onako kako je razumeju uesnici. Na osnovu razumevanja vaspitne stvarnosti mogue je izvesti naela koja vae samo za konkretnu situaciju. Istraivaka tehnika koja se primenjuje u razmevanju situacija vaspitne stvarnosti koristi se tehnika: uesnikog posmatranja.

9. Kritika teorija vaspitanja

Kritika teorija vaspitanja Istraivaka metodologija kritike teorije vaspitanja zasniva se na povezivanju empirijskog i hermeneutikog naina izraavanja.

Tehnike emprijskog istraavanja koriste se za utvrivanje uzajamnih veza u vaspitnoj praksi.

Hermeneutiki postupci koriste se kada se, nakon kritikog preispitivanja, planiraju konkretni obrazovni postuci. Osnovne teze kritike teorije vaspitanja: nauka je delatnost, deo drutvenog rada, a ne sistem znanja; cilj kritike teorije je da razjasni drutveni kontekst oblikovanja drutvenih injenica i na taj nain doprinese promeni drutvenih odnosa; cilj razjanjenja jeste emancipacija, oslobaanje oveka od drutvenih stega;

metodoloka osnova kritike teorije jeste objektivno razumevanje smisla;

interes koji upravlja saznanjem je emancipacija;

model drutvene prakse bez potinjavanja i uspeno posveivanje ine praktini diskurs (Gojkov, 2007).

Kritika teorija primenjena u obrazovanju ima svoj zadatak da istrauje i procenjuje odnos vrtia/kole i drutva i to u sledeim pitanjima: kako vrtii/kole smanjuju ili iznova stvaraju nejednakost; koje konstrukcije znanja se unose u kurikulume; ko odreuje vrstu i vrednost tih znanja; kakvim ideolokim interesima to slui; kako se kroz obrazovanje reprodukuje i proiruje drutvena mo i ime se ona opravdava;

Predmet kritike zasnovane drutvene nauke Prouavanje njene drutvene prakse, ona je njena refleksija.

Zato osnovna funkcija pedagogije i pedagokog istraivanja nije otkrivanje univerzalnih zakonitosti drutvenog ivota, niti samo interpretativno razumevanje subjektivnih znaenja aktera socijalnih situacija i odnosa, ve emancipacija i menjanje prakse.

U kritikoj teoriji odnos izmeu teorije i prakse postavlja se dijalektiki. Pripadnici kritike teorije drutva su tokom svog naunog i filozofskog rada teili ka tome da uspostave jedinstvo teorije i prakse.

Razliite paradigme upozoravaju istraivaa da postoje razliite koncepcije problema, a ne samo jedna za koju se on opredelio. Opredeljivanje za primenu vie epistemolokih i metodolokih pristupa moe samo da podstakne dinamiku procesa istraivanja i da doprinese validnijim podacima, olaka interpretaciju i izvoenje pouzdanijih zakljuaka. 10. Istraivanja o vaspitanju i obrazovanju

11. Istraivanja u vaspitanju i obrazovanju

12. Vrste pedagokih istraivanja bazina, osnovna,kategorijalna, teorijska: bave se osnovnim, bitnim pitanjima pedagoke nauke, otkrivanjem optih pedagokih zakona i zakonitosti.

Fundamentalna istraivanja u pedagogiji su, u veini, povezana s drugim graninim naunim oblastima (biologijom, psihologijom, sociologijom i sl. ) interdisciplinarni ili multidisciplinarni pristup.

Operativna istraivanja u pedagogiji su vie orijentisana na specifine pedagoke discipline (porodinu pedagogiju, kolsku pedagogiju, didaktiku, metodike pojedinih predmeta i sl.)- monodisciplinarni pristup. Longitudinalno istraivanje je ono kada se neka pojava kontinuirano prati u vremenu, u periodu od vie godina. Pedagoke pojave se mogu prouavati praenjem njihovog razvoja u odreenom vremenskom periodu Primer:Transverzalni pristup: - bogatstvo renika uenika 4. razreda osnovne kole (u odnosu na uslove socio kulturne sredine, obrazovni status roditelja)Longitudinalni pristup: - biografsko prouavanje deteta od roenja pa do polaska u kolu (voenje dnevnika)

Deskripcija neke pojave vie tendira prema transverzalnom pristupu, a prouavanje uzrono posledine povezanosti vie prema longitudinalnom pristupu.Istorijska pedagokaistraivanja kojaprouavaju pedagokeideje, koncepcije, usloveza njihovu pojavu irazvoj u prolosti, usloveNastanka i razvojaPojedinih obraz.institucija,pojave, ideje iuticaje ped. klasika.Temelje na prouavanjukolske i dr.dokumentacije.Organizacja materijala jehronoloka ili po problemima.

17. Kvantitativno i kvalitativno istraivanje

Kvanitativni pristup u istraivanju odlikuje se specifinom prezentacijom podataka, koji se se stoji u iznoenju injenica predstavljenih brojevima.

Kvalitativno istraivanje predstavlja injenice opisane reima.

18. Komparativna istraivanja

Ime su dobila po osnovnoj metodi koja se koristi komparacija, poreenje. Porede se (slinosti i razlike): kolski sistemi, nastavni programi i planovi,finansijska sredstva koja se ulau u obrazovanje, udbenici, organizovanje rada sa darovitim ili sa uenicima koji zaostaju... pedagoka periodika, literatura,... oprema,nametaj, obrazovna tehnologija,... zakonodavstva... Analizom dobijenih rezultata utvruju se razlozi. Znaaj komparativnih istraivanja je veoma velik, ali ono to je vano za nas je da se mogu primeniti i na mikro planu.19. Klasifikacija pedagokih istraivanja prema izvoru injenica i logikim saznajnim operacijama:

Teorijska do zakona, zakonitosti,postulata, naela... dolazi se racionalnim, razumskim putem, teorijski, slaganjem teorijskih postavki u sistem.

20. Klasifikacija pedagokih istraivanja prema broju naunih disciplina i podruja zastupljenih u jednom istraivanju, ona mogu biti:

21. Klasifikacija pedagokih istraivanja prema dominirajuoj istraivakoj, odnosno logikoj metodi

Predmet malih istraivanja mogu biti, na primer: agresivnost u dejem vrtiu, stidljivost, prihvaenost vrnjaka u novu vaspitnu grupu, neprihvatljivo ponaanje uenika, emocionalna i socijalna klima u odeljenju, interakcija uenika/dece i nastavnika/vaspitaa u vaspitno-obrazovnom procesu... Preteno se realizuju primenom deskriptivne metode i ex-post-facto postupka. ne utvruje inicijalno stanje nego samo finalno. Istraiva ispituje, posle delovanja nekog faktora (ex post) koji je tu od ranije, postoji, rezultate (posledice) do kojih je dolo

23. Sociometrijska istraivanja

Tvorac sociometrije ameriki psihijatar Jakob L. Moren prouava kvalitativne i kvantitativne / socijalne i interpersonalne odnose unutar grupe. U vaspitanju i obrazovanju grupa (kolektiv) ima posebno mesto, znaaj i ulogu. Re je kako o formalnim grupama (vaspitna grupa u vrtiu, razred,odeljenje, sekcija, klub, tim...), tako i o neformalnim grupama koje se formiraju po nekom drugom kriterijumu: mesto stanovanja, ulica,zajednika interesovanja. Grupa (kolektiv) u pedagokom istraivanju se javlja kao cilj vaspitaevog delovanja tenja da se oformi grupa, da ona postoji i da deluje

ta saznajemo? Da li je grupa homogena ili je podeljena na vie manjih podgrupa (nejedinstvena struktura grupe), kakav je odnos meu lanovima grupe, koji poloaj pojedinac zauzima u grupi i kako pojedinac vidi svoju poziciju u grupi kojoj pripada. Sociogram Priprema i tok sociometrijskih istraivanjaSociometrijsko istraivanje ne zahteva prethodnu izradu istraivakog projekta.Prvo se mora utvrditi: Cilj ta se eli saznati o grupi i njenim lanovima Najpogodniji kriterijum (ili vie) na osnovu koga e lanovi vriti izbor (u obliku pitanja, zadatka, zahteva), mora se odluiti da li e se ii na samo pozitivne ili negativne izbore, da li e obrazlagati svoj izbor, da li e se ii na samo jedan ili vie izbora. Koja grupa je predmet istraivanja Izrada sociometrijskog upitnika. Praktino sprovoenje istraivanja Obrada-izrada sociograma i/iliizraunavanje indeksa Analiza rezultata Odluivanje ta preduzeti, ako je to bio cilj istraivanja.

24. Akciono straivanje

Kritika teorija je promenila nain organizacije procesaistraivanja: Sa promenom odnosa izmeu istraivaa i ispitanika, doprineo je istovremeno i formiranju novog tipa istraivanja, danas poznatog kao akciono istraivanje.

Osnovni cilj akcionog istraivanja je unapreivanje vaspitno obrazovne prakse, u ovoj vrsti istraivanja ispitanik, kao i istraiva ima aktivnu ulogu saistraivaa, koji kritiki preispituje, evaluira pedagoku stvarnost, a zatim reflektuje svoje misli i dela u okviru sopstvene uionice, bitno je pri tom, menjajui to neminovno dovodi i do promene samog obrazovnog sistema.

Akciona istraivanja Akciona (delatna) su, u odnosu na klasina je fleksibilnije (elastinije), a projekat istraivanja je vie okviran, otvoren. Smatra se da su akciona istraivanja najefikasniji, najneposredniji i najprirodniji nain istovremenog menjanja i unapreivanja vaspitno-obrazovne prakse. Naglaen je vie kvalitativan nego kvantitativan pristup statistika analiza, u okviru kvantitativnog pristupa, svodi se na osnovne deskriptivne statistike pokazatelje (najee na procente i mere proseka). Akciona istraivanja moemo definisati kao istraivanje koje pokreu sami praktiari kako bi bolje razumeli svoju praksu i okolnosti u kojima se ona odvija. Akciono istraivanje Pretee ovog pristupa istraivanju vaspitanja mogu se nai u radovima svih pedagokih klasika koji su svoje pedagoke teorije gradili paralelno sa pedagokom akcijom, stvaranjem i razvijanjem kola (primer Marije Montesori). Meutim, kao tvorca akcionih istraivanja veina autora smatra amerikog socijalnog psihologa Kurta Levina. On smatra kako je nemogue razumeti neki sistem ukoliko ga ne pokuamo promeniti. Odnosno, dijagnoza spoznaja ima smisla samo ukoliko je povezana s intervencijom akcijom. Akciono istraivanje Akciono istraivanje je istraivanje koje pokreu sami praktiari kako bi bolje razumeli svoju praksu i okolnosti u kojima se ona odvija i na osnovu toga je unapreivali. Osnovna pretpostavka promene neega, je da toga postanemo svesni i da o tome racionalno odluujemo. Osnovne karakteristike akcionog istraivanja pokreu ga praktiari odvija se u realnoj socijalnoj situaciji zasnovano je na posmatranju, planiranju, akciji i refleksiji pretpostavlja aktivno uee svakog uesnika zasnovano na samoevaluaciji Primer akcionog istraivanja

Problem: - saznanja o pozitivnim efektima grupno-istraivakog uenja i interdisciplinarnog pristupa u prouavanju nastavnih sadraja (kooperativno uenje dece i tematsko planiranje) - saznanje da je naa kolska praksa i dalje u najveoj meri orijentisana prema disciplinarnom pristupu i tradicionalnim metodama nastave i uenja (predmetna nastava, frontalni oblik rada i individualno uenje) potreba da se unapredi vaspitno-obrazovni rad (nastava)

samovoenju, razvojnoj orijentaciji, refleksivnosti i orijentaciji na strateke probleme.

25. Sistem pravila za kvalitativna istraivanja (str.16)

26. Metode pedagokog istraivanja

Metoda (grki methodos put, nain) oznaava smiljen i ustaljen postupak za postizanje nekog cilja.

U naunom istraivanju metoda predstavlja smiljen i ustaljen, celovit, celishodan, organizovan i unapred planiran put (nain) dolaenja do naunih istina, do zakona i zakonitosti, do bitnih i sutinskih veza i odnosa u pojavi koja je prouavana.

Predstavlja strategiju istraivanja pedagokih pojava (pedagoke stvarnosti). Odlike svake dobre metode:

Celishodnost zna se cilj koji se eli postii Organizovanost organizovano se tei postizanju cilja Sistematinost potuju se utvrene procedure, redosled postupaka, aktivnosti Planiranost planira se delatnost i postizanje postavljenog cilja Osnovne metode u pedagokim istraivanjima

Metoda teorijske analize koristi se u prouavanju bitnih,fundamentalnih i teorijskihpitanja pedagoke nauke. Osnovna tehnika je analiza sadraja. Genetika/razvojna metoda slui za prouavanje pedagokih pojava u sadanjosti. Koristi se veina istraivakih tehnika i instrumenata. Metoda modelovanja esto se povezuje sa prethodnom metodom. Modeluje se neka pedagoka delatnost, pa se taj konstruisan model prouava i proverava pre njenog prenoenja i uvoenja u praksu. Koriste se tehnike i instrumenti koji su usmerene ka prouavanju pedagoke sadanjosti i stvarnosti (empirije). Deskriptivna metoda se koristi u prouavanju pedagoke stvarnosti,onog to postoji, pedagoke datosti. Ne ostaje se samo na opisivanju stvarnosti, ve se nastoji prodreti do sutine, do uzroka pedagoke pojavnosti. Koristi se veina istraivakih tehnika i instrumenata U pedagokoj literaturi pominju se sledee metode :

Metoda teorijske analize Istorijska metoda Komparativna metoda Genetika metoda Sistemna metoda Strukturalna metoda Funkcionalna metoda Metoda modelovanja Servej metoda , i dr.

27. Deskriptivna metoda

Sastoji se u opisivanju pedagokih pojava

Karakteristike naune primene deskripcije:

1. Usmerena je prema usavravanju naunih saznanja, odnosno prema generalizaciji2. Ne zaustavlja se samo na opisivanju, na prikupljanju i sreivanju podataka, nego obuhvata uporeivanje i suprotstavljanje, vrednovanje i interpretaciju podataka.

Primeri : Nivo usvojenosti matematikih sadraja u 2. razredu osnovne kole (testiranje) Primena oblika rada, didaktikih metoda, nastavnih sredstava i pomagala (sistematsko posmatranje ) Miljenje i stavovi uenika o korienju preventivnih vaspitnih sredstava u koli (anketiranje, skaliranje)

ta e se opisivati?

Kada e se opisivati?

Kako e se opisivati?Odgovori na pitanja: na koje vrste rei se analiza odnosi (promenljive ili nepromenljive , i jedne i druge), o kom uzrastu dece je re (neposredno pre polaska u osnovnu kolu ), da li se istraivanjem obuhvataju deca normalnog psihikog i fizikog statusa, Da li to deca koja pohaaju predkolske ustanove ili deca ukljuena u minimalne programe, koliki je geografski prostor na kom se ostvaruje ispitivanje (grad, optina, regija,republika... ) Vreme deskripcije datum prebrojavanja odranih asova nastave; Vreme na koje se deskripcija odnosi kolska godina 2009/10 (nominalna optereenost 22 asa, realna optereenost 25,5 asova ). U svakom pedagokom istraivanju se primenjuje DESKRIPTIVNA METODA jer nije mogue istraivati kauzalne veze i odnose ako se prethodno ne raspolae deskripcijom pojava. Meutim, deskripcija se moe koristiti i bez primene kauzalne metode. tri osnovna modela metoda /prema : Gudjons,1994./: empirijske metode kvantitativne metode - uslov za istraivanje je da se podaci mogu kvantitativno izraziti; hermeneutike metode - metode zasnovane na razumevanju razumevanje je proces, ne produkuju se rezultati; kvalitativne metode, alternativni obrasci istraivanja, integracija metoda Kvalitativno oznaava vezu sa hermeneutikom metodom, ali istovremeno primenu tehnika empirijske metode, preispitivanje i kritiko promiljanje;

28. Hermeneutike metode

Primer: zabeleka kratkog razgovora vaspitaa i deteta situacija: Vaspitaica sedi za stolom, Nikola vozi igraku automobil po tepihu, Stevan naputa igru kockama. Kocke su ostale rasute po tepihu V: Nikola, molim te pomozi Stevanu da pokupi kocke. N: E pa, vaspitaice ni on meni nije pomogao kad sam kupio! V: On nije Nikola tako fini deak kao ti. Molim te da mu pomogne. Stevane, zamoli Nikolu da ti pomogne. S: /uti,gleda u Nikolu/.. Hermeneutike metode Sedam koraka u razumevanju: 1. Analiza pisanog teksta; 2. opis konteksta; 3.iznoenje pitanja koja emo postaviti u tumaenju; 4.upoznavanje tumaenja drugih; 5.kako se moe razumeti pojedinano iz celine; 6.individualno tumaenje; 7. hermeneutika kritika: moe li razumevanje na osnovu ovih koraka i na ovaj nain, osloboeno svih uticaja, biti uspenije od razumevanja u neposrednoj situaciji dok ona traje; Istrauje se kauzalna, tj. uzrono posledina povezanost pojava Pogreno se primena kauzalne metode poistoveuje sa eksperimentom Neeksperimentalna primena kauzalne metode istraivanja prolosti i budunosti ( prognostika istraivanja ) Pedagoki eksperiment pojavljuje se jedino u istraivanjima kauzalnih povezanosti sadanjih pojava. Osnovna karakteristika eksperimenta planski se ispituje efikasnost vaspitno obrazovnih uticaja. To je najvanije pitanje ne samo pedagoke prakse, nego i pedagoke teorije Osnovni kriterijum pri odreivanju metoda pedagokog istraivanja: DA LI SE ISPITUJU ILI NE ISPITUJU KAUZALNE VEZE MEU POJAVAMA.

30. Eksperimentalna metoda

31. Ex-post-facto postupak

EX-POST-FACTO istraivanje Ovom istraivanju se ne pridaje veliki nauni znaaj, meutim ona se mogu uspeno primenjivati u vrtiu i koli.

Cilj: utvrivanje objektivne veze u pojavi i izmeu pojava koje su predmet prouavanja.

Imaju karakter primenjenih istraivanja- pronalaenje naina da se pedagoka saznanja, koja su rezultat fundamentalnih istraivanja, stave u funkciju unapreivanja vaspitno-obrazovne prakse.

32. Metrijske karakteristike instrumenata

Metrijske karakteristike instrumenata 33. Tehnike i instrumenti u pedagokom istraivanju Tehnike i instrumenti u pedagokom istraivanju Rad na dokumentaciji/ Analiza sadraja

34. S i s t e m a t s k o p o s m a t r a nj e

35. Fenomenoloko posmatranje

36. Intervju

Instrumenti intervjuisanja Intervju je unapred pripremljen i planiran tematski razgovor, razgovor izmeu istraivaa, odnosno njegovog saradnika (intervjuiste) i onoga ko je subjekt intervjuisanja (intervjuisani).

Naziv ove istraivake tehnike (postupka) potie od engleske rei interview, to znai razgovor,razgovaranje. U intervjuu intervjuista usmeno postavlja pitanja intervjuisanom radi prikupljanja injenica relevantnih za predmet istraivanja.

Intervjuista, postavljajui pitanja, nastoji da razgovor sa subjektom vodi ka unapred postavljenom cilju dolaenju do odreenih injenica. Intervjuom se mogu prikupljati injenice koje se odnose na miljenje,stavove, sudove, elje, interesovanja i preferencije onoga ko se intervjuie.

Intervju, zbog vremenske ogranienosti, ne treba nikad optereivati sakupljanjem injenica do kojih se moe doi na drugi nain. Intervju se moe koristiti i u strunom pedagokom radu u koli.

Ukoliko se eli unapreivati neki aspekt, podruje, elemenat, metoda...obrazovnog i vaspitnog rada, prethodno se mogu intervjuisati oni na koje se to odnosi,i na osnovu dobijenih podataka,preduzimati ili odustajati od nameravanih promena. I kada se intervju koristi u istraivake i u strune svrhe teite je na predmetu prouavanja,odnosno strunog rada.

Kod intervjua koji ima terapeutski karakter, usresreenost je na linosti intervjuisanog (promene u ponaanju, beanje sa asova, povlaenje u sebe...) Intervju mora biti dobro pripremljen to nije neobavezno askanje.

Intervju je razgovor sa tano utvrenim predmetom (temom), sa tano formulisanim ciljem i zadacima. Odlike intervjuiste komunikativan,

strpljiv, mora umeti da slua druge,

suzdran da ne bi ulazio u rasprave sa intervjuisanim, ne sme da stvara atmosferu napetosti i urbe,

pitanja ne smeju liiti na islednika, mora potovati i uvaavati linost intervjuisanog, i

mora biti dobro pripremljen za voenje intervjua. Intervju moe bitiU vezanom intervjuuosnovu za voenjeintervjua/razgovorapredstavlja lista tanoutvrenih pitanja kojiIntervjuista obavezno trebaDa postavi intervjuisanom.Ta pitanja mogu biti veomaPrecizno formulisana.Intervjuista ih mora dobroznati. Ovaj intervju se posvom karakteru pribliavaUsmenom anketiranju.Intervju je najee individualni.

Intervjuista razgovara sa svojim subjektom pojedinano i bez prisustva ostalih i treba da posmatra reakcije subjekta na postavljena pitanja. Prednosti intervjua: uspostavlja se neposredan kontakt i komunikacija izmeu istraivaa i subjekta;

intervju se moe podeavati prema svakom intervjuisanom

moe se postii vei stepen poverenja, saradnje i iskrenosti nego pri npr. anketiranju. Nedostaci intervjua: Neekonomian i neracionalan (mali broj ispitanika oko dvadesetak, pa dvadesetak minuta za razgovor sa jednim subjektom)

Za vreme razgovora nije mogue beleiti odgovore (mnogi subjekti/intervjuisani ne vole i ne ele ukljuene tehnike ureaje)

Prilikom naknadnog beleenja odgovora mea se objektivno i subjektivno Obrada podataka dobijenih intervjuom pre svega je kvalitativna, a moe u nekim sluajevima biti i kvantitativna.

Kvantitativnu obradu onemoguava i mali broj ispitanika.

Zbog svega navedenog, intervju se najee kombinuje sa ostalim istraivakim tehnikama. Intervju

37. Upitnik

Prema: Banur, V., Potkonjak, N.(2006). Istraivaki rad u koli: Akciona istraivanja. Beograd: kolska knjiga. Upitnici su istraivaki instrumenti koji se koriste u okviru anketiranja kao istraivake tehnike. Naziv je potekao od francuske rei lenquete (ispitivanje, istraga, raspitivanje).

Anketa se koristi kao sinonim za upitnik. Kako u svakom upitniku pitanja imaju sredinje mesto, a na francuskom se pitanje kae le questionne, i kod nas se upitnik kae kestioner.

Anketiranje je takav istraivaki postupak (tehnika) u kome se ispitanicima postavljaju pitanja i od njih se trai da na postavljena pitanja odgovore. Pitanja se postavljaju u pisanoj formi (za razliku od intervjua) i odgovori se daju u pisanoj formi. Preko tih odgovora dolazi se do injenica (podataka) koji se odnose na pedagoku pojavu koja je predmet istraivanja. Ovakvim upitnicima se sakupljaju objektivni podaci.

Ukoliko ispitanik neke od tih injenica ne zna, on nee odgovoriti na pitanje koje je u tu svrhu postavljeno, ili e odgovoriti, ali uz napomenu da u to nije potpuno siguran. Neki metodolozi ovakve upitnike nazivaju upitnici-registri. Upitnicima se mogu utvrivati stavovi, miljenja i sudovi ispitanika o nekoj pojavi, dogaaju, procesu, postupku, stanju,odnosima...

Kada se sastavlja ovakav upitnik, istraiva ralanjava ono to ga interesuje na vie pitanja i na njih trai odgovor.

Neki metodolozi ovakav upitnik nazivaju opinioneri. Upitnicima se mogu istraivati i interesovanja ispitanika.

Pojedinim pitanjima trae se od ispitanika injenice (podaci) putem kojih iskazuju svoja interesovanja prema nekom ili neem (npr.italaka interesovanja,profesionalna interesovanja i sl.).

Mogu se istraivati preferencije ispitanika. Pogodnim pitanjima moe se zahtevati da ispitanik iskae ta, od ponuenih mogunosti, vie eli, ceni, uvaava, preferira.

Sve pomenute vrste upitnika, odnosno njihove kombinacije, imaju veoma iroku primenu ne samo u nauno-istraivakom radu, ve i u strunom pedagokom radu. Anketiranje Prednosti anketiranja: Organizovanje ispitivanja upitnicima relativno je lako i jednostavno Lake je sastaviti valjane upitnike, nego neke druge istraivake instrumente (testove, skale..) Upitnici su pogodni za masovna ispitivanja (broj ispitanika veliki) Obrada podataka relativno laka Upitnici se veoma lako kombinuju sa ostalim istraivakim tehnikama i njihovim instrumentima (intervjuisanje, skaliranje, delimino i testiranje) Nedostaci anketiranja:

Odgovori na postavljena pitanja su subjektivni iskazi ispitanika. Odgovaranje ispitanika na postavljena pitanja, njegova iskrenost, zavisi od mnogo inilaca. Zato se veoma esto koriste anonimni upitnici.

Izgled anketnog listaa) Zaglavljeb) Podaci koji su potrebni o uesnicima anketec) Pitanjad) Predlog za miljenje uesnika ankete

Svako pitanje treba da je jasno odvojeno, sa dovoljno predvienog prostora za odgovor Na kraju ankete prostor za dodatne sugestije uesnika Sadraj anketnog lista U zaglavlje anketnog lista unose se osnovni podaci o istraivanju (uesnicima, mestu, vremenu anketiranja) U gornjem desnom uglu navodi se naziv projekta u okviru kog se vri anketa Definiemo naziv ili temu ankete i kome je namenjena (npr. Anketa za roditelje o izradi igraaka u vrtiu) Sledi nekoliko reenica kojim se obraamo uesnicima ankete saoptavamo ta elimo da saznamo anketom; ta od njih oekujemo, ta za njih moe biti bolje ako popune anketu i kako e nam podaci koristiti da menjamo ili unapreujemo neto u radu. Poslednja poruka odnosi se na zahvalnost uesnicima anketiranja Podaci koje traimo zavise od predmeta istraivanja. Podaci koje traimo zavisi od teme ankete/predmeta prouavanja moe biti anonimna ne moe biti anonimna kada:Na osnovu podataka elimo da razvijemo individualni pristup (npr. za roditelje: Koja je omiljena igraka Vaeg deteta?) Kada nam podaci slue za prouavanje specifinih razlika izmeu pojedinih grupa (npr. elimo da otkrijemo da li obrazovanje roditelja utie na izbor omiljene igrake deteta) Kada traimo podatke o konkretnim aktivnostima (npr. Kada roditelj moe doi u vrti da se ukljui u aktivnost?) Pravila koja vae za postavljanje pitanja u anketi: Jasno formulisana i kratka Jeziki i gramatiki korektno postavljena Ne postavljati trivijalna pitanja Obuhvataju samo ono to je predmet ispitivanja Ne treba da budu sugestivna Odvojiti pitanja u kojima se trai stvarno stanje od onih u kojima traimo miljenje Vrsta pitanja: otvorenog, zatvorenog i kombinovanog tipa

Primer: Otvoreni tip postavljeno je pitanje i ostavljeno dovoljno prostora da ispitanik sam formulie odgovor ime niste zadovoljni u radu vaspitaa _____________________ Zatvoreni tip na postavljeno pitanje, ponuen je odgovor a) Alternativni izbor DA ili NE b) Viestruki izbor a) b) c) d) e)neki drugi nain - koji? c) Rangovanje (odgovore rangirajte od 1-4, najvii rang je 1 i tako redom) npr. Vae dete pri odlasku u park bira sledee sprave (odgovore rangirate od 1-4, spravu koju dete najvie voli oznaite sa 1 i tako redom) ljuljaku tobogan penjalicu poligon Anketa ne treba da sadri veliki broj pitanja jer tada oduzima mnogo vremena ispitanicima, opada koncentracija i zaintereovanost. Preporuljivo je od 12 15 pitanja. Trajanje - 10 do 20 minuta Ne pita se ono to se moe saznati iz drugih izvora. Postavljaju se jednostavna pitanja (a ne trivijalna). Izbegavaju se sugestivna, neprecizna i neodreena pitanja. Nepoznate termine je potrebno objasniti, protumaiti i definisati. Pita se samo ono to je neophodno za preduzeto istraivanje.

Na kraju ankete potrebno ostaviti dovoljno mesta za sugestije uesnika ukoliko smatraju neto vanim za temu ankete

Nain anketiranja: potom, lino

Vane metrijske karakteristike: valjanost i pouzdanost. Znaajna je povratna informacija

Vaspita treba da isplanira kako e dalje koristiti podatke ankete

Ukoliko podaci ne remete privatnost porodice, obraene podatke treba predstaviti svim roditeljima, kao i namere vaspitaa kako e ih iskoristiti -ta e se dogoditi u radu i kako se planira poboljanje38. Analiza sadraja

39. Skaliranje-skala procene

40. Testiranje

Protokol posmatranja dece je kvantitativna tehnika kojasadri: podatke o broju, mestu odvijanja i trajanja aktivnosti veine dece u grupi, bilo na inicijativu dece ili vaspitaa; vrstu aktivnosti cele grupe ili male grupe; da li je izbor aktivnosti bio na inicijativu dece, opis korienih sredstava; karakter aktivnosti, i detaljan opis aktivnosti dece. Protokol posmatranja i beleenja aktivnosti deceProtokol posmatranja unutar vremenskih uzoraka:

Omoguava vaspitau da unosi podatke o odreenom ponaanju unutar kraih vremenskih uzoraka.

Pre posmatranja vaspita mora da odredi koje e ponaanje da posmatra i kada, u kojim vremenskim intervalima. Strategija:

Koristiti samo za posmatranje ponaanja koja se esto javljaju

Koristiti za ponaanje koje se lako posmatra

Definisati termine, tvrdnje, kojima opisujete odreeno ponaanje Prednosti: Daje podatke o uestalosti ponaanja Prua dosta informacija u kratkom vremenskom roku Usmerava na preciznost i tanost42. PROTOKOL POSMATRANJA BELEENJEMUZORAKA DOGAAJA

Vaspita moe da unosi podatke o uzorcima specifinog ponaanja.

Strategija: definiite ponaanje koje elite da posmatrate. Morate da saznate neto o tom ponaanju da biste ga prepoznali kada se desi Definiite informacije koje elite da dobijete o definisanom ponaanju (koliko traje, ta se javlja pre, a ta posle) Beleke se vode na jednostavan nain. Prednosti: Bolje razumevanje ponaanja. Dogaaji se belee onako kako se deavaju. Moe da prouava bilo koje ponaanje. Veba:Lista posmatranja

Ime deteta:__________ Datum:_________Vreme:______ Ime posmatraa:__________ Oznaite ponaanje koje ste uoili da dete ispoljava. Koristite znak N ukoliko niste opazili neko od njih. Zabeleite svaki komentar ili kvalitativnu informaciju pored oznake. 46. Sadraj projekta istraivanja

47. Etape pedagokog istraivanja

48. HIPOTEZE ISTRAIVANJA

U velikom broju pedagokih istraivanja mogue je jo u fazi projektovanja odrediti osnovne pretpostavke, odnosno hipoteze istraivanja, koje e u istraivanju biti potvrene (dokazane) ili opovrgnute (odbaene). Adekvatno formulisanje istraivakih hipoteza podrazumeva dobro poznavanje prirode i karaktera pojave, odnosno problema koji se istrauje, kao i upoznatost sa rezultatima slinih istraivanja,... Istraiva predvia mogua reenja problema koji je formulisan predmetom istraivanja, odnosno pretpostavlja mogue veze, uzroke, posledice izmeu pojava koje su predmet njegovog prouavanja. U naunom pogledu i opovrgavanje hipoteze je vredno koliko i njeno dokazivanje, naravno uz potovanje strogih naunih kriterijuma.

U empirijskim istraivanjima najee se formulie jedna ili vie optih hipoteza i vie posebnih hipoteza.

Opte hipoteze se odnose na osnovni cilj istraivanja a posebne hipoteze se odreuju u sladu sa zadacima istraivanja i po pravilu njihov broj odgovara broju istraivakih zadataka.

Ceo istraivaki postupak u stvari je dominantno usmeren na dokazivanje hipoteza od kojih se u istraivanju polo. Primer: Za ocenu validnosti hipoteza koriste se sledei kriterijumi:

Teorijska utemeljenost (obrazloenost hipoteze odgovarajuim argumentima),

Usaglaenost hipoteza sa ve usvojenim znanjima i principima teore tisanja,

Objanjavajua i predviajua mo hipoteze,

Dokazivost hipoteze rezultatima empirijskih istraivanja i teo rijskim argumentacijama,

Jezika korektnost (jasna, logina i smisaona formulacija)

49. VARIJABLE ISTRAIVANJA Varijabla (pojava) se moe odrediti kao osobina koja izraava pojam ili konstrukt i koja se moe promeniti kvantitativno ili kvalitativno (npr. starost, teina, kvalitet obavljanja zadatka od strane odreene osobe,...).

U istraivanjima varijabla moe da ima razliite vrednosti zavisno od toga kako se koristi.

Ako se koristi za kategorizaciju odreenih subjekata ili objekata onda ih oznaavamo kao kategorike varijable.

Postoje i tzv. dihotomne varijable (npr. mu-ena, oenjen-neoenjen, poloio-nije poloio,..) potom kontinuirane varijable koje mogu pretpostavljati bezbroj vrednosti unutar jednog niza (npr. teina, visina, starost,...). U oblasti vaspitanja tipine merne varijable su: postignue (uspeh), verbalne i opte sposobnosti ispecifine vetine.

Varijable se odnose i na karakteristike koje se mogu menjati od jedne individue do druge (npr. inteligencija). Neke varijable prethode drugim varijablama.

Primer: varijabla inteligencije prethodi varijabli uspeha u uenju, to znai da je uspeh posledica inteligencije. VARIJABLE ISTRAIVANJA Nezavisne varijable su varijable uzrono posledinih veza a to je svojstvo koje kada se promeni, utie na promene kod drugih svojstava. U razredu kao nezavisne varijable mogu se prouavati: stilovi uenja, interakcije, kognitivni nivoi. Kao nezavisne varijable mogu se javiti sredinski uslovi:obrazovni nivo roditelja, imovno stanje,... ili line karakteristike kao to su: starost, pol, inteligencija, motivacija. Zavisne varijable smatraju se efektom u uzrono-posledinim vezama. Njihova odlika jeste da manipulie nezavisnom varijablom kako bi izazvala promene. Ova varijabla se nekada nazivala i kriterijumom. Kod primera uporeivanja efikasnosti nastavnih metoda, kriterijum moe biti koliina nauenih sadraja (u ovom primeru nastavne metode su nezavisna varijabla, a zavisna varijabla je koliina nauenog. Interveniua varijabla na izvestan nain funkcionalno povezuje nezavisnu i zavisnu varijablu. U primeru istraivanja efikasnosti nastavnih metoda, koeficijent inteligencije moe biti interventna varijabla, a to moe biti i efikasnost nastavnika, motivacija za uenje 50. Uzorak u pedagokim istraivanjima i pedagokim istraivanjima u koli/vrtiu U metodologiji se pod populacijom podrazumeva skup osoba koje imaju neku zajedniku karakteristiku i o kojima nastojimo neto saznati.

Uzorak predstavlja deo populacije; ako je populacija skup, uzorak je podskup tog skupa. Na osnovu nalaza o uzorku istraiva zakljuuje o populaciji. Veina pedagokim istraivanja sprovodi se na uzorku delu populacije ili podskupu osnovnog skupa.

Na osnovu istraivanja obavljenog na uzorku moe se zakljuiti o celini, tj. o populaciji (ili osnovnom skupu) iz koje je uzorak uzet.Jedinice uzorka istraivanja mogu biti:

Subjekti ili pojedinci (uzorak ispitanika) Grupe (grupni uzorak) Varijable (uzorak varijabli) Aktivnosti subjekata i grupa (uzorak aktivnosti) Nastavni i drugi sadraji (uzorak sadraja) Vreme (uzorak vremena) Izvori (uzorak izvora)... Uzorkovanje Uzorkovanje ili uzimanje uzoraka istraivanja iz populacije je veoma sloen, delikatan i odgovoran posao svakog istraivaa.

S obzirom na nain uzorovanja, odnosno biranje uzoraka, mogue je razlikovati vie uzoraka. Osnovne karakteristike uzorka: Reprezentativnost

Homogenost

Veliina.51. Vrste uzoraka istraivanja

Sluajni uzorciSluajni uzorciSluajni uzorciNesluajni uzorci Nesluajni uzorci Opis metodolokog okvira istraivanja Sugestije za izradu metodolokog okvira istraivanja Sugestije za izradu metodolokog okvira istraivanja Kako bi istraivanje bilo nauno i pedagoko, ono mora da se odvija u skladu sa zahtevima metodologije pedagogijeZnaajno je da se u toku pripremanja istraivanja uvrtiu tano predvidi i odredi: ta e se (predmet istraivanja), zato (cilj istraivanja), kako (istraivake metode, postupci i instrumenti), kada (vreme istraivanja) i gde e se istraivati.Najee je problem koji je okrenut ka reavanju nekogpraktinog pitanja i unapreenju vaspitno-obrazovne prakse.

Neophodno je paljivo analizovati konkretnu vaspitno-obrazovnupraksu i prouiti relevantnu literaturu koja o toj temi postoji.

Instrumenti koji se koriste mogu se koristiti ve postojei, istiili revidirani, ili se mogu konstruisati novi koje je poeljno, preupotrebe, empirijski proveriti (valorizovati).

Uzorak mali i nameran.

Obrada podataka preteno pomou osnovnih postupakadeskriptivne statistike. Planiranje istraivanja: Vremenskih okvira istraivanja Uslova Materijala Kadrova Literature

Realizacija istraivanja: Prikupljanje podataka o problemu

Kvalitativna i kvantitativna obrada podataka

Iznoenje (tabelarno, grafiko i tekstualno) i interpretacija dobijenih rezultata istraivanja

Pisanje izvetaja o obavljenom istraivanju i

Saoptavanje i primena rezultata u vaspitnoj i obrazovnoj praksi. Kvalitativna i kvantitativna (poto vaspitai anketiraju uvek manji broj uesnika ankete od 100, posebna statistika obrada nije potrebna)Svrha izvetaja je obavetavanje lanova naune zajednice o: problemu istraivanja nainu istraivanja rezultatima istraivanja zakljucima izvedenim na osnovu tih rezultata

Opta struktura izvetaja:

Rezime Kljune rei Uvod Nain istraivanja Rezultati Rasprava o rezultatima Bibliografske informacije Prilozi

Rezultati istraivanja Pri odabiranju glavnih rezultata, treba se rukovoditi postavljenim problemom istraivanja, hipotezom i postavljenim ciljevima. Na osnovu tih rezultata se zakljuuje o probnom odgovoru na pitanje kojim je izraen problem istraivanja, a radi kojeg je istraivanje i sprovedeno. Podaci i rezultati se izlau dovoljno podrobno (obino u obliku tabela i grafikih prikaza), ali da ovaj odeljak ne bi bio nesrazmerno veliki u odnosu na ostale i pretrpan pojedinostima, poeljno je u njega ukljuiti samo najinformativnije tabele i grafikone, a sve ostalo eventualno prikazati u posebnom prilogu. Tabele i grafikoni u odeljku o rezultatima bi trebalo da budu oznaeni slovnim ili brojanim oznakama prema redosledu javljanja u tekstu i propraeni odgovarajuim tekstom u kojem se ukazuje itaocu na ta da obrati panju. Rezultati bi trebalo da budu saopteni tako da bude oevidan odgovor na pitanje da li podravaju hipotezu.

ta je evaluacija?EVALUACIJA je sistematska primena procedura i tehnika za dostizanje upotrebljivosti programa vaspitaa

analiza prikupljenih podataka o onome to radimo i donoenje suda o uspenosti njome se obezbeuju dokazi o postignuima na programu slui za poveanje znanja i bolje razumevanje prakse Jedno od najvanijih sredstava za unapreivanje programa i za poveanje njegove odivosti

Razlozi za evaluaciju u toku rada da bi utvrdili da li smo napravili promenu, napredak da li smo ostvarili cilj da li program podstie ili postie oekivane efekte da procenimo implementaciju samog programa da korigujemo svoj rad da uimo da planiramo dalje da izvetavamo, prezentujemo

Primer: Kljuna oblast ETOSPARTNERSTVO SA RODITELJIMA, U ovom podruju vrednovanja sagledavamo sledee pokazatelje: Komunikacija sa roditeljima Ukljuivanje roditelja u ivot i rad vrtia Analiza instrumenta evaluacije i samoevaluacije

Problem istraivanja: Koliko je rad u parovima u mlaim razredima osnovne kole efikasniji u odnosu na klasine oblike nastave?

Cilj istraivanja: Eksperimentalno uporeivanje efekata rada u parovima i frontalnog oblika rada kao i utvrivanje didaktikih vrednosti rada u parovima koje preferiraju uenici etvrtog razreda osnovne kole.

Zadaci istraivanja: Osmisliti eksperimentalni program (pripreme za asove obrade nastavnog gradiva radom u parovima); Utvrditi da li postoji statistiki znaajna razlika u znanjima uenika kada je nastava organizovana radom u parovima, odnosno frontalnim radom; Utvrditi didaktike vrednosti rada u parovima koje preferiraju uenici IV razreda osnovne kole.

Opta hipoteza: Rad u parovima ima znaajne didaktike vrednosti i njime se mogu postii bolji efekti uenja nego u frontalnoj nastavi.

Posebne hipoteze: Mogue je nastavnu temu (odabranu) obraditi radom u parovima Postoje statistiki znaajne razlike kada se nastava organizuje radom u parovima u odnosu na nastavu organizovanu frontalnim oblikom rada. Rad u parovima ima odreene didaktike vrednosti koje ga ine efikasnijim u odnosu na frontalni oblik rada.

Metode istraivanja U istraivanju e se koristiti deskriptivna metoda i metoda eksperimenta sa paralelnim grupama. Deskriptivna metoda e se primeniti kod prikupljanja podataka, obrade i interpretacije. Metoda eksperimenta s paralelnim grupama e se koristiti u delu rada koji se odnosi na uporeivanje efekata nastave organizovane radom u parovima i nastave organizovane frontalnim oblikom rada. Ovom metodom se eli ispitati: koliko rad u parovima utie na to da uenici uspenije usvajaju nastavne sadraje i da li je stepen usvojenosti vei nego na asovima na kojima se koristi frontalni oblik rada.

Tehnike i instrumenti u istraivanju Istraivanje e se realizovati tehnikama testiranja i anketiranja. Testiranje e se sprovesti upotrebom testova kojima e se utvrditi: -Prethodno steeno znanje iz oblasti koja se obrauje u treem razredu; -Finalno znanje posle sprovedenog eksperimenta i -Meusobni odnos rezultata izmeu eksperimentalne i kontrolne grupe.

Anketiranje e se sprovesti anketnim upitnikom za uenike eksperimentalne grupe poto e se kod njih nastava organizovati putem rada u parovima. Njime se eli utvrditi didaktika vrednost rada u parovima koje preferiraju uenici etvrtog razreda. Upitnik ima 12 pitanja. Uvodni deo sadri uputstvo , podatke o ueniku, pol i opti uspeh koji su postigli na kraju treeg razreda.

Populacija i uzorak u istraivanju Populacija osnovni skup iz kojeg se uzima uzorak istraivanja. Mora biti jasno odreena, precizno definisana sadrajem, obimom i vremenom (na primer, uenici IV razreda osnovnih kola u Somboru, kolske 2010/2011 godine). Uzorak deo populacije, podskup osnovnog skupa. Jedinice uzorka mogu biti: subjekti, grupe, varijable, aktivnosti, nastavni i drugi sadraji, vreme, izvori itd. Uzorci koji su zasnovani na teoriji verovatnoe: - prosti, sluajni uzorak - stratifikovan uzorak - sistematski uzorak Uzorci koji nisu zasnovani na teoriji verovatnoe: namerni, prigodni, kvotni