1

Metodologija postupanja Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku

za priznanje žiga i u postupcima po registrovanim žigovima

Poglavlje I UVOD

Ovom Metodologijom se bliže uređuje praktična primena odredaba Zakona o žigovima i Uredbe o postupku za priznanje žiga. Ona predstavlja uputstvo sa objašnjenjima i komentarima za vođenje svih postupaka u vezi žigova za koje je nadležno Odeljenje za žigove i Grupa za međunarodne žigove u Zavodu za intelektualnu svojinu. Pred Zavodom za intelektualnu svojinu, kao nadležnim organom se vode sledeći upravni postupci u vezi sa priznanjem i zaštitom žiga:

- postupak po prijavi za priznanje žiga; - postupak po zahtevu za međunarodno registrovanje žiga; - postupak po zahtevu za upis promena i prenosa prijava žigova i registrovanih

žigova - postupak po predlogu za poništaj žiga i - postupak po zahtevu za prestanak žiga.

Ova metodologija je namenjena prvenstveno zaposlenima u Odeljenju za žigove i Grupi za međunarodne žigove, ali isto tako treba da bude od pomoći i svim licima koja svoja prava ostvaruju pred Zavodom za intelektualnu svojinu. Metodologija ne zamenjuje pravne norme sadržane u Zakonu o žigovima i u Uredbi o postupku za priznanje žiga, niti se one metodologijom mogu menjati. Cilj metodologije je da se ostvari konzistentnost u postupanju i ujednačavanje prakse Zavoda za intelektualnu svojinu u postupku priznanja žigova, ali se njom ne mogu predvideti sve moguće situacije. Metodologija je podložna neophodnim izmenama i dopunama koje nalaže praksa.

Poglavlje II

PRAVNA REGULATIVA

Zakonom o žigovima (“Službeni list Srbije i Crne Gore” br. 61/04) se uređuju način sticanja i zaštita prava na znak koji služi za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu. Cilj ove zaštite je da se pravnim i fizičkim licima omogući da svoj znak koji u prometu koriste za obeležavanje robe, odnosno usluga, zaštite žigom na teritoriji Srbije u obimu u kome se ne povređuju prava drugih lica. Postupak sticanja i zaštite prava na znak koji služi za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu regulisan je Zakonom o žigovima koji je stupio na snagu 1.1.2005. godine

2

(“Službeni list Srbije i Crne Gore” br. 61/04), a pojedina pitanja koja su propisana Zakonom o žigovima, posebno su uređena Uredbom o postupku za priznanje žiga (“Službeni list Srbije i Crne Gore” br. 28/05). Postupak priznanja žiga je upravni postupak. Zakon o žigovima je lex specialis u odnosu na Zakon o opštem upravnom postupku, pa se na sva pitanja koja se tiču postupka za priznanje žiga, a koja nisu propisana Zakonom o žigovima, primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku («Službeni list SRJ br. 33/97). U postupku priznavanja žiga, Zavod za intelektualnu svojinu se rukovodi i pravilima sadržanim u međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Republika Srbija i to: Pariskoj konvenciji o zaštiti industrijske svojine (Jugoslavija je članica od 26.2.1921. god., objavljeno u «Službenom listu SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi» br. 5/74) Madridskom aranžmanu o međunarodnom registrovanju žigova (Jugoslavija je članica od 26.2.1921. god., objavljeno u «Službenom listu SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi» br. 2/74) Protokolu uz Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova (Jugoslavija je članica od 17.2.1998. god., objavljeno u «Službenom listu SRJ – Međunarodni ugovori» br. 2/97) Ničanskom aranžmanu o međunarodnoj klasifikaciji proizvoda i usluga radi registrovanja žigova (Jugoslavija je članica od 30.8.1966. god., objavljeno u «Službenom listu SFRJ – Međunarodni ugovori i drugi sporazumi» br. 51/74) Ugovoru o žigovnom pravu (Jugoslavija je članica od 15.9.1998. god., objavljeno u «Službenom listu SRJ – Međunarodni ugovori» br. 4/98) U pogledu iznosa taksi koje se plaćaju pred Zavodom za intelektualnu svojinu, primenjuju se odgovarajući propisi kojima su utvrđeni iznosi taksa i to: Tarifa saveznih administrativnih taksa - Zakon o saveznim administrativnim taksama («Službeni list SRJ» br. 81/94, 61/95, 63/96, 29/97, 12/98 i 59/98), u daljem tekstu: Tarifa saveznih administrativnih taksa. Odluka o visini naknada posebnih troškova postupka koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu i naknada troškova za pružanje informacionih usluga Zavoda («Službeni list Srbije i Crne Gore» br. 3/06)

3

Polgavlje III POJAM, FUNKCIJA I VRSTE ŽIGA

1. Pojam i funkcija žiga

Žig je pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica (član 1. st. 2. ZOŽ). 2. Predmet zaštite Žigom se štiti znak koji služi za razlikovanje robe, odn. usluga u prometu, koji se može grafički predstaviti. Znak se može sastojati, na primer od reči, slogana, slova, brojeva, slika, crteža, rasporeda boja, trodimenzionalnih oblika, kombinacije tih znakova, kao i od muzičkih fraza prikazanih notnim pismom (član 4. ZOŽ). Predmet zaštite žigom može dakle biti verbalni znak, figurativni znak, kao i složeni znak (znak koji se sastoji iz kombinacije verbalnih i grafičkih elemenata). 3. Sadržina i obim prava Priznanjem žiga, njegov nosilac stiče isključivo pravo da znak zaštićen žigom koristi za obeležavanje robe, odn. usluga na koje se taj znak odnosi i da drugim licima zabrani da isti ili sličan znak neovlašćeno koriste za obeležavanja iste ili slične robe, odn. usluga, ako taj znak može da izazove zabunu u prometu. Ovo pravo obuhvata: (1) stavljanje zaštićenog znaka na robu ili njeno pakovanje; (2) nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladišenje u te svrhe, ili obavljanje usluga pod zaštićenim znakom; (3) uvoz ili izvoz robe pod zaštićenim znakom; (4) korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami. Sva ova prava ima i podnosilac prijave od datuma podnošenja prijave, kao i vlasnik opšte poznatog znaka (well-known mark). Nosilac žiga ne može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obeležavanje robe, odn. usluga druge vrste (princip specijaliteta žiga). Izuzetak od ovog pravila predstavlja čuveni žig, čiji nosilac može zabraniti drugom licu da isti ili sličan znak koristi za obeležavanje robe, odn. usluga koje nisu slične onima za koje je žig registrovan (detalnije objašnjenje čuvenog žiga je sadržano u poglavlju X tač 3. ove metodologije). 4. Vrste žiga Žig može biti individualni, kolektivni ili žig garancije. Žig je individualni i onda kada ima više sunosilaca. 4.1. Kolektivni žig (čl. 2. st. 2. ZOŽ) Kolektivni žig je žig pravnog lica koje predstavlja određeni oblik udruživanja proizvođača, odnosno davalaca usluga, koji imaju pravo da koriste subjekti koji su

4

članovi tog udruženja. Svaki korisnik kolektivnog žiga ima pravo da koristi taj žig samo na način predviđen opštim aktom o kolektivnom žigu. 4.2. Žig garancije (čl. 2. st. 4. ZOŽ) Žig garancije je žig koji koristi više preduzeća pod nadzorom nosioca žiga, a koji služi kao garancija kvaliteta, geografskog porekla, načina proizvodnje ili drugih zajedničkih obeležja robe ili usluga tih preduzeća. Nosilac žiga garancije mora da dozvoli korišćenje žiga garancije svakom preduzeću za robu ili usluge koje imaju zajedničke karakteristike propisane opštim aktom o žigu garancije. 5. Sticanje i važenje žiga Žig se stiče upisom u Registar žigova, a važi od datuma podnošenja prijave (čl. 40. ZOŽ). Žig traje deset godina, računajući od datuma podnošenja prijave, s tim što se uz plaćanje odgovarajuće takse može produžavati neograničeni broj puta, svaki put za period 10 godina (čl. 41. ZOŽ). Žig ima teritorijalno dejstvo, što znači da žig koji je registrovan samo za teritoriju Srbije ima pravno dejstvo samo na teritoriji Srbije i njegov vlasnik se ne može suprotstaviti registrovanju istog znaka za istu vrstu robe na teritorijama druge države od strane drugog lica.

Poglavlje IV REGISTRI

Zavod za intelektualnu svojinu vodi Registar prijava za priznanje žiga i Registar žigova. Sadržina ovih registara je uređena Uredbom o postupku za priznanje žiga. 1. Registar prijava za priznanje žiga (čl. 9. Uredbe) U registar prijava upisuju se:

a) Ž-broj; b) Datum podnošenja prijave; c) Poslovno ime i sedište podnosioca prijave, odn. ime i adresa fizičkog lica; d) Podaci o punomoćniku, ako se prijava podnosi preko punomoćnika; e) Podaci o zajedničkom predstavniku, ako je prijavu podnelo više lica; f) Podaci o zatraženom pravu prvenstva; g) Znak za koji se traži zaštita, a ako se zaštita traži za znak u boji – i naznačenje

boje, odnosno kombinacije boja; h) Naznačenje brojeva klasa u koje su svrstane robe, odnosno usluge, prema

Međunarodnog klasifikaciji roba i ulsuga; i) Podaci o načinu okončanja upravnog postupka; j) Registarski broj žiga;

5

k) Podaci o promenama koje se odnose na prijavu, prenos prava, licenca, zaloga, franšiza i sl.; statusne promene nastale kod podnosioca prijave, korisnika licence i franšize, odnosno zalogoprimca; ograničenje spiska robe, odn. usluga i drugi podaci značajni za pravni status prijave;

l) Podaci o razdvajanju prijave. Pored ovih podataka, ako je podnet zahtev za međunarodno registrovanje žiga, u Registar prijava se upisuju broj i datum podnošenja tog zahteva. 2. Registar žigova U registar žigova upisuju se:

a) Registarski broj žiga i datum upisa priznatog prava; b) Poslovno ime i sedište podnosioca prijave, odn. ime i adresa fizičkog lica; c) Datum podnošenja prijave i Ž-broj; d) Podaci o priznatom pravu prvenstva: datum izložbenog ili sajamskog prava

prvenstva, datum i broj prijave koja je poslužila kao osnov za priznanje ranijeg prava prvenstva i naziv zemlje u kojoj je ta prijava podneta;

e) Izgled zaštićenog znaka; f) Spisak robe, odn. usluga na koje se zaštićeni znak odnosi; g) Datum do kog žig važi, kao i podaci o produženju važenja žiga; h) Podaci o promenama koje se odnose na žig, prenos prava, licenca, zaloga,

franšiza i sl.: statusne promene nastale kod nosioca žiga, korisnika licence i franšize, odnosno zalogoprimca; ograničenje spiska robe, odn. usluga i drugi podaci značajni za pravni status žiga;

i) Podaci o razdvajanju žiga; j) Podaci o prestanku žiga, kao i osnov prestanka žiga; k) Podaci o međunarodnom registrovanju žiga, ukoliko je nacionalni žig osnov za

međunarodno registrovanje žiga.

Poglavlje V

POSTUPAK ZA PRIZNANJE I ZAŠTITU ŽIGA (PREGLED PROCECURE)

1. Opšta pravila postupka Pravna zaštita žigova se ostvaruje u upravnom postupku koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu kao organ uprave nadležan za poslove intelektualne svojine (član 7. st. 1. ZOŽ). Obim ispitivanja, kao i standardi i kriterijumi na osnovu kojih se sprovodi postupak ispitivanja mora biti u skladu sa važećim Zakonom o žigovima po kome Zavod za intelektualnu svojinu postupa. Prilikom donošenja odluka mora da postoji ujednačenost prakse, kako bi svi prijavioci bili tretirani na jednak način. Zbog toga svaki ispitivač treba uvek da bude upoznat sa odlukama drugih ispitivača, a svi ispitivači treba da budu upoznati sa odlukama koje se

6

donose u postupcima po predlozima za poništaj i prestanak zbog nekorišćenja žigova, kao i sa odlukama donetim u upravnom sporu. Svaki ispitivač u granicama svojih ovlašćenja i u okviru relevantnih zakonskih odredaba ima diskreciono pravo u donošenju odluka. Stranke i njihovi punomoćnici su dužni da sve probleme do kojih eventualno dođe u postupku po prijavi za priznanje žiga rešavaju sa nadležnim ispitivačem koji je zadužen za konkretnu prijavu, ili sa licem koje je nadležnom ispitivaču direktno nadređeno. Odluke koje se donose u ovom postupku su konačne i protiv njih se može pokrenuti upravni spor tužbom koja se podnosti neposredno Vrhovnom sudu Srbije (član 7. st. 2. ZOŽ). U upravnom postupku koji se vodi pred Zavodom za intelektualnu svojinu plaćaju se takse i naknade troškova postupka, saglasno posebnim propisima kojima se uređuju administrativne takse i naknade troškova postupka i troškova za pružanje informacionih usluga, a koji su navedeni u poglavlju II. 2. Stranka u postupku Postupak po prijavi za priznanje žiga, postupak po zahtevu za međunarodno registrovanje žiga, kao i postupak po zahtevu za upis promena i prenosa prijava žigova i registrovanih žigova, su jednostranački upravni postupci. Strankom se u ovim postupcima smatra podnosilac prijave za priznanje žiga, odn. zahteva za međunarodno registrovanje žiga, kao i nosilac registrovanog žiga. Postupak po predlogu za poništaj žiga i postupak po zahtevu za prestanak žiga su dvostranački upravni postupci, a stranke u ovim postupcima su nosilac žiga i podnosilac predloga za poništaj žiga, odn. podnosilac zahteva za prestanak žiga. U postupku priznanje i zaštite žiga, stranka može biti svako domaće ili strano fizičko ili pravno lice. Strana fizička i pravna lica uživaju ista prava kao i domaća fizička i pravna lica u postupku zaštite znaka žigom, ako to proizlazi iz međunarodnih ugovora ili iz načela uzajamnosti (čl. 6. ZOŽ). 2.1. Zastupanje stranke Domaće fizičko lice ili pravno lice koje je potpuno poslovno sposobno može samo vršiti sve radnje u postupku. Domaće fizičko ili pravno lice može ako to želi da postavi punomoćnika koje će preduzimati sve ili pojedine radnje u postupku. Punomoćnik domaćeg fizičkog ili pravnog lica može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom (čl. 48. st. 1. Zakona o opštem upravnom postupku).

7

Strano fizičko ili pravno lice u postupku pred Zavodom za intelektualnu svojinu mora zastupati zastupnik upisan u registar zastupnika koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu, ili domaći advokat (član 11. ZOŽ). Zastupnik koji obavlja poslove zastupanja u ostvarivanju prava na žig mora imati završen pravni fakultet (član 12. st. 2. ZOŽ). 2.2. Princip saslušanja stranke Načelo saslušanja stranke je jedno od osnovnih načela upravnog postupka. U Zakonu o opštem upravnom postupku propisano je da se pre donošenja rešenja stranci mora pružiti mogućnost da se izjasni o činjenicama i okolnostima koje su od značaja za donošenje rešenja. Ovo načelo se primenjuje i u postupcima za priznanje i zaštitu žiga. U postupku za priznanje žiga, u slučaju kada ispitivač utvrdi da prijava ne ispunjava formalne ili materijalne uslove za priznanje žiga, dužan je da pismenim putem u formi rezultata ispitivanja obavesti podnosioca prijave o razlozima zbog koji prijava nije uredna ili ne ispunjava materijalne uslove propisane Zakonom o žigovima i da ga pozove da se u ostavljenom roku izjasni o tim razlozima. Ovo pravilo važi i u postupcima za upis promena i prenosa prijava žigova i registrovanih žigova, kao i u postupku oglašavanja ništavim žiga, odn. međunarodnog registrovanja, i u posebnim slučajevima prestanka žiga. Za svaki odgovor na rezultat ispitivanja, stranka u postupku je dužna da plati taksu u iznosu propisanom Tar. br. 82. Tarife saveznih administrativnih taksa. 3. Opštenje Zavoda i stranaka 3.1. Podnesci koje stranke upućuju Zavodu za intelektualnu svojinu su:

a) prijava za priznanje žiga; b) razne vrste zahteva (za upis promene, za prenos prava, za upis licence, zaloge,

franšize, za produženje važenja žiga i sl.); c) predlog za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga odn. o međunarodnom

registrovanju žiga; d) zahtev za prestanak žiga; e) molbe; f) pisana saopštenja (podnesci u širem smislu).

Podnesak se predaje pisarnici Zavoda neposredno, ili poštom. Ukoliko je datum predaje bitan zbog roka čijim propuštanjem stranka gubi neko pravo, podnesak se šalje kao preporučena pošiljka.

8

Zakon o žigovima ne predviđa mogućnost da se podnesci dostavljaju telegrafski, odn. telefaksom. Ukoliko stranka ipak na taj način dostavi svoj podnesak, dužna je da svoj podnesak kasnije u pisanoj formi preda pisarnici Zavoda. Za sada ne postoji pravni osnov za podnošenje podnesaka preko e-maila. 3.2. Akti koje Zavod izdaje u toku postupka 3.2.1. Rezultat ispitivanja Rezultat ispitivanja se izdaje kako u postupku po prijavi za priznanje žiga, odn. zahtevu za međunarodno registrovanje žiga, tako i u postupku po zahtevu za upis promena i prenosa registrovanih žigova, odn. prijava za priznanje žiga. Rezultatom ispitivanja stranka se u svakom od ovih postupaka i u svakoj fazi postupka obaveštava o formalnim, odn. materijalnim nedostacima svog zahteva. U rezultatu ispitivanja moraju biti navedeni svi nedostaci koje je ispitivač utvrdio u određenoj fazi postupka. Tako u fazi formalnog ispitivanja prijave, moraju biti navedeni svi razlozi zbog kojih prijava nije uredna. Isto tako, u fazi materijalno-pravnog ispitivanja, rezultatom ispitivanja moraju biti obuhvaćeni svi razlozi zbog kojih prijava ne ispunjava uslove za priznanje žiga (apsolutni i relativni). U rezultatu ispitivanja mora da bude naveden rok u kome je stranka dužna da dostavi svoj odgovor. 3.2.2. Zaključak Zaključkom se odlučuje o procesnim pitanjima u toku postupka po zahtevu za priznanje žiga, kao što su poziv da se plati taksa za sticanje i važenje žiga, produženje roka za odgovor na rezultat ispitivanja, povraćaj u pređašnje stanje, ponavljanje postupka, obustava postupka, odbacivanje zahteva. Isto tako, zaključkom se odlučuje o procesnim pitanjima u postupku po predlogu za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga, odn. međunarodnog registrovanja žiga i po zahtevu za prestanak žiga. 3.2.3. Rešenje Rešenjem se odlučuje o svim materijalno-pravnim pitanjima u toku postupka. 4. Dostavljanje Zakonom o žigovima nije posebno regulisano dostavljanje, te se na ovo pitanje primenjuju odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. Prema članu 71. ZUP-a dostavljanje pismena (dopisa, rezultata ispitivanja, rešenja, zaključaka, isprave žiga), vrši

9

se po pravilu tako što se pismeno predaje licu kome je namenjeno. Zavod svoja pismena dostavlja po pravilu preko pošte, jer nema službeno lice – dostavljača. Strankama koje su imenovale zastupnike, dostavljanje se vrši preko zastupnika. Punomoćnicima sa liste zastupnika koji poseduju poštanski fah u Zavodu, vrši se lično dostavljanje. Licima u inostranstvu, kao i licima u zemlji koja uživaju doplomatski imunitet, dostavljanje se vrši preko organa nadležnog za inostrane poslove (čl. 82. ZUP-a). Dostavljanje se smatra urednim kada postoji dostavnica iz koje se sa sigurnošću može utvrditi da su stranka ili njen punomoćnik primili pismeno. 4.1 Dokaz o uručenju – dostavnica Dostavnica je dokument na kome lice kome se predaje pismeno potvrđuje njegov prijem, a dostavljač, izvršeno dostavljanje. Dostavnica predstavlja pouzdan dokaz o izvršenom dostavljanju. Dostavnicu potpisuju obe strane. Obaveza dostavljača je da na dostavnici slovima jasno naznači dan prijema. Od datuma dostavljanja, tj. od prvog narednog dana počinje da teče rok. Punomoćnicima sa liste zastupnika koji poseduju poštanski fah u Zavodu, vrši se lično dostavljanje, kojom prilikom oni potpisuju dostavnicu kao dokaz da im je izvršeno dostavljanje. 4.2. Promena prebivališta, odnosno sedišta Kada stranka u toku postupka pred Zavodom promeni svoje prebivalište ili sedište, dužna je da o tome odmah obavesti Zavod. Ako to ne učini, a dostavljač ne može saznati kuda se odselila, Zavod će odrediti da se sva dalja dostavljanja za tu stranku vrše pribijanjem pismena na oglasnu tablu Zavoda za intelektualnu svojinu. U tom slučaju, dostavljanje se smatra izvršenim po isteku roka od 8 dana od dana pribijanja pismena na oglasnu tablu Zavoda. (čl. 86. ZUP-a) Kada punomoćnik u toku postupka promeni svoje prebivalište, odn. sedište, a ne obavesti o tome Zavod, dostavljanje će se izvršiti kao da punomoćnik nije ni postavljen. 4.3. Dostavljanje u slučaju kada nema dokaza o uručenju Ako u spisima predmeta nema dostavnice, dostavljanje se može dokazivati i drugim sredstvima. U slučaju kada u spisima predmeta nema dostavnice, a dostavljanje se ni na koji drugi način ne može dokazati, dostavljanje će biti ponovljeno. Ukoliko ni posle drugog pokušaja dostvljanja ne bude dokaza o uručenju, dostavljanje će se saglasno članu 86. ZUP-a izvršiti pribijanjem pismena na oglasnu tablu Zavoda.

10

4.4. Greške u dostavljanju Ako pri dostavljanju bude učinjena greška, smatraće se da je dostavljanje izvršeno onog dana za koji se utvrdi da je lice kome je pismeno namenjeno stvarno dobilo to pismeno. 5. Rokovi Zakonom o žigovima i Uredbom o postupku za priznanje žiga propisani su rokovi za preduzimanje pojedinih radnji u postupku. Na sve one slučajeve u kojima Zakonom o žigovima i Uredbom o postupku za priznanje žiga nije propisan rok, važiće rok propisan Zakonom o opštem upravnom postupku. Opšte odredbe o rokovima sadržane u u Zakonu o opštem upravnom postupku (čl. 89-92. ZUP-a). Zakonski rokovi su rokovi koji su određeni zakonom ili nekim drugim propisom. Službeni rokovi su rokovi koji nisu određeni zakonom ili drugim propisom, već ih određuje službeno lice koje vodi postupak. Zakonom o žigovima propisani su sledeći rokovi (zakonski rokovi):

- u postupku utvrđivanja datuma podnošenja prijave – rok od 30 dana za otklanjanje nedostataka (čl. 18. st. 4. ZOŽ);

- za priznanje međunarodnog prava prvenstva – za dostavljanje Zavodu prioritetnog uverenja propisan je rok od 3 meseca od dana podnošenja prijave (čl. 20. st. 3. ZOŽ);

- za povraćaj u pređašnje stanje – rok od 3 meseca od dana prijema zaključka o odbacivanju prijave, odn. zaključka o obustavi postupka (videti pod tač. 7.1. i 7.2.)

Uredbom o postupku za priznanje žiga propisani su sledeći rokovi (zakonski rokovi):

- u postupku upisa promena i prenosa prava – rok od 30 dana za odgovor na rezultat ispitivanja (čl. 17. st. 1. i čl. 18. st. 1. Uredbe);

- u postupku po zahtevu za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga, odn. međunarodnog registrovanja žiga i u postupku po zahtevu za prestanak žiga – rok od 30 dana za odgovor na rezultat ispitivanja (čl. 21. st. 1. i čl. 25. st. 1. Uredbe);

- u postupku po zahtevu za međunarodno registrovanje žiga – rok od 30 dana za otklanjanje formalnih nedostataka (čl. 37. st. 3. Uredbe).

Za preduzimanje svih ostalih radnji u postupku primenjuju se službeni rokovi koje odredi službeno lice koje vodi postupak.

11

6. Produženje roka Rok koji je odredilo službeno lice koje vodi postupak, kao i rok određen propisima za koji je predviđena mogućnost prouženja, može se produžiti na molbu stranke u postupku podnetu pre isteka roka ako postoje opravdani razlozi za produženje. Prijavilac ima mogućnost da ukoliko smatra da mu je ostavljeni rok za postupanje po rezultatu ispitivanja nedovoljan, zatraži da mu se odobri produženje roka, tj. da mu se odredi novi rok u kome treba da postupi po rezultatu ispitivanja. Za svako produženje roka za odgovor na rezultat iptivanja plaća se odgovarajuća taksa koja je propisana Tarifnim brojem 92. Tarife saveznih administrativnih taksa. Prijavilac može u zahtevu za produženje roka da navede za koje vreme traži da mu se odobri produženje roka. Ukoliko ne navede tačno vreme za koje traži produženje roka, ispitivač će mu odobriti produženje roka za onaj vremenski period za koji je plaćena taksa za produženje roka. Ispitivač će po pravilu produžiti rok za odgovor na rezultat isptivanja za ono vreme koje je zatražio prijavilac. Ipak, u nekim slučajevima, može se desiti da prijavilac u više navrata traži dugačke rokove za odgovor na rezultat ispitivanja. Zbog toga je ispitivač dužan da u svakom konkretnom slučaju odobri produženje roka za odgovor na rezultat ispitivanja za ono vreme koje smatra primerenim u konkretnom slučaju. Pri tome ispitivač treba da se rukovоdi time da li je traženo više produženja na kraći rok (npr. tri puta po 1 mesec – ukupno 3 meseca) ili je više puta traženo produženje na duži rok (npr. 3 puta po 3 meseca – ukupno 9 meseci). Izuzetno, produženje roka nije moguće u postupku utvrđivanja formalnih uslova za priznanje datuma podnošenja prijave (čl. 18. ZOŽ). 7. Povraćaj u pređašnje stanje Zakonom o žigovima je izričito predviđeno da se zahtev za povraćaj u pređašnje stanje može podneti u sledećim slučajevima: 7.1. U slučaju kada prijavilac u ostavljenom roku ne uredi prijavu, ili ne plati taksu za njeno uređivanje, on može podneti predlog za povraćaj u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema zaključka o odbacivanju (čl. 25. st. 5. ZOŽ). 7.2. U slučaju kada prijavilac u ostavljenom roku ne dostavi dokaze o izvršenim uplatama takse za priznanje i zaštitu žiga, on može podneti predlog za povraćaj u pređašnje stanje u roku od tri meseca od dana prijema zaključka o obustavi postupka (čl. 30. st. 3. ZOŽ). U svim ostalim slučajevima u kojima Zakonom o žigovima nije izričito propisano da stranka može tražiti povraćaj u pređašnje stanje, primenjivaće se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku kojima je regulisan povraćaj u pređašnje stanje (čl. 93. do 98. ZUP-a).

12

Povraćaj u pređašnje stanje će se odobriti samo ukoliko je stranka iz opravdanih razloga propustila da u roku postupi po rezultatu ispitivanja ili zaključku, te je stoga shodno odredbi člana 94. Zakona o opštem upravnom postupku dužna da obrazloži razloge zbog kojih je bila sprečena da u roku postupi po rezultatu ispitivanja ili zaključku. Stranka je dužna da uz predlog za povraćaj u pređašnje stanje dostavi i svoj odgovor na rezultat ispitivanja, odn. da postupi po zaključku. Za zahtev za povraćaj u pređašnje stanje plaća se taksa propisana Tarifnim brojem 91. Tarife saveznih administrativnih taksa. O predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, Zavod odlučuje zaključkom.

Poglavlje VI

POSTUPAK ZA PRIZNANJE ŽIGA 1. Pokretanje postupka za priznanje žiga 1.1. Podnošenje i prijem prijave za priznanje žiga Postupak za priznanje žiga pokreće se prijavom za priznanje žiga (u daljem tekstu: prijava) (član 13. st. 1. ZOŽ). Prijava se podnosi u pisanom obliku, na zvaničnom formularu (obrazac Ž1), neposredno ili poštom (član 2. Uredbe o postupku za priznanje žiga). 1.2. Utvrđivanje datuma podnošenja prijave Kao datum podnošenja prijave će se smatrati onaj datum kada prijavilac podnese Zavodu prijavu za priznanje žiga koja sadrži sve elemente propisane članom 18. ZOŽ. Zbog toga, u trenutku podnošenja prijave, ona mora da ispunjava određene formalne uslove neophodne za utvrđivanje i priznanje datuma podnošenja. Administrativni radnik Prijemnog odeljenja koji je zadužen za prijem prijave vrši proveru ispunjenosti formalnih uslova neophodnih za utvrđivanje datuma podnošenja prijave. Članom 18. st. 1. ZOŽ taksativno su navedeni elementi koje prijava treba da sadrži da bi bio priznat datum podnošenja prijave i to:

- naznačenje da se traži priznanje žiga; - ime i prezime, odn. naziv i adresa prijavioca; - znak za koji se traži zaštita žigom; - spisak roba, odn. usluga na koje se znak odnosi.

13

1.2.a) Naznačenje da se traži priznanje žiga (član 18. st. 1. tač. 1.) Prijava se podnosi na zvaničnom obrascu prijave za priznanje žiga (Ž1). 1.2.b) Podaci o prijaviocu (član 18. st. 1. tač. 2.) Ukoliko je prijavilac fizičko lice, mora da bude navedeno puno ime i prezime i adresa tog lica, a ukoliko je prijavilac pravno lice moraju biti navedeni podaci o njegovom poslovnom imenu i sedištu. U slučaju nesaglasnosti između podataka navedenih u prijavi za priznanje žiga i podataka sadržanih u drugim dokumentima (kao što je na primer prioritetno uverenje, podaci iz punomoćja i sl.), smatraće se relevantnim podaci sadržani u prijavi za priznanje žiga. 1.2.c) Izgled znaka za koji se traži zaštita (član 18. st. 1. tač. 3.) Za priznanje datuma podnošenja prijave dovoljno je da je priložena bilo kakva reprodukcija znaka za koji se traži zašita. Važno je naglasiti da u tom trenutku, izgled znaka ne mora da ispunjava formalne zahteve koji se posebno razmatraju u fazi formalnog ispitivanja prijave koji je posebno regulisan odredbom člana 25. ZOŽ. 1.2.d) Spisak roba i usluga (član 18. st. 1. tač. 4.) Svako naznačenje roba i usluga je prihvatljivo za priznanje datuma podnošenja prijave, čak i naznačenje bez navođenja klase u koju su svrstane robe i usluge. Isto tako, naslov klase će biti prihvaćen za priznanje datuma podnošenja prijave. Međutim, samo naznačenje broja klase Ničanske klasifikacije, bez navođenja bilo kojih roba ili usluga nije dovoljno za priznanje datuma podnošenja prijave. U svakom slučaju svaki priloženi spisak roba i usluga podleže daljoj oceni u fazi formalnog ispitivanja prijave, koji je posebno regulisan odredbom člana 25. ZOŽ. Po prijemu prijave, аdministrativni radnik Prijemnog odeljenja je dužan da ispita da li su ispunjeni svi uslovi za priznanje datuma podnošenja prijave propisani odredbom člana 18. st. 1. ZOŽ. Ukoliko prijava ne sadrži elemente iz člana 18. st. 1. ZOŽ, аdministrativni radnik Prijemnog odeljenja će pozvati prijavioca da u roku od 30 dana otkloni nedostatke. Ako prijavilac u ostavljenom roku otkloni nedostatke, zaključkom će biti priznat kao datum podnošenja prijave onaj datum kada je prijavilac otklonio uočene nedostatke. Ako prijavilac u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke, prijava će zaključkom biti odbačena. Ukoliko su napred navedeni uslovi ispunjeni, odn. kada prijavilac otkloni nedostatke, prijava dobija svoj broj (Ž-broj) i datum kada je podneta, upisuje u u Registar pijava i prosleđuje se Odeljenju za žigove. Kao potvrdu o primljenoj prijavi, Zavod prijaviocu dostavlja primerak zahteva za priznanje žiga, na kome mora biti naveden broj prijave i datum prijema.

14

2. Ispitivanje formalnih uslova za priznanje žiga – ispitivanje urednosti Prijava se smatra urednom ako sadrži bitne delove iz čl. 13, 14. i 15. ZOŽ, dokaz o uplati takse za prijavu i druge podatke propisane članom 3. Uredbe o postupku za priznanje žiga. Ukoliko ispitivač utvrdi da prijava nije uredna, on će rezultatom ispitivanja obavestiti prijavioca o uočenim nepravilnostima i pozvaće ga da u roku od 30 dana uredi prijavu. Ako prijavilac u ostavljenom roku ne uredi prijavu, ili ne plati taksu za njeno uređivanje, ispitivač će zaključkom odbaciti prijavu. 3. Isptivanje materijalnih uslova za priznanje žiga – suštinsko ispitivanje Ako je prijava formalno uredna, pristupa se ispitivanju ispunjenosti materijalnih uslova za priznanje žiga (član 26. ZOŽ). Uslovi za priznanje žiga moraju da budu ispunjeni u vreme donošenja rešenja o priznanju žiga (čl. 26. st. 2. ZOŽ). Ukoliko ispitivač utvrdi da prijavljeni znak ne ispunjava uslove za priznanje žiga pozvaće prijavioca rezultatom ispitivanja da se u roku od 30 dana o tim razlozima izjasni (čl. 27. st. 1. ZOŽ). Ukoliko prijavilac u ostavljenom roku dostavi Zavodu svoj odgovor na rezultat ispitivanja, ispitivač će ga razmotriti i na osnovu ponovne analize prijavljenog znaka odlučiti da li su ispunjeni uslovi za priznanje žiga. Ako prijavilac ne postupi po rezultatu ispitivanja, ili postupi ali isptivač i dalje smatra da se žig ne može priznati, biće doneto rešenje o odbijanju zahteva za priznanje žiga (čl. 27. st. 5. ZOŽ). Ako prijavilac ne postupi po rezultatu ispitivanja ili postupi, ali ispitivač smatra da se žig može priznati samo za pojedinu robu, odn. usluge, biće doneto rešenje o delimičnom usvajanju zahteva za priznanje žiga (čl. 27. st. 6. ZOŽ). 4. Odustanak od prijave za priznanje žiga Prijavilac može u svakom trenutku odustati od prijave. Tada se donosi zaključak o obustavi postupka. 5. Priznanje žiga i upis u Registar žigova Nakon sprovedenog postupka ispitivanja prijave, ukoliko znak ispunjava uslove za priznanje žiga Zavod zaključkom poziva prijavioca da plati taksu za prvih deset godina zaštite i troškove objave žiga, kao i taksu sa izdavanje isprave o žigu. Ukoliko prijava delimično ispunjava uslove za priznanje žiga, Zavod će prijavioca zaključkom pozvati da

15

plati taksu za prvih deset godina zaštite i troškove objave žiga, kao i taksu za izdavanje isprave o žigu i u ovom zaključku će biti navedeno za koju robu odn. usluge znak ispunjava uslove za zaštitu žigom (čl. 30. ZOŽ). Iznos takse za prvih 10 godina zaštite i za izdavanje isprave o žigu propisan je Tarifnim brojem 87. Tarife saveznih administrativnih taksa, a iznos troškova objave žiga je propisan Tarifnim brojem 2 Odluke o visini naknada posebnih troškova postupka koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu i naknada troškova za pružanje informacionih usluga Zavoda. Prijavilac je dužan da u ostavljenom roku dostavi Zavodu dokaze o uplati pomenutih taksa i nakon toga priznato pravo se upisuje u Registar žigova, a nosiocu žiga se izdaje isprava o žigu. Isprava o žigu ima karakter rešenja u upravnom postupku (čl. 31. ZOŽ). Ukoliko prijavilac u ostavqenom roku ne postupi po zaključku za plaćanje takse, smatraće se da je odustao od prijave i biće donet zaključak o obustavi postupka. (čl. 30. st. 2. ZOŽ).

Poglavlje VII ISPITIVANJE FORMALNIH USLOVA ZA PRIZNANJE ŽIGA

1. Redosled ispitivanja prijava Prijave se ispituju po redosledu određenom datumom njihovog podnošenja (čl. 24. st. 1. ZOŽ). Prijava se izuzetno može rešavati po hitnom postupku u slučajevima koji su taksativno navedeni u članu 24. st. 2. ZOŽ: 1.1.U slučaju sudskog spora ili postupka inspekcijskog nadzora, prijava će se rešavati po

hitnom postupku isključivo na zahtev suda ili nadležnog organa tržišne inspekcije. (čl. 24. st. 2. tač 1. ZOŽ)

1.2.U slučajevima kada je podnet zahtev za međunarodno registrovanje žiga na koji se primenjuje Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova (čl. 24. st. 2. tač 2. ZOŽ). U ovom slučaju, prijavilac ne podnosi poseban zahtev za prekoredno ispitivanje prijave.

U ovom slučaju osnov za prekoredno odlučivanje predstavlja odredba člana 1. st. 2. Madridskog aranžmana koja predviđa da osnov za međunarodno registrovanje može da bude samo registrovani nacionalni žig. 1.3.Ako je saglasno drugim propisima neophodno izvršiti hitnu registraciju. U tom

slučaju prijavilac je dužan da podnese poseban zahtev za prekoredno ispitivanje sa navođenjem propisa na osnovu kojih smatra da ima pravo na prekoredno ispitivanje

16

prijave (čl. 24. st. 2. tač 3. ZOŽ). Za ovaj zahtev za prekoredno odlučivanje plaća se taksa saglasno Tarifnom broju 97. Tarife saveznih administrativnih taksa.

Ova odredba se primenjuje u slučaju prijava za priznanje žiga koje se odnose na farmaceutske preparate i pesticide. Osnov za prekoredno ispitivanje prijava za farmaceutske proizvode je Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima (“Sl. glasnik RS” br. 84/04 i 85/2005), a osnov za prekoredno ispitivanje prijava za pesticide je Zakon o zaštiti bilja (“Sl. List SRJ” br. 24/98 i 26/98). Naime, članom 33. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima propisano je da se u Republici Srbiji lek stavlja u promet na osnovu dozvole za stavljanje leka u promet, izdate od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva, a članom 34. st. 1. istog zakona propisano je da zahtev za stavljanje leka u promet mora između ostalog da sadrži naziv leka. Članom 47. Zakona o zaštiti bilja propisano je da se pesticidi stavljaju u promet na osnovu dozvole za stavljanje pesticida u promet, a članom 55. st. 2. istog zakona, propisano je da zahtev za stavljanje pesticida u promet mora da sadrži zaštićeni naziv pesticida. Prilikom ispitivanja ispunjenosti uslova za prekoredno odlučivanje po ovom osnovu, uvek se mora poći od definicije leka sadržane u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima odn. od definicije pesticida sadržane u Zakonu o zaštiti bilja. Ovo je bitno iz razloga što su u klasu 5 pored farmaceutskhi i veterinarskih preparata i pesticida svrstani i drugi proizvodi koji se ne mogu podvesti pod lekove u smislu pomenutog zakona i u odnosu na koje ne postoji razlog za prekoredno odlučivanje o prijavi. Tako na primer, neće biti osnova za prekoredno odučivanje u slučaja kada je znak prijavljen samo za flastere, materijale za zavijanje, ili materijale za plombiranje zuba.

2. Sadržina prijave za priznanje žiga Članom 13. st. 2. ZOŽ, propisano je da su bitni delovi prijave:

a) zahtev za priznanje žiga; b) znak za koji se traži zaštita žigom; c) spisak roba, odn. usluga na koje se znak odnosi.

Sadržina zahteva za priznanje žiga je propisana članom 14. ZOŽ i članom 3. Uredbe o postupku za priznanje žiga. Zahtev za priznanje žiga se podnosi u dva primerka i mora da sadrži sledeće:

- podatke o podnosiocu prijave (podaci o poslovnom imenu i sedištu podnosioca prijave, odnosno imenu i adresi fizičkog lica);

- podatke o punomoćniku, ako se prijava podnosi preko punomoćnika; - podatke o zajedničkom predstavniku, ako postoji više podnosilaca prijave - naznačenje da li je u pitanju individualni žig, kolektivni žig, žig garancije,

trodimenzionаlni žig ili muzički žig; - naznačenje boje i kombinacije boja ako se zaštita traži za znak u boji; - transliteraciju znaka; - opis znaka, ako podnosilac prijave želi da dodatno objasni izgled znaka, odn.

njegovo značenje;

17

- naznačenje klasa u koje je svrstana roba, odn. usluge prema Ničanskom aranžmanu o međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga radi registrovanja žigova (u daljem tekstu: Ničanska klasifikacija);

- podatke o zatraženom pravu prvenstva iz čl. 20 i 21. ZOŽ; - naznačenje da se ne traže isključiva prava na nedistinktivnom delu znaka (u

slučaju kada je to neophodno – videti objašnjenje disclaimer-a – Поглавље XI, тач. 13.);

- podatak o plaćenoj taksi za prijavu; - potpis i pečat podnosioca prijave ili njegovog punomoćnika.

Članom 15. ZOŽ propisano je da pored elemenata propisanih članom 14. ZOŽ, prijavilac kolektivnog žiga, odn. žiga garancije treba da priloži i opšti akt o kolektivnom žigu, a uz prijavu za priznanje žiga garancije, opšti akt o žigu garancije. Opšti akt o kolektivnom žigu sadrži: - podatke o podnosiocu prijave, odn. licu ovlašćenom da ga predstavlja; - odredbe o izgledu znaka i robi, odn. uslugama na koje se znak odnosi; - odredbe o tome ko ima pravo na korišćenje kolektivnog žiga i pod kojim uslovima; - odredbe o pravima i obavezama korisnika kolektivnog žiga u slučaju povrede žiga; - odredbe o merama i posledicama u slučaju nepridržavanja odredaba opšteg akta. Opšti akt o žigu garancije, pored odredaba koje se odnose i na kolektivni žig sadrži i sledeće: - odredbe o zajedničkim karakteristikama robe, odnosno usluga koje se garantuju žigom garancije; - odredbe o nadzoru korišćenja žiga garancije od strane njegovog nosioca. Ukoliko se zaštita traži za kolektivni žig ili žig garancije, prijavilac je dužan da tu činjenicu naznači u zahtevu za priznanje žiga. Ispitivanje prijave za priznanje kolektivnog žiga, odn. žiga garancije podleže istim pravilima kao i isptivanje individualnog žiga. Podnosilac prijave, odn. nosilac kolektivnog žiga, odn. žiga garancije, dužan je da Zavodu za intelektualnu svojinu dostavi svaku izmenu opšteg akta o kolektivnom žigu, odn. o žigu garancije. Zavod ne proverava tačnost podataka navedenih u zahtevu za priznanje žiga (čl. 3. st. 3. Uredbe). Članom 4. Uredbe o postupku za priznanje žiga propisano je da se uz zahtev za priznanje žiga podnosi i:

- izgled znaka; - spisak robe, odn. usluga na koje se znak odnosi, označen i svrstan prema

Ničanskoj klasifikaciji;

18

- punomoćje, ako se prijava podnosi preko punomoćnika; - opšti akt o kolektivnom žigu, ako se traži zaštita kolektivnog žiga, odn. opšti akt o

žigu garancije, ako se traži zaštita žiga garancije; - overeni prepis prijave, ako je zatraženo prvo prvenstva iz člana 20. ZOŽ

(međunarodno pravo prvenstva); - potvrda, odn. uverenje, ako je zatraženo pravo prvenstva iz člana 21 ZOŽ

(sajamsko pravo prvenstva); - izjava prijavioca da ne traži isključivo pravo na nedistinktivnom delu znaka, ako

smatra da je takva izjava potrebna (disklejmer); - dokaz o uplati takse za prijavu.

Prijava može da sadrži zahtev za priznanje samo jednog žiga koji se odnosi na jednu ili više vrsta robe, odnosno usluga (čl. 14. st. 2. ZOŽ). 3. Prijavilac Članom 1. st. 2. ZOŽ propisano je da je žig pravo kojim se štiti znak koji u prometu služi za razlikovanje robe, odnosno usluga jednog fizičkog ili pravnog lica od iste ili slične robe, odnosno usluga drugog fizičkog ili pravnog lica. Članom 6. ZOŽ propisano je da strana fizička i pravna lica u pogledu zaštite znaka žigom u Srbiji uživaju ista prava kao i domaća fizička i pravna lica. Iz navedenog proizilazi da prijavilac može biti kako domaće ili strano fizičko ili pravno lice. Podnosilac prijave za prizanje žiga ne može biti predstavništvo stranog pravnog lica u Srbiji, jer saglasno Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju predstavništva nemaju status pravnog lica. Prijavilac mora da naznači svoje ime i adresu. Ukoliko je prijavilac fizičko lice, mora da navede puno ime i prezime i adresu. Ukoliko je prijavilac pravno lice mora da navede podatke o svom poslovnom imenu i sedištu. Prijavilac treba da naznači samo jednu adresu, ali ako ih je navedeno više, prva navedena će se smatrati uslužnom adresom, izuzev ako prijavilac izričito ne navede koja se adresa smatra uslužnom. Nedostavljanje podataka o broju telefona, fax-a, e-mail-a neće se smatrati formalnim nedostatkom. Isto tako, prijavilac treba da naznači ime države čiji je državljanin (za fizičko lice), odn. u kojoj ima sedište (za pravno lice). U slučaju kada prijavu podnese više fizičkih ili pravnih lica, u prijavi moraju da budu navedeni podaci o poslovnom imenu i sedištu, odn. imenu i adresi svakog od njih. Ukoliko suprijavioci nisu imenovali zajedničkog predstavnika, prijava će se smatrati urednom, a sva dostavljanja će se vršiti prvom koji je naveden u prijavi, a ako dostavljanje prvom ne bude moguće, dostavljanje će se izvršiti drugom prijaviocu koji je naveden u prijavi.

19

4. Punomoćnik Strano fizičko ili pravno lice u postupku pred Zavodom mora zastupati zastupnik upisan u registar zastupnika koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu, ili domaći advokat (član 11. ZOŽ). Članom 12. st. 2. ZOŽ izričito je propisano da zastupnik koji obavlja poslove zastupanja u ostvarivanju prava na žig mora imati završen pravni fakultet. Domaće fizičko ili pravno lice može ako to želi da postavi punomoćnika koje će preduzimati sve ili pojedine radnje u postupku. Punomoćnik domaćeg fizičkog ili pravnog lica može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom (čl. 48. st. 1. Zakona o opštem upravnom postupku). Ukoliko se prijava podnosi preko punomoćnika, prijavilac je dužan da uz prijavu dostavi i original punomoćja za zastupanje. Ukoliko jedan prijavilac podnosi dve ili više prijava, on tada može uz jednu prijavu da dostavi orginal generalnog punomoćja, s tim što će u svakoj sledećoj prijavi naznačiti u kom predmetu se nalazi original generalnog punomoćja. Ukoliko prijavu podnosi domaće fizičko ili pravno lice preko punomoćnika, dužno je da uz prijavu dostavi original punomoćja za zastupanje. Ukoliko u tom slučaju prijavilac ne dostavi punomoćje, ispitivač će ga pozvati da dostavi uredno punomoćje za zastupanje. Ukoliko prijavilac ne postupi po nalogu ispitivača, smatraće se da je prijava uredna i da je podneta bez posredstva punomoćnika. U slučaju kada prijavu podnese strano pravno ili fizičko lice bez posredstva punomoćnika, ispitivač je dužan da ga pozove da postavi punomoćnika koji je domaći advokat i da mu dostavi listu zastupnika. Zavod može prijaviocu i svakom zainteresovanom licu da dostavi listu zastupnika, ali ne sme da preporuči bilo koje lice sa te liste. Moguće je da u toku postupka po prijavi za priznanje žiga dođe do promene punomoćnika. Tada važi pravilo da svako kasnije punomoćje automatski zamenjuje prethodno, bez potrebe da prijavilac izričito otkaže punomoćje prethodnom punomoćniku. Predstavništvo stranog pravnog lica nema pravo zastupanja tog pravnog lica u postupku u ostvarivanju prava iz Zakona o žigovima. Tako, ukoliko strano pravno lice koje je podnosilac prijave, kao svog punomoćnika odredi svoje predstavništvo u Srbiji, smatraće se da nema punomoćnika, pa će ispitivač biti dužan da u smislu čl. 11. i 12. ZOŽ pozove prijavioca da postavi punomoćnika sa liste zastupnika koju će mu dostaviti.

20

5. Potpis Prijava mora da bude potpisana od strane prijavioca, odn. zajedničkog predstavnika, ako ima više prijavilaca, ili od strane njegovog punomoćnika. Ukoliko je prijavilac pravno lice, prijava mora da bude snabdevena i pečatom tog pravnog lica. Za podnošenje prijave ne traži se bilo kakva notarizacija ili legalizacija potpisa. 6. Izgled znaka za koji se traži zaštita Ako se traži zaštita za znak koji se sastoji samo od reči, slova ili brojeva ispisanih standardnim fontovima, ili njihovih kombinacija bez ikakvih grafičkih elemenata, smatraće se da se radi o verbalnom znaku i tada je dovoljno da taj verbalizam bude upisan računarom ili pisaćom mašinom na odgovarajućem mestu na obrascu zahteva za priznanje žiga. (čl. 5. st. 1. Uredbe) Muzički znak mora da bude zapisan notnim pismom. Ako se traži zaštita za znak koji sadrži figurativne elemente (crteže, slike i slično), ili ako se radi o verbalnom znaku koji je predstavljen u posebnom grafizmu (logotipu), njegov izgled mora biti jasan, urađen na kvalitetnom papiru i pogodan za reprodukovanje i tada se uz zahtev podnose tri primerka izgleda znaka. Jedan primerak znaka treba da bude umetnut uz pomoć računara ili zalepljen na odgovarajuće mesto na obrascu zahteva za priznanje žiga, a druga dva primerka se podnose u prilogu. (član 14. st. 3. ZOŽ i čl. 5. st. 3. Uredbe) Izgled znaka mora biti urađen tako da može da stane u kvadrat čija je stranica 80 mm, s tim što razdaljina između dve najudaljenije tačke na znaku (horizontalo, vertikalno ili u prečniku) ne može biti manja od 15 mm (čl. 5. st. 4. Uredbe). U prijavi se ne može naknadno bitno izmeniti izgled znaka (čl. 23. st. 1. ZOŽ). Ne smatra se izmenom znaka u reči ispisivanje znaka posebnim tipom slova (čl. 23. st. 2. ZOŽ). Ovo pravilo se odnosi na slučajeve ispisivanja verbalnog znaka drugim standardnim fontom. Međutim, ako se izmena sastoji u ispisivanju reči posebnim logotipom koji znak čini bitno drugačijim od prvobitno prijavljenog, takva izmena neće biti dopuštena. Ispitivač je dužan da u svakom konkretnom slučaju proceni da li je način ispisivanja reči u znaku takav da predmetni znak čini bitno drugačijim od prvobitno prijavljenog. U slučaju kada je priloženi izgled znaka predstavljen u boji, a na zahtevu za priznanje žiga nije upisana boja, ili je kao naznačenje boja upisano: «crno-bela», ispitivač će rezultatom ispitivanja pozvati prijavioca da izričito navede boje za koje traži zaštitu, a koje odgovaraju bojama iz priloženog izgleda znaka. Ukoliko prijavilac u ostavljenom roku ne postupi po rezultatu ispitivanja, smatraće se da je prijavljen znak u onoj kombinaciji boja koje su predstavljene na priloženom izgledu znaka. U slučaju kada je izgled znaka koji je predstavljen u zahtevu i dostavljen u prilogu u crno-beloj tehnici, a prijavilac u zahtevu za priznanje žiga naznači: «u kombinaciji svih boja», takav znak će

21

se tretirati kao crno-beli. U slučaju kada između boja navedenih u zahtevu za priznanje žiga i boja u kojima je priloženi znak predstavljen postoji neslaganje, smatraće se da je prijavljen znak u onoj kombinaciji boja koja je predstavljena u priloženom izgledu znaka i ovaj znak se naknadno ne može menjati. Ovo iz razloga što se saglasno članu 23. st. 1. ZOŽ, izgled znaka iz prijave ne može naknadno menjati. Ako se prijava podnosi za zaštitu muzičkog znaka čije je trajanje predugačko da bi stao u dimenzije kvadrata na zahtevu, uz prijavu se podnose dve kopije muzičkog znaka zapisanog notnim pismom, na notnom papiru (čl. 5. st. 7. Uredbe). 7. Spisak roba i usluga Robe i usluge moraju biti označene i svrstane prema klasama iz Ničanskе klasifikacijе. (čl. 14. st. 6. ZOŽ). Robе i usluge se moraju označiti i svrstati prema Međunarodnoj klasifikaciji roba i usluga, tako što se prvo navodi broj klase, a zatim roba, odnosno usluge obuhvaćene tom klasom. (čl. 6. Uredbe). Spisak roba i usluga se prilaže uz zahtev u dva istovetna primerka, a spisak mora da bude urađen računarom ili pisaćom mašinom na kvalitetnom papiru. U postupku po prijavi za priznanje žiga primenjuje se poslednja važeća verzija Ničanske klasifikacije roba i usluga (IX izdanje Ničanske klasifikacije). Ovim izdanjem Ničanske klasifikacije, usluge koje su ranije bile svrstane u klasu 42, podeljene su u nove tri klase i to: 43, 44 i 45. Spisak roba i usluga mora da bude tako formulisan da jasno označava prirodu roba ili usluga i da omogući da svaka roba odn. usluga bude klasifikovana u samo jednu klasu Ničanske klasifikacije. Spisak roba i usluga koji je sadržan u Skraćenoj verziji klasifikacije roba i usluga predstavlja uopšteno upućivanje na oblast u koju u principu robe i usluge spadaju, pa prijavilac može da zatraži zaštitu ili za ovako uopšteno definisane robe odn. usluge, ili za posebno specificiranе robe odn. usluge koje spadaju u određenu oblast. U svakom konkretnom slučaju ispitivač je dužan da proceni da li je spisak roba odn. usluga dovoljno jasno formulisan. Po pravulu, smatraće se urednim onaj spisak u kome se koriste definicije i termini iz naslova klase. Na primer u klasi 25 prijavilac može da zatraži zaštitu ili za odeću, obuću i pokrivala za glavu što predstavlja naslov navedene klase, ili za tačno nabrojanu pojedinačnu robu iz ove oblasti (npr. pantalone, suknje, prsluci, papuče, sportske cipele, patike, šeširi, kape). Međutim, smatraće se nedovoljno jasnim sledeće naznačenje u klasi 42: “usluge koje ne spadaju u druge klase”. Neće se prihvatiti navođenje robe definisano kao npr. «sve robe iz klase 03». Smatraće se neurednim spiskom roba ukoliko se u njemu navede proizvodnja određene robe. Npr.

22

nepravilno je sledeće navođenje: «klasa 09: proizvodnja električnih aparata», a pravilno je: «klasa 09: električni aparati». Ako proizvod odn. usluge ne mogu biti klasifikovani prema navedenoj listi klasa, ili objašnjenjima uz određenu klasu, treba primenjivati sledeće preporuke i kriterijume:

ROBE

a) Finalni proizvodi se klasifikuju, u principu prema njihovoj funkciji ili nameni. Ako funkcija ili namena finalnog proizvoda nije navedena u listi klasa, finalni proizvodi se klasifikuju prema analogiji sa sličnim finalnim proizvodom.

b) Ako se ovo ne može primeniti, sledeći kriterijum je materijal od koga je proizvod napravljen ili način korišćenja.

c) Finalni proizvodi koji su celina a sadrže više predmeta koji imaju višestruku namenu (npr. radio sa ugrađenim satom), mogu biti klasifikovani u sve klase koje odgovaraju njihovoj nameni, a ako se ovi kriterijumi ne mogu primeniti, koristiće se kriterijumi iz tačke a).

d) Prirodni (sirovi materijali, prerađeni ili neprerađeni), klasifikuju se u principu prema vrsti materijala koji sadrže;

e) Proizvod koji je namenjen da bude deo drugog proizvoda u principu se klasifikuje u istu klasu kao i taj proizvod. Kada se proizvod koji je namenjen da bude deo drugog proizvoda može normalo upotrebiti i u druge svrhe, primenjuju se kriterijumi iz tačke a);

f) Kada se proizvodi, gotovi ili poluprerađeni, klasifikuju prema materijalu od koga su napravljeni, a napravljeni su od više materijala, klasifikovaće se, u principu, prema materijalu koji dominira;

g) Kutije za pakovanje proizvoda, u principu se klasifikuju u istu klasu u kojoj je klasifikovan proizvod.

USLUGE

a) Usluge se klasifikuju u principu prema granama delatnosti navedenim u naslovu klasa koje se odnose na usluge i u skladu sa objašnjenima uz tu klasu ili na osnovu analogije sa srodnim uslugama. Usluge koje su međusobno zavisne i povezane i obavljaju se u istoj grani delatnosti, svrsteće se u tu osnovnu granu delatnosti. Na primer, usluge građevinskog konstruisanja se ne mogu vršiti bez prethodnog građevinskog i arhitektonskog projekovanja, tako da će i usluge građevinskog i arhitektonskog projektovanja biti svrstane u klalsu 37 u koju su inače svrstene usluge građevinskog konstruisanja.

23

b) Usluge iznajmljivanja se u principu klasifikuju u istu klasu u koju su svrstane usluge koje se pružaju pomoću predmeta koji se iznajmljuju (npr. iznajmljivanje telefona je u klasi 38)

c) Usluge koje se ne mogu svrstati na osnovu napred navedenih kriterijuma, klasifikuju se u principu u klasu 42.

d) Prodaja robe se u principu ne smatra uslugom. Međutim, prema stavu sadržanom u odluci Žalbenog veća OHIM-a (Zavod za žigove EU) R 46/1998-2 od 17.12.1999. godine, ukoliko se zaštita žigom traži za usluge maloprodaje, potreban je razumljiv opis usluge, uključujući pozivanje na oblast u kojoj se usluga vrši. Na primer, pravilno je sledeće naznačenje usluga: „Usluge prodaje na malo u oblasti sportskih artikala“. Bez takvog razjašnjenja bilo bi teško, ako ne i nemoguće utvrditi obim zaštite koji se daje žigu.

Spisak roba odn. usluga se ne može naknadno proširivati (čl. 23. st. 1. ZOŽ), ali se uvek može sužavati.

U slučaju kada ispitivač smatra da je neophodno urediti spisak roba i usluga, on je dužan da rezultatom ispitivanja o tome obavesti prijavioca.

Dodavanje novih klasa koje nastupi kao posledica uređivanja spiska roba odn. usluga neće se smatrati proširenjem spiska. Na primer, ukoliko je prijavilac neku robu ili usluge svrstao u pogrešnu klasu, pa zatim spisak robe uredi tako što ih naknadno svrsta u pravu klasu, to se neće smatrati proširenjem spiska. Na primer, ako prijavilac u klasi 33 navede pivo, vino i duvan, pravilno će biti da ta roba bude stvrstana na sledeći način: klasa 32: pivo; klasa 33: vino; klasa 34: duvan. Iako su sada u spisku robe navedene tri klase, a ne jedna kao što je bilo prvobitno, neće se smatrati da je spisak proširen.

Pod sužavanjem spiska robe i usluga smatra se njegovo preciziranje. Na primer duvanske proizvode je moguće precizirati, tj. ograničiti na cigarete, a ukoliko je u klasi 25 prijavljena odeća, moguće je izvršiti ograničenje, tj. preciziranje, tako da se odnosi na: odela, jakne, suknje, pantalone.

Dodavanje nove vrste robe odn. usluga umesto one koja je prvobitno prijavljenja u okviru iste klase ne tretira se kao preciziranje, već kao proširenje spiska. Npr. umesto duvana – cigarete, umesto odela – jakne.

Ukoliko u priloženom spisku roba odn. usluga nisu obuhvaćene sve klase naznačene u prijavi, biće priznat spisak koji je dostavljen u prilogu prijave i on se ne može proširivati. 8. Transliteracija znaka (čl. 7. Uredbe) Ako se znak ili deo znaka sastoji iz slova koja nisu latinična ili ćirilična ili iz brojeva koji nisu arapski ili rimski, na odgovarajuće mesto na zahtevu se upisuje transliteracija znaka ili njegovog dela, latiničnim ili čiriličnim slovima ili arapskim brojevima ili rimski brojevima.

24

9. Taksa za podnošenje prijave Uz zahtev za priznanje žiga prilaže se dokaz o uplaćenoj taksi u iznosu koji je određen Tarifnim brojem 81. Tarife saveznih administrativnih taksa.

Poglavlje VIII

PRAVO PRVENSTVA 1. Opšte pravo prvenstva (član 19. ZOŽ) Pravo prvenstva je određeno datumom podnošenja prijave (član. 19. ZOŽ). Naime, podnosilac prijave ima pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u odnosu na sva druga lica koja su za isti ili sličan znak kojim se obeležava ista ili slična roba, odn. usluge, docnije podnela prijavu. 2. Međunarodno pravo prvenstva (član 20. ZOŽ) Podnosilac prijave za priznanje žiga može da zatraži posebno pravo prvenstva od datuma podnošenja ranije uredne prijave žiga u nekoj zemlji članici Pariske unije i Svetske trgovinske organizacije. Ovo pravo prvenstva će mu biti priznato pod uslovom da u Srbiji za isti znak i za istu robu, odn. uslge podnese prijavu u roku od 6 meseci od dana podnošenja prijave u odnosnoj zemlji. U tom slučaju, u zahtevu za priznanje žiga se naznačava datum podnošenja, broj prijave i zemlja za koju je prijava podneta. Prijavilac koji je zatražio da mu se prizna međunarodno pravo prvenstva dužan je da u roku od tri meseca od dana podnošenja prijave u Srbiji, dostavi Zavodu overeni prepis prijave za priznanje žiga na kojoj zasniva svoj zahtev za priznanje prava prvenstva, kao i prevod te prijave na srpski jezik overen od strane sudskog tumača. Urednom prijavom iz člana 20. st. 1. ZOŽ na kojoj prijavilac zasniva svoje međunarodno pravo prvenstva smatra se svaka prijava koja ispunjava uslove urednosti prema nacionalnom zakonodavstvu zemlje Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave. (čl. 20. st. 2. ZOŽ). Pravo prvenstva će biti priznato pod uslovom da se prijava za priznanje žiga podneta u Srbiji odnosi na identične robe odn. usluge za koje je podneta ranija prijava na koju se prijavilac poziva. U tom smislu moguće su sledeće situacije:

a) Moguće je da je spisak roba odn. usluga na koje se odnosi prijava za priznanje žiga koja je podneta u Srbiji uži u odnosu na spisak roba odn. usluga za koji je podneta ranija prijava na koju se prijavilac poziva, ali da je u potpunosti obuhvaćen ranijom prijavom. U tom slučaju, pravo prvenstva će se priznati za sve prijavljene robe, odn. usluge.

25

b) Moguće je da je spisak roba odn. usluga na koje se odnosi prijava za priznanje žiga koja je podneta u Srbiji širi u odnosu na spisak roba odn. usluga za koji je podneta ranija prijava na koju se prijavilac poziva. U tom slučaju, pravo prvenstva će biti priznato samo u odnosu na one robe odn. usluge koje su pokrivene ranijom prijavom na koju se prijavilac poziva. Na primer, prijava za priznanje žiga je podneta za robe i usluge iz klasa 05, 09, 16 i 35, a ranija prijava na koju se prijavilac poziva se odnosi na robu iz klase 05. U tom slučaju, pravo prvenstva će se priznati samo za robu iz klase 05, pod uslovom da se radi o istoj robi iz klase 05, dok će za robe i usluge iz ostalih klasa (09, 16 i 35) važiti opšte pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave u Zavodu za intelektualnu svojinu. Isto tako moguće je da je prijava za priznanje žiga podneta na primer za određenu robu iz klase 05 (farmaceutski preparati, dietetske supstance, herbicidi, fungicidi), a da se ranija prijava na koju se prijavilac poziva odnosi na sledeću robu iz klase 05: dijetetske supstance. U tom slučaju, pravo prvenstva će biti priznato za deo robe iz kase 05 (dietetske supstance), dok će za ostalu robu iz klase 05 (farmaceutski preparati, herbicidi, fungicidi) važiti pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave Zavodu za intelektualnu svojinu.

Ukoliko prijavilac zatraži da mu se prizna međunarodno pravo prvenstva i za one robe, odn. usluge koje nisu obuhvaćene ranijom prijavom na koju se poziva, pravo prvrenstva će uvek biti priznato samo za one robe odn. usluge koje su identične robama odn. uslugama na koje se odnosi i ranija prijava na koju se prijavilac poziva, ili koje su sadržane u spisku roba odn. usluga na koje se odnosi ranija prijava na koju se prijavilac poziva, dok će se za ostale robe odn. usluga priznati pravo prvenstva od datuma podnošenja prijave Zavodu za intelektualnu svojinu.

Međutim, ukoliko postoji očigledno i jasno neslaganje između prijavljenih roba odn. usluga i roba odn. usluga iz ranije prijave na koju se prijavilac poziva, ispitivač će biti dužan da o tome rezultatom ispitivanja obavesti prijavioca i da ga pozove da prijavljeni spisak robe uskladi sa spiskom robe iz ranije prijave na koju se poziva. Ovo usklađivanje je moguće samo u smislu eventualnog preciziranja, pod uslovom da se time prvobitni spisak robe odn. usluga ne poroširuje.

3. Sajamski prioritet (čl. 21. ZOŽ)

Podnosilac prijave koji je u roku od tri meseca pre podnošenja prijave upotrebio određeni znak za obeležavanje robe, odnosno usluga na izložbi ili sajmu međunarodnog karaktera u Srbiji ili u drugoj zemlji članici Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije, može u prijavi zatražiti priznanje prava prvenstva od dana prve upotrebe tog znaka.

U tom slučaju, prijavilac je dužan da uz prijavu dostavi potvrdu nadležnog organa zemlje članice Pariske unije ili Svetske trgovinske organizacije da je u pitanju izložba, odn. sajam međunarodnog karaktera, uz naznačenje podataka o vrsti izložbe, odn. sajma, mestu održavanja, datumu otvaranja i zatvaranja izložbe, odn. sajma, i datumu prve upotrebe znaka čija se zaštita traži.

Uverenje da je izložbi, odn. sajmu održanom u Srbiji zvanično priznat međunarodni karakter izdaje Privredna komora Srbije.

26

Poglavlje IX ISPITIVANJE MATERIJALNIH USLOVA ZA PRIZNANJE ŽIGA

(suštinsko ispitivanje) 1. Osnovni principi Svaka prijava se mora isptivati pojedinačno, polazeći od okolnosti svakog konkretnog slučaja i uzimajući u obzir ukupnost prijavljenog znaka i spiska roba odn. usluga na koje se odnosi. U svakom slučaju ispitivač mora imati u vidu prirodu robe odn. usluga na koje se prijava odnosi, način na koji se predmetne robe ili usluge stavljaju u promet i relevantne krugove učesnika u prometu, a naročito da li se radi o specijalizovanim krugovima (stručnjacima) ili o javnosti uopšte (prosečni potrošači). U postupku ispitivanja ispunjenosti materijalno-pravnih uslova za priznanje žiga, prijavilac mora biti obavešten o svim razlozima zbog kojih predmetna prijava ne ispunjava uslove za priznanje žiga. Naime, moguće je da jedan znak ne ispunjava uslove za zaštitu žigom po više osnova. U tom slučaju, ispitivač mora da u rezultatu ispitivanja navede sve razloge zbog kojih predmetni znak ne ispunjava uslove za zaštitu žiga. Ovo je neophodno iz razloga što je neke razloge moguće otkloniti u toku postupka (npr. pribavljanje neophodnih saglasnosti, uređivanje spiska robe, pribavljanje saglasnosti vlasnika suprotstavljenog žiga i sl.), dok druge razloge za odbijanje zaštite nije moguće otkloniti (npr. prijavilac dobije saglasnost od vlasnika suprotstavljenog žiga, ali žig ostaje prevaran u pogledu robe odn. usluga u smislu tač. 6; prijavilac uredi spisak robe tako da je otklonjen prevarni karakter znaka u odnosu na deo robe, ali je znak nepodoban, jer je u pogledu preostale robe, odn. usluga opisnog karaktera u smislu tač. 4). Ovo pravilo postupanja proističe i bazira se na opštem načelu upravnog postupka - načelu efikasnosti i njime se postiže i obezbeđuje pravna sigurnost. Naime, prijavilac u fazi suštinskog ispitivanja biva upoznat sa svim razlozima zbog kojih njegov znak ne ispunjava uslove za zaštitu žigom, i tako mu se pruža mogućnost da preduzme sve potrebne korake u cilju otklanjanja ovih nedostataka. U suprotnom, ukoliko se prijaviocu ne bi odmah ukazalo na sve razloge nepodobnosti njegovog znaka za zaštitu žigom, on bi bio doveden u situaciju da nikada nije siguran da li se nakon otklanjanja razloga za nepriznavanje zaštite, koje je ispitivač naveo u svom rezultatu isptivanja, neće pojaviti neki novi razlozi za nepriznavanje zaštite (npr. u slučaju utvrđene sličnosti, prijavilac dobije saglasnost od vlasnika suprotstavljenog žiga i tako otkloni ovu prepreku, ali ga isptivač zatim obavesti da je njegov znak prevaran u pogledu robe odn. usluga). Od ovog pravila dopuštena su odstupanja samo izuzetno. Naime, moguće je da iz tehničkih razloga (nedostupnost ili neažuriranost podataka o registrovanim žigovima iz Međunarodne baze podataka – ROMARIN, odn. iz domaće baze podataka) postupak pretraživanja bude nepotpun, pa da kasnije u toku postupka, isptivač ustanovi sličnost prijavljenog znaka sa ranije registrovanim žigom. U tom slučaju, ispitivač će prijavioca

27

rezultatom ispitivanja obavestiti o naknadno utvrđenim razlozima zbog kojih prijavljeni znak ne ispunjava uslove za zaštitu žigom. Ukoliko se prijavljeni znak sastoji od strane reči, ispitivač će konsultovati standardne rečnike kako bi utvrdio njegovo značenje na srpskom jeziku. Neće se prevoditi svaka strana reč, već samo one reči čije je značenje po pravilu poznato učesnicima u prometu u Srbiji. Spisi predemeta svake prijave za priznanje žiga moraju da sadrže izveštaj o pretraživanju, potpisan od strane nadležnog ispitivača sa nalogom ispitivaču za dalje postupanje u predmetu. Ukoliko ispitivač utvrdi da prijavljeni znak ne ispunjava uslove za zaštitu žigom, dužan je da u rezultatu ispitivanja naznači sve razloge zbog kojih predmetni znak ne ispunjava uslove za zaštitu žigom. Službeno lice koje je zaduženo za davanje naloga ispitivaču za dalje postupanje, dužno je da na formularu izveštaja o pretraživu jasno napiše svoj nalog i da ga potpiše. 2. Relativni i apsolutni razlozi za odbijanje Razlozi za odbijanje zaštite žigom su sadržani u odredbi člana 5. ZOŽ i mogu se podeliti na apsolutne i relativne razloge za odbijanje zaštite. 2.1. Relativni razlozi za odbijanje zaštite su oni koji se zasnivaju na koliziji prijavljenog znaka sa ranijim registrovanim žigom ili nekim drugim pravom intelektualne svojine trećeg lica. Ove razloge Zavod ispituje po službenoj dužnosti. Relativni razlozi za odbijanje zaštite žigom su sadržani u odredbama člana 5. st. 1. tač. 8, 9. i 11. ZOŽ. 2.2. Apslolutni razlozi za odbijanje zaštite su razlozi nepodobnosti znaka za zaštitu žigom. U postupku ispitivanja prijave, neki apsolutni razlozi se ne mogu otkloniti, a neki se mogu otkloniti uz dostavljanje odgovarajuće argumentacije ili dokaza. Apslolutni razlozi za odbijanje su sadržani u odredbama člana 5. st. 1. tač. 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 13, st. 2, st. 3, st. 4, st. 5, st. 6. i st. 7. ZOŽ. 3. Prethodno ispitivanje spiska roba i usluga

a) prilikom ispitivanja sličnosti prijavljenog znaka sa ranije registrovanim žigom, prethodno se ispituje da li između roba odn. usluga na koje se znaci odnose postoji identičnost ili sličnost;

b) prilikom ispitivanja podobnosti prijavljenog znaka, ispituje se usklađenost spiska roba i usluga na koje se odnosi prijavljeni znak sa sadržinom i značenjem samog znaka.

28

4. Prigovor trećeg lica

U svakoj fazi ovog postupka, svako zainteresovano treće lice može uložiti prigovor na registrovanje žiga i to pozivajući se bilo na relativne ili na apsolutne razloge za odbijanje zaštite. Ovaj prigovor nema obavezujuću snagu za isptivača, već predstavlja samo indikaciju o eventualnim razlozima za odbijanje, koju ispitivač treba da ima u vidu prilikom ispitivanja prijave. Kako podnosilac prigovora nije stranka u postupku, ispitivač mu neće dostavljati bilo kakva obaveštenja o svojoj odluci.

Poglavlje X RELATIVNI RAZLOZI ZA ODBIJANJE

Relativni razlozi za odbijanje zaštite su oni koji se zasnivaju na koliziji prijavljenog znaka sa ranijim registrovanim žigom ili nekim drugim pravom intelektualne svojine trećeg lica. Odredbama ZOŽ su propisani relativni Zakonom o žigovima propisani su sledeći relativni razlozi za odbijanje zaštite:

- kolizija sa ranije registrovanim istovetnim znakom drugog lica za istu ili sličnu vrstu robe, odn. usluga (čl. 5. st. 1. tač. 8. ZOŽ);

- kolizija sa ranije registrovanim sličnim znakom drugog lica za istu ili sličnu vrstu robe, odn. usluga (čl. 5. st. 1. tač. 9. ZOŽ);

- kolizija sa istovetnim ili sličnim opšte poznatim znakom za istu ili sličnu vrstu robe, odn. usluga (čl. 5. st. 1. tač. 10. ZOŽ);

- kolizija sa čuvenim žigom (čl. 5. st. 1. tač. 11. ZOŽ); - kolizija sa autorskim pravom ili nekim drugim pravom industrijske svojine (čl. 5.

st. 1. tač. 12. ZOŽ). 1. Istovetnost i sličnost: 1.1. Žigom se ne može zaštiti znak koji je istovetan zaštićenom znaku drugog lica za

istu ili sličnu vrstu robe, odn. usluga (član 5. st. 1. tač. 8. ZOŽ). Shodno navedenoj odredbi, prijavljeni znak neće ispunjavati uslove za zaštitu žigom ukoliko je istovetan ranije registrovanom i prioritetno starijem žigu, pod uslovom da su kumulativno ispunjena dva uslova:

- da su znaci koji se porede identični; - da se znaci koji se porede odnose na istu ili sličnu vrstu robe.

U smislu navedene odredbe, identičnim znacima se smatraju oni znaci koji su u svim svojim elementima isti. Dakle, neće se smatrati identičnim oni znaci koji se sastoje iz istovetnog verbalizma koji je kod posmatranih znakova ispisan različitim tipom slova, ili u slučaju kada je jedan ispisan velikim a drugi malim slovima, ili jedan velikim, odn. malim slovima, a drugi samo sa velikim početnim slovom.

29

1.2. Žigom se ne može zaštiti znak koji je sličan zaštićenom znaku drugog lica za

istu ili sličnu vrstu robe, odn. usluga, ako ta sličnost može da stvori zabunu u prometu i dovede u zabludu učesnike u prometu (član 5. st. 1. tač. 9. ZOŽ).

Shodno navedenoj odredbi, prijavljeni znak neće ispunjavati uslove za zaštitu žigom ukoliko je sličan ranije registrovanom i prioritetno starijem žigu, pod uslovom da su kumulativno ispunjena tri uslova:

- da su znaci koji se porede slični; - da se znaci koji se porede odnose na istu ili sličnu vrstu robe, odn. usluga i - da se radi o takvom stepenu sličnosti da postoji mobućnost stvaranja zabune u

prometu. 1.3. Osnovna pravila postupanja Zavoda Prilikom ispitivanja sličnosti, odn. identičnosti, mora se izvršiti pretraživanje kroz domaću bazu nacionalno registrovanih žigova, odn. prijavljenih znakova i kroz međunarodnu bazu podataka (ROMARIN). U slučaju kada se u postupku ispitivanja prijave utvrdi istovetnost ili sličnost prijavljenog znaka sa ranijom prijavom za priznanje žiga po kojoj još nije odlučeno, odluka po toj ranijoj prijavi će predstavljati prethodno pitanje u smislu Zakona o opštem upravnom postupku, pa će ispitivač biti dužan da pre donošenja odluke predhodno donese odluku po ranijoj ranijoj prijavi. U svakom konkretnom slučaju prvo se mora utvrditi da li se prijavljeni znak i suprotstavljeni žig odnose na istu ili sličnu vrstu roba i usluga. Ako se oceni da takva identičnost ili sličnost postoji pristupa se isptivanju samih znakova. U suprotnom, ukoliko nema sličnosti između upoređivanih roba i usluga, ne može se govoriti ni o istovetnosti, odn. sličnosti znakova. Prilikom ispitivanja sličnosti figurativnih znakova i složenih znakova koji u sebi sadrže grafičko rešenje, pretraživanje grafizma se vrši saglasno Bečkoj klasifikaciji figurativnih elemenata. U slučaju kolizije prijavljenog znaka sa ranije registrovanim sličnim žigom, nakon utvrđene sličnosti roba i usluga i sličnosti znakova pristupa se oceni da li je sličnost takva da postoji mogućnost stvaranja zabune u prometu. 1.3.1. Sličnost roba i usluga Ukoliko su znaci sličniji, robe i usluge se moraju više razlikovati. Prilikom ispitivanja sličnosti roba i usluga, mora se polaziti isključivo od formulacija sadržanih u spisku roba odn. usluga na koje se odnosi prijavljeni znak i njemu suprotstavljeni žig. Za ovo ispitivanje nije od značaja trenutni ili potencijalni način upotrebe ili namena roba. Na primer, prijavilac podnese prijavu za priznanje žiga za

30

farmaceutske proizvode za ljudsku upotrebu, a stvarno proizvodi ili namerava da proizvodi veterinarske preparate. Prilikom ispitivanja sličnosti usluga iz klasa 43, 44 i 45, mora se izvršiti pretraživanje i u odnosu na usluge iz klase 42. Naime, spiskovi roba i usluga za žigove koji su registrovani za usluge iz klase 42 u skladu sa ranije vežećim izdanjem Ničanske klasifikacije uglavnom nisu reklasifikovani u pogledu usluga iz klase 42, pa su u tim slučajevima klasom 42 obuhvaćene i neke usluge koje su po trenutno važećem VIII izdanju Ničanske klasifikacije svrstane u klase 43, 44 i 45. Od velikog značaja je pravilna gramatička interpretacija formulacije navedene u spisku roba i usluga, kako bi se odredilo koja robe odn. usluge su obuhvaćene predmetnim spiskom. Posebno treba voditi računa o pravilnom tumačenju termina kao što su “naročito”, “naime” i sl. koji se često koriste da bi se označila veza određenog proizvoda sa nekom širom kategorijom proizvoda. Izraz “naročito” (ili “na primer”, “kao što su” i sl.) označava da su na taj način navedeni proizvodi samo primeri proizvoda uključenih u određenu klasu i da se zaštita ne ograničava samo na njih. Na primer ukoliko spisak robe glasi: odeća, naročito pantalone, suknje, košulje, takav spisak treba tumačiti tako da se ne odnosi samo na pantalone, suknje i košulje, već na odeću uopšte, pri čemu su ovi odevni predmeti navedeni samo kao primer. Sa druge strane, izraz “naime” (ili “isključivo” i sl.) treba tumačiti tako da se spisak robe za koju se traži zaštita odnosi samo na te posebno nabrojane robe odn. usluge. Na primer ukoliko spisak robe glasi: farmaceutski preparati, naime lekovi za lečenje kardiovaskularnih oboljenja, takav spisak treba tumačiti tako da se spisak robe odnosi samo na lekove za lečenje kardiovaskularnih oboljenja. Funkcija Međunarodne klasifikacije roba i usluga je administrativno-tehnička, tj. ona služi za lakše pretraživanje. Ona je koncipirana tako što su prilikom svrstavanja roba i usluga u određene klase korišćeni slični principi, ali činjenica da određene robe, odnosno usluge pripadaju istoj klasi međunarodne klasifikacije nije uvek sama po sebi dovoljna da bi se te robe, odnosno usluge smatrale sličnima. Tako je moguće da se neke robe ili usluge koje su suštiniski iste ili bitno slične nalaze razvrstane u različitim klasama (npr. kreme za ruke su svrstane u klasu 3, a medicinske kreme su svrstane u klasu 5). Međutim ima i slučajeva kada su u istu klasu svrstane robe, odn. usluge koje su po svojoj vrsti potpuno različite (npr. u klasu 5 su svrstani i hrana za bebe i fungicidi). Zbog toga se prilikom ispitivanja sličnosti roba, odn. usluga treba rukovoditi i sledećim kriterijumima:

- priroda roba i usluga; - namena roba i usluga; - načini korišćenja; - međusobna zamenljivost roba i usluga; - distributivni kanali; - aktuelni ili potencijalni kupci (relevantna javnost); - uobičajeno poreklo robe i usluga u smislu mesta proizvodnje; - uobičajena mesta prodaje robe i pružanja usluga.

31

a) Priroda proizvoda Prilikom utvrđivanja kojoj vrsti pripada određena roba, odn. usluga treba imati u vidu pravilo da ukoliko je vrsta robe pojmovno šire određena, to pripadnost njoj ne znači automatski da se radi o sličnim proizvodima. Tako na primer, iako kolači i meso spadaju u prehrambne proizvode, oni između sebe nisu slični. Isto tako, bicikli i automobili i ako spadaju u širu kategoriju vozila, neće se smatrati sličnima. U slučaju kada je vrsta proizvoda dovoljno usko određena može biti reči o sličnim proizvodima. Na primer sva alkoholna pića se smatraju međusobno sličnim (rakija, votka, vinjak). Isto pravilo važi i za bezalkoholna pića (sokovi, mineralna voda i sl.). Prirodu robe određuju njen sastav, način na koji proizvod funkcioniše, agregatno stanje robe, njen izgled (dizajn), vrednost i sl. Sastav nije odlučujući za utvrđivanje da li su robe slične ili ne iz razloga što isti proizvod može biti izrađen od različitih materijala. Međutim, ukoliko se radi o proizvodima kod kojih materijal čini suštinu robe, ili njenu vrlo značajnu odliku, ovaj kriterijum će biti relevantan za utvrđivanje sličnosti robe. Na primer proizvodi od retkih ili dragocenih metala (zlata, srebra) smatraju se međusobno sličnim. Način na koji određeni proizvodi funkcionišu (mehanički, sa ili bez motora, optičko, biološko ili hemijsko funkcionisanje) predstavlja takođe indikator njihove sličnosti. Na primer mašine i mašinski alati nisu slični ručnom alatu. Sa druge strane, magnetske trake i magnetski poluprovodnici su slični, zbog načina na koji funkcionišu. Zbog različitog agregatnog stanja, određeni proizvodi se smatraju različitim. Na primer, iako se radi o prehrambenim proizvodima namenjenim ljudskoj ishrani, čokolada i sokovi su različiti proizvodi. b) Namena proizvoda Namena je najznačajniji kriterijum za određivanje sličnosti robe. Namenu robe treba shvatiti usko – to je ona namena koja je svojstvena određenoj robi, bez obzira što ta roba može da ima i drugu namenu. Primeri sličnih roba prema nameni su: veterinarski lekovi i nutricioni dodaci hrani za životinje. Naime, u oba slučaja reč je o proizvodima koji imaju za cilj očuvanje ili unapređenje zdravlja životinja. Ukoliko jedan od upoređivanih proizvoda koji pripadaju istoj vrsti, ima vrlo specifičnu namenu, radiće se o različitim proizvodima. Na primer specijalni softver integrisan u aparat za dijalizu i multimedijalni softver. U slučaju kada postoji razlika u pogledu prirode robe, a sličnost u pogledu namene, radiće se o sličnim robama. Na primer, smatraće se sličnim farmaceuske supstance i

32

flasteri. Naime, ovi proizvodi imaju bitno različitu prirodu, ali je njihova namena ista – služe lečenju ljudi. Isto tako, sličnom robom se smatraju obuća i odeća. Ovi proizvodi su slični zbog svoje namene, iako im je priroda različita. c) Komplementarnost i konkurentnost Robe su komplementarne ako između njih postoji bliska funkcionalna veza u smislu da se one jedna bez druge ne mogu koristiti ili ako je jedan proizvod važan za upotrebu drugog. Po pravilu komplementarnih proizvodi će se smatrati sličnim. Na primer slični su papir i olovka, satovi i kutije za satove, cigarete i pribor za pušače, hardver i softver, kravata i košulja. Faktor komplementarnosti će biti od posebne važnosti onda kada su proizvodi različiti po svojoj prirodi i nameni i kad nisu konkurentni jedan drugom. Tada činjenica da su takvi proizvodi komplementarni može biti dovoljna da bi se utvrdila njihova sličnost. Osim toga, kod takvih proizvoda najčešće su i distributivni kanali isti. Na primer, hardver i softver su po svojoj prirodi u svakom pogledu različiti, njihova namena je specifična, ali činjenica da su oba neophodna u izvršavanju jedinstvene funkcije, rada računara, čini ih sličnim. Međutim, ukoliko je komplementarnost posredna, tj. ako u svesti potrošača ne postoji direktna veza između dva proizvoda, smatraće se da su oni različiti. Na primer, električni kabl i sofver se ne smatraju sličnim proizvodima, iako oba doprinose radu računara. Ne smatraju se sličnim proizvodima flaše za pića i alkoholna i bezalkoholna pića, kao ni kutije za manikir i kozmetički proizvodi. Komplementarnost može postojati i kada se međusobno porede robe i usluge. Naime, uobičajeno je da određena preduzeća nude održavanje robe koju prodaju. To je slučaj sa uslugama održavanja, koje su komplementarne odgovarajućoj robi (usluge autoservisa i automobili). Robe se smatraju konkurentnim kada su namenjene istom krugu potrošača koji mogu da vrše izbor između jednih i drugih zbog njihove iste namene. U takvim slučajevima robe se smatraju zamenljivim. U tom smislu, nakit od zlata i bižuterija se smatraju sličnom robom. d) Uobičajeno mesto prodaje Ako se robe uobičajeno prodaju na istim prodajnim mestima postoji opravdani razlog da se veruje da se radi o sličnim proizvodima. Ipak, u velikim supermarketima se prodaje roba gotovo svih vrsta i zbog toga za većinu robe široke potrošnje kriterijum mesta prodaje neće biti odlučujući kod ocene njihove međusobne sličnosti. Međutim, ako se radi o robi koja se prodaje u specijalizovanim prodavnicama, kao što su na primer fungicidi i preparati za zaštitu bilja koji se prodaju u biljnim apotekama, onda će ovaj kriterijum biti od presudnog značaja. Iako je reč o namenski različitim proizvodima,

33

činjenica da imaju iste kanale prodaje, da ih potrošači mogu naći u istim specijalizovanim prodavnicama može da navede potrošače da zaključe da roba potiče od istog proizvođača. e) Relevantna javnost (aktuelni ili potencijalni kupci) Određivanje pojma relevantne javnosti, odn. prosečnog potrošača određene robe može biti od značaja za utvrđivanje sličnosti robe. Pri tome činjenica da neke robe mogu da služe istoj grupi potrošača ne znači automatski da će se raditi o sličnoj vrsti robe. Na primer putne torbe i kutije za pribor za crtanje se ne smatraju sličnom robom iako mogu da služe istoj grupi potrošača, jer su namenjeni zadovoljenju njihovih različitih potreba i koriste se u različitim prilikama. Isto tako kontraceptivne pilule za žene i lekovi za prostatu iako su svrstani u klasu 05 ne smatraju se sličnim, jer su namenjene različitom krugu potrošača. Međutim, udice za ribolov koje su svrstane u klasu 28 i harpuni za ribolov koji su svrstani u klasu 8 će se smatrati sličnom robom. 1.3.2. Osnovna pravila ocene sličnosti znakova Prilikom ocene sličnosti znakova treba voditi računa o stepenu njihove distinktivnosti. Što je stariji žig distinktivniji, veća je mogućnost nastanka zabune u prometu. To znači da žigovi koji imaju visok stepen distinktivnosti, bilo sami po sebi, ili zbog stečene prepoznatljivosti na tržištu, uživaju širu zaštitu nego znaci koji imaju manju snagu obeležavanja. Imajući u vidu da je osnovni uslov za priznanje zaštite žigom da je znak podoban za razlikovanje robe odn. usluga u prometu, u određivanju stepena distinktivnosti jednog znaka mora se uvek dati ocena o njegovoj podobnosti znaka identifikuje da roba ili usluge na koje se znak odnosi potiču od određenog proizvođača i da omogući njihovo razlikovanje od roba i usluga drugih preduzeća. Znaci se porede po zvučnosti (auditivno), po izgledu (vizuelno) i po značenju (semantički). Čim postoji sličnost po jednom od ovih kriterijuma, znaci će se smatrati sličnima, ali ako postoji razlika u značenju, ovi znaci se po pravilu neće smatrati sličnima. Kod složenih znakova, tj. onih koji su sastavljeni od verbalizma i grafizma treba prethodno utvrditi koji je deo znaka distinktivan, a koji je nedistinktivan, jer poređenju podležu samo distinktvni elementi znaka. Složeni znaci se porede u njihovom ukupnom izgledu, uzimajući u obzir sličnost distinktivnih elemenata, dok nedistinktivni elementi ne podležu poređenju. Ovo iz razloga što samo distinktivni elementi znaka imaju funkciju razlikovanja robe, odn. usluga u prometu i na njima njihov vlasnik može steći isključivo pravo korišćenja i pravo da drugim licima zabrani da isti ili sličan znak, odn njegov distinktivni element neovlašćeno koriste za obeležavanje iste ili slične robe. Sa druge strane, na onim elementima znaka koji nisu podobni za razlikovanje robe, odn. usluga u prometu, niko ne može steći isključivo pravo korišćenja, niti može drugim licima zabraniti da te elemente

34

koriste u svom znaku. Reč je o naznačenjima čija je funkcija da bliže odrede vrstu robe, odn. ulsuga, njihovu namenu, kvalitet, količinu, masu, vreme i način proizvode i sl. Ova naznačenja su po svojoj prirodi generičkog karaktera i na njima niko ne može uspostaviti monopol, jer moraju ostati slobodna u prometu kako bi svi ostali proizvođači iste ili slične robe, odn. davaoci istih ili sličnih usluga mogli da ih koriste za obeležavanje kako vrste, tako i ostalih navedenih svojstava svojih proizvoda, odn. usluga. Nedistinktivni elementi se ne mogu izdvajati iz celine prijavljenog znaka, odn. registrovanog žiga i sami po sebi ne podležu poređenju, već se uvek moraju posmatrati i analizirati u kontekstu ukupnog izgleda prijavljenog znaka, odn. registrovanog žiga. Znaci će se smatrati sličnima, ukoliko je istom ili sličnom distinktivnom elementu znaka dodat nedistinktivni deo (npr. uobičajeni prefiksi i sufiksi, generičan naziv proizvoda, naziv proizvođača itd.). Faktori koje treba uzimati u obzir u svakom konkretnom slučaju su raspored distinktivnih i nedistinktivnih elemenata, korišćenje istog ili sličnog tipa slova, iste ili slične kombinacije boja i sl. Žigovi se moraju međusobno više razlikovati ukoliko se radi o sličnijim (privredno srodnijim) proizvodima odn. uslugama. 1.4. Sličnost verbalnih znakova 1.4.1. Opšte karakteristike verbalnih znakova

a) Verbalne znakove karakteriše pre svega njihova glasovna struktura od koje zavisi i način izgovora.

b) Ukoliko verbalni znak nema bilo kakvo značenje (ne postoji u rečniku) radi se o fantastičnom, tj. izmišljenom pojmu.

1.4.2. Kriterijumi ocene sličnosti verbalnih znakova

a) Vizuelni Primena vizuelnog kriterijuma podrazumeva upoređivanje znakova na osnovu njihovog izgleda (dužina reči, broj slogova, položaj samoglasnika, raspored slova, broj istih slova sa istim rasporedom). b) Auditivni Primena auditivnog kriterijuma podrazumeva upoređivanje znakova na osnovu njihovih fonetskih karakteristika koje zavise od broja i rasporeda samoglasnika, akcentuacije, zvučnosti pojedinih glasova. c) Semantički

35

Primena semantičkog kriterijuma podrazumeva upoređivanje znakova na osnovu njihovog značenja.

1.4.3 Osnovna pravila ispitivanja sličnosti verbalnih znakova

a) Utvrđuje se da li reč ima značenje ili se radi o fantastičnom pojmu. Pravilo je da se dva znaka koja su međusobno auditivno i vizuelno slična, ali imaju različito značenje, smatraju različitim.

b) Vizuelni i auditivni kriterijum se primenjuju prilikom upoređivanja fantastičnih pojmova - reči bez značenja.

c) Uobičajeni prefiksi i sufiksi (npr. PRE, PRO) koji se upotrebljavaju u nazivima nekih vrsta robe (npr. kod farmaceutskih proizvoda) ne predstavljaju distinktivne delove znaka, pa se ne upoređuju.

d) Posebno se mora imati u vidu broj i raspored slova, slogova i glasova, njihova akcentuacija, a posebno broj i raspored samoglasnika i broj istih slova, broj slova sa istim rasporedom, jer sve ove okolnosti predstavljaju bitnu karakteristiku određenog znaka, kako u vizuelnom, tako i u fonetskom smislu.

e) Ocena sličnosti verbalnih znakova podrazumeva i promenu jezičkih pravila koja se odnose na ekvivalente pojedinih slova (npr. I- Y), diftonga i triftonga u pogledu njihove transliteracije i izgovora.

1.5. Sličnost znakova u slici Znaci u slici se mogu sastojati od ornamenata (kombinacije geometrijskih slika), od slike jednog ili više predmeta, kao i od kombinacije ornamenata i slika predmeta. Znaci sastavljeni iz ornamenata mogu biti međusobno slični samo ukoliko su u ukupnom izgledu slični, dok znaci koji se sastoje iz slika predmeta mogu biti slični i ako se sastoje iz slika različitih predmeta koji proizvode isti utisak na potrošača, jer se u tom slučaju radi o sličnosti motiva. Na primer slika pume i slika geparda su prema presudi Suda pravde EU slične, jer stvaraju sličan utisak na potrošača, pa kada su istih ili sličnih proizvoda, mogu da dovedu do zabune u prometu. Kao i kod verbalih znakova, i kod znakova u slici treba voditi računa o delovima slike koji imaju veću snagu obeležavanja od onih koji su nedistinktivni, odn. manje distinktivni. Primeri nedistinktivnih delova grafičkih znakova, odn. delova koji imaju slabu snagu obeležavanja su: slika višnje za bombonu sa ukusom višnje, slika kokosa za čokoladu od kokosa, slika paprike za začinsku papriku, slika povrća za dodatak jelima sa povrćem, slika ženske noge za čarape itd. Ovi delovi znaka se po pravilu zanemaruju prilikom ocene sličnosti suprotstavljenih žigova. Ukoliko navedene slike predstavljanju jedini deo znaka, one mogu da budu registrovane, pod uslovom da ne postoji stariji identičan ili sličan žig registrovan za istu ili sličnu robu. U svakom slučaju, snaga obeležavanja ovakvog žiga je mala i to uvek treba imati u vidu prilikom ocene sličnosti.

36

1.6. Sličnost složenih znakova Složeni znaci su oni koji se sastoje iz reči i slike. Ovi znaci mogu biti slični kako verbalnim i grafičkim znacima, tako i drugim složenim znacima. U svakom konkretnom slučaju treba prethodno utvrditi koji je element znaka distinktivan. Moguće su sledeće kombinacije grafičkih i verbalnih elemenata:

- distinktivan verbalizam i nedistinktivan grafizam; - distinktivan grafizam i nedistinktivan verbalizam; - distinktivan grafizam i distinktivan verbalizam.

Složeni znak će biti sličan verbalnom znaku ako su njihovi distinktivni verbalni delovi slični prema jednom od kriterijuma koji se primenjuju za utvrđivanje sličnosti verbalnih znakova. Nedistinktivan grafizam dodat istom ili sličnom distinktivnom verbalizmu ne može znak da učini različitim u odnosu na suprotstavljeni znak. Isto tako, ni dodavanje naziva firme ne čini takav znak različitim i podobnim za zaštitu. Složeni znak je sličan grafičkom znaku ako su njihovi distinktivni grafički delovi slični. Nedistinktivni verbalizam dodat istom ili sličnom distinktivnom grafizmu ne čini takav znak različitim i podobnim za zaštitu. Ukoliko se oba posmatrana znaka sastoje iz sličnog distinktivnog grafizma i distinktivnog verbalizma, sličnost se procenjuje na osnovu ukupnog utiska koji posmatrani znaci ostavljaju na učesnike u prometu. Prilikom ocenjivanja ukupnog utiska, treba naročito imati u vidu kombinaciju boja, kao i raspored distinktivnih elemenata korišćenih u znaku. Moguće je da se dva znaka sastoje iz distinktivnih verbalizama koji semantički izražavaju suprotnost ili analogiju ideja. Takvi znaci će se smatrati sličnima, jer ukoliko se odnose na istu ili sličnu robu, upravo ta suprotnost ili analogija ideja može kod učesnika u prometu da stvori pogrešnu predstavu da se radi o proizvodima istog proizvođača, ili da između različitih proizvođača postoji neki oblik poslovne povezanosti. Primer:

U ovom slučaju se radi o analogiji ideja koja je izražena kroz kombinaciju iste distinktivne reči – imenice KONJ i prideva koji imaju suprotno značenje (BLACK i SILVER), koji sa grafizmom konja (crnog i srebrnog), a u vezi sa robom na koju se ovi znaci odnose (akumulatori), izaziva asocijaciju na njihovu snagu («konjska snaga).

37

1.7. Sličnost verbalnog i grafičkog znaka Prilikom upoređivanja verbalnog i grafičkog znaka, polazi se od pravila da će se dva znaka smatrati sličnima u slučaju kada je značenje reči identično sa značenjem slike. Tako na primer, utvrđeno je da su sledeći znaci slični: KROKODIL

1.8. Utvrđivanje mogućnosti nastanka zabune u prometu Nakon utvrđene sličnosti roba i usluga i sličnosti znakova pristupa se oceni da li je sličnost takva da postoji mogućnost stvaranja zabune u prometu. Za postojanje sličnosti nije potrebno da je zabuna nastala, već je dovoljno da postoji verovatnoća nastnaka zabune u prometu (Propis Saveta Evropske unije br. 40/94 iz 1993. godine o žigu Evropske unije). Mogućnost nastanka zabune postoji u sledećim slučajevima: kada učesnici u prometu zamenjuju same znakove, tj. kada su oni u toj meri slični da ih uopšte ne mogu razlikovati ili kada ih teško mogu razlikovati; kada učesnici u prometu na osnovu nekih zajedničkih odlika posmatranih znakova smatraju da je jedan modifikacija drugog, pa na osnovu toga izvlače pogrešan zaključak da robe, odn. usluge obeležene tim znacima potiču od istog lica, ili da se lica koja ih koriste nalaze u nekom obliku poslovne povezanosti. Ocena sličnosti po kriterijumu mogućnosti nastanka zabune zasniva se na oceni sličnosti na osnovu reagovanja učesnika u prometu. Pri tome se uvek mora imati u vidu kojim krugovima učesnika u prometu je namenjena roba obeležena znakom koji je predmet analize. Naime, ukoliko se radi o specifičnoj vrsti robe namenjenoj stručnjacima iz određene oblasti (npr. neke posebne vrste tehničke robe iz klase 9 ili druge robe koja ne spada u robu široke potrošnje) smatraće se da postoji manja mogućnost nastanka zabune u prometu, jer se kupovini ove robe pristupa sa većim stepenom pažnje. Sa druge strane, kada je reč o robi široke potrošnje, koja je namenjena najširim krugovima učesnika u prometu, veća je mogućnost nastanka zabune, jer se ova roba kupuje sa manjim stepenom pažnje. 2. Opšte poznati znak (član 6bis Pariske konvencije) Žigom se ne može zaštiti znak koji je istovetan ili sličan, za istu ili sličnu vrstu robe, znaku koji je poznat u Srbiji i Crnoj Gori u smislu člana 6bis Pariske konvencije o zaštiti industrijske svojine (čl. 5. st. 1. tač 10. ZOŽ).

38

Ovaj slučaj se odnosi na koliziju između prijavljenog znaka i žigom nezaštićenog znaka koji je u Srbiji poznat u smislu člana 6bis Pariske konvencije (nesumnjivo poznati znak «well-known mark»). Zavod se po službenoj dužnosti ne upušta u ocenu da li je neki znak nesumnjivo poznat u Srbiji u smislu člana 6bis Pariske konvencije. Ovo je izričito propisano odredbom člana 26. st. 3. ZOŽ. 3. Čuveni žig Žigom se ne može zaštiti znak koji, bez ozbira na robu, odnosno usluge na koje se odnosi, predstavlja reprodukciju, imitaciju, prevod ili transliteraciju zaštićenog znaka, ili njegovog bitnog dela koji je kod učesnika u prometu u Srbiji i Crnoj Gori nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije (čuveni žig) kojim svoju robu, odnosno usluge obeležava drugo lice, ako bi se korišćenjem takvog znaka nelojalno izvlačila korist iz stečene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktivnom karakteru, odn. reputaciji (čl. 5. st. 1. tač. 11. ZOŽ). Kod utvrđivanja da li je znak iz člana 5. st. 1. tač. 11. čuveni žig, uzima se u obzir upoznatost relevantnog dela javnosti sa znakom, uključujući i poznavanje do koga je došlo putem promocije znaka. Relevantnim delom javnosti smatraju se stvarni i potencijalni koristinici robe, odn. usluga koje se obeležavaju tim znakom, kao i lica uključena u distributerske tokove te robe, odn. usluga. (čl. 5. st. 4. ZOŽ). 3.1. Pojam čuvenog žiga Član 16(3) TRIPS sporazuma (Sporazum o trgovinskim aspektivma prava industrijske svojine) predstavlja pravni osnov za zaštitu čuvenih žigova za nekonkurentne robe ili usluge, pod uslovom da je znak o kome se radi zaštićen žigom. Na taj način je uvedena nova kategorija žigova – čuveni žigovi koji uživaju proširenu zaštitu, tj. zaštitu za sve proizvode i usluge, a ne samo za one za koje su registrovani. Potreba posebne pravne zaštite čuvenih žigova proističe iz doktrine razvodnjavanja žiga. Prema ovoj doktrini, cilj zaštite koja se pruža čuvenom žigu je da se obezbedi njegov jedinstveni položaj u prometu, u smislu da sačuva svoju jedinstvenu snagu obeležavanja, bez obzira na proizvode ili usluge za čije se obeležavanje koristi. Pravnim sredstvima koja se koriste za slučaj razvodnjavanja žiga, u suštini se sprečava erozija jednistvene ekskluzivne povezanosti koja postoji između znaka i određenih roba ili usluga za koje se koristi. Razvodnjavanje predstavlja po svojoj suštini tip povrede jakog žiga koja ne prouzrokuje verovatnoću nastanka zabune, ali koja zbog neovlašćene upotrebe žiga od strane trećeg lica, oduzima sjaj predstavi žiga ili umanjuje njegovu distinktivnost. O zaštiti od opasnosti razvodnjavanja može biti reči samo u slučaju upotrebe međusobno zamenljivih žigova na neistovrsnim proizvodima, i ona ne može biti predmet razmatranja u slučaju označavanja istovrsnih proizvoda žigovima koji nisu međusobno zamenljivi. U svakom konkretnom slučaju treba utvrditi sleće:

39

- da li između prijavljenog znaka i njemu suprotstavljenog žiga postoji sličnost u smislu da prijavljeni znak predstavlja reprodukciju, imitaciju, prevod ili transliteraciju ranije registrovanog žiga ili njegovog bitnog dela;

- da li je suprotstavljeni žig kod učesnika u prometu u Srbiji nesumnjivo poznat kao znak visoke reputacije (čuveni žig);

- da li bi se korišćenjem takvog znaka nelojalno izvlačila korist iz stečene reputacije čuvenog žiga ili bi se štetilo njegovom distinktivnom karakteru.

Prilikom utvrđivanja čuvenosti žiga polazi se od sledećih kriterijuma koji su sadržani u Zajedničkim preporukama WIPO-a u vezi odredaba o zaštiti opšte poznatih znakova (WIPO Joint Recommendations Concerning Provisions on the Protection of Well-Known Marks):

- stepen poznatosti ili prepoznatljivosti znaka u relevantnom sektoru javnosti; - dužina, obim i geografsko područje upotrebe znaka; - dužina, obim i geografsko područje promocije znaka, uključujući reklamiranje i

prikazivanje na sajmovima ili izložbama robe odn. usluga na koje se znak odnosi; - dužina i geografsko područje registracije i/ili prijavljivanja za registraciju znaka; - uspešno okončani postupci ostvarivanja zaštite, a posebno u kolikoj meri je znaku

priznata visoka reputacija od strane nadležnih vlasti; - vrednost koja se vezuje za znak.

Svi navedeni faktori predstavljaju osnovne smernice čiji je cilj da pomognu prilikom davanja ocene o stepenu poznatosti nekog znaka, ali će krajnja ocena uvek zavisiti od okonosti svakog konkretnog slučaja. Tako u nekim slučajevima svi ovi faktori mogu biti relevantni, dok se u nekim drugim slučajevima može desiti da odluka bude zasnovana na nekim dodatim faktorima koji nisu navedeni. Takvi dodatni faktori mogu biti relevanti ili sami po sebi, ili u kombinaciji sa jednim ili više napred navedenih faktora. Članom 5. st. 4. ZOŽ propisano je da se prilikom utvrđivanja čuvenosti žiga uzima u obzir upoznatost relevantnog sektora javnosti sa znakom, uključujući i poznavanje do koga je došlo putem promocije znaka. U smislu odredaba Zajedničkih preporuka WIPO-a u vezi odredaba koje se tiču zaštite opšte poznatih znakova, (član 2(3) (a) (i)), kao uslov za određivanje da li je neki znak opšte poznat, odn. čuven neće se nužno zahtevati da je znak korišćen u Srbiji. Međutim, upotreba znaka u drugim zemljama, i to naročito na teritorijama na kojima se govori isti jezik ili jezici, i na teritorijama koje pokrivaju isti mediji (televizija ili štampa) ili na teritorijama koje imaju bliske trgovinske veze, može biti relevantna za određivanje stepena poznatosti tog znaka u Srbiji. Pri tome, treba u svakom konkretnom slučaju uzeti u obzir uobičajena kretanja populacije između ovih regiona (migracije, turistička putovanja, promet robe i sl.), kao i njihovu medijsku pokrivenost, tj. dostupnost informacija posredstvom kako štampanih medija (časopisa) tako i putem elektronskih medija (Internet, kablovska i satelitska televizija), što sve predstavlja bitan faktor koji doprinosi upoznatosti relevantnog sektora javnosti sa znakom.

40

3.2. Relevantnim sektorom javnosti smatraju se:

- Stvarni i potencijalni kupci one vrste robe odn. usluga na koje se znak odnosi. - Lica koja su uključena u distributivne kanale za vrstu robe odn. usluga na koje se

znak odnosi. U zavisnosti od prirode robe i usluga, distributivni kanali se mogu znatno razlikovati. Određena roba se prodaje u samoposlugama i potrošačima je lako dostupna, dok se druga roba distribuira isključivo preko ovlašćenih dilera. To znači, na primer, da anketa među potrošačima koji kupuju isključivo u samposlugama ne bi nužno predstavljala dobru indikaciju za utvrđivanje relevantnog sektora javnosti u vezi sa znakom koji se koristi isključivo u pogledu robe koja se prodaje kataloški.

3.3. Promocija znaka Iako bi se «promocija znaka» mogla smatrati upotrebom, reč je o posebnom kriterijumu koji je predviđen upravno iz razloga da bi se izbegle moguće nesaglasnosti oko tumačenja da li se promocija znaka može smatrati upotrebom. S obzirom na to da se na tržištu nalazi sve veći broj konkurentskih roba odn. usluga, saznanje u javnosti na određenoj teritoji o datom znaku može da bude u najvećoj meri rezultat promocije tog znaka, a da pri tome nije bilo faktičke upotrebe znaka na toj teritoriji. Na primer, reklamiranje u štampi ili putem elektronskih medija (uključujući Internet) je jedan vid promocije. 4. Saglasnost vlasnika suprotstavljenog žiga U slučaju kada je prijavljenom znaku osporena zaštita iz razloga istovetnosti ili sličnosti sa ranije registrovanim žigom, prijavilac ima mogućnost da zatraži saglasnost vlasnika suprotstavljenog žiga. Saglasnost mora da bude izričita, da je data od strane nosioca suprotstavljenog žiga i da je u njoj izričito navedeno da se odnosi na robu za koju je predmetni znak prijavljen. Ispitivač nije obavezan da prihvati saglasnost nosioca suprotstavljenog žiga, već je dužan da je ceni u svetlu svih okolnosti konkretnog slučaja, imajući naročito u vidu stepen sličnosti prijavljenog znaka i suprotstavljenog žiga, sličnost roba, odn. usluga na koje se oni odnose, kao i mogućnost nastanka zabune u prometu. Naime, uvek treba imati u vidu da odbijanje zaštite žigom za znak koji je bitno sličan ili identičan ranije registrovanom žigu, pored zaštite interesa nosioca starijeg žiga, ima za cilj i zaštitu javnog interesa, tj. interesa potrošača, koji mogu biti dovedeni u zabunu i onda kada postoji saglasnost vlasnika starijeg žiga. 5. Povreda autorskog prava ili prava industrijske svojine Žigom se ne može zaštiti znak koji svojim izgledom ili sadržajem povređuje autorska prava ili prava industrijske svojine (član 5. st. 1. tač. 12. ZOŽ).

41

Po ovom osnovu neće biti podoban za zaštitu žigom znak koji u sebi sadrži grafički ili verbalni element koji predstavlja autorsko delo, jer bi se time povredilo autorsko pravo lica koje je tvorac tog dela. Tako na primer, neće biti podoban za zaštitu žigom znak koji u sebi sadrži grafički element koji predstavlja reprodukciju umetničkog dela. Isto tako, znak koji u sebi sadrži na primer verbalizam koji predstavlja naslov nekog književnog dela, neće biti podoban za zaštitu žigom, jer je naslov dela obuhvaćen autorskopravnom zaštitom za delo koje je njime označeno, tako da se autorskopravna zaštita za delo prostire i na naslov tog dela. Primer: utvrđeno je da nije podoban za zaštitu žigom znak «BALKAN EKSPRES BEND» koji je prijavljen za usluge iz klase 41 (razonoda, kulturne aktivnosi, usluge kojima je cilj zabavljanje drugih lica), jer je «BALKAN EKSPRES» naziv poznatog domaćeg filma. Po ovom osnovu, neće se odobriti zaštita žigom ni onim znacima koji svojim izgledom ili sadržajem povređuju druga prava industrijske svojine, kao što su patenti, dizajn I geografkse oznake porekla. Tako na primer, jedan od najčešćih slučajeva kada prijavljeni znak povređuje neko pravo industrijske svojine je korišćenje geografskog naziva koji je zaštićen geografskom oznakom porekla, a prijavilac nije upisan kao ovlašćeni korisnik te geografske oznake porekla.

Poglavlje XI APSOLUTNI RAZLOZI ZA ODBIJANJE

1. Opšta pravila postupanja Zavoda Apsolutni razlozi za odbijanje su razlozi nepodobnosti znaka da bude predmet zaštite žigom. Predmet zaštite žigom je definisan u odredbi člana 4. ZOŽ kojom je propisano da se žigom štiti znak koji služi za razlikovanje robe, odn. usluga u prometu, koji se može grafički predstaviti. Zbog toga se u postupku isptivanja podobnosti prijavljenog znaka, mora pre svega utvrditi da li je znak za koji se traži zaštita žigom podoban za razlikovanje roba ili usluga jednog lica od roba odn. usluga drugog lica. U postupku ispitivanja podobnosti, svaki znak se mora posmatrati u svom ukupnom izgledu i u odnosu na robe, odn. usluge za koje se traži zaštita. U postupku ispitivanja podobnosti prijavljenog znaka, ispitivač je dužan da koristi sva raspoloživa sredstva kako bi došao do bližeg saznanja o nekom pojmu koji je predmet prijave za priznanje žiga. To znači da se on o nekom pojmu može informisati kroz rečnike, stručnu literaturu, enciklopedije, preko Interneta, ili konsultovanjem sa ekspertima iz određene oblasti. Svako ovako stečeno saznanje treba da bude dostupno i drugim ispitivačima bilo tako što će biti uključeno u metodologiju, ili na drugi način.

42

2. Znak protivan moralu ili javnom poretku Žigom se ne može zaštiti znak koji je protivan moralu ili javnom poretku (član 5. st. 1. tač. 1. ZOŽ) Kao znaci protivni moralu smatraju se oni znaci kojima se vređaju nacionalna, verska i druga osećanja. Ovo može biti izraženo rečima (npr. psovke ili neprikladna upotreba imena znamenitih ličnosti ili svetih lica) i grafizmom (nepriklada upotreba likova znamenitih ličnosti ili svetih lica i sl.). Znaci protivni javnom poretku su oni znaci kojima se vređaju imperativne odredbe drugih zakona. Po ovom osnovu se rešava u situaciji kada je na ime istog lica već ranije žigom zaštićen ideničan znak za istu robu odn. usluge. U tom slučaju, prijava mora biti odbijena zbog postojanja prioritetno ranijeg žiga istog lica. Naime, smatra se da se u slučaju podnošenja prijave za priznanje žiga za identičan znak i za identičnu robu odn. usluge od strane istog lica vređaju imperativne odredbe Zakona o trgovini (čl. 22. st. 1. Zakona o trgovini – “Službeni list SRJ” br. 29/96). Ovom odredbom je propisano da se pod nelojalnom konkurenciojm smatra svaka radnja trgovca koja je protivna dobrim poslovnim običajima i poslovnom moralu i kojom se nanosi šteta ili se može naneti šteta drugom trgovcu, drugom pravnom licu i kupcu, odnosno potrošaču. Naime, polazeći od opšteg pravnog pravila, jedno isto lice ne može imati na istom predmetu zaštite dva prava iste sadržine. U suprotnom, odobravanjem zaštite istom licu za drugi identičan znak koji služi za obeležavanje identične robe, stvorili bi se uslovi za nelojalno ponašanje u privrednom prometu. Na primer: ustupanje isključive licence jednog žiga i zadržavanje svih prava na drugom žigu, odnosno ustupanje isključive licence različitim licima. Uslov za primenu ovog pravila je da se radi o identičnim znacima, istog nosioca koji se odnose na istu robu. U tom smislu neće se smatrati da postoji identičnost roba ukoliko se jedan znak odnosi na istu vrstu robe koja je specificirana (npr. ne smatraju se istom robom farmaceutski proizvodi i farmaceutski proizvodi namenjeni lečenju dijabetesa). 3. Nedistinktivan znak Žigom se ne može zaštiti znak koji po svom ukupnom izgledu nije podoban za razlikovanje robe, odnosno usluga u prometu. (član 5. st. 1. tač. 2. ZOŽ) 3.1. Distinkivnost znaka Pod distinktivnošću znaka se podrazumeva njegova snaga obeležavanja, tj. podobnost da služi za razlikovanje robe, odn. usluga u prometu u smislu člana 4. ZOŽ. To znači da nije dovoljno samo da se znak može grafički predstaviti, tj. da se sastoji od reči, slogana, crteža, rasporeda boja i sl., već je neophodno da ga učesnici u prometu doživljavaju kao znak po kome mogu da prepoznaju, razlikuju i pamte njime obeležene robe, odn. usluge. Distinktivnim će se smatrati sledeći znaci:

43

- Izmišljeni, tj. fantastični pojmovi (invented or fanciful signs) – To su znaci koji se sastoje iz reči i/ili grafizama koji nemaju bilo kakvo značenje (dictionary meaning) i koji su inherentno distinktivni – inherently distinctive (npr. KODAK);

- Znaci koji se sastoje iz reči i/ili grafizama koji sami po sebi imaju značenje (dictionary meaning), ali koje nije ni u kakvoj vezi sa robom, odn. uslugama na koje se odnose (arbitrary signs). Npr. reč APPLE ili crtež jabuke za kompjutere.

- Znaci koji se sastoje iz reči i/ili grafizama koji na posredan način ukazuju na vrstu, kvalitet ili druge karakteristike proizvoda odn. usluga na koje se odnose, ali pri tome ne opisuju direktno ni vrstu, ni kvalitet niti druge karakteristike tih proizvoda, odn. usluga (sugestivni znaci). Ovakvi znaci zahtevaju određeni stepen imaginacije od strane potrošača, tj. misaonog povezivanja značenja, odn. sadržine znaka sa robama, odn. uslugama na koje se odnosi.

Znaci koji ne poseduju distinktivna obeležja ne mogu biti zaštićeni žigom, jer je funkcija žiga da služi razlikovanju robe u prometu. Izuzetno znak koji nije distinktivan, može u određenim slučajevima i pod tačno propisanim uslovima da postane distinktivan. U tom slučaju se radi o stečenoj distinktivnosti znaka o čemu je dato detalјno objašnjenje u poglavlju XI tač. 14. ove metodologije. Osnovni kriterijum od koga se polazi prilikom utvrđivanja distinktivnosti znaka je da li ga učesnici u prometu doživljavaju kao znak razlikovanja, tj. da li po njemu mogu da prepoznaju i pamte robu određenog proizvođača, tj. da znaju da tako obeležena roba potiče od određenog proizvođača. 3.2. U kategoriju nedistinktivnih znakova spadaju: 3.2.1. Generična naznačenja pojmovi reči, tj. naznačenja opšteg značenja U kategofiju generična naznačenja spadaju reči, brojevi, slova, grafizmi koji predstavljaju opšti pojam proizvoda ili usluga u vezi sa kojima se koriste. Generična naznačenja nemaju funkciju žiga, jer po svojoj prirodi nijsu podobna za razlikovanje roba ili usluga u prometu. To su naznačnje koje učesnici u prometu ne prepoznaju kao znakove razlikovanja. Ispisivanje generičnih reči, cifara ili slova uobičajenim tipom slova, neće se smatrati distinktivnim. Znaci koji se sastoje od jednocifrenog broja ili jednog slova će se smatrati nedistinktivnim ukoliko u sebi ne sadrže bilo kakav dodatni distinktivni element, ili ako se ne radi o nekoj posebnoj distinktivnoj grafičkoj stilizaciji samog znaka. Jednostavni crteži, kao što su krug, tačka, crta, smatraju se nedistinktivnim ukoliko ne poseduju neki drugi distinktivni element. Jednostavni trodimenzionalni oblici tela (flaša, kocka, lopta), smatraju se nedistinktivnim ukoliko su bez dodatnih distinktivnih elemenata, kao što su na primer verbalizmi, grafizmi odn. kombinacija boja.

44

Generična reč sa nedistinktivnim grafizmom će se smatrati nedistinktivnim znakom. Kovanice sastavljene od nedistinktivnih generičnih reči neće se smatrati distinktivnim kao celina. Ukoliko se znak sastoji od generične reči i distinktivnog grafizma, smatraće se kao celina distinktivnim. Ukoliko se znak sastoji od kombinacije više elemenata koji sami po sebi ne poseduju distinktivna obeležja, znak kao celina bi mogao da ima distinktivni karakter ukoliko je takva kombinacija po svom ukupnom izgledu distinktivna. Reči, cifre, slova, ili grafizmi koji su sami po sebi nedistinktivni, smatraće se distinktivnim ukoliko su predstavljeni na specifičan način koji ih u konkretnom slučaju čini distinktivnim. 3.2.2. Znaci koji se sastoje od jedne boje Žigom se ne može zaštititi znak koji se sastoji od boje same za sebe, izuzev ako se ne radi o kombinaciji boja koja ima određenu formu. Naime, boja je samo jedan dodatni element znaka koji ima datu formu koju može činiti figurativni element ili složeni crtež ili oblik. Dok složeni znaci u boji mogu da ispunjavaju uslov distinktivnosti i da služe razlikovanju roba i usluga jednog lica od roba i usluga drugog lica, znak koji se sastoji iz samo jedne boje, po pravilu ne poseduje odgovarajuća distinktivna obeležja, jer učesnici u prometu uobičajeno boju ne doživljavaju kao žig. Osnovni preduslov za dobijanje zaštite žigom je da boja ili kombinacija boja ima odgovarajuću snagu obeležavanja, tj. razlikovanja roba i usluga u prometu. Zbog toga, u svakom konkretnom slučaju mora da se utvrdi da li učesnici u prometu boju doživljavaju kao znak razlikovanja, tj. da li pomoću nje mogu da razlikuju robe na koje se odnosi i da prepoznaju njihovo poreklo. Distinktivnost koja je dovoljna za registraciju može biti inherentna, tj. da je kombinacija boja distinktivna sama po sebi, ili stečena kroz upotrebu. Jedna boja će uobičajeno biti bez distinktivnih obeležja, izuzev u slučaju kada je distinktivnost stečena kroz raniju upotrebu. U slučaju znakova koji se sastoje iz samo jedne boje, prijavilac mora da dokaže da ta boja nije funkcionalna ili generična, na primer da nije neophodno da ostane u slobodnoj upotrebi za obeležavanje roba odn. usluga za koje je zatražena zaštita. Znaci koji se sastoje iz figurativnog elementa koji je predstavljen u boji su po pravilu podobni za zaštitu žigom, pod uslovom da se ne radi o nekom osnovnom geometrijskom obliku koji bi se smatrao generičnim (npr. krug, trougao i sl.).

45

3.2.3. Znaci koji su izgubili distinktivna obeležja («razvodnjeni znaci») Reč je o znacima koji koji čine sastavni deo većeg broja već zaštićenih žigova registrovanih na ime različitih nosilaca za istu ili sličnu vrstu robe, odn. usluga. Ovi znaci su izgubili distinktivnost i oni se ne mogu zaštiti žigom sami po sebi, već samo uz dodavanje nekog distinktivnog elementa. 3.3. Postupanje Zavoda u slučaju utvrđene nedistinktivnosti znaka U slučaju utvrđene nedistinktivnosti znaka, ispitivač je dužan da rezultatom ispitivanja obavesti prijavioca da prijavljeni znak nije podoban za zaštitu žigom. U slučaju nedistinktivnosti znaka, prijavilac uglavnom nema mogućnost da otkloni ovaj nedostatak, jer bi se svako dodavanje nekog distinktivnog elementa smatralo bitnom izmenom znaka u smislu člana 23. ZOŽ. Izuzetak je kada prijavilac uz odgovarajuće dokaze dokaže stečenu distintivnost. Naime, znaku koji je sam po sebi nedistinktivan, priznaće se zaštita žigom, ako prijavilac dokaže da je njegov znak ozbiljnim korišćenjem postao podoban za razlikovanje robe i usluga na koje se odnosi u prometu (član 5. stav 2. ZOŽ). 4. Trodimenzionalni znaci Žigom se ne može zaštiti znak koji isključivo predstavlja oblik određen prirodom robe, ili oblik robe neophodan za dobijanje određenog tehničkog rezultata (član 5. st. 1. tač. 3.) Ovom odredbom isključena je iz zaštite žigom određena kategorija trodimenzionalnih znakova. 4.1.Opšti uslovi zaštite trodimenzionalnih znakova Generalno, trodimenzionalni znakovi mogu biti zaštićeni žigom ukoliko ispunjavaju uslov distinktivnosti. Stoga se podobnost trodimenzionalnih znakova kao i kod ostalih znakova uvek mora utvrđivati polazeći od opštih pravila podobnosti, imajući pri tome uvek u vidu robu za koju se traži zaštita. Prilikom ispitivanja prijave koja se odnosi na registrovanje trodimenzionalnog znaka, potrebno je prethodno razmotriti pitanje njegove distinktivnosti i funkcionalnosti. Kao i kod svih ostalih žigova, distinktivnost je osnovni preduslov za registrovanje trodimenzionalnog žiga. Distinktivnost može biti inherentna, što znači da je konkretan oblik sam po sebi distinktivan u odnosu na robe ili usluge za koje se traži zaštita i da ga

46

javnost odmah može prepoznati i shvatiti kao znak razlikovanja. Sa druge strane, distinktivnost može biti i stečena kroz upotrebu. Specifičnost trodimenizionalnih znakova leži u činjenici da su mogući oblici pakovanja roba iz praktičnih razloga najčešće ograničeni na obična geometrijska tela, jer zapremaju manje mesta i omogućavaju lakše pakovanje i skladištenje robe. Takvi oblici imaju funkcionalni karakter i upotrebnu vrednost, pa je neophodno da ostanu u slobodnoj upotrebi za sve proizvođače, i niko ne može steći monopol na takvim oblicima, a trodimenzionalni znaci kod kojih preovlađuje taj funkcionalni karakter nemaju distinktivna obeležja. Zbog toga u svakom konkretnom slučaju mora da se utvrdi da li u slučaju trodimenzionalni oblika za koji se traži zaštita žigom preovlađuje upotrebna vredenost, tj. funkcionalni karakter u odnosu na robu na koju se odnosi. Naime, postojanje upotrebne vrednosti i funkcionalnog karaktera znaka za koji se traži zaštita žigom ne isključuje automatski taj oblik iz zaštite, već se funkcionalnost može isticati kao razlog nepriznavanja zaštite ukoliko predmetni oblik nema bilo kakvih drugih elemenata izuzev funkcionalnih. Ukoliko se u postupku ispitivanja utvrdi da trodimenzionalni znak ne ispunjava uslove za zaštitu žigom iz razloga nedistinktivnosti, ili iz razloga što preovlađuje njegov funkcionalni karakter, prijavilac može da dostavi svoje izjašnjenje i dokaze u cilju dokazivanja ispunjenosti uslova za priznanje zaštite. Kada ispitivač utvrdi da znak koji nije inherentno distinktivan, poseduje stečenu distinktivnost, registrovanje takvog znaka obezbeđuje isti obim zaštite kao i da je znak ocenjen kao inherentno distinktivan. Shodno navedenom, ispitivač će odbiti zaštitu žigom za trodomenizonalni znak koji se sastoji isključivo od standardnog ili običnog pakovanja (flaše, kutije i sl.) ili standardnog ili običnog oblika proizvoda za koje se traži zaštita. Kada trodimenizionalni znak sadrži i druge elemente, kao što su reči ili figurativni elementi ili boja i kada ti drugi elementi sami ili u kombinaciji sa trodimenzionalnim oblikom čine znak distinktivnim i podobnim za zaštitu, ispitivač neće odbiti takvu prijavu. 4.2. Kriterijumi za isptivanje

U svakom konkretnom slučaju treba utvrđivati sledeće:

a) Koja funkcija trodimenzionalnog oblika preovlađuje – funkcija obeležavanja i

razlikovanja, ili upotrebna funkcija. Shodno tome, uslovi za priznanje žiga će biti ispunjeni ukoliko trodimenzionalni oblik primarno vrši funkciju obeležavanja, a tek sekundarno poseduje i izvesnu upotrebnu vrednost (npr. služi dobijanju nekog tahničkog rezultata – skladištenje i transport robe);

b) Da li je konkretni trodimenzionalni oblik uobičajen ili neophodan u prometu kao pakovanje za prijavljenu robu. Dakle, smatraće se podobnim i distinktivnim onaj trodimenzionalni oblik koji nije uobičajen u prometu kao pakovanje za robu na koju se odnosi;

c) Da li je konkretni trodimenzionalni oblik uobičajen oblik robe koja je predmet prijave;

47

d) Da li konkretan geometrijski oblik ima neku funkcionalnu vrednost (npr. olakšava transport i skladištenje robe);

e) Da li se radi o jednostavnom geometrijskom telu (lopta, valjak, kocka) ili o složenom;

f) Znak se ispituje uzimajući u obzir njegov ukupan izgled – “total design” koji čine oblik, boja, figurativni i verbalni elementi;

g) Dužina i obim upotrebe prijavljenog znaka u sluačaju znaka koji je sam po sebi nedistinktivan.

4.3. Trodimenzionalni znaci koji se ne mogu zaštiti žigom a) Žigom se ne može zaštiti trodimenzionalni znak koji isključivo predstavlja standardno

ili uobičajeno pakovanje robe (flaša, kutija i sl.) na koju se prijavljeni znak odnosi, ili standardan (uobičajen) oblik robe na koju se odnosi prijava.

b) Neće se odobriti zaštita znaku koji predstavlja oblik koji proizilazi iz prirode same robe. Zbog toga se trodimenzionalnim žigom ne može štititi ambalaža kao posebna roba, ali se može štiti roba koja se u tu ambalažu pakuje. Na primer ne može se zaštiti trodimenzionalni oblik flaše za flašu kao robu, jer oblik flaše proizilaze iz same njene prirode i funkcije. Međutim, ukoliko je ispunjen uslov distinktivnosti trodimenzionalni oblik flaše će biti podoban za zaštitu žigom za piće (tečnost) koje se u tu flašu pakuje. Naime, tečnost može da ima bilo koji oblik, tj. oblik tečnosti je određen oblikom ambalaže u koju se tečnost pakuje, te stoga oblik ambalaže za tečnosti ne proizlazi iz prirode samog proizvoda - tečnosti (sok, voda, alkoholna pića i dr. tečnosti).

c) Neće se odobriti zaštita znaku koji predstavlja oblik proizvoda koji je neophodan za dobijanje tehničkog rezultata. Na primer, dok su igle u električkom utikaču neophodne za rad utikača, ukupan oblik utikača nije određen tehničkim zahtevima.

d) Ukoliko je upotrebna i funkcionalna vrednost trodimenzionalnog oblika za koji se traži zaštita pretežna u odnosu na funkciju obeležavanja, takvom znaku će se odbiti zaštita žigom.

4.4. Trodimenzionalni znaci koji su podobni za zaštitu žigom Trodimenzionalnom znaku će se odobriti zaštita žigom u sledećim slučajevima: a) Ukoliko je kod prijavljenog znaka dominantna funkcija obeležavanja, odnosno kod

koga nije presudna njegova funkcionalnost. Tako na primer, smatraće se da u znaku dominira funkcija obeležavanja ukoliko se utvrdi da prijavljeni oblik ne olakšava transport i pakovanje robe (na primer čokolada u obliku heksagona - TOBLERONE).

b) Ukoliko znak sadrži i druge elemente (verbalne ili grafičke, ili boju odn. kombinaciju boja) i kada ti ostali elementi sami za sebe ili u kombinaciji sa trdimenzionalnim oblikom čine taj znak distinktivnim i podobnim za zaštitu žigom (kombinovani trodimenzionalni žig).

c) Ukoliko je prijavljeni znak kroz dugu upotrebu postao prepoznatljiv kod učesnika u prometu za robu na koju se odnosi, ukoliko prijavilac dostavi dokaze koji to

48

potvrđuju (fakture u kojima je naznačena količina prodatih proizvoda, reklamni materijal i sl.).

5. Opisni znаci Žigom se ne može zaštiti znak koji isključivo označava vrstu robe, odnosno usluga, njihovu namenu, vreme ili način proizvodnje, kvalitet, cenu, količinu, masu i geografsko poreklo (član 5. st. 1. tač. 4.). 5.1. Pojam opisnih znakova Reč je o znacima koji imaju opisan karakter, tj. koji isključivo sadrže neposredni i direktni iskaz o vrsti ili drugim obeležjima proizvoda odn. usluga (kvalitet, namena, vreme ili način proizvodnje, kvalitet, cena, količina, masa i geografsko poreklo). Ovi znaci su lišeni distinktivnih obeležja, jer opisuju robe odn. usluge umesto da ih individualizuju. Oni se sastoje isključivo od podataka o robi odn. uslugama koji moraju da ostanu u slobodnoj upotrebi kako bi svi proizvođači mogli na direktan i jasan način da ukažu na vrstu i izvesna svojstva svojih proizvoda odn. usluga i da tako o njima informišu potrošače. Ovi znaci su isključeni iz zaštite žigom iz razloga što se na njima ne može uspostaviti monopol u korist bilo kog pojedinca, jer bi to praktično značilo monopol nad informacijama vezanim za vrstu i svojstva robe i time bi se isključilo pravo drugih proizvođača da isti znak koriste za opisivanje vrste i svojstava svojih proizvoda. Primeri: Vrsta robe: “wine” za vino, “popcorn” za kokice Kvalitet: “premium”, “light” za blage cigarete ili za pivo Količina: brojevi, bilo u rečima ili brojevima koji upućuju na količinu Namena: “baby” za hranu za bebe, “za kuhinju” za sredstva za čišćenje Cena: “cheapest” (najjeftinije) Geografsko poreklo: ime mesta, lokaliteta, regiona ili države u kojoj se proizvode naznačene robe ili pruža naznačena usluga (npr. “livanjski sir”, “leskovački” za proizvode od mesa i mesne prerađevine”) Vreme proizvodnje: “fresh each day” za povrće ili voće Vreme pružanja usluga: “24 hour banking” 5.2. Kriterijumi za utrvđivanje da li je znak koji je predmet ispitivanja deskriptivan Znak će se smatrati deskriptivnim u sledećim slučajevima:

a) ako postoji jasna i direktna veza između znaka i vrste roba ili usluga odn. njihovih drugih karakteristika;

b) ako prema shvatanju prosečnog potrošača taj konkretan termin predstavlja opis vrste robe ili usluga, odn. njihovih drugih karakteristika;

c) ako je neophodno da znak koji je predmet prijave za priznanje žiga ostane u slobodnoj upotrebi za obeležavanje vrste, kvaliteta, namene, cene, količine, mase i geografskog porekla proizvoda.

49

5.3. Postupanje Zavoda za intelektualnu svojinu Primena odredbe člana 5. st. 1. tač. 4. ZOŽ, znači da se opisnim znakom smatra samo onaj znak koji se sastoji isključivo od elementa ili elemenata koji služe za označavanje vrste robe, odnosno usluga, njihove namene, vremena ili načina proizvodnje, kvaliteta, cene, količine, mase i geografskog porekla. To znači da bi dodavanje nekog distinktivnog elementa bilo verbalnog ili grafičkog, učinilo takav znak distinktivnim u ukupnom izgledu, s tim što se u svakom konkretnom slučaju mora procenjivati distinktivnost tog elementa. Znak se u svakom konkretnom slučaju mora ispitivati u ukupnom izgledu. Znak će se smatrati deskriptivnim ako u svojoj ukupnosti opisuje vrstu, namenu, vreme ili način proizvodnje, kvalitet, cenu, količinu, masu i geografsko poreklo robe odn. usluga. Na primer znak koji se sastoji iz verbalizma ZDRAVA VODA je opisnog karaktera u odnosu na robu iz klase 32 (mineralne i sodne vode). Ovaj znak istovremeno opisuje vrstu robe (voda) i njen kvalitet (zdrava). Kada se radi o znacima koji se sastoje isključivo iz verbalizma, smatraće se da neznatne izmene tipa slova kojma je reč ispisana (npr. Italics), neće znaku pružiti odgovarajuću distinktivnost. Moguće je da se znak sastoji iz reči koja je opisna sama po sebi, ali koja je ispisana na specifičan način, bilo nekim specifičnim fontom ili u specifičnoj kombinaciji boja. Zbog toga je ispitivač dužan da u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li način stilizacije same reči poseduje odgovarajuća distinktivna obeležja.

Znak True Value se može smatrati laudativnim terminom, jer potrošačima ukazuje na to da kada kupuju proizvode označene ovim znakom dobijaju pravu vrednost za cenu koju su platili. Ipak, ovaj znak se može zaštiti žigom, jer poseduje distinktivno grafičko rešenje koje čine poseban tip slova i kombinacija bele boje slova i crne podloge na kojoj je verbalizam ispisan. Verbalni znak koji je opisnog karaktera, ali je ispisan sa namerno načinjenom greškom u pisanju, neće se smatrati distinktivnim. Na primer neće biti podoban za zaštitu žigom znak ispisan nepravilno kao “popkorn” umesto pravilno “popcorn”, za kokice. Kovanice sastavljene od dve deskriptivne reči se ne smatraju distinktivnim u celini. Naime, spajanje dve nedistinktivne reči ne čini tako nastalu kovanicu distinktivnom, jer svaka od njih ima značenje, a sama kovanica se uvek prilikom izgovora razdvaja na dve nedistinktivne reči i ne može se izgovoriti kao jedna reč.

50

Na primer znak OSTEOPROTECT nije podoban za zaštitu žigom za robu iz klase 05 (farmaceutski i veterinarski proizvodi, dijetetski proizvodi za medicinsku upotrebu, dijetetske supstance za medicinsku upotrebu, čija je namena zaštita kostiju i lečenje bolesti kostiju). Kada je reč o žigovima kojima se obeležavaju lekovi i medicinski preparati, smatraće se nepodobnim znak koji se isključivo sastoji od naziva hemijske supstance od koje se proizvodi taj lek, kao i znak koji neznatno odstupa od generičnog naziva hemijske supstance. Zbog toga, prilikom ispitivanja podobnosti znakova kojima se obeležavaju farmaceutski proizvodi, ispitivač je dužan da izvrši uvid u registar generičnih naziva koji se ne smeju zaštiti žigom (INN). Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije da bi verbalni znak bio podoban za zaštitu žigom treba da se za najmanje tri slova razlikuje od generičnog naziva. Podobnost znaka u smislu člana 5. st. 1. tač. 4. ZOŽ se uvek ispituje u odnosu na prijavljenu robu odn. usluge. Naime, moguće je da jedan znak bude opisan u odnosu na konkretnu vrstu robe, ali takav znak može da bude podoban za zaštitu žigom u odnosu na neku drugu vrstu robe, jer se u odnosu na nju smatra fantastičnim pojmom. Na primer: znak DIESEL bi bio opisnog karaktera za disel motorno gorivo iz kl. 4, ali je fantastičnog karaktera u odnosu na robu iz klase 25 koja obuhvata odeću. 6. Uobičajeni znaci Žigom se ne može zaštiti znak koji je uobičajen za označavanje određene vrste robe, odnosno usluga (čl. 5. st. 1. tač. 5. ZOŽ). Žig se ne može sastojati isključivo od znakova ili oznaka koji su postali uobičajeni u svakodnevnom govoru ili u dobrim poslovnim običajima u onoj grani trgovine na koju se žig odnosi. Iako postoji izvesno preklapanje sa prethodnim članom, ovaj slučaj se odnosi na verbalne ili grafičke elemente koji ne označavaju vrstu, kvalitet, namenu i druga svojstva robe, odn. usluga, već koji se uobičajeno koriste u relevantnim poslovnim krugovima i u određenim oblastima trgovine za obeležavanje pojedine robe, odn. usluga. Primeri ovakvih znakova su reči NET i NETWORK za kompjutere; slovo “L” za škole za obuku vozača; CASH AND CARRY, za određeni način kupovine robe; grozdovi ili vinova loza za vino. Ispitivač mora da vrši procenu svakog konkretnog znaka u kontekstu konkretne robe, odn. usluga na koje se taj znak odnosi. U ovu kategoriju znakova spadaju i znaci koji su ranije već zaštićeni žigom i koji su u trenutku registracije bili podobni za zaštitu žigom, ali koji su tokom vremena postali uobičajeni za označavanje određene vrste robe, odn. usluga i koji su tako postali praktično sinonimi za te robe odn. usluge i postali deo svakodnevnog govornog jezika. Primeri: IMMALIN, KALADONT, GRISINI, MAGNETOPHON, GESTETNER

51

Izuzetno, i ovim znacima će se priznati zaštita žigom, ako prijavilac dokaže da je njegov znak ozbiljnim korišćenjem postao podoban za razlikovanje u prometu robe i usluga na koje se odnosi (član 5. st. 2. ZOŽ). 7. Prevarni znaci Žigom se ne može zaštiti znak koji svojim izgledom ili sadržajem može da stvori zabunu u prometu u pogledu porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe, odnosno usluga (čl. 5. st. 1. tač. 6. ZOŽ). Navedena odredba isključuje iz zaštite žigom prevarne znakove. Moguće je da znak bude prevaran, ili da u sebi sadrži neke prevarne elemente, kao što su razna naznačenja koja bliže opisuju vrstu, poreklo, kvalitet, ili drugo svojstvo robe, a koji u konkretnom slučaju ne odgovaraju stvarnoj vrsti, kvalitetu, poreklu ili drugom svojstvu robe na koju se prijavljeni znak odnosi. Da bi se ocenilo da li je neki termin (pojam) prevaran, ispitivač pre svega treba da ustanovi značenje tog termina (pojma) u odnosu na robe ili usluge na koje se odnosi i da oceni da li to naznačenje pogrešno ukazuje na karakterisike tih roba ili usluga. Isptivač dalje treba da oceni da li predmetni znak u vezi sa prijavljenim robama i uslugama može da stvori zabunu u prometu. 7.1. Zabuna u pogledu vrste, kvaliteta, odn. drugih svojstava robe U svakom konkretnom slučaju, ispitivač treba da utvrdi da li će relevantni krugovi potrošača biti dovedeni u zabludu u vezi sa vrstom i karakteristikama robe, odn. usluga. Potrošači će biti dovedeni u zabludu onda kada ukupan izgled ili sadržaj znaka kod njih stvara pogrešnu predstavu o vrsti, kvalitetu, poreklu ili drugim svojstvima robe, odn. usluga. Na taj način može da dođe do zabune na tržištu, jer učesnici u prometu bivaju navedeni da se prilikom kupovine opredele za robu koja po svojoj vrsti, poreklu, kvalitetu ili drugim svojstvima ne odgovara željenim. Pod relevantnim krugovima potrošača smatraju se aktuelni i potencijalni kupci onih proizvoda, odn. korisnici onih usluga na koje se prijavljeni znak odnosi. Kada se ispituje prevarni karakter znaka u pogledu vrste, kvaliteta i drugih svojstava robe, odn. usluga, u svakom konkretnom slučaju treba utvrditi:

a) da li prijavljeni znak svojim ukupnim izgledom ili sadržajem upućuje na određenu vrstu proizvoda, odn. usluga ili da su proizvodi na koje se odnosi napravljeni od posebnog materijala, odn. da su posebnog kvaliteta, pri čemu materijal odn. kvalitet mogu da imaju bitan uticaj za odluku kupca;

b) da li bi relevantni krugovi potrošača na osnovu izgleda i sadržaja znaka mogli da zaključe da su prijavljene robe od posebnog materijala, odn. da su posebnog kvaliteta i

52

c) da li je u konkretnom slučaju materijal odn. kvalitet bitan faktor koji opredeljuje kupca za kupovinu predmetne robe.

Znak će se smatrati prevarnim u pogledu vrste robe onda kada bi učesnici u prometu prilikom kupovine realno očekavali da kupuju upravo tu robu čiji je naziv sadržan u znaku. Drugim rečima, u svakom konkretnom slučaju se mora utvrđivati kakva je veza između znaka i robe na koju se odnosi. Naime, što je manja veza između znaka i konkretne vrste robe na koju se odnosi, utoliko pre će znak biti fantastičnog karaktera i kao takav ispunjavati uslove za zaštitu žigom. Na primer znak PANRICO DONUTS (PANRICO KROFNE) će biti prevaran u pogledu vrste robe ukoliko se njime obeležavaju različite vrste pekarskih proizvoda koji nisu krofne. Sa druge strane, ovaj znak će biti podoban za zaštitu žigom za robe iz klase 16 (publikacije, štampane stvari, kancelarijski materijal i sl.), jer nijedan kupac realno neće pomisliti da kada kupuje svesku ili olovku pod nazivom PANRICO DONUTS zapravo kupuje krofne. U tom smislu, ovaj znak će se za robu koja je po svojoj prirodi potpuno udaljena od krofni kao vrste pekarskog proizvoda smatrati fantastičnim pojmom. Znak može da bude prevaran u slučaju kada svojim značenjem upućuje na vrstu, kvalitet, ili neko drugo svojstvo robe koje ne odgovara stvarnoj vrsti, kvalitetu ili drugom svojstvu robe. Npr. znak OSTEOPROTECT je prevaran za onu robu koja nije namenjenja lečenju bolesti kostiju. Isto tako, znak je prevaran i onda kada u sebi sadrži naznačenja koja pogrešno ukazuju na neku vrstu, kvalitet ili drugo svojstvo robe koje ne odgovara stvarnoj vrsti, kvalitetu ili drugom svojstvu robe. Npr. znak koji bi uz distinktivni verbalizam sadržao naznačenje «milk», bio bi prevaran za proizvode koji nisu od mleka, a znak koji bi u sebi sadržao naznačenje «coffee» bio bi prevaran za zamenu za kafu. U slučaju neusklađenosti spiska robe i izgleda i sadržaja znaka, ispitivač je dužan da rezultatom ispitivanja pozove prijavioca da spisak robe uskladi sa izgledom ili sadržajem znaka. Ovo usklađivanje je moguće izvršiti tako što će prijavilac ograničiti spisak robe ili usluga. I u ovom slučaju, kao i u ostalim, važi opšte pravilo da se spisak robe ne može proširivati (član 23. st. 1. ZOŽ). Primeri: Znak SHEER SILK sa grafičkim rešenjem koji se odnosi na robu iz klase 25 (odeća od pamuka), bio bi prevaran, jer reč SILK upućuje da se radi o svilenoj odeći a prijavljen je za odeću od pamuka. Pri tome treba imati u vidu da za kupce ove vrste robe, sastav materijala od koga je odeća napravljena ima bitan uticaj. U ovom slučaju, prijavilac ne bi mogao da spisak robe ograniči na odeću od svile, jer bi se to smatralo bitnom izmenom spiska robe. Međutim, kada bi isti znak bio prijavljen u klasi 25 za odeću, u tom slučaju bi prijavilac mogao da uredi spisak robe tako da se odnosi na odeću od svile, jer bi se u tom slučaju radilo ne o izmeni spiska, već o njegovom preciziranju. Znak koji u sebi sadrži reč GOLD će biti prevaran za proizvode od metala koji u sebi ne sadrže zlato.

53

Posebnu kategoriju prevarnih znakova predstavljaju oni koji u sebi sadrže naznačenje o nekom posebnom kvalitetu robe – lauditivni znaci (npr. «extra quality») koji se ne može proveriti. Naime, Zavod za intelektualnu svojinu nije ovlašćeno telo za utvrđivanje kvaliteta robe, te se iz tog razloga ovakvo naznačenje smatra prevarnim, jer ga njegov vlasnik može koristiti i za obeležavanje proizvoda koji nisu vrhunskog kvaliteta. Ukoliko znak u sebi sadrži oznaku 100% uz bliže naznačenje sastava (npr. 100% cotton) rezultatom ispitivanja treba naložiti prijaviocu da iz izgleda znaka izostavi to naznačenje. Imajući u vidu da se radi o elementu koji ne predstavlja distinktivni deo znaka, prijavilac može ovaj razlog nepodobnosti da otkloni tako što će iz izgleda znaka izostaviti to naznačenje. Predmet zaštite žigom mogu biti i slogani (krilatice). Slogan je kratka, jezgrovita misao kojom se izražava jedna celovita idaja koja nosi određenu, najčešće reklamnu poruku. Slogani su po pravilu lauditivnog karaktera, jer im je osnovna svrha reklamna. Po pravilu slogan će biti podoban za zaštitu žigom ukoliko svojim lauditivnim značenjem posredno ukazuje na određena svojstva i kvalitet robe, odn. usluga na koje se odnosi, tj. ima metaforičko značenje (npr. «Life tastes good», «Do more, feel better, live longer», «Uđeš izađeš i gotovo», «Svetsko, a naše»). Sa druge strane, jednostavni slogani koji svojim značenjem neposredno upućuju na određeno svojsvo ili kvalitet roba, odn. usluga neće biti podobni za zaštitu žigom (npr. «Our prices are the best»). Posebnu kategoriju prevarnih znakova predstavljaju oni znaci koji u sebi sadrže naznačenje diplome, medalje ili godine, jer na taj način ukazuju na neki poseban kvalitet koji je vazan za takvo naznačenje. U tom slučaju, zaštita žigom se može odobriti ukoliko prijavilac dostavi dokaz o pravu korišćenja naznačene medalje, diplome ili godine. U slučaju kada prijavljeni znak u sebi sadrži naznačenje godine i kada je na ime istog lica ranije već registrovan žig koji u sebi sadrži naznačenje iste godine, ispitivač će biti dužan da uvidom u spise predmeta ranije registrovanog žiga utvrdi da li u njemu postoji dokaz o pravu korišćenja te godine. Ukoliko ovaj dokaz već postoji, neće biti potrebno da prijavilac ponovo dostavlja dokaz o korišćenju iste godine ukoliko se radi o istom činjeničnom stanju, što je ispitivač dužan da ceni u svakom konkretnom slučaju (npr. ako navedena godina označava godinu osnivanja preduzeća, ili ako označava godinu početka proizvodnje robe za koju se traži zaštita). Isto tako, neće se tražiti dokazivanje prava korišćenja godine, ukoliko se radi o notornoj činjenici koju ne treba dokazivati, ili ukoliko ispitivač može uvidom u raspoloživu relevantnu literaturu (enciklopedije i dr. publikacije) ili uvidom u Internet sa sigurnošću da utvrdi da je korišćenje te godine u prijavljenom znaku osnovano. Izuzetak od ovog pravila predstavlja naznačenje godine punjenja na etiketama kojima se obeležavaju vina. U ovom slučaju, Zavod neće tražiti dokaz o pravu korišćenja godine, jer se radi o naznačenju koje kod ove vrste proizvoda spada u uobičajene oznake koje se ne smatraju distinktivnim delovima znaka (kao što su npr. i oznaka količine, jačine i sl.).

54

7.2. Zabuna u pogledu porekla robe, odn. usluga (geografsko poreklo) Znak koji se sastoji ili u sebi sadrži ime mesta ili neki drugi geografski naziv koji uživa posebnu reputaciju u vezi sa robama ili uslugama na koje se odnosi, smatraće se prevarnim ukoliko roba na koju se odnosi ne potiče sa tog geografskog područja. Geografska oznaka koja je predmet prijave za priznanje žiga za učesnike u prometu može da ima primarno ili sekundarno značenje u odnosu na robe odn. usluge na koje se znak odnosi. Primarno značenje postoji onda kada kod učesnika u prometu postoji svest o direktnoj povezanosti geografskog naziva i robe odn. usluga na koje se taj znak odnosi, tako da oni realno očekuju da roba odn. usluge potiču sa tog konkretnog geografskog lokaliteta. Ovakvo značenje imaju nazivi onih geografskih područja koja kod učesnika u prometu uživaju reputaciju u vezi sa onom vrstom roba ili usluga na koje se prijavljeni znak odnosi i za koje učesnici u prometu vezuju predstavu o posebnom kvalitetu koji je uslovljen prirodnim osobenostima tog regiona odn. tradicionalnim ljudskim znanjima i veštinama u proizvodnji robe odn. pružanju usluga koje potiču sa tog područja. Primeri : BAHIA za cigarete, jer je Bahia region u Brazilu poznat po proizivodnji cigara, cigareta i uopšte duvanskih proizvoda; CHEFFIELD za tkanine, jer je oblast Cheffield u Engleskoj poznata po proizvodnji tkanina; MILANO za odeću, jer je Milano grad u Italiji, a Italija je poznata po odevnim predmetima; SCOTLAND za viski, jer je škotski viski u svetu poznat po svom visokom kvalitetu. Korišćenje ovakvih geografskih naziva u prometu će imati prevarni karakter, onda kada prijavilac nije sa tog geografskog područja. Naime u tom slučaju će učesnici u prometu biti dovedeni u zabunu u vezi sa stvarnim poreklom proizvoda ili usluga, jer će kod njih biti stvorena pogrešna predstava o posebnom kvalitetu tih proizvoda, odn. usluga koji je uslovljen naznačenim geografskim poreklom. Istovremeno, prijavilac na taj način pribavlja za sebe neosnovanu prednost, jer koristi geografski naziv koji uživa posebnu reputaciju u vezi sa predmetnom robom, odn. uslugama. Sekundarno značenje postoji onda kada geografski naziv koji je predmet prijave za priznanje žiga kod učesnika u prometu ne uživa nikakav poseban glas i reputaciju u vezi sa proizvodima odn. uslugama na koje se odnosi, već imaju pre svega simboličko, asocijativno ili preneseno značenje kao što je na primer asocijacija na avanturu, egzotiku, raskoš, luksuz. Takvi nazivi se tretiraju kao fantastični pojmovi i mogu se zaštiti žigom. Ovo značenje imaju uglavnom dve kategorije geografskih naziva:

- nazivi nenaseljenih područja, odn. područja na kojima zbog njihovih prirodnih karakteristika ne postoji mogućnost bilo kakve proizvodnje, kao što su imena pustinja (npr. Sahara, Kalahari), imena planinskih vrhova (Mont Blanc, Himalaji), imena reka itd.

55

- nazivi naseljenih područja, mesta ili užih lokaliteta koji kod učesnika u prometu nisu poznati po proizvodnji konkretne vrste robe za koju je znak prijavljen (npr. Kent i Wells za cigarete).

Kada se prijavljeni znak sastoji ili u sebi sadrži neki geografski naziv, u svakom konkretnom slučaju mora da se utvrdi da li taj naziv za učesnike u prometu ima primarno ili sekundarno značenje u odnosu na robe odn. usluge na koje se znak odnosi. U tom cilju treba poći od sledećih parametara:

- da li učesnici u prometu za predmetni geografski pojam uobičajeno vezuju predstavu o poreklu robe, odn. usluga koje su njime označene i da li ih shvataju kao ukazivanje na poreklo te robe, odn. usluga;

- da li na konkretnom geografskom lokalitetu postoji razvijena proizvodnja one vrste robe za koju se traži zaštita, odn. da li postoji mogućnost za budući razvoj proizvodnje ili trgovine proizvodima koji su predmet prijave;

- da li je konkretni geografski lokalitet poznat po proizvodnji robe, odn. pružanju usluga za koju se traži zaštita;

- da li predmetni geografski lokalitet kod učesnika u prometu uživa reputaciju u vezi sa robom odn. uslugama na koje se odnosi;

- da li korišćenjem konkretnog geografskog naziva, s obzirom na njegovu reputaciju, prijavilac može za sebe da pribavlja neosnovanu prednost u prometu robe odn. usluga.

7.3. Postupanje Zavoda za intelektualnu svojinu U slučaju kada se utvrdi da je prijavljeni znak prevaran u pogledu geografskog porekla, jer kod učesnika u prometu stvara realno očekivanje da roba potiče sa određenog lokaliteta, a robe nisu u tom smislu specificirane, ispitivač treba da pozove prijavioca da spisak robe precizira tako da ga uskladi sa geografskim naznačenjem sadržanim u znaku.

Ako je znak prijavljen za vina i žestoka pića, a sastoji se ili sadrži geografsko naznačenje koje ima prevarni karakter, jer prijavilac nije sa tog područja, ispitivač je dužan da prijavioca obavesti o razlozima nepodobnosti znaka i da mu predloži da spisak robe ograniči na vina i žestoka pića poreklom za geografskog lokaliteta koji je naznačen na znaku. 8. Zvanični znaci kontrole Žigom se ne može zaštiti znak koji sadrži zvanične znakove ili punceve za kontrolu ili garanciju kvaliteta ili ih podražava (čl. 5. st. 1. tač. 7. ZOŽ). Primeri: ISO – oznaka standarda; zelena jabuka oznaka kvaliteta za zdravu hranu

56

9. Znaci koji se sastoje grbova, zastava, simbola, naziva ili skraćenica zemalja Žigom se ne može zaštiti znak koji sadrži državni ili drugi javni grb, zastavu ili simbol, naziv ili skraćenicu naziva neke zemlje ili međunarodne organizacije, kao i njihovo podražavanje, osim po odobrenju nadležnog organa odnosne zemlje ili organizacije (čl. 5. st. 1. tač. 13. ZOŽ). Ovom odredbom, iz zaštite žigom isključeni su znaci koji u sebi sadrže

- Državni ili drugi javni grb neke zemlje ili međunarodne organizacije. Ovde

spadaju i javni grbovi gradova (npr. grb Grada Beograda, Novog Sada i dr.); - Zastavu ili simbol neke zemlje ili međunarodne organizacije (npr. znak Crvenog

krsta i Crvenog polumeseca, znak Evropske unije znak NATO pakta); - Naziv ili skraćenicu naziva neke zemlje ili međunarodne organizacije (npr.

kodovi zemalja US za Ameriku, GB za Beliku Britaniju, FR za Francusku). Iz zaštite žigom isključeni su i znaci koji podražavaju napred navedne zvanične znakove ili ambleme. Podražavanjem ovih simbola će se smatrati svaki znak koji bi učesnici u prometu shvatili upravo kao taj simbol. U svakom konkretnom slučaju, znak se mora posmatrati u ukupnom izgledu. Naime, ako znak u sebi sadrži neki element koji čini kombinacija određenih boja neće se automatski smatrati da podražava zastavu, već će to biti slučaj samo ukoliko je ova stilizacija boja predstavljena u takvoj formi (grafičkom rešenju) da je očigledno da predstavlja zastavu. Primer: crvena, bela, zelena (horizontalno) zelena, bela, crvena (vertikalno)

Mađarska zastava Italijanska zastava Tako na primer, grafički element u znaku koji je predstavljen u kombinaciji tri boje (naranžasta, bela, zelena) neće se u svakom slučaju smatrati podražavanjem nacionalne zastave bilo Mađarske, bilo Italije. Naime, raspored boja u državnoj zastavi svake zemlje je precizno utvrđen odgovarajućim propisima svake države. Tako, dve države mogu imati zastave koje se sastoje iz istih boja, raspoređenih na različit način (videti primer Mađarske i Italijanske zastave). Stoga će se smatrati da grafičko rešenje nekog znaka podražava neku od ovih zastava ukoliko je to grafičko rešenje predstvljeno u formi zastave (pravougaonik ili zastava koja se vijori) i to u tačno onoj kombinaciji boja koje su postavljene na način i redosledom kao na zastavi (npr. narandžasta, bela, zelena boja

57

postavljnene horizontalo – mađarska zastava ili zelena, bela narandžasta, postavljene vertikalno – italijanska zastava). Sa druge strane, neće se smatrati podražavanjem zastave grafičko rešenje koje se sastoji iz kombinacije crvene, bele i zelene boje koje su postavljene jedna do druge horizontalno, kao u mađarskoj zastavi, ali koje prikazuje npr. sadržaj paste za zube kada se istisne iz tube. Isto tako, neće se smatrati podražavanjem u smislu tač. 13. ZOŽ ukoliko znak u sebi sadrži figurativni element (npr. krug, trougao i sl.) koji u sebi sadrži kombinaciju određenih boja postavljenih na način i redosledom kako je to slučaj na državnoj zastavi neke zemlje. Naime, dozvoljeno je da prijavilac koristi takav element u svom znaku radi upućivanja na poreklo tako označenih proizvoda odn. usluga, izuzev ako takvo upućivanje nije prevarno. Kada je reč o simbolima međunarodnih organizacija kodovima zemalja (npr. US, FR, GB i sl.) neće se automatski u svakom slučaju, korišćenje ovakve kombinacije slova smatrati podražavanjem zvaničnog koda neke zemlje. Podražavanje će postojati samo onda kada iz ukupnog izgleda znaka, tj. iz konteksta u kome se ta kombinacija slova koristi u znaku jasno proizilazi da se radi o kodu zemlje, što se mora procenjivati u svakom konkretnom slučaju. 10. Nacionalni i religijski simboli Žigom se ne može zaštiti znak koji predstavlja ili podražava nacionalni ili religijski simbol (čl. 5. st. 1. tač. 14. ZOŽ). Razlog za nepriznavanje zaštite žigom znacima koji predstavljaju ili podražavaju nacionalne ili religijske simbole leži u činjenici da su nacionalni i religijski simboli deo nacionalne, a nekada u isto vreme i svetske kulturne baštine i da iz tog razloga na njima niko ne može uspostaviti monopol. Drugi bitan razlog jeste činjenica da žig po svojoj prirodi ima materijalnu, tj. ekonomsku funkciju, što je u suprotnosti sa prirodom nacionalnih odn. religijskih simbola, pa je stoga neophodno da se spreči njihovo korišćenje u komercijalne svrhe. Primeri: krst, Beli anđeo, Bogorodica, Isus Hrist 11. Lik ili ime lica Žigom se ne može zaštiti znak koji u sebi sadrži lik ili ime lica može se zaštiti samo po pristanku tog lica (čl. 5. st. 5. ZOŽ). 11.1. Ime lica U slučaju znakova koji u sebi sadrže ime lica, ova odredba se primenjuje samo u slučajevima kada je u znaku sadržano ime neke stvarne ličnosti. U smislu navedene odredbe, pod imenom lica se smatra lično ime koje čine ime i prezima lica, jer se samo tako može utvrditi identitet stvarne osobe. U tom slučaju, isptivač će rezultatom ispitivanja pozvati prijaivoca da dostavi izjavu kojom se lice čije se lično ime koristi u znaku saglašava sa korišćenjem njegovog ličnog imena. Ukoliko prijavilac u svom

58

odgovoru izjavi da se radi o izmišljenom imenu, tada će se smatrati da prijavljeni znak ispunjava uslove za zaštitu žigom. U praksi je česti slučaj da proizvođači određenih proizvoda, najčešće kozmetike, donjeg rublja, čarapa, slatkiša i sl. koriste ženska imena (npr. Marina, Ana, Kristina i sl.) za obeležavanje ovih proizvoda. U takvim slučajevima je nemoguće utvrditi identitet osobe čije se ime koristi u znaku pa se u tim slučajevima ne može ni tražiti saglasnost lica čiji identitet nije poznat, pa će se ta imena smatrati izmišljenim. Ova odredba se primenjuje i u slučaju korišćenja samo prezimena, ukoliko se radi o prezimenu poznate, tj. javne ličnosti (npr. GORBATSCHOV) U tom slučaju će ispitivač biti dužan da prijaviocu naloži da dostavi saglasnost te ličnosti. Isto tako, saglasnost će biti potrebna i u slučaju korišćenja pseudonima, nadimka ili potpisa lica koje je po tom nadimku poznato u široj javnosti. 11.2. Lik lica Kada je u znaku sadržan lik lica, ova odredba se primenjuje onda kada se radi o jasno prikazanom liku za koji se može pretpostaviti da je lik neke konkretne osobe. U tom slučaju isptivač je dužan da prijaviocu rezultatom ispitivanja naloži da dostavi saglasnost lica čiji je lik predstavljen na znaku. Ukoliko prijavilac u svom odgovoru izjavi da se radi o izmišljenom liku (npr. liku koji je kompjuterski dizajniran), tada će se smatrati da prijavljeni znak ispunjava uslove za zaštitu žigom. Saglasnost lica se neće zahtevati u slučaju kada je očigledno da se radi liku izmišljene osobe. To će biti slučaj onda kada je u znaku sadržana grafički stilizovana figura ili silueta neke izmišljene osobe. 12. Lik ili ime umrlog lica i istorijske ili druge znamenite ličnosti (čl. 5. st. 6 i 7. ZOŽ). Znak koji u sebi sadrži lik ili ime umrlog lica, može se zaštiti žigom samo po pristanku roditelja, bračnog druga i dece umrlog (pristanak mora da bude dat od strane svih navedenih lica), a znak koji u sebi sadrži lik ili ime istorijske ili druge umrle znamenite ličnosti, može se zaštiti žigom uz dozvolu nadležnog organa i pristanak njenih srodnika do trećeg stepena srodstva. U slučaju znaka koji u sebi sadrži lik ili ime umrlog lica primenjuju se ista pravila koja se odnose na znak koji u sebi sadrži lik ili ime lica. 13. Disklejmer Članom 27. st. 3. propisano je da ako znak sadrži element koji nije podoban za razlikovanje robe, odn. usluga u prometu, i ako bi uključivanje tog elementa u znak moglo izazvati sumnju u vezi sa obimom zašite žiga, nadležni organ može da traži od podnosioca prijave da, u ostavljenom roku, podnese pismenu izjavu da ne traži bilo kakva isključiva prava na tom elementu.

59

13.1. Pojam disklejmera Disklejmer je izjava podnosioca prijave da ne traži ekskluzivno pravo za pojedine nedistinktivne elemente znaka. Disklejmer je moguć samo na osnovu izričitog pristanka, tj. izjave stranke date u pisanoj formi. Disklejmer se daje u formi sledeće izjave: “Izjavljujem da ne tražim bilo kakva isključiva prava na (navesti element na koji se odnosi disclaimer) van znaka kao celine.” 13.2. Svrha disklejmera Osnovna svrha disklejmera je da predstavlja zabelešku da se na bitnom elementu znaka samom po sebi ne uspostavlja isključivo pravo van celine znaka. Smisao disklejmera je da se spreči eventualno stvaranje zabune o tome da na nekom elementu znaka koji je bitan, ali koji sam po sebi nije podoban za zaštitu žigom (generičan, deskriptivan) vlasnik žiga ima isključivo monopolsko pravo. Dakle, disklemer treba tražiti samo u slučajevima kada postoji opravdana sumnja da bi stranka, sudija ili neko drugi ko tumači odluku Zavoda mogao da poveruje da vlasnik žiga ima više prava nego što mu je zaista priznato. 13.3. Slučajevi u kojima je potrebno uspostaviti disklejmer Disklejmer se može uspostaviti na sledećim elementima znaka:

a) generični termini; b) deskriptivni elementi u složenom znaku; c) elementi koji nemaju funkciju žiga.

Disklejmer se uspostavlja na svakom deskirptivnom ili generičnom elementu znaka ponaosob. 13. 4. Uslovi za primenu disklejmera Disklejmer se neće primenjivati po automatizmu u svim onim slučajevima kada znak u sebi sadrži neki element koji nije podoban za zaštitu žigom. Da bi bilo osnova za primenu disklejmera, moraju da budu ispunjeni sledeći uslovi:

a) da se radi o bitnom elementu znaka; b) da postoji mogućnost da taj element znaka izazove sumnju u vezi sa obimom

zaštite žiga. Disklejmer je moguć samo u slučaju kada je znak distinktivan kao celina, tj. disklejmer će biti moguć onda kada znak u sebi sadrži pored predmetnog nedistinktivnog elementa, još neki element koji znak čini distinktivnim u ukupnom izgledu. To znači da se ne može uspostaviti disclaimer na elementu znaka koji je u isto vreme jedini element znaka. Npr. neće biti moguće uspostaviti disclaimer na reč WATER u znaku koji se sastoji isključivo iz reči WATER i prijavljen je za vodu.

60

Primeri: (Kaladont, Rizling) U slučajevima gde je očigledno da podnosilac prijave nema monopolsko pravo, ne treba tražiti disklejmer. Na primer ukoliko se znak sastoji od originalnog grafičkog rešenja i reči “hleb”, a prijavljen je hleb (kl. 30), disklejmer neće biti potreban, jer je evidentno da niko neće poverovati da je podnosilac prijave, priznanjem takvog žiga stekao isključivo pravo na reč “hleb”. Nije potrebno tražiti disclaimer za uobičajene reči, predloge, članove i sl. (npr. “brand”, “proizvod”, “u”, “i”, “product”, “in”, “and”, “a”, “company”, “Ltd”, “d.o.o.”) Disklejmer se ne može uspostaviti na elementima znaka koji nijsu podobni za zaštitu žigom u smislu člana 5. st. 1. tač. 6. ZOŽ (prevarni elementi), iz razloga što su oni po samoj svojoj prirodi isključeni iz zaštite žigom kako ne bi bila stvorena zabuna u prometu. Disklejmer se ne može uspostaviti na distinktivnom elementu znaka za koji je primenom člana 5. st. 1. tač. 8. odn. 9. ZOŽ utvrđeno da je identičan ili sličan elementu koji je ranije zaštićen žigom. Načelno, sve vrste složenica treba tumačiti kao jedinstvene reči i tek u slučajevima gde je očigledno u pitanju veštačka konstrukcija koja bi trebalo da se piše odvojeno, eventualno treba tražiti disklejmer. Tako, ako je reč o složenici koja bi «prirodno» trebala da se piše u formi dve ili više odvojenih reči, onda se disklejmer može tražiti. Sa druge strane, ako je reč o složenicama kod kojih potrošač neće reči gledati i tumačiti odvojeno od celine onda nema razloga za disklejmerom. Primeri: U slučaju reči BOOKCHOICE, ispitivač treba da proceni da li takva reč može da bude prezentovana i na način da su reči napisane odvojeno (što je napred upravo slučaj: BOOK + CHOICE), te da odluči da li je opravdano tražiti disklejmer. Ukoliko se znak zastoji od reči TOFFEE i CRISP disklejmer se uspostavlja odvojeno. Sa druge strane u slučaju znaka JUMBO’S RED WINE disklejmer treba uspostaviti na rečima RED WINE u njihovoj ukupnosti, jer one zajedno čine imenicu CRVENO VINO. Disklejmer se neće zahtevati za elemente koji su već registrovani na ime istog vlasnika i za iste robe ili usluge, na osnovu dokaza o stečenoj distinktivnosti. 14. Stečena distinktivnost (član 5. st. 2. ZOŽ) Znak iz člana 5. stav. tač. 2, 4. i 5. može se zaštiti žigom ako podnosilac prijave dokaže da je ozbiljnim korišćenjem znak postao podoban za razlikovanje u prometu robe odn. usluga na koje se odnosi (član 5. st. 2. ZOŽ).

61

14.1. Pojam stečene distinktivnosti Distinktivnost je osnovni preduslov za zaštitu žigom (član 4. ZOŽ). Ukoliko znak nije sam po sebi distinktivan, u nekim slučajevima on može biti zaštićen žigom na osnovu dokaza o stečenoj distinktivnosti. Prema Zakonu o žigovima registracija žiga zasnovana na stečenoj distinktivnosti je moguća samo u slučajevima predviđenim članom 5. stav 1. tač. 2. (znaci koji po svom ukupnom izgledu nisu podobni za razlikovanje robe odn. usluga u prometu), tač. 4. (opisni znaci) i tač. 5. (znaci koji su uobičajeni za označavanje određene vrste robe, odn. usluga). Znak koji je nije isključivo opisnog, već sugestivnog karaktera smatraće se inherentno distinktivnim i mogu se zaštiti žigom bez dokazivanja stečene distinktivnosti. Sugestivni znaci su oni znaci koje potrošači ne dovode u direktnu vezu sa određenom vrstom ili prirodom roba ili usluga na koje se odnose, već koji zahtevaju određeni misaoni proces kojim ga potrošači povezuju sa vrstom ili prirodom određenih roba ili usluga. 14.2. Dokazivanje stečene distinktivnosti Ukoliko se poziva na stečenu distinktivnost, prijavilac je dužan da dostavi odgovarajuće dokaze o ozbiljnom korišćenju svog znaka na osnovu kojih se može utvrditi mesto, vreme, obim i način upotrebe predmetnog znaka. Dokazi se dostavljanju da bi se ustanovilo da je znak postao distinktivan u vezi sa robama i uslugama za koje je zaštita tražena i da je ta distinktivnost posledica njegove upotrebe. U tom smislu, smatraće se da je znak stekao distinktivnost, ako ga dovoljno širok deo relevantne javnosti prepoznaje kao znak razlikovanja predmetne robe, odn. usluga. Pri tome, nije neophodno da postoji neposredna veza između tog znaka i njegovog prijavioca. Kao parametre za prihvatanje stečene distinktivnosti, ispitivač će u svakom konkretnom slučaju uzimati u obzir sledeće dokaze:

- podatke o obimu prodaje (cenovnici, fakture); - podatke o dužini upotrebe znaka pre podnošenja prijave; - geografsko područje prodaje roba odn. pružanja usluga; - obim reklamiranja (katalozi, izgled pakovanja proizvoda, fotografije i dr.

reklamni materijali); - stepen upoznatosti javnosti uzimajući u obzir relevantne krugove potrošača

(ankete). U svakom slučaju, dokazi se moraju odnositi na distinktivnost stečenu ozbiljnim korišćenjem znaka na teritoriji Srbije. Međutim, imajući u vidu da se za registrovanje žiga ne postavlja kao uslov da se robe za koje se traži zaštita već nalaze u prometu, reklamiranje će se smatrati dovoljnim dokazom o upotrebi znaka.

62

Prilikom razmatranja dokaza o ozbiljnom korišćenju, posebno se mora voditi računa o sledećem:

- dokazi o upotrebi treba da ukazuju na direktnu uzročnu vezu između upotrebe predmetnog znaka i njegove stečene distinktivnosti. Naime, iz dokaza o upotrebi treba jasno da proizilazi da je kao posledica te upotrebe došlo do toga da je znak koji bi inače bio odbijen u smislu tač. 2, 4. i 5. postao distinktivan;

- mora se dokazati upotreba baš tog znaka koji je predmet prijave, a ne bitno drugačijeg znaka;

- upotreba mora da se odnosi na one robe odn. usluge za koje je predmetni znak prijavljen.

Znak mora da poseduje stečenu distinktivnost u trenutku podnošenja prijave, i distinktivnost mora i dalje da postoji u vreme donošenja odluke o priznanju žiga. Ipak dokaz može biti dostavljen posle podnošenja prijave i takvi dokazi se moraju uzeti u razmatranje. Upotreba znaka od strane prijavioca mora da bude kontinuirana na teritoriji Srbije. U postupku ispitivanja i utvrđivanja obima i prirode upotrebe, ispitivač mora uvek imati u vidu prirodu robe odn. usluga na koje se prijava odnosi, način na koji se predmetne robe ili usluge stavljaju u promet i relevantne krugove učesnika u prometu, a naročito da li se radi o specijalizovanim krugovima (stručnjacima) ili o javnosti uopšte (prosečni potrošači). U tom smislu i dokazi koji se razmatraju, moraju da se odnose na onaj krug učesnika u prometu kojima je roba namenjena (relevanan krug učesnika u prometu). Stoga, se najpre mora poći od spiska roba i usluga na koje se prijava odnosi. Opšte je pravilo da će se proizvodi i usluge smatrati namenjenim najširim krugovima učesnika u prometu, izuzev ako nisu tako specificirani da su po svojoj prirodi namenjeni uskim stručnim krugovima.

Poglavlje XII MEĐUNARODNO REGISTROVANJE ŽIGOVA

1. Osnovni principi međunarodnog registrovanja žigova

Osnovni principi međunarodne zaštite svih prava industrijske svojine sadržani su u Pariskoj konvenciji o zaštiti industrijske svojine, a postupak međunarodnog registrovanja žigova je posebno regulisan Madridskim aranžmanom o međunarodnom registrovanju žigova (u daljem tekstu: Madridski aranžman) i Protokolom uz Madridski aranžman o međunarodnom registrovanju žigova (u daljem tekstu: Madridski protokol).

Zemlje članice Madridskog aranžmana i Madridskog protokola obrazuju Posebnu uniju za međunarodno registrovanje žigova (u daljem tekstu: Posebna unija)

63

Madriski aranžman i Madridski protokol predviđaju sistem međunarodne registracije žigova, koji omogućava pripadncima svake zemlje članice Posebne unije da obezbede u svom ostalim zemljama članicama Posebne unije zaštitu svojih žigova, putem registrovanja žigova kod Međunarodnog biroa za intelektualnu svojinu (u daljem tekstu Međunarodni biro). Prema Madridskom aranžmanu, prijavilac može svoju prijavu da zasniva samo na žigu koji je već registrovan u nacionalnom zavodu zemlje porekla (u daljem tekstu: nacionalni žig), dok prema Madridskom protokolu, međunarodna prijava žiga može da bude zasnovana i na znaku koji je samo prijavljen za registrovanje, ali još nije registrovan u nacionalnom zavodu zemlje porekla (u daljem tekstu: nacionalna prijava).

Madridski aranžman i Madridski protokol su dva nezavisna ali paralelna ugovora. Neke zemlje su članice samo Madridskog aranžmana, neke samo Madridskog protokola, a neke i Madridskog aranžmana i Madridskog protokola. Kako su pojedina pitanja različito regulisana Madridskim aranžmanom i Madridskim protokolom, u svakom konkretnom slučaju se mora prethodno utvrditi koji će se od ova dva međunarodna ugovora primenjivati na postupak međunarodnog registrovanja žiga. Ovo se određuje u zavisnosti od toga kojim ugovorom je vezan zavod porekla, sa jedne strane, a kojim ugovorom su vezane zemlje za koje se traži međunarodna zaštita (u daljem tekstu: zemlje naznačenja), sa druge strane. Zavod zemlje porekla je onaj zavod posredstvom koga prijavilac želi da međunarodno zaštiti svoj žig. Zemlje nazančenja su zemlje za koje prijavilac traži međunarodno registrovanje. Tako su moguće sledeće situacije:

- Ako je Zavod porekla zavod zemlje koja je vezana isključivo Madridskim aranžmanom, zemlje naznačenja mogu biti samo zemlje članice Madridskog aranžmana. U tom slučaju na međunarodnu prijavu će se primenjivati odredbe Madridskog Aranžmana.

- Ako je Zavod porekla zavod zemlje koja je vezana isključivo Madridskim protokolom, zemlje naznačenja mogu biti samo zemlje članice Madridskog Potokola. U tom slučaju na međunarodnu prijavu će se primenjivati odredbe Madridskog Protokola.

- Ako je Zavod porekla zavod zemlje koja je vezana i Madridskim aranžmanom i Madridskim protokolom, zemlja naznačenja može biti svaka zemlja članica ili samo Madridskog aranžmana, ili samo Madridskog Protokola ili i Madridskog aranžmana i Madridskog protokola. U tom slučaju se primenjuju sledeća pravila:

a. ako su sve zemlje naznačenja članice Madridskog aranžmana, (bez obzira na to da li se neke od njih u isto vreme i članice Madridskog protokola), na međunarodnu prijavu će se primenjivati isključivo Madridski aranžman;

b. ako su sve zemlje naznačenja članice samo Madridskog protokola, na međunarodnu prijavu će se primenjivati Madridski protokol;

c. ako je bar jedna zemlja naznačenja u međunarodnoj prijavi članica Madridskog aranžmana (bez obzira na to da li je ili nije u isto vreme i članica Madridskog protokola), i ako je bar jedna zemlja naznačenja članica Madridskog protokola, na prijavu će se primenjivati i Madridski aranžman i Madridski protokol.

Kada je reč o zemljama koje su članice i Madridskog aranžmana i Madridskog protokola postavilo se pitanje koji će se od ova dva međunarodna ugovora primenjivati u odnosima

64

između ovih zemalja. Ovo pitanje je pravno regulisano odredbom člana 9sexies Protokola («clause de sauvegarde» - «zaštitna klauzula»). Pomenutom odredbom propisano je da ukoliko je zavod porekla konkretne međunarodne prijave, zavod države koja je članica i Madridskog aranžmana i Madridskog protokola, na tu prijavu će se u odnosu na svaku naznačenu zemlju koja je članica bilo samo Madridskog aranžmana ili Madridskog aranžmana i Madridskog protokola primenjivati isključivo Madridski aranžman, dok će se u odnosu na zemlje koje su članice isključivo Madridskog protokola primenjivati Madridski protokol.

Ovim međunarodnim ugovorima je propisano da se međunarodno registrovanje žigova sprovodi posredstvom nacionalnog zavoda zemlje porekla koja je potpisnica Madridskog aranžmana, odn. Madridskog protokola. Sa aspekta zavoda kome je podnet zahtev za međunarodno registrovanje žiga, to znači da je neophodno prethodno utvrditi, da li se radi o zavodu zemlje porekla prijavioca, tj. da li podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju da posredstvom tog nacionalnog zavoda podnese zahtev za međunarodno registrovanje žiga.

2. Određivanje zavoda zemlje porekla

Ovo pitanje je bitno različito regulisano Aranžmanom i Protokolom.

Naime, Madridski aranžman kod određivanja zemlje porekla primenjuje tzv. «kaskadni sistem» (čl. 1. st. 3. Aranžmana) prema kome se zemljom porekla smatra:

- Zemlja članica Posebne unije u kojoj prijavilac ima ozbiljno i stvarno industrijsko ili trgovinsko preduzeće;

- Ukoliko nema takvo preduzeće u zemlji članici Posebne unije, zemlja Posebne unije u kojoj ima svoje prebivalište;

- Ukoliko nema prebivalište u zemlji članici Posebne unije, zemlja njegovog državljanstva, ako je državljanin neke zemlje Posebne unije.

U smislu navedene odredbe, prilikom određivanja koji je nacionalni zavod nadležan, tj. koji je zavod zemlje porekla, mora se striktno poštovati napred pomenuti redosled uslova. Ovo je posebno značajno u situaciji kada stvarno industrijsko ili trgovinsko preduzeće, prebivalište i državljanstvo prijavioca nisu u istoj zemlji. Naime, u tom slučaju prijavilac neće imati mogućnost slobodnog izbora zavoda zemlje porekla u nekoj od zemalja u kojima ima bilo stvarno industrijsko ili trgovinsko preduzeće, ili prebivalište, ili državljanstvo, već će prijavu moći da podnese isključivo zavodu one zemlje u kojoj ima ozbiljno i stvarno industrijsko ili trgovinsko preduzeće. Tek ukoliko nema takvo preduzeće u nekoj zemlji članici Posebne unije, moći će prijavu da podnese preko zavoda zemlje u kojoj ima prebivalište, a ako ni u jednoj zemlji Posebne unije nema prebivalište, tada će moći prijavu da podnese preko zavoda one zemlje čiji je državljanin, ukoliko je državljanin neke zemlje Posebne unije. Za razliku od Madridskog aranžmana, Madridski protokol je u pogledu određivanja zavoda zemlje porekla liberalniji. Naime, u smislu Madridskog protokola prijavilac ima mogućnost slobodnog izbora zavoda zemlje porekla, što znači da prijavu može da podnese bilo preko zavoda zemlje u kojoj ima stvarno industrijsko ili trgovinsko

65

preduzeće, ili preko zavoda zemlje u kojoj ima prebivalište, ili preko zavoda zemlje čiji je državljanin ukoliko je državljanin zemlje članice Posebne unije (čl. 2. st. 1. tač. i. Madridskog protokola). 3. Osnov za međunarodno registrovanje žiga Osnov za međunarodno registrovanje žiga može biti nacionalni žig koji je registrovan u zavodu zemlje porekla ili nacionalna prijava podneta zavodu zemlje porekla, zavisno od toga koji se međunarodni ugovor primenjuje na konkretan zahtev za međunarodno registrovanje žiga. U tom smislu važe sledeća pravila:

- Ako se na zahtev za međunarodno registrovanje žiga primenjuje isključivo Madridski aranžman, osnov za međunarodno registrovanje može da bude isključivo nacionalni žig koji je registrovan u zavodu zemlje porekla (član 1. st. 2. Madridskog aranžmana).

- Ako se na zahtev za međunarodno registrovanje žig primenjuje isključivo Madridski protokol, osnov za međunarodno registrovanje može da bude bilo nacionalni žig registrovan u zavodu zemlje porekla ili nacionalna prijava podneta zavodu zemlje porekla (član 2. st. 1. Madridskog protokola).

- Ako se na zahtev za međunarodno registrovanje žiga primenjuju i Madridski aranžman i Madridski protokol, osnov za međunarodno registrovanje može da bude isključivo nacionalni žig koji je registrovan u zavodu zemlje porekla.

4. Zatraženo pravo prvenstva Ukoliko se međunarodna prijava podnese u roku od 6 meseci od datuma podnošenja domaće prijave, prijavilac ima pravo da zatraži da mu se u smislu člana 4. Pariske konvencije prizna pravo prvenstva domaće prijave. 5. Datum međunarodne registracije Pravilo je da međunarodna registracija nosi datum kada je primljena u zavodu zemlje porekla, pod uslovom da zahtev za međunarodno registrovanje žiga bude primljen u Međunarodnom birou u roku od 2 meseca od datuma kada je primljena u zavodu zemlje porekla. Ukoliko zahtev za međunarodno registrovanje žiga ne bude primljen u Međunarodnom birou u pomenutom roku, međunarodna registracija će nositi datum kada je primljena u Međunarodnom birou. Izuzetno, kada se na zahtev za međunarodno registrovanje primenjuje Madridski aranžman, on će se u trenutku prijema u zavodu porekla, tretirati kao preuranjen ukoliko je podnet u vreme dok nacionalni žig još nije registrovan. Naime, prema Madridskom aranžmanu, zahtev za međunarodno registrovanje žiga se može zasnivati isključivo na već registrovanom nacionalnom žigu. Zbog toga će u ovom slučaju, zavod zemlje porekla sačekati da po toj prijavi bude registrovan žig, a kao datum prijema zahteva za međunarodno registrovanje u nacionalnom zavodu, smatraće se datum kada je nacionalni

66

žig registrovan i upisan u registar žigova. Važno je naglasiti da ovo pravilo o preuranjenosti prijave za međunarodno registrovanje i pravilo postupanja zavoda u tom slučaju, važi isključivo u slučajevima kada se na prijavu primenjuje Madridski aranžman. Sutprotno tome, kada se na zahtev za međunarodno registrovanje primenjuje Madridski protokol, osnov za međunarodno registrovanje može da bude sama nacionalna prijava za priznanje žiga, te stoga zahtev za međunarodno registrovanje ne može nikada da bude preuranjen. Međunarodni žig se upisuje u Registar međunarodnih žigova i objavljuje u službenom glasilu Međunarodnog biroa (WIPO Gazette). O svakom registrovanom žigu, Međunarodni biro bez odlaganja obaveštava administracije (zavode) zemalja koje su naznačene u zahtevu za međunarodno registrovanje. Međunarodni žig važi 10 godina od datuma međunarodnog registrovanja i može se neograničen broj puta produžavati uz plaćanje propisanih taksa. Međunarodni žig je tokom prvih pet godina trajanja zaštite zavisan od pravne sudbine nacionalnog žiga koji je bio osnov za međunarodno registrovanje. To znači da ako bi pravna zaštita nacionalnom žigu u zemlji porekla prestala iz nekog razloga koji predviđa nacionalno pravo, prestala bi i međunarodna zaštita. Međutim, po proteku roka od pet godina, međunarodna registracija postaje nezavisna od registracije u zemlji porekla, što znači da ona u svakom slučaju ostaje na snazi čak i onda ako bi nacionalnom žigu u zemlji porekla prestala pravna zaštita. 6. Zahtev za teritorijalno proširenje Posle međunarodnog registrovanja, nosilac međunarodnog žiga može podneti zahtev za teritorijalno proširenje za one zemlje za koje predmetni žig prvobitno nije registrovan. Zahtev za teritorijalno proširenje se može odnositi i samo na deo roba, odn. usluga za koje je žig međunarodno registrovan. Za podnošenje zahteva za teritorijalno proširenje, u pogledu aktivne legitimacije podnosioca zahteva moraju biti ispunjeni isti uslovi kao za međunarodno registrovanje žiga (čl. 1. st. 3. Madridskog aranžmana i čl. 2. st. 1. tač. i. Madridskog protokola). 7. Odbijanje zaštite Nakon dobijanja obaveštanja o međunarodnom registrovanju, odn. o teritorijalnom proširenju, svaka zemlja na koju se ta međunarodna registracija, odn. teritorijalno proširenje odnosi ima pravo da u roku od 12 meseci (za zemlje na koje se primenjuje Madridski aranžman) odn. u roku od 18 meseci (za zemlje na koje se primenjuje Madridski protokol) od dana međunarodnog registrovanja, izjavi da na njenoj teritoriji predmetnom žigu ne može biti priznata zaštita.

67

8. Dejstvo međunarodne registracije u naznačenim zemljama Upis žiga u Međunarodni registar ne znači da je žig automatski priznat u svim naznačenim zemljama. Suština međunarodnog registrovanja je da se skrati procedura formalnog ispitivanja prijava, ali nakon upisa žiga u Međunarodni registar i nakon dostavljanja obaveštenja o međunarodnoj registraciji naznačenim zemljama, predmetni žig zapravo ulazi u fazu nacionalnog ispitivanja ispunjenosti materijalnih uslova. To znači da svaki nacionalni zavod tretira predmetnu međunarodnu registraciju kao prijavu koja podleže svim pravilima ispitivanja ispunjenosti uslova za priznanje žiga koje propisuje zakonodavstvo te zemlje.

Poglavlje XIII

POSTUPAK MEĐUNARODNOG REGISTROVANJA ŽIGOVA PREKO ZAVODA ZA INTELEKTUALNU SVOJINU

1. Osnov za međunarodno registrovanje žiga Članom 10. ZOŽ propisano je da nosilac žiga, odnosno podnosilac prijave za priznanje žiga može podneti zahtev za međunarodno registrovanje žiga u skladu sa međunarodnim ugovorom. Srbija je članica i Madridskog aranžmana i Madridskog protokola. Osnov za međunarodno registrovanje žiga može biti ili žig koji je već registrovan u Srbiji, ili prijava za priznanje žiga koja je podneta Zavodu, u zavisnosti od toga koji se međunarodni ugovor primenjuje na konkretan zahtev za međunarodno registrovanje. Kako je Srbija članica i Madridskog aranžmana i Madridskog protokola, na konkretan zahtev za međunarodno registrovanje će se primenjivati ili Madridski aranžman ili Madridski protokol ili i Madridski aranžman i Madridski protokol, u zavisnosti od toga za koje zemlje podnosilac zahteva traži zaštitu (u daljem tekstu: zemlje naznačenja), i to prema sledećem pravilu:

- Ako je prijavilac u zahtevu naznačio samo zemlju odn. zemlje koje su članice isključivo Madridskog aranžmana, na zahtev za međunarodno registrovanje žiga će se primenjivati isključivo Madridski aranžman. U ovom slučaju, osnov za međunarodno registrovanje može da bude isključivo registrovani žig.

- Ako je prijavilac u zahtevu naznačio isključivo zemlju, odn. zemlje članice Madridskog protokola, na zahtev za međunarodno registrovanje žiga će se primenjivati isključivo Madridski protokol. U ovom slučaju, osnov za međunarodno registrovanje može biti bilo prijava za priznanje žiga ili već registrovani žig.

68

- Ako je prijavilac u zahtevu naznačio bar jednu zemlju članicu Madridskog aranžmana (bez obzira na to da li ta zemlja jeste ili nije u isto vreme i članica Madridskog protokola) i bar jednu zemlju članicu Madridskog protokola, na prijavu će se primenjivati i Madridski aranžman i Madridski protokol. U ovom slučaju, osnov za međunarodno registrovanje može da bude isključivo registrovani žig.

Ukoliko je zahtev za međunarodno registrovanje podnet u vreme dok nacionalni žig još nije registrovan, a na njega se primenjuje Madridski protokol (to će biti slučaj samo onda kada je prijavilac u zahtevu naznačio isključivo zemlju, odn. zemlje članice Madridskog protokola), tada je osnov za međunarodno registrovanje žiga prijava za priznanje žiga. U tom slučaju Zavod je dužan da bez odlaganja sprovede postupak međunarodnog registrovanja i ne sme prekoredno voditi postupak za priznanje nacionalnog žiga po toj prijavi. 2. Aktivna legitimacija za podnošenje zahteva za međunarodno registrovanje

žiga Podnosilac međunarodne prijave za priznanje žiga preko Zavoda za intelektualnu svojinu može biti po pravilu samo domaće fizičko ili pravno lice. Naime, u smislu odredaba čl. 1. st. 3. Aranžmana, odn. čl. 2. st. 1. tač. i. Protokola, Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije je zavod zemlje porekla u odnosu na domaća fizička ili pravna lica. Izuzetno, strano pravno lice će imati aktivnu legitimaciju za podnošenje zahteva za međunarodno registrovanje žiga, ako u Republici Srbiji ima ozbiljno i stvarno industrijsko ili trgovinsko preduzeće. Kada se radi o stranom fizičkom licu, ono će imati aktivnu legitimaciju za podnošenje zahteva za međunarodno registrovanje žiga, ako u Republici Srbiji ima prebivalište. 3. Pokretanje postupka za međunarodno registrovanje žiga Postupak za međunarodno registrovanje žiga pokreće se posebnim zahtevom čija je sadržina propisana članom 33. Uredbe o postupku za priznanje žiga. Zahtev za međunarodno registrovanje žiga mora da sadrži sledeće podatke:

- podatke o podnosiocu prijave (podaci o poslovnom imenu i sedištu podnosioca prijave, odnosno imenu i adresi fizičkog lica);

- adresu za korespodenciju ako je ima; - podatke o punomoćniku, ako se prijava podnosi preko punomoćnika; - broj i datum prijave i registarski broj žiga koji služi kao osnov za međunarodno

registrovanje; - podatak o zatraženom pravu prvenstva (prema članu 4. Pariske konvencije o

zaštiti industrijske svojine); - izgled znaka; - naznačenje boje i kombinacije boja ako se zaštita traži za znak u boji; - naznačenje da li je u pitanju prijava za individualni žig, kolektivni žig, žig

garancije, trodimenzionalni žig ili muzički žig; - transliteraciju znaka;

69

- prevod znaka na francuski jezik, ako je znak moguće prevesti; - naznačenje prethodnih međunarodnih registracija (broj i datum registracije) koje

se odnose na isti znak, ukoliko ih ima; - spisak roba, odn. usluga na francuskom jeziku, svrstanih prema Međunarodnoj

klasifikaciji roba i usluga; - naznačenje zemalja za koje se traži zaštita; - potpis i pečat podnosioca prijave.

Članom 34. Uredbe o postupku za priznanje žiga propisano je da se uz zahtev za međunarodno registrovanje žiga podnosi i:

- izgled znaka; - uredno sastavljen i klasifikovan spisak robe, odnosno usluga na francuskom

jeziku, ukoliko je previše dugačak da bi bio naveden na zahtevu za međunarodno registrovanje;

- punomoćje, ako se prijava podnosi preko punomoćnika; - dokaz o uplati takse za zahtev.

Izgled znaka koji se podnosi u zahtevu za međunarodno registrovanje mora u potpunosti da odgovara izgledu znaka koji je predmet domaće prijave za priznanje žiga, odn. koji je zaštićen žigom, i to kako u pogledu elemenata koje sadrži, tako i u pogledu boja, ako je znak u boji. Na primer, ako je domaći žig crno beli, i znak za koji se podnosi međunarodna prijava mora da bude crno beli, a ako je domaći žig u boji, i znak za koji se podnosi međunarodna prijava mora da bude u boji i to u istoj boji, odn. kombinaciji boja. Roba na koju se odnosi znak koji je predmet zahteva za međunarodno registrovanje žiga mora da bude identična robi za koju je isti znak nacionalno prijavljen, odn. registrovan. Spisak robe za koji se podnosi međunarodna prijava žiga može da bude uži, ali ne može da bude širi u odnosu na spisak robe na koji se odnosi nacionalna prijava žiga, odn. nacionalni žig. Podnosilac zahteva može posebno naznačiti da za pojedine robe, odn. usluge ne traži zaštitu u jednoj ili više zemalja. Za zahtev za međunarodno registrovanje žiga plaća se taksa u iznosu propisanom Tarifnim brojem 81. Tarife saveznih administrativnih taksa. 4. Postupanje Zavoda u slučaju kada je podnet zahtev za međunarodno

registrovanje žiga na osnovu nacionalne prijave Po prijemu zahteva za međunarodno registrovanje žiga, isptivač je dužan da prethodno utvrdi da li podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju za podnošenje zahteva za međunarodno registrovanje posredstvom Zavoda za intelektualnu svojinu (da je domaće fizičko ili pravno lice, odn. strano pravno ili fizičko lice koje u Republici Srbiji ima ozbiljno i stvarno industrijsko ili trgovinsko preduzeće, odn. prebivalište). U slučaju kada

70

zahtev za međunarodno registrovanje podnese pravno ili fizičko lice koje nema aktivnu legitimaciju, takav zahtev će biti odbačen. Ukoliko podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju ispitivač je dužan da u zavisnosti od toga koje su zemlje naznačenja u predmetnom zahtevu, utvrdi koji se međunarodni ugovor primenjuje na konkretan zahtev (da li Madridski aranžman ili Madridski protokol), te da shodno tome utvrdi da li u konkretnom slučaju ima osnova za prekoredno ispitivanje prijave radi njenog registrovanja. 4.1 Zahtev za međunarodno registrovanje na koji se primenjuje Madridski aranžman Imajući u vidu da u smislu Madridskog aranžmana, osnov za međunarodno registrovanje može biti samo registrovani nacionalni žig, u ovom slučaju se prethodno mora sprovesti postupak registrovanja žiga po nacionalnoj prijavi. Ovaj postupak je hitan, pa se stoga nacionalna prijava uzima u rad preko reda saglasno članu 24. st. 2. tač. 2. ZOŽ, bez podnošenja posebnog zahteva za prekoredno ispitivanje. Po prijemu zahteva za međunarodno registrovanje žiga, ispitivač je dužan da utvrdi da li zahtev za međunarodno registrovanje ispunjava formalne uslove navedene u čl. 33. i 34. Uredbe. Ako zahtev za međunarodno registrovanje žiga nije uredan, ispitivač će ga rezultatom pozvati da ga u roku od 30 dana uredi. Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po rezultatu ispitivanja, zahtev za međunarodno registrovanje žiga će biti odbačen. Ukoliko je zahtev za međunarodno registrovanje uredan u formalnom smislu, odn. kada ga podnosilac zahteva uredi u ostavljenom roku, pristupa se ispitivanju nacionalne prijave i to kako u formalnom smislu, tako i u pogledu ispunjenosti materijalno-pravnih uslova za priznanje žiga. Ukoliko prijava ispunjava sve propisane uslove za priznanje žiga, Zavod će prijavioca zaključkom pozvati da u roku od 15 dana izvrši uplatu takse za priznanje žiga i za deset godina važenja, kao i taksu za objavu žiga u Glasniku intelektualne svojine. Istim zaključkom, prijavilac će biti pozvan da uplati i odgovarajući iznos takse u CHF za međunarodno registrovanje žiga na račun Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine i da dokaze o ovim uplatama dostavi Zavodu. Tek pošto prijavilac dostavi dokaze o uplati svih navedenih iznosa taksi, žig će biti registrovan. Po prijemu dokaza o izvršenoj uplati takse za međunarodno registrovanje žiga, ispitivač bez odlaganja prosleđuje Međunarodnom birou zahtev za međunarodno registrovanje na posebnom obrascu propisanom Pravilnikom za izvršenje Madridskog aranžmana i Madridskog protokola.

71

Ukoliko prijavilac dostavi dokaz u uplati takse za priznanje žiga i za deset godina važenja, kao i taksu za objavu žiga u Glasniku intelektualne svojine, a ne dostavi dokaz o uplati takse za međunarodno registrovanje, u tom slučaju, postupak po zahtevu za međunarodno registrovanje će biti obustavljen, a prijava za priznanje žiga će biti vraćena u redovan postupak i dobiće registarski broj prema redosledu određenom datumom podnošenja domaće prijave. 4.2. Zahtev za međunarodno registrovanje na koji se primenjuje Madridski protokol U slučaju kada je zemlja naznačenja ili kada su sve zemlje naznačenja članice isključivo Madridskog protokola, međunarodno registrovanje se može izvršiti na osnovu same prijave za priznanje žiga, pa je stoga ispitivač dužan da bez odlaganja sprovede postupak međunarodnog registrovanja, bez prethodnog vođenja postupka po prijavi za priznanje žiga. U tom smislu, ispitivač je dužan da utvrdi pre svega da li zahtev za međunarodno registrovanje ispunjava formalne uslove navedene u čl. 33. i 34. Uredbe. Ako zahtev za međunarodno registrovanje žiga nije uredan, ispitivač će ga rezultatom pozvati da ga u roku od 30 dana uredi. Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po rezultatu ispitivanja, zahtev za međunarodno registrovanje žiga će biti odbačen. Ukoliko je zahtev za međunarodno registrovanje uredan u formalnom smislu, odn. kada ga podnosilac zahteva uredi u ostavljenom roku, ispitivač će podnosioca zahteva pozvati da uplati odgovarajući iznos takse u CHF za međunarodno registrovanje žiga na račun Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine i da dokaze o ovim uplatama dostavi Zavodu. Po prijemu dokaza o izvršenoj uplati takse za međunarodno registrovanje žiga, ispitivač će bez odlaganja proslediti Međunarodnom birou zahtev za međunarodno registrovanje na posebnom obrascu propisanom Pravilnikom za izvršenje Madridskog aranžmana i Madridskog protokola. 5. Postupanje Zavoda u slučaju kada je podnet zahtev za međunarodno

registrovanje žiga na osnovu nacionalnog žiga Po prijemu zahteva za međunarodno registrovanje žiga, ispitivač je dužan da utvrdi pre svega da li zahtev za međunarodno registrovanje ispunjava formalne uslove navedene u čl. 33. i 34. Uredbe. Ako zahtev za međunarodno registrovanje žiga nije uredan, ispitivač će ga rezultatom pozvati da ga u roku od 30 dana uredi.

72

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po rezultatu ispitivanja, zahtev za međunarodno registrovanje žiga će biti odbačen. Ukoliko podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju, ispitivač dalje utvrđuje da li zahtev za međunarodno registrovanje ispunjava formalne uslove navedene u čl. 33. i 34. Uredbe. Imajući u vidu da je reč o zahtevu koji se bazira na već registrovanom žigu, isptivač ne proverava ispunjenost materijalnih uslova, jer su oni već ispitvani pre registrovanja predmetnog žiga, već ispituje samo ispunjenost formalnih uslova (formalna urednost zahteva u smislu člana 33. Uredbe. Ako zahtev za međunarodno registrovanje žiga nije uredan, ispitivač će ga rezultatom pozvati da ga u roku od 30 dana uredi. Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po rezultatu ispitivanja, zahtev za međunarodno registrovanje žiga će biti odbačen. Ukoliko je zahtev formalno uredan, ispitivač će zaključkom pozvati podnosioca zahteva za međunarodno registrovanje žiga da uplati odgovarajući iznos takse u CHF za međunarodno registrovanje žiga na račun Svetske organizacije za zaštitu intelektualne svojine i da dokaze o ovoj uplati dostavi Zavodu. Po prijemu dokaza o izvršenoj uplati takse za međunarodno registrovanje žiga, ispitivač će bez odlaganja proslediti Međunarodnom birou zahtev za međunarodno registrovanje na posebnom obrascu propisanom Pravilnikom za izvršenje Madridskog aranžmana i Madridskog protokola.

Poglavlje XIV

ZAHTEV ZA OGLAŠAVANJE NIŠTAVIM REŠENJA O PRIZNANJU ŽIGA, ODNOSNO MEĐUNARODNOG REGISTROVANJA

(čl. 50 – 52. ZOŽ)

1. Opšte odredbe

Zakonom o žigovima propisani su razlozi zbog kojih se jedan već registrovani žig može oglasiti ništavim, kao i uslovi pod kojima se rešenje o priznanju žiga, odn. međunarodno registrovanje žiga za Srbiju može oglasiti ništavim. Isto tako, Zakon o žigovima propisuje i ko je aktivno legitimisan u ovom upravnom postupku, tj. ko ima pravo da zatraži poništaj žiga. Rešenje o priznanju žiga, odn. međunarodno registrovanje žiga za Srbiju može se oglasiti ništavim, u celini ili samo za neku robu, odnosno usluge, ako se utvrdi da u vreme donošenja rešenja nisu bili ispunjeni uslovi za priznanje žiga predviđeni Zakonom o žigovima (čl. 50. st. 1. ZOŽ).

73

Rešenje o priznanju žiga, odn. međunarodno registrovanje žiga za Srbiju može se oglasiti ništavim za sve vreme trajanja zaštite, i to po službenoj dužnosti, na predlog zainteresovanog lica ili na predlog javnog, odn. državnog tužioca (čl. 51. st. 1. ZOŽ). Ukoliko je razlog za oglašavanje ništavim žiga neispunjenost uslova iz čl. 5. st. 1. tač. 8, 9, 11. i 12., zahtev za poništaj žiga može podneti samo nosilac starijeg prava (nosilac ranijeg istog ili sličnog žiga, nosilac čuvenog žiga, nosilac autorskog prava ili drugog prava intelektualne svojine) ili lice koje on ovlasti (čl. 51. st. 2. ZOŽ). Međutim, saglasno ovoj odredbi, zahtev za poništaj žiga neće se uvažiti ukoliko je nosilac starijeg prava tokom pet uzastopnih godina pre podnošenja predloga znao za korišćenje kasnijeg žiga čiji je nosilac bio savestan i nije se tome protivio. Rešenje o priznanju žiga, odn. međunarodno registrovanje žiga se ne može oglasiti ništavim, iz razloga navedenih u čl. 5. st. 1. tač. 8. i 9. ZOŽ, ako raniji žig (predlagačev žig) nije korišćen u Srbiji za obeležavanje robe, odn. usluga za koje je registrovan u periodu od pet godina pre podnošenja predloga za oglašavanje ništavim. Stoga je u ovom slučaju predlagač kao nosilac ranijeg žiga, ili njegov pravni sledbenik, dužan je da dokaže da je svoj žig koristio u Srbiji za obeležavanje robe, odn. usluga na koje se žig odnosi u periodu od pet godina pre podnošenja predloga za oglašavanje ništavim (čl. 51. st. 3. ZOŽ). Korišćenjem žiga u smislu napred pomenute odredbe, smatraju se sledeće radnje nosioca žiga:

- stavljanje zaštićenog znaka na robu ili njeno pakovanje; - nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili

obavljanje usluga pod zaštićenim znakom; - uvoz ili izvoz robe pod zaštićenim znakom; - korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami. - korišćenje korišćenje znaka zaštićenog žigom u obliku koji se razlikuje u nekim

elementima, ali tako da se ne menja distinktivni karakter znaka, kao i korišćenje zaštićenog znaka na robi ili pakovanju robe koja je namenjena isključivo izvozu.

Dokazi o korišćenju žiga u smislu pomenute odredbe mogu biti porudžbine, računi, fakture, reklamni materijali i sl. U svakom slučaju dokazi se moraju odnositi na onu robu odn. usluge za koje je žig registrovan. U smislu navedene odredbe, ne zahteva se neprekidno korišćenje u periodu od pet godina pre podnošenja predloga za oglašavanje žiga ništavim, već je dovoljno dokazati da je žig korišćen bilo kada u okviru pomenutog perioda od pet godina. Isto tako, u smislu navedene odredbe ne zahteva se dokazivanje ozbiljnog korišćenja u smislu obima (količina prodate robe, odn. pruženih usluga) i u smislu dužine vremenskog perioda u kome se žig koristi.

74

2. Postupak po predlogu za oglašavanje ništavim žiga Postupak za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga je upravni postupak i regulisan je Uredbom o postupku za priznanje žiga. Postupak za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju žiga, odnosno međunarodnog registrovanja, pokreće se pisanim predlogom za oglašavanje ništavim žiga koji se podnosi u dva primerka (čl. 19. st. 1. Uredbe). Članom 19. st. 2. Uredbe propisano je da predlog za oglašavanje ništavim žiga mora da sadrži sledeće podatke:

- poslovno ime i sedište predlagača, ukoliko predlog podnosi pravno lice, odn. ime i adresu fizičkog lica, ukoliko predlog podnosi fizičko lice;

- poslovno ime i sedište nosioca žiga čiji se poništaj traži, ukoliko je nosilac žiga pravno lice, odn. ime i adresu fizčkog lica, ukoliko je nosilac žiga fizičko lice;

- registarski broj žiga čiji se poništaj traži; - naznačenje da li se traži poništaj žiga u celini, ili samo za neku robu, odn. usluge; - razloge zbog kojih se traži poništaj žiga; - punomoćje ako se postupak pokreće preko punomoćnika; - dokaz o uplati takse za zahtev.

Za predlog za oglašavanje ništavim žiga plaća se taksa u iznosu propisanom Tarifnim brojem 94. Tarife saveznih administrativnih taksa. Po prijemu predloga za oglašavanje ništavim žiga, ispitivač je dužan da utvrdi da li je zahtev formalno uredan, tj. da li sadrži sve elemente propisane članom 19. Uredbe. Ukoliko predlog nije uredan, ispitivač će pozvati predlagača da ga u roku od 30 dana od dana prijema poziva uredi. Ako predlagač u ostavljenom roku ne uredi predlog, predlog će biti odbačen kao neuredan. Ukoliko je predlog za oglašavanje ništavim žiga podnet na osnovu člana 5. st. 1. tač. 8. i 9. ZOŽ, pored ispitivanja ispunjenosti formalne urednosti predloga, ispitivač je dužan da prethnodno, pre razmene podnesaka utvrdi da li je predlagač dostavio dokaze o korišćenju svog žiga u smislu odredbe člana 51. st. 3. ZOŽ. 2.1. Postupak po urednom zahtevu Ukoliko ispitivač utvrdi da je predlog uredan, dostaviće ga nosiocu žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema podneska dostavi svoj odgovor. 2.1. Dostavljanje predloga za poništaj žiga Ukoliko je predmet oglašavanja ništavim nacionalni žig čiji je nosilac domaće pravno ili fizičko lice, predlog će biti dostavljen direktno nosiocu žiga, a ako je nosilac žiga strano fizičko ili pravno lice, dostavljanje će mu biti izvršeno preko punomoćnika čiji se podaci nalaze u spisima predmeta.

75

Ukoliko je predmet oglašavanja ništavim međunarodni žig, isptivač je dužan da nosioca žiga prethodno dopisom obavesti o tome da je podnet zahtev za oglašavanje ništavim njegovog žiga i da u tom dopisu naznači ko je podnosilac predloga za poništaj. Istim dopisom ispitivač će nosioca žiga pozvati da u roku od mesec dana od dana prijema dopisa postavi punomoćnika koji je domaći advokat i u prilogu ovog dopisa dostaviće mu listu zastupnika. Ovo obaveštenje se dostavlja nosiocu žiga prvo preko zastupnika koji je upisan u Međunarodni registar žigova (ROMARIN), ukoliko ima zastupnika, a ako nema dokaza o tome da je zastupnik obavešten, dopis se šalje direktno nosiocu žiga. Ukoliko nosilac žiga nema zastupnika koji je upisan u Međunarodni registar žigova (ROMARIN), dopis će se slati direktno nosiocu žiga. Ukoliko Zavod u roku od mesec dana od dana dostavljanja ne dobije potvrdu da je nosilac žiga primio obaveštenje, ispitivač je dužan da Ministarstvu pravde Republike Srbije uputi zahtev za pružanje pravne pomoći u cilju dostave obaveštenja nosiocu žiga. Ukoliko Zavod u roku od tri meseca od dana dostavljanja navedenog zahteva ne dobije potvrdu od Ministarstva pravde da je nosilac žiga primio obaveštenje, obaveštenje se pribija na olasnu tablu Zavoda. Istekom 8 dana od dana pribijanja obaveštanja na oglasnu tablu smatra se da je izvršena uredna dostava obaveštenja. 2.3. Razmena podnesaka Kada nosilac žiga čiji se poništaj traži dostavi svoj odgovor, ispitivač je dužan da taj odgovor odmah dostavi podnosiocu predloga, koji ima pravo da u roku koji mu bude ostavljen dostavi svoje izjašnjenje. Ispitivač treba da vrši razmenu podnesaka između predlagača i nosioca žiga sve dok od strana u postupku ne pribavi sve potrebne navode i dokaze na osnovu kojih može da donese odluku. U postupku po predlogu za oglašavanje ništavim žiga, nadležni ispitivač može da zakaže usmenu raspravu na koju će pozvati predlagača i nosioca žiga (čl. 21. st. 2. Uredbe). Održavanje usmene rasprave nije obavezno. To znači da ispitivač treba u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja da proceni da li ima razloga za održavanje usmene rasprave. Usmenu raspravu treba održavati u slučajevima kada navodi strana u postupku i dokazi koje su dostavili kroz svoje podneske nisu dovoljni da bi mogla da se donese odluka u konkretnoj upravnoj stvari, već je potrebno pribaviti dodatne dokaze saslušanjem stranaka. Posle sprovedenog postupka po predlogu za oglašavanje ništavim žiga, Zavod može doneti rešenje o oglašavanju ništavim rešenja o priznanju žiga, odnosno međunarodne registracije, u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ili rešenje o odbijanju predloga.

76

Poglavlje XV PRESTANAK ŽIGA

Član 47. ZOŽ Žig po pravilu prestaje istekom roka od deset godina za koji je plaćena taksa, ako se njegovo važenje ne produži. Izuzetno od ovog pravila, žig može da prestane i pre isteka roka od deset godina za koji je registrovan u sledećim slučajevima:

1) ako se nosilac žiga odrekne svog prava, žig prestaje narednog dana od dana predaje Zavodu podneska o odricanju;

2) na osnovu sudske odluke, odn. odluke nadležnog organa – danom određenim tom odlukom;

3) ako je prestalo pravno lice, odn. ako je umrlo fizičko lice koje je nosilac prava, žig prestaje danom prestanka, odn. smrti, osim ako je žig prešao na pravne sledbenike tog lica. Prestanak pravnog lica se dokazuje potvrdom koju izdaje Agencija za privredne registre, a smrt fizičkog lica se dokazuje izvodom iz matične knjige umrlih.

Kolektivni žig i žig garancije prestaju da važe i ako Zavod kao nadležni organ prilikom ispitivanja izmena opšteg akta o kolektivnom žigu utvrdi da više nisu ispunjeni uslovi propisani članom 28. ZOŽ za priznanje kolektivnog žiga.

Poglavlje XVI POSEBNI SLUČAJEVI PRESTANKA ŽIGA

Zakonom o žigovima su kao posebni slučajevi prestanka žiga, regulisane sledeće situacije:

- prestanak žiga zbog nekorišćenja (član 53. ZOŽ); - ako je znak zaštićen žigom zbog činjenja ili nečinjenja nosioca žiga ili njegovog

pravnog sledbenika postao generičan naziv robe, odn. usluge za koju je registrovan (član 55. st. 1. tač. 1. ZOŽ);

- ako znak zaštićen žigom, zbog načina na koji ga je nosilac žiga ili njegov pravni sledbenik koristio, može da u prometu izazove zabunu o poreklu, vrsti, kvalitetu ili drugim svojstvima robe, odn. usluge (član 55. st. 1. tač. 2. ZOŽ);

- ako je znak zaštićen žigom postao protivan moralu ili javnom poretku (član 55. st. 1. tač. 3. ZOŽ).

U ovim slučajevima Zavod može na zahtev zainteresovanog lica da donese rešenje o prestanku žiga.

77

1. Prestanak žiga zbog nekorišćenja (član 53. ZOŽ) Zavod može na zahtev zainteresovanog lica, doneti rešenje o prestanku žiga ako nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio, bez opravdanog razloga nije na domaćem tržištu ozbiljno koristilo žig za obeležavanje robe, odn. usluga na koje se žig odnosi i to neprekidno u trajanju od pet godina od dana upisa žiga u Registar žigova, odn. od dana kad je žig poslednji put korišćen. U postupku po zahtevu za prestanak žiga zbog nekorišćenja, nosilac žiga ili lice koje je on ovlastio dužno je da dokaže da je žig koristilo. Dakle, teret dokazivanja leži na nosiocu žiga čiji se prestanak zbog nekorišćenja traži. Žig može da prestane zbog nekorišćenja za sve robe, odn. usluge, ili samo za neke robe, odn. usluge. Korišćenjem žiga smatraju se sledeće radnje nosioca žiga:

- stavljanje zaštićenog znaka na robu ili njeno pakovanje; - nuđenje robe, njeno stavljanje u promet ili njeno skladištenje u te svrhe, ili

obavljanje usluga pod zaštićenim znakom; - uvoz ili izvoz robe pod zaštićenim znakom; - korišćenje zaštićenog znaka u poslovnoj dokumentaciji ili u reklami; - korišćenje znaka zaštićenog žigom u obliku koji se razlikuje u nekim elementima,

ali tako da se ne menja distinktivni karakter znaka, kao i korišćenje zaštićenog znaka na robi ili pakovanju robe koja je namenjena isključivo izvozu.

U smislu navedene odredbe, termin ozbiljno korišćenje podrazumeva da je predmetni žig faktički korišćen za obeležavanje roba odn. usluga za koje je registrovan. Nosilac žiga nije dužan da dokaže neprekidno korišćenje u pomenutom periodu od pet godina, ali će bitan parametar za utvrđivanje ozbiljnog korišćenja biti obim korišćenja (količina prodate robe odn. pruženih usluga), kao i vremenski period tokom koga je žig korišćen. Opravdanim razlogom za nekorišćenje žiga smatraće se okolnost koja je nastala nezavisno od volje nosioca žiga («viša sila»), a koja predstavlja smetnju za korišćenje žiga. To može na primer da bude odluka državnog organa, zabrana uvoza ili druga zabrana koja se odnosi na robu ili usluge za koje je priznata zaštita žigom. Korišćenjem žiga ne smatra se:

- reklamiranje zaštićenog znaka bez mogućnosti nabavke robe, odn. korišćenja usluge za koju je znak zaštićen;

- plaćanje takse za produženje važenja žiga, - zaključivanje ugovora o prenosu prava, licenci, zalogi, franšizi i sl., samo po sebi

ne smatra se korišćenjem žiga, ako nije praćeno i faktičkim korišćenjem u vezi sa robama odn. uslugama za koje je znak zaštićen žigom.

Ukoliko je korišćenje žiga započelo ili je nastavljeno posle isteka perioda od pet godina nekorišćenja, a pre podnošenja zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja, neće se doneti rešenje o prestanku žiga zbog nekorišćenja. Međutim, ukoliko se u postupku po zahtevu za prestanak žiga zbog nekorišćenja, na osnovu dokaza koje nosilac žiga dostavi, utvrdi da je do započinjanja ili nastavljanja korišćenja žiga došlo pošto je nosilac žiga saznao da će biti podnet zahtev za prestanak njegovog žiga i ukoliko je to korišćenje

78

započeto ili nastavljeno u periodu od tri meseca pre podnošenja zahteva za prestanak žiga, takvi dokazi se neće smatrati relevantim, pa će tada biti doneto rešenje o prestanku žiga zbog nekorišćenja. 2. Prestanak žiga u slučaju kada je znak zaštićen žigom zbog činjenja ili

nečinjenja nosioca žiga ili njegovog pravnog sledbenika postao generičan naziv robe, odn. usluge za koju je registrovan (član 55. st. 1. tač. 1. ZOŽ)

Ova situacija se najčešće javlja onda kada više lica koristi ili zaštiti na svoje ime znak koji je bitno sličan znaku koji je ranije zaštićen žigom na ime drugog lica. U tom slučaju, moguće je da takav žig ukoliko se njegov nosilac ne protivi korišćenju ili registraciji kasnijih žigova, protekom dužeg vremenskog perioda postane sinonim, tj. generičan naziv za vrstu robe koja se njime obeležava i da tako izgubi distinktivna obeležja koja je posedovao u trenutku registrovanja. 3. Prestanak žiga u slučaju kada je zbog načina na koji ga je nosilac žiga ili njegov

pravni sledbenik koristio, postao prevaran u pogledu porekla, vrste, kvaliteta ili drugih svojstava robe, odn. usluga (član. 55. st. 1. tač. 2. ZOŽ)

Ova situacija je moguća samo onda kada je reč o žigu koji svojim ukupnim izgledom ili značenjem ukazuje na određeno geografsko poreklo, vrstu, kvalitet ili neko drugo svojstvo robe i kada se kupci upravo zbog toga opredeljuju za kupovinu robe obeležene tim žigom. 3.1. Žig koji je postao prevaran u pogledu geografskog porekla Žig može da postane prevaran u pogledu geografskog porekla samo onda ukoliko ima tzv. primarno geografsko značenje, tj. ako se sastoji ili u sebi sadrži naziv geografskog područja koje kod učesnika u prometu uživa reputaciju u vezi sa onom vrstom robe na koju se prijavljeni znak odnosi i za koje učesnici u prometu vezuju predstavu o posebnom kvalitetu koji je uslovljen prirodnim osobenostima tog regiona. U ovom slučaju, žig koji svojim značenjem upućuje na određeno geografsko područje i koji je registrovan za robu sa tog konkretnog geografskog područja može da postane prevaran u pogledu geografskog porekla ukoliko njegov nosilac počne njime da obeležava robu koja nije sa tog geografskog područja. Na primer, žig koji u sebi sadrži naznačenje SCOTLAND i koji je registrovan za viski poreklom iz Škotske, može da postane prevaran ukoliko njegov nosilac njime obeležava viski koji nije poreklom iz Škotske. 3.2. Žig koji je postao prevaran u pogledu kvaliteta robe U slučaju kada žig svojim izgledom ili značenjem upućuje da su proizvodi za koje je registrovannapravljeni od posebnog materijala koji predstavlja bitan faktor koji opredeljuje kupca za kupovinu predmetne robe, i ukoliko je registrovan za robu od tog materijala, on može da postane prevaran ukoliko bi nosilac žiga njime obeležavao robu koja nije tog kvaliteta odn. sastava. Na primer, ukoliko žig u sebi sadrži naznačenje SILK

79

i tako upućuje na odeću od svile i ako je registrovan za odeću od svile, on bi postao prevaran, ukoliko bi njegov nosilac njime počeo da obeležava robu koja nije od svile. 4. Postupak po zahtevu za prestanak žiga Postupak za prestanak žiga je upravni postupak i regulisan je Uredbom o postupku za priznanje žiga. Postupak za prestanak žiga zbog nekorišćenja, pokreće se pisanim zahtevom koji se podnosi u dva primerka (čl. 23. st. 1. Uredbe). Članom 23. st. 2. Uredbe, propisano je da zahtev za prestanak žiga zbog nekorišćenja mora da sadrži sledeće podatke:

- poslovno ime i sedište podnosioca zahteva, ukoliko zahtev podnosi pravno lice, odn. ime i adresu fizičkog lica, ukoliko zahtev podnosi fizičko lice;

- poslovno ime i sedište nosioca žiga čiji se prestanak traži, ukoliko je nosilac žiga pravno lice, odn. ime i adresu fizčkog lica, ukoliko je nosilac žiga fizičko lice;

- registarski broj žiga čiji se prestanak traži; - naznačenje da li se traži prestanak žiga u celini, ili samo za neku robu, odn.

usluge; - razloge zbog kojih se traži prestanak žiga; - punomoćje ako se postupak pokreće preko punomoćnika; - dokaz o uplati takse za zahtev.

Za predlog za prestanak žiga plaća se taksa u iznosu propisanom Tarifnim brojem 94. Tarife saveznih administrativnih taksa. Po prijemu zahteva za prestanak žiga zbog nekorišćenja, ispitivač je dužan da utvrdi da li je zahtev formalno uredan, tj. da li sadrži sve elemente propisane članom 23. Uredbe. Ukoliko zahtev nije uredan, ispitivač će pozvati podnosioca zahteva da ga u roku od 30 dana od dana prijema poziva uredi. Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne uredi zahtev, zahtev će biti odbačen kao neuredan. 4.1. Postupak po urednom zahtevu Ukoliko ispitivač utvrdi da je zahtev uredan, dostaviće ga nosiocu žiga i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema podneska dostavi svoj odgovor. 4.2. Dostavljanje zahteva za prestanak žiga Ukoliko podnet zahtev za prestanak nacionalnog žiga čiji je nosilac domaće pravno ili fizičko lice, predlog će biti dostavljen direktno nosiocu žiga, a ako je nosilac žiga strano fizičko ili pravno lice, dostavljanje će mu biti izvršeno preko punomoćnika čiji se podaci nalaze u spisima predmeta.

80

Ukoliko je podnet zahtev za prestanak međunarodnog žiga, isptivač je dužan da nosioca žiga prethodno dopisom obavesti o tome da je podnet zahtev za prestanak zbog nekorišćenja njegovog žiga i da u tom dopisu naznači ko je podnosilac zahteva za prestanak zbog nekorišćenja. Istim dopisom ispitivač će nosioca žiga pozvati da u roku od mesec dana od dana prijema dopisa postavi punomoćnika koji je domaći advokat i u prilogu će mu dostaviti lisu zastupnika. Ovo obaveštenje se dostavlja nosiocu žiga prvo preko zastupnika koji je upisan u Međunarodni registar žigova (ROMARIN), ukoliko ima zastupnika, a ako nema dokaza o tome da je zastupnik obavešten, dopis se šalje direktno nosiocu žiga. Ukoliko nosilac žiga nema zastupnika koji je upisan u Međunarodni registar žigova (ROMARIN), dopis će se slati direktno nosiocu žiga. Ukoliko Zavod u roku od mesec dana od dana dostavljanja ne dobije potvrdu da je nosilac žiga primio obaveštenje, ispitivač je dužan da Ministarstvu pravde Republike Srbije uputi zahtev za pružanje pravne pomoći u cilju dostave obaveštenja nosiocu žiga. Ukoliko Zavod u roku od tri meseca od dana dostavljanja navedenog zahteva ne dobije potvrdu od Ministarstva pravde da je nosilac žiga primio obaveštenje, obaveštenje se pribija na olasnu tablu Zavoda. Istekom 8 dana od dana pribijanja obaveštanja na oglasnu tablu smatra se da je izvršena uredna dostava obaveštenja. 4.3. Razmena podnesaka Kada nosilac žiga čiji se prestanak zbog nekorišćenja traži, dostavi svoj odgovor, ispitivač je dužan da taj odgovor odmah dostavi podnosiocu zahteva, koji ima pravo da u roku koji mu bude ostavljen dostavi svoje izjašnjenje. Ispitivač treba da vrši razmenu podnesaka između podnosioca zahteva i nosioca žiga sve dok od strana u postupku ne pribavi sve potrebne navode i dokaze na osnovu kojih može da donese odluku. U postupku po zahtevu za prestanak žiga, nadležni ispitivač može da zakaže usmenu raspravu na koju će pozvati podnosioca zahteva i nosioca žiga (čl. 25. st. 2. Uredbe). Održavanje usmene rasprave nije obavezno. To znači da ispitivač treba u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja da proceni da li ima razloga za održavanje usmene rasprave. Usmenu raspravu treba održavati u slučajevima kada navodi strana u postupku i dokazi koje su dostavili kroz svoje podneske nisu dovoljni da bi mogla da se donese odluka u konkretnoj upravnoj stvari, već je potrebno pribaviti dodatne dokaze saslušanjem stranaka. Posle sprovedenog postupka po zahtevu za prestanak žiga, Zavod može doneti rešenje o prestanku žiga u celini ili samo za neke robe, odnosno usluge, ili rešenje o odbijanju zahteva. U slučaju donošenja rešenja o prestanku žiga zbog nekorišćenja, u rešenju se mora konstatovati tačan datum prestanka žiga. Naime, žig prestaje da važi istekom perioda od

81

pet godina od dana upisa žiga u Registar žigova, ako žig nije korišćen, a ako je korišćen, onda prestaje istekom perioda od pet godina kada je poslednji put korišćen (čl. 54.ZOŽ).

Poglavlje XVII RAZGLEDANJE SPISA PREDMETA I

OBAVEŠTAVNJE O TOKU POSTUPKA 1. Opšta pravila Zakonom o žigovima ustanovljen je princip po kome su podaci sadržani u registrima (Registar prijava i Registar žigova) dostupni svim zainteresovanim licima bez ograničenja, dok u pogledu mogućnosti uvida u spisi predmeta (spisi prijava za priznanje žiga i spisi registrovanih žigova) postoje ograničenja koja proizilaze iz opštih odredaba Zakona o opštem upravnom postupku. Podaci o registrovanim žigovima i prijavljenim znacima čine se dostupnim na sledeće načine:

- omogućavanjem uvida u registre (čl. 8. st. 2. ZOŽ); - omogućavanjem razgledanja spisa predmeta (čl. 8. st. 3. ZOŽ); - izdavanjem kopija pojedinih dokumenata i odgovarajućih potvrda i

uverenja (čl. 8. st. 4. ZOŽ); - omogućavanjem uvida u bazu podataka IPAS.

U pogledu dostupnosti podataka o žigovima i prijavljenim znacima, mora se praviti razlika između registara, u kojima su sadržani podaci o svim registrovanim žigovima i prijavama za priznanje žiga i spisa predmeta koji se mogu odnositi da prijave za priznanje žiga i na već registrovane žigove. Podaci o registrovanim žigovima i prijavama za priznanje žiga su sadržani i u elektronskoj bazi podataka domaćih prijavljenih i registrovanih žigova (IPAS).

2. Podaci sadržani u registrima

Zavod za intelektualnu svojinu vodi Registar prijava za priznanje žigova (Registar prijava) i Registar žigova (čl. 8. st. 1. ZOŽ) koji predstavljaju službenu evidenciju. Podaci o registrovanim žigovima i prijavljenim znacima čine se dostupnim na sledeće načine: 2.1. omogućavanjem uvida u registre

Sva zainteresovana lica mogu da ih razgledaju bez plaćanja posebnih taksa (čl. 8. st. 2. ZOŽ).

82

2.2. izdavanjem odgovarajućih potvrda i uverenja

Svako zainteresovano lice ima pravo da pismenim putem uz plaćanje odgovarajuće takse zatraži da mu se izda uverenje o registrovanom žigu ili od podnetoj prijavi žiga. Isto tako, svako lice ima pravo da uz plaćanje propisane takse zatraži da mu se izda izvod iz registra koji sadrži sve podatke iz odgovarajućeg registra o registrovanom žigu, odn. o podnetoj prijavi žiga. (čl. 8. st. 4. ZOŽ).

Iznos takse za potvrde i uverenja o podacima u vezi sa pravima o kojima se vodi službena evidencija, kao i za uverenja o međunarodno registrovanim žigovima, propisan je Tarifnim brojem 89. Tarife saveznih administrativnih taksa.

3. Spisi predmeta Spise prijave za priznanje žiga sačinjavaju, zahtev za priznanje žiga, svi kasniji podnesci prijavioca, kao i sva dokumenta koja su rezultat postupka koji se vodi po toj prijavi (korespondencija između prijavioca i Zavoda – izveštaj o pretraživanju, rezultati ispitivanja, zaključci i rešenja doneti u postupku). Pored toga, spisi prijave za priznanje žiga sadrže i izveštaj o pretraživanju koji je sproveo ispitivač, kao i razne službene beleške koje iz tehničkih razloga ne mogu biti uneti u bazu podataka. U slučajevima kada postoji prigovor zainteresovanog lica, i on će biti sastavni deo spisa predmeta. Spise registrovanog žiga sačinjavaju pored spisa iz prijave i svi kasniji podnesci nosioca žiga koji se tiču registrovanog žiga, kao što su na primer zahtevi za upis promene, licence i sl. kao i zahtev za eventualni poništaj žiga ili za prestanak žiga i sl. Informacije sadržane u spisima predmeta čine se dostupnim omogućavanjem razgledanja spisa predmeta i izdavanjem kopija pojedinih dokumenata (čl. 8. st. 3. ZOŽ). 4. Lica koja imaju pravo uvida u podatke o registrovanim žigovima i prijavljenim znacima Kako Zakonom o žigovima u članu 8. ne određuje bliže ko će se smatrati zainteresovanim licem, na ovo pitanje se primenjuju odgovarajuće odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. 4.1. Pravo uvida u podatke iz registra Imajući u vidu da su registri javne knjige, to su i podaci sadržani u njima javni i dostupni svima, bez ograničenja. 4.2. Pravo uvida u spise predmeta Članom 8. st. 3. ZOŽ propisano je da spise registrovanih žigova zainteresovana lica mogu da razgledaju na usmeni zahtev u prisustvu službenog lica, a članom 9. ZOŽ propisano je

83

da je Zavod kao nadležni organ dužan da zainteresovanim licima učini dostupnim svoju dokumentaciju i informacije o žigovima. Kako Zakonom o žigovima nije bliže precizirano ko se smatra zainteresovanim licem, i u kom se obimu može dozvoliti uvid u spise predmeta, to se na ova pitanja primenjuje opšta odredba člana 70. Zakona o opštem upravnom postupku. Naime, na sva pitanja koja nisu regulisana Zakonom o žigovima primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku. U pogledu obima u kome se može izvršiti uvid u spise predmeta, primenjuje se odredba člana 70. st. 4. Zakona o opštem upravnom postupku kojom je izričito propisano da se ne mogu razgledati ni prepisivati, odn. fotokopirati sledeća dokumenta: zapisnici, službene beleške, službeni referati i nacrti rešenja, kao ni spisi koji su poverljivi. Ostala dokumenta koja čine spise predmeta dostupna su zainteresovanim licima sa određenim ograničenjima. Ova ograničenja zavise od toga ko se smatra u konkretnom slučaju zainteresvanim licem. Članom 70. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku propisano je da pravo da razgleda spise i da o svom trošku prepiše, odn. fotokopira pojedine spise ima svako treće lice koje za to učini verovatnim svoj pravni interes. U smislu navedene odredbe, pod zainteresovanim licem smatraju se: - prijavilac, odn. nosilac žiga (stranka u postupku), - treće lice koje učini verovatnim svoj pravni interes, - zainteresovni državni organi (sud, tužilaštvo). Stranka u postupku može na usmeni ili pismeni zahtev u prisustvu službenog lica da razgleda spise predmeta. Treće lice može može na usmeni ili pismeni zahtev u prisustvu službenog lica da razgleda spise predmeta pod uslovom da za to učini verovatnim svoj pravni interes (čl. 70. st. 2. ZUP-a). Treće lice je dužno da pismenim putem ili usmeno na zapisnik obrazloži svoj pravni interes u konkretnom predmetu. U ovom obrazloženju treba da budu jasno i detaljno navedeni razlozi zbog kojih treće lice smatra da ima pravni interes da izvrši uvid u spise predmeta. Po prijemu pismenog obrazloženja o postojanju pravnog interesa trećeg lica, službeno lice je dužno da razmotri navode iz obrazloženja i da na osnovu okolnosti svakog konkretnog slučaja proceni da li je pravni interes trećeg lica osnovan. U slučaju kada službeno lice oceni da pravni interes trećeg lica nije učinjen verovatnim, te da kao takav nije osnovan, odbiće zahtev trećeg lica zaključkom protiv koga se može pokrenuti upravni spor.

84

Ni stranka, niti bilo koje treće lice, niti zainteresovani državni organi ne mogu vršiti uvid u one dokumente koji se shodno izričitoj odredbi člana 70. st. 4. ZUP-a ne mogu razgledati ni prepisivati. 5. Obaveštavanje o toku postupka Stranka i svako treće lice koje učini verovatnim svoj pravni interes u predmetu, kao i zainteresovani državni organi, imaju pravo da se obaveštavaju o toku postupka.

Poglavlje XVIII

PRETRAŽIVANJE BAZA PODATAKA (REŠERŠ)

1. Osnovni smisao rešerša Svako zainteresovano lice ima pravo da pismenim putem, uz plaćanje odgovarajuće takse, zatraži informaciju o tome da li je neki znak zaštićen žigom ili je za njega podneta prijava za priznanje žiga za teritoriju Srbije. Isto tako, zainteresovana lica na ovaj način mogu da zatraže i informaciju o svim prijavljenim znacima i registrovanim žigovima na ime određenog lica. Zahtev za pretraživanje može podneti svako zainteresovano lice, bez potrebe dokazivanja svog pravnog interesa. Zainteresovano lice može biti kako lice koje je već podnelo prijavu za priznanje žiga i koje samo želi da unapred proceni da li njegov znak ispunjava uslove za zaštitu žigom, tako i svako drugo lice koje ili želi da pre podnošenja prijave proveri da li ne postoji ranije registrovan ili prijavljen znak koji je sličan ili identičan njegovom znaku. Zainteresovano lice može biti i svako lice koje iz bilo kog razloga želi da izvrši uvid u baze podataka registrovanih žigova ili prijava za priznanje žiga. Saglasno članu 11. ZOŽ, strano fizičko ili pravno lice može podneti zahtev za pretraživanje samo preko punomoćnika koji je domaći državljanin. Ovaj postupak pretraživanja nije obavezna faza postupka za priznanje žiga i sprovodi se nezavisno od postupka po podnetoj prijavi za priznanje žiga. 2. Zahtev za pretraživanje 2.1. Zahtev za proveru sličnosti i identičnosti Ukoliko se zahtev za pretraživanje odnosi na proveru sličnosti i identičnosti određenog znaka za određene robe, odn. usluge, zahtev za pretraživanje mora da sadrži:

- podatke o podnosiocu zahteva za pretraživanje; - tačan naziv znaka, odn. njegov izgled ukoliko se znak sastoji od verbalizma i

grafizma;

85

- naznačenje broja klase Ničanske klasifikacije. U zahtevu za pretraživanje, može se pored broja klase Ničanske klasifikacije navesti i konkretna roba, odn. usluga za koju se traži pretraživanje. Uz zahtev za pretraživanje prilaže se dokaz o uplati takse za pretraživanje.

2.2. Zahtev za pretraživanje registrovanih žigova i prijavljenih znakova na ime određenog lica Ukoliko se zahtev za pretraživanje odnosi na proveru svih prijavljenih i/ili registrovanih žigova na ime određenog lica, zahtev za pretraživanje mora da sadrži:

- podatke o podnosiocu zahteva za pretraživanje; - tačan naziv pravnog ili fizičkog lica za koje se traži pretraživanje.

Uz zahtev za pretraživanje prilaže se dokaz o uplati takse za pretraživanje koji je propisan Tarifnim brojem 11. i 13. Odluke o visini naknada posebnih troškova postupka koji vodi Zavod za intelektualnu svojinu i naknada troškova za pružanje informacionih usluga. 3. Postupanje po zahtevu za pretraživanje Postupajući po zahtevu za pretraživanje, službeno lice sprovodi postupak pretraživanja koji obuhvata pretraživanje domaće baze podataka i međunarodne baze podataka (ROMARIN). U postupku pretraživanja, ispitivač je dužan da u zavisnosti od svakog konkretnog slučaja, stranci pruži najpotpuniju moguću informaciju o prijavljenim znacima i registrovanim žigovima koji važe na teritoriji Srbije. Ovo pretraživanje je ograničeno na isptivanje sličnosti, odn. identičnosti znaka i njime nije obuhvaćeno ispitivanje podobnosti bilo kog znaka. Na osnovu tako sprovedenog pretraživanje izdaje se izveštaj o pretraživanju (rešeršni izveštaj). 3. Izveštaj o pretraživanju 3.1. Sadržaj izveštaja o pretraživanju Izveštaj o pretraživanju predstavlja informaciju koju Zavod izdaje strankama o činjenicama koje je službeno lice u postupku pretraživanja utvrdilo. Ovim izveštajem su obuhvaćeni svi podaci koji važe na dan poslednjeg ažuriranja baza podataka. Uz izveštaj o pretraživanju prilažu se izvodi iz baza podataka o pronađenim žigovima, odn. prijavama za priznanje žiga. Ukoliko u postupku pretraživanja, službeno lice utvrdi da ne postoji nijedan ranije registrovani žig ili prijava za priznanje žiga za znak koji je predmet pretraživanja, ili da na ime lica za koje se traži pretraživanje nema registrovanih

86

žigova ili podnetih prijava za priznanje žiga, u izvreštaju o pretraživanju ta će činjenica biti konstatovana. 3.2. Sadržaj izvoda iz baza podataka U izvodima iz baza podataka koji se prilažu uz rešeršni izveštaj sadržani su sledeći podaci:

- broj prijave za priznanje žiga i registrarski broj žiga ukoliko je registrovan; - datum podnošenja prijave i datum registrovanja, ukoliko je žig registrovan; - podatak o pravu prvenstva; - datum do kata registrovani žig važi; - podaci o nosiocu žiga; - podaci o punomoćniku; - izgled znaka; - spisak roba i usluga.

3.3. Pravna priroda i dejstvo izveštaja o pretraživanju Izveštaj o pretraživanju nema karakter upravnog akta. Njime se ne stiču niti osporavaju prava na eventualno podnetoj prijavi za priznanje žiga i njime se ne prejudicira odluka Zavoda po bilo kojoj prijavi za priznanje žiga.

Poglavlje XIX Postupak po zahtevu za upis promena

U postupku priznanja i zaštite žiga moguće je da dođe do određenih promena u vezi sa podnetim prijavama za priznanje žiga i u vezi sa registrovanim žigom. Reč je o sledećim promenama: promena imena nosioca prava; promena adrese nosioca prava; prenos prava (prenos žiga, odnosno prava iz prijave); upis licence, zaloge, franšize ili drugog prava na žigu, odn. na prijavi za priznanje žiga; statusne promene nastale kod nosioca prava, korisnika licence i franšize, odnosno

zalogoprimca; ograničenje spiska robe, odn. usluga i drugi podaci značajni za pravni status prijave, odn.

žiga. razdvajanje prijave za priznanje žiga razdvajanje žiga U Zakonu o žigovima sadržane su materijalno pravne odredbe koje se odnose na promet prava. Ovim odredbama regulisan je prenos prava iz prijave za priznanje žiga, odn. prenos žiga i licenca prava iz prijave, odn. registrovanog žiga (čl. 44, 45. i 46 ZOŽ).

87

Uredbom o postupku za priznanje žiga regulisan je postupak upisa promene imena i adrese podnosioca prijave za priznanje žiga, odn. nosioca žiga, u odgovarajuće registre, kao i postupak za upis prometa prava u odgovarajuće registre. U smislu Zakona o žigovima, podnosilac prijave je nosilac prava iz prijave, a nosilac žiga je nosilac prava iz žiga, pa će se u ovoj metodologiji za oba slučaja koristiti termnin nosilac prava. 1. Promena imena i adrese nosioca prava Postupak promene imena i adrese pokreće se na osnovu člana 12. Uredbe o postupku za priznanje žiga. Promena imena i adrese može se odnositi na: а) promenu imena vlasnika žiga odn. podnosioca prijave; b) promenu adrese vlasnika žiga, odn. podnosioca prijave; c) promenu imena i adrese vlasnika žiga, odn. podnosioca prijave. Zahtev za promenu imena i adrese se podnosi na obrascu Ž-3, a uz zahtev se podnosi i dokaz o plaćenoj taksi za upis promene. Ukoliko se zahtev podnosi preko punomoćnika, uz zahtev se mora dostaviti punomoćje. Jednim zahtevom može se tražiti i više promena imena i adrese, tj. promene koje se odnose na više žigova, odn. prijava istog lica (čl. 12. st. 3. Uredbe). To znači da se na obrascu Ž-3 može naznačiti višestruka promena imena i adrese. Ako je podnosilac zahteva dostavio samo jedan primerak obrasca Ž-3, a tražio višestruku promenu imena i adrese, Zavod će kopirati obrazac Ž-3 u onoliko primeraka koliko je zahtevom obuhvaćeno žigova, odn. prijava žigova. Original će biti uložen u predmet koji se odnosi na prvi navedeni žig, odn. prvu navedenu prijavu žiga, a kopije u ostale predmete. Na svakoj kopiji mora se navesti u kom predmetu se nalazi original.

1.1. Elementi zahteva 1.1.1. Formular Ž-3 Zahtev za upis promene imena i adrese podnosi se na obrascu Ž-3 i mora da sadrži podatke propisane članom 12. st. 1. Uredbe. Zahtev treba da bude popunjem pisaćom mašinom ili računarom. 1.1.2. Dokazi o promenama Stranka nije dužna da dostavi Zavodu bilo kakve dokaze o pravnom osnovu promene imena i/ili adrese, osim ako to Zavod izričito ne zahteva. Ispitivač nije dužan da posebno proverava podatke iz zahteva već će dokaze o verodostojnosti tih podataka tražiti samo izuzetno, kada postoji opravdana sumnja da pruženi podaci nisu tačni (čl. 12. st. 3. Uredbe).

88

Pitanje dostavljanja dokaza prilikom upisa promene imena i adrese regulisano je članom 10. Ugovora o žigovnom pravu. Ovom odredbom je propisano da se ne sme zahtevati dostavljanje dokaza o pravnom osnovu promene (izvod iz sudskog, odn. trgovačkog registra), izuzev ako postoji opravdana sumnja u verodostojnost nekog podatka sadržanog u zahtevu (član 10. st. 4. Ugovora o žigovnom pravu). 2. Promet prava 2.1. Opšta pravila Pod prometom prava u smislu Zakona o žigovima podrazumeva se prenos prava, licenca, zaloga, franšiza i sl. Naime, članom 44. ZOŽ propisano je da žig, odn. pravo iz prijave može biti predmet ugovora o prenosu prava, o licenci, zalogi, franšizi i sl. Ugovor kojim se vrši promet prava mora biti sastavljen u pisanoj formi i upisuje se u odgovarajući registar na zahtev jedne od ugovornih strana. Dakle, podnosilac zahteva za upis ove vrste promene može biti bilo koja od ugovornih strana. Npr. u sluačaju upisa prenosa prava, to može biti prenosilac ili sticalac, a u slučaju upisa licence, zahtev može podneti bilo davalac licence, bilo korisnik licence. Pod terminom odgovarajući registar, podrazumeva se Registar prijava, ukoliko se zahtev za upis prenosa odnosi na pravo iz prijave, odnosno Registar žigova, ukoliko je predmet zahteva za upis prenosa registrovani žig. Ugovor kojim se vrši promet prava koji nije upisan u odgovarajući registar (Registar prijava odn. Registar žigova) ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima. To znači da upis prenosa prava, licence, zaloge, franšize i dr. prava u odgovarajući registar Zavoda ima samo deklarativno, a ne i konstitutivno dejstvo. Ovaj upis ima pravno dejstvo prema trećim licima, pa tako ugovor proizvodi dejstvo između ugovornih strana, samim zaključenjem, nezavisno od toga da li je ili nije upisan u odgovarajući registar Zavoda. 2.2. Prenos prava Članom 45. ZOŽ propisano je da nosilac žiga, odn. podnosilac prijave može ugovorom preneti žig, odn. pravo iz prijave, i to za sve ili samo za neku robu, odn. uslugu. Ovaj ugovor mora biti sastavljen u pisanoj formi i mora sadržati: naznačenje ugovornih strana, broj žiga ili broj prijave i visinu naknade, ako je ugovorena. Kolektivni žig, žig garancije i pravo na njihovo korišćenje ne mogu biti predmet ugovora o prenosu prava. 2.2.1. Pravni osnov prenosa prava Ugovor o prenosu prava je samo jedan od pravnih osnova koji mogu dovesti do prenosa prava. Naime shodno članu 11. Ugovora o žigovnom pravu, koji se primenjuje direktno u

89

svim onim pitanjima koja nisu posebno regulisana Zakonom o žigovima, pravni osnov prenosa prava mogu biti:

a) ugovor o prenosu prava; b) spajanje preduzeća; c) zakon ili sudska, odn. administraivna odluka.

2.2.2. Podnošenje zahteva Zahtev za upis prenosa prava može da podnese bilo koja od ugovornih strana, takle, bilo prenosilac ili sticalac prava. Zahtev za upis prenosa prava podnosi se u pisanoj formi na zvaničnom obrascu Zavoda Ž-4 i mora da sadrži podatke propisane članom 13. st. 1. Uredbe. Uz obrazac Ž-4 podnosi se i dokaz o pravnom osnovu prenosa, punomoćje (ako se zahtev podnosi preko punomoćnika), kao i dokaz o plaćenoj taksi (čl. 13. st. 2. Uredbe). Jednim zahtevom na obrascu Ž-4 može se zatražiti upis prenosa koji se odnosi na više žigova, odn. na više prijava, pod uslovom da su raniji nosilac prava i novi sticalac prava isti u svakom žigu, odn. prijavi i da su registarski brojevi odn. Ž-brojevi naznačeni u zahtevu. Ako je podnosilac zahteva dostavio samo jedan primerak obrasca Ž-4, a tražio višestruki upis prenosa prava, Zavod će kopirati obrazac Ž-4 u onoliko primeraka koliko je žigova, odn. prijava žigova obuhvaćeno zahtevom. Original će biti stavljen u predmet koji se odnosi na prvi navedeni žig, odn. prvu navedenu prijavu žiga, a kopije u ostale predmete. Na svakoj kopiji mora se navesti u kom predmetu se nalazi original. 2.2.3. Dokazi о pravnom osnovu prenosa prava 2.2.3.a) Ugovor o prenosu prava Ukoliko je pravni osnov prenosa prava ugovor o prenosu, članom 14. st. 1. Uredbe propisano da se kao dokaz o pravnom osnovu prenosa prava, dostavlja:

- originalni primerak ugovora o prenosu prava potpisan od ugovornih strana ili overena fotokopija tih dokumenata, ili

- originalni izvod iz ugovora o prenosu prava, potpisan od ugovornih strana ili overena fotokopija tog dokumenta, ili

- original izjave o prenosu potpisane od ugovornih strana, ili overena fotokopija tog dokumenta.

2.2.3.b) Spajanje preduzeća Kada je prenos prava rezultat spajanja preduzeća članom 14. st. 2. Uredbe propisano da se kao dokaz o pravnom osnovu prenosa prava, dostavlja original dokumenta izdatog od strane nadležnog organa koji potvrđuje spajanje preduzeća (izvod iz trgovačkog registra),

90

ili fotokopija tog dokumenta overena od strane organa koji je izdao taj dokument ili javnog beležnika ili drugog nadležnog organa. 2.2.3.c) Prenos prava na osnovu zakona ili sudske, odn. administrativne odluke Kada je do prenosa prava došlo na osnovu zakona ili sudske, odn. administrativne odluke, članom 14. st. 3. Uredbe propisano je da se kao dokaz o pravnom osnovu prenosa prava dostavlja original ili overena fotokopija sudske odluke, odn. drugog dokumenta koji potvrđuje tu promenu. 2.2.4. Ako su dokumenti iz tačaka 2.2.3. a), b) i c) sastavljeni na stranom jeziku, dostavlja se njihov prevod overen od strane sudskog tumača. 2.2.5. Ukoliko je nakon podnošenja prijave za priznanje žiga, odn. registrovanja žiga bilo više prenosa prava ili promena imena i/ili adrese nosioca žiga, koji prethode poslednjem prenosu čiji se upis traži, a koji nisu upisani u odgovarajući registar Zavoda, podnosilac zahteva za upis prenosa je dužan da pored dokaza o pravnom osnovu prenosa dostavi i odgovarajuće dokaze iz kojih se sa sigurnošću može utvrditi pravni kontinuitet između prenosioca i sticaoca prava. 2.3. Zabrana postavljanja drugih zahteva Stranka nije dužna da dostavi Zavodu bilo kakve druge dokaze osim gore navedenih, izuzev ukoliko postoji opravdana sumnja u verodostojnost bilo kog podatka sadržanog u zahtevu za upis prenosa prava, ili bilo kom dokumentu koji predstavlja pravni osnov prenosa. Ovo je izričito propisano članom 11. st. 4. i 5. Ugovora o žigovnom pravu. Ovom odredbom je posebno precizirano da se ne može zahtevati sledeće:

- dostavljanje potvrde ili izvoda iz trgovinskog registra; - naznačenje da se novi vlasnik bavi privrednim ili trgovinskim aktivnostima,

kao ni podnošenje dokaza u tom smislu; - naznačenje da se novi vlasnik bavi aktivnostima koje odgovaraju robi, odn.

uslugama na koje se odnosi promena nosioca prava, kao ni podnošenje dokaza u tom smislu;

- naznačenje da je vlasnik preneo, u celini ili delimično na novog vlasnika svoje poslovanje ili odgovarajući poslovni ugled firme, kao ni podnošenje dokaza u tom smislu.

2.4. Delimičan prenos Ugovorom o prenosu prava može biti preneto pravo iz prijave, odnosno pravo na žig, ili u odnosu na sve ili samo u odnosu na neke proizvode, odn. usluge (čl. 45. ZOŽ). U tom slučaju u zahtevu moraju jasno da budu naznačeni proizvodi ili usluge na koje se prenos odnosi.

91

U slučaju kada je podnet zahtev za delimični prenos prava, donosi se rešenje o prenosu prava na osnovu koga se u Registar žigova, odn. Registar prijava upisuje nova prijava sa novim brojem, odn. novi žig sa novim registarskim brojem za prenete proizvode i usluge. 2.4.1. Delimičan prenos prava iz prijave U slučaju delimičnog prenosa prava iz prijave, u rešenju o prenosu prava se naznačava broj nove prijave, znak iz prvobitne prijave, kao i roba, odn. usluge koje ostaju u prvobitnoj prijavi i roba, odn. usluge koje su u novoj prijavi. Nakon izvršenog upisa delimičnog prenosa prava, u bazu podataka prijave koja je predmet delimičnog prenosa, unosi se napomena da je izvršen delimični prenos sa podacima o: prenetim proizvodima odn. uslugama, novom broju prijave i sticaocu. U bazu podataka se unosi i novi predmet sa dodeljenim brojem prijave, pri čemu nova prijava zadržava datum podnošenja i pravo prvenstva prvobitne prijave. 2.4.2. Delimičan prenos registrovanog žiga U slučaju delimičnog prenosa registrovanog žiga, u rešenju o prenosu prava se naznačava broj novog žiga, znak iz prvobitne registracije, kao i roba, odn. usluge koje ostaju u prvobitnoj registraciji i roba, odn. usluge koje su u novoj registraciji. Ukoliko se radi o delimičnom prenosu registrovanog žiga, nakon izvršenog upisa delimičnog prenosa prava, u bazu podataka žiga koji je predmet delimičnog prenosa, unosi se napomena da je izvršen delimični prenos sa podacima o: prenetim proizvodima odn. uslugama, novom broju žiga i sticaocu. U slučaju delimičnog prenosa registrovanog žiga, u bazu podataka se unosi novi predmet sa dodeljenim registrarskim bojem, koji ima isti Ž-broj prijave, datum prvenstva i registracije kao žig koji je predmet prenosa. U rubriku “notes” u IPAS bazi podataka za ovaj žig se unose podaci o delimičnom prenosu koji ukazuju na registarski broj i nosioca žiga koji je prenet. (Na primer u bazi podataka pogledati primer: DUNHILL reg. br. 29030 i novoformirani žig br. 42530). 2.4.3. Spisak roba i usluga u slučaju delimičnog prenosa Proizvodi i usluge moraju da budu “podeljeni” između prenosioca i sticaoca tako da ukupan broj proizvoda i usluga nakon prenosa, bude jednak broju proizvoda i usluga koje je sadržala osnovna prijava, odn. osnovni žig. Pri tome, bitno je naglasiti da kada se radi o delimičnom prenosu, predmet takvog prenosa mogu biti isključivo one robe, odn. usluge za koje je žig registrovan, odn. na koje se odnosi prijava za priznanje žiga. Ne mogu se prenositi one robe, odn. usluge za koje žig nije registrovan, odn. na koje se prijava ne odnosi. Isto tako, nije dozvoljena ni konverzija, tj. zamena postojećih proizvoda i usluga novim. Neće se odobriti delimični prenos žiga, odn. prava iz prijave, u slučaju kada između roba, odn. usluga koje ostaju u osnovnom žigu, odn. osnovnoj prijavi i roba odn. usluga

92

sadržanih u novom žigu, odn. novoj prijavi, postoji sličnost. Ovaj stav se bazira na opštim pravilima o ispunjenosti uslova za priznanje žiga prema kojima se ne može žigom zaštiti isti znak na ime različitih nosilaca ukoliko se odnosi na sličnu vrstu robe. Isto tako, ovo pravilo se zasniva i na odredbi člana 9ter st. 1. Madridskog aranžmana kojom je propisano da u slučaju delimičnog prenosa međunarodnog žiga, svaka zemlja ugovornica može da odbije takav prenos ako su proizvodi ili usluge obuhvaćeni u tako prenetom delu slični onima za koje žig ostaje i dalje registrovan u korist prenosioca. Ako podnosilac zahteva naznači samo one proizvode koji su predmet prenosa, Zavod će automatski zadržati, na ime stare prijave, odn. registracije proizvode i usluge koji nisu navedeni u zahtevu za prenos. Na primer, spisak proizvoda i usluga na koje se odnosi prijava, odn. žig koji je predmet prenosa obuhvata određene proizvode iz klasa 05, 29 i 30, a zahtev se odnosi na prenos te prijave, odn. tog žiga za proizvode iz klase 30. U tom slučaju, Zavod će na ime stare prijave, odn. registracije zadržati proizvode iz klasa 05 i 29 i kreirati novu prijavu, odn. registraciju za proizvode iz klase 30. 2.5. Prenos prava koji može da stvori zabunu u prometu Zavod neće odobriti prenos prava u onim slučajevima kada bi to očigledno vodilo ka stvaranju zabune u prometu u pogledu vrste, kvaliteta ili geografskog porekla proizvoda i usluga. Ovakav prenos Zavod će odobriti samo u slučaju ako se sticalac odrekne zaštite za one proizvode ili usluge u odnosu na koje takva zabuna postoji. Navedeno pravilo se zasniva na odredbi člana 6 quater st. 2. Pariske konvencije kojom je propisano da zemlje Unije nisu obavezne da smatraju vako važeći onaj prenos žiga čija bi upotreba od strane sticaoca bila takva da dovodi u zabludu javnost, naročito u pogledu porekla, vrste ili bitnih svojstava proizvoda na koje se žig stavlja. Ovakava odluka Zavoda moguća je samo ako se radi o prenosu prava iz prijave. Ako je reč o prenosu žiga, onda se prenos ne može odbiti čak i u slučaju kada bi to vodilo ka stvaranju zabune u prometu. Pravilnik EZ (Council regulation No 40/94 on the Community trade mark) članom 17. reguliše prenos žiga Zajednice (Community trade mark). U stavu 4. ovog člana propisano je da kada se iz ugovora o prenosu vidi da je prenos žiga Zajednice takav da može da dovede javnost u zabludu naročito u pogledu prirode, kvaliteta ili geografskog porekla proizvoda, Zavod neće upisati prenos, osim ako se pravni sledbenik (sticalac) složi da ograniči spisak roba i usluga tako da ne izazivaju zabludu. 2.6. Prenos međunarodnog žiga Prenos međunarodno registrovanog žiga sprovodi se upisom u Međunarodni registar žigova koji vodi Međunarodni biro za intelektualnu svojinu. Članom 25.1)b) Pravilnika za sprovođenje Madridskog aranžmana i Madridskog protokola, propisano je da se zahtev za upis prenosa međunarodnog žiga može dostaviti Međunarodnom birou od strane samog nosioca žiga ili posredstvom zavoda države prenosioca ili sticaoca žiga. Dakle,

93

shodno navedenoj odredbi, posredstvom Zavoda za inelektualnu svojinu Međunarodnom birou se može dostaviti zahtev za upis prenosa međunarodnog žiga samo u slučaju kada je prenosilac ili sticalac tog međunarodnog žiga domaće fizičko ili pravno lice.

2.7. Upis licence Članom 46. ZOŽ propisano je da nosilac žiga, odn. podnosilac prijave može ustupiti pravo korišćenja žiga, odn. prava iz prijave, i to za sve ili samo za neku robu ili uslugu. Ovaj ugovor mora biti sastavljen u pismenoj formi i mora sadržati: vreme trajanja licence (na određeno vreme ili na neodređeno), obim licence (isključiva, odn. neisključiva, kao i teritorija na koju se odnosi) i visnu naknade, ako je ugovorena. Licencom se ne može ustupiti pravo korišćenja žiga, odn. prava iz prijave za one robe, odn. usluge za koje žig nije registrovan, odn. na koje se prijava ne odnosi. Isto tako, nije dozvoljena ni konverzija, tj. zamena postojećih proizvoda i usluga novim. Kolektivni žig, žig garancije i pravo na njihovo korišćenje ne mogu biti predmet ugovora o licenci. 2.7.1. Podnošenje zahteva Zahtev za upis licence može da podnese bilo koja od ugovornih strana, dakle, bilo davalac ili sticalac licence. Zahtev za upis licence podnosi se u pisanoj formi na zvaničnom obrascu zavoda Ž-5. Na jednom obrascu Ž-5 može se tražiti upis licence koji se odnosi na više žigova, odn. više prijava, pod uslovom da su nosilac prava i sticalac licence isti u svakom žigu, odn. prijavi i da su registarski brojevi, odn. Ž-brojevi naznačeni u zahtevu (čl. 15. st. 3. Uredbe). Uz obrazac Ž-5 podnosi se i dokaz o pravnom osnovu upisa licence, punomoćje (ako se zahtev podnosi preko punomoćnika), kao i dokaz o plaćenoj taksi. 2.7.2. Dokazi о pravnom osnovu upisa licence Kao dokazi o pravnom osnovu upisa licence dostavljaju se:

a) original ugovora o licenci, potpisan od strane ugovornika ili overena fotokopija tih dokumenata, ili

b) original izvoda iz ugovora o licenci, potpisan od strane ugovornika ili overena fotokopija tih dokumenata.

Ako su ovi dokumenti sastavljeni na stranom jeziku, dostavlja se njihov prevod overen od strane sudskog tumača.

94

2.7.3. Upis licence međunarodno registrovanog žiga Do 1. aprila 2002. godine nije postojala mogućnost upisa licence u Registar međunarodnih žigova, tako da je o svim zahtevima za upis licenci koje se odnose na međunarodne žigove koji važe na teritoriji Srbije odlučivao Zavod za intelektualnu svojinu. Međutim, na 33. zasedanju Skupština Madridske unije odlučeno je da se od 1. aprila 2002. godine nosiocima međunarodnih žigova omogući upis licenci u Registar međunarodnih žigova. Zavod za intelektualnu svojinu ne vodi registar međunarodnih žigova, te se stoga u pogledu žigova koji su međunarodno registrovan za teritoriju Srbije, postupak upisa licenci sprovodi se upisom u Međunarodni registar žigova koji vodi Međunarodni biro za intelektualnu svojinu. Članom 20bis Pravilnika za sprovođenje Madridskog aranžmana i Madridskog protokola, propisano je da se zahtev za upis licence međunarodnog žiga može dostaviti Međunarodnom birou od strane samog nosioca žiga ili posredstvom zavoda države nosioca žiga ili zavoda države sticaoca licence. Dakle, shodno navedenoj odredbi, posredstvom Zavoda za inelektualnu svojinu Međunarodnom birou se može dostaviti zahtev za upis prenosa međunarodnog žiga samo u slučaju kada je sticalac licence međunarodnog žiga domaće fizičko ili pravno lice. 2.8. Upis zaloge franšize ili drugog prava Na upis zaloge, franšize ili drugog prava na žigu odn. na prijavi za priznanje žiga shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na upis licence. Međutim, u pogledu pravnog osnova za upis zaloge, postoje određene specifičnosti koje su uslovljene izmenom zakonske regulative u ovoj oblasti. Naime, do donošenja Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar («Sl. glasnik RS» br. 57/03 i 61/05) primenjivale su se odredbe Zakona o obligacionim odnosima (čl. 966-996) po kojima je založno pravo na pokretnim stvarima nastajalo predajom stvari, a na potraživanjima i drugim pravima samim zaključenjem ugovora. Donošenjem ovog zakona i konstituisanjem registra zaloge koji vodi Agencija za privredne registre, promenjeni su uslovi za ustanovljenje založnog prava kako na pokretnim stvarima, tako i na potraživanjima i na drugim pravima. Članom 4. Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u Registar, propisano je da poverilac stiče založno pravo upisom u Registar zaloge, osim ako nije drugačije regulisano zakonom. Prelazim odredbama ovog zakona (čl. 66.) predviđeno je da će se do donošenja posebnih propisa kojima se bliže uređuje upis založnog prava u registre intelektualne svojine, založno pravo na pravima intelektualne svojine upisivati u Registar zaloge. Zbog toga je za upis založnog prava na žigu ili prijavi za priznanje žiga u odgovarajući registar Zavoda za intelektualnu svojinu, pored dokaza o pravnom osnovu upisa zaloge

95

potrebno dostaviti i dokaz da je založno pravo upisano u Registar zaloge koji vodi Agencija za privredne registre. Razdvajanje prijave za priznanje žiga i razdvajanje žiga 3.1. Razdvajanje prijave za priznanje žiga Članom 29. Zakona o žigovima propisano je da se prijava za priznanje žiga može na zahtev podnosioca prijave, do upisa žiga u Registar žigova, razdvojiti na dve ili više prijava, tako što će se razdvojiti spisak robe, odnosno usluga. Pri tome, izdvojena prijava zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i njeno pravo prvenstva, a izdvojena prijava, odnosno izdvojene prijave se upisuju u Registar prijava. Prijava za priznanje kolektivnog žiga, odnosno žiga garancije ne može se razdvajati. Postupak razdvajanja prijave za priznanje žiga pokreće se zahtevom za razdvajanje prijave za priznanje žiga. Zahev za razdvanje prijave za priznanje žiga se podnosi na obrascu Ž-2 koji mora da sadrži podatke propisane članom 8. st. 1. Uredbe o postupku za priznanje žiga i uz njega se prilažu po dva spiska roba odn. usluga na koje se odnosi izdvojena prijava i dva spiska roba odn. usluga koje ostaju u prvobitnoj prijavi. O razdvajanju prijava donosi se posebno rešenje, u kome se naznačava broj, odn. brojevi novih prijava, znak iz prvobitne prijave, kao i roba, odn. usluge koje ostaju u prvobitnoj prijavi i roba, odn. usluge koje su u izdovjenoj, ili izdvojenim prijavama. 3.2. Razdvajanje žiga Članom 43. Zakona o žigovima propisano je da se žig koji je registrovan za više vrsta robe, odn. usluga može na zahtev nosioca žiga u svako doba razdvojiti na dve ili više registracija, tako što će se razdvojiti spisak robe, odn. usluga. Izdvojeni žig zadržava sva prava iz prvobitne registracije. Kolektivni žig, odnosno žig garancije ne može se razdvajati. Postupak razdvajanja žiga pokreće se zahtevom za razdvanje žiga. Zahev za razdvanje prijave za priznanje žiga se podnosi na obrascu Ž-7 koji mora da sadrži podatke propisane članom 32. st. 1. Uredbe o postupku za priznanje žiga i uz njega se prilažu po dva spiska roba odn. usluga na koje se odnosi izdvojeni žig i dva spiska roba odn. usluga koje ostaju u prvobitnoj registraciji. O razdvajanju žiga donosi se posebno rešenje, u kome se naznačava broj, odn. brojevi novih žigova, znak iz prvobitne registracije, kao i roba, odn. usluge koje ostaju u prvobitnoj registraciji i roba, odn. usluge koje su u izdovjenoj, ili izdvojenim registracijama.

96

4. Taksa za podnošenje zahteva za upis promene 4.1. Taksa za podnošenje zahteva za upis promene imena i/ili adrese Iznos takse za podnošenje zahteva za upis promene imena i/ili adrese je propisan Tarifnim brojem 96. Tarife saveznih administrativnih taksa. Uz zahtev za upis promene imena i/ili adrese, stranka mora da dostavi i dokaz o plaćenoj taksi (član 12. st. 2. tač. 2. Uredbe). Iznos takse za jedan zahtev iznosi 450,00 dinara. Ako je jednim zahtevom zatražen upis promene imena i/ili adrese, koja se odnosi na više žigova, odn. prijava, onda se za svaki pojedinačni upis promene plaća taksa u iznosu od 450,00 dinara. 4.2. Taksa za podnošenje zahteva za upis prenosa prava, licence, zaloge, franšize i dr. prava Iznos takse za podnošenje zahteva za upis promene imena i/ili adrese je propisan Tarifnim brojem 95. Tarife saveznih administrativnih taksa. Uz zahtev stranka mora da dostavi i dokaz o plaćenoj taksi (član 13. st. 2. tač. 3. Uredbe). Iznos takse za jedan zahtev iznosi 800 dinara. Ako je jednim zahtevom zatražen upis prenosa prava, odn. upisa licence, franšize, zaloge i dr. prava koja se odnose na više žigova odn. više prijava, onda se za svaki pojedinačni upis prenosa prava, odn. licence, franšize, zaloge i dr. prava plaća taksa u iznosu od 800,00 dinara. 4.3. Dokaz o plaćenoj taksi

Dokaz o plaćenoj taksi je drugi primerak uplatinice sa pečatom banke, kao i svift koji izdaje banka. Uplatnica bez pečata nije prihvatljiv dokaz o plaćenoj taksi. Ukoliko podnosilac zahteva ne podnese dokaz o plaćenoj taksi, ili ukoliko taksa bude plaćena samo delimično, Zavod će rezultatom ispitivanja pozvati podnosioca zahteva da u ostavljenom roku dostavi dokaze o plaćenoj taksi. Ukoliko podnosilac zahteva ne dostavi dokaze o uplati takse, Zavod će odbaciti zahtev za upis promene naziva i/ili adrese (član 58. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku). 5. Punomoćje Ako se zahtev za upis promene podnosi preko punomoćnika, onda podnosilac zahteva mora da dostavi i primerak originalnog punomoćja (član 12. st. 2. tač. 1. Uredbe). Ako je zahtev ua upis promene podnet od strane punomoćnika koji se u spisima predmeta vodi kao aktuelni punomoćnik u predmetu, u tom slučaju nije potrebno da se dostavlja njegovo punoćje. Punomoćje ne mora da bude dostavljeno ni kada punomoćnik ima

97

generalno punomoćje. U tom slučaju, na odgovarajućem Ž-obrascu mora da se naznači da je generalno punomoćje deponovano u Zavodu. Strano pravno ili fizičko lice mora da ponese zahtev preko punomoćnika koji je domaći državljanin (član 11. Zakona o žigovima). Ukoliko strano pravno ili fizičko lice podnese zahtev za upis promene neposredno, dakle bez posredstva punomoćnika, biće pozvano da u određenom roku koji odredi službeno lice postavi punomoćnika koji je domaći državljanin, sa liste zastupnika. 6. Legalizacija stranih isprava U slučaju kada je osnov za upis prenosa prava, licence, zaloge, franšize ili dr. prava, strana isprava, potrebno je izvršiti leglizaciju te strane isprave.

Jugoslavija je pristupila Konvenciji o ukidanju potrebe leglizacije stranih javnih isprava – Haška konvencija od 5. oktobra 1961. godine («Službeni list SFRJ» br. 10/62 – Dodatak: Međunarodni ugovori i drugi sporazumi). Haška konvencija je zaključena sa ciljem ukidanja potrebe legalizacije stranih javnih isprava (pune legalizacije) i primenjuje se na sve države potpisnice Konvencije. Pod legalizacijom u smislu Haške konvencije smatra se formalnost kojom diplomatski ili konzularni agenti one države na čijoj teritoriji isprava treba da se upotrebi, potvrđuju verodostojnost potpisa. Članom 2. Haške konvencije je regulisano da svaka država ugovornica oslobađa od legalizacije one isprave na koje se primenjuje ova konvencija i koje treba da se upotrebe na njenoj teritoriji. Članom 1. st. 1. Haške konvencije predviđeno je da se ova konvencija primenjuje na javne isprave koje su sačinjene na teritoriji jedne države ugovornice, a treba da se upotrebe na teritoriji druge države ugovornice. U smislu člana 1. st. 2. ove konvencije, stranim javnim ispravama smatraju se:

a) Isprave koje je izdao organ ili službenik državnog pravosuđa, uključujući i one koje je izdalo javno tužilaštvo, šef sudske pisarnice ili sudski izvršitelj;

b) Administrativne isprave; c) Isprave koje je izdao ili overio javni beležnik; d) Službene izjave, kao što su navodi o upisu u javne knjige, overa tačnosti datuma,

overa potpisa – kad su stavljene na privatne isprave; e) Privatna isprava koju je overio javni beležnik ili drugi nadležni organ.

Jedina formalnost koja može da se zahteva za potvrdu verodostojnosti potpisa propisana je članom 4. Haške konvencije. Reč je o stavljanju potvrde («Apostille»). Ova potvrda se stavlja na samu ispravu ili na njen dodatak. Ona može biti sastavljena na službenom jeziku one vlasti koja je izdaje, ali naslov «Apostille» mora da bude na francuskom jeziku.

98

Međutim, članom 3. stav. 2. navedene Konvencije, propisano je da se ni ova formalnost ne može zahtevati ako je ona zakonima, propisima ili običajima koji su na snazi u državi gde se isprava upotrebljava ili sporazumom između dve ili više država ugovornica, ukinuta, uprošćena ili je takva isprava oslobođena legalzacije.

Uredbom o postupku za priznanje žiga propisano je da se kao pravni osnov za upis prenosa prava, licence, zaloge franšize ili drugog prava dostavlja original ugovora o prenosu prava, odn. ugovora o licenci, zalozi, franšizi ili drugom pravu, potpisan od strane ugovornika, ili overena fotokopija tih dokumenata. To znači da su posebnim propisom – Uredbom o postupku za priznanje žiga originali dokumenata koji se podnose Zavodu kao dokaz o pravnom osnovu odgovarajuće promene oslobođeni legalizacije, u smislu odredbe člana 3. stav 2. Haške konvencije, tj. ne podležu overi potpisa od strane bilo kog državnog organa. Sa druge strane, fotokopije navedenih dokumenata nisu oslobođene legalizacije u smislu navedene odredbe Haške konvencije, jer moraju biti overene od strane državnog organa. S obzirom na navedeno, u skladu sa odredbom člana 3. stav 2. Haške konvencije, neće se zahtevati da originali dokumenata koji se podnose Zavodu budu snabdeveni Apostille-om. Sa druge strane, obaveza snabdevanja Apostille-om ostaje u slučaju kada se Zavodu podnese overena fotokopija navedenih dokumenata. 7. Postupanje Zavoda po podnetom zahtevu za upis promene (čl. 17. Uredbe) 7.1. Ispitivanje ispunjenosti formalnih uslova Ukoliko zahtev za upis promene nije formalno uredan, tj. ne sadrži podatke propisane čl. 12, 13. i 15. Uredbe, nadležni ispitivač će rezultatom ispitivanja pozvati podnosioca zahteva da ga u roku od 30 dana od dana prijema rezultata ispitivanja uredi. Ako podnosilac zahteva, u roku od 30 dana od dana prijema rezultata ispitivanja ne postupi po primedbama ispitivača, zahtev za upis promene će biti zaključkom odbačen. 7.2. Ispitivanje ispunjenosti materijalno pravnih uslova Osnovni materijalno pravni preduslovi za upis bilo koje vrste promene su:

- da je žig na koji se promena odnosi u važnosti, odn. da prijava za priznanje žiga na koju se promena odnosi nije odbačena, odbijena, ili da postupak po toj prijavi nije obustavljen;

- da se podaci iz zahteva slažu sa podacima u registrima. Prilikom ispitivanja materijalno-pravnih uslova za upis prenosa prava, odn. zahteva za upis licence, zaloge, franšize ili drugog prava, ispitivač je dužan da utvrdi da li pravni osnov za upis promene ispunjava uslove propisane čl. 44, 45. i 46. ZOŽ i da li su u pogledu dokaza o pravnom osnovu promene ispunjeni uslovi propisani čl. 14. i 16. Uredbe. Bitno je naglasiti da u ovom postupku ispitivač ne ocenjuje punovažnost samog

99

dokumenta koji predstavlja pravni osnov za upis prenosa prava, odn. licence, zaloge, franšize ili drugog prava. Naime, Zavod kao organ uprave nije nadležan da ceni punovažnost samog ugovora, odn. drugog dokumenta koji predstavlja pravni osnov, jer se njihova punovažnost može ocenjivati i eventualno osporavati samo u sudskom postupku. Ako zahtev za upis promene ne ispunjava materijalno pravne uslove, ispitivač će rezultatom ispitivanja pozvati podnosioca zahteva da se u roku od 30 dana od dana prijema rezultata ispitivanja izjasni o razlozima zbog kojih se upis promene ne može izvršiti. Ako se podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne izjasni o razlozima zbog kojih se upis promene ne može izvršiti, ili se izjasni, a ispitivač i dalje smatra da se upis promene ne može izvršiti, zahtev za upis promene će biti odbijen. Ukoliko se zahtev za upis promene odnosi na prijavu za priznanje žiga koja je konačnom odlukom Zavoda (rešenjem, odn. zaključkom) obustavljena, odbačena ili odbijena, ili ako se odnosi na žig koji je rešenjem Zavoda oglašen ništavim ili je prestao da važi u smislu čl. 53. odn. 55. ZOŽ, a ispitivač u postupku po zahtevu za upis promene dođe do saznanja da je stranka u postupku podnela tužbu u upravnom sporu protiv rešenja Zavoda o obustavi, odbacivanju ili odbijanju predmetne prijave, zaključkom će prekinuti postupak po zahtevu za upis promene do okončanja upravnog spora. Naime, ukoliko u trenutku podnošenja zahteva za upis promene žig nije više u važnosti, odn. ukoliko je prijava za priznanje žiga odbijena, odbačena ili je postupak po njoj obustavljen, tada nema pravnog osnova za upis promene. Članom 7. st. 2. propisano je da su odluke koje se donose u postupku za priznanje žiga konačne i da se protiv njih može pokrenuti upravni spor tužbom. Dakle, ove odluke postaju izvršne čim se dostave stranci (čl. 214. st. 2 ZUP-a). Sa druge strane, Zakon o opštem upravnom postupku izirčito propisuje u odredbi čl. 17. st. 1. da tužba u upravnom sporu po pravilu, ne sprečava izvršenje upravnog akta protiv koga je podneta. Ipak, u ovakvim slučajevima, s obzirom na nečelo zaštite prava građana i zaštite javnog interesa, celishodno je prekinuti postupak po zahtevu za upis promene do okončanja upravnog spora, iz razloga što je moguće da sud u upravnom sporu usvoji tužbeni zahtev i poništiti odluku Zavoda, te stoga u ovom slučaju odluka Vrhovnog suda Srbije u suštini predstavlja prethodno pitanje u smislu člana 134. ZUP-a. 8. Obaveštavanje Svetske organizacije za intelektualnu svojinu o promeni U slučaju promene imena i/ili adrese kod registrovanog žiga koji je bio osnov za međunarodno registrovanje tog žiga, Zavod za intelektualnu svojinu o toj promeni obaveštava Svetsku organizaciju za intelektualnu svojinu. Ukoliko je domaća prijava za priznanje žiga, odn. domaći žig koji je osnov za međunarodno registrovanje u roku od 5 godina od datuma međunarodno registrovanja

100

prestao da proizvodi pravno dejstvo usled poništaja, odricanja vlasnika od dalje zaštite žiga, odn. odustanaka od prijave ili ako je žig prestao da važi pre isteka roka od 10 godina iz razlog propisanih Zakonom o žigovima, Zavod je dužan da o ovoj činjenici obavesti Međunarodni biro. Naime, u periodu od 5 godina o datuma međunarodnog registrovanja žiga, međunarodni žig je zavistan od pravne sudbine nacionalnog žiga, odn. nacionalne prijave koja je osnov za njegovo registrovanje, tako da ukoliko u tom periodu domaći žig ili domaća prijava prestanu da proizvode pravno dejstvo, i međunarodni žig će prestati da proizvodi pravno dejstvo.