1

MICROSOFT EXCEL Microsoft Excel je korisnički program koji nam omogućava rad sa tabelama, tabelarne proračune i pravljenje grafika za već gotove tabele. Pokreće se na sledeći način: • START (levi klik)�PROGRAMS (levi kik)�MICROSOFT EXCEL (levi klik) U narednom tekstu uočićete da ćemo dosta puta pomenuti >>slično ili istokao u Wordu<<, to je zato što su radnje kao: otvaranje već postojećeg fajla, otvaranje novog fajla,zatvaranje fajla, zajedničke i veoma slične za sve korisničke programe. OTVARANJE POSTOJEĆIH FAJLOVA U EXCELU Slično kao u Wordu: • FILE (levi klik)�OPEN (levi klik)�pojavljuje se sledeći prozor:

Pogledamo u polje LOOK IN (pogledaj u) gde bi trebalo da stoji otvoren direktorijum My Documents pošto se u njemu obično automatski čuvaju svi snimljeni Excelovi fajlovi (ako to nije slučaj onda do željenog direktorijuma dolazimo na sledeći način). U polu FILES OF TYPE treba izabrati opciju All Microsoft Excel Files (svi Excelovi fajlovi) i dobićemo listu svih dotada sačuvanih Excelovih fajlova. Izaberemo željeni fajl (levim klikom miša), pa kliknemo levim tasterom miša na OPEN (otvoriti). Ovaj prozor smo mogli dobiti i da smo kliknuli levim tasterom miša na ikonicu OPEN na liniji sa alatima ili preko tastature držeći Ctrl pritisnuti O (Ctrl+O). ZATVARANJE FAJLOVA Pomoću komande: • FILE (levi klik)�CLOSE (levi klik) ili levim klikom na taster u obliku slova X u gornjem desnom uglu linije menija (Close Window) zatvaramo aktivni fajl. OTVARANJE NOVOG FAJLA Prilikom pokretanja Excela automatski se otvara i novi prazan dokument spreman za rad.Ali ako želimo prilikom rada u Excelu da otvorimo novi prazan Excelov fajl koristimo

2

naredbu: FILE (levi klik)�NEW (levi klik)�otvara se novi prazan fajl i Excel mu daje privremeni naziv Book 1 koji će se zvati tako dok ga mi ne sačuvamo pod drugim imenom.Ovo se može izvesti i levim klikom na ikonicu NEW na liniji sa alatima. SNIMANJE FAJLOVA Fajl koji radimo u Excelu ima privremeno ime i smeštem je u RAM memoriji našeg računara.Ako isključimo računar il se nešto desi, naš rad će biti bespovratno izgubljen.Zato je potrebno redovno snimati ono što uradimo, na hard disk.To se radi pomoću sledećih naredbi: • FILE (levi klik)�SAVE AS (levi klik)�otvara se prozor u kome treba da navedemo gde želimo da snimimo i pod kojim imenom snimamo naš Excelov fajl.U prozoru koji dobijemo u polju SAVE IN treba da stoji ime direktorijuma u koji želimo da snimimo fajl (željeni direktorijum ćemo naći pretraživanjem hard diska i nakon pronalaženja ga otvaramo dvostrukim levim klikom). Ako radimo u već snimljenom fajlu onda sve naknadne izmene fajla snimamo naredbom: • FILE (levi klik)�SAVE(levi klik) ili • Levim klikom na ikonicu SAVE na liniji sa alatima. Posle ovih naredbi taj fajl u kom radimo biće snimljen u istom direktorijumu i pod istim imenom kao što je snimljen prvi put. Dokument se može sačuvati i kao šablon samo što se u tom slučaju menja Save as type i izabere opcija Document Template, Text(txt).

Prozor koji se dobije prilikom snimanja fajla u Excelu

3

PRELAZ IZMEðU OTVORENIH TABELARNIH DOKUMENATA

OPCIJA POMOĆI - HELP

OPCIJA ZA POVEĆANJE – Zoom

Zoom... – služi kao lupa. Ima mogućnost da smanji veličinu kojom se podaci prikazuju na

radnom listu do 10% od originalne veličine, odnosno da ih poveće do 400% od normalne

veličine.

Window – opcija pomoću koje se vrši prelazak iz jednog u drugi dokument

Opcije pomoći u Excel-u

4

INTERFEJS (IZGLED EKRANA) EXCEL-A Nakon startovanja Microsoft Excela dobijamo sledeći prozor:

Izgled prozora i njegovi elementi su slični kao u Wordu (naslovna linija sa nazivom programa i fajla, linija sa alatima, statusna linija i klizač), s tim što ovde imamo neke nove elemente, koje ćemo u daljem radu objasniti.

Ćelija A1 – svaka ćelija ima svoju adresu, npr adresa ove ćelije je A1 tj ovo je ćelija kolone A i reda 1 i nalazi se na preseku tog reda i te kolone. Sadržaj ćelije može biti, tekst, broj ili formula.

Formula Bar – prostor gde se upisuje sadržaj obeležene ćelije

Radni list 1 (Sheet 1) – svaki radni list se sastoji iz redova i kolona.Kolone su obeležene slovima i ima ih 256, a redovi su obeleženi brojevima od 1 pa do 65536.Kretanje po radnom listu vršimo pomoću miša (levi klik na neku drugu ćeliju) ili pomoću kursorskih strečlica sa tastature.

Status Bar

5

UNOS PODATAKA U RADNI LIST Odabere se ćelija u koju se žele uneti podaci (odabrana ćelija je za razliku od ostalih uokvirena debljom crnom linijom).Preko tstature se unese tekst, broj ili formula.Zapažemo da se automatski ono što unosimo u ćeliju ispisuje i u ćeliji i u FORMULA BAR-u (za unošenje sadržaja mogli smo i obeležiti ćeliju i postaviti kursor iza znaka = u Formula Bar- u i uneti željeni sadržaj).Nakon unosa pritisnemo ENTER ili kliknemo na neku drugućeliju u radnom listu. U okviru jedne ćelije možemo i formirati i novi red i to istovremenim pritiskanjem tastera levi ALT i ENTER.Na talj način ćelija će zadržati širinu koju je imala pre prelaska ovom naredbom u novi red i pri unošenju sadržaja isti će se automaatski prebacivati u novi red iz te ćelija kad doñe do kraja ćelije. Prilikom unosa sasržaja u ćeliju Excel automatski poravnava brojeve uz desnu, a tekst uz levu ivicu ćelije, ali mi možemo i sami odrediti položaj sadržaja u ćeliji. Da bi izmenili ceo sadržaj neke ćelije onda samo jednostavno obeležimo željenu ćeliju i počnemo da unosimo novi sadržaj , a stari se automatski briše.Ako želimo da izmenimo samo neke delove sadržaja u ćeliji onda obeležimo ćeliju i trepteći kursor postavimo u Formula Bar gde važe sva pravila za korekciju podataka kao u Wordu (kretanje kroz sadržaj pomoću kursorskih strelica, brisanje sa DELETE i BACKSPACE, unos) ili dvostrukim klikom na ćeliju postavimo u nju trepteći kursor.Nakon korekcije pritisnemo obavezno ENTER da bi se prihvatile izmene. Ako želimo da izbrišmo ceo sadržaj neke ćelije onda obeležimo ćeliju i pritisnemo taster DELETE na tastaturi. RAD SA ĆELIJAMA Selekcija ćelije vrši se jednostavnim klikom na ćeliju i ona se automatski uokviri i razlikuje od ostalih.Selektovanje više susednih ćelija može se vršiti na tri načina: • Najpre selektujemo prvu ćeliju u nizu željenih i držeći pritisnut levi taster miša krećemo se ulevo ili udesno i selektujemo sve ostale susedne ćelije koje želimo. • Selektujemo prvu željenu ćeliju i držeći pritisnut taster SHIFT selektujemo poslednju željenu ćeliju u željenom opsegu. • Selektujemo prvu željenu ćeliju i držeći pritisnut tastre SHIFT pomoću kursorskih strelica selektujemo sve ostale željene ćelije u nizu. • Selektovanje više nesusednih ćelija vrši se tako što selektujemo prvu željenu ćeliju i držeći pritisnut taster CTRL selektujemo ostale željene ćelije.

imenovane ćelije

6

UNOS I KOREKCIJA PODATAKA Radna sveska se sastoji iz radnih listova, a svaki radni list iz ćelija. U jednom radnom listu postoji nešto više od 1 600 000 ćelija. Ćelija je rezultat preseka kolone (čija oznaka stoji u zaglavlju iznad radne površine) i reda (čija oznaka stoji u zaglavlju levo od radne površine). Da bi i program i korisnik mogli razlikovati ćelije uvedene su reference. Svaka ćelija na taj način postaje jedinstvena i laka za razlikovanje. Referenca se dobija tako što se spoje oznake kolone i reda u čijem se preseku nalazi. Shodno tome, ćelija koja se nalazi u preseku pete kolone (oznaka ove kolone je E) i devetog reda (oznaka ovog reda je 9) ima referencu E9. U svakom radnom listu se koriste iste reference, ali program i korisnik znaju da razlikuju iste refetence na različitim radnim listovima zahvaljujući oznakama radnih listova (jezičci radnih listova se nalaze odmah ispod radne površine, a aktivan je onaj radni list čijije ješičak bele boje). Kako bi se znalo u koju ćeliju (u nekim slučajevima i opseg ćelija) se unose podaci ili primenjuje naredba, jedna ćelija (u nekim slučajevima i opseg ćelija) mora biti označena. Označena ćelija se može prepoznati po tome što je uokvirena debelim okvirom.

UNOS PODATAKA U ĆELIJU I EDITOVANJE TOKOM UNOSA Podaci se u ćeliju unose koristeći tastaturu. Nije to jedini način za unos podataka. Mogu

se uneti i kopiranjem, premeštanjem ili korišćenjem formula, ali je uobičajeno da se to

smatra specijalnim načinima unosa podataka i shodno tome se obrañuju u zasebnim

temama. Kada se koristi tastatura Excel ove podatke unosi u aktivnu ćeliju. Po završetku

unosa podatka u aktvnu ćeliju, potrebno je da se pritisne taster Enter na tastaturi, kako bi

i program shvatio da je završen unos podatka za tu ćeliju i aktivirao sledeću (u

konkretnom slučaju, ćeliju u istoj koloni samo jedan red ispod). Isti efekat se može postići

ako se pokazivač miša odvede do neke druge ćelije i klikne. Tada će Excel shvatiti da je

unos završen i aktivirati ćeliju na koju je korisnik kliknuo. Tokom unošenja podataka čest

je slučaj da se napravi greška. Većina korisnika voli odmah da je ispravi, kako kasnije ne

bi zaboravili na nju. Situacija tokom unošenja podataka dosta liči na poznatu situaciju

kucanja teksta u programu Microsoft Word. Naime, postoji uspravna crta (tzv. kursor)

koja blinkuje i kada se pritisne jedan alfa-numerički taster na tastaturi odgovarajući

karakter (naziv za broj, slovo ili neki drugi znak) se pojavi na mestu blinkujućeg kursora,

dok se on pomera za jedan karakter u desnu stranu. Shodno tome, za očekivati je da se

uočena greška može ispravljati na isti način kao i u Word-u. Na žalost, kada korisnik uoči

grešku u toku unosa podataka jedino što može koristiti da ispravi grešku jeste taster Back

space sa tastature (pogledati shemu tastature u dodatku KOMANDE UNDO,REDO,REPEAT • Komanda Undo služi za vraćanje jedan korak unazad tj.za poništavaje poslednje radnje koju smouradili u Wordu.Aktivira se levim klikom miša na ikonicu UNDO na liniji sa

alatima ili naredbom EDIT (levi klik)�UNDO (levi klik) ili preko tastature CTRL+Z. • Komanda Redo poništava primenjenu komandu Undo tj.služi nam za vraćanje poništenog poteza.Aktivira se levim klikom na ikonicu REDO na liniji sa alatima ili naredbom EDIT (levi klik)�REDO (levi klik) ilipreko tastature CTRL+Y. • Komanda REPEAT pamti radnju koju smo izveli i na naš zahtev je ponavlja.A mi zahtevamo na sledeći način:EDIT (levi klik)� REPEAT (levi klik).

Kao što vidimo na slici levo, levim kikom na slovo kojim je označena kolona, selektovana je čitava kolona.Na sličan način selektujemo red tako što levim klikom pritisnemo broj koji označava red.

7

U Word-u se mogu prikazati ili sakriti znake koji se ne štampaju kao što su: pauze, oznake pasusa, oznake ručnog preloma linije,tabulatori.Na Standard Toolobar- u nallazi se oznaka KOMANDE FIND, REPLACE

SORTIRANJE PODATAKA Unutrašnje baze podataka drugačije se zovu LISTA.Formiranje ovih baza podataka je veoma jednostavno.Radi lakšeg rada uvešćemo nekoliko novih termina koje ćemo koristiti u radu sa listama.To su: • POLJE – kolona u okviru baze podataka • ZAPIS – red u okviru baze podataka • IME POLJA – red na vrhu baze podataka tj. zaglavlje koje sadrži imena polja.

Sortiranje podataka je jedan od najčešćih poslova koji se obavljaju sa bazama podataka. Sortiranje omogućava organizovanje liste tako da se lako pristupa informacijama.

unos podatka koji se traži

unos podatka koji se traži

zamena podatka

ZAPIS

POLJE

IME POLJA

8

Sortiranje se može vršiti pomoću: • Sličica na liniji sa alatima

A-Z rastući redosled (Ascending) Z-A opadajući redosled (Descending) Primer:Data je tabela sa rezultatima ispita (tabela sa prethodne slike).Želimo da sredimo tabelu po rezimenima u rastućem redosledu (A-Z). Rešenje:Selektujemo tabelu a zatim kliknemo na sličicu na liniji sa alatima (A-Z) i tabela će automatski biti sortirana po polju Prezime u rastućem redosledu (slika 1).A da smo kliknulina sličicu (Z-A) na liniji sa alatima tabela bi automatski bila sortirana po polju Prezime po opadajućem redosledu (slika 2).

Slika 1. Slika 2. • Pomoću komande DATA����SORT (Sortiranje putem sličica na liniji sa alatima daje mogućnost sortiranja samo po prvom polju tj. u našem slučaju po polju Prezime pa ako želimo • sortiranje liste po nekom drugom kriterijumu moramo da selektujemo tabelu i da aktiviramo naredbu DATA����SORT.Posle ove naredbe na ekranu će nam se pojaviti sledeći prozor:

KOPIRANJE U EXCELU Sastoji se iz četiri koraka: 1. Obelezimo ćelije čije sadržaje zelimo da kopiramo (kopiranje u Excelu moguće je samo ako je obelezena jedna ili više susednih ćelija);

Ovde biramo po kom polju želimo da vršimo sortiranje

Ovde postavljamo drugi / treći uslov sortiranja, ali oni stupaju na snagu tek kada je zadovoljen uslov sortiranja (npr.ako smo sortirali našu listu po prezimenima po rastućem redosledu i više studenata ima isto prezime onda možemo zadati drugi uslov)

Ovde biramo redosled sortiranja: Ascendihg – rastući redosled Descending – opadajući redosled

9

2. EDIT (levi klik)�COPY (levi klik) ili levi klik na ikonicu COPY na liniji sa alatima ili preko tastature CTRL+C ili desnim tasterom miša kliknemo na selektovani deo i u dobijenom padajućem meniju izaberemo opciju COPY; 3. Obeležimo ćelije (moramo obeležiti isti broj ćelija ili samo kliknuti na ćeliju odakle želimo da počne kopiranje) na radnom lisu u koje želimo da iskopiramo obeleženi sadržaj; 4. EDIT (levi klik)�PASTE (levi klik) ili levi klik na ikonicu PASTE na liniji sa alatima ili prako tastature CTRL+V ili desnim tasterom miša kliknemo na novi selektovani deo i u dobijenom padajućem meniju izabermo opciju PASTE. Kopirati možemo i na drugi način.Selektujemo željene ćelije čije sadržaje želimo da kopiramo i strelicu miša postavimo na donju ivicu obeleženih ćelija, tad držeći pritisnut levi taster miša, pritisnemo CTRL i držeći oba tastera pritisnuta prevlačimo obeležen sadržaj na željeno mesto na radnom listu.Kad prevučemo sadržaj na željeno mesto prvo otpustimo levi taster miša, pa onda taster CTRL. Kopiranje pomoću ručice za povlačenje Ovaj način kopiranja moguć je samo ako želimo sadržaj jedne ćelije da iskopiramo u susedne ćelije u istoj koloni ili u istom redu.Treba da postavimo kursor miša koji je u obliku belog krstića na donji desni ugao obeležene ćelije koji je u obliku kvadrata i kursor će se

pretvoriti u tanki crni krstić. Tada treba držeći pritisnut levi taster miša prevući mišem preko susednih ćelija (gore, dole, levo ili desno) u istoj koloni ili u istom redu obeležene ćelije.Tako ćemo sadržaj obeležene ćelije iskopirati u sve obeležene susedne ćelije. Kopiranje pomoću komande FILL

Ovaj način kopiranja moguć je samo ako želimo sadržaj jedne ćelije da iskopiramo u susedne ćelije u istoj koloni ili istom redu.Treba da: Obeležimo istovremeno i ćeliju čiji sadržaj želimo da kopiramo i ćelije u istom redu ili istoj koloni gde želimo da iskopiramo željeni sadržaj.Znači obeležili smo, na primeru levo, ćeliju A1 u kojoj je upisana vrednost 123 i ćelije A1, A2 ,A3 ,A4 i A5 u koje želimo da prekopiramo sadržaj ćelije A1 što je u ovome slučaju vrednost 123.Na slici levo crni pravougaonik pokazuje da su selektovane sve ćelije od A1 do A6. Zatim zadajemo komandu: EDIT (levi klik)�FILL (levi klik), gde u padajućem meniju biramo jednu od sledećih opcija:

• Down (dole) – sadržaj se kopira u obeležene ćelije ISPOD polazne ćelije • Up (gore) – sadržaj se kopira u obeležene ćelije IZNAD polazne ćelije • Right (desno) – sadržaj se kopira u obeležene ćelije DESNO od polazne ćelije • Left (levo) – sadržaj se kopira u obeležene ćelije LEVO od polazne ćelije Na slici je odabrana opcija Down, jer se sve ćelije u koje smo hteli da

iskopiramo sadržaj A1, nalaze ispod.ñ Ponekad je potrebno da napravimo niz kao na slici levo, gde vidimo da se vrednost u sledećoj ćeliji povećava za 1 u odnosu na prethodnu.Potrebno je samo upisati vrednost u prvu ćeliju, markirati tu ćeliju.Zatim zadati komandu EDIT / FILL / Series...Dobijamo prozor kao na slici ispod:

Ručica za povlačenje

10

PREMEŠTANJE U EXCELU Veoma je slično kopiranju i sastoji se iz četiri koraka: 1. Obeležimo ćelije čije sadržaje želimo da premestimo (premeštanje u Excelu moguće je samo ako je obeležena jedna ili više susednih ćelija; 2. EDIT (levi klik)�CUT (levi klik) ili levi klik na ikonicu CUT na liniji sa alatima ili preko tastature CTRL+C ili desnim tasterom miša kliknemo na selektovani deo i u dobijenom padajućem meniju izaberemo opciju CUT; 3. Obeležimo ćelije (moramo obeležiti isti broj ćelija ili samo kliknuti na ćeliju obakle želimo da počne premeštanje) na radnom listu u kome želimo da premestimo obeleženi sadržaj; 4. EDIT (levi klik)�PASTE (levi klik) ili levi klik na ikonicu PASTE na liniji sa alatima ili preko tastature CTRL+V ili desnim tasterom miša kliknemo na novi selektovani deo i u dobijenom padajućem meniju izaberemo opciju PASTE. Premeštanje možemo vršiti i na drugi našin.Selektujemo željene ćelije šije sadržaje želimo da premestimo, strelicu miša postavimo na donju ivicu obeleženih ćelija, tada držeći pritisnut levi taster miša prevlačimo obeleženi sadržaj na željeno mesto na radnom listu.Kada prevučemo sadržaj na željeno mesto otpustimo levi taster miša. SPECIJALNI OBLICI KOPIRANJA Komanda EDIT�PASTE SPECIAL omogućava nam da iskopiramo samo odreñene atribute obeleženih podataka koje želimo da kopiramo. Postupak ovog našina kopiranja isti je kao i klasičan način kopiranja u Excelu s tim što u četvrtom koraku umesto komande Edit/Paste izaberemo komandu EDIT�PASTE SPECIAL i dobijemosledeći prozor u kom možemo odabrati koje atribute podataka želimo da iskopiramo:

Vrednost na kojoj

prestaje niz

Niz ili seriju pravimo u redu ili koloni

Vrednost za koliko povećavamo

11

All – kopira sadržajobeležene ćelije i sve formate Formulas – kopira samo formule iz obeležene ćelije onako kako su prikazane u FormulaBar-u Values – kopira samo vrednosti koje su prikazane u obeleženoj ćeliji Formats – kopira samo formate obeležene ćelije Comments – kopira samo komentare pridružene obeleženoj ćeliji All except borders – kopira sadržaj obeležene ćelije i sve formate sem granica Transpose – obeleženi redovi tabele se kopiraju u kolone i obrnuto Operation – ovaj odeljak nam omogućava da izaberemo neku matematičku operaciju koju mmožemo da primenimo na kopirane podatke (Add – sabiranje, Subtract – oduzimanje, Multiply - množenje, Divide–deljenje). BRISANJE PODATAKA U Excel-u postoji nekoliko vrsta brisanja. Mogu se brisati podaci u ćeliji ili obeleženom opsegu. Mogu se brisati formati, komentari ili sve to istovremano. Na ovom mestu će se govoriti o brisanju podataka, dok će o ostalim vrstama brisanja biti reči u odgovarajućim poglavljima. Da bi se obrisao podatak u nekoj ćeliji potrebno je ispratiti sledeću proceduru: 1) Dovesti pokazivač miša na željenu ćeliju i kliknuti. 2) Pritisniti taster Back Space ili Delete na tastaturi. Sadržaj ćelije je sada obrisan. Na isti način se vrši i brisanje sadržaja svih ćelija iz označenog opsega. O tome kako seoznačava opseg ćelija govori se u sledećem delu. RAD SA KOLONAMA / REDOVIMA / ĆELIJAMA Rad sa kolonama i redovima ćemo prikazati samo na primeru kolona jer sve isto važi i za redove.

12

SELEKTOVANJE KOLONA / REDOVA Selekcija kolona vrši se odabiranjem slova koje označava željenu kolonu i levim klikom na to slovo ta kolona će biti selektovana i obojena drugačijom bojom od ostalih.

Selektovanje više susednih kolona može se vršiti na tri načina: 1. Najpre selektujemo prvu kolonu u nizu željenih i držeći pritisnut levi taster miša na slovu koje obeležava prvu selektovanu kolonu krećemo se ulevo ili udesno i selektujemo sve ostale susedne kolone koje želimo. 2. Selektujemo prvu željenu kolonu i držeći pritisnut taster SHIFT selektujemo poslednju željenu kolonu u nizu. 3. Selektujemo prvu željenu kolonu i držeći pritisnut taster SHIFT pomoću kursorskih strelica selektujemo sve ostale željene kolone u nizu. Selektovanje više nesusednih kolona vrši se tako što selektujemo prvu željenu kolonu i držeći pritisnut taster CTRL selektujemo ostale željene kolone. BRISANJE KOLONE / REDA

Selektujemo kolonu (ili red) koju želimo da izbrišemo i aktiviramo komandu EDIT�DELETE ili ako kliknemo desnim tasterom miša na slovo kolone koju želimo da izbrišemo i u padajućem meniju izaberemo DELETE.

Selekcija kolone

Selekcija reda

13

UBACIVANJE NOVE KOLONE / REDA Selektujemo kolonu sa čije LEVE strane želimo da ubacimo novu kolonu i aktiviramo komandu INSERT����COLUMNS ili ako kliknemo desnim tasterom miša na slovo kolone koju želimo da izbrišemo i u padajućem meniju izaberemi INSERT.Na sličan način ubacuje se i novi red:Selektujemo red iznad kog hoćemo da ubacimo novi i zadamo komandu INSERT����ROWS. PODEŠAVANJE ŠIRINE KOLONE / REDA

Uhvatimo liniju koja razdvaja slovne oznake kolona (pokazivač miša postaje crna dvostrana strelica, kao na slici levo) i povucemo u željenom pravcu.Iznad se pojavljuje beli pravougaonik u kom piše trenutna širina kolone.Ako dvostrukik klikom kliknemo na liniju koja razdvaja slovne oznake kolona, onda će širina kolone biti prilagoñena najširem sadržaju u nekoj ćeliji kolone.Na sličan način menjamo visinu reda, ali uvek strelicu vučemo na dole jer bi u suprotnom redovi iznad postali nevidljivi. PRECIZNA PROMENA ŠIRINE KOLONE ODNOSNO VISINE REDA

• Najpre se željena kolona ili red selektuje ili se samo označi bilo koja ćelija te kolone / reda • Aktivira se komanda za promenu širine kolone, FORMAT (levi klik)�COLUMN (levi klik)�WIDTH (levi klik),nakon čega dobijamo prozor u kome precizno brojevima unesemo željenu širinu:

• Aktivira se komanda,za promenu visine reda, FORMAT (levi klik)�ROW (levi klik)�HEIGHT (levi kik), nakon čega dobijamo prozor u kome precizno brojevima unesemo željenu širinu. Pored komandi za visinu i širinu primetićemo i sledeće: AutoFit Selection – prilagoñava širinu koone najširem podatku Hide – sakriva kolonu Unhide – otkriva skrivenu kolonu Standard Width – postavlja širinu kolone na standardnu vrednost.

14

FIKSIRANJE - ZAMRZAVANJE ZAGLAVLJA Kod velikih tabela otežan je pregled podataka pošto se odreñeni delovi tabele ne vide na ekranu (donji i desni deo tabele]. Ako se pomoću vertikalnog klizača spustite da bi ste videli podatke u donjem delu tabele, tada nećete videti zaglavlje. I onda ste u problemu jer ne znate nazive kolona koji su ostali u gornjem delu tabele koji sada ne vidi. Da biste izbegli ovaj problem i pregledali svaki deo tabele, a pritom videli i zaglavlje u svakom trenutku, ispoštujte sledeći postupak: • Kliknemo u prvu ćeliju u koju bismo uneli npr. brojevni podatak (ispod zaglavlja]. • U glavnom meniju kliknite na opciju Window i izaberite opciju Freeze Panes. • U gornjem levom uglu ćelije koju ste označili ukrstice se vertikalna i horizontalna linija. Sve iznad horizontale (zaglavlje] i sve levo od vertikale bice zamrznuto. Spustite se klizačem na donji deo tabele. Sada će zaglavlje stajati na istom mestu, a samo će se sadržaj tabele pomerati. Na taj način možete pribliziti delove tabele koji se ne vide, tako da doñu u vidno polje na ekranu. Na vertikalnom klizaču približavate donji deo tabele, dok na horizontalnom klizaču približavate desni deo tabele. RADNI LISTOVI

Kada otvaramo prozor Excel prvi put u novootvorenoj radnoj svesci imamo tri radna lista (Sheet 1, Sheet 2, Sheet 3) i standardno je otvoren prvi.Da bi otvorili neki drugi samo kliknemo levim tasterom miša na ime radnog lista, donji levi ugao

prozora Excel. Da bi selektovali više radnih listova treba da držeći pritisnut taster CTRL otvaramo mišem one radne listove koje želimo da selektujemo.

Da bi selektovali sve radne listove jedne radne treba da kliknemo desnim tasterom miša na ime bilo kog radnog lista i da u dobijenom meniju odaberemo opciju Select all Sheets (selektuj sve radne listove). Pri ovakvim selekcijama sve radnje koje izvršimo u jednom radnom listu automatski će se izvršiti i u svim ostalim selektovanim radnim listovima. Da bi promenili ime radnog lista treba da uradimo sledeće: 1. Otvorimo radni list kome želimo da

promenimo ime 2. Izaberemo komandu Rename na jedan od sledećih načina: • FORMAT�SHEET�RENAME • Desni klik na ime radnog lista i biramo opciju RENAME • Dvostrukim klikom na ime raadnog lista 3. Unesemo novo ime radnog lista 4. Potvrdimo sa ENTER ili kliknemo na bilo koju ćeliju radnog lista Da bi ubacili novi radni list treba da: 1. Otvorimo radni list ISPRED kog želimo da ubacimo novi radni list; 2. INSERT�WORKSHEET ili desni klik na ime otvorenog radnog lista pa u padajućem meniju biramo opciju INSERT�WORKSHEET.

15

Da bi izbrisali postojeći radni list treba da: 1. Otvorimo radni list koji želimo da izbrišemo; 2. EDIT�DELETE SHEET ili desni klik na ime radnog lista pa u padajućem meniju biramo opciju DELETE. 3. Pojaviće nam se obaveštenje da će radni list biti trajno izbrisan i mi potvrñujemo sa YES ili ako sno se predomislili kliknemo na CANCEL. Radni list možemo premestiti ili iskopirati u istu radnu svesku ili neku drugu.Da bi to uradili treba da: • Otvorimo radni list koji želimo da iskopiramo/premestimo. • EDIT�MOVE (za premeštanje) ili COPY (za kopiranje) ili desni klik na ime radnog lista pa u padajućem meniju biramo opciju MOVE ili COPY SHEET. • Dobićemo sledeći prozor:

UNOS FORMULA Osnovna namena Excela su tabelarna izračunavanja, a da bi nešto moglo da se izračuna potrebno je zadati formulu.Svaka formula mora započeti znakom = (umesto = možemo koristiti i +).Operacije koje Excel prepoznaje su sabiranje (+), oduzimanje (-), množenje (*), deljenje (/) i stepenovanje (^).Operacije se u okviru formule izvode matematičkim redooslesom uz poštovanje prioriteta operacije.Zagrade se koriste na uobičajen način. Formiranje formula najlakše je prikazati na primerima. Primer 1. U čelije A1 i B1 unešene su vrednosti 10 i 20.U ćeliji C1 treba da se ispisuje njihov zbir.

Rešenje:Obeležimo ćeliju C1 i ukucamo sledeću formulu: =A1+B1 (može i =b2+c2 jer Excel ne pravi razliku izmeñu velikih i malih slova u formuli).Kada smo uneli formulu pritisnemo ENTER.U ćeliji C1 pojaviće se rezultat sabiranja (30).Ako ponovo

obeležimo ćeliju D2 u FormulaBar-u će nam se prikazati pravi sadržaj ćelije (formula) koji možemo izmeniti ako hoćemo. Umesto ručnog unošenja adresa ćelija mogli smo i ovako:napišemo =, pa kliknemo na ćeliju B2 (njena adresase automatski ispisuje u formulu – vidimo u FormulaBar-u) pa +,

Izbor radne sveske u koju kopiramo ili premeštamo

Izbor radnog lista u izabranoj radnoj svesci ispred koga želimo da iskopiramo ili premestimo naš radni

list

Ako štikliramo ovu opciju onda se kopira radni list, a original ostaje na staroj poziciji u suprotnom ga premešta i radni list ne ostaje na staroj poziciji

Prikaz prvog jezička Pomeranje za jedno

meso ulevo ili udesno Prikaz poslednjeg jezička

16

opet kliknemo na ćeliju C2, pa ENTER.Dobijamo isto kao i pri ručnom unosu, s tim što je ovo lakši način unosa formula. Ovde je najvažnije znati da se formule vezuju za ćelije a ne na nihov sadržaj.Pa tako ako promenimo ssadržaj ćelije A1 (umesto 10 stavimo 50) u ćeliji C1 automatski će se promeniti vrednost (umesto 30 biće 60). Primer 2. U ćelije A1, B1 i C1 su unešene konkretne vrednosti:180,70,5.5.U ćeliji D1 želimo da izračunamo razliku sadržaja ćelija A1 i B1 i da potom tu razliku podelimo sa sadržajem ćelije C1. Rešenje:Formula koju treba da unesemo u obeleženu ćeliju E4 glasi: =(A1-B1)/C1 i pritisnemo ENTER.U ćeliji D1 dobićemo broj 20 kao rezultat.

Primer 3.U ćeliju A2 unet je broj 548.Želimo da u ćeliji A5 izračunamo 15% od tog broja. Rešenje:Formula glasi:=A2*15%.Znak za procenat se obavezno unosi preko tastature sa SHIFT+5.U ćeliji A5 dobijamo rezultat 82,2. POŠTUPCI ZA IZRAČUNAVANJE SUME 1. Kliknimo na polje u kome želite da bude rezultat.

2. Kliknimo na taster za sumu 3. Sa KPP obuhvatimo sve vrednosti koje Excel treba da sabere. Sve što ste želemo biće uokvireno treperavom linijom. Na kraju pritisnimo taster Enter, i u polju se pojavio rezultat MIN, MAX, AVERAGE Tri funkcije za statističko ispitivanje sadržaja neke tabele. Funkcija Min ispituje minimalnu vrednost neke selekcije. Kao prvo pravilo uvek treba kliknuti na ćeliju gde želimo rezultat. Kliknite na trouglić pored znaka ∑ ( ) i na listi odaberemo Min. Zatim selektujte oblast gde ispitujete i Enter. Funkcija Max, jasno, ispituje maksimalnu vrednost u nekoj selekciji. Na identičan način kao malopre, prvo na ćeliju gde želimo rezultat, pa na trouglić , izaberemo Max, selektujte oblast, Enter. Funkcija Average ispituje srednju ili prosečnu vrednost. Pa opet prvo klik na praznu ćeliju, pa klik na

trouglić, klik na Average, selektujemo oblast, Enter. COUNT, COUNTA, COUNTBLANK Tri funkcije koje vrše prebrojavanje u ćelijama. Funcija Count prebrojava koliko neka selekcija ima ćelija koje sadrže samo broj. Klik na praznu ćeliju, pa kliknemo na levo od formula bara ili na Insert ���� Function, u prozoru koji se pojavi treba pronaći Count. Ukoliko je nema na listi onda u padajućem meniju izabramo

Ukoliko je ćelija koja sadrži formulu

markirana, formula bar ispisuje formulu, u

ovom slučaju:D1=(A1-B1)/C1

17

Statistical. Kada pronañemo klik na Count pa OK. U prozoru koji se pojavi treba uneti oblast koju ispitujemo, tako što selektujemo blok ćelija za koje vršite prebrojavanje, i u polju ćemo uočiti kako se upisuje blok te selekcije, OK. Funkcija Counta prebrojava sve pune ćelije, bilo kakvog sadržaja. Na isti način se radi kao i funkcija Count. Funkcija Countblank prebrojava prazne ćelije. Opet na isti način sve radimo. Funkcija koja prebrojava po postavljenom uslovu. Ukoliko želimo na primer da prebrojimo koliko imate negativnih vrednosti u nekoj tabeli, onda to radimo sa funkcijom CountIF. Φ Klik na ili na Insert ���� Function, pronaći CountIf na isti način kao i kod prethodne tri funkcije. Φ Kada se otvori prozor kao na slici, u prvom polju Range treba da selektujemo oblast u kojoj ispitujete funkciju. Φ U drugom polju unosimo uslov po kom prebrojavamo (Primer. <0 - za negativne vrednosti) Φ OK. SUMIF Ova funkcija vrši uslovno sabiranje brojeva u nekoj selekciji. Primera radi ukoliko u nekoj tabeli želimo da saberemo samo pojedinosti, a da ne izvlačimo sami već po nekom kriterijumu sam računar pomoću funkcije sumif. klik na i pronañemo funkciju SumIf pa OK. u prozoru kao sa slike desno, u prvom polju Range, treba da selektujemo oblast za koju će da se postavi uslov u polju Criteria se postavlja uslov na osnovu kog se vrši sabiranje a u trećem polju, Sum_Range, opciono, definisati oblast vrednosti koje se sabiraju. FUNKCIJA IF Funkcija koja nam u potpunosti kontroliše uslove koje mi postavljamo, da li slovne ili numeričke.

Primera radi, možete postaviti ispitivanje stanja u nekoj ćeliji tako da ukoliko se prelazi donja granica, postavlja se napomena, i tome sl. Ova funkcija se najčešće koristi u Excel-u, da li sama za sebe ili u kombinaciji sa drugim funkcijama. klik na i u prozoru pronañemo funkciju If. polje Logical _test traži da mu se upiše uslov koji se ispituje (primer: D5<10)

Value_if_true – ako je iskaz tačan, tj. ako je uslov ispunjen onda ... Treba uneti šta će dalje da se radi (primer: „NABAVI“) Value_if_false – ako se uslov ne ispunjava... Treba uneti šta će da se radi ako se uslov ne ispunjava. (primer: „DOBRO“) Ukoliko želimo uslov u uslovu, onda treba sami peške da upišemo funkciju u poslednjem polju.Ovo je princip dvostrukog uslova.

18

RELATIVNE I APSOLUTNE ADRESE

Primer 1.U ćelije B2 do B5 i C2 do C5 unešene su konkretne vrednosti.U ćeliji D2 želimo da izvršimo sabiranje ćelija B2 i C2, u ćeliji D3 želimo da izvršimo sabiranje ćelija B3 i C3 i tako redom. Rešenje:Da ne bi ručno unosili formule u sve ćelije kolone D onda ćemo primeniti kraći i lakši način, a to je da unesemo formulu samo u ćeliju D2 (=B2+C2) i da onda njen sadržaj iskopiramo na ostale ćelije D3, D4, D5.U ćeliji D3 ćemo dobiti formulu =B3+C3, u ćleiji D4 ćemo dobiti formulu =B4+C4 i tako redom.Excel je u ovom slučaju pametno pretpostavio našu želju i samostalno menjao adrese

ćelija u formuli prilikom kopiranja.Ovde se Excel rukovodio relativnim adresama ćelija.

Primer 2.U ćelije B2 do B5 i B7 unešene su konkretne vrednosti.U ćeliji C2 želimo da dobijemo proizvod B2 i B7, u ćeliji C3 želimo da dobijemo proizvod B3 i B7 i tako redom. Rešenje:Ako u ćeliju C2 unesemo formulu =B2*B7 i iskopiramo je na sve ostale ćelije od C3 do C5 dobićemo samo tačan rezultat u ćeliji C2, a u svim ostalim dobićemo NULU.Zašto?Zato što se Excel vodi principom relattivnih adresa kao u prošlom primeru i

pretpostavio je da mi želimo da pomnožimo B2 sa B7, B3 sa B7 i tako redom.A mi smo ustvari želeli da svaku ćeliju od B2 do B5 pomnožimo sa B7.Pravo rešenje ovog primera je sledeća formula koja treba da se unese u C2: =B2*$B$7.Ovo znači da smo ćeliji B7 dodelili apsolutnu adresu tako čto smo stavili znak za dolar (uneti ovaj znak obavezno sa tastature SHIFT +4).Zatim iskopiramo sadržaj ćelije C2 u ćelije C3 do C5 i videćemo da je formula u C3:=B3*$B$7 i tako redom.Postavljanje apsolutne adrese ćelije vrši se i klikom na ćeliju pa pritisnuti taster F4. Znači apsolutnu adresu koristimo kada želimo da se u formuli stalno pozivamo na sadržaj iste ćelije i ne želimo da se prilikom kopiranja ili premeštanja ta adresa menja. NAPOMENA:Ukoliko se u ćeliji pojavi izraz #NAME, #DIV/0 ili #REF! obratiti pažnju na tačnost formule.

19

OBLIKOVANJE – FORMATIRANJE Kada aktiviramo komandu FORMAT�CELLS dobijamo prozor sa šest kartica.Objasnićemo tri:Number, Alignment,Border.Kartica Font služi za promenitipa, oblika, veličine, debljine slova i već smo u Wordu naučili kako tu karticu koristimo.U kartici Patterns odreñujemo boju pozadine ćelije.Kartica Number namomogućava da prikažemo: Brojeve u formi u kojoj želimo (Number:Decimal places – odredimo broj decimala, Use

1000 Separator (,) – postavlja zarez na svako treće mesto (5,000,000), Negative numbers – način ispisa negativnih brojeva); Valute (Currency) (možemo u polju Symbol uneti ozanku valute); Datume (Date); Vremena (Time); Tekst (Text) Percentage (Procenat) Primer:Ukoliko smo formatirali ćeliju tako da broj decimalnih mesta bude 2, i potvrdili Use 1000 Separator, kada unesemo naprimer broj 5000000 i pritisnemo ENTER, Excel će taj broj napisati u obliku 5,000,000.00

netačna formula

20

Opcija Horizontal – poravnjava sadržaj ćelije po horizontali i ima sledeće podopcije:General – tekst se automatski poravnjava levo a brojevi desno, Left – levo poravnjanj, Center – centriranje sadržaja, Right – desno poravnjanje, Justify – poravnava sadržaj i levo i desno, Center Across Selection – u slučaju selektovanja više ćelija spaja ih u jednu i automatski centrira sadržaj. Opcija Vertical – poravnava sadržaj ćelije po horizontali Odreñivanje da sadržaj ćelije bude pod odreñenim uglom (proizvoljno – povlačenje linije Text ili zadavanjem stepena iskošenosti u Degrees.

Vertikalno ispisivanje teksta

Biranje tipa okvirne linije

None – skidanje okvira ako postoji; Outline – postavlja okvirnu liniju oko ćelije ili selektovane grupe ćelija; Inside – postavlja unutrašnje linije izmeñu ćelija u selektovanoj grupi ćelija.

U ovom prozoru vidimo trenutno stanje i promene, a pomoću ikonica sa leve i donje strane možemo pojedinačno postavljati i skidati odreñene okvirne linije ili precrtati sadržaj ćelije.

Izbor boje linije

prelamanje teksta

spajanje ćelija

21

FORMIRANJE GRAFIKONA Formiranje grafikona najlakše je objasniti na primeru.Da bi napravili neki grafikon moramo pre toga imati formiranu tabelu na osnovu čijih podataka će mo i formirati grafikon.Znači bez tabele nema ni grafikona.Bitno je da nakon formiranja grafikona ako izmenimo bilo koji podatak u tabeli i izgled grafikona biće automatski izmenjen.

Primer:Data je tabela koja prikazuje broj prodatih automobila u zavisnosti od modela.Za ovu tabelu treba napraviti grafikon. Rešenje:Postoji više tipovagrafikona, ali mi ćemo za ovu tabelu izabrati grafikon tipa PIE ili prevedeno grafikon PITA.To ćemo uraditi u sledećih nekoliko koraka:

KORAK 1: Selektujemo tabelu od koje želimo da napravimo grafikon, tj. u našem slučaju selektujemo sve ćelije od B4 do C9.Zatim aktiviramo komandu INSERT����CHART (ili na liniji sa alatima izaberemo ikonicu prikazanu u obliku grafikona).CHART inače znači grafikon.Posle ove komande dobijamo sledeći prozor: U ovom prozoru biramo tip grafikona, tako što kliknemo levim tasterom miša na neki od tipova iz spiska ponuñenog sa leve strane (u našem slučaju kliknućemo na tip PIE), automatski će nam se u prozoru Chart sub-type pojaviti sličice sa mogućim izgledima tog tipa grafikona.Mi će mo izabrati sliku 2.Klikom na NEXT prelazimo na sledeći korak.

Bojenje ćelija

22

KORAK 2: Dobijamo sledeći prozor: U kartici Data Range možemo da vidimo koju smo oblast selektovali za grafikon i eventualno da je promenimo ako nam ne odgovara (šta smo selektovali vidimo u opciji Data Range gde su nam ispisane adrese selektovane ćelije).Možemo da izaberemo i način čitanja podataka iz tabele i to opcijom SERIES.Column – čitanje po kolonama, Row – čitanje po redovima.Najlakše je odabrati jednu opciju pa drugu i videti kako nam se menja prikaz u prozoru iznad, i izabrati koji nam način čitanja više odgovara.Biramo SERIES/Columns

U kartici SERIES vidimo tačan prikaz kako su podaci čitani iz tabele.Klikom na polje Add možemo dodati nove podatke koji će ući u grafikon, a u polju Remove možemo uklonitii deo podataka.

Da bi prešli na sledeći korak moramo kliknuti na NEXT. KORAK 3:

U kartici Titles u opciji Chart Title upisujemo naziv za naš grafikon ili jednostavno prihvatamo onaj naziv koji nam je automatski predložen.Mi ćemo prihvatiti naslov.Opcije ispod ove su neaktivne jer nam tip grafikona nema X i Y osu, ali kada bi izabrali grafikon koji ih ima, onda bi njima mogli da dodelimo odgovarajuće nazive.

23

kartici Legend biramo da li ćemo da prikažemo ili ne legendu vezanu za grafikon.Ako želimo da prikažemo legendu smo štikliramo opciju Show Legend.U opciji Placement odreñujemo položaj legende u odnosu na dijgram (Bottom – ispod grafikona, Corner – u uglu, Top – iznad grafikona, Right – s desne strane grafikona i Left – s leve strane grafikona).Mi ćemo izabrati opciju Right.

U kartici Data Labels odreñujemo da li ćemo imati, koje ćemmo imati natpise pored

grafikona (Show value – prikazuje vrednosti za svaki deo grafikona, Show Percent – prikazuje procentualnu vrednost za svaki deo grafikona, Show label – prikazuje naziv svakog dela grafikona, Show label and percent – prikazuje naziv i procentualnu vrednost).Mi ćemo izabrati opciju Show label and percent.

Klikom na NEXT prelazimo na sledeći poslednji korak. KORAK 4:

Ovde biramo lokaciju grafikona.Ako želimo da grafikon bude u istom radnom listu kao i tabela biramo predloženu opciju, ako želimo da postavimo grafikon u poseban radni list, biramo opciju As new sheet – u toj opcijipišemo ime radnog lista gde želimo da umetnemo grafikon.Mi

ćemo prihvatamo predloženu opciju.

24

Vidimo da nam je ovde NEXT neaktivno, a to znači da nemamo više koraka u pravljenju grafikona i zato kiknemo na Finish.Nakon toga u radnom listu će nam se pojaviti grafikon sa svim definisanim karakteristikama koji u našem primeru izgleda ovako.

Pored grafikon aće nam se pojaviti automatski i linija sa alatima koja nam služi za formatiranje grafikona, ako nam se prikaz na sviña (ako se ova linija ne pojavi automatski mi je umećemo aktiviranjem naredbe View /Toolbars /Chart).Linija sa alatima izgleda ovako:

Levim klikom na bilo koji obeleženi deo grafikona (imenovani na slici gore), pojavljuje se odgovarajuća kartica iz nekog od prethodno navedenih koraka za formiranje grafikona.Tako možemo i naknadno da izvršimo izmene u pojedinim delovima grafikona. Grafikon tipa PIE možemo prikazati i rastavljen na delove.To vršimo tako što selektujemo ceo grafikon u obliku Pite, a zatim samo kliknemo levim tasterom miša na deo koji želimo da izvučemo.Željeni deo će se uokviriti crnim kvadratićima, a mi ćemo ne puštajući levi taster miša izvući deo koliko želimo. Sem što možemo izvući deo po deo Pite možemo i rastaviti i sastaviti celu Pitu, tako što ćemo kliknuti levim tasterom miša na nju i ne puštajući levi taster povući na jednu stranu.Pita se rastavlja na delove.Ako želimo da sastavimo pitu izvršimo levi klik i ne puštajući levi taster povučemo Pitu ka centru. Ako izvršimo desni klik na grafikon dobićemo meni u kome ćemo izabrati prvu opciju Format u čijim karticama Patterns i Font biramo boje i linije za uokviravanje pojedinih delova grafikona kao i oblik i veličinu slova za ispis naslova ili legende.

PRODATO

Audi

12%

Jugo

32%

Mercedes

11%

golf

19%

Mazda

26% Audi

Jugo

Mercedes

golf

Mazda

25

26

PODEŠAVANJE KARAKTERISTIKA RADNOG LISTA (VELIČINA PAPIRA, MARGINE, ORJENTACIJA PAPIRA, HEADER I FOOTER) Ove radnje su veoma slične sa Wordom.Da bi podesili sve u naslovu navedene karakteristike aktiviramo komandu FILE�PAGE SETUP i dobijamo prozor sa četiri kartice čije ćemo osobine ukratko objasniti, ali vam je sve uglavnom poznato iz Worda.

Odreñivanje orjentacije papira (Portrait – uspravan ili Landscape – vodoravan) Podešavanje razmere radnog lista za štampu (ako želimo da radni list prilikom štampanja bude duplo manji podesićemo na 50 %)

Automatsko uklapanje radnog lista na željeni broj strana po širini i visini (npr.želimoda radni list bude odštampan na jednoj strani - - kao što je podešeno na slici)

Biranje formata papira

Odreñivanje udaljenosti od gornje, donje, leve, desne margine i udaljenost zaglavlja i podnožja – isto kao u Wordu

Horizontal – sadržaj radnog lista centrira po širini papira; Vertical – sadržaj radnog lista centrira po visini papira.

27

Ovom komandom zaglavlje/podnožje se deli na tri dela:levi, centralni, desni.Da bi se podaci uneli treba postaviti trepteći kursor u neki od delova i pritiskom na neku od ponuñenih sličica uneti sadržaj.

U ovoj opciji možemo uneti gotova zaglavlja i podnožja. None – ništa, Page 1 – unosi broj strane, Page 1 of? – broj strane od ukupnog broja strana (npr.Page 2 of 9), Confidential,9/20/03,Page 1 – poverljivo, datum , broj strane,

Custom header/footer – služi za samostalno popunjavanje sadržaja zaglavlja i podnožja.Na slici ispod biće objašnjen sadržaj prozora koji se dobija klikom na ovu opciju.

Možemo uneti tekst po želji, ovde odreñujemo font, oblik i veličinu slova

Broj strane Ukupan broj strana

Datum i vreme

Ime fajla

28

PODEŠAVANJE STRANICA PRI ŠTAMPI Pravljenje zaglavlja na više strana Ako je tabela velika tako da ne može po dužini da stane na jednu stranicu papira, tada jedan njen deo prelazi na drugu stranicu. Taj drugi deo tabele nema zaglavlje, pa je tako teže pratiti podatke u tabeli. Ocigledno je da se u ovakvom slučaju javlja potreba postavljanja zaglavlja na svakoj odštampanoj stranici, istog onakvog kakvo je i na prvoj. Uradićete to na sledeći način: • U glavnom meniju izaberite opciju File, zatim u padajućem meniju koji se pojavio izaberite Page Set Up, i u prozoru koji se pojavio kliknite na karticu Sheet. • Na delu Rows to repeat at top kliknite na crveni taster na kraju tog pravougaonika (taster sa crvenom oznakom]. Uradite KPP preko brojeva redova u kojima se nalazi

zaglavlje (brojevi u sivoj oblasti na levoj ivici ekrana], tako da ti redovi budu uokvireni isprekidanom linijom. • Potom dva puta (jedan za drugim] pritisnite taster Enter sa tastature. Da bi ste proverili da li je zaglavlje napravljeno na svakoj strani zasebno, u glavnom meniju izaberite opciju File, zatim u padajućem meniju koji se pojavio izaberite Print Preview, a zatim kliknite na taster Next (sledeća stranica], ili Previous (prethodna stranica). U prozoru File - Page Setup na kartici Sheet imamo opciju štampanja mreže – Gridlines, koja omogućuje da se

štampa mreža sa papira iako je niste nacrtali Prilikom štampanja tabele mogu se štampati i oznake kolona i redova pomoću sledeće komande File / Page Setup na kartici Sheet čekiramo opciju Row and column headings.

29

PREGLED LISTA PRE ŠTAMPE File- Print Prewiev mogućnost pregleda tabele pre štampanja.

podešavanje zoom-a

štampa

podešavanje i margine

30

ŠTAMPANJE U EXCELU Brzo štampanje jednog primerka aktivnog dokumenta postiže se pritiskom na taster Print na paleti sa alatima.Proces štampanja može se pratiti na statusnoj liniji (pored sata pojavljuje se mala ikonica štampača). Izborom komande File/Print otvara se dijalog prozor Print u kome mogu da se podese opcije štampanja, veoma slično kao i u Word-u.Mada treba napomenuti opcije, u okviru dela šta štampati (Print what):

• Selection – selektovan (obeležen) skup ćelija

• Active Sheet(s) – aktivan radni list

• Entire Workbook – aktivnu radnu svesku sa svim radnim

listovima

• Broj kopija

Štampanje u datoteku (fajl)