Milan Popovi

EVROPA-ANTOANETABalkanska postmoderna VI

Milan Popovi

EVROPA-ANTOANETABalkanska postmoderna VI

Sadr aj

EVROPA-ANTOANETABalkanska postmoderna VI

Predgovor

Prvi deoAnalize

Ars Humana: novi humanizam protiv novog varvarstva na pragu tre eg milenijumaGra anska hrabrost ovde i danas

Havijerov performansTajkunica

Drugi deoKomentari

Evropa-AntoanetaDva fantoma

Opasna stankaBol

ApokalipsaDrugi talas

Va ingtonski konsenzusIzvori neslobode

Beplerova vremenaFascinacija

ReplikaStratifikacija

Mala dvorska ekonomijaZapis

Ogledalo crnogorskoNije isto

BurleskoniDekameron

CinizamMisterija

Na a posthumana sada njostAdresaIncident

DezorijentacijaIsto

Preobra ajPretpostavka nevinosti

Konkurs za mr ndajzereBelle epoque: dogma progresa

Mehanizam ispadanja

Rus(al)ofilijaVe ina

LegitimacijaKorupcija plus

Na linijiArs Humana

Persona non grataFantom budu nosti

Kao dva pregrejana konverteraCrkva-dr avaPravo pitanje

vr iva iJamajkaVo stvo

Suvi ni ljudiVenecijanciKvintesenca

Evropa-Aparthejd

PriloziO autoru

Table Of Contents

PredgovorNakon argona periferije iz 1994, Posle hladnog rata iz 1996, Politi kog aparthejda iz1997, Crnogorske alternative iz 2000, i Globalne pra ine iz 2004, Evropa-Antoaneta jeesti i, kako trenutno izgleda, zbog iscrpljivanja predmeta, verovatno, poslednji zbornik

tekstova, posve enih dugoj (i predugoj) «balkanskoj postmoderni», toj prvoj inajzna ajnijoj posthladnoratovskoj krizi i turbulenciji.

Tekstovi o kojima je re , tematski su krajnje raznovrsni i razu eni. Ono, me utim, to sveove tekstove, uprkos svoj njihovoj raznovrsnosti i razu enosti, povezuje u jednu celinu,to je, prvo, dramsko jedinstvo samog predmeta, Balkana posle hladnog rata, koje karakterceline na kraju daje ak i onim doga ajima i procesima koji su u po etku izgledali sasvimnepovezano, i, drugo, metododolo ko jedinstvo teorije svetskog sistema, kriti ke ialternativne interpretacije savremenog dru tva i sveta ameri kog sociologa ImanuelaVolerstina, koju autor, i u ovom, estom, kao i u svih prethodnih pet zbornika, sistematskiprimenjuje na svoj predmet.

Evropa-Antoaneta ima dva dela. Prvi deo sadr i etiri analize: rad Ars Humana,predstavljen na kongresu Me unarodne lige humanista «Humanizam, mir, iglobalizacija», koji je odr an u Dubrovniku, 23-26. oktobra 2005; esej Gra anskahrabrost, napisan za zbornik Svetlane Broz iz Sarajeva, koji iz tampe treba da iza e dokraja 2006; tekst Havijerov performans, objavljen u decembarskom broju hrvatskogizdanja Le mond diplomatique za 2005; i tekst Tajkunica, objavljen 20. januara 2006. ucrnogorskom nezavisnom nedeljniku Monitor. Drugi deo sadr i etrdesetosam komentaraobjavljivanih od po etka 2004. do kraja 2005. u kolumni «Globalna pra ina» (po pravilusvake druge subote) u dodatku za kulturu «Art» podgori kog dnevnika Vijesti. Po to je toza ovu vrstu tekstova zna ajno, radi lak eg pra enja komentara, odmah ispododgovaraju eg naslova odnosno podnaslova, u knjizi je nazna en i ta an datum njegovogprvobitnog pojavljivanja.

Milan PopoviPodgorica, 17. decembar 2005.

Prvi deo

Analize

Ars HumanaNovi humanizam protiv novog varvarstva na pragu tre eg milenijuma

Tri glavna pitanja na pragu XXI veka jesu: 1. Pitanje osnovne orijentacije u istorijskomvremenu i prostoru; 2. Pitanje glavnih izvora i aktera novog varvarstva; i 3. Pitanje novoghumanizma kao alternative novom varvarstvu. U kratkom tekstu koji sledi iznose se samoglavni elementi za odgovor na ova tri pitanja.

1. Orijentacija

Vladaju a dogma progresa je la na i opasna. Nasuprot ovoj dogmi, kriti ka dru tvenanauka, pored ostalih i sociologija Pitirima Sorokina, i sociologija, teorija i analizasvetskog sistema Imanuela Volerstina, jasno ukazuju na to da se na aktuelnipolumilenijumski istorijski sistem, savremeni svetski sistem ili svetski kapitalisti kisistem, nalazi u fazi istorijskog opadanja. U vremenu koje je pred nama sledi istorijskikraj ovog i ra anje nekog novog istorijskog sistema. Koji mo e biti bolji ali i lo iji odsvog prethodnika. Ergo, budu i progres je mogu ali ne i neizbe an, zadat ali ne i dat.Prvi korak u pravcu ovog i ovakvog, budu eg i mogu eg progresa, jeste napu tanjevladaju e, neoliberalne, neokonzervativne i neodarvinisti ke dogme o neizbe nosti ineograni enosti daljeg irenja, odnosno progresa, jednog ve ostarelog i iscrpljenogistorijskog sistema. Treba dobro uo iti: vladaju a dogma la nog progresa jekontraproduktivna. Svojim iluzijama, dezorijentacijama i egoizmima, naime, onanajdirektnije radi protiv onog drugog, stvarnog, budu eg i mogu eg progresa.

Gre ka dogme progresa, u logici se kvalifikuje kao gre ka pars pro toto: jedan konkretni,ali ve skoro prohujali istorijski progres, jednog konkretnog, ali ve skoro prohujalogistorijskog sistema, kao samo jednog i prolaznog dela ukupnog istorijskog razvitka,pogre no se ekstrapolira i prikazuje kao istorijski progres uop te. Su tinski identi nulogi ku gre ku, odnosno gre ku pars pro toto, vladaju a dogmatika i politika, ini i kadaje re o orijentaciji u svetskom prostoru: ovde je njena dezorijentacija, implicitno ilieksplicitno, ali uvek tvrdokorno, zapadnocentri na. A ukoliko je humani opstanak naovoj planeti ikada bio planetaran, a ne zapadnocentri an, ili partikularan u bilo komdrugom smislu, onda je to upravo danas. Zbog toga je i dogma zapadnocentrizma, bakao i dogma progresa, la na i opasna.

Iz monumentalne kvantitativne i kvalitativne studije dvadeset-pet vekova «gr ko-rimske izapadne kulture» (Sorokin, 2002), mogli smo da nau imo jo najmanje jednu kapitalnustvar. Da se u istoriji nikada ne de ava ni ista promena ni isto ponavljanje, nego uvek isamo neka vrsta slo ene i specifi ne kombinacije ponavljanja i promene. Ili, jokonkretnije i preciznije: da se u onih dvadesetpet vekova ne mo e uo iti ni jedan isti iceloviti dinami ki obrazac, naime, ni isti, neprekinuti, dvadesetpetovekovni sekularnitrend rasta i progresa, ni isti i pravilni obrazac ovakvog ili onakvog cikli nogponavljanja, nego samo nekoliko polumilenijumskih istorijskih sistema, sa njihovimodgovaraju im, unutra njim, sekularno-cikli nim dinamikama, istorijski ograni enimprogresima i opadanjima, kao nekoliko parabola, koje su, opet, me usobno razdvojeneodgovaraju im (polu)haoti nim interregnumima, ispunjenim velikim strahovima,

neredima i nasiljima od po nekoliko decenija ili vekova. U ovom momentu, to tako epokazuje Sorokinova studija, mi, ove anstvo, nalazimo se na samom pragu odnosnopo etku jednog ovakvog velikog istorijskog interregnuma. Treba li to uop te re i: odkvaliteta na e osnovne orijentacije u istorijskom vremenu i prostoru, pored ostalog,zna ajno zavisi i koliko dugo e ovaj negativni interregnum potrajati.

U ovom velikom, sorokinovskom, vi emilenijumskom istorijskom kompleksu, mo e dase napravi i jedna velika, megaistorijska analogija, ona izme u tri velike pozne epohe:pozne antike, poznog srednjovekovlja, i pozne moderne. Pri tome, za nas, ljude poznemoderne, jednako veliki zna aj imaju sli nosti, kao i razlike izme u ove tri velike poznesekvence. Glavne sli nosti proizilaze iz poznosti kao takve: iscrpljenost, slabljenje,opadanje, zatim strah, nered, nasilje, najzad i potreba pove ane pa nje, «staranja o sebi»,kako su to, prema «arheolo kim» rekonstrukcijama Mi ela Fukoa, prvi formulisali jostari u poznoj antici (Fuko, 2003). Glavna razlika proizilazi iz prete eg nesklada izme unespornog dvadesetpetovekovnog nau no-tehni kog progresa, na jednoj, i nepostoje egili nedovoljnog humanog progresa, na drugoj strani: usled ovog opasnog nesklada,ove anstvo, pa i njegovi suprotstavljeni delovi, po prvi put raspola e apsolutnim

oru jem, koje mo e vi estruko da razori ili degradira celokupnu planetu, ivot i vrstu.Poznoanti ko «staranje o sebi», ars humana na eg vremena, zbog toga, vi e nijeograni eno samo na du e ili kra e trajanje onog interregnuma, nego se odnosi i na samopstanak u naju em smislu re i.

2. Akteri

I u odgovoru na drugo glavno pitanje na eg vremena, pitanje glavnih izvora i akteranovog varvarstva, vladaju a dogmatika i pragmatika ini logi ku gre ku pars pro toto.Kao jedini izvor, odnosno jedine aktere, novog, poznomodernog varvarstva, ona navoditerorizam, odnosno teroriste, te autoritarne vladare sa periferije svetskog sistema uop te,Osamu bin Ladena, Sadama Huseina, Slobodana Milo evi a, i sli ne. A ovi su samo vrhledenog brega (dve jedanaestine ovog brega koje plutaju i koje se vide iznad povr ine).Devet jedanaestina ovog brega ispod je povr ine i o njima vladaju a politika ili uop te negovori ili govori sasvim ideolo ki, izokrenuto, nerealno. Sa razlogom. Najve i deo ovihdevet jedanaestina, ine otu ene, nekontrolisane, «maligne» komponente samihvladaju ih centara svetskog sistema: najpre «neoliberalizam», koji je, zapravo, samoideolo ka maska, iza koje se krije liberalizmu sasvim suprotna realnost neodarvinisti kih(ultra)monopola, (mega)korporacija, (super)kartela, te koji je, kao takav, i glavni izvorsramne i opasne pandemije globalnog siroma tva, nasilja i terora, to se nezaustavljivoiri savremenim svetom; a zatim i neokolonijalizam, neoimperijalizam i neomilitarizam,

koji se, u stvari, samo nadovezuju na dubinske komponente «neoliberalizma».

Spoj opisanih devet i dve jedanaestine varvarstva odnosno varvarizacije na eg vremena,njegovih nevidljivih (ili manje vidljivih) centralnih i vidljivih perifernih komponenti,sredinom poslednje decenije XX veka, na negativnom iskustvu postjugoslovenskihzemalja, posebno na tragi nom iskustvu BiH, najbolje je rasvetlio slovena ki sociologToma Mastnak, kada je ova iskustva dubinski skenirao i dijagnosticirao kao «unholyalliance», profanu ili ak sramnu alijansu izme u liberalnih vlada Zapada, posebno EU,

na jednoj, i balkanskih neofa ista, posebno onih Slobodana Milo evi a, na drugoj strani(Mastnak, 1996). Posle 11. septembra 2001, ova alijansa samo je pro irena,globalizovana i modifikovana: balkanski neofa isti sada su islamski teroristi, a unutarvladaju e zapadne alijanse, nesporno vo stvo, inicijativu i mo , sada je preuzela«neoliberalna», zapravo neoimperijalna i neomilitaristi ka administracija D ord a Bu aMla eg u SAD. Na ovaj dubinski spoj, alijansu, mislio je i Imanuel Volerstin, kada je,godinu dana nakon teroristi kog napada na Njujork i Va ington, ovako naslovio jedansvoj kratki komentar: «George W. Bush, Principal Agent of Osama bin Laden»(Wallerstein, 2002).

O akterima, jo samo dve kratke napomene. Prva, o pravoj prirodi njihovesuperkompleksne i superdinami ne veze: mada u ovoj vezi ima elemenata i zavere igre ke, to dominantno, ipak, nije ni zavera, ni gre ka, nego je dominatno «hemija»,prete no spontana, haoti na i turbulentna posthladnoratovska promena, konfiguracija irekonfiguracija odgovaraju ih elemenata, zasnovana na me usobnom privla enju,odbijanju ili indiferentnosti, njihovih politi kih «valenci» odnosno interesa (u ovomsmislu valja shvatiti, to jest interpretirati, korigovati i dopuniti, i «alijansu» Toma aMastnaka, odnosno «agenturu» Imanuela Volerstina). I druga, o komparativnoj sli nosti irazlici izme u vladaju ih politika i snaga SAD i EU (dva glavna aktera na zapadnoj straniglobalne alijanse novog varvarstva): prve reakcije EU, odmah nakon jedanaestogseptembra 2001, a posebno odmah nakon po etka Drugog zalivskog rata 2003, budile suizvesnu nadu u alternativnost ovog aktera, ali je kasniji tok jasno pokazao da on za ovualternativnost, makar u ovom trenutku, nije imao dovoljno kapaciteta, tako da se, ispodsamodopadljive ideolo ke retorike «evro-atlantskih integracija», veoma brzo po elo dauspostavlja staro-novo bratstvo dominantnog «neoliberalnog», zapravo neoimperijalnog ineomilitaristi kog Zapada.

3. Alternativa

Humana alternativa nikada nije bila zna ajnija, ali nikada ni u lo ijem stanju nego to jedanas, na pragu tre eg milenijuma. Mo da malo pregrubo, ali, u tom pogledu, ipak bimogla da se napravi istorijska paralela odnosno analogija sa ludisti kom alternativom spo etka XIX veka. Samo to je tada u pitanju bila sudbina industrijskog Zapada, a danassudbina itavog sveta. Pri tome, nije se te ko slo iti ni sa Rastkom Mo nikom, koji isti e,kako glavni problem ove alternative danas, i nije toliko u nedostatku samih ideja, znanja iekspertiza, koliko u nedostatku odgovaraju ih politika, politizacija i mobilizacija(Mo nik, 2005).

Dve glavne pretpostavke za izgradnju ovih politika, politizacija i mobilizacija danas, jesutolerancija i imaginacija. A glavna pretpostavka ovih pretpostavki jeste samokritika. I tosamokritika humane alternative, odnosno starog humanizma, u jednom irem i dubljem,multimilenijumskom i globalnom, a ne u uobi ajenom i konvencionalnom smislu te re i.U ovoj i ovakvoj samokritici, sredi nje mesto ima samokritika odnosno prevladavanjestare dogme progresa (kao i njoj bliske, zapravo blizana ke dogme apokalipse), a unutarove, opet, samokritika odnosno napu tanje dogmatske progresivisti ke ideje koja je starojalternativi nanela najvi e tete, one, naime, po kojoj je svaka alternativa vladaju em

sistemu, po nekom automatizmu, navodno, pozitivna odnosno progresivna. Ukoliko nasje kratki ali opaki XX vek i emu nau io, onda je to upravo to: da ovakvog automatizma,zapravo, nema. Odgovornost humane alternative, najpre za sebe i sopstveno delo, a zatimi za humani opstanak i razvoj itavog sveta, utoliko je autonomnija i ve a.

Me usobna uslovljenost ide ovim redom: bez tolerancije (i samokritike) nemadeblokiranja, bez deblokiranja nema (ili je veoma ote ana) imaginacije, bez imaginacijenema izgradnje pozitivne i humane alternative. Pozitivna i humana alternativa novom,poznomodernom varvarstvu, esto je na dohvat ruke, ali se bez ostvarenja ovihme usobno uslovljenih pretpostavki, a posebno bez ove poslednje (imaginacije), ne mo erealizovati. Na e, poznomoderno vreme, vreme je ote ale kompleksnosti, ambivalencije ikontradikcije, i zbog toga vreme pove ane neizvesnosti i preokretanja. Da li e se, pritome, iz ove i ovakve kompleksnosti, preokrenuti i iza i na zlo ili na dobro, to zavisikako od globalnog odnosa snaga, tako i od imaginacije (koja je i sama uslovljena).Primera radi, nau no-tehni ka, informati ka revolucija, na po etku XXI veka,omogu ava kako «neoliberalnu» anti-utopiju «dru tva pune nezaposlenosti», tako ihumanu alternativu «dru tva pune zaposlenosti». to je danas na a realnost mnogo bli amra noj «neoliberalnoj» anti-utopiji, stvar je i aktuelnog (nepovoljnog) odnosa snaga, iaktuelnog nedostatka imaginacije, kao to e od ovih istih faktora, jednako, zavisiti i daljirazvoj odnosno realnost u budu nosti koja je pred nama.

Otkri e apsolutnog oru ja, koje je, po prvi put od kada je sveta i veka, omogu ilo totalnosamouni tenje, obavezuje na temeljno preispitivanje svih glavnih koncepata ljudskeegzistencije. Takav je i koncept ljudskog opstanka, te koncept ljudske inteligencije, kojije s ovim u vezi. U polemici sa starim socijaldarvinisti kim «Survival of the Fittest»(«Opstankom Najsposobnijih»), Potencijalna Apokalipsa pita i upozorava: «Fit forWhat?» («Sposoban Za ta?») Ars humana, sposobnost, ve tina, umetnost humanogopstanka, danas je istovremeno i sposobnost, ve tina, umetnost opstanka uop te. Po prviput u ljudskoj istoriji, u primordijalnoj dimenziji opstanka, materija i duh, materijalizam ihumanizam, neposredno se poklapaju. Ali za ovo vi e nije dovoljna samo ona stara,parcijalna, logi ka inteligencija (IQ), neophodna je nova, sinteti ka, duhovnainteligencija (SQ), inteligencija koja u sebi, pored stare inteligencije, obuhvata jo i nove,humane emocije i imaginacije (Kuli , 2004). Za odbranu ljudske vrste, pa i za odbranusamog njenog imena, homo sapiens sapiens-a, neophodan je novi odnosno «newsurvivalism». Iz mraka pozne moderne, koji je ve polako, i opasno, po eo da pada, nasvetlo novog dana, novog humanizma i nove renesanse, mo e da se iza e samo putemove velike istorijske i duhovne rekonceptualizacije, iluminacije i imaginacije.

Literatura

Fuko, Mi el (2003). Hermeneutika subjekta [L'hermeneutique du sujet]. Predavanja naKole de Frans (1981-82). Novi Sad: Svetovi.

Fukujama, Frensis (1997). Kraj istorije i poslednji ovek [The End of History and theLast Man]. Podgorica: CID.

Fukujama, Frensis (2003). Na a posthumana budu nost [Our Posthuman Future].Podgorica: CID.

Huntington, Samuel P. (1998). The Clash of Civilizations and the Remaking of WordOrder. London: Touchstone.

Kuli , Slavko (2004). Neoliberalizam kao socijaldarvinizam. Rat za dominaciju ili zabolji svijet. Zagreb: Prometej.

Mastnak, Toma (1996). «Fascist, Liberals, and Anti-Nationalism,» in R. Capland and J.Faffer, Editors, Europe's New Nationalism. New York/Oxford: Oxford University Press,pp. 59-74.

Mo nik, Rastko (2005). «Lijeve politi ke ideje su od presudne va nosti za budu nostovje anstva,» Intervju (Sne ana Popovi -Ra natovi ), Gra anin, CRNVO, Podgorica,

Godina VII, Broj 36, Mart 2005, strana 4-8.

Nietzsche, Friedrich (1988). Volja za mo . Poku aj prevrednovanja svih vrijednosti.Zagreb: Mladost.

Popovi , Milan (2005). Dinamika ni tavila: sociologija neslobode. Zagreb: Durieux;Cetinje: Otvoreni kulturni forum.

Popovi , Milan (2004). «Mutacija: ideolo ki aspekt,» u Globalna pra ina. Podgorica:Vijesti, strana 11-34.

Popovi , Milan (2002). «The Post-Cold War Balkan Chaos and New Ideological Order,»in Montengrin Mirror: Polity in Turmoil (1991-2001). Podgorica: Nansen DialogueCentre, pp.177-193.

Sloterdajk, Peter (2001). U istom amcu. Beograd: Beogradski krug.

Sorokin, Pitirim (2002). Dru tvena i kulturna dinamika [Social and Cultural Dynamics].Podgorica: CID; Beograd: Slu beni list.

Stiglic, D ozef E. (2002). Protivre nosti globalizacije [Globalization and itsDiscontents]. Beograd: SMB-x.

Volerstin, Imanuel (2004). Opadanje ameri ke mo i [The Decline of American Power].Podgorica: CID.

Wallerstein, Immanuel (2002). «George W. Bush, Principal Agent of Osama bin Laden,»Commentary No. 96, September 1, 2002; http://fbc.binghamton.edu/commentr.htm

Wallerstein, Immanuel (2003). «The End of the Beginning,» Commentary No. 110, April1, 2003; http://fbc.binghamton.edu/commentr.htm

Summary

ARS HUMANANew Humanism versus New Barbarism at the Threshold of the Third Millennium

This short article consists of the three main parts dealing with the three main problems ofour time.

The first part of the article offers an alternative (and better) orientation in time andspace. Firstly, it criticizes and de-constructs the dominant dogma of progress, and thedominant dogma of western centrism, as the two main misleading and disorienting ideasof our time and space. And secondly, it locates our concrete historical time in the longrun of twenty-five centuries of Greek, Roman, and Western culture (Pitirim Sorokin), andfive centuries of the modern world-system (Immanuel Wallerstein). In this long termhistorical framework, the article further suggests a great, multi-millennial, comparativeanalogy among the three late ages: late antique, late middle age, and late modernity,with both appropriate similarities (especially the decline, disorder, and violence of theages) and appropriate differences (especially the advent of absolute, nuclear arm, andconsequent threat of total suicide, as the distinct characteristics of our age of latemodernity).

The second part of the article elucidates complex sources and actors of new barbarism ofour time. The mainstream neoimperial ideology of the dominant West usually makes alogical error pars pro toto, reducing the sources and actors exclusively to terrorism andterrorists from the East. However, the terrorism and terrorists, as well as dictatorshipsand dictators from the East, and from the periphery and semi periphery of the world-system in general, are just the top of the iceberg. To reconstruct the wholeness of thecomplexity of new barbarism of our time, one should include into this paramount picture,the sources and actors of the barbarism from the center of the world-system as well,especially the three «neos» as the most important among them: «neoliberalism» (whichis, in fact, the main, ultra monopolistic source of global poverty and violence, includingterrorism and terrorists today), neoimperialism, and neomilitarism (of the USadministration under George W. Bush, but also, and only in a less developed and openway, of the EU bureaucracy under Javier Solana).

Third and last part of the article deals with the problem of a humane and sustained alternative tonew barbarism of our time. It begins with a strong plea for a genuine and profound self-criticism,addressed to old and mostly compromised alternative, and especially to its old dogma ofprogress, lack of tolerance, and lack of imagination. Finally, it concludes with the idea that todaythere is really and urgently a crying need for a new and more complex kind of humaneintelligence and new and more complex kind of humane survivalism.

Gra anska hrabrostOvde i danas

Kratki tekst koji sledi, predstavlja samo skicu, za jednu razvijeniju i potpunijukonceptualizaciju odnosno rekonceptualizaciju pojma gra anske hrabrosti. Na pragutre eg milenijuma, ova rekonceptualizacija je apsolutno neophodna. Pojmovi udru tvenim naukama, bitno su istori ni, pa je njihovo kriti ko preispitivanje, pra enje iprilago avanje ve noj meni stvari, ne to to se podrazumeva, i to kao stalna,profesionalna, metodolo ka obaveza, ali je, u vremenu velike krize modernog doba, svetai duha (1914-2050), koje neko naziva jo i vremenom pozne moderne, ili vremenompostmoderne, ova obaveza utoliko neophodnija i ve a.

Neophodnost rekonceptualizacije pojma gra anske hrabrosti, vide emo, odnosi se i naprvi, i na drugi lan ovog slo enog pojma, to jest i na ono «gra anska», i na ono«hrabrost».

Zapo nimo sa rekonceptualizacijom onog prvog, to jest onog «gra anska». Neophodnostrekonceptualizacije koja se ovde ima na umu proizilazi pre svega iz promenjenogkaraktera, sadr aja i bi a onoga to sociolozi zovu globalnom dru tvenom zajednicomodnosno okvirom. To danas vi e nije ni ona stara, suverena nacija-dr ava, koja jedominantno obele ila strukturu i dinamiku modernog sveta u poslednjih pola milenijuma,ali ni neka nova planetarna zajednica, koja jeste u stanju nastajanja, ali koja je jo uvekdaleko od svog ovakvog ili onakvog istorijskog zavr etka. U ovoj, kao i u mnogimdrugim stvarima, uostalom, ove anstvo je danas, a ovo «danas» treba shvatiti u smislunajmanje nekoliko decenija unapred i unazad, u jednoj vrsti kompleksnog, ambivalentnogi konfliktnog interregnuma, u kojem se istovremeno prepli u i sukobljavanju barem trinivoa ili okvira dru tvenog organizovanja, onaj nacionalni, onaj subnacionalni, i onajsupranacionalni. A iz ovako pove ane kompleksnosti i konfliktnosti objektivnogdru tvenog okvira, direktno proizilazi i srazmerno pove ana nesigurnost, strah i histerijamasa, te (zlo)upotreba ove od strane neodgovornih politi kih elita, kao glavnasubjektivna ali istovremeno i strukturna karakteristika na eg poznomodernog odnosnopostmodernog vremena.

Za razliku od normalnih i stabilnih vremena i okvira, kada je i uloga gra ana relativnonormalna, stabilna, rutinska, u vremenima pove anih neizvesnosti, interregnuma,strahova i histerija, kakvo je i na e dana nje vreme, i uloga gra ana, njihovog mi ljenja idelovanja, postaje relativno ve a, zna ajnija, sudbonosnija. U na em vremenu, to jest uvremenu strukturne krize moderne nacije-dr ave, koje je u velikoj meri i vreme velikihmasovnih nacionalisti kih histerija, agresija, nasilja i (samo)destrukcija, obi no se govorii pi e o velikoj, pozitivnoj, ak presudnoj ulozi transnacionalnih, ekonomskih, politi kih,kulturnih i drugih integracija, globalizacija, evropeizacija, i sli no, te o odgovaraju ojulozi nove planetarne svesti, me unarodnog civilnog dru tva, i, posebno, osnovnognosioca ovih procesa i struktura, subjekta kosmopolisa, gra anina sveta. Dobar deo ovogapoznat je i nesporan. Jedan deo, me utim, zamra en je i sporan. Ovaj drugi, odnosi se,pre svega, na, naj e implicitnu, ali ponekad i sasvim eksplicitnu, dogmatskuintegracionisti ku predrasudu, prema kojoj se odgovornost za velike poznomoderne

poreme aje, histerije i nasilja, tra i i nalazi isklju ivo ili uglavnom u zoni subnacionalnihi nacionalnih, ne i suprancionalnih okvira, struktura i dinamika. A u stvarnosti nije tako. Ito ne samo zbog poznatih negativnih istorijskih efekata odnosno «zasluga» zapadnih,evropskih i evro-atlanskih kolonijalizama, imperijalizama i neoimperijalizama izproteklih pola milenijuma, nego i zbog isto takvih, produ enih, negativnih,eksploatatorskih i violentnih u inaka ovih istorijskih entiteta na po etku tre egmilenijuma, ili, ne to preciznije, zbog njihove produ ene kompleksnosti, ambivalentnostii kontradiktornosti, iz koje, pored njihovih poznatih pozitivnih, svakodnevno emaniraju injihovi manje poznati, zamra eni, a negativni efekti.

Do ovog poslednjeg mo e se do i ne samo na osnovu prou avanja odgovaraju e kriti keteorijske literature, posebno sociologije Pitirima Sorokina i Imanuela Volerstina, nego ina osnovu najneposrednijeg istorijskog i li nog iskustva, ste enog tokom ratnograspadanja biv e SFRJ. Postjugoslovenski pandemonijum, kroz koji smo svi mi sateritorije biv e SFRJ pro li u proteklih esnaest godina, te kroz koji u izvesnoj meri jouvek prolazimo, nije razgolitio samo sve bolne kontradikcije i demonske potencijalelokalnih politi kih elita, nego i svu dvostrukost, oportunizam i hipokriziju velikih sila,posebno EU i SAD. U tom pogledu, posebno indikativno bilo je iskustvo malih naroda ientiteta, posebno ono u BiH tokom 1990-ih, i ono u Crnoj Gori 2000-ih. Metafori ki,moglo bi se re i da je iskustvo ovih naroda i entiteta, funkcionisalo kao neka vrsta malih«izdajni kih» ogledala, u kojima se zrcalila, i jo uvek zrcali, kompleksna, ambivalentna ikontradiktorna, a ne potpuno pozitivna i nesporna priroda velikih zapadnih i ostalih sila.«Unholy Alliance», profana ili ak sramna alijansa izme u zapadnih (neo)liberalnihvlada i balkanskih (neo)fa ista (Slobodana Milo evi a i Franje Tu mana pre svega),dijagnoza koju je, na tragi nom primeru BiH, sredinom pro le decenije, formulisaoToma Mastnak, jedna je od ovih malih «izdajni kih» refleksija.

Rekonceptualizacija prvog dela pojma gra anske hrabrosti, onog «gra anska» dakle,mo e se zavr iti rezimiranjem i ekspliciranjem glavnog upozorenja: slobodni gra anin,odnosno gra ansko (samo)osloba anje, hrabrost i akcija, ovde i danas, u vremenu ote alekompleksnosti, na pragu tre eg milenijuma, moraju biti kadri da se suo e i nose, ne samosa starim politi kim demonima nacionalnih i subnacionalnih kontrakcija, nego i sa novimpoliti kim patologijama supranacionalnih dinamika i nametanja. Ovo upozorenjezna ajno je za sve aktere dana nje promene sveta, ali je posebno zna ajno zaekspandiraju i svet nevladinih organizacija. Ovaj svet, preciznije njegov ideolo ki ipoliti ki dominantni, «neoliberalni», «proameri ki», ali i «proevropski» deo, u poslednjihdeceniju i po nove posthladnoratovske ere, bio je prili no neuravnote en: herojskiposve en, anga ovan i efikasan u borbi protiv (sub)nacionalnih, to jest(sub)nacionalisti kih, ali sasvim nekriti an, neanga ovan i neefikasan u borbi protivsupranacionalnih politi kih patologija. Rekonceptualizacija koja je izlo ena, insistira naotklanjanju ove neuravnote enosti: bez otklanjanja ove neuravnote enosti nema izgradnjeme unarodnog civilnog dru tva i globalne demokratije odozdo, a bez ovih, znamo, nemani novog, humanijeg i boljeg dru tva i sveta.

Rekonceptualizacija «hrabrosti», drugog dela pojma gra anske hrabrosti, mo e zapo etitako e jednim upozorenjem: u suo avanju i borbi sa velikim izazovima savremenog

sveta, hrabrost jeste nu an, ali nije i dovoljan uslov. Hrabrost sama po sebi, posmatrana ipraktikovana parcijalno, odvojeno, izolovano od ostalih duhovnih kvaliteta, veoma lakomo e da se iskrivi i zloupotrebi. Treba li podse ati: mnogi, posebno mladi fa isti, bili suizuzetno, ak fanati ki hrabri. Zbog toga se mora ista i: samo holisti ka sinergijahrabrosti (morala), inteligencije (znanja) i imaginacije, da navedem samo ova tri glavnaduhovna kvaliteta, a ne bilo koji od ovih kvaliteta uzet parcijalno, odvojeno, izolovano,mo e da dovede do pozitivnog izlaska iz duboke krize na eg vremena.

Najpre, inteligencija. Najnovija istra ivanja u ovoj oblasti ve su ukazala na slo enu,vi eslojnu, a ne prostu, jednoslojnu prirodu i sastav ove fine tvari. U tom smislu, ve sepi e i govori o superiornosti slo ene, sinteti ke, su tinske ili duhovne SQ, u odnosu naprostu, parcijalnu ili tehni ku inteligenciju IQ (uz ovu drugu, ona prva sadr i, jo iemocionalnu inteligenciju EQ). Na alost, prosta, parcijalna ili tehni ka inteligencija, jouvek je preovla uju i oblik inteligencije, i to u svim oblastima ljudskog duha, mi ljenja idelovanja. A ova vrsta inteligencije, glavni je izvor i proizvo svekolike dogmatike,jednodimenzionalne, rigidne i inferiorne forme duha, koja je najve a (duhovna) slabost ibolest na eg vremena.

U sveukupnoj dogmatici na eg vremena, opet, jedno od glavnih negativnih mesta, ako nei glavno negativno mesto, pripada dogmi progresa. Najpre, teorijski, zbog toga to ovadogma iri jednu potpuno nerealnu, zapravo na oj kompleksnoj prostorno-vremenskojrealnosti sasvim suprotnu, i zbog toga dezorijenti u sliku sveta i vremena: premakvalitativnim, teorijskim i istorijskim, ali i kvantitativnim, statisti kim istra ivanjima«dvadesetpet vekova gr ko-rimske i zapadne kulture» Pitirima Sorokina, a unutar ovih iposlednjih pola milenijuma «savremenog svetskog sistema» Imanuela Volerstina, ovajsistem je ve najmanje nekoliko decenija u fazi istorijskog opadanja a ne progresa, pa jesvako druga ije, posebno suprotno postuliranje, ne samo neta no, nego i opasno. Azatim, i prakti no, zbog toga to dogma progresa, svoju svetost (progres), postuliradogmatski, deterministi ki, kao ne to to je nu no i neizbe no, gde nema slobode isubjekta ( oveka), a mi znamo da je upravo suprotno, gde nema oveka nema progresa,ergo dogma progresa je stvarni i najve i, mada ideolo ki i retori ki ve to prikrivenineprijatelj progresa: kao duhovna SIDA, sindrom ste enog nedostatka imuniteta,isklju uju i oveka, dogma progresa, zapravo, umanjuje ili ak potpuno razara imuni,odbranbeni sistem dru tva, i na taj na in umanjuje i anse samog progresa. Zbog toga jetemeljita kritika dogme progresa, prva i najzna ajnija pretpostavka, conditio sine qua nonosloba anja stvarnog i mogu eg progresa.

Ili, govore i ne to konkretnije i preciznije, tek nakon uklanjanja koprene dogme progresasa o iju, mo e se, bez fatalnih zamagljivanja i iskrivljivanja, pogledati direktno i u svuslo enost, kontradiktornost i dramati nost na eg realnog vremena kao jednog vremenaopadanja, a unutar ovoga i u sagledivi kraj ovog opadanja, te mogu i po etak jednognovog uspinjanja. Tek tada, uz pomo Mi ela Fukoa, Seneke, Spinoze, i drugih velikih,hrabrih i pametnih prethodnika, nasuprot danas vladaju oj i opasnoj delirijumskojfantaziji o neograni enom progresu jednog ve iscrpljenog istorijskog sistema, mo e dase do e i do jedino realne i instruktivne, velike istorijske komparacije, tri velike poznesekvence, pozne antike, poznog srednjovekovlja, i pozne moderne, kao i do

odgovaraju ih, duhovnih, socijalnih i politi kih po(d)uka, pragmatika i antropotehnika,pomo u kojih se i vreme i bolovi umiranja starog, i vreme i bolovi ra anja novogistorijskog sistema, mogu skratiti na najmanju mogu u meru. U XIX veku, koji je bio vekrelativnog progresa u svakom pogledu, D eremi Bentam, otac utilitarizma, tra io jenajve u mogu u sre u za najve i mogu i broj ljudi, danas, na po etku XXI veka, koji je,kao i najve i deo XX veka, vek opadanja, utilitarno na elo treba prilagoditi promenjenojdinamici sistema, i tra iti najmanju koli inu patnje i bola za najmanji broj ljudi, a tekpotom, kada se elementi novog istorijskog sistema i progresa po nu jasnije da ukazuju,mo e se ponovo vratiti na staro Bentamovo na elo. U na em vremenu, ovo je najvi e inajbolje to se mo e (u) initi. Na pragu tre eg milenijuma, ove anstvo nije na linijinezaustavljivog i beskona nog progresa, kako nam svakoga dana neodgovorno poru ujudogmatici jednog odlaze eg ali opasnog istorijskog sistema, nego je na (jo ) jednojvelikoj istorijskoj raskrsnici: sa ove raskrsnice mogu je i put u novi «mra ni srednjivek», i put u novi «humanizam i renesansu». Prvi od ova dva puta, poplo an je dogmomprogresa, i prostom, parcijalnom, tehni kom inteligencijom, drugi kriti kim mi ljenjem, isinteti kom, slo enom, duhovnom inteligencijom.

Ukoliko nije vi e, imaginacija sigurno nije ni manje zna ajna, kao neophodni duhovnipratilac hrabrosti, u vremenu iscrpljene ili pozne moderne. A vreme iscrpljene ili poznemoderne je vreme ili «stanje (socijalnog, civilizacijskog i ukupnog eko-sistema) koje jedaleko od ravnote e» (Ilja Prigo in). Imaginacija je va an duhovni sastojak u svakomvremenu i stanju, ali, u vremenu i stanju koje je daleko od ravnote e, ovaj sastojak je jova niji. U stabilnom stanju sistema, naime, preovla uju a je norma, rutina i reprodukcija,u stanju sistema koje je daleko od ravnote e, presudna je kreacija, produkcija iimaginacija. Jezikom op te teorije sistema: u onom prvom stanju, ak i maksimalniintputi, proizvode minimalne autpute, u ovom drugom stanju je obrnuto, ak i minimalniinputi, proizvode maksimalne autpute (« uda»). Jezikom metafore: u ovom drugomvremenu ili stanju, ak i najmanji pokret leptirovih krila u Pekingu, mo e da izazovezemljotres u Los An elosu (pre ove izvanredne metafore, njen autor, Ilja Prigo in, koji jeprirodnjak, dobitnik Nobelove nagrade u oblasti fizi ke hemije za 1977, sve ovo,dokazivao je, i dokazao, i eksperimentalno).

Pove ane neizvesnosti i nestabilnosti na eg vremena, predstavljaju «ma sa dve o trice».S jedne strane, one pove avaju opasnosti od negativnih preokretanja i ispadanja, haosa inasilja, masovnih histerija, destrukcija i samodestrukcija, i ve u prvih par decenija poslekraja hladnog rata, na Balkanu, Bliskom Istoku, u Iraku, SAD, irom sveta, ove velikeopasnosti i negativnosti, jasno su manifestovane. S druge strane, me utim, pove aneneizvesnosti i nestabilnosti na eg vremena, pove avaju i anse za pozitivne preokrete,kreativne intervencije, originalne ideje, imaginativne duhove. Uzmimo samo primeraktuelne nau no-tehnolo ke posebno informati ke revolucije. Sama po sebi, ovarevolucija omogu ava bilo uspon nove, «digitalne despotije» (Bojan Jovanovi ), biloizgradnju nove, digitalne demokratije, no da li e se dogoditi prva ili druga, nijepredestinirano, nego u najve oj meri zavisi od konkretne ovekove akcije, borbe,hrabrosti, inteligencije, i imaginacije.

Uz sve ovo, u jednoj va noj ta ki, vreme pozne moderne, zna ajno se razlikuje, od svojedve analogne prethodnice, velike pozne sekvence, vremena pozne antike i vremenapoznog srednjeg veka. Po prvi put u celokupnoj ljudskoj istoriji, naime, ovek je danas, uvremenu pozne moderne, na pragu tre eg milenijuma, stvorio i nau no-tehnolo kemogu nosti, sredstva, (nuklearna i druga takozvana apsolutna) oru ja, zahvaljuju ikojima mo e nepovratno da okon a, ne samo jedan iscrpljeni istorijski sistem, nego icelokupnu ljudsku vrstu kao takvu. Drugim re ima, neravnomernost ili nedostatakgra anske hrabrosti, inteligencije i imaginacije, u vremenu pozne antike i poznogsrednjeg veka, mogao je da uti e samo na du e ili kra e trajanje umiranja odnosnora anja starih odnosno novih istorijskih sistema i institucija, nedostatak ovih supstancidanas, me utim, mo e da bude fatalan, za ljudsku vrstu uop te, a ne samo za naiscrpljeni istorijski sistem i njegove ostarele institucije. Ulogu kreativnog ljudskog duha,njegovih pozitivnih sastojaka, posebno hrabrosti, inteligencije, i imaginacije, kao injihove odnosno njegove holisti ke sinergije, ova relativno nova, zastra uju a okolnostna eg vremena, samo ja e, zapravo najja e nagla ava.

Vreme u kojem ivimo po mnogo emu je izuzetno. Vreme pozne moderne ilipostmoderne, krizno vreme, transformaciono vreme, vreme koje je daleko od ravnote e,vreme ote alih kompleksnosti, ambivalencija i kontradikcija, vreme preokretanja, ovo susamo razli ita imena, su tina je ista. Vi e nego ikada, ovde i danas, na ovoj planeti, napragu tre eg milenijuma, neophodna je izgradnja, ne ovog ili onog izolovanog segmenta,nego obnova celovitog, integralnog i kriti kog ljudskog duha. To je pokazala i ova kratkaskica za rekonceptualizaciju pojma gra anske hrabrosti. ak i ovaj pojam, koji je izvansvoga vremena izgledao tako jednostavno, samoo igledno i samorazumljivo, naime, usvom odnosno na em vremenu pove anih kompleksnosti, i sam je postao krajnjekompleksan, i to bi mogao biti i glavni nalaz, lekcija i upozorenje ove na e male(re)konceptualizacije.

Havijerov performansUprkos svim uveravanjima u suprotno, EU, posebno njen Visoki predstavnik za spoljnupolitiku i bezbednost, Havijer Solana, danas se na Zapadnom Balkanu pona aju tako kaoda nisu ni ta nau ili iz tragi nih postjugoslovenskih lekcija od pre samo deset-petnaestgodina. To se posebno dobro vidi u slu aju prave anti-indipendisti ke kampanje idiskriminacije, koju ovaj mo ni ovek Brisela, i njegov razgranati staf, vode protiv pravaCrne Gore na referendum, samoopredeljenje i nezavisnost. U tom pogledu, oni samoponavljaju isti onaj obrazac lo e, nedemokratske i kratkovide relapolitike, koji je josredinom 1990-ih, tada na primeru Bosne i Hercegovine, ovako opisao slovena kisociolog Toma Mastnak: «unholy alliance», profana, ili ak sramna alijansazapadnoevropskih liberalnih vlada i balkanskih neofa ista (ranije Slobodana Milo evi a,danas njegovih «proevropskih» mutanata, okupljenih pod ki obranom VojislavaKo tunice, samo sada jo poja anih, politi ki uskrslim i rehabilitovanim Dra omMihailovi em i Dimitrijem Ljoti em, fa isti kim kvislinzima iz II svetskog rata).

Sude i prema svim raspolo ivim indikatorima, rezultatima izbora i ispitivanjima javnogmnjenja, uprkos svim pritiscima, pro-indipendisti ka ve ina u Crnoj Gori, jasna i stabilnaje ve najmanje pet godina. Zbog toga je briselsko-beogradska kampanja prinu ena da seza svoje ciljeve, to jest za blokiranje, opstruiranje i onemogu avanje crnogorskogreferenduma, bori putem manje ili vi e prikrivene diskriminacije ( to je, u pore enju saotvorenim nasiljem, za dominantni Beograd, mo da i neki napredak, ali za oficijelniBrisel, svakako najte i oblik kompromitacije). Diskriminacija o kojoj je re , jasno se vidiu stavovima Brisela i Beograda o obadva glavna pitanja crnogorskog referenduma:pitanju prava glasa na ovom referendumu, i pitanju ve ine potrebne da se odluka naovom referendumu donese.

Prvi oblik briselsko-beogradskog nametanja i diskriminacije: zagovaranjedvostrukog prava glasa za crnogorske dr avljane sa prebivali tem u Srbiji

Protiv ovakvog zagovora je ne samo univerzalno na elo nediskriminacije, nego ipozitivno zakonodavstvo, te dosada nja izborna i referendumska praksa Crne Gore iSrbije, kao i mi ljenja OEBS-a i Venecijanske komisije o ovom pitanju iz 2001. Zbogtoga je jedan od najboljih poznavalaca Balkana posle hladnog rata, Danijel Server, sava ingtonskog Instituta za mir, ovakva zagovaranja nedavno ozna io kao «neozbiljna».Havijeru Solani to ipak nije smetalo da pre nekoliko meseci u Briselu organizuje pravimali prete i performans, audijenciju za Vojislava Ko tunicu i njegove «Spiskovecrnogorskih dr avljana sa prebivali tem u Srbiji», te da sa odgovaraju im uticajima ipritiscima nastavi i nakon toga. Kakav e efekat ovih akcija Visokog predstavnika nakraju biti, jo uvek je otvoreno pitanje: kona ni odgovor na ovo pitanje da e tek dani imeseci koji su pred nama.

Na lo e i sve lo ije u inke (real)politike Visokog predstavnika, me utim, uop te ne trebada se eka. Oni su ve tu. (A performans je, to se mo e videti i kod Vujaklije, ne samopredstava, izvedba, audijencija, nego i u inak, efekat, rezultat.) U ivotu uop te, a upolitici posebno, ne sudi se prvenstveno dobrim ili lo im namerama, nego dobrim ili

lo im rezultatima. A ukupan skor Havijera Solane u crnogorsko-srpskom pitanju, odBeogradskog sporazuma, kojim je 2002. nametnuta jedna krajnje disfunkcionalna i«nemogu a» dr avna zajednica (Srbija i Crna Gora), pa sve do danas, krajnje jenegativan i lo . I to sa tendencijom svakodnevnih pogor avanja u svim oblastima, i uzneposredan tetni anga man i odgovornost visokog briselskog zvani nika. Od straneovog visokog zvani nika, to vi e nije samo podsticanje negativne politike bojkota, nego ipodsticanje opasne agresivnosti velikosrpskih nacionalista, nije vi e samo zona politi ke,nego i zona (krivi no)pravne odgovornosti, nije vi e samo ugro avanje demokratije, negoi ugro avanje bezbednosti (Crne Gore i regiona), i nije vi e sve ovo samo na dugi, nego ina kratki, pa i najkra i rok.

Samo ilustracije radi, u zonu najdirektnije odgovornosti Havijera Solane, spadaju islede a pogor anja. Najpre, «patriotsko» pogor anje u samom Beogradu: uspon novogsrpskog klero-nacionalizma na elu sa Vojislavom Ko tunicom, restauracija nekihklju nih komponenti starog SPS-SRS re ima, te asimilacija koliko-toliko demokratskihG17+ i DS od strane kvazi-demokratskih, agresivno-nacionalisti kih DSS, SPS i SRS.Zatim, destabilizacija u regionu, do koje dolazi usled, od strane EU (ali i SAD: slu ajdodele odlikovanja Dra e Mihailovi a) promovisane i podr ane, obnove velikosrpskepolitike u Beogradu: pogor anje odnosa izme u Srbije i gotovo svih njenih suseda,posebno Makedonije, BiH, Hrvatske, Crne Gore, kao i destabilizacija unutar same Srbije,posebno Kosova i Vojvodine. Najzad, i nagli i neskriveni porast agresivnosti pristalicaSCG u samoj Crnoj Gori, i to kao direktna posledica anga mana, zapravo«samoispunjuju eg proro anstva» Havijera Solane o «destabilizaciji Crne gore u slu ajureferenduma»: retorika koja o ovom referendumu govori kao o «majmunskom» i«ratnom», ali i manje ili vi e otvorene pretnje manjinskim narodima u Crnoj Gori, teneuvijeni pozivi Srbiji da «separatistima» u Crnoj Gori kona no «poka e zube».(Naknadni poku aji da se ovakva retorika prika e kao puka simbolika potpuno suneuverljivi: Zoran , koji je prvi upotrebio zlokobnu formulaciju «ratni referendum»,nije nikakav pesnik-simbolist, nego je, u vreme ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, biojedan od glavnih saradnika sada njeg ha kog prvooptu enika, Slobodana Milo evi a.)

Drugi oblik briselsko-beogradskog nametanja i diskriminacije: kvalifikovana ve inakoja se dizajnira specijalno protiv obnove crnogorske nezavisnosti

Ve ina koja se zahteva nikako ne sme da favorizuje ili diskrimini e parcijalne interesebilo koje strane, nego se mora dr ati univerzalnih na ela demokratije, i to uveknepristrasno, konkretno i kreativno primenjenih, u skladu sa lokalnim strukturama ispecifi nostima. Primera radi, u entitetima koji su etni ki relativno homogeni, save inskim narodom ija brojnost prelazi apsolutnu ve inu ukupnog stanovni tva, mo e sezahtevati neki vid kvalifikovane ve ine, a da to ne izazove i neke «kolateralne»probleme. Ali je sasvim druga ije u entitetima koji su etni ki slo eniji (takav entitet je iCrna Gora). Prema popisu iz 2003, etni ki sastav stanovni tva Crne Gore izgleda ovako:Crnogoraca 43%, Srba 32%, Muslimana/Bo njaka 12%, Albanaca 5% (izvr eno jezaokru ivanje na cele brojeve i to samo za brojnije etni ke grupe). Ima li se na umu jo ivi estruko potvr ena injenica da za opciju zajednice sa Srbijom na izborima u CrnojGori ubedljivo ve inski glasaju samo Srbi, a za opciju nezavisnosti Crne Gore ubedljivo

ve inski ne-Srbi (Crnogorci, Muslimani/Bo njaci, Albanci), tada nije te ko zaklju iti:zahtevanje bilo kolike, pa i najmanje kvalifikovane ve ine, u ovakvim unutar-etni kim ipoliti kim uslovima, neizbe no se pretvara u diskriminaciju ne-Srba od strane Srba (takoda glas Srbina u Crnoj Gori vredi vi e od glasa ne-Srbina), a to je ne samo te ak prekr ajuniverzalnog demokratskog na ela nediskriminacije i jednakopravnosti gra ana, nego i«ulje na vatru» kada je re o budu oj me u-etni koj toleranciji, odnosno antagonizaciji idestabilizaciji. Te ko je verovati da Havijer Solana i njegov staf sve ovo ne znaju.Utoliko je njihova odgovornost direktnija i ve a.

Da postane deo lo e realpolitike Visokog predstavnika, na alost, prihvatila je i uglednaVenecijanska komisija, koja bi, pre i iznad svega, morala biti ekspertski hladna ineutralna. Umesto da samo ponovi svoje klju ne stavove o crnogorskom Zakonu oreferendumu iz 2001. (jer se od te godine do danas u ovoj stvari nisu dogodile nikakvebitne novine), ili barem da eventualne novine odnosno promene obznani na vreme, takoda mogu biti pravovremeno implementirane u crnogorski pravni sistem, Venecijanskakomisija je saop tavanje svojih stavova, prvobitno najavljeno za oktobar 2005, odlo ilaza sredinu decembra ove godine, i na taj na in o igledno prihvatila makijavelisti kipritisak tajmingom, koji koordinira Visoki predstavnik EU.

Pogled unapred: Crna Gora (i EU) na raskrsnici

Da je Crna Gora suverena dr ava (a ne ono to je: poluprotektorat), ak i mnogo manjinegativni u inak Visokog predstavnika, nego to je onaj koji je gore opisan, bio bidovoljan da Havijer Solana bude progla en za personu non grata. Tako e: da je EUfunkcionalna demokratija (a ne ono to je: disfunkcionalna birokratija), jo manji deo tog

inka bio bi dovoljan da najpoznatiji briselski panac bude smenjen sa polo ajaVisokog predstavnika. Ali stvari su ono to jesu a ne ono to one o sebi tvrde da jesu iliono to bi mi voleli da one budu. Uz sve ostalo, Havijerov performans, doneo je i ne todobro, ak veoma dobro. To je velika klarifikacija, bistrenje i otre njenje koje je u toku.Vi e nego bilo ta drugo, klarifikacija negativnih u inaka dosada nje politike EU iHavijera Solane li no u SCG, istovremeno afirmi e, podcrtava i isti e, i sve prednosti onedruge, druga ije, alternativne filozofije: politike aktivne neutralnosti EU i me unarodnezajednice. Sada je ve prili no o igledno: samo ova potonja, dakle politika aktivneneutralnosti, jednakim pritiskom na obe strane, mo e da dovede do uspostavljanjaneophodnog unutra njeg dijaloga i najve e mogu e saglasnosti oko referendumskelegislative i procedure u samoj Crnoj Gori, te na taj na in i do kvalitetnog i trajnog,demokratskog i bezbednog, legalnog i legitimnog razre enja aktuelnog crnogorskogodnosno crnogorsko-srpskog dr avnog pitanja.

Oni koji se se aju po etka 1970-ih i narednih deceniju-dve u Hrvatskoj, lako mogu dazamisle i do ega bi moglo da dovede produ avanje sada nje nedemokratske, tvrdoglave ilo e realpolitike Visokog predstavnika u Crnoj Gori. Analogija je su tinska i opravdana.Znamo: legitimne nacionalne i demokratske te nje, uklju iv i rastu e srpsko-hrvatsketenzije, po etkom 1970-ih u Hrvatskoj, od strane neprikosnovene jednopartijske mo i,vojske i harizmarha li no, nedemokratski su potisnute, ali su samo nakon dve decenijeutoliko violentnije eksplodirale, i to na na in koji je te ko pogodio ne samo Srbe, Hrvate i

druge u Hrvatskoj, te Hrvatsku kao dr avu, nego i itav region. Aktuelna vlast u CrnojGori ima brojne i velike hereditarne i tranzicione nedostatke (valjda samo njenojvelikosrpskoj opoziciji u Crnoj Gori uspeva da bude lo ija od nje), pa stoga nije ni talak e nego dodatno je pritisnuti i naterati na odustajanje od nezavisnosti (onako,uostalom, kako je to Havijer Solana jednom ve u inio, kada ju je 2002. prinudio napotpisivanje Beogradskog sporazuma). Ali bi tada verovatno a ponavljanja obrascaeksplozije potisnutog konflikta, nalik na obrazac vi en u Hrvatskoj 1971-1991, u CrnojGori 2005-?, na alost, bila relativno velika. Odgovornost da se to ne desi nije vi e samona unutarcrnogorskim, nego je i na me unarodnim faktorima. U svakom slu aju, to vi enije samo stvar li nog presti a i kaprica Visokog predstavnika.

TajkunicaPrljavo kazali te. Mali prljavi komad (drama, dramolet) u tri ina: arogancija bezinteligencije, zaplet bez imaginacije, rasplet bez elegancije. I jedno upozorenje:totalni monopol (kartel) ostaje glavni problem i u novoj (nezavisnoj) Crnoj Gori

Prvi in, obele avanje mete: april 2005, «Analiza medijske scene Crne Gore», MIP i samministar, Vlada i sam Primus, najzad i autor Anonimus. Drugi in, priprema politi kogodstrela: maj 2005, CKL, vi emese na monstr-kampanja protiv uredni tva, posebnoprotiv urednice Prvog programa TVCG. Tre i in, birokratska egzekucija: decembar2005, tri Saveta Javnog servisa, poslednji na samom izmaku godine i mandata, planiranesmene i ostavke, spu tanje zavese, kadrovski mir, harmonija.

Izme u tri ina funkcioni u razlike i veze. Razlike funkcioni u spolja, u sferi privida,veze unutra, u sferi su tina. Tako, prvi in karakteri e privid nekog papira koji etocirkuli e, drugi privid jednog pisca koji eto pi e, tre i privid nadle nog organa koji etofunkcioni e. Drugi in, i dalje u sferi privida, posebno se izdvaja. Ono to je CKL u ovojkampanji objavio, najprljavije je to se u Crnoj Gori pojavilo jo od 1948: vulgarnosti,prostakluci, mizoginija, nacionalizam, govor mr nje, hu kanje na nasilje, la i, klevete,ovo je tek mali deo onoga to se tamo mo e na i. Nakon svega, u cekaelovskoj kampanji,onda nji i sada nji premijer Crne Gore, pre deceniju i po glavna Britva SlobodanaMilo evi a za Crnu Goru, postaje mitski heroj, (pritajeni) borac za nezavisnost Crne Goreod samog po etka, a jedna od retkih novinarki TVCG koja je, zaista, od samog po etka,javno, gra anski i profesionalno, bila antiratno anga ovana, urednica Prvog programaTVCG, Sne ana Nik evi , u cekaelovskoj obradi postaje milo evi evski ratni hu ka .Re i za ovakve «artefakte» da su izvrtanja, la i i klevete, malo je: izvrtanja, la i i klevete,spadaju u individualnu, eventualno kriminalnu patologiju, a ovo ovde je totalna politi kalobotomija, koja preti da postane na a najstra nija stvarnost.

Ispod privida krije se su tina. Neki u esnici prvog i tre eg ina na eg malog prljavogkomada, danas ka u kako sa blatom drugog ina nemaju ni ta, ali to, na njihovu alost,nije mogu e: o igledna sramota drugog ina, nu no pada i na njih. Ono to kao crvena(primerenije je re i: crna) nit «izdajni ki» povezuje sva tri dramska segmenta, to je onajasno obele ena meta, te u meti, posebno, ona skoro zaboravljena i egzoti na,staljinisti ka minijatura o «porodi nim optere enjima». I jo dva sistemska elementa:nastojanje kartela da svim sredstvima zadr i kontrolu u sferi medija, te pravdanje da jesve to navodno «zbog nezavisnosti».

Het-trik protiv nezavisnosti

Ali sa nezavisno u, interesima i akcijama kartela, pa i sa kartelovim (ne)svr enimmedijskim dramoletom iz 2005, stvar stoji sasvim obrnuto. U tom smislu, tri ina koja sugore opisana, mogu se oceniti i kao neverovatni het-trik protiv nezavisnosti.

Po imo od prvog ina. Da je «Analizu medijske scene Crne Gore» pisao sam IlijaGara anin, rodona elnik Velike Srbije, i autor «Na ertanija», te ko da bi, za stvarcrnogorske nezavisnosti, ona mogla da bude tetnija. Uostalom, to nije bilo toliko davno,

setite se svih onih negativnih me unarodnih reakcija, koje su usledile posle pojave ovogprvog i nesre nog crnogorskog nonpejpera.

Sa drugim inom stvar stoji jo gore. Da je prljavu kampanju u CKL vodila sama srpskaudba, te ko da bi crnogorskoj nezavisnosti, u predreferendumskoj godini, mogla da senanese ve a teta. Posebno kada se ima na umu stvarno ili (samo)izvikano crnogorstvoovog lista, kao i stvarna ili (samo)izvikana bliskost ovog lista i Primusa.

Najzad, u ovoj neobi noj utakmici autogolova, mnogo ne zaostaje, ni tre i in na egdramoleta. Po sivoj kafkijanskoj atmosferi, kao i po velikoj dru tvenoj teti, ona triSaveta, posebno onaj poslednji, odr an u samom cajtnotu, 30. decembra 2005, samo parsedmica uo i po etka misije Miroslava Laj aka, neodoljivo su nas podsetili, na na enajve e tete i teto ine, uvene milo evi evske specijalce, dizajnere i in enjere osmihsednica, etrnaestih kongresa i estojulskih udara i amandmana (rukopis i stil odaju duh ikolu: sve to iza lo je ispod istog injela).

Kartelova hemija

Mirakulozna serija, zapanjuju i het-trik autogolova, prosto vapi za obja njenjem. Pritome valja biti veoma, veoma obazriv: ovde imamo posla ne samo sa krajnje slo enim ipromenljivim, nego i sa krajnje neobi nim i atipi nim kompleksom.

Da probamo najpre sa teorijom gluposti. Da li ovoliko o iglednu, veliku i vi estrukutetu, mo e da objasni puka nepa nja, ograni enost, tupost, ili, narodski re eno, glupost

na ih novih (post-1997/2000) indipendista? Te ko: njihova (ne)obrazovanost, poliglotija,gramatika, dodu e, jeste legendarna, ali tolika ograni enost, tupost, glupost, na sopstvenutetu, jednostavno, nije mogu a (ako ni zbog ega drugo, a ono zbog instikta).

Mo da misteriju mo e da re i teorija zavere. U slu aju Tare, se amo se, na kraju sepokazalo, iza svega su bili ljudi iz crnogorskog novoindipendisti kog vrha, sa jedne, teVojin Lazarevi , glavni finansijer svih unitarizama u Srbiji i Crnoj Gori u poslednjihpetnaest godina, sa druge strane. Da li je mogu e da i iza najnovije serije neobi nihautogolova stoji neka sli na super-zavera? Te ko: za razliku od Tare, na medijskikomad, direktno je involviran u re avanje dr avnog statusa, a u ovom domenu, i u ovommomentu, interesi na ih starounitarista i novoindipendista, ipak, direktno sukonfrontirani, i, kao takvi, sasvim nepodobni za bilo kakvu zaveru.

Istini je najbli a teorija interesa. Mo monopola, hemija kartela. «Glupost» sebi nosti,«zavera» tajkuna. I tajkunica. Javna je tajna (Crna Gora je mala): upravo jedna takva,tajkunica, (multi)medijska magnatica, dramska autorica, lanica Saveta, glavna jeautorica i na eg najnovijeg dramoleta.

Sre na nova

Na kraju, ta nam je uop te, i da li i ta, (po)kazalo prljavo kazali te? U vremenimavelikih turbulencija, znamo, treba se uvati preteranih reakcija. Pa ipak, iz repertoara koji

smo gledali 2005, mogu e je izvesti najmanje dva zaklju ka, o tome ta nam mo e doneti2006.

Iznena uju e, prvi zaklju ak je optimisti an: konstrukciona gre ka dr avne zajednice,toliko je velika, da ju, po svoj prilici, ne mo e kompenzirati, ak ni opisana, ili nekasli na, serija autogolova glupo-sebi nih novoindipendista. Ili, to se mo e formulisati iovako: inferiornost na ih novoindipendista jeste ogromna, ali je ona ipak manja odinferiornosti na ih starounitarista, pa e stoga, nakon aprila 2006, najverovatniji rezultatove negativne matematike, biti nezavisna Crna Gora.

Drugi zaklju ak opominje. Indipendisti nemaju previ e razloga za radovanje. Tro inka iz2005, jasno je pokazala: totalni monopol (kartel), u svim oblastima, pa i u medijima,ostaje glavni problem i u novoj (nezavisnoj) Crnoj Gori. Sude i po sve slabijojkorektivnoj mo i SDP, i to ne samo u medijskom komadu koji smo posmatrali u ovomtekstu, nego i u drugim va nim komadima (posebno u «prljavim» privatizacijama, KAP-ai ostalim), stara proindipendisti ka koalicija DPS i SDP, skoro potpuno se iscrpila,potro ila.

Preno enje ekonomske suverenosti na notorne ruske oligarhe, te politi kih i ustavnihkapaciteta na briselske komesare, samo je deli kartelove 2005, koji pokazuje sliku na emogu e budu nosti. Po etak izgradnje novog, pro irenog i oja anog antimonopolisti kogsaveza, odmah nakon progla enja nezavisnosti, zbog toga, nije samo uslov bogatije idemokratskije, nego, na du i rok, i stvarno odr ive crnogorske nezavisnosti.

Drugi deo

Komentari

Evropa-Antoaneta10. januar 2004.

Prema hipotezi «strele vremena», u izvesnoj meri, recimo oko pedeset procenata,budu nost odnosno putanja svake pojave u istoriji, zapisana je ve na samom po etku, utakozvanim «po etnim uslovima» pojave. A po etak na e, moderne pojave, ili baremna e osve ene, svesne moderne, svakako je Francuska revolucija. Otuda, sve dodana njeg dana, nezastarela aktuelnost svih klju nih problema, pitanja i odgovora, koje jedonela, ili, preciznije, nanela ova revolucija.

«Pa dajte im kola a» Kraljice Marije-Antoanete, jedan je od tih odgovora. ak jedan odnajzna ajnijih, ako ne i najzna ajniji me u njima. Zbog ega? U krugovima posve enihhroni ara, istori ara, antropologa, psihologa, kao i drugih specijalista i subspecijalista,mo e se dugo i podrobno raspravljati o pravoj, subjektivnoj, individualno-psiholo kojprirodi ovog zaista egzoti nog odgovora, naime da li je u njemu, pored o igledneprostodu nosti, neobave tenosti i naivnosti, bilo i elemenata neosetljivosti, bezdu nosti icinizma (po lai kom mi ljenju autora ove kolumne kod Kraljice Marije-Antoanete nije alisu se oni pojavili i interpolirali kasnije), no bilo kako bilo, to i nije ono to je najbitnije.

Ono to je najbitnije, to je objektivni, tipski, ak arhetipski karakter i smisao ovogodgovora, odnosno istorijske situacije iz koje je ovaj odgovor do ao. A to je situacijakriti ne, prekretne ta ke moderne, odnosno modernizacije, koja se po nekoj slo enojpravilnosti ponavlja ve najmanje dva veka, u ciklusima koji su razli iti za razli ite faze,zone i zemlje savremenog sveta, ali koja uvek i svugde proizvodi jedno isto: susret do togmomenta potpuno odvojenih i me usobno nepoznatih ali potencijalno i uskoroantagonisti ki sukobljenih socijalnih svetova (stale i i klase, poznatiji termini za ovesvetove, ovde su izbegnuti, jer su isuvi e blagi, slabi i neadekvatni).

A na a najnovija, odnosno aktuelna drama modernizacije, znamo, odvija se podslu benim naslovom «Evropeizacije, Asocijacije i Stabilizacije», kada se ta dramaposmatra sa na e, isto ne, balkanske strane, odnosno pod slu benim naslovom«Pro irenja Evropske Unije», kada se ona posmatra sa one druge, zapadne, briselskestrane. Nije te ko pogoditi ni ko u na oj dana njoj drami igra ulogu Kraljice Marije-Antoanete. To je Evropska Unija. Briselska citadela. Bogata, mo na, daleka. U susretu saratoma opusto enim postjugoslovenskim svetovima, Evropa-Antoaneta i danas, vi e oddvesta godina od Francuske revolucije, naj e izgovara ono inicijalno, amblemati no ikompleksno: «Pa dajte im kola a».

Od bezbroj primera EU «Pa dajte im kola a», ovde se navode samo dva koja su tipi na.Prvi, kada na sve neopisive surovosti postjugoslovenskih etni kih enja, genocida inasilja, briselska kraljica odgovara slu benim zgra avanjem i osudom «Neprihvatljivo»,odnosno slu benom utopijom i retorikom onog uvenog trostrukog «Multi», dok urealpolitici u isto vreme ne samo prihvata, nego i vr i pritisak da se prihvati upravo onoto slu beno osu uje kao neprihvatljivo. Dejton-Pariz 1995, Ohrid 2001, Beograd 2002,

svi ovi sporazumi, u svojim temeljima, imaju upravo ovu i ovakvu realpolitiku.

I drugi, kada na svu slo enost i te inu sporova oko fragmentizovanih i traumatizovanihpostjugoslovenskih identiteta, entiteta i statusa, EU odgovara neta nom, neiskrenom ineodgovornom simplifikacijom kako sve to tobo e «Nije va no», dok u re avanju svojihsopstvenih sporova ove vrste u isto vreme demonstrira odlu nost i agresivnost koja serezervi e samo za ono to je upravo najva nije. Najnoviji slu aj ove gotovonepodno ljive dvostrukosti, jeste i onaj nedavno iskrsli, minorni grani ni spor izme u

panije i Maroka oko suvereniteta nad delom teritorije jednog golog, kr evitogmediteranskog ostrva, koji je izazvao nesrazmerno brzu, eksplicitnu i militantnu reakciju(pretnju) Madrida, i to otprilike u isto vreme dok je najpoznatiji EU panac, HavijerSolana, ne daleko odatle, u sporu izme u Srbije i Crne Gore, ovoj drugoj nametao novu ane eljenu dr avnu zajednicu. Sve obja njavaju i kako dr avni problemi, statusi i granice,u novoj, pro irenoj i ujedinjenoj Evropi, kao, vi e uop te nisu va ni.

Dva fantoma24. januar 2004.

Dva fantoma kru e na im umornim, postmodernim svetom: fantom dr avnog socijalizmai fantom liberalnog kapitalizma. Fantom dr avnog socijalizma krije se ispod uredneuniforme aktuelne briselske birokratije, fantom liberalnog kapitalizma ispod rasko neodore aktuelne ameri ke administracije. A i jedan i drugi jednako su fantomski ifantasti ni u svoj svojoj neverovatnoj (ne)stvarnosti.

Birokratija EU: san apsolutne birokratske regulacije, normativisti ka opsesijastandardima i harmonizacijama, kancelarijska fascinacija hiljadama stranica, najzad ikafkijanska nomenklatura svemo nih komisija, komesara, predstavnika, direktora.«Katastrofa» (Stiv Pejovi , nedavno na TVCG). «Totalitarizam» na kojem bi pozavideli ibiv i komunisti (Toma Mastnak, u poslednjem broju asopisa «Ars»).

Administracija SAD: san apsolutne spontanosti, mit samoregulacije, patos(neokonzervativne) revolucije, kult privatnog vlasni tva, apoteoza tr ta. «Tr nibolj evizam» (D ozef tiglic).

A kakav bi uop te i mogao da bude susret odnosno sukob dva fantoma do fantomski ifantasti an. Takav je i susret odnosno sukob na a dva fantoma. Kao: EU je miroljubiva imultilateralna, SAD unilateralne i ratoborne, EU Venera, SAD Mars, EUhiperregulativna, SAD deregulativne, EU socijalisti ka, SAD kapitalisti ke. A sve ovo«kao», zbog toga to se ispod manje ili vi e zapenu ane i bu ne povr ine ideolo kih iretori kih turnira i konfrontacija, krije, zapravo, su tinska i dubinska konvergencija ovadva na a postmoderna odnosno postindustrijska mutanta.

Konvergencija o kojoj je re , konvergencija je oko negativne, kvazifeudalne,kvazikastinske, nasilne postkapitalisti ke promene, koja se globalno i lokalno upravoodigrava. To je ona skrivena dubinska transformacija koja nevidljivo povezuje iizjedna uje na a dva spolja posmatrano toliko razli ita fantoma-mutanta.

EU, koja ispod maske pacifizma, solidarnosti i regulacije, krije su tinsku aroganciju,dvostruke standarde i besprizivno nametanje: kada se suprotstavlja unilatralizmu ja ihSAD u Iraku, ali primenjuje isti obrazac prema sopstvenim zemljama-parijama, pa iprema ekstremno oslabljenoj Crnoj Gori; kada ima strpljenja za neophodno usagla avanjeUstava nove, pro irene, dvadesetpeto lane Evrope, ali ne i Srbije i Crne Gore, nego ovimdvema navla i lo u, franke tajnovsku, luda ku ko ulju Ustavne povelje; kada se uinicijalnoj fazi Drugog zalivskog rata s razlogom suprotstavlja, ali samo par mesecinakon ovoga po inje i sama ozbiljno da razmatra (i prihvata) Bu ovu koncepciju«preventivnog» ili «preemptivnog napada» (koja ozna ava kraj starog, nesavr nog sveta isistema UN, i po etak novog, «savr enog» sveta sile i nasilja).

I aktuelna administracija SAD, koja ispod maske, ideologije i retorike «neoliberalnogkapitalizma», krije upravo suprotno: ekstremni politi ki voluntarizam, ultraetatisti kiintervencionizam, antikapitalisti ki militarizam (i samozvana «crnogoska ekonomska

kola» i njen kartel imaju, dakle, svog dalekog ali mo nog ideolo kog Velikog Brata).Surovi postkapitalisti ki sistem, koji bo ansku milost i privilegij obilnih dr avnih resursai subvencija rezervi e isklju ivo za najmo nije nafta ke, vojne i ostale bosove-mutante, aorkansku srd bu i bes «objektivnih ekonomskih zakonitosti i tr ta» za samohrane majkei druge najslabije dru tvene grupe (Noam omski).

Na kraju, va no je razumeti i specifi ni, transformativni istorijski moment, koji dodatnorasvetljava i obja njava pravu prirodu, profil i funkciju na a dva fantoma-mutanta. To jemoment stvarne a ne ideologizovane tranzicije i smene dva istorijska sistema. Dr avnisocijalizam i liberalni kapitalizam su ve istorijski pro li, prohujali podsistemisavremenog svetskog (kapitalisti kog) sistema, ali se u obliku fantomskih ideologija,mitologija i retorika, po inerciji, tu ni, o ajni, as melanholi ni, as histeri ni, jo uvekvuku po restlovima jednog starog, odlaze eg sveta (a pri tome jo i slu e kao maske izakojih se kriju prvi obrisi i elementi jednog novog, dolaze eg poretka). Kao du e mrtvih uhri anskoj teologiji.

Opasna stanka7. februar 2004: No ve tica (naslov originala)

Preko crnogorskog premijera, Kartel je najpre jasno poru io kako kod nas ne e biti «lovana ve tice». I «lova» nije bilo. Ali su zato «ve tice» krenule u lov na nas. Pa je takovlasnik Kartelove Vektre ovih dana «Sabljom» pripretio najvi e eksponiranom kriti arukao «analiti aru ilerove». A vlasnik Kartelovog Pinka neustra ivo ustao protiv«organizovane hajke», «neargumentovane galame» i «obezglavljene konkurencije», tojest protiv «mo ne» RTVCG. A sve to u ime «liberalnog ambijenta», «tr nekonkurencije» i «crnogorske prepoznatljivosti».

Stvar, ipak, nije samo komi na. I u na em slu aju, ba kao i u «No i ve tica», uvenomfilmskom serijalu, prelaz iz de ije igre i maskarade, u horor od kojeg zastaje dah, skoroda je neprimetan. Samo to se ovaj prelaz trenutno, akutno i intenzivno, odigrava vi e uve oj, nego u manjoj dr avi- lanici. I samo to taj prelaz, odnosno, da upotrebimo re iBorisa Tadi a, «povratak SPS Slobodana Milo evi a na vlast», nije zapo eo tek ovihdana, kako naivno i pogre no misli lider srbijanskih demokrata, nego jo na samompo etku, u prevratno, «revolucionarno» leto 2000, samim izborom Vojislava Ko tunice,

elja u fraku», «vernika» sa kala njikovom, za sukcesorskog kandidata.

Samo zahvaljuju i jednom takvom izboru, moglo se i dogoditi da «Zelena transverzala»,ta najpoznatija od svih opakih ratno-nacionalisti kih utvara Slobodana Milo evi a (iFranje Tu mana), pre ivi sve do dana njeg dana, i to ne samo u ovoj ili onoj usijanojekstremisti koj glavi, nego i u dominantnoj i operativnoj svesti, analitici i retorici efamo ne VBA odnosno KOS-a, pukovnika Momira Stojanovi a. Kao da se SlobodanuMilo evi u, do ju e vrhovnom komandantu na eg efa VBA odnosno KOS-a, predHa kim tribunalom, danas ne sudi zbog «zajedni kog zlo ina kog poduhvata» VelikeSrbije, nego zbog poku aja «stvaranja jedinstvene islamske dr ave na Balkanu».

A Crna Gora, kao i crnogorski Kartel, samo uti i eka. Kao to to samo ona, odnosno on,ume i zna. Zbog toga, u Crnoj Gori, ali i ire, na Balkanu, trenutno i imamo jednu zaistaneobi nu, ambivalentnu i opasnu stanku, i jedan zaista neobi ni, « areni» i bu nikompleks na vlasti: i BK, i Vektru, i Pink, i njihovog, odnosno na eg premijera, i efa«Zelene transverzale», VBA i KOS-a, i njegovog, odnosno na eg Vrhovnog komandanta,predsednika dr avne zajednice, i podpredsednika DPS. I EU, SAD i NATO, koji nas usvom ovom beskona nom galimatijasu, i dalje obilno i nesebi no «poma u».

Sude i po svemu, na petnaestogodi nji serijal, «No ve tica», jo uvek je daleko odposlednjeg nastavka i sre nog zavr etka. Duga, ambivalentna i opasna stanka preti da sepretvori u jo du u, ambivalentniju i opasniju no . I to ne samo na Balkanu. U tome je inajve a razlika izme u prve decenije XXI i poslednje decenije XX veka. U prethodnojdeceniji, posthladnoratovski balkanski haos predstavljao je negativni izuzetka od jo uvekpreovla uju eg me unarodnog mira, prava, reda i poretka. U me uvremnu, haos, ilimakar sna na tendencija haosa, po ela je da ispunjava itav svet. Nakon 11. septembra2001, unilateralne i fundamentalisti ke SAD D ord a Bu a Mla eg, postale su glavna inajopasnija «dr ava-odmetnik» od me unarodnog mira, prava, reda i poretka, a i EU je,

nakon kratkotrajne nade, da bi mogla postati multilateralna i demokratska alternativa usvetskim razmerama, po ela da tone u populizam, ksenofobiju i narodnja tvo, dakle uistost istorijskog opadanja i degradacije Zapada. Sve ovo, stvorilo je onaj depresivniistorijski i me unarodni ambijent, u kojem su se na jednoj strani, jo jednom na lime unarodni kapitalizam i balkanski fa izam, zapadni liberalizam i isto ni populizam,demokratski predstavnici i milo evi evski restlovi, samo ne vi e onako prikriveno iimplicitno, kao to je to bio slu aj po etkom i tokom 1990-ih, nego sada ve sasvimotvoreno i eksplicitno.

Bol21. februar 2004.

Paralela izme u nedu nih civilnih rtava krvavih postjugoslovenskih sukoba, na jednoj, iposebno ovih dana nezadovoljnih crnogorskih penzionera, na drugoj strani, ima svojeduboko mada skriveno utemeljenje. Ono to ove dve, ina e toliko udaljene i razli itegrupe, kao i mnoge druge sli ne skupine na fragmentovanom i traumatizovanomeksjugoslovenskom ali i irem svetskom prostoru, sna no, nepogre ivo i su tinskipovezuje, to je logika jednog krajnje surovog sistema. Logika po kojoj najvi e stradajuoni koji su najslabiji, najranjiviji i najneza ti eniji.

«Svaka tranzicija je bolna.» Sve ega se dotaknu, pa i ovaj apsolutno nevini truizam,apologeti i in enjeri tog sistema pretvaraju u potpuno ni tavilo, propagandu, la , dimnuzavesu. Naravno da je svaka tranzicija bolna, ali na glavni problem nije u tome, nego uinjenici odnosno okolnosti da na i dana nji pejn-dileri, notorni petnaestgodi nji

proizvo i i distributeri bola, od odr avanja, pa i uve avanja toga bola, celo ovo vreme,parazitski sasvim dobro ive, pa su zbog toga oni i poslednji od kojih se mo e o ekivatinjegovo uspe no savladavanje i izle enje.

A na objektivne karakteristike sistema, prirodno se nadovezuju i subjektivnekarakteristike njegovih aktera, posebno sve nepodno ljivija arogancija, cinizam i sadizamvlasti. Samo tako se mo e razumeti i kvalifikovati crni, ak morbidni humor crnogorskogpremijera, koji je pre nekoliko dana, sve, pa i one sasvim razlo ne i osnovane kritike,sumnje i rezerve javnosti, u vezi sa nevi enom statisti ko-politi kom akrobacijom«uskla ivanja» penzija, grubo odbio, upore uju i ih pri tome i sa onom poznatomanegdotskom nevericom u meteo-izve taje. Ohrabrena (ako ne i podr ana) potpunoinferiornom i dezorijentisanom opozicijom, kao i delimi no, geopoliti ki i realpoliti kikorumpiranom me unarodnom zajednicom, arogancija lokalnih vlasti tako je dostiglaklimaks.

Koliko god da tako ne izgleda na prvi pogled, i koliko god da nama u Crnoj Gori zbogtoga sigurno ne e biti lak e, ipak se mora ista i i to da je opisani sado-politi ki kompleksdeo jedne mnogo ire, negativne svetsko-sistemske promene, mutacije itave jedne, danasvladaju e, zapadne ili takozvane evro-atlantske civilizacije, a ne tek neki egzoti ni ilokalni crnogorski endem. Aktuelno, dnevno i politi ki, o tome najbolje svedo e teku akriza, diskreditacija i kompromitacija Blerove i Bu ove administracije u vezi sa ratom uIraku, a intelektualno, teorijski i nau no, pored ostalih, ali i vi e i bolje od njih, i PitirimSorokin (Dru tvena i kulturna dinamika), Hana Arent (Izvori totalitarizma) i FrensisFukujama (Na a posthumana budu nost).

Intelektualna putanja ovog poslednjeg, od potpuno nerealne, ak neozbiljne, ru astevizije «kraja istorije» i «trijumfa liberalne demokratije» s po etka 1990-ih, do mra ne alirealisti ne i upozoravaju e distopije nove, posthumane, odnosno nehumane vrste desetgodina posle, i sama po sebi, dovoljno je indikativna, i kao takva deo je, preciznijerefleksija one mutacije. A jedina ve a, i jo uvek neprevladana mana ove napredne iinteligentne refleksije, jeste njena isklju iva ili prete na usmerenost na egzogene,

vanjske, izvan-sistemske, ne i na endogene, unutra nje, unutar-sistemske faktore, nanau no-tehnolo ke, ne i na dru tveno-politi ke izvore analizirane mutacije. O igledno, niautor ove refleksije, Frensis Fukujama, uprkos svom napretku i inteligenciji, jo uvek nijeu potpunosti iza ao iz mra ne komore vladaju e kapitalisti ke (liberalne) ideologije.

Da jeste, i on bi video, zajedno sa nama, ali i sa svima ostalima, da ni srebreni ke rtve,ni crnogorski penzioneri, ni ira ki civili, ni palestinske izbeglice, ni rtve terorizma uSAD i Izraelu, ni siroma tvom i bolestima opusto ene afri ke zajednice, ni svi siroma nii nemo ni, kao ni svi bogati i mo ni, nekontrolisani, tetni i opasni, silnici i bosovi,turbokapitalisti i tajkuni, militaristi i ekstremisti, cinici i sadisti ovog sveta, najve imdelom, nisu nikakva neumitna posledica bilo kakve neutralne nau no-tehnolo kerevolucije, nuklearnog ili ekolo kog akcidenta, neuro-farmakologije ili geneti kogin injeringa, kako bi moglo da se zaklju i na osnovu studije Frensis Fukujama, negoeskaliraju a i potencijalno apokalipti ka konsekvenca najdubljih i najrazornijihsuprotnosti jednog duboko nehumanog, nepravednog i opasnog sveta.

Apokalipsa6. mart 2004.

Osuda «apokalipti kog tona», koji je onako sna no obele io sve revolucije XX veka, nijeizre ena bez ozbiljnih i valjanih razloga. Uprkos svoj prate oj iracionalnosti i mistici,lanac uzroka i posledica, ovde je jasan i vidljiv. Apokalipsa, (pseudo)religioznopredose anje i predskazanje pribli avanja kraja sveta, tlo je na kojem najbolje uspeva,najpre, veliki, masovni strah, nemir, histerija, a zatim, naravno, i spremnost na veliki,masovni zlo in, naj e pravdan kao «odbranbeni» ili «preventivni». To je bilanajdublja baza, geneza i trajektorija dva totalitarizma najopakijeg od svih opakih vekova.

Pa ipak, sa osudom «apokalipti kog tona» treba biti krajnje obazriv. Jedno je apokalipsaa drugo «apokalipti ki ton». Apokalipsa je realnost, mogu nost i tendencija, a«apokalipti ki ton» zloupotreba, dodu e ekstremna i ekstremisti ka, ali, ipak, samozloupotreba ove realnosti. Negiranje ove realnosti, mogu nosti i tendencije, u oblikunaivne ili cini ne dogme o neizbe nosti ljudskog progresa, koja je toliko ra irena iomiljena me u najmo nijima ovog sveta, «neoliberalima», «globalistima» i«integracionistima» raznih vrsta, tako e je jedan oblik ove zloupotrebe. Uprkos retori kojkonfrontaciji, obe suprotstavljene dogme, dakle i dogma apokalipse, i dogma progresa,jednako doprinose razornom radu same apokalipse.

A ovaj rad zaista je impresivan, i mo e ga ignorisati samo onaj ko ima dobre razloge zato. Sve do skoro, ovaj rad bio je vi e atipi an, decentralizovan, difuzan, pa je kao takavproizvodio i jednu apokalipsu koja je bila vi e atipi na, decentralizovana, difuzna.Proizvodio je postepeno ali opasno erodiranje prirodnog okru enja, ugro avanje mira,razaranje morala, opadanje racionalnosti, gubljenje smisla. Od skoro, to jest odjedanaestog septembra 2001, ovaj rad je opet onaj stari, standardni, eksplozivni, pa kaotakav ponovo proizvodi onu staru, standardnu, eksplozivnu apokalipsu: islamskifundamentalizam, isto ni terorizam, Al Kaidu, Osamu bin Ladena, hri anskifundamentalizam, zapadni militarizam, aktuelnu administraciju SAD, D ord a Bu aMla eg. Konture Antihrista.

I novi «trickle down effect». Efekat curenja, kapanja, spu tanja apokalipse nadole. Dolesmo mi, postjugoslovenske zemlje, Srbija, Crna Gora, i druge. Suprotno onome to se otome obi no misli, govori i pi e, u poslednjoj deceniji XX veka, mi smo bili avangardajednog istovremeno post-apokalipti kog i pred-apokalipti kog sveta. Pomogli smoapokalipsi da pre ivi u za njoj najte im danima, kada se inilo da je ve nastupio krajsvake apokalipse. Zato nam valjda ona u prvoj deceniji XXI veka i tako obilato uzvra a.Zbog toga se ni uspon, ta nije povratak apokalipti ke, ultra ili radikalne nacionalisti kedesnice na vlast u Srbiji (a u ne to bla em obliku i u ostalim postjugoslovenskimzemljama), ne mo e razumeti nikako druga ije do kao onaj globalno-lokalni «trickledown effect». Uzmimo samo jedan sve i primer. Bliskost izme u opstrukcije Ha kogtribunala u Srbiji Vojislava Ko tunice, na jednoj, i opstrukcije Stalnog me unarodnogkrivi nog suda u SAD D ord a Bu a Mla eg, na drugoj strani, nije slu ajna i povr na,nego su tinska i dubinska.

Na kraju, sledi i jedan mali ekskurs o post-apokalipti koj alternativi. Sa stanovi taapokalipti kih iskustava i tonova XX veka, naime, glavno pitanje i izazov za itav XXIvek, mo e da se formuli e i ovako: kako se suprotstaviti apokalipsi, a pri tom ne pasti uonaj neodgovorni, kontraproduktivni, samoispunjuju i «apokalipti ki ton»? Zbogpetnaestogodi nje izolacije, ispadanja iz svetskih tokova, su tinske dezorijentacije,nerazvijenosti i zapu tenosti svake vrste, crnogorska kulturna i politi ka elita, koja je zapostavljanje i re avanje ovog pitanja najodgovornija, od tog pitanja, udaljena je hiljadamasvetlosnih godina. Da stvar, ipak, ne bude sasvim crna, pa ni ovaj tekst rtva onog lo eg,«apokalipti kog tona», zaslu na je mla a, alternativna, kulturna, posebno literarna ilikovna crnogorska scena. U tekstovima Andreja Nikolaidisa, instalacijama MilijePavi evi a, i intervencijama «The Books of Knjige», na primer, ima vi e onog nasu nopotrebnog, pozitivnog, ne-apokalipti kog suprotstavljanja apokalipsi, nego u svojbespreglednoj, uobra enoj, dosadnoj i irelevantnoj «mainstream» crnogorskoj kulturnoj ipoliti koj produkciji zajedno. A to nije malo. Setite se, u Sloveniji, jedinoj uspe nojpostjugoslovenskoj zemlji, najpre je bila umetni ka i dru tvena alternativa 1970-ih i1980-ih, pa tek onda dr avna nezavisnost i evropska integracija 1990-ih i 2000-ih.

Drugi talas20. mart 2004.

Uprkos promenjenoj, «proevropskoj» retorici, stvarno, dubinsko stanje stvari na«Zapadnom Balkanu», na po etku prve decenije XXI veka, su tinski je veoma sli nostanju stvari, koje je ovaj deo Evrope i sveta karakterisalo na po etku poslednje decenijeXX veka. Prvi talas agresivnih nacionalisti kih pokreta, ratova i revolucija, jo se dokraja nije ni povukao, a njihov drugi talas ve se podigao. Ponovni uspon pa i povratak navlast ratnonacionalisti kih stranaka u Srbiji, Hrvatskoj i BiH, trima klju nim zemljamaovog regiona, sasvim je o igledan, unutra nji aspekt sli nosti o kojoj je re . Me unarodniaspekt ove sli nosti manje je o igledan ali ne i manje zna ajan. A ni ovde retorika ne smeda zavara. Nasuprot retorici aktivne me unarodne pomo i, internacionalizacije iintegracije, kao i prvim pozitivnim rezultatima takve politike iz prethodnog perioda,naime, EU i SAD, svaka zbog svojih specifi nih razloga, ovoga puta sa izgovorom«pobolj anja» u zemljama «Zapadnog Balkana», u su tini, vra aju se na staru,konzervativnu i opasnu realpolitiku s po etka pro le decenije.

Krug, spirala

Ni sli nosti i ponavljanja, me utim, ne smeju da zavaraju. Istorija nikada nije prostoponavljanje (krug), nego uvek slo ena kombinacija ponavljanja i promene, ili, druga ijere eno, ponavljanje, ali uvek na vi em (ili ni em) nivou (spirala). Zbog toga je za dobruorijentaciju u istorijskom vremenu, pored o iglednih ponavljanja, neophodno rasvetliti imanje o igledne, ali ne manje va ne promene.

Od vi e takvih, dve su, ovde i danas, posebno zna ajne. Prva: smanjenje agresivnihpotencijala lokalnih, zapadnobalkanskih dru tava, kao posledica pusto enja koja je izasebe ostavio prvi talas, ali i kao posledica prisustva nekoliko desetina hiljadame unarodnih vojnika u ovom delu sveta. I druga: uspon desnih populista i izolacionistau razvijenim zapadnoevropskim dru tvima, koji treba o ekivati u narednih deceniju-dve,kao posledicu «zamora od pro irenja», ali i u drugim zapadnim zemljama, posebno SAD,kao posledicu eskaliraju eg «rata svetova», zapravo sukoba podivljalih isto nih terorista izapadnih militarista. Ova druga promena je zna ajnija, jer e ona, u krajnjoj liniji,odrediti i du inu trajanja one prve promene.

Bilo kako bilo, nije te ko videti: ve i u prvoj razmeni me usobnih strahova i uva avanja,izme u aktuelnih zapadnoevropskih administratora, na jednoj, i novih-starihzapadnobalkanskih nacionalista, na drugoj strani, ponovo se za inje ona stara-nova«profana alijansa», koja je, i u prvom talasu, onoliko dugo, u opskurnoj i dijaboli nojvezi, dr ala liberalne vlade EU i SAD, na jednoj, i agresivne balkanske nacionaliste, nadrugoj strani. U ovom kontekstu, anse Vojislava Ko tunice da, ne dugo posle SlobodanaMilo evi a, postane novi «glavni faktor mira na Balkanu», na alost, nisu male. I to,naravno, ne toliko zbog nekih njegovih posebnih makijavelisti kih ili obrenovi evskihsposobnosti, nego zbog odgovaraju ih, desno-populisti kih evropskih i svetskih trendova.

Kamen, pesak

A anse malih dr ava, pa i Crne Gore, da u ovom novom, drugotalasnom, pogor anomkontekstu, uop te opstanu, najdirektnije zavise i od kvaliteta razumevanja aktuelnogmomenta, ponavljanja i promena, te od sposobnosti adaptacije i evolucije, zasnovane natom razumevanju. Druga ije re eno, od odgovora na pitanje da li je Crna Gora ne to izsvoje neposredne pro losti nau ila, da li je svest njenih elita i masa u me uvremenupostala bolja, ira i dublja, te da li je Crna Gora u celini za nove izazove i isku enja danasspremnija nego to je bila pre deset-petnaest godina.

Kamen i pesak su metafore koje najbolje opisuju dve razli ite strane jednog (napostavljeno pitanje) vi e negativnog nego pozitivnog odgovora. Kamen: nepromenjivostdominantnih politi kih blokova, ideja i mentaliteta, anacionalnog DPS, zainteresovanogsamo za beskona no produ avanje vlasti i monopola, egoisti kih interesa, klanova ikartela (pa ta ko ta da ko ta), i srpskih narodnja kih stranaka, SNP, SNS i NS, koje sujednako okamenjene i nepomi ne u svojoj fiksiranosti protiv crnogorske nezavisnosti posvaku cenu i svim sredstima. I pesak: rasutost, difuznost, konfuznost, delimi naapsorbovanost od strane dominantnih blokova, posledi na i mestimi na dezorijentacija, istalno meandriranje izme u vi kova nihilizma i oportunizma, koje prati SDP, LS, GZP idruge NVO i nezavisne intelektualce (uklju iv, naravno, i pisca ove kolumne).

Kamen na pesku, to je formula za nestabilnu, rizi nu i opasnu gra evinu, posebno uvremenima pove anih turbulencija, kakva su i vremena drugog talasa. Ali, ukoliko CrnaGora ni ovoga puta ne prona e svoju bolju unutra nju formulu (od kamena na pesku),tada e za to biti najvi e sama kriva. Uostalom, zar je normalno da do Crne Gore budevi e stalo EU i Havijeru Solani, nego Crnoj Gori, njenim elitama i ga anima samim?

Va ingtonski konsenzus3. april 2004.

Velike promene po pravilu se de avaju daleko od svetlosti politi ke pozornice. Takav jebio slu aj i sa takozvanim Va ingtonskim konsenzusom, novim, «neoliberalnim» dilom,sklopljenim jo 1980-ih, izme u upravlja kih vrhova globalnog kapitala (kapitalizma), injihovih me unarodnih institucionalnih reprezenata, pre svega Me unarodnogmonetarnog fonda, ali i Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije.

Ovaj dil do dana njeg dana sebe uporno predstavlja kao zato nika slobode, ali je to teknjegov propagandni pi-ar. U stvarnosti, dana nji «neoliberalizam» je samo ideolo kainercija, mimikrija, jo bolje «posmrtna maska» nepovratno prohujalog liberalnogkapitalizma, ispod koje se ubrzano i nasilno uspostavlja njegov tihi ali agresivni antipod,mutant, ultramonopolisti ki kapitalizam, koji je, zapravo, sve vi e i vi e, jedan novi inegativni postkapitalisti ki sistem. Globalno-lokalni kartel.

Nije nepoznato: ovaj globalno-lokalni kartel je duboko antisocijalan. I antidemokratski.Nacionalne i lokalne zajednice, interesi, koalicije, konsenzusi, procedure, izbori,demokratija uop te, za ovaj kartel su samo nu no zlo, koje se redovno zaobilazi, a kadagod je to mogu e, i otvoreno kr i. Upravo ovo poslednje, dakle otvoreno kr enje jednogtakvog, lokalnog, crnogorskog reformskog dila, u interesu onog globalno-lokalnogkartela, pre par sedmica, dogodilo se i na konferenciji za tampu predsednika crnogorskevlade.

Na ovoj konferenciji, naime, predsednik crnogorske vlade, po prvi put i sasvim slu beno ieksplicitno, ustao je protiv dono enja bilo kakvog Zakona o oporezivanju ratnihekstraprofita, i time samo poja ao stare sumnje da je upravo on taj koji, zajedno sa jonajmanje dva eksplicitna «neoliberala» u svojoj vladi, agilnim ministrom finansija, i joagilnijim, sveprisutnim i svemo nim podpredsednikom Saveta za privatizaciju, kao kakvaunutra nja, skrivena, nevidljiva, «mikro», kartel-vlada, najdirektnije blokira celokupnoreformsko, anti-monopolsko zakonodavstvo (zakonodavstvo koje, pored pomenutogZakona o oporezivanju ratnih ekstraprofita, obuhvata jo najmanje i Zakon o spre avanjukonflikta interesa, Zakon o antikorupciji i Zakon o tajnoj policiji).

A, znamo, nije pro lo ni godinu i po dana, od kako je upravo obe anje ovog i ovakvog,reformskog, anti-monopolskog zakonodavstva (pa i sada proskribovanog Zakona ooporezivanju ratnih esktraprofita) bilo u samom vrhu predizborne agende DPS i SDP ujesen 2002. Da li je mogu e da su ar politi ke borbe, povre ena sujeta i nekontrolisanaarogancija, mogli da dovedu do toga da predsednik crnogorske vlade sve to napre aczaboravi? Da drugima obja njava kako se sti e legitimna vlast (uzgred re eno i topogre no, jer po va em crnogorskim zakonima na izborima mogu da u estvuju i grupegra ana, a ne samo politi ke partije, kako je ovaj neta no tvrdio), a da pri tom smetne suma kako ta ista legitimna vlast mo e i da se izgubi, kada se, naime, raskine izborniugovor sa gra anima, kao to poslednji takav ugovor, onaj iz 2002, upravo raskidaju on injegova vlada, jer ne samo da ne ispunjavaju data izborna obe anja, nego ih, posle duge,

jednoipogodi nje opstrukcije i blokade, na kraju jo i javno odbacuju na konferenciji zatampu?

Na ova, «proreformska», mo e da se nadove e jo i nekoliko skoro zaboravljenih,«proindipendisti kih» pitanja. Najpre, da li je vrh DPS svestan da, produ enim sukobomsa SDP i GZP, najdirektnije razara ne samo preostalu proreformsku, nego i preostaluproindipendisti ku politi ku bazu u Crnoj Gori, i to samo dve godine nakon to je to

inio po prvi put, forsiranjem sukoba sa LS? Zatim, zar ovaj vrh ne vidi kako«neoliberalna» ekonomija, na kojoj tako fundamentalisti ki istrajava, svakodnevno iradikalno uve ava siroma tvo, polarizaciju i nezadovoljstvo najve eg dela crnogorskogstanovni tva, i tako najdirektnije razara i samu socijalnu bazu eventualnog referenduma onezavisnosti? Najzad, ukoliko je on svega ovoga svestan, a te ko da toga mo e bitinesvestan, da li ga je zbog toga uop te briga?

Najkra i odgovor na postavljena pitanja mogao bi da glasi i ovako: aktuelna crnogorskavlada, preciznije njen dominantni, «neoliberalni» deo, na elu sa predsednikom vlade, prei iznad svega ostalog je vlada kartela, to e re i da joj je takozvani Va ingtonski, va nijiod svakog Crnogorskog konsenzusa. Mogu nost da SDP, LS i GZP, kao i nekartelizovanidelovi samog DPS, te delovi takozvanih srpskih partija koji nisu do kraja velikosrpskinacionalisti ki ostra eni, izvr e delotvorni pritisak na ovu i ovakvu vladu, u pravcupozitivnih reformi i nezavisnosti, postoji i dalje, ali je ta mogu nost danas slabija, negoto je bila samo do pre godinu-dve. A da li je i zaista tako, ili su ovi izgledi, ipak, ne to

bolji i ve i, to e nam pokazati tek vreme koje je pred nama.

Izvori neslobode17. april 2004.

Najbolje knjige i mislioci na eg vremena ve su ukazali na izvore zastra uju e neslobodekojom nas je iznenadio XX vek. Od svih, u tome je mo da najdalje oti la «uspani enama ta» Hane Arent u Izvorima totalitarizma. Najdublji izvor totalitarizma XX veka, poHani Arent, jeste sistem koji svakodnevno i zakonito proizvodi «suvi ne ljude»(siroma ne, nezaposlene, besku nike, o ajnike, ljude bez nade, a pune nemo nog, alipovodljivog i opasnog gneva), dakle sistem poznog, monopolisti kog kapitalizma iimperijalizma, koji se krije ispod maske «liberalizma» proteklog XIX veka. Na dubinskugenetsku vezu izme u ostarelog «liberalizma» i «podmla enog» fa izma ukazivao je iKarl Polanji u The Great Transformation, jednoj od najzna ajnijih knjiga XX veka.Veliki preobra aj iz naslova ove knjige je, zapravo, velika i negativna postliberalnapromena koja se po prvi put dogodila nakon prvog velikog sloma «tr ne mitologije»1930-ih godina. Najzad, u novije vreme, na istu dubinsku genetsku vezu izme u«tr nog fundamentalizma» i raznih vrsta pusto ih socijalnih i politi kih radikalizama,upozorili su i toliko raznorodni socijalni mislioci kao to su, na primer, i jedan D ozefStiglic, centrist, umerenjak, zastupnik intelektualne i politi ke eklektike u najboljemsmislu te re i, u knjizi Globalization and its Discontents, i jedan D on Grej, 1980-ih istiliberal i savetnik Margarete Ta er, danas, to jest dvadeset godina kasnije, inteligentni ihrabri postliberal, koji se ne pla i da objavi i definitivni kraj tr ne utopije u svetskimrazmerama.

Ali istoriju dominantno ne pokre u inteligencija, znanje, u enje, memorija, nego interes,egoizam, sila, mo . Zato je u njoj toliko glupih samoubila kih ponavljanja. Ukoliko seslom liberalne utopije i posledi ni uspon fa izma i komunizma izme u dva svetska rata uXX veku i mogao koliko-toliko razumeti, jer je bio premijeran, i zbog toga, barem uizvesnoj meri, te e predvidiv i otklonjiv, onda se ponavljanje «neoliberalne» utopije uposlednjoj etvrtini ovog i prvoj deceniji narednog veka, zaista, ne mo e okvalifikovatinikako druga ije, nego kao vrhunski dokaz «majmunske» gluposti i ograni enosti ljudskevrste. Istini za volju, ni ponavljanje «neoliberalizma» u novijem vremenu nije bilo bezizvesnih «ingenioznih» modifikacija. Glavna takva modifikacija sastojala se u delomsvesnom delom spontanom preme tanju najrazornijih efekata one obnovljene dubinskegenetske veze izme u ekonomskog «neoliberalizma» i socijalnih radikalizama razli itihvrsta, iz zemalja razvijenog centra, u zemlje o ajni ki zaostale, nerazvijene i nemo neperiferije. Ali ni ovo za dugo i stalno (kako je snevala konzervativna realpolitikanajmo nijih grupa, nacija i klasa). Balkanski neofa izmi na samom obodu razvijene iprosperitetne Evrope 1990-ih, bili su prvi, a teroristi ki napadi na najmo niju i, zapravo,jedinu preostalu super-silu po etkom 2000-ih, drugi najstra niji dokaz, da se agresivnost,nasilje i zlo, u dana njem, super-globalizovanom svetu, jednostavno ne mogukonzervativno «periferizovati», ak ni uz pomo najsofisticiranijih tehnika preme tanja,odvajanja, izolacije i segregacije.

Uprkos prividu udaljenosti, nije te ko videti da izme u prethodnih, globalnih i istorijskihrazmatranja, na jednoj, i aktuelnih crnogorskih konvulzija, na drugoj strani, postojidirektna i jaka veza. I u na em slu aju, naime, sve su tinski va no je tu: i zakasnela i

bolna periferizacija, i delimi na i deformisana modernizacija, i te ka i prete ka tranzicija,i obnavljanje one dubinske genetske veze izme u nemilosrdnog ekonomskog«neoliberalizma» i prete eg socijalnog i politi kog radikalizma, i jedna vrsta pripreme iinscenacije za novu «antibirokratsku revoluciju», i uspon novog talasa podmla enogvelikosrpskog nacionalizma, dakako sa elementima «vajmarskog» fa izma. Kona no, i«neoliberalna» DPS vlast, koja po ne to od svega ovoga ak i vidi i kritikuje, ali sasvimslabo, slepo i dezorijentisano, jer, zbog sopstvenog ultramonopolisti kog interesa ikaraktera, ne vidi i ne priznaje, odnosno ne eli da vidi i da prizna, da je upravo njenasurova «neoliberalna» agenda glavni izvor celog ovog opasnog procesa, i njegovogmogu eg kataklizmi kog ishoda, monstruma, dvoglavog, «neoliberalno»-fa isti kogbastarda, koji se Crnoj Gori jo jednom prikrada.

Beplerova vremena8. maj 2004.

Tvrdnje politi kih protivnika kako crnogorski vrh, u stvari, nije za nezavisnost (nego zazajedni ku dr avu), nisu sasvim fer i ta ne. Ovaj jeste za nezavisnost, ali je stvar u tomeda je on pre i vi e od toga za sopstvene monopole (a tek kada o uvanje ovih monopla tozatra i onda i za fakti ko ako ne i retori ko napu tanje nezavisnosti). Ovo najboljepokazuje takozvana prljava, burazerska ili kumovska privatizacija, koja, kako to jasnoindiciraju i najnovija ispitivanja javnog mnjenja, direktno potkopava podr ku vladi inezavisnosti, ali isto tako direktno, zapravo jo direktnije, favorizuje interese monoplista.U tom smislu, privatizacija budvanskog hotela «Avala», na koju neskriveno aludira inaslov ovog teksta, sasvim je paradigmati na: postkomunisti ke, posebno ruskeprivatizacije, videle su razna « uda» od transakcija, ali ovako ne to, da se iza maske triformalno odvojene persone, prodavca, kupca i sudije, najverovatnije, krije jedno isto lice,to jest sam vrh kartelizovane vlade, e, to je ve ne to to zaslu uje da u e u sveud benike.

Nastojanje vladinih i provladinih propagandista da ovakve pojave racionalizuju iopravdaju, kao navodno neizbe ne, ak standardne deformacije svake tranzicije, nemajuosnova, prosto zbog toga to ne postoji samo jedan, nego vi e modela tranzicije. Nasuprotagresivnim propagandama, komparativno iskustvo postkomunizma, posebno ono u jednojod najuspe nijih zemalja biv eg Istoka, «na oj» Sloveniji, jasno je pokazalo ne samoravnopravnost, nego ak i prednost me ovitog, socijalno-tr nog, u odnosu na isti,tr no-fundamentalisti ki model, ili, slikovito govore i, strategije «korak-po-korak» uodnosu na « ok-terpiju». A kada standardnim problemima tranzicije dodate jo ispecifi ne probleme podeljenog dru tva i nezavisnosti, kakvi su i oni u Crnoj Gori danas,tada ovaj argument samo jo dobije na snazi. Pa zbog ega onda crnogorski vrh takofundamentalisti ki, «bez kompromisa sa reformama», kako to i sam ovih dana ka e,insistira na «neoliberalnoj», zapravo ultramonopolisti koj, za nezavisnost, kao i zareforme, pogubnoj agendi? Sigurno ne zbog reformi i nezavisnosti.

Ni nastojanje da se ovakve pojave i pona anja racionalizuju i opravdaju sa pozivom nastarija i slavnija istorijska iskustva nisu osnovana, prosto zbog toga to se u istoriji svemenja, pa ne to to je nekada va ilo, ne mora nu no da va i i danas. Tako, u XVIII i XIXveku, globalni i lokalni kapitalisti ki sistem bio je u usponu i ekspanziji, a mit «nevidljiveruke» uglavnom pozitivan, funkcionalan i produktivan. «O evi osniva i» SAD, Srbije,Crne Gore, kao i drugih tada nastaju ih dr ava, bili su u isto vreme, i ne slu ajno, vode ikapitalisti, trgovci i monopolisti na svojim teritorijama (sa o iglednim ali produktivnim«konfliktom interesa»). Ali je danas, na po etku XXI veka, ovaj isti sistem u opadanju ikontrakciji, a mit «nevidljive ruke» sve vi e negativan, disfunkcionalan i destruktivan. Oglobalnom izgledu ove velike postliberalne promene nedavno je pisao i sam D on Grej,jedan od najzna ajnijih ivih teoreti ara liberalizma, a o njenom lokalnom izgledu mo danajbolje govori upravo primer dana nje Crne Gore, u kojoj jedna sasvim anahrona«neoliberalna», zapravo ultramonopolisti ka agenda, to jest vode i lokalni kapitalisti,trgovci i monopolisti koji se iza te agende kriju, svakodnevno i beskrupulozno destruiraju

preostale ekonomske, socijalne i politi ke pretpostavke i resurse za obnovu dr avnenezavisnosti.

Da li se onda nedavni, «kostarikanski» povratak ili zaokret crnogorske vlade prema«ekolo koj dr avi», «alternativnom turizmu» i «odr ivom razvoju», kao i neke njenekoliko-toliko razumne parcijalne strategije, pre svega one u oblasti obrazovanja,zdravstva i borbe protiv siroma tva, mogu shvatiti i kao po etak njenog strate kogotre njenja, samokritike i napu tanja za reforme i nezavisnost destruktivne«neoliberalne» agende? Mo da, ni tu mogu nost ne bi trebalo isklju iti sasvim. Ipak,imaju i na umu realnu pro lost i nizak nivo kredibiliteta, a jo vi e realnu sada njost ivisok nivo kartelizovanosti ove vlade, mnogo je verovatnije da e se i ovaj njen povratakili zaokret, na kraju, pokazati pre kao samo privremen, retori ki i propagandni, a ne kaoozbiljan, iskren i su tinski manevar.

Fascinacija22. maj 2004.

Veliko dru tveno nazadovanje, izazvano odnosno nametnuto ratnim terorom u poslednjihpetnaest godina, i potemkinovski lo a, neprilago ena legislativa, koja ovo nazadovanjevi e maskira i produ ava, nego to pozitivno menja, to su dva faktora koji najkra e inajbolje rezimiraju glavni nedostatak takozvanih proevropskih reformi ovde i danas.Aktuelna reforma visokog obrazovanja, odnosno Univerziteta Crne Gore (UCG), u tompogledu, sasvim je reprezentativna.

Na samoj povr ini, nekvalitetna reforma UCG, manifestuje se, pre svega, kao totalnipoliti ki voluntarizam. Onako apstraktno, na nivou op tih ciljeva i vrednosti, evropskistandardi u oblasti visokog obrazovanja nisu sporni, ali kada se oni sprovode u uslovimakoji su pre afri ki nego evropski, i to bez i minimalnog prethodnog prilago avanja, tadase od njihove primene u budu nosti pre mo e o ekivati ostajanje u Africi negopribli avanje Evropi. Pre sistem fikcija i «franke tajna» (kontraefekata), nego sistem«step-by-step» pozitivnih promena. Slede samo tri karakteristi na primera. Primer prvi:novousvojeni re im studija, sa sistemom kontinuiranog pra enja i ocenjivanja radastudenata tokom itave kolske godine, mogu je samo ukoliko UCG pre e na «tvrdaupisna (bud etska) ograni enja». ak i u najbogatijim evropskim dru tvima, ovaograni enja su bolna, u ratovima opusto enoj Crnoj Gori ona mogu biti samo jo bolnija.Proizvodnja jo jedne kategorije «suvi nih ljudi», ovoga puta onih najranjivijih inajbuntovnijih, u ovakvim uslovima, pre mo e da dovede do kona nog sloma nego douspeha reformi. Primer drugi: novousvojena ema osnovnih, postdiplomskih i doktorskihstudija 3+2+3, deklarisala je hvale vredan cilj demokratizacije ovih potonjih, odnosnopostdiplomskih i doktorskih studija. U uslovima gotovo potpune finansijske,organizacione i kadrovske iscrpljenosti UCG, me utim, mnogo je verovatnije da e seova ema, u stvarnosti, izvrgnuti u svoju suprotnost, to jest u devalvaciju diplomeosnovnih studija za najve i broj osiroma enih porodica i studenata, uz istovremenuvulgarnu komercijalizaciju, to jest prodaju magistarskih i doktorskih diploma novoj klasiratom oboga enih «kontroverznih biznismena». I primer tre i: nakon inaugurisanjanovog, vladinog Saveta za visoko obrazovanje, UCG je izgubio ak i svoj raniji statusdr avnog univerziteta, i fakti ki postao vladin univerzitet, to sigurno predstavlja najte ipad ove institucije u njenoj tridesetgodi njoj istoriji.

Ali i ovaj pad, kao i onaj ukupni politi ki voluntarizam, uostalom, ima i svoje duboko,dru tveno, istorijsko i kulturno utemeljenje. U jednom siroma nom, nerazvijenom izavisnom dru tvu, kakvo je i ono u Crnoj Gori danas, to je, pre svega, jedna krajnjekonzervativna, anti-razvojna fascinacija najve eg dela dru tva, pa i najve eg delaintelektualaca i profesora univerziteta, materijalnim i statusnim privilegijama vlasti, vladei vladanja. «Ministar sam dakle jesam,» to je vrhovno ivotno na elo ove vrste profesora«hermafrodita» i «polutana». Ako emo po teno, u status vladinog univerziteta, UCG nijepao zbog neke posebno agresivne ili nedemokratske akcije vlasti, nego zbog unutra njedominacije ove vrste profesora. A u samom fini u, to jest u poslednjih nekoliko meseci,ova vrsta uspela je da svoju fakti ku dominaciju prevede ak i u proevropske, zakonske istatutarne propise. Pa tako sada, sasvim legalno, iako ne i legitimno, upravlja ne samo

dominantnim organima i telima univerziteta, nego i strate kim javnim diskursima,kvazinau nim skupovima i pseudoreformskim retorikama.

Najzad, koliko god to izgledalo nelogi no, pa i nemogu e, jedan veoma dubok i sna anizvor la nih proevropskih reformi ovde i danas, na nerazvijenoj crnogorskoj izapadnobalkanskoj periferiji, na po etku XXI veka, nalazi se i u samom razvijenomevropskom odnosno EU okru enju. U dogmi progresa, teoriji neofunkcionalizma, teinteresu, pragmi i praksi briselskih upravlja a. Pa se tako upravo danas ra a jednapotpuno nova, briselsko-podgori ka, i tako redom dalje, ali uvek birokratska,potemkinovska konvergencija i internacionala, koja, sve onako zdru eno i po dubini,napada samo epistemolo ko jezgro i temelje modernog, kriti kog znanja i univerziteta.Nije preterivanje: skoro zaboravljeno, represivno i koruptivno komunisti ko «to be in linewith» (biti na liniji), mo e se danas na i i u briselskom Tempusu, ne samo upodgori kom Savetu. Lokalni kartel samo je deo mogu eg evropskog aparthejda.Sre om, ovo je samo jedna, ona lo ija mogu nost i tendencija. Kao i u drugim oblastima,tako i u oblasti visokog obrazovanja, odgovor slobodnih intelektualaca, istra iva a iprofesora, mora biti transnacionalan, u povezivanju sa slobodnim intelektualcima,istra iva ima i profesorima Evrope i Sveta, a ne u lokalnom gnevu, o ajanju i zatvaranju.

Replika5. jun 2004.

Pre ne to manje od tri godine, moglo je samo da se nejasno sluti, danas ve mo e i da sejasno vidi: «War On Terrorism» (rat protiv terorizma), kojeg je aktuelni ameri kipredsednik, D or Bu Mla i, objavio odmah nakon zastra uju eg teroristi kog napadana Njujork i Va ington 11. septembra 2001, bio je, zapravo, tek po etak velikedekonstrukcije rata kao takvog. Ukoliko je Prvi zalivski rat, onaj iz 1991, od strane anaBodrijara, vrhovnog gurua postmoderne, s razlogom ozna en kao «rat koji se nijedogodio», onda ovaj Drugi, iz 2001, odnosno iz 2003, s jo vi e razloga, mo e da seozna i kao «doga aj koji nije bio rat». U stvari, kao pravi i potpuni konceptualni skandal.

U me unarodnom javnom pravu, rat se standardno i precizno defini e, kao oru ani sukobizme u dve ili vi e dr ava, tako da je «rat protiv terorizma», ve i sa ovog, elementarnogpojmovnog stanovi ta, od samog svog po etka, bio jedna potpuno nemogu a i neodr ivakonstrukcija odnosno kontradikcija. Al Kaida nije dr ava, nego ne-dr avna, odnosnotrans-dr avna, multi-nacionalna privatna grupa, skoro kao neka vrsta mamutske imonstruozne me unarodne nevladine organizacije, dakako bez odgovaraju ih atributadr ave (stabilne teritorije, stanovni tva, vlasti), pa ni borba protiv nje, kao ni borba protivbilo koje druge sli ne me unarodne teroristi ke grupe i organizacije, nije mogla da sevodi kao me u-dr avni rat, nego samo kao globalna policijska, bezbednosna iobave tajna operacija.

Nerazvijenost sistema UN, odnosno njegove globalne policijske funkcije, plus«prerazvijenost» SAD, odnosno jedine preostale super-dr ave i super-sile, to je bila onafatalna posthladnoratovska neravnote a, pomo u koje je opisani konceptualni skandal,eskalirao u totalni politi ki, pravni i moralni rasap. Zahvaljuju i ovoj opasnojme unarodnoj konjunkturi i neravnote i, za samo par godina, «rat protiv terorizma»uspeo je da proizvede veliki i dvostruki globalni kontraefekt: potkopavanjepoluvekovnog, nerazvijenog i neefikasnog, ali jedino postoje eg sistema UN, odnosnoodgovaraju eg sistema me unarodnog prava, na jednoj, uz istovremeno sna enje samogme unarodnog nasilja i terorizma, na drugoj strani. Bio je to kolski, ak ud beni kiprimer katastrofalne ograni enosti, kratkovidosti i tuposti jedne tipi ne (real)politike sile.

Nasuprot koliko benevolentnoj toliko tetnoj predrasudi, koju su u proteklih nekolikovekova neoprezno irili racionalizam i prosvetitetljstvo, me utim, i u na em slu aju,jasno se pokazalo kako je tupost sile, u odnosu na inteligenciju uma, sasvim ravnopravan,ako ne i superioran faktor istorije. U tom smislu, primera radi, ali i sasvim u kontekstuna eg konkretnog problema, ograni ena, kratkovida i tupa realpolitika sile aktuelnogpredsednika SAD, D ord a Bu a Mla eg, za istoriju odnosno za budu nost savremenogsvetskog sistema, nije imala ni ta manji zna aj, nego i najumnija, najdublja i najlucidnijafilozofija velikog nema kog filozofa, Imanuela Kanta.

Ovo poslednje, naravno, samo pod uslovom da se vodi ra una o svoj izuzetnosti,kompleksnosti i heterogenosti istorijskog vremena, jednoj osobini toga vremena o kojojse, uzgred re eno, ne vodi (dovoljno) ra una ak ni unutar dru tvene nauke kao profesije,

o politici i drugim profesijama da i ne govorimo. Za razumevanje na eg problema, aposebno za razumevanje na e neobi ne, nekome se mo e u initi i neprimerene, pa ak ineukusne paralele izme u jednog (nespornog) filozofa i jednog (spornog) predsednika,puna istori nost je od najve eg mogu eg zna aja. Imanuel Kant iveo je u XVIII i XIXveku, u doba manje ili vi e nespornog uspona, ekspanzije, rasta, pa i vrhunca moderne.Otuda u njegovom opusu, kao i u opusu ve ine njegovih savremenika, onoliko vere uljudski um, razum, racio, progres, napredak. I u Ve ni mir, kako, uostalom, glasi i nazivjednog od njegovih najzna ajnijih dela. Na drugoj strani, D ord Bu Mla i, na spornisavremenik, ivi u XX i XXI veku, u vremenu manje ili vi e vidljive krize, konvulzije,opadanja, pa i raspadanja moderne. Otuda i njegov apokalipti ki «rat protiv terorizma».Koji je, to su ve mnogi primetili, bez granica u prostoru i vremenu. U stvari, Ve ni rat.Kao neka replika velikom nema kom filozofu.

Stratifikacija19. jun 2004.

U realnosti, Evropa je, kao i sve drugo na ovoj planeti, pojava krajnje kompleksna,ambivalentna, kontradikorna i neizvesna. U birokratskoj fantaziji, onoj briselskoj, ali ionoj lokalnoj, beogradskoj, podgori koj, i svakoj drugoj, kao i u neofunkcionalisti kojteoriji evropskih integracija, koja ovu fantaziju ve nekoliko decenija koncesionarskiprati, me utim, Evropa je postala dogma. Krajnje ematizovana, unifikovana,nekontradiktorna i neupitna dogma.

Mehanizam «krive svesti» ove dogme, logi ari su jo davno objasnili kao gre ku pars prototo. Najkra e, ova gre ka sastoji se u tome to se ovaj ili onaj izolovani deo stvarnostiprikazuje kao celina stvari. Antiteti ki parovi stvarnosti nasilno se razdvajaju i razaraju,pozitivni lanovi hipertrofiraju, a negativni atrofiraju, ili ak potpuno uklanjaju.«Progres» se nekriti ki «naduvava», «regres» sistematski pre utkuje, «integracija» slavibez udubljivanja, «dezintegracija» osu uje bez razumevanja, «funkcija» deifikuje,«disfunkcija» ignori e, «kvantitet» favorizuje, «kvalitet» previ a. Tako se dobija potpunoizobli ena, neuravnote ena i nerealna slika stvarnosti. Pejza bez oveka i istorije.Posthumana pustinja. «Asocijacija», «stabilizacija», «pro irenje», «kapacitet»,«harmonizacija», «standardizacija».

Mehanizam opisane «krive svesti», vidi se i na primeru novostvorene, preciznijenovonametnute dr avne zajednice Srbija i Crna Gora. Ni iskustvo od pune dve godineneprestanih problema, disfunkcija, blokada, zastoja i dezintegracija, nije moglo dapokoleba na e dogmati are. Ukoliko se injenice ne sla u sa teorijom, utoliko gore poinjenice, neumorno ponavljaju na i koncesionari. Ipak, prema na im dogmati arima i

koncesionarima, ne treba biti nepravedan. to ne obra aju vi e pa nje na brojneunutra nje kontradikcije, konflikte i kvalitete, i to zbog toga ne vide da je upravo uovima, to jest u njihovom ignorisanju, kao i u onom njihovom nepokolebljivom ineumornom nametanju, glavni izvor svih onih problema, disfunkcija, blokada, zastoja idezintegracija, nije toliko zbog neke njihove posebne, provelikosrpske ili anticrnogorskepoliti ke zainteresovanosti ili pristrasnosti, koliko zbog njihove najdublje intelektualneodnosno neofunkcionalisti ke ograni enosti.

Neofunkcionalisti ka ograni enost odnosno dogma dominantno obele ava i najve i deoaktuelnih rasprava o takozvanom «slede em pro irenju» odnosno «integrisanju»Zapadnog Balkana, ove ili one zemlje, ove ili one godine, i tome sli no. Ograni enostodnosno dogma, ovde se manifestuje kao isklju iva ili prete na usmerenost na praznebezrazli ne kvantitete, uz istovremeno zanemarivanje, ili ak potpuno ignorisanjeunutra njih spektralnih kvaliteta. Samo pomo u ove i ovakve ograni enosti (dogme),naime, bilo je i mogu e da se do e do danas apsolutno dominantne, fantasti ne iapologetske retorike i ideje, o EU odnosno Evropi koja se, navodno, nezaustavljivo,progresivno, superiorno i benevolentno iri. Kao da tokom 1990-ih, na Balkanu, poredone bolje, nismo upoznali i onu drugu, lo iju, «Europe Fortress» (Evropu Tvr avu), jedanvrlo konkretan, konzervativan i ksenofobi an entitet, za koji smo mogli re i sve, samo neda je bio nezaustavljiv, progresivan, superioran i benevolentan.

I kao da EU u sebi i danas nema dovoljno negativnih potencijala za jednu istu takvu,konzervativnu i ksenofobi nu Evropu Tvr avu, a ne samo za onu pozitivnu, prema spoljai unutra otvorenu Evropu Emancipaciju. I to ne samo u obliku onog starog, standardnog ipoznatog, formalnog zatvaranja u granice Unije, zbog «zamora od poslednjegpro irenja», kako su to ve predvideli i upozorili neofunkcionalisti, nego i u obliku nekognovog, mutiranog, atipi nog i do sada nepoznatog, unutra njeg, kvazifeudalnog ilikvazikastinskog zatvaranja, hijerarhizovanja i stratifikovanja, «Evrope na dva ili vi ekoloseka», ili «Evrope u dve ili vi e brzina», kako su to neki veoma autoritativni glasovi,u nekim bogatijim i mo nijim lanicama Unije, zabrinuti zbog o ekivanog pritiska desetnovih, siroma nijih lanica-prido lica, uostalom, ve i predlo ili.

Mala dvorska ekonomija10. jul 2004.

«Nema besplatnog ru ka jo od kada je Eva Adamu dala jabuku.» Poznato je, jedna teista ideja, u razli itim istorijskim i socijalnim kontekstima, mo e da poprimi i sasvimrazli ita, ak suprotna zna enja. Dobar primer za jednu ovakvu promenu je i citiranamantra «neoliberalne ekonomije». U doba komunizma, ona je, bar jednim delom, bilasasvim suvisla i opravdana, jer je efektno razobli avala birokratsku demagogiju ivoluntarizam sistema. U postkomunizmu, dakle u jednom relativno novom i izmenjenomkontekstu, me utim, ona se pretvara u nepodno ljivi cinizam.

Nepodno ljivi cinizam je ak ono najbla e to se o ovoj «mudrosti» danas mo e re i.Stvar naime izgleda ovako. Najpre je bila «prvobitna akumulacija kapitala», sprovedenaputem agresivnog nacionalizma, velikodr avnog nasilja, ratova i genocida 1990-ih, azatim je nastupila «privatizacija» 2000-ih, kojom se ona akumulacija sada samolegalizuje. Nepodno ljivi cinizam sastoji se u tome to su akteri jednog i drugog procesa,ak i personalno, ostali isti, identi ni. U ovom kontekstu, ona «neoliberalna» mantra

postala je do bola drska i bezo na. Zamislite ovako: neko vas oplja ka, vi mu sasvimobazrivo zatra ite svoje stvari nazad, a on vam onako s visine, nadmo no i hladnoodgovori kako mu je ao, ali kako nema besplatnog ru ka, ili ne to tome sli no.

Opisana legenda, saga o besplatnom ru ku kojeg nema, uostalom, nije tek lokalna iliprolazna epizoda. Ironi no, moglo bi da se ka e i ovako: ne samo da je u istoriji bilo iima besplatnog ru ka, nego je bilo i ima i besplatnog srebra, zlata, roblja, nafte, i svihdrugih po eljnih dobara. Istori ar Viljem Meknil: ovek je «makroparazit specijalizovanza nasilje i plja ku». Filozof Karl Poper: istorija je «istorija me unarodnog zlo ina imasovnog ubistva (uklju uju i istina i neke poku aje njihovog obuzdavanja)».Knji evnica Elza Morante: istorija je «sablazan koja traje ve deset hiljada godina».Kona no, i uprkos svim poznatim kamufliraju im ideologijama, zapadnocentrizmima irasizmima, sve prethodno mo e da se ka e i za pola milenijuma moderne i zapada, a kakonas u poslednjih nekoliko godina «vatreno» uveravaju D ord Bu Mla i i njegovi«neokonzervativni» ideolozi, Robert Kagan i drugi, i za novi vrli XXI vek.

U neprijatnom ali otre njuju em suo avanju sa realnom istorijom, injenicama isavremeno u, stvar se do kraja razobli ava. Pokazuje se, naime, kako «neoliberalnaekonomija» nije ni liberalna, ni ekonomija. Ona nije liberalna, jer se ispod njenezavodljive liberalne retorike, po pravilu, krije upravo suprotno: sistem beskrupuloznihratnih politika, mobilizacija, interesa i monopola. I to i globalno (Irak, nafta, «rat protivterorizma», isprepletenost i konflikt javnih i privatnih interesa predsednika ipodpredsednika SAD), i lokalno (Crna Gora, vlast, «AB revolucija», KAP, isprepletenosti konflikt javnih i privatnih interesa vrha crnogorske vlade i glavnih poverilacakombinata). A nije ni ekonomija, ak i kada u njenoj proizvodnji i irenju u estvujuprofesionalni ekonomisti (oni tada samo izdaju svoju profesiju), jer njene mantre, ona obesplatnom ru ku i druge, nisu ni ta drugo do puke ideolo ke racionalizacije ilegitimacije onih monopola.

Ili, budimo oprezni, u globalnoj «neoliberalnoj ekonomiji», pa i u njenoj egzoti nojlokalnoj verziji, koja se ovde samozaneto predstavlja kao «crnogorska ekonomska kola»,mo da, ipak, postoji i jedan element realne ekonomije. Onaj koji, svih ovih petnaestgodina, kontinuirano i uredno servisira potrebe i interese lokalnog kartela, vlastimabliskog (delom ak identi nog) konglomerata najkrupnijih monopola i monopolista, podvrhovnom komandom predsednika i podpredsednika svemo nog Saveta za privatizaciju.Sve u svemu, ne vi e od pet do deset procenata (dobro raspore enog) stanovni tva. Ovo,dodu e, nije uobi ajeno, moderno zna enje pojma ekonomije (koja, jo od njenih o evaosniva a, Adama Smita i Davida Rikarda, podrazumeva, pre svega, nacionalnu ilipoliti ku ekonomiju, to jest ekonomiju celokupne zajednice, a ne samo jednog njenogmanjeg dela), ali neka vrsta ekonomije, pa makar i neka vrsta veoma su ene, retardirane,kvazifeudalne, dvorske ekonomije, svakako jeste. A u tom veoma su enom,retardiranom, kvazifeudalnom zna enju i smislu, to se mora priznati, ova mala dvorskaekonomija, «mikrodr ava», kako jo ona samoj sebi tepa, veoma je napredna, uspe na iefikasna. Crna Gora eka svog D ozefa Stiglica.

Zapis24. jul 2004.

Sloboda ili nu nost, subjekt ili objekt, indeterminizam ili determinizam? Ili neka njihovahumana sinteza, sme a (dijalektika subjekta-objekta, ili «spoznata nu nost», kako su,makar i ne sasvim adekvatno, nagove tavali jo rani velikani moderne)? Relativno novusadr inu, pa i mogu nost za izlaz iz jedne od najstarijih i najte ih aporija predmodernog imodernog doba, ovoj sintezi ili sme i, udahnjuje i ideja «strele vremena», razvijena ukrilu postmoderne (postnjutnovske) fizike (Ilje Prigo ina) i sociologije (ImanuelaVolerstina).

Po ovoj ideji, svaka stvar ima svoju «strelu vremena», ali je putanja ove strele, u svakomtrenutku, manje ili vi e, kompleksna, multilinearna i nestabilna, a ne prosta, unilinearna inepromenjiva. Kao zapis, ali fifti-fifti, a ne sto posto. Ili kao kaleidoskopski nestabilna iosetljiva DNK. «Inicijalni uslovi» pru aju samo jedan deo (recimo pedeset procenata)zapisa, ostatak pripada slobodnoj volji, inteligenciji i imaginaciji. I, to je jo zna ajnije,inicijalna srazmera, vremenom se menja (u pravcu smanjenja neizvesnosti). Kao u ahu:sa svakim novim potezom, broj preostalih kombinacija, a sa ovim i stepen neizvesnosti,srazmerno se smanjuje, sve do kona ne odluke, kada svaka neizvesnost nepovratnoprestaje.

Pogledajmo sada kako u svetlu izlo ene postmoderne ideje «strele vremena» izgledacrnogorska posthladnoratovska proindipendisti ka putanja 1991-1997-2004? Posmatranaizolovano, sama za sebe, dosta lo e i depresivno: u poslednjoj etvrtini ili petini svojetrajektorije, i sa itavom serijom prethodno propu tenih «stoprocentnih» ansi. Otudadanas, 2004, i prili no nepovoljan paralelogram glavnih aktera i interakcija: s jednestrane, «profana alijansa» lokalnih i me unarodnih protivnika nezavisnosti, koja za svojeprotivljenje dosta uspe no koristi sve slabosti, a posebno sve sebi nosti lokalnog kartela;s druge strane, sam lokalni kartel, koji je, znamo, retori ki, delom i programski, zanezavisnost, ali koji realne anse za tu istu nezavisnost, onim svojim nekontrolisanimsebi nostima, iz dana u dan, sve vi e i vi e, potkopava i slabi: treba samo pa ljivo pratitijavnu raspravu o privatizaciji KAP-a, posebno laserski jasne i precizne argumente biv egpodpredsednika, arka Rak evi a, kao i prazne i arogantne odgovore aktuelnogpredsednika crnogorske vlade, Mila ukanovi a, da o prete em tonu predsednika bordadirektora (biv eg dugogodi njeg omladinskog funkcionera), bahatom argonu jednog odglavnih poverilaca (do rata i sankcija potpuno nepoznatog iroj javnosti), i gotovozaboravljenoj staljinisti koj retorici «sindikata» kombinata, i ne govorimo (tako da seispod vela «privatizacije», zapravo, sve vi e i vi e, pomalja jedan mali prljavi ekonomskimagnum crimen); najzad, retki preostali nekartelizovani indipendisti, ostaju potpunonemo ni i marginalizovani; ukupno gledano, «sirak tu ni bez nig e nikoga».

Zbog specifi nog stanja regionalnog i ireg okru enja, me utim, izgledi «sirka», ak nidanas, 2004, dakle samo godinu ili dve uo i odluke, nisu onoliko lo i, koliko bi ina e bili(matemati ki, recimo, jo uvek nisu pali ispod pedesetog podeoka). Ono to ove izglede idalje dr i relativno visoko, to je, pre svega, odsustvo bilo kakvog realnog i odr ivogregionalnog okvira, kao i bilo kakve ozbiljnije politike i podr ke EU (od vatrometa re i i

praznih obe anja, «asocijacija», «stabilizacija» i «partnerstava» se, ipak, ne ivi). Unekom izglednijem, vr em i irem okviru, koji bi sadr ao najmanje tri multietni ke (ane samo dve, i to, po nesmanjenom pritisku unitarista, ekskluzivno «srpske») jedinice,naime, Crna Gora bi, verovatno, i mogla da na e neko smirenje za svoje stare i novekompleksnosti i ambivalencije. Ovako, Crnoj Gori, a posebno Crnogorcima icrnogorskim indipendistima, nametnut je krajnje su en, sku en i jednostavan izbor: mirnadisolucija (ostatka ostatka biv e SFRJ), ili apsorpcija i asimilacija (manje od strane ve e idominantne jedinice).

Zbog svega ovoga, u narednih godinu dve, treba biti krajnje racionalan, razborit i obazriv.Kada neko ka e kako je ovo ili ono neminovno (a to je ono to gotovo svi politi arigovore svakoga dana), ne treba mu verovati. Stvari sa Crnom Gorom su i dalje sasvimneizvesne, a oni koji tako esto i rado koriste termine kao to su «neminovno», «nu no»ili «nemogu e», sedativskim dogmama i determinizmima, zapravo, samo umiruju svoje,ili eksploati u tu e strahove. A svi oni koji, uprkos onoj «profanoj alijansi», ali i uprkosonom teto inskom kartelu, veruju da imaju pravo da uti u na svoju sudbinu, treba dasami, i na miru, pogledaju u sopstvenu du u. I da odlu e: ukoliko smatraju da Crna Goratreba i dalje da postoji, treba da glasaju za nezavisnost, ukoliko ne, treba da glasaju za toda «srpska Sparta» kona no ode u istoriju (u narednih deceniju-dve, ovo su dve jedinerealne opcije, sve drugo je ili naivna iluzija ili makijavelisti ka obmana).

Ogledalo crnogorsko7. avgust 2004.

U vreme velike i dugotrajne nesta ice dobrih vesti, pozitivan primer Stonoteniskogsaveza Crne Gore (SSCG), i njegovog predsednika, Branka Kalu erovi a, svakakozaslu uje da se izdvoji i istakne.

Levitacija

Pre svega, ovaj primer to zaslu uje zbog onoga ime se mnogi u Crnoj Gori tako estohvale, ali ne ba i tako esto odlikuju: biti prvi (ili barem onaj do njega). Samo uposlednjih pet- est meseci 2004, tiho, bez uobi ajene buke i pompe, SSCG je ostvarionekoliko zna ajnih i nespornih prvenstava. Najpre je, u Kataru, 3. marta, primljen ulanstvo Svetske stonoteniske federacije, i tako postao prvi crnogorski sportski savez koji

je posle gubitka crnogorske dr avne nezavisnosti 1918. stekao me unarodno priznanje.Zatim je, u Budimpe ti, od 16-25. jula, u estvovao na Evropskom stonoteniskomprvenstvu za juniore i kadete, tako e po prvi put od 1918, kao jedna punopravna,me unarodno priznata, crnogorska nacionalna reprezentacija. Najzad, sticajem okolnosti,ak dan pre njihovog slu benog progla enja u Podgorici, ovaj savez je na Cetinju, 12.

jula, prvi promovisao i novousvojene dr avne simbole, grb, himnu i zastavu Crne Gore.

Pozitivni primer SSCG i Branka Kalu erovi a zaslu uje da se izdvoji i istakne, jo vi e izbog jednog izuzetnog kvaliteta, dakle zbog ne ega to se, posebno u vremenima idru tvima ozbiljno poreme enih vrednosti, te e posti e i prime uje. Borba zame unarodno priznanje SSCG bila je duga, naporna i te ka, a njena kulminacija, posebnou odnosu na osetljiv, sestrinski Stonoteniski savez Srbije (SSS), ne samo mirna,civilizovana i miroljubiva, nego i nagla eno i iskreno prijateljska. U tom smislu,rukovanja, estitke i poljupci izme u najvi ih funkcionera dva saveza, uo i puta zaBudimpe tu, 11. jula, na Cetinju, kao i isto takvo pona anje izme u ekipa i mladihtakmi ara dva saveza u Budimpe ti, ostaju kao najlep i dar koji je, gra anima dverepublike, iscrpljenim beskona nim politi kim omrazama, neko uop te mogao da podari.Treba li uop te i pominjati, u uslovima stalnih politi kih sukoba i sva a, ostvarivanjeovakvog rezultata, bilo je kao levitacija (savladavanje zemljine te e odnosno gravitacije).

Kontrast

Kona no, pozitivni primer SSCG i njegovog predsednika, zaslu uje da se izdvoji iistakne, i zbog jednog ireg, dru tvenog i politi kog razloga. Ovaj primer, naime, mo eda nam poslu i i kao kontrastno ogledalo crnogorsko. U njemu se, kao neki veliki filmskinegativ, jasno ogleda sveukupni nedostatak, feler crnogorskog (ali i onog u Srbiji, pa i uEU) vladaju eg i opozicionog, dr avotvornog i nedr avotvornog, politi kog i kulturnogestabli menta. Kao kontrastni rastvor u medicini, uspe an primer SSCG i BrankaKalu erovi a, predstavlja sve upravo suprotno od onoga to ve petnaest godinapredstavlja i ini ovaj establi ment (pa se zbog toga ovaj u njemu i tako jasno i dobrovidi).

Tako, u po rtvovanosti, istrajnosti i upornosti SSCG i Branka Kalu erovi a, kontrastnojasno i dobro, vidi se sebi nost, egoizam i prevrtljivost vladaju eg ekonomskog ipoliti kog kartela. Koji, vidimo to i ovih dana, ne zazire ni od toga da i ideju crnogorskedr avne nezavisnosti, ba kao pre deset-petnaest godina ideju jugoslovenstva, odnosnoideju velikosrpstva, beskrupulozno koristi, i to ne za stvarnu obnovu nezavisnosti, negoza zavr avanje «burazerske» privatizacije KAP-a i drugih velikih sistema, odnosno zanelegitimnu i nelegalnu za titu sopstvenih privatnih poslova i interesa.

Sli no, u gra anskom idealizmu, skromnosti i nenametljivosti na eg pozitivnog primera,isto tako kontrastno jasno i dobro, ocrtava se vi ak politi kog pragmatizma, klijentelizmai arogancije, zahvaljuju i kojima su ak i dve jedine antiratne i indipendisti kecrnogorske stranke, kao i velik deo «proevropskog» nevladinog sektora, dopustili dadanas, petnaest godina posle, u neuporedivo lak im uslovima nego to su bili oni izvremena ratnog haosa, kona no postanu (ili skoro da su kona no postali) puki depandans,umi ljena «avangarda», agresivni portparol vladaju eg i opozicionog politi kog bloka, injihovih efova u Podgorici, Beogradu i Briselu.

Zbog svega ovoga, jo jednom se potvr uje na a opora i ironi na perspektiva. Ukoliko unarednih par godina Crna Gora kona no postane nezavisna, to e biti pre uprkos, negozahvalju i crnogorskom politi kom i ukupnom establi mentu. A ukoliko ne, to e bitizbog toga to, pre svega u samoj Crnoj Gori, u kriti nom periodu, nije bilo dovoljno onih,koji bi joj bili privr eni onoliko, koliko joj je bio privr en predsednik Stonoteniskogsaveza.

Nije isto21. avgust 2004.

Na prvi pogled, sve izgleda beskona no i nepodno ljivo isto.

Najpre, akteri: vrh SPC, sa « ivim svecem» kao maskom, i sa onim koji iza njega vreba(zna enje u gr kom za Amfilohije), pa otac novog srpskog nacionalizma iz VelikeDrenove (Dobrica osi , «energija zablude»), te autor «najskuplje srpske re i» poreklomiz Mora e (Matija Be kovi , jo jedan laureat crnogorskih vlasti).

Zatim, scene: ona velika u Beogradu (Skup tina SCG, postavljena za 11. avgust 2004,usvajanje nove himne), ali i ona mala, u Crnoj Gori (bojkot parlamenta, histerijasaop tenja), kao i njihove stare i nove ispostave i postave, od salonskih fundamentalista(SNS), preko antire imskih retorika (NS, DSS, LS), do terenskih realista (SNP).

Potom, mehanizmi, tehnike i efekti. Mehanizmi privida, po kojima je problem, tobo e,isklju ivo ili uglavnom unutra nja crnogorska stvar (nesloga), dok se istovremenozaboravlja da pre intervencije iz beogradske patrijar ijske paradr ave te nesloge nije bilo,ne barem u meri koja je mogla da spre i usvajanje kentaur-himne. Dalje, tehnikekompleksnih ali «ljutih» falsifikata, koji, eto, belodano «dokazuju», kako je i «svijetlamajska zora» nesumnjivo «naci-fa isti ka», jer je, a ko to mo e da ospori, i ona,neoprezno i neodgovorno, svitala u vreme naci-fa izma («originalna» tehnikakrivotvorenja na koju je prvi skrenuo pa nju ivko Andrija evi ). I konsekventno, efektipotpunog izvrtanja stvari: nije vrh SPC, osve enjima grobnica iz drugog svetskog rata,samo par godina pre po etka poslednjih, postjugoslovenskih ratova, obele io i indukovaonajkrvavije linije agresija velikosrpskih vojski i paravojski 1990-ih, i nisu za te ratovepoliti ki najodgovornije upravo stranke koje su sada tobo e «proevropske» i«antifa isti ke», nego su to SDP i drugi, koji su pre deset-petnaest godine bili, zapravo,jedini, usamljeni i «bespomo ni anti-fa isti» (slikovit i dobar izraz Todora Kulji a) upodivljaloj histeriji (kojoj se danas sudi u Hagu ali ne i u Beogradu).

Najzad, i stari, dugi, te ki kontinuiteti. «Svakodnevna jadikovka» briselskih, beogradskihi podgori kih birokarata, zbog problema «nefunkcionisanja» nove dr avne zajednice,duboko ispod sebe, krije ne to to je mnogo va nije, i to sasvim dobro funkcioni e,naime agresivni velikodr avni (velikospski) nacionalizam (patrijarhovo pismo za ovo jebilo samo dobar lakmus-papir). U stvari, jedino to ovde jo i funkcioni e, jedini«cement» koji jo (disfunkcionalno i antagonisti ki ali ipak) «dr i» SCG na okupu, to jeupravo ovaj nacionalizam (carine, ekonomija, razvoj, moderne institucije i integracije, tosve stubokom stoji, ali ovaj stari gospodin, veteran Dubrovnika, Vukovara, Srebrenice,ovaj vreme ni d entlmen, e on se sasvim dobro dr i, i funkcioni e brzinom dvadest etirisata, taman koliko je bilo dovoljno da se ne usvoji ona zaista neobi na himna).

Pa ipak, ono to na prvi pogled izgleda isto, ne retko nije isto. Tako i ovde i danas.Bilansi pobeda i poraza u poslednjih deceniju i po, veoma su slo eni. I jo uvekneizvesni. Maksimalni ciljevi velikosrpstva (i drugih oblika velikodr avlja u regionu),jesu osuje eni i pora eni, ali je zna ajan deo ovog projekta i pokreta pre iveo, i, uz

odgovaraju e modifikacije («plasti ne operacije»), i dodatna ogor enja i resantimane,mutirao, restaruirao i skoro meko «aterirao» (epizoda sa himnom, anti-ha ki lobi, su enjeZoranu in u, ne nije gre ka, su enje ubijenom srpskom premijeru a ne njegovimubicama, kripto-koalicije SDS-SRS i DPS-SNP, blokada lustracije, ak kontra-lustracija,redovno «pumpanje» i odr avanje dvotre inskog «patriotskog» javnog mnjenja, ovo jesamo deo te realnosti). Ono to je relativno novo, me utim, to je da se su tinskinepromenjeno i nepora eno velikosrpstvo u Srbiji i Crnoj Gori, i u tesnoj vezi sa njimanacionalni kartel crnogorskih vlasti («ljuta» epizoda sa «naci-fa izmom» i njemu dobrodo e, recimo, za dovr avanje plja ka ke privatizacije, po isprobanom mehanizmu «zlo setrpi od straha gorega»), sada samo retori ki, mimikrijski prepakira u «proevropsku»pri u, a briselska birokratija u tome im obilato poma e, podr kom smanjenoj ali i daljevelikosrpskoj SCG, kao i podr kom crnogorskoj kartelskoj privatizaciji (recimo KAP-a, oemu svedo e i nedavni slu beni stavovi Dragice Pilipovi efi iz Evropske banke za

obnovu i razvoj, koji kao da su iz samog vrha crnogorskog aluminijumskog kartela), sveovo, uostalom, isto onako kako im je ova birokratija pomagala i u prvoj polovini 1990-ih,kada joj je i sada nji ha ki prvooptu enik bio «glavni faktor mira na Balkanu».

Ergo, relativno nova je legalizacija i normalizacija, koja, za one to su bili i ostali izvanpolitike plja ke i sile, psiholo ki, mo e da bude ak i te a, nego to je bila rezistencija predeset-petnaest godina (zato, rezistenti, spremite se za dug otpor, nova faza traja e jonajmanje deset godina).

Burleskoni4. septembar 2004.

«Za vreme svog boravka u Sjedinjenim Dr avama primetio sam da bi takvo demokratskodru tveno ure enje kao to je ameri ko moglo pru ati izvanredne mogu nosti zauspostavljanje despotizma, a po povratku u Evropu video sam koliko se ve ina na ihvladara, da bi pro irili opseg svoje vlasti, ve koristi idejama, ose anjima i potrebamakoje takvo dru tveno stanje stvara. […] Kada bi se despotizam uspostavio u dana njimdemokratskim nacijama, ini se da bi imao druk ija svojstva: bio bi sveobuhvatniji abla i, srozavao bi oveka bez mu enja. […] Ne u, me utim, poricati da je takvoustrojstvo beskrajno povoljnije nego ono koje bi svu vlast, po to je koncentri e, predalo uruke jednom oveku ili nekom telu koje ne bi nikome bilo odgovorno. Od svih oblikakoje bi mogao uzeti demokratski despotizam, takav bi zacelo bio najgori.»

Citirani fragmenti su iz poznate knjige Aleksisa de Tokvila O demokratiji u Americi. Ovaknjiga prvi put je objavljena jo pre oko sto sedamdeset godina. Pa ipak, o jednoj odnajzna ajnijih tendencija u savremenim dru tvima i demokratijama, ona govori vi e ibolje nego najve i deo dana nje vladaju e dru tvene i politi ke nauke. U vidovitom islikovitom opisu Aleksisa de Tokvila, ak i prose no obrazovan i upu en italac, lakomo e da prepozna obrise «demokratskog despotizma» sada njeg ameri kog predsednika iitalijanskog premijera, ali jedna dublja i pa ljivija analiza jasno pokazuje da je ovde prere o itavom, ak dominantnom, posthladnoratovskom, poznomodernom ili, ako ho ete,postmodernom globalnom politi kom spektru, nego o nekom pojedina nom i izolovanomfenomenu. Ovaj spektar zapo inje od «neoliberalnih» revolucija i re ima RonaldaRegana i Margaret Ta er, ide preko postjugoslovenskih nacionalisti kih re ima (koji sutako e imali izvesnu demokratsku legitimaciju i masku, to se danas esto zaboravlja), ito onog Slobodana Milo evi a i njemu sli nih, ali i onih postmilo evi evskih i njimasli nih (razlike izme u re ima DOS i DSS u Beogradu, te DPS u Podgorici, nisu bezzna aja, ali ih u ovoj stvari nema), pa sve do re ima D ord a Bu a Mla eg, SilvijaBerluskonija, Vladimira Putina, i uskoro verovatno desnih narodnja kih «izotopa» upro irenoj i ote aloj EU.

Po to svrha ovog teksta nije da iznese potpunu argumentaciju i elaboraciju (na dvekartice novinskog teksta to ne bi bilo mogu e ak i kada bi se naivno htelo), sledi samokratka skica, i to pre svega kao podsticaj za dalje razmi ljanje. Najpre, mehanizam itehnologija osvajanja i odr avanja vlasti. «Skandalozna» kombinacija despotske mo i idemokratske legitimacije, koja upravo zbog one mo i retardira u puku masku. I delomspontana delom prora unata postupnost u osvajanju vlasti. Najpre ekonomija totalnihmonopola (kartela), zatim medijska i ideolo ka imperija (televizijskih i inih stanica,akademija i univerziteta), i na kraju tipi no ameri ka «kupovina» centralne vlasti. U ovojpostupnosti, veoma esta je i jedna vrsta delom spontanog delom prora unatog ali uvekdemago kog i teatralnog «komedijantstva». Burleska Silvija Berluskonija prilikompreuzimanja italijanskog predsedavanja EU sredinom pro le godine u tom smislu bila jeparadigmati na, ali se sli ne sklonosti mogu uo iti i kod ve ine drugih novih despota igazda (karakteristi ne poze Benita Musolinija, slavni lapsusi D ord a Bu a Mla eg,estradni performansi Vojislava elja, «narodski» pade i Bogoljuba Kari a).

Ipak, skriveno, dubinsko, ontolo ko jezgro «razbla enog despotizma», va nije je odfenomenologije i tehnologije osvajanja odnosno odr avanja vlasti. A najsa etija skicaovog jezgra izgleda ovako: istorijsko opadanje savremenog svetskog sistema (koje seprikriva vladaju om dogmom progresa), hroni ni i te ki deficit legitimnosti vlasti (kojiprosto «kipi» na svakom koraku: treba samo pratiti parlamentarne i javne debate u SAD,Velikoj Britaniji i Italiji, o nekonsolidovanim postjugoslovenskim re imima da i negovorimo), te (unutra nje pa makar i «razbla eno») despotsko i (me unarodno)belicisti ko ve ta ko nadokna ivanje toga deficita (o ovoj crti u slu aju re imaSlobodana Milo evi a najbolje stranice napisali su Milan Podunavac i Neboj a Popov, alibi se sli ne stranice mogle napisati i o re imu D ord a Bu a Mla eg, posebno o veziizme u njegovih problemati nih, sudski dobijenih predsedni kih izbora krajem decembra2000, i «ratu protiv terorizma» koji je lansiran odmah nakon toga), zatim revidirani iapsorbovani (post)fa izam (fa izam je bio tek prva i gruba forma dolaze eg spektra a neobratno), i, iznad svega, za iscrpljene mase, neodoljivi, naduvani i na minkani vitalizam(«Forza Italia», «Snaga Srbije»). Uostalom, itajte O demokratiji u Americi Aleksisa deTokvila. Glava iz koje su na po etku ovog teksta citirana tri kratka fragmenta nosi i vi enego re it naslov «Kakve vrste despotizma treba da se boje demokratske nacije».

Dekameron18. septembar 2004.

Ako je do pre par meseci i moglo biti neke sumnje, od jula odnosno avgusta ove godine,ovoj vi e nema ni traga: Crna Gora je zemlja bez kriminala. Nije ala: kriminal je podefiniciji jedna vrsta socijalne patologije, devijacije, odstupanja od manje ili vi edominantne dru tvene norme, pa zato, konsekventno, ukoliko odre eno pona anje unekoj zemlji, kao u Crnoj Gori danas, nije odstupanje, nego upravo obrnuto, dominantnanorma sama, tada takvo pona anje ne mo e biti kriminal ak ni u elementarnom odnosnologi kom smislu re i.

Ovu neobi nu postmodernisti ku dekonstrukciju kriminala u Crnoj Gori (ali bogami i uglobalnim razmerama pa i u najstarijim demokratijama Zapada) sre emo na svakomkoraku, ali su dva njena skora primera, ipak, najsve ija i najizrazitija, onaj julski, uslu aju takozvane privatizacije KAP-a, i onaj avgustovski odnosno septembarski, uslu aju takozvanih aktuelnih de avanja u LSCG-u. Nije dovoljno prime eno, a za na utezu je klju no: ni prozvani ministri crnogorske vlade, ni samoprozvani visokifunkcioneri LSCG-a, uop te ne negiraju javno iznete injeni ne navode protivni kestrane, protivzakonito potpisivanje ugovora o menad mentu i reprogramu dugovakombinata, u slu aju onih prvih, odnosno tra enje reketa («donacije») od eventualnihkupaca grbaljskog zemlji ta, u slu aju ovih drugih, nego samo tvrde, i, naravno, o ekujuda im se pritom bespogovorno veruje, da su to radili za spas Dr ave, odnosno Partije.

A kada se na sve ovo nadove e jo i egzoti na montipajtonovska izjava crnogorskogvrhovnog dr avnog tu ioca kako za iznete optu be nema nikakvih dokaza, zatimmaratonska patolo ka fiksacija briselskih komesara (pa i onog koji se potpisuje sa «TvojKris») za odr avanje velikosrpske i zato kriminogene SCG po svaku cenu, najzad i, uovakvim okolnostima, nadrealisti ki revnosna inkriminacija pu enja na javnim mestima,e onda vi ve shvatite da je ovde avo zaista odneo alu. Da je proces logi kedekonstrukcije kriminala ovde do ao do samog kraja. I da je zato problem stvarne iodr ive alternative jednoj ovakvoj «zemlji bez kriminala», ovde i danas, postao ve i ite i, nego to je bio ikada.

Prvobitna verzija naslova ovog teksta bila je «Kuga» (verovatno nema potrebe da seobja njava zbog ega). Na kraju je, ipak, izabran «Dekameron», i to upravo stoga da bi seu prvi plan stavila alternativa. I u na em slu aju, kriminal je samo vidljivi vrh ledenogbrega. Ispod povr ine je devet jedanaestina jednog potpuno iscrpljenog i raspadaju egsveta. Karteli, vladaju i i «opozicioni», ekonomski i politi ki, lokalni i me unarodni,samo su mrtva tkiva, «nekroze» toga sveta. Dana nji spolja nji izgled njihove totalnemo i odnosno svemo i samo zavarava. Njihova stvarna mo je krajnje limitirana,prividna, kratkotrajna i opasna. Samo strategija renesansne, dubinske, duhovne obnove,nalik na onu iz slavnog Boka ovog dela, mo e biti spasonosna.

A ono to je u ovoj strategiji klju no, to je razumevanje i rasplitanje kompleksnog idinami nog odnosa izme u velikog i malog. Karteli jesu zarobili odnosno kontaminiralisve ili gotovo sve velike strukture i pri e: Naciju, Dr avu, Partiju, Globalizaciju,

Integraciju, EU. Zbog toga je neophodno jedno od dvoje, ili privremeno povla enjealternative iz ovih, ili neka vrsta alternativnog unutra njeg autoimunizovanja ukoliko seve svesno ostalo unutar njih. Naglasak je na «privremeno», odnosno «unutra nje»: re jeo povla enju u malo koje ak i u momentu manevra ve smi lja povratak u veliko,odnosno o delotvornoj (samo)za titi od kontaminacije u velikom ok(r)u enju. U obevarijante ove alternativne strategije, neophodna je revitalizacija, pregrupisavanje,povezivanje i objedinjavanje snaga. I iskori avanje pravog momenta. U svakom slu aju,to je ono najvi e i najbolje, to jedan profesor univerziteta, pa i autor ove kolumne, uvremenu velikog i bolnog opadanja, «kuge» i o aja, mo e da predlo i studentima idrugima koji ele da slede put svojih slavnih firentinskih prethodnika.

Cinizam2. oktobar 2004.

U Kritici cini kog uma, jednoj od najboljih, najdubljih i najlucidnijih studija XX veka,njen autor, vode i nema ki filozof srednje generacije, Peter Sloterdijk defini e cinizamkao ideologiju koja je svesna same sebe, kao «prosvije enu krivu svijest», ili, jopreciznije, kao «drskost koja je promijenila stranu». Dve najpoznatije predstaveideologije, ona vizuelna, po kojoj je ideologija kao mra na komora, «camera obscura», ukojoj se svi likovi nu no izvr u naglavce (Karl Marks), i ona jezi ka, lingvisti ka, pokojoj se ideologija nu no artikuli e i izra ava kao svojevrsni dvostruki govor, «doublespeak» (Noam omski), u cinizmu su najrazvijenije i najvidljivije, i to nije bez valjanograzloga: cinizam je uvek duh, refleksija poslednjeg stadija.

Ali, kraj hladnog rata nije doneo okon anje, kojem smo se nadali, nego, naprotiv,poja avanje, delirijum tremens cini ke svesti. Bogata i raznovrsna fenomenologijacini kog duha, koju je u poslednjoj etvrtini XX veka sistematski prvi izlo io PeterSloterdijk (Kritika cini kog uma objavljena je 1983), u poslednjih deset-petnaest godina,odnosno u prvih nekoliko godina XXI veka, postala je jo bogatija i raznovrsnija. Sledisamo par antologijski dobrih, ud beni kih primera starog-novog, posthladnoratovskogcinizma. Najpre, vrhunski primer ovog cinizma je retorika i praksa pokreta a Drugogzalivskog rata: nasuprot svoj slatkore ivoj retorici o ljudskim pravima, demokratiji ibezbednosti, javna tajna je da aktuelna militaristi ka administracija SAD, u Drugizalivski rat 2003, nije krenula zbog toga to je bila pogre no obave tena da Irak poseduje,nego, upravo obrnuto, zbog toga to je bila sasvim dobro obave tena da Sadam Husein neposeduje oru je za masovno uni tavanje. (Ina e ne bi rizikovala nuklearno uzvra anje,kao to, primera radi, i sasvim razumljivo, ovo uzvra anje ona ne rizikuje ni danas, uslu aju Severne Koreje, za koju sa velikim stepenom verovatno e pretpostavlja, odnosnozna da poseduje to oru je.)

Ili, zar antologijski dobar primer cinizma nije i duh (da ne ka emo um jer bi to ve biloprevi e) koji je stvorio SCG. Retori ki, svi se svakoga dana ale zbog bezbrojnih inepodno ljivih disfunkcija ove «very special» zajednice, a u stvari svi istovremenoveoma dobro znaju da je «Solanija» i stvorena ne da bi funkcionisala nego upravoobrnuto da bar za izvesno vreme ne bi funkcionisala. Motivi za ovu dvostrukost iizvrtanje stvari bili su razli iti, ali su im najmanji imenitelj (cinizam), i kona ni proizvod(SCG), u kriti nom momentu, 2002, bili zajedni ki. Briselskim birokratama bio jeneophodan neki spolja nji alibi za privremeno zaustavljanje integracija na ZapadnomBalkanu da bi se odmorili od «zamora» od poslednjeg pro irenja, beogradskimunitaristima bila je potrebna pauza, predah i konsolidacija da bi uhvatili «zalet» za novehegemonije, najzad i podgori kim oligarsima bilo je dobrodo lo jo tri godineneregulisane teritorije idealne za dovr avanje prljave privatizacije, a samo ukoliko stvari iina e budu i le u tom smeru i za ostvarivanje eventualne odnosno kolateralnenezavisnosti.

Spolja, cinizam uvek izgleda kao duh koji je mo an, ak svemo an, suveren,samouveren, samopouzdan. Ali, i u ovom slu aju, spolja nji izgled stvari vara. Cinizam

je tipi no, karakteristi no, dominantno stanje duha u vremenu na eg istorijskog(poznomodernog, postmodernog) opadanja. Cinizam je (i u ovom opisu Peter Sloterijk jenenadma an) «psihopolitika» jednog umornog, iscrpljenog i istro enog stanja, kojukarakteri e «ote ala dru tvena atmosfera», otekla od «shizoidne napetosti iambivalencije». Ispod maske simulirane ili samoobmanjuju e (sve)mo i, uvek se krijeduboka i te ka nelagoda nemo i. Suton i dekadencija, poslednja ura jednog oronulogsistema.

Mo koja je stvarna i superiorna, a ne simulirana ili samoobmanjuju a, nema potrebe akni za nekom posebnom ideologijom, a kamo li za nekom njenom vrhunskom cini nomformom. Takva mo je sirova, surova, samodovoljna. Ona je varvarska a ne dekadentna.Njoj nije potrebna ni «mra na komora», ni «dvostruki govor». Njoj posebno nijepotreban nikakav cinizam, taj najvi i, najrafiniraniji, i najfiniji oblik krive svesti. Zbogtoga je odocneli cinizam sada njih va ingtonskih, briselskih, beogradskih, podgori kih, idrugih posthladnoratovskih vladara (oligarha), koji se tako obilno preliva sa svake strane,izraz njihove hroni ne unutra nje slabosti a ne snage, siguran znak njihove skorepoliti ke smrti a ne vitalnosti.

Misterija16. oktobar 2004: Konsenzus (naslov originala)

U nikad ja oj konkurenciji, (nepostoje i) konsenzus u Crnoj Gori, ima najvi e ansi daosvoji naslov najve e tajne za 2004. Misterija je potpuna. S jedne strane, apstraktno iretori ki, svi su za Evropu odnosno EU: vlast je ve pune dve godine i slu beno «Zaevropsku Crnu Goru», opozicija, ak i ona tipa «Ubij, zakolji», sada entuzijasti kimar ira ispod udru enih zastava etiri ocila i dvanaest zvezdica, najpoznatije nevladineorganizacije ponudile su ve i razvijene, operativne programe, najzad i sam bo anski voxpopuli, to sve ankete jasno pokazuju, za EU optira u, za na e prilike neverovatnovisokom, gotovo enverhod ijanskom procentu. S druge strane, me utim, konkretno iprakti no, konsenzusa ne samo da jo uvek nema, nego ga nema ak ni na vidiku. imese mo e objasniti ova neobi na pojava?

Za po etak, valja razjasniti: misterije, zapravo, nema. to spolja izgleda kao misterija,iznutra je samo iluzija. Kao u jeftinom varijeteu. Iza iluzije, znamo, kriju se banalnitrikovi i tehnike. Iza retorike konsenzusa, stvarni, ali preru eni, zamaskirani motivi iinteresi. To najbolje pokazuje primer prljave privatizacije. Retori ki, opozicija je protivprljave privatizacije. Stvarno, njen zna ajan deo je u kriptokoaliciji sa vlasti, i to upravooko ove i ovakve privatizacije. Ni imena nisu tajna. Sve je zastra uju e, jezovito«transparentno». SNP je samo retori ki kriti ar kumovske privatizacije KAP-a, a NSsamo verbalni oponent projekta HE Buk-Bijela i potapanja kanjona Tara, zbog toga to sunajvi i funkcioneri prve bili (i ostali) u davidkoperfilodovskom, du ni ko-poverila komhokus-pokusu kombinata koji se sada «privatizuje», a biv i poslanik i glavni finansijerdruge, jedno vreme i savetnik predsednika crnogorske vlade, Vojin Lazarevi , glavniovek londonskog ETF-a, koji stoji iza itavog crnogorskog vladino-opozicionog

privatizatorskog kompleksa (Buk-Bijela, KAP, ECG). Nagradno pitanje: ko je u CrnojGori stvarno na vlasti?

Ipak, opozicija je samo manji deo problema. Najve u odgovornost za prljavuprivatizaciju, konflikt interesa i megakorupciju, koji svaku ideju o proevropskomkonsenzusu nu no pretvaraju u praznu retoriku, snosi vladaju a koalicija, preciznije njenave a i mo nija lanica, jo preciznije totalni monopol, ultramonopol, kartel, koji je i ovuzarobio. O tome bi posebno morali da vode ra una elnici manje lanice, kada i ovihdana pozivaju na proevropski konsenzus. Pre nego u ovaj konsenzus pozovu celokupnodru tvo, nevladin sektor i opoziciju, minimalni konsenzus morali bi da postignu makar sasvojim ve im i mo nijim koalicionim partnerom. Policija i privatizacija ostaju dvanepogre iva lakmusa. Kako mo ete pozivati na op ti konsenzus, a niste u stanju dapostignete saglasnost ak ni sa svojim koalicionim partnerom. DPS je bio i ostao jasan:odbrana monopola (obrazlo enja tipa «Ustav», «podela vlasti», «novac za referendum»,ne zaslu uju ak ni ozbiljan komentar). SDP je na potezu: ukoliko se i dalje bude samopovla io, zaslu e optu bu da je od samog po etka bio samo dekor za prljavuprivatizaciju.

Suprotno uobi ajenoj predrasudi, po kojoj su konsenzus, kompromis i demokratija,norma, a antagonizam, sukob i diktatura, izuzetak, istorijski i plantarno, sasvim je

obrnuto. Istorijski i planetarno, ravnote a socijalnih sila, koja je uslov svakogkonsenzusa, kompromisa i demokratije, sasvim je izuzetna. U najbogatijim zemljamasveta, u kojima ivi ubedljiva manjina svetskog stanovni tva, ona je plod dugotrajnog,vi evekovnog razvoja i napora. U Crnoj Gori danas, ova ravnote a je potpuno razorena.Crnu Goru danas ne odlikuje «evropska», demokratska, nego «latinoameri ka»,oligarhijska socijalna struktura, «piramida», a ne « igra». Da bi u ovakvim uslovimazadobili poverenje ireg kruga, a ne tek podr ku kartela, morate biti krajnje obazrivi.Predsednik vlade to ne mora: iz konferencije u konferenciju, on je sve jasniji ieksplicitniji, njegov jedini mandat je mandat kartela. Ali predsednik parlamenta to mora,njegova partija jo uvek nije potro ila sve kredite. Ili je to samo jo jedna iluzija, naivnostpotpisnika ovog teksta.

Na a posthumana sada njost30. oktobar 2004.

U Kraju istorije i poslednjem oveku iz 1992, Frensis Fukujama je nekriti ki duh, ideologi propagandist pobedni kog, postkapitalisti kog i postliberalnog Zapada. U Na ojposthumanoj budu nosti iz 2002, on je neohumanist, analiti ar i kriti ar noveposthumane vrste. Pa ipak, poznati ameri ki filozof japanskog porekla, ni u svojoj novojknjizi, ne prekora uje do kraja limite postkapitalisti kog i postliberalnog sveta. Zbog togaon i ne mo e da vidi, da najdublji koren negativne posthumane promene, koju, ina e,veoma dobro uo ava i opisuje, nije «biotehnolo ka revolucija» (genetski in injering ineurofarmakologija) po sebi, nego tek (zlo)upotreba ove «revolucije» od stranepostkapitalisti kog sistema u promeni. Zbog iste stvari on ne mo e da vidi ni to, da to nijesamo «na a posthumana budu nost», nego i na a va sasvim razvijena posthumanasada njost.

U svakom slu aju, u ovoj velikoj promeni, klju an je spoj negativne socijalno-sistemsketransformacije i odgovaraju e nau no-tehnolo ke revolucije. U epohi globalizacije, ovedve komponente mogu biti i razdvojene u prostoru i vremenu. Tako se i dogodilo uposlednjih petnaest godina. Balkan, preciznije postjugoslvenski pandemonijum, tokomprevratnih 1990-ih, bio je probno, eksperimentalno i «avangardno» podru je. U ovompodru ju, isprobane su prve, ne samo postkomunisti ke, nego i postkapitalisti kesocijalno-sistemske promene, i uzgojene prve eksperimentalne posthumanenomenklature. (Deo ove nomenklature, na elu sa brojem jedan, jeste danas u Hagu, ali jenjen ve i deo, sa nepromenjenom, posthumanom matricom, ostao na vlasti, i u opoziciji,u Srbiji, i u Crnoj Gori, za ovu poslednju dovoljno je pratiti samo zahuktalu«privatizaciju» odnosno kartelizaciju). Pa ipak, tek spoj ove socijalno-sistemskepromene, sa odgovaraju im nau no-tehnolo kim kapacitetom, u unapre enoj,globalizovanoj verziji, u liku «tri B plus P plus» (Bu , Bler, Berluskoni, plus Putin, plustreba dalje pratiti proces), porodio je i prvu pravu posthumanu politi ku generaciju.

Za identifikovanje, prepoznavanje i razumevanje ove politi ke generacije, neophodna jepostmoderna revizija i dekonstrukcija. U doba oveka, koje prolazi, heroj, vo a ili otacnacije, na primer, bio je kombinacija superiorne inteligencije i morala. U posthumanodoba, koje dolazi, od svega ovoga ostala je samo inercija odnosno retorika. Intelektualnaodnosno moralna tupost postala je glavna komparativna prednost i preporuka. Novifunkcionalni zahtev nedovr ene sistemske mutacije. Atribut anti-heroja. Ko nije razumeoovu promenu, nikada ne e razumeti ni novu kadrovsku selekciju. A i u ovoj stvari,premijera je bila na Balkanu. Setite se samo sukoba izme u Slobodana Milo evi a i IvanaStamboli a ili Stipa uvara. Ovu drugu dvojicu, prvi je, krajem 1980-ih, politi kinadja ao, ne zbog toga to je bio intelektualno i moralno ja i od njih, kako jo uvekpogre no veruju njegovi zaslepljeni klonovi, nego, upravo obrnuto, zbog toga to, uodsudnom momentu, ovaj, za razliku od njih dvojice, nije imao, za veliki zlo in koji sespremao, nikakav disfunkcionalni vi ak moralnog «tereta».

Primer D ord a Bu a Mla eg vi e se odnosi na deficit inteligencije. Kao to je manjakodnosno potpuno odsustvo morala Slobodana Milo evi a favorizovalo za ulogu

«balkanskog kasapina» 1990-ih, tako je manjak inteligencije D ord a Bu a Mla egfavorizovao za ulogu globalnog, dr avnog, super-silni kog teroriste broj jedan 2000-ih.Grubo ali ta no re eno, da bi uop te mogli da donesete, a zatim i sprovedete odluke kojee verovatno ko tati ivota stotine hiljada ili miliona ljudi, vi jednostavno morate biti

dovoljno posthumano ograni eni, intelektualno tupi ili amoralni. Naivno i pogre no jeverovanje, da protiv ovoga, ne to vi e mogu da u ine, vrhunska elita, inteligencija i etika,sami, izolovani. Anti-bu ovski anga man tako zna ajnih ljudi u SAD, kao to su D onKeri, senator i protivkandidat na predstoje im predsedni kim izborima, D ord Soros,jedan od najzna ajnijih kapitalista, finansijera i filantropa, i Majkl Mur, umetnik, re iser imasovik izuzetnog tipa, na primer, jeste veoma zna ajan, ali sigurno nije dovoljan. Protivnovog mra nog srednjeg veka, koji nam se «sme i» iz drugog Bu ovog mandata, i izbeskona nog mandata Milo evi evih mutanata, na vlasti, i u opoziciji, u Srbiji, i u CrnojGori, mo e da se izbori samo jedan novi humanizam XXI veka, koji e biti i dovoljnoirok, masovan i sna an, ne samo dovoljno inteligentan i moralan.

Adresa13. novembar 2004.

Koja je prava adresa za za titu i odbranu reke Tare (i Crne Gore)?

Vlada Crne Gore, u ovom momentu, to sigurno nije. U ovoj, kao i u ve ini drugihklju nih stvari, ona, pogotovo njen prvi ministar, pona a se pre kao zastupnik nevidljivoga sveprisutnog i svemo nog kartela, nego kao za titnik vitalnih interesa gra ana. Ustavnaza tita «ekolo ke dr ave», strategija «odr ivog razvoja», UNESKO lista «za ti eneba tine», najzad i sopstvena, sve u estalija obe anja, kako «nikada i ni im ne e ugrozitiTaru», za ovu vladu su samo neobavezuju a retorika. To najbolje pokazuje sada veslavni, fantomski Sporazum, koji, obratite pa nju na «slalom» koji sledi, nije potpisan, alijeste prihva en, a uz to jo i proizvodi sasvim konkretne pravne i fakti ke posledice. Ovajsporazum je dobar primer kako jedna vlast, kada joj to mo e biti, sa sopstvenim pukom ijavno u, mo e ak i da se otvoreno sprda. I da uz to jo govori o nedostatku «emotivnihreakcija» i «stru nih kompetencija» svojih kriti ara («emocije» i «struka» su njenaomiljena forma cinizma). Ovaj sporazum dobar je povod i za jedno podse anje. Nedavnose premijer javno po alio kako nezavisni intelektualci sistematski rade na delegitimacijinjegove vlade. Primer Tare je pou an: na delegitimaciji ove vlade, niko ne radi vi e, od tevlade same. U normalnim prilikama, samo zbog Tare, ova vlada, pala bi ve najmanjenekoliko puta, ali mi, naravno, jo uvek ne ivimo u normalnim prilikama, pa ona zatomo e ne samo da i dalje vlada, nego jo i da se svojim kriti arima javno ruga.

Adresa za za titu i odbranu Tare (i Crne Gore) nije, i ne mo e biti, me utim, ni«okamenjena», ultrakonzervativna i agresivna velikosrpska opozicija. Primer Tare je iovde pou an. Kao «hemija»: histerija odbrane srpskog jezika, koji nije ugro en, ufunkciji dimne zavese, iza koje se krije Tara, koja jeste ugro ena. Ali i kao «zavera»:nevidljiva ali operativna vlada starih depesovaca i srpskih narodnjaka, biv eg i sada njegpremijera, i biv eg i sada njeg savetnika i poslovnog partnera.

Prava adresa za za titu i odbranu Tare (i Crne Gore), postoji, ali je jo uvek u stanjunastajanja, i zbog toga jo uvek vi e potencijalna nego aktuelna, i jo uvek vi e neizvesnanego izvesna. Njeni prvi obrisi nagove tavaju jedan novi ali jo uvek samo mogu ikonsenzus najrazli itijih aktera: SDP, GP, GZP, delova SNP, delova DPS, Krizne grupeza odbranu Tare, ostalih NVO, delova dve akademije i dve crkve, nezavisnih grupa ipojedinaca razli itih nacionalnih i dr avnih opredeljenja. Ova spontana pozitivnasinergija ve je prime ena. to nije uspela celokupna crnogorska politi ka klasa, uspelaje, makar i samo u obliku potencijala, jedna njena udesna reka (posledica asimetri nedistribucije prirodnih i ljudskih dobara po kojoj je Crna Gora i ina e poznata).

Za novi konsenzus, neophodan je i novi, nekartelizovani indipendizam. Pitanje je staro ipoznato: ko e koga (instrumentalizovati), kartel «nezavisnost» kao to je to slu aj sada

to bi samo nastavilo da potkopava i slabi socijalnu i politi ku bazu i podr ku samojnezavisnosti), ili pokret nezavisnosti kartel (dekartelizacija, koja bi jedina mogla daobnovi i oja a bazu i podr ku neophodnu za nezavisnost). Ali se od samog kartela nemo e o ekivati da izvr i sopstvenu dekartelizaciju. Kartelizovani DPS, vlada, premijer,

za to nemaju ni volje, ni sposobnosti, ni snage. Njih vlada sa SDP interesuje samo radidovr avanja zapo etih privatnih poslova, ne radi nezavisnosti («suza Evrope» i ovo jejasno pokazala). Zato oni i nisu prava adresa za za titu i odbranu Tare, odnosno zapostizanje nezavisnosti. Da li oni jo jednom mogu da prevazi u same sebe, kao to su to,uz pomo SDP, LS i nezavisnih, to jednom ve bili uspeli, u onom te kom, turbulentnomi prekretnom periodu 1997-2000, prili no je neizvesno, ali je jedno, ipak, izvesno: bezone iste pomo i, uticaja i pritiska nekartlizovanih indipendista, oni to ne mogu ni danas.Zbog toga su upravo nekartelizovani indipendisti, u ovom trenutku, prva, prava inajva nija adresa za za titu i odbranu Tare i crnogorske nezavisnosti. Samo je pitanje dali, nakon svih, manje ili vi e dobrih odnosno lo ih kompromisa sa ultramonopolisti kimstrukturama kartela, i sami nekartelizovani indipendisti, jo uvek imaju dovoljno svesti,volje, sposobnosti i snage, za jo jedno takvo, krupno, arhimedovsko preokretanje.

Incident11. decembar 2004.

Da je posle kraja hladnog rata, istorijski i planetarno, globalno i lokalno, trijumfovaoliberalizam, to danas mo ete uti jo samo na egzoti nim sesijama «crnogorskeekonomske kole» odnosno «neoliberalne ekonomije». U me uvremenu, od neverovatnebajke o pobedi liberalne demokratije u svetskim razmerama, odustao je ak i njen tvorac,prvosve tenik fantasti nog liberalizma, Frensis Fukujama, a nakon brojnih i ozbiljnihupozorenja ove vrste, koja su u poslednjih deset-petnaest godina dolazila sa raznihideolo kih strana, pre par godina, u Parizu, pojavila se i knjiga jednog uvre enog liberala,francuskog filozofa i ekonomiste ileanskog porekla, Franciska Vergare, Filozofskeosnove liberalizma, koja je ustala protiv neopravdanog i nepravednog izjedna avanjaliberalizma Adama Smita, D eremija Bentama i ostalih, i «neoliberalizma» FridrihaHajeka, Miltona Fridmana i drugih, da o njihovim neobrazovanim ili poluobrazovanimvulgarizatorima u Crnoj Gori i ne govorimo. Kada ne bi bili previ e zauzeti dnevnompragmatikom plja ka ke privatizacije, ovi poslednji o tome bi mogli da se obaveste i udvobroju 344-345 beogradske Republike, od 1-30. novembra 2004, koji objavljuje prevodprvog poglavlja ove vredne i zna ajne studije.

Da je «neoliberalna ekonomija» su ta suprotnost liberalnoj ideji slobode na koju sebestidno poziva, da je ona tek ideolo ka posmrtna maska iza koje se krije ru no liceultramonopolisti kog sistema, totalnog monopola, kartela, to se danas posebno dobro ijasno vidi na periferiji savremenog sveta, na primer i u dana njoj Crnoj Gori, ali je ovaaktuelna ideolo ka i ekonomska tendencija, zapravo, mnogo ira, naj ira, univerzalna, pase mo e uo iti i u najrazvijenijim zemljama centra, na primer i u SAD D ord a Bu aMla eg i Italiji Silvija Berluskonija. Ni razlika izme u periferije i centra, me utim, nijebez zna aja. Naprotiv. Dok razvijena dru tva centra, zahvaljuju i vi evekovnojakumulaciji ekonomskog, socijalnog i kulturnog kapitala, «neoliberalnoj» varvarizacijipru aju sna an i dostojan otpor, nerazvijena dru tva periferije uglavnom samo nemopostmatraju sopstveni sunovrat. Drugi mandat «najreakcionarnijeg predsednika ucelokupnoj istoriji SAD» (Imanuel Volerstin), to znaju i njegovi najbli i saradnici, nijekraj nego tek po etak duge borbe za i protiv tekovina moderne u najrazvijenijojdemokratiji savremenog sveta, a u samoj kolevci ovog sveta, na drugom kraju planete,ak ni temeljita berluskonizacija, okupacija i zamra enje centralne elektronske medijske

mre e, ne mo e da sakrije borbeno, vedro lice demokratske Italije, koje se sme i sa ulica itrgova ove velike i ponosne zemlje. Za to vreme, u «evropskoj» Crnoj Gori, samo parretkih nekorumpiranih nevladinih organizacija. I veliki, nepodno ljivi muk.

Ali, i ovaj muk ima svoju dugu i slo enu istoriju. Po etak ove istorije je u danas vedalekom XVI-om veku. Tada je ro ena ona sna na i duboka novovekovna evropskadivergencija, raspor i izma, koja traje sve do danas. Uporedo sa progresivnomevolucijom zapadnog dela kontinenta, od inferiornog, stagnantnog i opadaju egfeudalizma, ka superiornom, ekspanzivnom i rastu em kapitalizmu, na istoku Evrope,tada je do lo do sna nog retrogradnog trenda, blokade moderne i obnove feudalizma.Ovaj trend, kao i njegovu su tinsku povezanost sa prosperitetom zapadnog delakontinenta, najbolje je opisao francuski istori ar, Fernan Brodel: «drugo kmetstvo»,

«refeudalizacija», «kolonijalna sudbina proizvo a sirovina», «prinudni rad», «slabostdr ave», «monopolska proizvodnja za tr te u slu bi me unarodnog kapitalizma». Usvetlu ovog opisa, i etatisti ki, ultramonopolisti ki sistemi «realsocijalizma» u drugojpolovini XX veka, kao i sli ni, ultramonopolisti ki re imi «neoliberalizma» na kraju XXi po etku XXI veka, samo su razli iti, mada potonji, raspadaju i «izotopi» onog istog,inferiornog, kvazifeudalnog poretka, koji je ro en tokom te kog i u ovom delu svetanazadnog XVI veka. U ovom svetlu, to se vidi ak i golim okom, i aktuelne evropske,odnosno evro-atlantske integracije, krajnje su kompleksne, ambivalentne i kontadiktorne,sa mogu e progresivnim, ali i retrogradnim ishodima, a ne monovalentne, unilinearne iireverzibilne dinamike, sa isklju ivo progresivnim perspektivama, kako ih nekriti ki ipogre no prikazuju oficijelne, briselske, beogradske i podgori ke, «neoliberalne»,kartelske i birokratske retorike. A ukoliko bi u obzir uzeli samo aktuelne crnogorsketendencije, brutalne i ni im ograni ene, «neoliberalne» varvarizacije, tada bi na enevesele prognoze bile ak i mnogo pesimisti kije. Tada bi, ak i sa najve im stepenomverovatno e, mogli da predvidimo, kako e i sve teku e «evropske i evro-atlantskeintegracije», u Crnoj Gori, na po etku XXI veka, zavr iti tek kao puki retori ki incident,interregnum izme u onog starog i nekog novog «drugog odnosno n-tog kmetstva».

Dezorijentacija25. decembar 2004.

Za razliku od me unarodnog, geopoliti kog aspekta, koji je manje ili vi e rasvetljen,unutra nji, socijalno-politi ki aspekt poslednje velike promene (one koja se naj evezuje za 1989), do danas je ostao zamra en. Veli inu ove promene najbolje opisujevremenski raspon, koji se kre e od pola veka (kraj «dr ave blagostanja» u svim njenimvarijetetima), do pola milenijuma (kraj savremenog svetskog sistema u svim njegovimdimenzijama). A kada ovako velike magnitude ostanu izvan vidnog polja, ignorisane,neshva ene, zamra ene, tada je velika politi ka i ideolo ka dezorijentacija, ono najmanjena to se mora ra unati.

Dezorijentacija o kojoj je re najvidljivija je kod upotrebe starih termina i kvalifikativa«levica», «centar», «desnica», za sasvim nove politi ke i ideolo ke aktere. Neadekvatnostse najpre manifestovala na periferiji (biv em komunisti kom Istoku i Balkanu), i na«levici» (kod biv ih vladaju ih komunisti kih a u kriti nom momentu kameleonskipreimenovanih «socijalisti kih» partija), ali se veoma brzo pro irila i na razvijeni centar(pa i na najrazvijenije zemlje sveta), i na celokupni politi ki spektar (uklju iv i najstarije inajstabilnije partije zapadne levice, centra i desnice).

U tom smislu, bilo bi zaista zanimljivo, da neko makar poku a da objasni, na osnovukojih ozbiljnih, objektivnih kriterijuma, i takve «socijalisti ke» partije kao to su SPS uSrbiji, i DPS i SNP u Crnoj Gori, mogu da se, do dana njeg dana, (samo)nazivajupartijama levice. Pri tome, naravno, valja imati na umu bar dve nesporne stvari: prvo, dasu upravo ove partije bile sto er velikosrpske desni arske nacionalisti ke histerije, kojaje, zajedno sa «partnerima» sa druge strane Drine, 1990-ih razorila SFRJ, i drugo, da jeova histerija, u na im uslovima, bila, zapravo, samo na a specifi na, violentna, varvarskaforma destrukcije iste one umereno leve «dr ave blagostanja», koja je na delu bila ve iistorijski i planetarno.

Ve du e vremena, ali posebno nakon Drugog zalivskog rata 2003, sli no pitanje mo eda se postavi i za jednu staru stranku levog centra, Laburisti ku partiju Tonija Blera. Pritome, ovde valja uo iti, kako se, sa progresivnom mondijalizacijom ekonomije, politike iideologije, progresivno mondijalizuje i sam temeljni kriterijum za razlikovanje levice,centra i desnice. Ne mo e vlada i stranka Tonija Blera «najvoljnije» da u estvuje udesni arskoj histeriji D ord a Bu a Mla eg (koju obele ava krajnja neuravnote enostizme u sistematskog ignorisanja problema globalnog siroma tva, razvoja i ekologije, najednoj, i beskrupuloznog instrumentalizovanja problema globalne bezbednosti, nasilja iterorizma, na drugoj strani), a da pri tome ostane stranka levog centra.

Kao to ni sama Republikanska partija D ord a Bu a Mla eg, nakon 11. septembra 2001,odnosno nakon Drugog zalivskog rata 2003, nije vi e ona GOP, «velika stara»,konzervativna partija desnog centra, kakva je bila do tada. Republikanska partija odnosnoadministracija D ord a Bu a Mla eg danas je imperijalna, militaristi ka,antikapitalisti ka, revolucionarna (ovo poslednje u smislu koji se tom terminu pridaje uzapadnoj politi koj sociologiji, dakle u smislu organizacije anga ovane na nasilnoj

promeni aktuelnog kapitalisti kog sistema, a u pravcu uspostavljanja nekog novog,postkapitalisti kog, kvazifeudalnog poretka). U ovom kontekstu, i svaka ideja ilirefleksija o «konzervativnoj hri anskoj desnici», kao nekoj navodnoj alternativipostoje em poretku, isto je tako su tinski pogre na. Ne samo stara levica, i stara desnica,pogotovo kada je glavna podr ka najreakcionarnijem, bu ovskom delu politi kog spektra(kao to je to slu aj sa «konzervativnom hri anskom desnicom» u SAD danas), stvar jenepovratne pro losti. Ono to je u razli itim delovima sveta, pod maskom «levice» i«desnice», danas na sceni, to su, zapravo, samo zaostali restlovi jednog starog,potro enog (i mogu i za eci nekog novog) sveta.

Isto va i i za centar. Prednost koju centar, u odnosu na levicu i desnicu, danas mo daipak ima, jeste u njegovoj generalnoj otvorenosti (koja se podrazumeva). Naravno, poduslovom da se bez prestanka ima na umu, da to nije onaj stari, potro eni centar (odnosnocentar onog starog, potro enog sveta), nego jedan novi, iroki, fleksibilni centar. Poziv naizgradnju jednog novog, boljeg sveta.

Isto15. januar 2005.

esnaest godina istog. Nepodno ljivo istog. Samo to su to najpre bile «anti-birokratskarevolucija» i «Velika Srbija», a danas «neoliberalna ekonomija» i «Nezavisna CrnaGora», najpre «prvobitna akumulacija kapitala», a danas njena legalizacija, legitimizacijai «evropeizacija». U oba slu aja, me utim, ispod kaleidoskopski promenljivih i naravnousre iteljskih ideologija, krila se, i danas se krije, jedna te ista kameleonska mutacija,rezistencija i adaptacija. Promena bez promena. Lo a beskona nost ekonomskih ipoliti kih monopola (ultramonopola, kartela).

A ukoliko je nekome esnaest godina mnogo, tezu o istom mo e da testira i na kra emperiodu, na primer i na upravo istekloj prvoj polovini mandata aktuelne vlade Crne Gore.Zaista, zar bi neko kome je stvarni (a ne tek retori ki) mandat op ti dru tveni i dr avniinteres Crne Gore (o nezavisnosti da i ne govorimo), u protekle dve godine, toliko upornoi, na alost, uspe no, mogao da istrajava upravo na konfliktnim, kumovskim ijednopartijskim (DPS) privatizacijama i policijama (KAP, Tara, Zakoni o policiji iagenciji za nacionalnu bezbednost)? Ili, zar bi neko kome je stvarni (a ne tek retori ki)prioritet broj jedan, nacionalni odnosno dr avni interes i nezavisnost Crne Gore, tako(ne)zainteresovano mogao da «pu ta niz vodu», i takve klju ne nacionalne odnosnodr avne institucije, kao to je, primera radi, Univerzitet Crne Gore (sve to uz istovremenofavorizovanje odgovaraju ih vladi bliskih novokomponovanih privatnih fakulteta ikola)? Najzad, zar bi neko kome je nezavisnost stvarni (a ne tek retori ki) cilj, u protekle

dve-tri godine, najagresivniji bio upravo prema onima koji su bili (i ostali) potencijalnipartneri za pribli avanje Crne Gore nezavisnosti i evropskim integracijama, najpre premaLSCG, a zatim i prema GZP (u tom smislu bi e zanimljivo posmatrati pona anje itretman Pokreta odnosno Saveta za nezavisnu i evropsku Crnu Goru koji je tek uosnivanju).

U beskona noj reprodukciji istog, «Velika Srbija» i «Nezavisna Crna Gora» nisu slu ajanizbor. Naprotiv, produ eno dr avno pitanje, jedan je od glavnih, ako ne i glavni resurs uovoj reprodukciji, a prelazak DPS monopolista (kartela) sa «Velike Srbije» na«Nezavisnu Crnu Goru» pre nekoliko godina, samo slo en i posredan dokaz o relativnojnezavisnosti i snazi samog ovog faktora. Iz sasvim ta ne premise o te koj zloupotrebidr avnog pitanja od strane DPS monopolista (kartela), me utim, deo indipendisti kihsnaga izveo je potpuno pogre an zaklju ak, kako ovo pitanje u ovom trenutku nije va noodnosno najva nije («Prvo demokratija pa nezavisnost»), i na taj na in, ak i nezavisnood stvarne namere, kartelu samo olak ao produ enu manipulaciju i monopolizaciju ovogpitanja. Kao to mu tu manipulaciju i monopolizaciju, na jedan druga iji, ak suprotanna in, svakodnevno olak avaju i oni drugi, zaslepljeni, kartelizovani indipendisti («Prvonezavisnost pa demokratija»). Za Crnu Goru danas, jedina valjana alternativa jeistovremena borba za nezavisnost i demokratiju, a ne njihovo bilo kakvo razdvajanje.

Na kraju, i jedno paradoksalno, ali ozbiljno upozorenje: od Velike Srbije koja se name eputem nekontrolisane sile i manipulacije, za nekartelizovane, liberterske indipendiste,gora mogla bi da bude samo nezavisna Crna Gora koja bi se zasnivala na istoj takovoj sili

i manipulaciji. Samo do pre par godina, takva Crna Gora bila je potpuno nezamisliva,danas, makar kao pretnja, ona se ve nazire ispod ru nog lica kartela, ovih dana javnostijo jednom predstavljenog, u jednoj vrsti «reformisti ke» delirijumske fantazijenajpoznatije crnogorske sapunice «mikro-dr ave», «predsedni kog kabineta» i«tristatridesettri administratora». Za gra ane Crne Gore, kao i za njene nekartelizovane,liberterske indipendiste, slaba je uteha to jedna ovakva, «very special» tvorevina, zbognedostatka kapaciteta, najverovatnije ne bi mogla da bude i izvor bilo kakve spolja njeneslobode i agresije u ovom delu svetu: sama unutra nja nesloboda, koja bi sa ovimmikro-monstrumom neizostavno nastupila, za njih bi bila sasvim dovoljna, a za ovepotonje, zapravo, najstra nija i najsurovija kazna. I zbog toga, za nekartelizovaneindipendiste posebno, i razlog vi e, da borbu za nezavisnost ne napu taju, Crnu Goru nepredaju u ruke (sve)mo nog kartela.

Preobra aj29. januar 2005.

Jedna od najomiljenijih teza ideologije «neoliberalne ekonomije», koja je danasapsolutno vladaju a, jeste i ona, po kojoj su ekonomija i politika, navodno, tolikorazli ite, odvojene i udaljene, da je jedino to je jo potrebno, to da se «dobra», pozitivna,racionalna i produktivna ekonomija, oslobodi «zle», negativne, iracionalne i potro kepolitike.

Ova teza, me utim, samo je lo a apstrakcija, simplifikacija i distorzija. To pokazuje nesamo celokupno, polumilenijumsko iskustvo savremenog sveta, nego i najskorija,petnaestogodi nja patologija postjugoslovenskih zemalja. U retkim trenucima neoprezne«iskrenosti», to su «priznavali» ak i neki na i najpoznatiji ekonomisti (istini za volju itada pre u funkciji dobrovoljnih ideologa nego profesionalnih ekonomista).

Tako je, primera radi, na realnu, kompleksnu i konkretnu vezu i interakciju izme uekonomije i politike, preciznije izme u jedne inferiorne, ultraetatisti ke («socijalisti ke»)ekonomije, i jedne jo inferiornije, agresivno-nacionalisti ke («patriotske») politike iideologije, eksplicitno, pa makar i nehotice, ukazao jo Kosta Mihajlovi , ekonomista,akademik SANU, veteran ra(t)ne velikosrpske mobilizacije, po etkom 1990-ih. Unezaboravnoj «iluminaciji», on je ovu vezu i interakciju tada opisivao ovako: «Jedna odnajve ih ansi jugoslovenske privrede,» isticao je, «jeste re enost (na eg) naroda dapodnese (sve) te ko e.» Naravno, nije nam nepoznato ni to, na koje je sve beskrupuloznena ine, politi ki i medijski, masovno i propagandno, «mirnodopski» i ratno, ali uvekplanski i prora unato, ova «re enost» sistematski proizvo ena i odr avana. A kada jeratni teror na kraju i ostvario jedan od svojih najzna ajnijih ekonomskih u inaka, naimenasilno srubljivanje prose nog nivoa realnih zarada zaposlenih na oko pedeset (tada njih)nema kih maraka mese no, ak i jedan tako astan ovek, gra anin i ekonomist, kakavje, to e pokazati kasniji tok stvari, bio pokojni Dragoslav Avramovi , znao je da naglasikako je upravo taj u inak, «najjeftinija radna snaga», kako se eksplicitno izrazio, najve akomparativna prednost, pa i budu nost na eg privrednog i ukupnog razvoja.

O irini dijapazona realnog «braka» izme u ekonomije i politike (nasuprot onojizobli enoj ideolo koj verziji o njihovoj tobo e potpunoj razli itosti, odvojenosti iudaljenosti), svedo e, me utim, i neki (naj)noviji preobra aji. («Preobra aj» FrancaKafke vi e je nego dobra asocijacija.) U Crnoj Gori: (zlo)upotreba «narkotika»,ideologije i retorike indipendizma, ne za potrebe dr avne emancipacije i nezavisnostiCrne Gore, nego za potrebe o uvanja ratnih monopola (pa i kada je sasvim o igledno daove druge potrebe najneposrednije potkopavaju i ugro avaju one prve). I u SAD:(zlo)upotreba masovne histerije, izazvane velikim zlo inom jedanaestog septembra, nesamo za osvajanje drugog predsedni kog mandata, nego i za «pokrivanje» odnosnoprikrivanje bu ovskih (naftnih) i ejnijevskih (oru anih) poslova, kontrakata i interesa uIraku (megakonflikt interesa o ijim razmerama na i lokalni monopolisti mogu samo dasanjaju).

Zbog toga «neoliberalna ekonomija» i nije ekonomija nego ideologija. Zavodljivaretorika «liberalizma» i «slobode», iza koje se, kao i u svakoj pravoj, uspe noj ifunkcionalnoj, to e re i iskrivljuju oj i uspavljuju oj ideologiji, krije sve suprotno odonoga o emu « ubori» retorika: ekonomija i politika krupnih monopola, isklju ivanja,diskriminisanja, nametanja. Jednako u SAD D ord a Bu a Mla eg kao i u Crnoj GoriMila ukanovi a. Zbog toga bi bilo dobro kada nedavna najava gostovanja onog prvogna «postdiplomskim predavanjima» ovog drugog, ne bi bila tek uobi ajenamegalomanija, marketing i propaganda. Jer, zaista, to bi bio vrhunski istorijski iideolo ki performans. I to u ivo, «live». «Vlasni ko dru tvo» oligarha i «sloboda» silnika(da to formuli emo re ima samog ameri kog predsednika), u jednom od najzna ajnijih,privilegovanih, ak kriti nih momenata (kvazifeudalne) mutacije sistema.

Pretpostavka nevinosti12. februar 2005: Nevinost bez za tite (naslov originala)

Pre trinaest godina, negde na po etku procesa, beogradski sociolog, Todor Kulji ,problem je dijagnisticirao kao «Bespomo ni antifa izam» (u Zborniku o antifa izmu,IFDT, Beograd, 1993). Danas, na kraju procesa, ukoliko ovom procesu uop te ima kraja,isti problem, mogao bi da se dijagnosticira, i kao «Legalizovani fa izam». Ili kao«Nevinost bez za tite». Slede samo tri najnovija i najupe atljivija primera.

Prvi primer je ruganje sa krivi noprocesnom «pretpostavkom nevinosti». A upravo toine branioci lika i dela Radovana Karad a, kao i zastupnici Zakona o pru anju pomo i

ha kim optu enicima i lanovima njihovih porodica (nedavno usvojenim u«legijalisti koj» Srbiji), kada se na ovu pretpostavku pozivaju. Pravo u celini, pa i ovakonkretna pravna pretpostavka, mnogo su kompleksniji i inteligentniji (pod)sistemi, negoto to na i branioci pretpostavljaju. Svaki student tre e godine prava, odmah nakon

polo enog krivi nog (materijalnog i procesnog) prava, da o diplomiranim pravnicima i negovorimo, zna ono to na i branioci ne znaju, ili se prave da ne znaju, naime da se«pretpostavka nevinosti» nikako ne mo e razumeti, a kamoli primeniti, izolovano iodvojeno, nego samo u celini i zajedno sa drugim relevantnim pretpostavkama, posebnosa onom, njoj ina e potpuno kontradiktornom, «osnovanom sumnjom», bez koje seoptu nica, po ZKP-u, ne mo e ni podi i.

No ovde pravno znanje odnosno neznanje nije glavni problem. Glavni problem ovde jejedan problem politi ke prirode. Problem puzaju eg post in evskog pu a, uspona,pobede i vladavine karad evaca, milo evi evaca i ostalih sledbenika, za titnika isau esnika ha kih optu enika, u svim klju nim institucijama, pa i u vladi Srbije. A ovajpu , uspon, pobedu i vladavinu, jasno potvr uje jedan drugi zakon «legijalisti ke» Srbije.Zakon o izjedna avanju prava etnika i partizana, da ga tako skra eno nazovemo. To jena drugi upe atljivi primer. Nakon premijera Ko tunice, dugogodi njeg posve enogsimpatizera i promotora Dimitrija Ljoti a, sa ovim zakonom, Srbija je dobila i parlament,koji grubo revidira i krivotvori noviju srpsku i evropsku istoriju. «Bal vampira» ispodmaske «pomirenja». Za dobre poznavaoce prilika u Srbiji, posebno za dobre poznavaoceideolo kog i politi kog profila Vojislava Ko tunice, me utim, ni ovo nije bilo velikoiznena enje. Mo da jedino onaj zastra uju i, osamdesetprocentni parlamentarnikonsenzus, koji je izglasao ovaj zakon (i pri tom «usisao» DS Borisa Tadi a), i oname unarodna, SAD (Viljem Montgomeri, po svedo enju Vladimira Bebe Popovi a) i EU(insistiranje na «jednistvu demokratskih snaga Srbije», to jest na mitu o «demokratskomnacionalizmu» Vojislava Ko tunice, i na dr avnoj zajednici SCG po svaku cenu) podr kaovoj i ovakvoj, desni arskoj, kleronacionalisti koj, ljoti evsko-mihajlovi evskoj Srbiji.

Tre i i poslednji upe atljivi primer «bespomo nog antifa izma», «legalizovanogfa izma» i «nevinosti bez za tite» je, na alost, iz stare-nove Crne Gore. Prvostepenapresuda i kazna za pisca Andreja Nikolaidisa po privatnoj tu bi re isera Emira Kusturice.Osnovni sud u Podgorici, pisca je kaznio sa 5.000 eura, zbog «klevete», to jest zbog togato se ovaj uop te usudio da podseti, na ono to je alosna ali notorna injenica, naime, da

je slavni, ali dezorijentisani re iser, svojevremeno, slikom i re ju, javno podr avao i tako

pomagao «balkanskog kasapina», sada njeg ha kog prvooptu enika, SlobodanaMilo evi a. Ohrabren ovakvim (ne)o ekivanim rezultatom, re iser sada tu i i «Monitor»,tra i novih 100.000 eura.

Pa ipak, u ovom poslednjem, tre em primeru, kao i u onim prethodnim primerimauostalom, nisu najva nije konkretne privatne osobe. Privatni karakter re iserove tu be nesme da zavara. Presudu je izrekao sud, tre a grana dr avne vlasti Crne Gore, a ne bilokoja privatna osoba. I to vi e nije samo kontralustracija. Naravno, da je vlast, pa i sudskavlast u Crnoj Gori, makar i minimalno lustrirana, ovakva presuda ne bi bila mogu a. Ato Zakon o lustraciji, nije ni predlo en, ni donet, odgovornost je druge dve grane vlasti

Crne Gore. Zbog toga istini valja pogledati pravo u o i. Posle ove presude, naime, zacelokupnu vlast u Cnoj Gori, mo e se re i ne samo da nije minimalno lustrirana, nego danije ni minimalno dekriminalizovana. Jer, pravo zna enje ove presude je upravo u tome,da ova vlast, preko svog osnovnog suda u Podgorici, najdirektnije i najaktivnije progonipoliti ke protivnike ha kih optu enika i njihovih pomaga a.

Konkurs za mr ndajzere26. februar 2005.

Da, u jednom tekstu koji se ovih dana ogla ava u dnevnoj tampi, pi e ba tako:«Konkurs za mr ndajzere». U re niku engleskog jezika mo e se na i da «merchandiser»zna i «prodavac». Pa ipak, treba razumeti zbog ega se sastavlja ovog oglasa nijeopredelio za prevod iz re nika. Iz celokupnog teksta Konkursa, naime, jasno je da je«mr ndajzer», ipak, samo jedna posebna (pod)vrsta «prodavca», dakle u a specijalnost,ak subspecijalnost u ovoj irokoj profesionalnoj bran i («osoba zadu ena za izlaganje

robe u maloprodajnim objektima», za «brigu o proizvodima u policama», za «razvijanjesaradnje sa prodajnim osobljem», a po svoj prilici i za prevoz robe od veleprodajnih domaloprodajnih objekata: zbog ega bi Konkurs od «mr ndajzera» ina e tra io jo iposedovanje «sopstvenog auta i va e voza ke dozvole»). Zbog svega ovoga, iakota an, re ni ki prevod «prodavac», ne bi bio i precizan. Otuda «mr ndajzer» (sa onakodetaljnim opisom poslova). A to se lepote, stila i duha (na eg) jezika (prevoda) ti e, pa,po svoj prilici, nije realno o ekivati, da sastavlja jednog konkursa (i sam, verovatno,vi e u sferi biznisa, nego u sferi lingvistike), jo i o tome mo e da brine.

Osim toga, na «mr ndajzer» je samo kap u okeanu itavog jednog novog i zastra uju eekspanzivnog jezi kog kosmosa. «Evroatlantskog» novogovora. ak i od relativnoobrazovanih ljudi, danas kod nas esto mo ete uti albu, kako im ovaj ili onaj (va ) tekstnije dovoljno razumljiv (samo zbog toga to sadr i neke, ak i ne posebno te ke pojmoveiz filozofije i teorije, pa se ne mo e itati odmah posle ru ka, kada se ve tone uomamljuju i san, a svi bi nekako hteli da tekstove iz novina itaju ba tada), ali zatonema tog politi kog poletarca, omladinskog partijskog aktiviste, ili dvonedeljnognevladinog seminariste, da o premijerima, ministrima i direktorima i ne govorimo, kojivam za as ne e objasniti sve o aktuelnim «asocijacijama» i «stabilizacijama»,«vork opovima» i «edukacijama», «kapacitetima» i «implementacijama». Eto jo jedneolak avaju e okolnosti za autora na eg Konkursa. Zaista, ako svi na i efovi (dr ave,vlade, resora, institucije), mogu svakoga dana o «benefitima» i «fizibilitijima», zbog egaonda autor na eg Konkursa, ne bi mogao i o «mr ndajzerima».

Jo zna ajnije je, me utim, razumeti, da je i itav ovaj novogovor, samo jezi ka formaukupnog procesa. A ukupni proces je aktuelni ciklus modernizacije. Prethodni ciklusodvijao se pod imenom «sovjetizacija» (entuzijazam je tada dobijao ak i li na imena:«Staljinka», «Raketa», «Traktorka»). Prohujalo sa vihorom. Ko se danas toga jo uop tese a. Aktuelni ciklus odvija se pod imenom «evropeizacija». Kao i prohujala«sovjetizacija», me utim, i na a aktuelna «evropeizacija» je (sledi samo niz glavnihkarakteristika): periferna, zakasnela ( ak veoma, veoma zakasnela), zatim: povr na,inferiorna, nekvalitetna (kao brza hrana, «fast food»), pa: te ka, deformisana, izobli ena,najzad i: birokratska, voluntaristi ka, violentna. Zbog toga je trenutno mnogo ve averovatno a da e se u narednih deceniju-dve lokalne patologije mo i samo uspe nopreobu i u «razvijeno evropsko odelo» nego da e se ova zajednica stvarno razviti donivoa prosperitetnih dru tava Zapada. Kako bi onda odgovaraju i jezik, stil, (novo)govor,uop te mogli da budu mnogo bolji.

I na kraju univerzitet. Samo jedna melanholi na reminiscencija. U osvit moderne, pre okopola milenijuma, usred haosa i nasilja «mra nog srednjeg veka», univerzitet je biouto te, azil i egzil kriti ke svesti, jedno od retkih, privilegovanih mesta i po etakanovog sveta. A danas, u suton moderne, na po etku jednog novog velikog raspadanja,pod pritiskom birokratske globalizacije i evropeizacije, uz podr ku i u e «svetihkrava» me unarodne zajednice (EU, SE, USAID), i njihovih brojnih Jozef K-ova,internacionalnih i lokalnih «hermafroditskih» kadrova, ministara, efova, administratora,polu-profesora, polu-birokrata, univerzitet polako ali nezadr ivo postaje gubili te, «Domza ve anje» svake kriti ke svesti, refleksije i imaginacije. «Gvantanamo Bej»neofunkcionalisti ke dogme i dehumanizacije (ljudi redukovanih na «funkcije» i«disfunkcije»), «Abu Graib» idiotske implementacije i standardizacije (koja ni najmanjene vodi ra una o realnim uslovima primene), «Jedanaesti Septembar» kompleksnosti,ambivalencije i kontradikcije. Bolest na smrt stare, dobre dijalektike. Po etak novogvarvarstva. «Obrazovanje za XXI vek». Za «mr ndajzere».

Belle epoqueKritika dogme progresa12. mart 2005.

U istoriji umetnosti, pa i u istoriji uop te, period 1900-1914, ostao je zapam en kao«belle epoque», lepo, divno, sjajno razdoblje. Zaista, u ovom periodu, svi najva nijiindikatori privrednog i dru tvenog razvoja, od ekonomskog rasta i me unarodne trgovine,preko nacionalne i svetske politike, do lepe literature, umetnosti i kulture, dostizali suvrhunac, kulminaciju, procvat. U tom i takvom vremenu, samo retki oprezni duhovi,stvarni zato nici dijalektike, kompleksnosti i kontradikcije, bili su u stanju da naslute,vi estruku oluju, kataklizmu i slom, koje e doneti kratki ali opaki XX vek (1914-1989).U retrospektivi, na kraju XX i po etku XXI veka, «belle epoque» s po etka XX veka,osta e da sja kao gorka, veoma gorka ironija. I kao upozorenje protiv svake ljudskepovr nosti, ograni enosti i nepromi ljenosti.

Uzalud. Iluzija belepoka nastavi e da se ponavlja sve do dana njeg dana. Tako suosamdesete godine pro log veka bile «belle epoque» Jugoslavije. I tada su samo retkioprezni duhovi, bili u stanju da, ispod svetlucave povr ine jednog sjajnog vremena,naslute skori i mra ni kraj. A kada je, po etkom i tokom 1990-ih, te ka, neprozirnatmina, kona no pala na postjugoslovenske zemlje, iluzija belepoka prebegla je urazvijeni, prosperitetni, zapadni svet. «Kraj istorije» bio je slavni «belle epoque» togasveta. Apsolutnu dominaciju belepoka prekinu e tek jedanaesti septembar (2001). Danassvi ivimo u nekoj vrsti velikog i slo enog rascepa, konflikta i koegzistencije iluzijebelepoka i pretnje «smaka sveta» (kao i, na alost, slabih, veoma slabih za etaka novog,kriti kog i kreativnog mi ljenja i delanja). U izvesnom negativnom sticaju okolnosti, kojidanas uop te nije malo verovatan (kako se to obi no a pogre no misli), iz ovog velikog islo enog rascepa, mogao bi da iznikne i tako stra an svet monstruma XXI veka, u odnosuna koji bi, ak i onaj kratki ali opaki XX vek, retroaktivno, na kraju XXI veka, mogao daizgleda kao nekakav vajni «belle epoque».

Slo eni rascep, konflikt i koegzistenciju iluzije belepoka i pretnje «smaka sveta», nosedve glavne blizana ke dogme na eg vremena: dogma progresa i dogma apokalipse.Blizana ki karakter ovih dogmi ne potvr uje samo njihova stati ka, deterministi ka,dogmatska duhovna matrica, nego i njihova dinami ka, evolutivna, dijalekti kakonekcija, turbulentno ali stalno ispadanje i prela enje one prve u ovu drugu, blistavedogme progresa u mra nu dogmu apokalipse. Ovo poslednje po prvi put se manifestovalojo tokom prvog belepoka: iluzija «lepog vremena» 1900-1914, samo je olak ala, ubrzalai ote ala, veliki slom, koji je onako stra no i «verolomno» usledio, u leto 1914. I tako svedo danas. Stvar nije ni malo komplikovana, pogotovo ne nerazumljiva i misti na.Stvarnog progresa, naime, ne mo e biti bez minimalne kriti ke svesti i borbe za progres.A dogma progresa, kao i svaka dogma uostalom, ubija, suspenduje, uspavljuje upravotakvu svest i borbu. Zbog toga je, koliko god to zvu alo paradoksalno, dogma progresa,zapravo, stvarni neprijatelj progresa.

Uz «spolja nju», koja je upravo opisana, dogma progresa, ima i svoju «unutra nju»kompleksnost, dinamiku i dijalektiku. Nju najbolje odslikava postojanje etiri sukcesivna

razvojna tipa dogme progresa: herojski, tragi ni, cini ni, i sadisti ki tip. Prva dva,herojski i tragi ni tip dogme progresa, dominantni su bili jo u prvoj polovini XX veka. Udrugoj polovini XX veka, kao i danas, na po etku XXI veka, ovi tipovi, relativno su retki,nerazvijeni i marginalni. Uz nekrofilni tip, koji zastupa drugu glavnu blizana ku dogmuna eg vremena (dogmu apokalipse), danas su dominantna druga dva tipa dogme progresa.O prvom od njih, cini nom tipu dogme progresa, posebno dobro, iscrpno i lucidno, pisaoje nema ki filozof Peter Sloterdajk, dok je drugi, sadisti ki tip dogme progresa, iako uzbilji (posebno u zbilji nerazvijenih, siroma nih i zavisnih zemalja) prili no ra iren, uteoriji jo sasvim zapostavljen, neispitan i nerasvetljen. A da izlo ena tipologija ne biostala previ e apstraktna, na samom kraju, sledi samo jo jedna kratka, hipoteti ka, radnaskica, zapravo ilustracija i distribucija nekoliko relevantnih doma ih i me unarodnihpoliti ara, unutar tri glavna negativna tipa na eg vremena: Havijer Solana i SvetozarMarovi (cini ni tip), Robert Kuper (jo jedan funkcioner ili mo da pre bitokrata aliuticajni birokrata EU) i Milo ukanovi (tip koji je pre na prelazu izme u cini nog isadisti kog nego to je isti sadisti ki tip), i D ord Bu Mla i i Vojislav Ko tunica (apod njim i najve i deo lidera takozvane srpske opozicije u Crnoj Gori), aktuelnisledbenici «prohujalih» Slobodana Milo evi a i Vojislava elja (nekrofilni,apokalipti ki i postapokalipti ki tip).

Mehanizam ispadanja26. mart 2005.

U stanjima sistema koja su «daleko od ravnote e», ak i minimalni inputi, mogu daizazovu maksimalne autpute, ili, metafori ki, « ak i namanji pokret leptirovih krila uPekingu, mo e da izazove zemljotres u Los An elesu» (Ilja Prigo in). Paradoksalno alita no, u ovakvim stanjima sistema, dogma progresa je va an, ako ne i najva niji deosamog mehanizma ispadanja. Kao «sindrom ste enog nedostatka imuniteta»: ova dogmatoliko oslabljuje sve odbrambene, imune snage sistema, da na kraju dovede i do njegovogpotpunog sloma, «zemljotresa». Kao u obrascu klasi ne, anti ke drame: sama nekriti kavera u napredak, najzaslu nija je za zaustavljanje napretka, i za po etak hoda unazad.

U gornjem pasusu zapravo je samo apstraktno rezimirana velika kataklizma na egvremena. Istori ari e se sigurno setiti «belle epoque» s po etka XX veka, tognezaboravnog, «sjajnog» mehanizma poslednjeg velikog, tridesetogodi njeg ispadanja(1914-44). Ne to skorije, mehanizam ispadanja, sa njegovom opojnom ali fatalnomdogmom progresa, i njegovom burnom ali surovom dinamikom nazadovanja, posebnodobro upoznali smo mi u Crnoj Gori, tokom takozvane «AB revolucije» 1988-89, ali isve do danas, i danas (radnici «Radoja Daki a» ovih dana na ulicama Podgorice bolni suostatak i memento ove ne-slavne revolucije). Najskorije, me utim, ovaj mehanizam, kao isve njegove koloritne aktere, imamo prilike da posmatramo «live», u ivo, upost in evskoj Srbiji Vojislava Ko tunice.

U ovom poslednjem slu aju, na u pa nju mnogo manje privla e snage zahuktalerestauracije, «istorijske» SRS i SPS, koje su u o iglednom i opasnom usponu, pa i samapremijerova DSS, koja je glavni (pro)motor ovog velikog mar a unazad, a mnogo vi esnage dogme progresa, koje su i ovde bile odlu uju e za sam proces ispadanja. Me uovim drugim, mogu se navesti i kohabitirana DS Borisa Tadi a, i samolansirani PSSBogoljuba Kari a, i jo neke druge manje partije, ali po asno, pa i paradigmatsko mesto,svakako pripada jednoj maloj ali uticajnoj, tri-pro («prozapadnoj», «proevropskoj» i«proreformskoj») partiji, slavnoj G17+. Uz diskretnu podr ku i ohrabrenje najuticajnijihme unarodnih faktora, i uz ne to manje diskretnu, ali efikasnu logistiku BK, ova«ekspertska» partija, bila je glavna snaga agresivnog, demago kog i afera kog ru enja, iina e oslabljene vlade Zorana ivkovi a, u pozno leto i jesen 2003, dakle samo polagodine nakon ubistva nesre nog srpskog premijera, Zorana in a. Insajder VladimirBeba Popovi svedo i kako je ak i Viljem Montgomeri, tada nji ambasador SAD uBeogradu, sada nji kolumnist jednog podgori kog dnevnika, svoju (pre)aktivnu podr ku iohrabrenje ovakvom post in evskom toku i ishodu, pravdao o ekivanjem uspona,pobede i kolacije nekoliko tri-pro partija i pokreta, G17+, DS i Otpora. A kada je, umestotoga, do lo do velikog kontraefekta, i jo jednog ispadanja, ambasador je pre ao ukolumnu, Otpor u istoriju, DS u predsedni ku rezidenciju, a G17+, G17+ je nekoliko putanemo no zakoprcala nogama u prazno, pa, kada je otkrila da tamo gde je o ekivalaoslonac (spolja nji, evropski, i unutra nji, narodni), nema ni ega do prazne dogme,retorike i gor ine, spustila se na zemlju, i «mudro» u la u jednu neobi nu, veomaneobi nu vladu.

U kriti nom periodu, u Crnoj Gori, fatalni mehanizam dogme progresa, bio je jo idodatno oja an, sna nom antiindipendisti kom orijentacijom briselske i ve ine drugihzapadnih administracija. U tom pravcu, posebno aktivni bili su arls Kroford, tadaambasador UK u Beogradu, sada u Var avi, i Havijer Solana, tada i sada Visokipredstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost. Da dogma progresa, u liku ovih i inihme unarodnih, ali i lokalnih (po)sve enika, u Crnoj Gori ne dovr i svoj fatalni ples kao uSrbiji, u inio je samo njen sada ve o igledan krah i rezultat u ve oj dr avi- lanici. Samoovome, naime, treba zahvaliti, to se na Crnu Goru trenutno ne vr i onako eksplicitanpritisak kao u vreme Beogradskog sporazuma. Zastra uju i «povratak otpisanih»,agresivnih srpskih nacionalista, to (ne)o ekivano delo ovog kratkovidog sporazuma, vi enego bilo ta drugo, u inio je da na kraju ukapiraju i briselske «plavu e». Ali se u ovuvrstu pameti ne treba previ e uzdati. I to ne samo zbog toga to je to vrsta birokratskepameti, koja je, ve prema prirodi stvari, krajnje nestabilna i nepostojana, nego, jo vi e, izbog pona anja samih lokalnih aktera, u Crnoj Gori, pre svega, zbog pona anja(ne)vidljive kartelske vlade, i njenog predsednika, koji, umesto da dobijeni mandatmaksimalno iskoriste za ja anje podr ke nezavisnosti, obrnuto, ine sve da, u ovojiznenadnoj stanci, sam projekat nezavisnosti, maksimalno iskoriste za sopstvene privatnesvrhe, prljave privatizacije i izlazne, «posle mene potop» strategije (i na taj na in zapravobezdu no pripremaju neko novo veliko ispadanje).

Rus(al)ofilija9. april 2005.

Moderna je ro ena u Mediteranu, ali se krajem XVII, po etkom XVIII veka, njenoprosperitetno sredi te pomerilo ka Atlantiku. Konsekvence za na deo sveta, pa i za CrnuGoru, bile su mo da neizbe ne, ali sigurno dalekose ne. I negativne. Udaljavanje Zapada,pribli avanje Istoka. Odlazak Venecije, dolazak Rusije. Periferizacija, inferiorizacijacelog ovog prostora. I ra anje uvene crnogorske rusofilije (mla e sestre slovenofilije,starije sestre srbofilije), kao jedne vrste njenog velikog i fantasti nog «slatkog limuna».

«Slatki limun» aktuelne crnogorske rus(al)ofilije, na samom po etku XXI veka, vrationas je u dugove nost i inferiornost jednog zaista zanimljivog istorijskog fenomena.Naravno, etni ko ime, rusko, crnogorsko, ili neko tre e, samo je spolja nja fasada imaska, inferiornost je socijalna i sistemska. U kriti ki orijentisanoj postsovjetskojdru tvenoj nauci, pojmovi kao to su «ruska tranzicija», «oligarsi», «silnici» i sli ni, vesu postali svojevrsni «za titni znaci» jedne potpuno nove i «very special» politi kepatologije, ali, i to se mora re i, ova politi ka patologija nije nikakav prost, organskiproizvod, produ etak ili izdanak nekakve navodno neizmenjive ruske ili slovenskesupstance, nacije ili rase, kako to pogre no interpretiraju biolo ki ili kulturni nacionalisti irasisti raznih vrsta, nego, naprotiv, veoma slo en, dinami an i multifaktorski artefakt, deo«razvoja nerazvoja» i «tijermondizacije» celokupnog biv eg takozvanog socijalisti kogsveta posle hladnog rada, kako to pokazuju Andre Gunder Frank i drugi kriti kiorijentisani nau nici i intelektualci.

U ovom kontekstu mogu se razumeti i stvarni motivi crnogorskih privatizacionih vlasti.Ono to, u teku im privatizacijama KAP-a, hotela i nekretnina na crnogorskom primorju,tako sna no privla i crnogorske privatizacione vlasti i ruske oligarhe, nije istorodnostnjihovih nacija ili rasa, nego istorodnost njihovih ekonomskih, socijalnih i politi kih«hemija», «valenci», interesa. Dodu e, ova vrsta «hemije», kao takva, sama po sebi, nijelo a. Sa interesnom «hemijom», naime, zapo inje svaka Moderna. Ono, me utim, tojeste lo e, ak katastrofalno lo e, to je nedopustivo nizak nivo, standard i kvalitet ove«hemije». Jo bolje, odsustvo njenog bilo kakvog nivoa, standarda i kvaliteta.Nepostojanje takozvane «donje crte». I bilo kakve crte, uostalom. Konkretnije, ovo semo e formulisati i ovako. Problem Crne Gore nije u tome to ona ima ovakvu ili onakvulo u strategiju dugoro nog privrednog i dru tvenog razvoja, nego to ona jednu takvustrategiju, ve skoro pune dve decenije, uop te nema (kratkoro na i vi e marketin kanego stvarno razvojna agenda, nekonzistentna i nepostojana strategija privatizacije, paak ni ona dva jedina post-moderno artikulisana, kompetentna i kvalitetna, «spoljna»

ministarstva u vladi Crne Gore, ovaj njen temeljni unutra nji deficit, ipak, ne mogu danadoknade i re e). Unutra nji vakuum onda lako popunjavaju inferiorni karteli ideripaske.

A ovako «popunjena» Crna Gora onda jo lak e (p)ostaje plen takozvanih spoljnihfaktora i snaga. «Atipi ni» ruski konzul u Podgorici na to nas je ovih dana samo bolnopodsetio. Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost to ini ve punih petgodina bez prestanka. O staroj i novoj (veliko)srpskoj eliti u Beogradu da i ne govorimo.

A asocijalna vlast u Crnoj Gori, zaslepljena svojim u im, kratkoro nim i privatnimpotrebama, poslovima i interesima, na alost, nije u stanju da primeti, da se ak ni natrenutnu, ne to ve u podr ku SAD crnogorskoj nezavisnosti, ne mo e i ne sme oslonitibez rezerve. Globalizacija, ispravno shva ena, jeste jedna od glavnih novosti na egvremena. Po etkom XVIII veka, glavna me unarodna igra sastojala se u stalnompomeranju, pribli avanju i udaljavanju prosperitetnog sredi ta svetskog sistema. Danas,tri veka posle, na po etku XXI veka, glavna me unarodna igra je promenjena, svetskisistem eksponencijalno zgusnut, pomeranja, pribli avanja i udaljavanja prosperitetnihsredi ta relativizovana, ako ve ne i potpuno okon ana. Zbog toga su i glavne svetskerazlike, stratifikacije i hijerarhizacije, danas druga ije, zgusnute, integrisane,interiorizovane, a ne kao one stare, tradicionalne, geopoliti ke, rastresite. Zbog toga

ord Bu Mla i i Vladimir Putin i jesu stvarni «prijatelji», kooperanti i reprezentinovog globalnog varvarstva u nastajanju, a ne oponenti suprotstavljenih geopoliti kihentiteta, biv eg slobodnog Zapada i biv eg neslobodnog Istoka, koji su danas unestajanju. Zbog toga se ni na trenutnu, ne to ve u podr ku SAD, crnogorskanezavisnost, ne mo e i ne sme osloniti bez rezerve (od poredaka sile mali narodi i entitetimogu o ekivati sve samo ne stabilnu podr ku). Kona no, zbog toga, kao i zbog mnogihdrugih, «unutra njih» razloga i slabosti, Crna Gora, do eljene nezavisnosti, mo e do ipre uprkos, nego zahvaljuju i svojoj aktuelnoj (kartelskoj) vlasti.

Ve ina23. april 2005.

I put u pakao mo e biti poplo an dobrim namerama. Tako i u slu aju kvalifikovaneve ine koja se preporu uje ili zahteva za crnogorsku nezavisnost. «Dobre namere» oveve ine susre emo svakoga dana, u obliku stvarne ili, e, fingirane brige za to ireprihvatanje referendumskog rezultata, te lo e shva ene stabilnosti dr ave- lanice iregiona. «Put u pakao» ove ve ine manje je poznat, ali se i on mo e nazreti.

Prosta (a ne kvalifikovana) ve ina (dakle pedeset procenata plus jedan glas) od gra anaodnosno rezidenata (a ne dr avljana) koji (bez cenzusa izlaznosti) iskoriste svoje pravoglasa: ovo je najpravednija i najbezbednija formula za referendum o crnogorskojnezavisnosti. Kvalifikovanu ve inu u ovoj stvari ne diskvalifikuje samo injenica da jeona u uporednoj evropskoj i me unarodnoj demokratskoj legislativi i praksi sasvimizuzetna, nego jo vi e itav niz negativnih politi kih i bezbednosnih konsekvenci, dokojih bi primena ove ve ine, u konkretnom i specifi nom multi-etni kom sklopu CrneGore, neizostavno dovela.

Rezultati brojnih parlamentarnih i predsedni kih, republi kih i lokalnih, redovnih ivanrednih izbora, odr anih u Crnoj Gori od 1997. do danas, posebno vanredniparlamentarni izbori («mali referendum») od 22. aprila 2001, jasno indiciraju: svakonametanje kvalifikovane ve ine za crnogorsku nezavisnost, u konkretnom i specifi nommulti-etni kom sklopu Crne Gore, su tinski bi zna ilo i nametanje etni ke diskriminacije,formule po kojoj bi glas Srbina u Crnoj Gori vredio vi e od glasa Ne-Srbina (Crnogorca,Bo njaka/Muslimana, Albanca). A dugoro na konsekvenca ovakvog nametanja bila bijo opasnija: trajna antagonizacija odnosa izme u Crnogoraca (i drugih Ne-Srba) i Srba,nalik na onu koja se izme u 1971. i 1991. dogodila izme u Hrvata i Srba u Hrvatskoj, samogu e jednako lo im kona nim posledicama. I to je onaj «put u pakao» do kojeg moguda dovedu «dobre namere» kvalifikovane ve ine.

Dok posmatrate i slu ate brojne me unarodne «namernike», nije vam jasno koliko su onisvega ovoga uop te svesni. Najdu i vremenski horizont do kojeg dopire pamet jednogbirokrate (pa ak i kada nosi tako pompezan naslov kao to je «Visoki Predstavnik») jestenjegov etvrogodi nji mandat. Zbog toga o dugoro nim konsekvencama njega ne trebani ta pitati. Ali se zato ak i na njegovom licu mo e uo iti duboka unutra nja nelagodakada govori o neugodnim neposrednim konsekvencama kvalifikovane ve ine. «NjegovaVisost» zna, naime, da se iza ove ve ine krije neprihvatljiva etni ka diskriminacija (kojaje ak i za kuperovsku Evropu dvostrukih standarda prili no kompromitiju a), pa se zatood samog po etka opredeljuje pre za taktiku odvra anja, razvla enja, opstruiranja,odlaganja i izbegavanja, nego za metod direktnog negiranja (prava na samoopredeljenje ireferenduma).

Ukoliko u statusnoj materiji eli da sa uva bar minimum kredibiliteta i legitimiteta (utranzicionoj, posebno privatizacionoj materiji, ona je taj minimum davno izgubila), i, jova nije, ukoliko ona referendum o nezavisnosti u februaru-aprilu 2006. stvarno eli(nakon aprila 2006. ve se upada u ozbiljan rizik od novog mo da i kona nog odlaganja

odnosno gubljenja referenduma zbog novih parlamentarnih izbora u dr avamalanicama), crnogorska vlast bi, na ovu providnu taktiku Visokog Predstavnika, i to sa

pozivom na sam Beogradski spotrazum II (stav 2 ta ka 3: «Dr ava lanica kojaorganizuje referendum sara iva e sa Evropskom unijom na po tovanju me unarodnihdemokratskih standarda kako je predvi eno Ustavnom poveljom»), morala veoma brzoda odgovori. Da bi bilo dovoljno vremena da se izgradi pun unutra nji konsenzus (ili barnajve a mogu a saglasnost) oko pitanja ve ine i drugih jo uvek otvorenihreferendumskih pitanja, u saradnji sa EU, a najdalje do sredine 2005, naime, moralo bi sedo i do jasne Agende, Mape Puta i Kalendara za Referendum 2006. U svetlu realpolitikeVisokog Predstavnika, posebno njegove sada ve otvorene politike dvostrukih standarda,o njegovim velikodr avnim (velikosrpskim) lokalnim partnerima da i ne govorimo(slu ajte samo Vojislava Ko tunicu, Zorana a i «mlade lavove» srpske Crne Gore),jedna ovakva agenda, mapa puta i kalendar, za ovaj referendum, dobijaju jednaku (ako nei ve u) va nost, kao i ona referendumska pitanja koja ekaju kona no usagla avanje.Kona no i konsekventno, ukoliko crnogorska vlast, u saradnji sa EU, do sredine 2005,ovu agendu, mapu i kalendar, ne utvrdi, a pogotovo ukoliko u tom pravcu ne u ini ak nipoku aj, to mo e da zna i samo jedno: da ona za to nema ili volje ili kapaciteta, ili, jogore, da ona «nezavisnost» samo koristi, kao jak ideolo ki narkotik, da lak e zavr i svojeprivatne «privatiozacione» poslove, a ne i za postizanje stvarne nezavisnosti Crne Gore(u tom slu aju, naravno, Visoki Predstavnik i njegovi velikosrpski partneri, bili bi samoslu ajni egzekutori i paraziti jednog ovakvog nesre nog unutra njeg materijala).

Legitimacija7. maj 2005.

Strategija svakodnevne delegitimacije referenduma o crnogorskoj nezavisnosti, kojupasionirano i koordinirano sprovode brojni doma i i me unarodni, velikosrpski i briselskiunionisti, prili no je jednostavna, i, kao to to u velikim i dugove nim propagandamaobi no biva, sastoji se od jedne ta ne premise, i jednog neta nog zaklju ka. Ta napremisa je ona o ozbiljnom tranzicionom i demokratskom deficitu crnogorske vlasti, kojise prosto ne mo e sakriti, ak i kada bi se to htelo, a neta an zaklju ak onaj koji iz ovepremise pogre no delegitimi e sam referendum o nezavisnosti.

Namerno ili nenamerno, to je u ovom trenutku manje va no, deo indipendisti ke vlasti, uovoj posvema njoj delegitimaciji, unionisti koj opoziciji samo obilato poma e. To zornopokazuje i najnoviji slu aj «Analize medijske scene Crne Gore». Iniciran nalogom samogPrimusa, ispisan rukom staljiniste-amatera, Anonimusa, iscureo iz odaje efa kabineta,lansiran, i to na sam dan dvostruke i visoke evropske vizite, od strane male, ali«avangardne» unionisti ke stranke, biv e koalicione partnerice Primusove partije, sa

igledno dobrim i o uvanim vezama sa biv im partnerom (setite se jo i slu aja Tare iVojina Lazarevi a), ovaj fantasti ni kafkijansko-bulgakovljevski dokument, stvaricrnogorskog referenduma i nezavisnosti, ve je naneo vi e tete, nego sve unionisti ke,anti-indipendisti ke akcije u poslednjih nekoliko godina zajedno.

Uprkos svoj ovoj i sli noj delegitimaciji, me utim, referendum o crnogorskojnezavisnosti 2006, ima punu, pa i urgentnu legitimaciju. Za razumevanje ovelegitimacije, neophodno je prethodno utvrditi osnov za upore ivanje. Sve je relativno, iima vrednost, legitimnost ili nelegitimnost, ne onako apstraktno, nego uvek u odnosu nane to konkretno, relevantno i referentno. Pa ta je to konkretno, relevantno i referentno, uodnosu na to se jedino mo e i mora vrednovati aktuelni crnogorski referendum? Da li jeto ideal demokratije, kojem svi sa razlogom te imo? Naravno da nije, jer onda ni jedanjedini, pa ni najdemokratskiji poredak na ovoj planeti, ne bi bio legitiman. A da li je tonivo razvijenih zapadnih demokratija, koje su nam svima (tako e sa razlogom) uzor?Nije ni to, jer je dostizanje toga nivoa, u najboljem slu aju, stvar narednih nekolikodecenija, a ne osnov za aktuelno prosu ivanje. Pa ta je to? Najkra e re eno, najmanje jetri konkretna, relevantna i referentna osnova za upore ivanje, koji, svaki pojedina no, isvi zajedno, crnogorskom referendumu 2006, udahnjuju punu, pa makar i relativnulegitimaciju.

Prvi je referendum iz 1992. Treba li uop te podse ati: nedelja dana javne rasprave,poluratni uslovi, velikosrpska histerija i zlo ini kojima se danas sudi, referendumskopitanje koje mo e da u e u svaku antologiju neispravne logike i sofistike, odsustvo bilokakve unutra nje i me unarodne kontrole. Dana nji uslovi jesu daleko (gori) od visokogdemokratskog ideala, ali su isto tako daleko (bolji) od referendumskih uslova iz 1992.Drugi osnov je unionisti ka opozicija iz 2005. Sebe i sli ne, Visoki Predstavnik EU,mo e da (samo)zavarava, kako ka e, «povoljnim obrtom» stvari, i trgova kim,beogradsko-ha kim «paket»-aran manom, ali mi koji u ovoj zemlji treba da ostanemo daivimo, a propagandna lobotomija nam jo uvek nije zatrla svaku svest i orijentaciju, ne

mo emo da prihvatimo kohabitaciju sa otvorenim, sada i zakonski rehabilitovanimsledbenicima Dimitrija Ljoti a i Dra e Mihailovi a (crnohumorna varijanta balkanskog«pomirenja» po uvenoj radovankarad evskoj formuli «Vi e nema etnika i partizana:sada smo svi etnici»). Osim samo delimi no SNP-a (a i ovu partiju u daljoj pozitivnojevoluciji sputava nesre na briselska realpolitika), ni jedna crnogorska unionisti kastranka, od ovog (samo)ubila kog obrasca, nije ni malo odmakla, i to je osnov kojidodatno legitimi e crnogorski referendum, i istovremeno delegitimi e, ina e, apstraktnogovore i, pohvalnu ideju o tranzicionoj ili tehni koj vladi za otklanjanje demokratskogdeficita i pripremu referenduma. Kona no, tre i konkretni, relevantni i referentni osnovza upore ivanje, koji i definitivno legitimizuje, ak ini urgentnim, referendum ocrnogorskoj nezavisnosti 2006, jeste sama SRJ/SCG 1992-2002-2006: i po genezi, i poegzistenciji, i po konstrukciji, i po (dis)funkciji, ova neobi na tvorevina neuporedivo jeproblemati nija, deficitarnija i nelegitimnija, nego to su to svi aktuelni i sagledivideficiti crnogorske nezavisnosti. Zaista, ko to mo e da vidi samo «nevolje» ili«probleme» od mogu e crnogorske nezavisnosti (kako se to ovih dana izrazio i jedan odnajvi ih zvani nika Saveta Evrope), a da pri tome ne vidi, ili ne eli da vidi, neuporedivove e probleme od ve trinaest godina postoje e, franke tajnske «dr avne zajednice»? I koto mo e da misli, da «problemi» koje proizvodi jedna «intenzivna manjina», beskona nodugo, mogu da budu manji, od problema koje ima jedna «ne-kvalifikovana ve ina»?

Korupcija plus21. maj 2005.

Korupcija, zloupotreba javne funkcije za privatne svrhe, ima bezbroj lica. Pored malepostoji velika, pored ekonomske politi ka, pored anti-sistemske sistemska, pored lokalneme unarodna korupcija. A kada se sve ove spoje u jednu, to naj e i jeste slu aj,dobija se mega, giga, ili korupcija plus. U nerazvijenim, siroma nim i zavisnim zemljamaperiferije, kakva je i Crna Gora danas, korupcija plus, ak je najrazvijenija. Ovo, poredostalog, i zbog toga, to je ovde najmanje kontrolisana (zbog ideolo ke ograni enosti,finansijske zavisnosti, ili hroni ne iscrpljenosti, naime, o najva nijoj i najskrivenijoj,me unarodnoj i sistemskoj komponenti korupcije plus, naj e ute, ak i one nevladineorganizacije, koje su u borbi protiv lokalne korupcije, ina e, najhrabrije).

Jedna od najra irenijih formi korupcije plus, jeste ona u kojoj se javni mandatizvitoperuje, uspostavljanjem nekontrolisane vladavine u eg nad irim, odnosnokratkoro nog nad dugoro nim interesom. To je ona poznata «catastrophic short-termism»(katastrofalna kratkovidost, izraz D ona Ropera), ili, sli no, ona «fast security, stability,and democracy» (brza, to e re i nekvalitetna bezbednost, stabilnost i demokratija), teona nepodno ljiva lako a arbitrernosti, proizvoljnosti i nedoslednosti, koja iz ove nu noproizilazi, i koja se, u balkanskoj politici velikih svetskih sila, mo e jasno uo iti, ne samotokom proteklih, ratnih 1990-ih, nego i tokom aktuelnih, post-ratnih 2000-ih. Sledi samonekoliko karakteristi nih primera.

Korumpirane me unarodne i lokalne elite danas bi rado da zaborave, ali ih retkinekorumpirani glasovi bez prestanka moraju da podse aju, na to da je ak i SlobodanMilo evi , dana nji prvooptu enik Ha kog tribunala, kojem se na teret stavljaju genocid idrugi najte i ratni zlo ini, tokom mra nih 1990-ih, a posebno izme u Dejtona i Kosova,1995-1999, za sve demokratske vlade Zapada, EU i SAD, a ne samo za autoritarnepostkomunisti ke re ime Rusije i Kine, bio «glavni faktor mira na Balakanu». I ko sadamo e da izra una svu onu ogromnu (ne)materijalnu tetu, (ne)standardnu korupciju, kojusu Srbija, Balkan, Evropa i svet, pretrpeli za vreme stra ne vladavine ovog «faktora»,pored ostalog i zbog kratkovide politike (korupcije plus) klju nih me unarodnih aktera.

U izra unavanje ove vrste tete, uostalom, re eni akteri ne kre u, zbog toga to oni, uSrbiji, i u itavom regionu, staru, kratkovidu i korumpiranu realpolitiku, danas, zapravo,samo nastavljaju. Ovaj nastavak nabolje se vidi na primeru aktuelne i gromoglasnepohvale najvi ih zvani nika EU, posebno Havijera Solane, vladi Vojislava Ko tunice, i toba u trenutku, dok ova vlada, odnosno njena parlamentarna ve ina, eskalira sa javnom,pa i zakonskom rehabilitacijom etni kog pokreta Dra e Mihailovi a. I dok se ak iaktuelna, desni arska administracija SAD, od posthumnog dodeljivanja Trumanovoghladnoratovskog odlikovanja vo i ravnogorskog pokreta, makar javno ogradila, VisokiPredstavnik EU, celokupnu zahuktalu beogradsku rehabilitaciju «mudro» je pre utao, i,na taj na in, uz one gromoglasne pohvale, postao i direktno (su)odgovoran, za veliko iopravdano nezadovoljstvo, te uznemirenje i destabilizovanje, koje je farsi no etni ko«pomirenje», u regionu, a posebno u svim nesrpskim zemljama i grupama ovog regiona,ve izazvalo (nastavi li ovako, panac je na dobrom putu da zaradi naslov Visokog

predstavnika EU za spoljnu politiku i destabilizaciju, i to i onu kratkoro nu, a ne vi esamo dugoro nu).

Briselsku (ne)doslednost upoznala je i Crna Gora. Sve dok se mogla koristiti kaoplatforma za ru enje «dedinjskog diktatora», favorizovana je kao «pozitivan primermulti-kulture i demokratije u regionu», posle petog oktobra 2000, pa i u samoj Studijiizvodljivosti, zbog objave i istrajavanja na nezavisnosti, prekono je postala leglo«organizovanog kriminala». Ili, u istoj studiji, zbog istog razloga, privatizacija KAP-a (idrugih crnogorskih preduze a), koja je, od strane Evropske banke za obnovu i razvoj,ranije, vi e puta, neosnovano podr ana kao manje-vi e korektna, odjednom je postalapotpuno nekorektna. Ovako bi moglo da se re a u nedogled.

Uo i po etka pregovora o pridru ivanju SCG, komesar EU za pro irenje, Oli Ren,nedavno je upozorio, kako e se, prilikom budu ih zapadnobalkanskih pridru ivanja, vi ei o trije nego do sada, insistirati na vladavini prava. U svetlu korupcije plus i vladavinearbitrernosti, koje je EU tako zorno demonstrirala, i koje jo uvek tako zorno demonstrirana teritoriji Balkana, me utim, pravo pitanje glasi: da li se to na komesar ali, iliozbiljno misli, naime, da li on to stvarno najavljuje neku novu, veliku i epohalnupromenu u pona anju EU, ili samo nastavlja njenu uobi ajenu aroganciju, cinizam ihipokriziju?

Na liniji4. jun 2005.

Jo jedan primer velike, politi ke, sistemske korupcije, predstavlja Tempus. Tempus jejedan od najizda nijih programa EU, pomo u kojeg ova, ve deceniju i po, poma e razvojvisokog kolstva u tranzicionim partnerskim zemljama, od skoro i na Zapadnom Balkanu.Kao takav, ve je postao jedno od svetih mesta Evropske komisije. Izvor korupcije ovogprograma nije ni malo skriven. Naprotiv, potpuno je «transparentan», i nalazimo ga ve uPrvom delu, Vodi u za kandidate, gde se ovima sasvim neuvijeno poru uje da, ukolikoele podr ku, pre i iznad svega, «must be in line with the priorities and objectives

established by the CARDS, the Stabilisation and Association Agreements, and theindicative priorities established by the European Commission in consultation with theauthorities in those countries.»

Citirano mesto eklatantan je primer ograni ene birokratske integracije, koja je, poredlokalnih «kvarova» svake vrste, u svim oblastima, pa i u oblasti visokog obrazovanja,drugi glavni izvor velike sistemske korupcije, blokade i regresije. Status «zvezdevodilje», Tempus nije smeo da podari teku im birokratskim programima, kao to je to, naalost, u inio, nego samo su tinskim kriterijumima, recimo, «temeljnim vrednostima

evropskog humanizma, kulture i nauke». Uz neophodnu egzaktnost kriterijuma, u ovomdrugom slu aju, sa uvala bi se i minimalna autonomija duha, nauke i univerziteta.Ovako, razorni duh ideolo ke, pa makar i «proevropske» i «prointegracionisti ke»pravovernosti, ve je po eo da dobija razmere duhovne pusto i, kuge, pandemije. I tuonda ni ta ne mogu da pomognu ni redovne, ali zatvorene, narcisti ke «ministarske»evaluacije, ni «hermafroditske», polu-birokratske, polu-profesorske univerzitetskeadministracije, koje su, valjda jedino u Crnoj Gori, toliko puno i neskriveno fasciniranesvime to je «ministarsko».

Opisana fascinacija vra a nas u vreme istorijskog jednopartizma, kada se u svemu i uvekmoralo biti «na liniji». «In line with», kako to danas ka e Evropska komisija. Izme uve -propalog birokratskog komunizma, i jo -ne-propalog birokratskog evropeizma,naravno, postoje zna ajne razlike, ali postoje i zna ajne, dubinske sli nosti. «Linija» okojoj je re , svakako je jedna od njih. I «kvarovi» koje ona uzrokuje, na univerzitetima iire, su tinski su sli ni, ako ne i identi ni: ja anje neofunkcionalisti ke dogmatike, irenje

ideolo ke i politi ke apologetike, razaranje kompleksnosti, ubijanje dijalektike, teinflacija birokratskih, ak «kancelarijskih» institucija i programa. Tendencijavarvarizacije je globalna, ali se u razli itim delovima Evrope manifestuje razli ito. Urazvijenijim zemljama evropskog centra, univerziteti, kao i dru tva u celini, imaju vi ekapaciteta, zahvaljuju i tome pru aju manje ili vi e uspe an otpor apsolutisti kojpretenziji birokratije, iz «ministarskih» deklaracija prihvataju samo ono to je zaistadobro, dok ono drugo razlo no odbacuju, pa iz celokupnog procesa izlaze jo ja i.Istovremeno, na nerazvijenoj evropskoj periferiji, posebno u ratovima opusto enimzapadnobalkanskim zemljama, sasvim je obrnuto: ekstremno oslabljeni univerziteti, kao idru tva u celini, bez minimuma snage i kapaciteta, a pod neizdr ivim pritiskom udru ene,me unarodne, evropske i lokalne birokratije i korupcije, nemo no padaju i nekriti ki

«prihvataju» sve iz onih inputa, pa iz ovog procesa, po pravilu, izlaze jo slabiji nego tosu bili.

Neodarvinizam, koji je upravo opisan, samo je jedan od negativnih aspekata, ina e,kranje kompleksnih, ambivalentnih i kontradiktornih, globalnih i evropskih, socijalnih ibirokratskih integracija. Ali o ovoj kompleksnosti, zbog onog sistema zatvorenihbirokratskih evaluacija, ne mo e ni da do e do iole ozbiljnijeg, kriti kog dijaloga. Takose samo lak e pada. Linija Tempusa, kao i ranije Linija Partije, jedan je od simptomaovog pada, a Dogma Progresa, dubinska matrica iz koje ova linija nezadr ivo inekontrolisano izbija, jedan od glavnih izvora na eg dana njeg pandemi nogbirokratskog ni tavila. U susretu sa ote alim kompleksnostima na eg vremena, ovoni tavilo naj e odgovara opasnom me avinom ignorancije, arogancije i agresije.Izrazit primer jedne ovakve opasne me avine, bio je i komentar Havijera Solane, Visokogpredstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, povodom tada jo samo nagove tenemogu nosti da gra ani Francuske i Holandije, na referendumima koji su sledili, odbacepredlog novog evropskog ustava: «Evropa i svet ne e dozvoliti takvo samoranjavanje».Visokom predstavniku, dakle, nije ni palo na um, da bi, u slu aju odbacivanja, problemmogao biti u samom ustavu, odnosno onima koji su ga (lo e) pripremili. A tek onoprete e da «ne e dozvoliti»: zaista, ta je Visoki predstavnik, pri tome, konkretno, imaona umu? Primer je sasvim generalan, ali i sasvim validan, ak paradigmati an. Za sveoblasti, pa i za oronule zapadnobalkanske univerzitete i protektorate.

Ars Humana25. jun 2005.

Da bi se dobro razumela tema iz naslova ovog teksta, moraju se najpre dobro razumeti,ali i savladati, tri velika «organizuju a mita» na eg vremena.

Orijentacija

Prvi takav mit jeste mit, dogma ili iluzija progresa. Najve i deo «neoliberalneekonomije», «globalizacije» i «evropeizacije», danas vladaju ih planetarnih ideologija,predstavlja, zapravo, samo razli ite oblike ovog mita. Kvantitativna i kvalitativnaistra ivanja rusko-ameri kog sociologa Pitirima Sorokina, i mnogih drugih nakon njega,me utim, uverljivo su pokazala kako dvadesetpet vekova «gr ko-rimske i zapadnekulture» ne odlikuje ni isto cikli no ponavljanje ni isto progresivni rast, nego jednavrsta manje ili vi e (ne)pravilnog smenjivanja nekoliko vekova uspona sa nekolikodecenija (ponekad i vekova) nereda (i tako nekoliko puta). U ovom slo enom obrascu,mo e se uo iti samo jedna velika istorijska analogija, sli nost (jer ima i razlika) izme utri velike pozne sekvence, poznoanti ke, poznosrednjovekovne i poznomoderne dinamikena eg vremena. A to je, pre svega, dinamika velikog i bolnog opadanja, haosa i nasilja,realnost, dakle, koja je sasvim suprotna od onoga o emu svakoga dana zavodljivo uborivi eglasna i uspavljuju a iluzija progresa.

Akteri

Drugi takav mit jeste mit o akterima novog varvarstva. Ovaj mit zasniva se na krajnjeiskrivljenoj i parcijalnoj slici sveta. U ovoj slici «zumira» se samo «vrh ledenog brega»,varvarski re imi, akcije i (ne)dela Osame bin Ladena, Sadama Huseina, SlobodanaMilo evi a i drugih sli nih fundamentalista siroma ne i nasilne (polu)periferije sveta, dokse istovremeno, namerno ili nenamerno, ali uvek sistematski i efikasno, iz vidnog poljauklanja ona druga, ak ja a, i zato odgovornija strana (n)ovog varvarstva, beskona ni ini im ograni eni «rat protiv terorizma», zapravo protiv samih temelja savremenogme unarodnopravnog poretka, kojeg vodi ona regresivna, (neo)konzervativna,(neo)imperijalna i (neo)militaristi ka (jer, naravno, postoji i ona druga, progresivna)komponenta dominatnog zapada i centra, to ju tako zorno reprezentuje aktuelnaadministracija SAD, i, u ne to manjoj, ali konvergiraju oj meri, i aktuelna briselskabirokratija. Kada na ovakve i sli ne optu be Amnesti Internej nla, jedne od retkihnekorumpiranih nevladinih organizacija za ljudska prava u savremenom svetu, aktuelniameri ki predsednik lakonski odgovori kako su te optu be «sme ne», onda ovaj odgovortreba dobro razumeti. Optu be, naime, mo da i jesu «sme ne», ali to je «smeh» od kogase ledi krv u ilama. Isto tako, i sve u estalije briselske integracionisti ke audijencije,najbli ih saradnika i naslednika Slobodana Milo evi a, Momira Bulatovi a, VojislavaKo tunice i ostalih, kod najvi ih briselskih funkcionera, Havijera Solane, RajnhardaPribea, Olija Rena i drugih, treba dobro razumeti. One nisu ni gre ka, ni zavera, kako seove naj e pogre no tuma e, nego su samo nastavak i «hemija» iste one «unholyalliance», profane ili sramne alijanse izme u zapadnoevropskih liberalnodemokratskihvlada i balkanskih neofa ista, koju je, jo pre deset godina, i tada uglavnom na tragi nom

primeru Bosne i Hercegovine, prvi primetio i opisao slovena ki sociolog TomaMastnak, ali koja je, posle 11. septembra 2001, samo dalje razvijena i postala globalna.

Alternativa

I tre i veliki «organizuju i mit» na eg vremena, kojeg se moramo obavezno osloboditi,ukoliko uop te ho emo da u emo u zonu valjanog razumevanja i delovanja, jeste mitautomatizma, po kojem je svaki akt, protest, pokret protiv nepravdi i zala ovog sveta,automatski i neizostavno, opravdan, dobar i kvalitetan. Daleko od toga. Ukoliko nas jeXX vek i emu mogao nau iti, onda je to upravo to, da ni u ovoj stvari nema nikakvogautomatizma. Alternativa mo e biti gora ak i od onoga protiv ega se uspostavlja. U tomsmislu, ne sme se idealizovati ni dana nja, brojna i razgranata, ali heterogena i difuznaanti odnosno alter-globalisti ka alternativa. Ne mali deo ove alternative danas nalik je naludisti ku alternativu s po etka XIX veka. Samo to je u XIX veku u pitanju biladinamika i drama manjih razmera, onda nje Evrope i Zapada, njihovog sporijeg ili br egindustrijskog razvoja, dok je danas u pitanju dinamika i drama naj irih i najve ihmogu ih razmera: ars humana, ve tina samog ljudskog opstanka. I samo jo jednazna ajna razlika: ranije je u onoj dinamici i drami mogla da funkcioni e sila kao glavnasnaga, danas to mo e samo kompleksna inteligencija i imaginacija (ergo upravo ono toje najve i komparativni nedostatak, deficit, mana va ingtonskih, briselskih, moskovskih iinih svetskih titanik-upravlja a). Zbog toga nije te ko pretpostaviti: ukoliko je zaizgradnju humane alternative industrijskog zapada bio potreban itav jedan vek, onda enajmanje toliko biti potrebno i za izgradnju humane alternative dana njegpostindustrijskog sveta.

Persona non grata9. jul 2005: Havijerov performans (naslov originala)

Odmah nakon one kompromituju e briselske audijencije, portparol je hitro izjavila kakose EU Ko tuni inim spiskovima uop te «ne e baviti», par sedmica nakon toga Visokipredstavnik je istakao kako e EU o njima, ipak, «politi ki odlu ivati», na kraju, to jestpre samo nekoliko dana, portparol je jo jednom izjavila kako EU o ovom pitanju «ne eodlu ivati». Ovoliko krupne, otvorene i u estale kontradikcije samog vrha briselskeadministracije, i to oko jedne prili no proste, jednostavne i nesporne stvari, mogu e jeobjasniti samo na dva na ina: ili kao posledicu potpunog nemara, zbog relativno malogzna aja kojeg ta administracija ovom pitanju i ina e pridaje, ili kao sastavni deoneobjavljene ali operativne neokolonijalne politike dvostrukih standarda, pritisaka iobmana, koja se krije iza oficijelne evropske retorike. Pitanje da li je prvo ili drugo, ilineka, i kakva, njihova kombinacija, jo uvek je otvoreno: kona an odgovor na ovo pitanjeda e tek dani i meseci koje su pred nama.

Na same lo e i sve lo ije u inke politike Visokog predstavnika EU za spoljnu politiku ibezbednost, me utim, ne treba uop te ekati. Oni su tu. (A performans je, to mo etevideti i kod Vujaklije, ne samo predstava, izvedba, audijencija, nego i u inak, efekat,rezultat.) U politici pogotovo, ne sudi se prvenstveno o dobrim ili lo im namerama, negoo dobrim ili lo im rezultatima. A ukupan rezultat Havijera Solane u crnogorsko-srpskompitanju, od Beogradskog sporazuma do danas, krajnje je negativan i lo . I to satendencijom svakodnevnih pogor avanja u svim oblastima i uz neposredan tetnianga man i odgovornost visokog briselskog zvani nika. To od strane ovog zvani nika uovom pitanju nije vi e samo podsticanje negativne politike bojkota, nego i podsticanjeopasne agresivnosti velikosrpskih nacionalista, nije vi e samo zona politi ke nego i zona(krivi no)pravne odgovornosti, nije vi e samo ugro avanje demokratije nego iugro avanje bezbednosti, i nije vi e sve ovo samo na dugi nego i na kratki pa i najkra idnevni rok.

Najpre, bizarna «integracionisti ka» vertikala: tri B, Brisel, Beograd, Berane, za 1=2,pravo dvostrukog glasa za opstanak SCG. Zatim, «patriotsko» pogor anje u Beogradu:asimilacija koliko-toliko gra anskih DS i G17+ od strane sto-posto nacionalisti kih DSS,SRS i SPS. Zatim, iznenadna ivost i zabrinutost (sa i bez navodnika) za Crnu Goru uslu aju referenduma MI6 i drugih obave tajnih izvora i agencija bliskih Visokompredstavniku. Najzad, i nagli i neskriveni porast agresivnosti pristalica SCG u Crnoj Gori,kao direktna posledica anga mana, zapravo «samoispunjuju eg proro anstva» HavijeraSolane o destabilizaciji Crne Gore i regiona: «majmunski» ali i «ratni referendum»,hu kanje protiv manjina, poziv da Srbija «poka e zube» (naknadni poku aji da se ovaretorika prika e kao puka simbolika potpuno su neuverljivi: onaj koji je prvi upotrebioprete u sintagmu «ratni referendum» nije nikakav pesnik-simbolist nego na alost jedanod glavnih saradnika sada njeg ha kog prvooptu enika a valjda znamo za to je ovajtamo optu en). Ovo je samo deo «otrovnog ploda», negativnog u inka i odgovornostiVisokog predstavnika.

Da je Crna Gora normalna dr ava (a ne ono to je: poluprotektorat), ak i manji deo ovoginka, bio bi dovoljan da Havijer Solana bude progla en za personu non grata. I jo : da

je EU normalna demokratija (a ne ono to je: otu ena birokratija), jo manji deo toginka, bio bi dovoljan da panac bude smenjen sa polo aja Visokog predstavnika. Ali

stvari su ono to jesu a ne ono to one o sebi tvrde da jesu ili ono to bi mi voleli da onebudu. Uz sve ostalo, Havijerov performans, doneo je i ne to dobro, ak veoma dobro. Toje velika klarifikacija, bistrenje i otre njenje koje je u toku. Vi e nego bilo ta drugo,klarifikacija negativnih u inaka dosada nje politike EU i Havijera Solane li no u SCG,istovremeno afirmi e, podcrtava i isti e, i sve prednosti one druge, druga ije, alternativnepolitike aktivne neutralnosti EU i me unarodne zajednice. Sada je ve sasvim o igledno:samo ova potnja, dakle politika aktivne neutralnosti EU i me unarodne zajednice,jednakim pritiskom na obe strane, mo e da dovede do uspostavljanja neophodnogunutra njeg dijaloga i najve e mogu e saglasnosti oko referendumske procedure u samojCrnoj Gori, te na taj na in i do kvalitetnog i trajnog, demokratskog i bezbednog,legitimnog i legalnog razre enja aktuelnog crnogorskog odnosno crnogorsko-srpskogdr avnog pitanja.

Fantom budu nosti23. jul 2005.

Istorija nikada nije ni potpuno determinisana ni potpuno indeterminisana. Ona nikadanema ni neki unapred dati, upisani smisao (na ovome je posebno i sa razlogom insistiraoKarl Poper), niti je besprizivno osu ena na potpuni besmisao (na potpunom besmisluposebno parazitiraju pomodni postmodernisti). Poenta je u slede em: tek konkretniovek, grupa, klasa, narod, generacija, sa svim svojim slo enostima i neizvesnostima,

potrebama i projekcijama, interesima i akcijama, istoriji daje, upisuje, ovaj ili onajsmisao.

Prazna kutija

U tom smislu, istorija, pa i budu nost, za oveka je uvek kao tabula rasa. Ili, re enona em vremenu bli im, vi e prozai nim, tehni kim re nikom: kao prazna kutija. Ovova i u svim vremenima, ali posebno va i u na em, poznomodernom vremenu, koje jevreme pove ane kompleksnosti i neizvesnosti.

U ovom i ovakvom vremenu, pove ani su i ljudski strahovi, a sa ovima i anse zabeskona nu politi ku manipulaciju. Zlo ina ki demoni vlasti, o kojima je pisao jo MaksVeber, samo su logi na konsekvenca i sastavni deo ovih manipulacija, a dogmatskipodmetnuta (in)determinacija, odnosno (be)smisao istorije, samo ideolo ki ekvivalent iopravdanje. Formula je slo ena ali jasna i pregledna: strah plus manipulacija jednakofantazija (fantom) budu nosti.

Na ovu fantaziju (fantoma) nailazimo na svakom koraku. Od nedavnih referenduma uFrancuskoj i Holandiji, mnogo bolje se vidi: jedna takva fantazija (fantom), i sama jebriselska citadela, EU. Jedna u velikoj meri otu ena, od stvarnih ljudi i njihovih ivotaodvojena, «naduvana», fantasti na, uz to i manipulativna, makijavelisti ka birokratskautopija. Ipak, od referendumskih otpora u Francuskoj i Holandiji, ne treba o ekivatiprevi e. Nakon po etne konfuzije, briselski birokratski levijatani, sada se samo tihoreorganizuju. Da bi nastavili tamo gde su stali, a ne da bi «razmislili» (kako se, verovatnoiskreno, i ne bez dobre namere, izrazio i jedan visoki zvani nik EU, odmah posle ona dvareferenduma). Pored dobre namere, naime, za ozbiljno, (samo)kriti ko mi ljenje,refleksiju i preispitivanje, neophodna je (makar i samo minimalna) sposobnost za takvomi ljenje ( to, kada je re o briselskim, kao i o beogradskim, i o podgori kimbirokratijama, uostalom, obrazovanim i podignutim na neofunkcionalisti kim dogmama,na alost, nije slu aj).

Neo ekivano tre e

Dogma progresa i dogma apokalipse, dve blizana ke dogme na eg vremena, u osnovi su idva naj a odgovora, koji se o budu nosti EU daju danas, nakon onog dvostrukogreferendumskog odbijanja. Prvi od ova dva odgovora, ve je po eo da se pona a kaopokvarena gramofonska plo a, i samo autisti no ponavlja: «progres», «integracija»,«harmonizacija», «asocijacija», «pro irenje», «zamor od pro irenja», «EU i Zapadni

Balkan». Naravno, ova vrsta autizma, koja ne izvla i nikakve pouke iz lo e pro losti,samo pove ava verovatno u novih proma aja.

Dogmatski je, me utim, i ovome suprotan odgovor, onaj koji budu nost EU vidi, tako eunilinearno, deterministi ki i fatalisti ki, u slikama totalnog kolapsa. A kao i u mnogimdrugim oblastima, i ovde se, u stvarnosti, de ava upravo ono neo ekivano (ili baremmanje o ekivano) tre e: ukr tanje ograni enog «progresa» i razbla ene «apokalipse»,preobra avanje EU iz kluba relativno jednakih, bogatih i mo nih 15, u klub sistemskihijerarhizovanih, vi e odnosno manje jednakih, bogatih i mo nih 25 (o takozvanimkandidatima i parijama da i ne govorimo). Najkra e, de ava se EU kao relativno nova,kvazifeudalna hijerarhija (hijerarhizacija).

De te fabula narratur

A ukoliko italac ove kolumne, posebno onaj koji je normalni, civilizovani i demokratskicrnogorski indipendist, to jo uvek nije i sam zaklju io, mo da mu se u tome mo e i malopomo i, odnosno sugerisati i re i, onako kako su to u svoje vreme inili i stari: da, upravotako, (in)determinacija, (be)smisao, tabula rasa, i sve drugo iz gornje pri e, su tinski seodnosi, i na projekat crnogorske nezavisnosti. U tom smislu, dakle, i ovaj projekat, jouvek je prazna (ili barem ne do vrha napunjena) kutija. I: ime e se sve ova kutija dokraja napuniti, to zavisi od svih crnogorskih gra ana, ali, u ovom specifi nom momentu,najvi e od normalnih, civilizovanih i demokratskih crnogorskih indipendista. Zbog toga,za ove poslednje, samo jo jedno ozbiljno upozorenje: svaki oblik opravdavanja raznihoblika lo ih poteza i pona anja crnogorskih vlasti, kao i nekih njima bliskih, agresivnih iprimitivnih (crnogorskih) nacionalista, recimo opravdavanje «prljavih» privatizacija onihprvih, ili opravdavanje isto tako «prljavih» provala govora mr nje, netrpeljivosti ivulgarnosti ovih drugih, za stvar crnogorske nezavisnosti, su tinski je pogre no, tetno,kontraproduktivno. Ali, to je ve tema za neki drugi, posebni tekst.

Kao dva pregrejana konvertera6. avgust 2005: Dva pregrejana ideolo ka pogona (naslov originala)

Ideologiju, kao «krivu svest», ve ina ljudi potcenjuje, i to uglavnom zbog toga to o njojsudi tek post festum, kada su njene «krivine», distorzije, ve postale mrtve, neaktivne. Izbog toga su tinski neshva ene. Pravo pitanje kod ideologije nije njeno izobli enje, negomo njenog izobli enja, nije zaslepljuju e arenilo politi ke fantazije, nego zatamnjeniprostor ljudskih strahova i manipulacija (iz kojih se ona mo uzdi e).

Da bi uop te mogla da manipuli e, ideologija mora da se oslanja makar na deo realnosti.Zbog toga je najra ireniji mehanizam «krive svesti» ideologije, ono to se u logici zovegre ka pars pro toto, prikazivanje dela za celinu stvari. Pa ni ovo prikazivanje, popravilu, ne ide prosto, sirovo, direktno, nego tek nakon odgovaraju e obrade, pretvaranja,konverzije. Aktuelni ideolo ki proces u Crnoj Gori, u tom pogledu, ud beni ki je razvijeni pou an.

U ovom procesu, mo e da se uo i, ne samo jedan, nego ak dva, preciznije dva glavna,dominantna procesa konverzije. I dva non-stop zaposlena ideolo ka pogona. Kao dvapregrejana konvertera.

Prvi je stari velikosrpski pogon. Naraslo socijalno nezadovoljstvo, zbog lo eg ivota,nepravedne polarizacije, «prljave» privatizacije, i drugih zala sedamnaestogodi nje«tranzicije», ovaj pogon svakodnevno konvertuje, odnosno poku ava da konvertuje, uargument protiv crnogorske nezavisnosti. Kao da najve i deo ovih zala nije do ao upravoiz (neuga enog) vulkana velikosrpskog nacionalizma, i kao da najve i broj dana njihvelikosrpskih kriti ara ovih zala, nije bio, i ostao, u samom sredi tu ovog vulkana.

Drugi ideolo ki pogon je onaj putem kojeg neformalna ali stvarna, ultramonopolisti ka,kartelska mo u Crnoj Gori, naraslu i sve ve u, ve insku, proindipendisti ku te nju uovoj republici, svakodnevno i beskrupulozno konvertuje, odnosno poku ava dakonvertuje, u jaki ideolo ki opijat za trpljenje, pa i za potpuno slepo, nekriti koprihvatanje zala «tranzicije». (Fantomska privatizacija KAP-a, iji je zavr ni dramskivrhunac u toku, samo je najnovija sekvenca, u radu ovog pregrejanog ideolo kogkonvertera.)

Iz ove sekvence, jasnije se vide, jo najmanje dve va ne stvari. Prvo, kako se dvavladaju a ideolo ka pogona, onaj velikosrpski, i onaj kartelski (i samo retori ki«proindipendisti ki»), zapravo, me usobno sna no podr avaju i hrane. I drugo, kako jekartelizovanim delovima crnogorske vlasti, zavr avanje «prljavih» privatnih poslova, ane crnogorska nezavisnost, zaista, najvi i (ako ne i jedini) prioritet. (Da nije tako, zar saovim i ovakvim poslovima, ne bi makar zastali, proglasili privremeni moratorijum, baremu teku oj, predreferendumskoj godini, kada tete od takvih poslova, zbog rastu egsocijalnog nezadovoljstva, za crnogorsku nezavisnost, mogu da budu nepopravljive.)

Pre sedamnaest godina, najnoviji ciklus ratne odnosno «prvobitne akumulacije kapitala»na ovom prostoru, zapo eo je pod zastavama agresivnog velikosrpstva, «jugoslovenstva»

i «socijalizma», danas se ovaj proces okon ava, normalizuje i legalizuje, pod zastavamaagresivnog velikosrpstva, kartelskog «indipendizma» i evro-atlantskog «neoliberalizma».Poslednja komponenta, do sada u ovom tekstu nespominjana, tako e je va na, mo da aknajva nija. Osim to je ideolo ka maska iza koje se krije predatorsko lice crnogorskogkartela, «neoliberalizam» funkcioni e jo i kao glavna me unarodna konekcija, prekokoje se u na lokalni dramski komad, sukob velikosrpstva i indipendizma (sa i beznavodnika), uklju uju jo i oni najkrupniji, me unarodni, globalni interesi i akteri (poredprononsiranih ruskih oligarha, u slu aju KAP-a, to su jo i diskretni ali mo nizapadnoevropski privatizacioni savetnici i bankari).

Po etkom 1990-ih, bio sam me u onima koji su najeksplicitnije upozoravali na katastrofukoja se pribli ava, ali ak ni tada nisam bio toliko naivan, da verujem da e samaupozorenja biti dovoljna. Naprotiv, jo tada sam znao da pravo pitanje kod ideologije, atada je to bila primarna velikosrpska fantazija, nije sama ova fantazija, nego njenarazorna mo , koja dolazi iz najtamnijih dubina ljudskih strahova i manipulacija. Istoose am i danas, samo sada vi e u vezi sa aktuelnim «neoliberalnim» fantazijama(velikosrpska fantazija je u me uvremenu postala sekundarna). I znam da ni tete od«neoliberalnih» fantazija, ne e biti ni ta manje, od onih ranijih, neofa isti kih fantazija iz1990-ih («neoliberalizam» i neofa izam, uostalom, oduvek su bili, samo dva razli ita licajednog te istog razornog procesa), kao to znam i to, da e ve ini ljudi, sve ovo postatijasno, tek za deset-dvadeset godina. Zbog toga se mo e postaviti i jedno dosta neugodnopitanje. Ukoliko je mo ideologije ve toliko velika, naime, emu onda bilo kakav otpor,pisanje, kritika. Odgovor na ovo pitanje, zaslu uje vi e vremena i prostora, ali u nasamom kraju ovog teksta, taj odgovor makar nagovestiti: da teta bude manja.

Crkva-dr ava13. avgust 2005.

Ono to vrh SPC u Crnoj Gori radi danas, nije samo blasfemi na zloupotreba vere upoliti ke svrhe, niti samo sporadi no nasilje protiv inoplemenika i inovernika, nego ine to mnogo te e: planirana kulminacija sistematskog esnaestogodi njeg kulturocida(tihe forme genocida), usmerenog protiv svih nesrpskih zajednica i konfesija, a posebnoprotiv njihovog gra anskog su ivota (kojeg je Crna Gora uspela da sa uva ak i u vremenajgorih, postjugoslovenskih ratova). To ovaj vrh vi e skoro i ne skriva. Tako, kada onovih dana, svoje otvoreno ignorisanje zakona Crne Gore, poku ava da opravda,isticanjem kako je crkva «odvojena» od dr ave, te kako zbog toga ona svoje aktivnostireguli e «svojim autonomnim zakonima», njegov poznati «dvostruki govor», raspada seskoro do samog kraja: «odvojena» je ifra za «iznad» ( to se, znamo, zovefundamentalizam), a «svoji (crkveni)» ifra za zakone druge dr ave, zapravo (Velike)Srbije ( to se, to tako e znamo, zove etnofiletizam).

A kada se ovaj govor raspadne i do samog kraja, svi e videti ono, to skoro svi, vide vei sada: da je onaj spektakularni, vojno-crkveni desant na vrh Rumije, zapravo, bio aktagresije Ko tuni ine, radikalske, mihailovi evsko-ljoti evske Srbije, na gra ansku,multikulturnu i antifa isti ku Crnu Goru. I da ovoj agresiji, zbog kratkovidihrealpoliti kih razloga (preferiranja dr avne zajednice SCG po svaku cenu), nedopustivupodr ku, podsticaj i ohrabrenje, pru a ak i jedna EU, preciznije birokratija njenogVisokog Predstavnika. O ovom i ovakvom pona anju jednog visokog evropskogzvani nika, uostalom, ne to bi mogle da ka u i organizacije specijalizovane za za tituljudskih prava, recimo OEBS, SE i brojne NVO. Nikada, i ni po koju cenu, ne sme da sezaboravi: vrh SPC, posebno vrh SPC u Crnoj Gori, bio je, i ostao, ne samo politi kisimpatizer, nego i direktni sau esnik, podstreka i pomaga , odmetnika od doma e ime unarodne pravde, optu enika za najte e zlo ine protiv ove nosti, eljkaRa natovi a-Arkana, Radovana Karad a, i srebreni kih «vitezova- korpiona», dapomenemo samo one najpoznatije.

Kako antifa isti ka i indipendisti ka Crna Gora da odgovori na ovu vi estruku agresiju,pogotovo kada je toliko o igledno, da je njena pa ljivo planirana svrha, izazivanjeunutarcrnogorskih nemira, radi onemogu avanja predstoje eg referenduma onezavisnosti? Odgovor na ovo pitanje je ne samo slo en i te ak, nego, delom, ikontradiktoran. S jedne strane, naime, ne sme da se upadne u postavljenu zamku,eskalaciju unutra njih sukoba i nasilja. S druge strane, me utim, zbog ovog prvog, nesme da se rtvuje ono drugo, vladavina prava i jednakost pred zakonom. Re enje bimo da moglo da bude u tome, da nadle ni dr avni organi Crne Gore, uz spre avanjesli nih uzurpacija u budu nosti, u slu aju Rumije i sli nih uzurpacija iz pro losti,promptno objave povra aj u pre nje stanje, ali da, istovremeno, izvr enje ovogpovra aja, odlo e za vreme, kada se za to steknu svi neophodni pravni i vanpravni uslovi,to jest kada bude sasvim ili barem prili no izvesno, da izvr enje ovog povra aja, ne eproizvesti ve e nemire i tete, planirane i pri eljkivane od strane neprijatelja crnogorskenezavisnosti.

A ukoliko se nekome ini, da bi ovo mogao da bude lo , nedovoljan i neprihvatljivkompromis, valjalo bi ga umiriti, i podsetiti na to, da je opusto enost odnosnozapu tenost Crne Gore u ovom domenu, ak toliko velika, da se i u me uvremenu, dakle ido kona nog povra aja u pre nje stanje, ima ta da radi i uradi. Recimo, slede e tristvari. Prvo, da se formira posebna vladina komisija, ili parlamentarna istra na komisija,koja bi «skenirala», i tako pripremila za kona no odlu ivanje, ne samo slu aj Rumije,nego i sve druge sli ne slu ajeve. Drugo, da se o ovim pitanjima organizuje naj iri javnidijalog unutar gra anskog dru tva Crne Gore, tako da parlament, vlada, sud i drugi organidr avne vlasti Crne Gore, o tim pitanjima, na kraju, dobiju i odgovaraju i vox populi, glasnajkompetenijih i najpozvanijih, nau nih, kulturnih, verskih i ostalih subjekata urepublici. I tre e, da se, zbog ogromnog zna aja, kojeg ovo pitanje ima za sada njost ibudu nost Crne Gore, neodlo no pokrene i odgovaraju a internacionalizacija, odnosnome unarodna za tita ugro enih vrednosti i dobara (po razmerama razaranja crnogorskih,albanskih, muslimansko-bo nja kih, islamskih, katoli kih, predhr anskih, lai kih idrugih nesrpskih vrednosti i dobara, sada nja akcija vrha SPC u Crnoj Gori, uporediva jesamo sa poznatim talibanskim razaranjima u Avganistanu, ili, ne to bli e, i ne todruga ije, ali su tinski identi no, sa ugro avanjem ekolo kog kompleksa Tare u samojCrnoj Gori, pa kada je UNESCO ve intervenisao tamo i tada, mogao bi i ovamo i sada).Da li je uop te potrebno da se naglasi: nakon ovakvih priprema, i samoj dr avi, bi emnogo lak e, da ispuni svoje obaveze.

Pravo pitanje3. septembar 2005.

SPC u Crnoj Gori ne prestaje da okira javnost. Nakon nedavnog udara na rumijsku (ali icrnogorsku i svetsku) multikulturu, te nakon vi egodi nje promocije najtra enijih ha kihoptu enika («heroja-zlo inaca»), sada jo i kanonsko posve enje ovima sli nih od preezdeset godina («svetaca-zlo inaca»). Najdublji izvor ovih i sli nih ispada(nja), jeste

fundamentalizam, odbacivanje «zemaljskog», pozitivnog prava dr ave uop te, posebnocrnogorske dr ave, od strane ove, po mnogo emu, veoma, veoma neobi ne crkve.

ak i najo trijim kriti arima fundamentalisti kih zastranjivanja ove crkve, me utim,izmi e injenica da ova zastranjivanja nisu nikakav ekskluzivitet ove crkve, niti bilokakvo njeno (ili na e) navodno vra anje u srednji vek, nego da su ona, mo danajekstremniji, ali, ipak, samo deo jedne mnogo ire, zapravo globalne krize moderne isekularne dr ave, koja ozbiljno napada i najrazvijenije dr ave zapada, i preti da preplaviitav XXI vek. Fundamentalizam nije samo islamski (ili pravoslavni), kako implicitno iliak eksplicitno tvrde beli, zapadni i hri anski rasisti. Samo sa stanovi ta (kulturnog)

rasizma, naime, mo e da se brani razlika izme u «fatve» islamskih klerika-fundamentalista, te sli nih «strela» preaktivnog mitropolita SPC u Crnoj Gori, i nedavnogpoziva na «uklanjanje» predsednika Venecuele od strane Peta Robertsona, jednog odvode ih, probu evskih, hri anskih fundamentalista u SAD.

U primerima koje smo upravo naveli, povre uje se i jedna od univerzalnih religijskihzabrana («Ne ubij»), ali nas ovde manje zanima unutarcrkveni, kanonski, a vi e svetovni,pozitivnopravni aspekt ovih i sli nih povreda. Na stranu crkva (na kraju krajeva to jenjena autonomna, kanonska stvar), nas ovde interesuje, pre svega, ta dr ava mo e, imora da uradi, kada ovakve, pozitivnopravne zabrane, naj e u obliku propagandemr nje i nasilja, prekr e i neki od najvi ih crkvenih klerika? ok, muk, nelagoda. UVelikoj Britaniji, nakon teroristi kih napada u julu ove godine, nelagodu hap enja,poku avaju da prevazi u instant-legalizacijom proterivanja. U Makedoniji, jedno ovakvohap enje dovelo je do pogor anja ne samo me ucrkvenih nego i me udr avnih odnosa(protest visokog katoli kog foruma protiv ovog hap enja, o kojem smo obave teninedavno, bio bi principijelniji i uverljiviji, da se makar osvrnuo i na onu britanskunelagodu, ovako ostaje neprijatan utisak kulturnog rasizma i dvostrukih standarda). UCrnoj Gori, i samo postavljanje ovog pitanja od strane lai ke i demokratske javnosti,onda kada je preaktivni mitropolit pozivao na «svako svoga zakivanje cara Dukljanina»,izazvalo je Svetozara Marovi a da ustane u za titu klerika («Neki bi da hapsemitropolita»).

Zaista, i sama pomisao na hap enje bilo kog, posebno najvi eg klerika, bilo koje, pa iSrpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, krajnje je okantna, mu na i nelagodna. Od ovepomisli, me utim, ima jedna pomisao (ili primisao), koja je jo okantnija, mu nija inelagodnija. To je pomisao na «pravo» neka njivosti, koje bi, za najte e povredepozitivnog prava, mogao da u iva bilo ko, pa i najvi i klerik ove ili one crkve, ukoliko zate povrede ne bi i pravno odgovarao. Zbog toga, pravo pitanje i sablazan, nije (samo)pitanje i sablazan hap enja, nego (i) pitanje i sablazan neka njivosti.

Na elo odvojenosti crkve od dr ave, jeste kompleksno, ali nije komplikovano: dr ava iustav moraju da po tuju crkvu i kanon, ali i obrnuto, crkva i kanon moraju da po tujudr avu i ustav. Kada se crkva i kanon, ipak, otvoreno sukobe sa dr avom i ustavom, vlastprednost mora dati dr avi i ustavu (kao to e crkva, verovatno, prednost dati sebiodnosno kanonu). Ako ne postupi tako, dr avna vlast, makar i samo jednokratno,privremeno i delimi no, postaje teokratska (na taj na in fundamentalisti ka crkva dobijateokratsku dr avu kao svoj produ etak). U slu aju spora izme u SPC i CPC, upravotakva, teokratska je, ne samo vlast u Srbiji ( to je, povodom najave izgradnje hrama CPCu Lov encu, otvoreno saop tio i Milan Radulovi , ministar vera u vladi VojislavaKo tunice), nego, koliko god da to zvu i bizarno, i vlast u Crnoj Gori (kada predsednikCrne Gore, Filip Vujanovi , po sopstvenom priznanju, ekskluzivno po tuje samokanonsku SPC, on na taj na in, istovremeno i masovno, kr i, ili barem opstruira, osnovnoustavno i gra ansko pravo vernika CPC na slobodu veroispovesti, te na taj na in ielementarnu, ustavnu i gra ansku ravnopravnost ovih vernika). Ali, ovo je samo jedan odneobi nih crkveno-politi kih izraza, ina e mnogo ire, slo enije i dublje krize(anti)modernosti, (anti)sekularizma i (anti)fa izma, koja kod nas eskalira u poslednjihdeset-dvadeset godina (zainteresovani o tome mogu pro itati veoma dobar i zanimljivlanak poznatog beogradskog sociologa, Todora Kulji a, u poslednjem, majsko-junskom

broju Helsin ke povelje iz Beograda, pod naslovom «Dekretirani antifa izam i anti-antifa izam»).

vr iva i17. septembar 2005.

«Saznanje radi kao oru e mo i. […] Volja za istinom je proces u vr ivanja stvari [...]'Istina' nije ne to to bi tu bilo i to bi se imalo otkriti, nego ne to to bi se imalo stvoriti ito daje svoje ime jednom procesu, ili bolje jednoj volji za savla ivanjem, koja po sebi

nema kraja: uno enje istine kao beskona nog procesa, aktivnog odre ivanja – ne procesdola enja do svesti o ne emu to bi po sebi bilo odre eno i fiksirano. To je naziv za'volju za mo '.» (Fridrih Ni e, Volja za mo , Dereta, Beograd, 1991, stranice 310. i 342.)

Koja je to mo , koja volja za mo , koja stvar, koje u vr ivanje, najzad, koja «istina»,koja se ovde i danas stvara, kao «jedna volja za savla ivanjem koja po sebi nema kraja»?Naravno, pitanje je samo retori ko. ak i apsolutni po etnici kod nas, veoma dobroznaju, da je to ovde i danas jedna nova dogma, i jedno novo sveto trojstvo: «istina»evropskih integracija, demokratskih tranzicija, i neoliberalnih globalizacija.

Pored prikrivene procesnosti, na koju je tako dobro ukazao Fridrih Ni e, «istinu» na egnovog doba, kao i «istinu» svakog novog doba uostalom, karakteri e i prikriveni alifunkcionalni dualizam: makijavelisti ka kooperacija svetle budu nosti i mra ne pro losti.Tako se ovde i danas ispod retorike evropskih integracija vercuju tekovinepostjugoslovenskih dezintegracija, ispod tehnika demokratskih tranzicija u ovimdezintegracijama uspostavljene oligarhije, ispod ideolo kih fantazija neoliberalnihglobalizacija podivljale realpolitike i realekonomije ultramonopola (kartela). Re ju, bilisu genocidni ratovi, a sada je presvla enje, «u vr ivanje stvari».

Zbog toga ni malo ne treba da udi kada u ovom kriti nom procesu, presvla enju ivr ivanju stvari, u estvuje i vrh nauke, akademije i univerziteta. Kao onda, juna 2004,

kada je i sam prvi ovek univerziteta Crne Gore, javno stao na stranu najpoznatijegcrnogorskog kari a, brane i jednu njegovu «donaciju» univerzitetu, i to, svakako neslu ajno, ba u momentu dok je ovaj vodio ogor eni propagandni rat protiv GZP, samozbog toga to se ova nevladina organizacija uop te bila usudila, da ne to kriti ki ka e oratnoj genezi i kartelskoj prirodi njegove skorojevi ke mo i.

Pored incidentnog oblika, kakav je bio i ovaj na koji smo upravo podsetili, me utim, onopresvla enje i u vr ivanje stvari, ona nova dogma, sveto trojstvo, «istina» na eg novogdoba, ima ovde i danas, na alost, jo najmanje dva kudikamo dublja i te a oblikaispoljavanja. Kada ne bi bilo po malo pateti no, moglo bi se re i: dva (naj)novija oblikaizdaje intelektualaca.

Prvi se ti e institucije odnosno autonomije univerziteta. Uporedo sa, uglavnomsekundarnim, tehni kim i organizacionim pobolj anjima, koja su vidna ali sporedna inedovoljna, naime, sa birokratskom hipercentralizacijom i hiperregulacijom, koja seizvodi pod svetim imenom reforme i evropeizacije univerziteta, ona «stvar» se ve toliko«u vrstila», da je u toku ve i najve a eksproprijacija, uzurpacija i alijenacija, ne samouniverziteta kao institucije, nego i njegove najmanje elije, profesije profesorauniverziteta, u celokupnoj njegovoj dosada njoj istoriji (jedan polpotovski nadahnuti

reformator nedavno je odu evljeno uskliknuo kako po novom sistemu « ak ni ocena vi enije vlasni tvo profesora» ili tako nekako).

Drugi oblik je jo dublji i maligniji, zapravo najdublji i najmaligniji, jer napada najdubljeepistemolo ko jezgro ljudskog duha, znanja i nauke. Kombinovani pritisak totalnematerijalno-finansijske iscrpljenosti, oslabljenosti i zavisnosti univerziteta, na jednoj, ikartelske (sve)mo i novih politi kih i finansijskih oligarhija, na drugoj strani, naime, vena smrt ugro ava same nastavne planove i programe, akademske sad aje, profile ikurikulume: u ovima se ve licitarski narcisoidno zrcali zavodljivo-ru no pink lice novogsvetog trojstva, bogatih i mo nih, me unarodnih i doma ih, evropskih izapadnobalkanskih finansijera, birokrata i reformatora, u vr iva a, kadrova ilegitimatora, sa svim prate im «globalizacijskim», «evropskim» i «neoliberalnim»ideolo kim fantazijama, dok se u isto vreme eksterminira svaki nekontrolisani dijalog, te,na taj na in, celokupni univerzitetski svet, od vrhovnih administratora, prekotransmisionih profesora, do nedu nih studenata, pretvara u orvelijansku farmu novihdresura i dogmatika. Slobodni individuum, pojedinac koji sumnja, kriti ki duh, otvorenium, taj najvredniji resurs, zapravo renesansni prvi impuls, po etak modernog doba iuniverziteta, u na e doba pozne i umorne moderne, polako tone u suton novog vavarstva,kafkijanski svetli Briselend, bulgakovljevski mra ni Imperijum.

Jamajka1. oktobar 2005.

Nema ka varijanta «neprirodne koalicije», sastavljena od konzervativaca (CDU/CSU),liberala (FDP), i zelenih (ekologa), ro ena je upravo ovih dana, kao manje verovatna, alimogu a kombinacija, za izlazak iz produ ene postizborne krize, u koju je jedna odnajva nijih svetskih i evropskih zemalja nenadano zapala nakon tek odr anih alineodlu nih vanrednih parlamentarnih izbora. Egzoti ni naziv, Koalicija «Jamajka», ovavarijanta dobila je zbog jedne sasvim slu ajne, ak bizarne okolnosti, naime zbog, to jeneko i nekako odmah primetio, poklapanja triju boja, crne, ute i zelene, iz nacionalnezastave udaljene ostrvske karipske zemlje, i partijskih boja triju partija- lanica mogu epostizborne koalicije.

Ispod spolja njeg izgleda slu ajnosti, egzoti nosti i bizarnosti nema ke «Jamajke»,me utim, kriju se i neke mnogo ozbiljnije, dublje i ire, globalne i dugoro ne politi ketendencije. Ove tendencije jesu krajnje kompleksne, ambivalentne i kontradiktorne, pa satuma enjima ne treba uriti, u svakom slu aju valja biti suzdr an, ali se ve u ovomtrenutku, ipak, mogu uo iti i neke njihove sasvim jasne, razvijene i vidljivekarakteristike. Najpre, i u obliku najkra eg rezimea, tri takve karakteristike odnosnotendencije, mogu da se defini u i ovako: radikalna depolitizacija, ekspandiraju a desnica,i nevidljiva levica.

Najpre, radikalna depolitizacija (o ovome je jo mnogo pre poslednjih nema kih izboralucidno pisao Boris Buden u Kaptolskom kolodvoru). «Jamajka» je samo do krajarazgolitila ono to je dominatna tendencija ve itavih deset-petnaest godina posle krajahladnog rata. Najkra e, nema vi e one i onakve desnice, i one i onakve levice, kakveznamo iz vremena hladnog rata, a pitanje je da li uop te ima i bilo kakve desnice,odnosno bilo kakve levice, u standardnom smislu ovih re i. Na delu je velika politi kahaotizacija koju vi e ne mo e da sakrije ni uobi ajena inercija starih emocija, imena isimbola. A u ovoj haotizaciji, opet, na delu je radikalna depolitizacija. Gra ani su svemanje u situaciji da stvarno biraju izme u razli itih politi kih alternativa, zato to sustvarne razlike izme u ovih alternativa, pa i izme u desnice i levice u ranijem smislure i, marginalne, ukoliko ih uop te jo uvek i ima. Otuda «Jamajka».

Zatim, ekspandiraju a desnica. Kataklizmi ki «smak» stare hladnoratovske polarizacijelevica-desnica, nije pratio i istovremeni nastanak neke nove politi ke diferencijacije.Stara levica jeste do ivela te ki politi ki kolaps, i to direktno, uru avanjem pod teretomdiskreditacije, kao i indirektno, prostim preuzimanjem programa desnice, ali ovakonastali veliki istorijski i politi ki vakuum, nije popunio bilo kakav novi, inteligentnisocijalni i politi ki pluralizam, nego tek ova tupa, nesvesna, arogantna i ekspandiraju adesnica. Stro ije i ta nije govore i, to zapravo i nije desnice, levica i desnica su relacionipojmovi, tamo gde nema levice ne mo e biti ni desnice, ergo to se i dalje tako zove samopo inerciji (naravno isto va i i za levicu). Zbog toga, ove pojmove do daljnjeg valjakoristiti samo veoma, veoma uslovno. A ta e od ovih pojmova, odnosno od realnosti nakoje se ovi pojmovi odnose, na kraju stvarno i da ostane, odnosno da li e od njih na

kraju uop te bilo ta stvarno i da ostane, to u najve oj meri zavisi od razvoja tre ekarakteristike i tendencije.

To je nevidljiva levica (jo jednom valja naglasiti, u veoma, veoma uslovnom smislu overe i, na primer u smislu «self-protecting society»-a, izvanrednog pojma koji je pre okopola veka iskovao ma arsko-jevrejsko-ameri ki privredni istori ar, Karl Polanji, u TheGreat Transformation). «Oslobo ena» a ni im ograni ena mo ekspandiraju e desnice,putem medijskih i ostalih propagandnih produ etaka, iz vidnog polja masa, neprestanouklanja upravo one socijalne likove, koji ovoj mo i, u ovom trenutku, predstavljajujedinu ozbiljniju protivte u. Tako, na primer, o politi kim, poslovnim i porodi niminteresima, klanovima i akcijama aktuelnih svetskih skorojevi a, homo novus-a na egvremena, globalnih i lokalnih bu eva, berluskonija, putina, deripaski, kari a, dinki a,ukanovi a, hamovi a, lazarevi a i ostalih takozvanih kontroverznih biznismena i

politi ara, zahvaljuju i njihovim medijskim i ostalim imperijama, znamo sve, ta nije sveto oni sami ele da mi znamo, ali, zbog ovih istih imperija, u njihovim medijskim i

drugim produ ecima, ne mo emo da pro itamo, ujemo ili vidimo ni ta, ili skoro ni ta o,recimo, Svetskom socijalnom forumu (WSF) iz Porto Alegrea, Zapatistima iz Meksika,ili Novoj levici iz Nema ke, dakle upravo o onim globalnim i lokalnim akterima, kojidanas predstavljaju jedine i retke principijelne oponente, konkurente i izaziva e njihovihimperija.

Vo stvo15. oktobar 2005.

Kada bi najnovija otvaranja Brisela prema Zapadnom Balkanu i Maloj Aziji, bila zaistazasnovana na solidnim politi kim temeljima, a ne na kratkovidim birokratskimkalkulacijama, bila bi to dobra vest za sve. Ipak, indikacija za ovo drugo, mnogo je vi e,nego indikacija za ono prvo. U tom smislu, posebno je karakteristi an bizarni kontrast,koji je obele io po etak novih pregovora izme u EU i SCG. Nakon petog oktobra 2000,Srbija je imala mnogo povoljnijih momenata, ali je Njeno Veli anstvo, Evropskakomisija, kao da je htela da se ruga, «su tinski napredak» proglasila upravo ovih dana,kada je za to bilo najmanje razloga. ak ni slavljeni ki ampanjac, koji se penu io 10.oktobra 2005, na sam dan sve anog po etka, naime, nije mogao da u ini, da se zaboraviveliko i su tinsko pogor anje, puzaju a ali o igledna restauracija starog re ima, kao iklimaks negativinih energija svake vrste. Ubistvo Zorana in a, hap enje VladanaBati a, kraj kohabitacije DS, tihi ali sigurni povratak SPS i SRS, manjinska vladaVojislava Ko tunice, zatim vidno pogor anje odnosa Srbije sa susedima, posebno sa BiH,Crnom Gorom i Makedonijom, najzad i puna zakonska rehabilitacija Dimitrija Ljoti a iDra e Mihailovi a, fa ista i kolaboracionista iz II svetskog rata, ovo je samo kratkipodsetnik na onaj «su tinski napredak» o kojem je ovde re . «Sve je isto samo njeganema», ka e ve i ona pesma (dodu e i pesma, kao i najve i deo Srbije, pod «njim»podrazumevaju Josipa Broza, a ne Slobodana Milo evi a, dakle komuniste a nenacionaliste, to samo dodatno podcrtava stepen ideolo ke i politi ke konfuzije koji uSrbiji danas vlada).

Ima «mudraca» koji uspevaju da prona u opravdanje i za ovakvo, krajnje voluntaristi ko,ako ne i cini no pona anje Brisela. Po njima, Brisel, zapravo, bira manje zlo. Ve e zlo suSRS i SPS. Otuda, ka u, podr ka «umerenim» nacionalistima Vojislava Ko tunice, i to nesamo u unutra njim reformama, nego i u spoljnim odnosima Srbije, posebno kada je re onjenoj opstrukciji mogu e nezavisnosti Crne Gore. Ne to u tom smislu i pravcu, nedavnoje nagovestio i sam Havijer Solana, kada je odbojnost prema ovoj potonjoj, obrazlo io«slabim vo stvom» u Srbiji, Crnoj Gori i regionu uop te, usled ega je, po toj logici,status kvo, ipak, ne to to je (naj)manje rizi no i lo e.

Ali zar vas ovo ne podse a na ne to jako blisko i poznato. Vreme leti, ovek brzozaboravlja, pa ipak sli nost je toliko velika, da ju je prosto nemogu e prevideti: iSlobodan Milo evi je za EU i SAD (o Rusiji i ostalim velikim silama da i ne govorimo),sve do Kosova 1998-1999, bio «glavni faktor mira na Balkanu», a svaki poku ajdemokratskih snaga Srbije, da izdejstvuju obustavljanje direktne i indirektne podr ke,koju su velike sile sada njem ha kom prvooptu eniku godinama izda no pru ale, ove sile«mudro» su odbijale, i tada sa pozivom na filozofiju «manjeg zla», samo to je tada«ve e zlo» bio usamljeni Vojislav elj. Kako se ova «mudrost» na kraju zavr ila dobroznamo, ali zar je mogu e da EU ovu istu stvar sada jo jednom ponavlja. I to dok se stvarsama po sebi ubrzava, denuncira i dekonstruira. Obratite pa nju kako se briselska«mudrost» sama od sebe raspada: vlada Vojislava Ko tunice, dobila je briselsku podr ku,navodno, da na vlast ne bi do li lo iji, SPS i SRS, a ovi su, upravo preko manjinske vladeVojislava Ko tunice, na vlast ve do li. Ovde ne to zaista ne tima.

Ono to ovde zaista ne tima, me utim, samo je spolja nji simptom jednog mnogo du eg,dubljeg i te eg istorijskog kompleksa. Evo samo glavnih elemenata ovog kompleksa:najpre dijaboli ni odnos izme u kapitalizma i fa izma u modernim vremenima, te slo enadijalektika (dis)kontinuiteta fa izma i antifa izma u ovim vremenima a posebno u XXveku, zatim Balkan posle hladnog rata kao poslednje popri te nedovr enog stogodi njegevropskog gra anskog rata (Imanuel Volerstin), te unutar ovoga slo eno preplitanje ali irazlika izme u antifa izma i komunizma sa kasnijim izrazito involutivnim razvojem ovogdrugog (Ivo Gold tajn), te mimikrijski povratak, rehabilitacija i revan izam fa izma narubovima Evrope pola veka posle poraza u II svetskom ratu, i to u obliku tako osobenihfigura kao to su «dekretirani antifa izam» i «anti-antifa izam» (Todor Kulji ), najzad iopotunizam i sau esni tvo velikih sila u svemu ovome, od Minhenskog sporazuma 1938,i Jalte 1945, do «Unholy Alliance» (sramne alijanse) zapadnih liberala i balkanskihneofa ista u BiH 1990-ih (Toma Mastnak), i Beogradskog sporazuma SCG 2002. Ovoposlednje, dakle oportunizam i sau esni tvo velikih sila, dovodi nas direktno i do glavnogzaklju ka: da, Havijer Solana jeste bio u pravu, «slabo vo stvo» jeste va an deoproblema, no, na alost, i to treba posebno ista i, to nije samo slabo vo stvo na periferiji,nego je to isto tako i slabo vo stvo u centrima Evrope i sveta (uklju iv, naravno, i slabo,zapravo katastrofalno slabo vo stvo samog Solane i Brisela uop te).

Suvi ni ljudi5. novembar 2005.

«Suvi ni ljudi» su nezaposleni, pauperi, lumpeni. Isklju eni. Masa koja nastaje kaoraspad, proizvod, zapravo kvintesenca apsolutnog kapitalizma i liberalizma. Prema HaniArent, upravo ovaj istorijski, socijalni i ideolo ki element, predstavlja glavni unutra nji«izvor totalitarizma».

Kada bi ove anstvo zaista bilo «ma ina koja u i», kako misle neki, nakon serijekataklizmi XX veka, te nakon Izvora totalitarizma Hane Arent, ideologija i praksa«suvi nih ljudi», nepovratno bi skon ala u «muzeju starina». Ali nije tako. Sude i iprema najnovijim indikacijama, najdu a jedinica u enja, nije ove anstvo, istorija,civilizacija od nekoliko hiljada godina, nego tek generacija od svega oko trideset godina.Kako bi ina e mogla da se objasni injenica, da samo ne to vi e od pola veka od slavneknjige Hane Arent, prisustvujemo pravoj eskalaciji njenog zaborava.

Zaborav o kojem je re , ak je toliko temeljit i jak, da na u dana nju restauracijuideologije i prakse «suvi nih ljudi», prati jo i veliko pogor anje. Koje ima najmanje triaspekta. Prvi aspekt ovog pogor anja je nau no-tehnolo ke prirode. Eksponencijalniporast dostignu a informati ke nau no-tehnolo ke revolucije, uz istovremeno samolinearni rast, ili samo stagnaciju, ak regresiju globalnog i lokalnog moralno-politi kogfaktora, naime, proizveo je opasni nesklad, koji ve danas mo e da dovede do totalneeksterminacije itave ljudske vrste, ili, u ne to manje razornoj ali ne manje humanojvarijanti, do prvog pravog i totalnog totalitarizma, «digitalne despotije», o kojoj takodobro pi e Bojan Jovanovi .

Drugi aspekt na eg dana njeg pogor anja predstavlja aktuelna ideolo ka mutacija. Onoto danas ideolo ki vlada, to vi e nije onaj stari, onemo ali liberalizam, o kojem je pisala

Hana Arent. Ono to sebe danas trijumfalisti ki ali pogre no naziva (neo)liberalizmom,nije nikakav (neo)liberalizam, nego tek njegova posmrtna ideolo ka maska, iza koje sekrije su ta suprotnost svake ideje i prakse slobode: ultramonopolisti ki privredni,socijalni i ideolo ki kompleks. A da je upravo ovako a ne obrnuto, nije se te ko uveriti:dovoljno je samo pa ljivo pogledati realne profile glavnih aktera dana njeg samozvanog(neo)liberalizma, recimo D ord a Bu a Mla eg i Frensisa Fukujamu u SAD, ili Mila

ukanovi a i Veselina Vukoti a u Crnoj Gori, profile koje karakteri e otvorenasuprotnost izme u retorike ljudske slobode i prakse ratnih monopola, a ne bilo kakva, pani minimalna, politi ka i ideolo ka konzistentnost.

Poslednji, tre i aspekt na eg dana njeg pogor anja je komparativan. Drugu polovinu XXveka karakterisala je velika razlika i divergencija izme u ameri kog « isto-tr nog» ievropskog «socijalno-tr nog» modela privrednog i dru tvenog razvoja. Kraj XX ipo etak XXI veka, me utim, proti e u znaku velike i negativne konvergencije oko onogultramonopolisti kog kompleksa koji se la no predstavlja kao neoliberalni model: dokameri ki « isto-tr ni» model ekspandira, evropski «socijalno-tr ni» model je u velikojkrizi, defanzivi, povla enju, ukoliko je jo uvek na delu. U najboljem slu aju, EU jedanas, i u ovom pogledu, na velikoj raskrsnici, odnosno veliki znak pitanja, «a big

question mark» (Imanuel Volerstin), a ne jasna, neambivalentna i nekontradiktornaalternativa, kako uporno a pogre no tvrde njeni brojni apologeti, metodolo kineofunkcionalisti i politi ki evrofili. Mo da gra ani Francuske i Holandije, sredinom2005, kada su odbacili novi Ustav EU, sve ovo i nisu znali, ali je sigurno da su ose ali. Ireagovali.

Na kraju, i jedna, zapravo glavna, prvosvetljuju a poenta. Koja je takva, glavna,prosvetljuju a, bila jo pre pola veka, sredinom XX veka, u vreme Izvora totalitarizma,ali koja je takva, glavna, prosvetljuju a, jo vi e postala danas, na pragu XXI veka.Poenta glasi: nisu «suvi ni ljudi», nego je suvi an sistem u kojem su «suvi ni ljudi». Odove poente, prosvetljenja, svesti, do (nove) prakse, institucije, sistema, me utim, put jedug i krivudav. Relativno prosperitetnom Zapadu, za ovaj put, u prethodnom ciklusu,trebalo je itav jedan vek, vek i po, od po etka do kraja XIX veka, sredine XX veka.Mo emo samo da zamislimo koliko e za jedan ovakav put biti potrebno itavom svetuna pragu tre eg milenijuma. Kao lek protiv depresije, mo da mo e da pomogne ona staramudrost, koja ohabruje odnosno ka e, kako i put od sedam milja zapo inje jednimjedinim, prvim korakom.

Venecijanci12. novembar 2005.

«Ugovori i razni drugi sporazumi gube i poslednje ostatke svoje obaveznosti.Veli anstvena ugovorna sociokulturna gra evina koju je sazidao ovek Zapada uprethodnim vekovima ru i se, a sa njom zajedno nestaju demokratija sa svojimugovornim odnosima, i isti takav kapitalizam, uklju uju i privatnu svojinu i slobodnodru tvo slobodnih ljudi zasnovano na ugovoru. […] Gruba sila i cini na prevara posta ejedini arbitri za procenu svih vrednosti i svih odnosa me u pojedincima i grupama. Moe zameniti pravo, a posledica e biti silni ratovi, revolucije, pobune, poreme aji,

brutalnosti, Bellum omnium contra omnes – rat oveka protiv oveka, klase, naroda i raseprotiv klase, naroda i rase, ra iri e se svetom.» (Pitirim Sorokin, Dru tvena i kulturnadinamika, 1957, CID, Podgorica, Slu beni list, Beograd, 2002, strana 614-615)

Sve do napada na Njujork i Va ington 11. septembra 2001, gornja slika mnogima jeizgledala pre kao proro ko snovi enje nego kao nau no predvi anje. Nakon ovognapada, unilateralne i fundamentalisti ke SAD D ord a Bu a Mla eg, sve vi e supo injale da li e na ovu mra nu sliku, ali se za EU i dalje naivno verovalo kakopredstavljaju multilateralnu i demokratsku alternativu (vrhunac ovog verovanja obele ioje vatromet 1. maja 2004. prire en u ast poslednjeg velikog «pro irenja»).

Bio je vatromet, a posle vatrometa? Uzdrmavanje ako ne i kolaps iluzije. Najpre,sredinom 2005: dva velika Ne Ustavu EU, na referendumima odr anim u Francuskoj iHolandiji, dakle u samom srcu stare Evrope. Zatim, krajem oktobra, po etkom novembraove godine: nezapam eni unutra nji nemiri, nasilje, «gra anski rat», sa zapaljivomsme om socijalnog gneva i rasizma, opet u samom srcu Evrope, u siroma nim,imigrantskim predgra ima Pariza i drugih velikih gradova Francuske. Najzad, tokom svihposlednjih deset-petnaest godina na Balkanu, manje ili vi e diskretno, ali posebno tokomposlednjih nekoliko godina, u slu aju Crne Gore, sasvim eksplicitno i indiskretno:obnova (neo)kolonijalne i (neo)imperijalne politike stare Evrope, koju e Robert Kuper,jedan od najvi ih birokrata, eksperata, bezbednjaka EU, mastermajnd i alterego HavijeraSolane, nimalo diplomatski, legitimisati kao «dobrovoljni imperijalizam, zakon d ungle,dvostruki standard, silu, prevaru i preventivni napad» (Vijesti, 30. april-2. maj 2002), aToma Mastnak, jedan od najlucidnijih kriti ara novih fantazija, delegitimisati kao«unholy alliance», profani, ak sramni savez zapadnih liberalnih vlada i balkanskihneofa ista (ranije Slobodana Milo evi a, danas njegovih «proevropskih» mutanata,okupljenih pod ki obranom Vojislava Ko tunice, samo sada jo poja anih politi kivaskrslim Dra om Mihailovi em i Dimitrijem Ljoti em).

A Venecijanci? Pro itajte jo jednom citat sa po etka ovog teksta pa ete prona i i mestokoje pripada «slavnoj» Venecijanskoj komisiji (VK). Stalno se zaboravlja: herojstvo

ordana Bruna, koji je radije prihvatio loma u nego la , dodu e, pripada tradiciji Evrope,ali je ono, kada ve govorimo o preovla uju em pona anju ljudi od duha, bilo preizuzetak nego pravilo. A pravilo je, to mo ete na i i kod Karla Popera, u Otvorenomdru tvu i njegovim neprijateljima, servilna, dvorska uloga nauke i nau nika.

Sude i po dosada njim rezultatima, VK je bli a opisanom pravilu nego onom izuzetku.ak i 2001, njen izve taj o crnogorskom pitanju bio je slabiji, pristrasniji i «dvorskiji» (u

smislu: «briselsko-beogradskiji»), ne samo od nalaza mnogih stvarno nezavisnihekspertskih grupa (Me unarodne krizne grupe na primer), nego i od izve taja OEBS-a oistom pitanju i iz iste godine. A ove, 2005. godine, VK je samo jo dodatno potkopalasopstveni kredibilitet, time to je prihvatila da bude poslu no oru e u jednoj sasvimneekspertskoj i lo oj realpolitici protiv referenduma o crnogorskoj nezavisnosti: nepisanopravilo je da se godinu dana uo i izbora (referenduma) «pravila igre» ne menjaju, a VKje ovo pravilo ne samo grubo prekr ila, nego i pala duboko ispod njega, jer je, o iglednona nagovor Havijera Solane, obelodanjivanje novog mi ljenja, prvobitno najavljeno zaoktobar, odlo ila ak za decembar 2005.

Crnogorska vlast ima velike i brojne nedostatke, i valjda samo njenoj velikosrpskojopoziciji u Crnoj Gori uspeva da bude lo ija od nje. Zbog toga i nije ni ta lak e nego ovui ovakvu vlast jo jednom prinuditi na odustajanje od referenduma o nezavisnosti.Istrajavanje na ovoj opciji od strane Havijera Solane, me utim, zna ilo bi dugoro notetan i opasan akt imperije, kolaps demokratije, i po etak stvarne destabilizacije, ovoga

puta na samom obodu briselske unije: zar neko zaista veruje da vi e stabilnosti ibezbednosti mo e da donese ne to (SCG) to je utemeljeno na volji manjine (pa makarova bila i «zna ajna» i «intenzivna») nego ono (nezavisna Crna Gora) to se temelji ujasnoj (pa makar i «nekvalifikovanoj») volji ve ine.

KvintesencaTajna petog elementa3. decembar 2005.

Kako referendum o dr avnom statusu Crne Gore postaje sve izvesniji, u prvi plan svevi e izbija problem perspektive, odr ivosti i kvaliteta, a ne samog biti ili ne bitireferenduma i nezavisnosti. Na putu ka referendumu i nezavisnosti Crne Gore, me utim,ne stoji samo jedan, nego najmanje pet problema ili elemenata. Od ovih, prvih etiri sumanje vi e stari, poznati, dok je tek peti relativno nov, nepoznat i kriti an element.

Podrobnija obrazlo enja nisu neophodna. Dovoljna su kratka podse anja. Poznato je, prviproblem za crnogorsku nezavisnost predstavlja kratkovida ali mo na realpolitika Brisela,posebno beskrajni makijavelizam njegovog Visokog predstavnika. Drugi problem jenajmanje vek i po dug velikosrpski hegemonisti ki konsenzus Beograda, odskoraosna en i «kohabitacijom» DS Borisa Tadi a. Tre i, najintenzivniji problem, jestevelikosrpski politi ki «san» najve eg broja Srba u samoj Crnoj Gori. etvrti, isto takointenzivan, mada zakamufliran problem, jeste ultramonopolisti ka, kartelska vlast uCrnoj Gori, koja je od pre pet godina i proindipendisti ka, ali i u tome, kao i svemudrugome, uostalom, samo sekundarno, u funkciji monopola, ne, dakle, i primarno, zbogsame crnogorske dr ave i nezavisnosti. Najzad, peti problem za crnogorski referendum inezavisnost, predstavljaju nekartelizovani ali zaslepljeni indipendisti (deo SDP, GP, LP,PENCG, NVO, jedan broj takozvanih nezavisnih intelektualaca), koji su, u odnosu naetvrti element, projektovani kao njegov unutra nji kontrolni i korektivni element, ali koji

to zbog odre enih razloga, a najvi e zbog samoparalizuju eg straha i «slepila» za «na ustvar», to nisu i u neophodnoj odnosno dovoljnoj meri.

Da je za kartelizovani, posebno DPS sektor vlasti u Crnoj Gori, apsolutni prioritet brojjedan, zavr avanje pre petnaest godina zapo etih privatnih poslova «prvobitneakumulacije kapitala», a ne «sveta» crnogorska nezavisnost, kako ka e retorika, to jestova potonja samo u meri u kojoj poma e onom apsolutnom prioritetu broj jedan,pokazuje najmanje etiri simptoma. Najpre, «devi anske» privatizacije, koje dovoljnogovore same za sebe. Zatim, prljave, agresivne i la ne kontralustracije, u jednom upravopo tome uvenom «listu» (mada ne samo u njemu), koje su u direktnoj funkciji«devi anskih» privatizacija, iako pod maskom tobo nje borbe za nezavisnost. Zatim,stalno opstruiranje proindipendisti ke i proreformske sinergije, protivljenjem svakompro irivanju vladaju e koalicije koje nije neophodno za o uvanje vlasti, «eskiviranjem»LSCG 2001, sli no GZP kasnije, i tako sve do danas. Najzad, onaj stvarni, oligarhijski, ane op tenacionalni prioritet DPS, dokazuje i krajnja rigidnost, nepopustljivost, pa iarogancija ove partije, ak i prema svom jednom jedinom, ne retko «prekonstruktivnom»koalicionom partneru (SDP), kada god su u pitanju najva niji monopoli, recimo i uslu aju takozvanih policijskih zakona.

Negativni anti-indipendisti ki efekat etiri gornja simptoma nije nepoznat. O iglednoignorisanje ovog efekta od strane kartela, samo jo dodatno razotkriva onaj njegov stvarniprioritet. U ovom kontekstu, obe anje povla enja iz politike u slu aju neuspehareferenduma, zvu i krajnje cini no. Kada se zavr e nezavr eni privatni poslovi, naime,

povla enje iz politike bi e sasvim prihvatljivo, logi no, pa i po eljno, ako nije ve iplanirano, a to se prilikom zavr avanja ovih poslova, pravi mo da i nepopravljiva tetaop tenacionalnom dr avnom interesu, referendumu i nezavisnosti, to za skriveni alioperativni «um» kartela, nije uop te bitno, jer njegov stvarni prioritet nikada nije ni bioop ti interes odnosno nezavisnost nego oni privatni poslovi.

Kako stvari trenutno stoje, referendum i nezavisnost Crne Gore, vi e i nisu onolikoneizvesni, koliko su to bili jo samo do pre par sedmica. Na alost, to se ne mo e re i i zaperspektivu, odr ivost i kvalitet verovatne postreferendumske nezavisnosti. Jedan oddijalekti kih paradoksa na e aktuelne situacije, jeste i u tome, da se seme budu ihproblema odr ivosti, funkcionalnosti i kvaliteta verovatne nezavisnosti Crne Gore, sejeve danas, u predreferendumskoj «groznici», od strane samih indipendista, u imenezavisnosti, i to uvek kada se antimonopolisti ka politika, koja je conditio sine qua nonodr ive, funkcionalne i kvalitetne nezavisnosti, sistematski opstruira ili blokira, iskrenomili glumljenom, ali u svakom slu aju kontraproduktivnom argumentacijom tipa «u reduali ne pre referenduma». Potreba je, naime, upravo obrnuta. Samo politika koja jeistovremeno antimonopolisti ka i indipendisti ka, mo e proizvesti dugoro no odr ivu,funkcionalnu i kvalitetnu nezavisnost. Iz ovog teksta trebalo bi da je ve jasno: ako dotakve politike i takve nezavisnosti, u bliskoj budu nosti Crne Gore ne do e, to ne e bitizbog beskona nog egoizma etvrtog, nego zbog samoubila kog «slepila» petog elementa.

Evropa-Aparthejd10. decembar 2005.

U vremenu «ote ale kompleksnosti», i Evropa, odnosno EU, krajnje je kompleksan,ambivalentan i kontradiktoran entitet, pa je zbog toga i monstrum iz naslova ovog teksta,sre om, samo jedna od vi e mogu nosti, u koje ovaj entitet mo e da se razvije u narednihnekoliko decenija. U samom naslovu ovog teksta, monstrum je istaknut, dakle, ne zbogtoga to je jedino mogu , jer sre om nije, nego zbog toga to je ovde i danas, a posebno uopusto enim zapadnobalkanskim protektoratima, kao i u blaziranim briselskimkancelarijama, nametnuta, operativna i dominantna jedna krajnje deterministi ka,dogmatska i apologetska slika EU, i to kao njena jedna jedina mogu nost i alternativa. Uzovaj na elni, metodolo ki razlog, za ovaj upozoravaju i, slikovit i «mra an» naslov,govori jo jedan, vi e konkretan, kontigentan, po malo i li ni razlog. Ovaj naslov, naime,dobro opisuje onaj kompleksni, amblemati ni i enigmati ni luk, koji je ova kolumna«zapela» pre skoro dve godine, svojim prvim naslovom, «Evropa-Antoaneta». Svakompleksnost, ambivalentnost i kontradiktornost dana nje Evrope, odnosno EU, barem jenagove tena, ako ne u punoj meri i razvijena, upravo ovim irokim spektrom, koji seprostire izme u prvog i poslednjeg naslova odlaze e «Globalne pra ine». EU od«Evrope-Antoanete» do «Evrope-Aparthejda», kako to ironi no, ali i preventivno zvu i.

Samo do pre pola godine, svaki pa ak i najslabiji nagove taj skepse spram aktuelnihinstitucija i politika EU, stigmatiziran je kao «evroskepticizam», ba kao da dekartovsko«Cogito» (mislim, sumnjam), nije u samim po ecima i temeljima evropske moderne. Aonda je sama stvarnost u inila vi e nego to su to mogla sva prethodna upozorenja.Spolja nja i unutra nja patologija, negativna simptomatologija, provalila je takvomsilinom, da ju vi e nisu mogli negirati ak ni eksteritorijalizovani klerici odnosnobirokrate briselske utopije. «Spolja nja»: dva kompleksna ali negativna referendumskaodgovora koje su na pitanje o novom ustavu EU gromoglasno dali gra ani Francuske iHolandije sredinom 2005, ali i manje ujna i vidljiva, mada ne manje bolna i indikativna,neoimperijalna politika ucena i pritisaka Havijera Solane i stafa, protiv crnogorskog (idrugih malih naroda) prava na samoopredeljenje i nezavisnost u poslednjih nekolikogodina. I «unutra nja»: skoro zaboravljene slike unutra njeg kolonijalizma i rasizma, kojesu izronile iz urbanih nereda i nasilja u siroma nim imigrantskim predgra ima Pariza idrugih gradova Francuske krajem oktobra po etkom novembra 2005. (Amblemati na ienigmati na Marija-Antoaneta ovoga puta bila je ne to opreznija, pa je ove slikeuglavnom od utala, mada ni sa ovim sudom ne treba previ e uriti: ko zna, mo da e iovo utanje biti demantovano, kada se objave memoari «sobarica», biografa i portparola.)Promptni skok popularnosti Lepenovog ultradesni arskog Nacionalnog fronta, tenapoleonovsko ko operenje, odnosno «olako obe ana brzina» proterivanjapreambicioznog ministra unutra njih poslova Nikolasa Sarkozija u Francuskoj, samo sudva od brojnih simptoma, koji sve sna nije potvr uju strahovanja skeptika, da sada uglobalnim razmerama, na delu imamo, ne EU kao civilizovanu, socijalnu, i multikulturnualternativu unilateralnoj, «neoliberalnoj», i hri ansko-fundamentalisti koj administracijiSAD D ord a Bu a Mla eg, nego, naprotiv, jednu vrstu njihove (ne)o ekivanenarodnja ke konvergencije, koja nagove tava da itav XXI vek mo e biti nova «no namora», nalik na onu iz prve polovine XX veka.

Sastavni deo, duhovni supstrat, idealni korelat, ove nove, globalne, evro-atlantske,narodnja ke konvergencije, jeste i ona neofunkcionalisti ka dogmatika i apologetika EU,koja ne dopu ta da se o ovom starom, dugove nom i slo enom mega-entitetu, uop terazmi lja, posebno ne da se o njemu razmi lja uistinu «evropski», dakle dekartovski,realisti ki, analiti ki i kriti ki. Ova nova dogmatika i apologetika, gotovo kao nekada njacekaovska dogmatika i apologetika, posebno je sna na na novoj periferiji Evrope, onojpostkomunisti koj, koja je tek odskora integrisana, ili je jo uvek na putu da budeintegrisana u EU. Zbog toga je i devedeset ili ak vi e procenata kriti ke evrosvesti,poreklom iz razvijenih, starih, zapadnoevropskih, a ne novih, biv ih isto noevropskihdru tava (ovo va i i za sam pojam iz naslova ovog teksta: on nije konstrukt autora ovekolumne nego rezime-pojam jednog od najzna ajnijih ivih francuskih intelektualaca,filozofa, poststrukturaliste Etijena Balibara). Zbog toga i osloba anje od novefunkcionalisti ke dogmatike i apologetike EU, predstavlja prvi i nu an korak, po etak isastavni deo, ukupnog osloba anja, od ove nove, prete e, globalne, evro-atlantskenarodnja ke konvergencije.

Prilozi

O autoruMilan M. PopoviBiografija i bibliografija

Ro en u Andrijevici (Crna Gora) 1955.

Diplomirao na Pravnom fakultetu u Titogradu 1977, a magistrirao (Interesna i politi kaartikulacija savremenog jugoslovenskog dru tva, mentor prof. dr Jovan or evi ) idoktorirao (Teorija svetskog sistema Imanuela Volerstina, mentori prof. dr ZoranVidakovi i prof. dr Miroslav Pe ujli ) na Pravnom fakultetu u Beogradu 1983. odnosno1991.

Asistent (1978-91), docent (1991-96), vanredni profesor (1996-2001), i redovni profesor(2001-) na predmetima Savremeni politi ki sistemi i Sociologija politike na Pravnomfakultetu, te na predmetima Sociologija politike i Nacionalna i me unarodna bezbednost:postjugoslovensko iskustvo na Odseku za politi ke nauke Pravnog fakulteta UniverzitetaCrne Gore u Podgorici. Osniva i direktor Centra za me unarodne studije UniverzitetaCrne Gore (2001-2002) i rukovodilac postdiplomskih Evropskih i jugoisto noevropskihstudija tog centra (2002-2003). lan Izvr nog Odbora Inter-University Center (IUC),Dubrovnik, Hrvatska (2002-).

Predava na kursu Postjugoslovenska bezbednost na Me unarodnoj letnjoj koliJugoisto noevropskih studija, Inter-University Center (Dubrovnik, Hrvatska) iNorthwestern University (Evanston, Ilinoj, SAD), Dubrovnik, Hrvatska, Jul 2002. Istikurs Post-Yugoslav Security predavao na engleskom (specijalistima za isto noevropskestudije) i na crnogorskom/srpskom jeziku (slavistima) na Univerzitetu u Var avi, Poljska,novembra 2004. kolske 1988-89. stipendist Britanskog saveta u koli za evropskestudije Univerziteta Saseks u Brajtonu u Velikoj Britaniji, a kolskih 1991-92. i 1992-93.stipendist D on Mar al programa u Volerstinovom Fernan Brodel Centru u SAD, od kadaje i spoljni saradnik odnosno Visiting Research Associate tog centra. Javna predavanja uokviru programa za demokratsko obrazovanje odgovaraju ih nevladinih organizacija uCrnoj Gori, kao i gostuju a predavanja na vi e evropskih i svetskih univerziteta, poredostalih i na: SUNY-Binghamton, Binghamton, NY, USA; State University of Missouri-Columbia, Columbia, Missouri, USA; State University of Missouri-St. Louis, St. Louis,Missouri, USA; University of Illinois at Urbana-Champaign, Urbana-Champaign,Illinois, USA; University of Virginia, Charlottesville, Virginia, USA; Uppsala University,Uppsala, Sweden; Central European University, Budapest, Hungary; Warsaw University,Poland; IUC-Dubrovnik, Croatia; Belgrade University, Serbia; Ljubljana University,Slovenia.

Bio lan redakcija asopisa Praksa i Ovdje iz Titograda, asopisa Ideje iz Beograda,asopisa Montenegro Journal of Foreign Policy iz Kotora, te urednik izdava ke delatnosti

Centra za istra iva ku, dokumentacionu i izdava ku delatnost (CIDID) u Beogradu. lanje Izdava kog saveta asopisa CEU Southeast European Politics iz Budimpe te

(Ma arska), lan Savjeta akademske naklade IUC Dubrovnik University Press izDubrovnika (Hrvatska), te urednik biblioteke Kairos u Centru za izdava ku djelatnost(CID) u Podgorici.

Profesionalne i gra anske, me unarodne i doma e, nevladine organizacije iji je osnivai(li) lan: Me unarodna liga humanista, International League of Humanists, ILH,Sarajevo, Dubrovnik, 2005-; Me unarodni forum Bosna, Sarajevo, 1998-; Verona forum,Me unarodna nevladina organizacija za mir i pomirenje na teritoriji biv e Jugoslavije,Brisel, 1996-99; Soros Fondacija za Jugoslaviju, 1991-93; Centar za slobodne izbore idemokratiju (CESID), Beograd, 1998-; Helsin ki komitet za ljudska prava u Srbiji,Beograd, 2000-; Grupa za promene, Podgorica, 2002-2004; Transparency InternationalMontenegro, Podgorica, 2001-; Dukljanska akademija nauka i umjetnosti (DANU), 1999-2002; Centar za demokratiju i ljudska prava (CEDEM), Podgorica, 1997-; MaticaCrnogorska, 1994-; Udru enje za istra ivanje spoljne politike, Kotor, Crna Gora, 1995-99.

Aktivno znanje engleskog, pasivno francuskog, maternji crnogorski jezik.

Objavio vi e knjiga (Politi ka ekonomija i politika, 1985; Dileme politi kog pluralizma,1988; Ritam sveta: kola svetskog sistema Imanuela Volerstina, 1995; argon periferije:balkanska postmoderna 1, 1994; Posle hladnog rata: balkanska postmoderna 2, 1996;Politi ki aparthejd: balkanska postmoderna 3, 1997; Crnogorska alternativa: balkanskapostmoderna 4, 2000; Globalna pra ina: balkanska postmoderna 5, 2004; Evropa-Antoaneta: balkanska postmoderna 6, 2006; Savremeni politi ki sistemi, univerzitetskiud benik, koautori Pavle Jovanovi , Nenad Dimitrijevi i Milan Popovi , 1998;Montenegrin Mirror: Polity in Turmoil 1991-2001, 2002, na engleskom jeziku; iDinamika ni tavila: sociologija neslobode, 2005), kao i velik broj nau nih, stru nih ipublicisti kih radova, lanaka, eseja i prikaza (iz oblasti sociologije savremenogjugoslovenskog dru tva, epistemologije dru tvenih nauka, sociologije vlasti i sociologijesvetskog sistema) u brojnim doma im i inostranim listovima, asopisima i zbornicima.Radovi prevo eni i objavljivani na engleskom, nema kom, italijanskom, albanskom,slovena kom. Citirani u brojnim doma im i me unarodnim publikacijama.

Kolumne: Interregnum (nedeljnik Nezavisne, Beograd, 1990), argon periferije(Nedeljna Borba, Beograd, 1991-93), Balkanska postmoderna (nedeljnik Monitor,Podgorica, 1994-97), Ispod fasade (Monitor, Podgorica, 1998-2000), Nulta ta ka(dnevnik Vijesti, Podgorica, 1999-2003); Globalna pra ina (Vijesti, 2004-2005).

Table of Contents

EUROPE-ANTOINETTEBalkan Postmodernity 2004-2005

Foreword

Part OneAnalyses

Ars Humana: New Humanism versus New Barbarism At The Threshold Of The ThirdMillennium

Civic Courageousness Here And NowThe Javier's Performance

The Tycoon

Part TwoCommentaries

Europe-AntoinetteThe Two PhantomsDangerous Pause

Complex PainApocalypse

Second WaveWashington Consensus

Origins Of SerfdomThe Transaction

FascinationRetort

StratificationLittle Court Economy

The RecordMontenegrin Mirror

Not The SameThe Post-Cold War Nomenclature

An AlternativeCynicism

(No) MysteryOur Posthumane Present

The AddressThe Incident

Great DisorientationThe Same

The TransformationAndrej Nikolaidis: Guilt Of Truth

Do You Speak English

Belle ÉpoqueTurning Over

The «Russ(al)ophills»Majority

LegitimacyCorruption Plus

To Be In Line WithArs Humana

Persona Non GrataPhantom Of The FutureIdeological Conversions

The Church-StateThe Right Question

History-Active «Truth(s)»Jamaica Coalition: The End Of Left (And Right)

The LeadershipSurplus System, Not Surplus PeopleVenice Commission Under Pressure

The QuintessenceEurope-Apartheid

AppendicesAbout The AuthorTable Of Contents

[Zadnja korica]

Nakon argona periferije iz 1994, Posle hladnog rata iz 1996, Politi kog aparthejda iz1997, Crnogorske alternative iz 2000, i Globalne pra ine iz 2004, Evropa-Antoaneta jeesti i, kako trenutno izgleda, zbog iscrpljivanja predmeta, verovatno, poslednji zbornik

tekstova, posve enih dugoj «balkanskoj postmoderni», toj prvoj i najzna ajnijojposthladnoratovskoj krizi i turbulenciji.

Tekstovi o kojima je re , tematski su krajnje raznovrsni i razu eni. Ono, me utim, to sveove tekstove, uprkos svoj njihovoj raznovrsnosti i razu enosti, povezuje u jednu celinu,to je, prvo, dramsko jedinstvo samog predmeta, Balkana posle hladnog rata, koje karakterceline na kraju daje ak i onim doga ajima i procesima koji su u po etku izgledali sasvimnepovezano, i, drugo, metododolo ko jedinstvo teorije svetskog sistema, kriti ke ialternativne interpretacije savremenog dru tva i sveta ameri kog sociologa ImanuelaVolerstina, koju autor, i u ovom, estom, kao i u svih prethodnih pet zbornika, sistematskiprimenjuje na svoj predmet.

Evropa-Antoaneta ima dva dela. Prvi deo sadr i etiri analize: rad Ars Humana,predstavljen na kongresu Me unarodne lige humanista «Humanizam, mir, iglobalizacija», koji je odr an u Dubrovniku, 23-26. oktobra 2005; esej Gra anskahrabrost, napisan za zbornik Svetlane Broz, koji iz tampe treba da iza e do kraja 2006;tekst Havijerov performans, objavljen u decembarskom broju hrvatskog izdanja Le monddiplomatique za 2005; i tekst Tajkunica, objavljen 20. januara 2006. u crnogorskomnezavisnom nedeljniku Monitor. Drugi deo sadr i etrdesetosam kratkih komentaraobjavljivanih od po etka 2004. do kraja 2005. u kolumni «Globalna pra ina» (po pravilusvake druge subote) u dodatku za kulturu «Art» podgori kog dnevnika Vijesti.