VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE

TEMA: UVOZNI POSAO, SPECIJALNI SPOLJNOTRGOVINSKI POSLOVI I VIŠI OBLICI SARADNJE U SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU

Mentor: Student:

mr Saša Sarić Miljan Milenković

Broj indeksa: 12252

Smer: Finansije i bankarstvo

Leskovac, 2015.

Sadržaj

Uvozni posao, Specijalni spoljnotrgovinski poslovi i Viši oblici saradnje u spoljnotrgovinskom prometu ..............................................................................................3

1. Uvozni posao ......................................................................................................31.1. Predradnje uvoznog posla ....................................................................41.2. Izvršenje uvoznog posla .......................................................................51.3. Likvidacija uvoznog posla ...................................................................51.4. Analiza rezultata uvoznog posla ..........................................................6

2. Specijalni spoljnotrgovinski poslovi ...................................................................72.1. Kompenzacioni poslovi .......................................................................82.2. Vezani poslovi .....................................................................................82.3. Reeksportni poslovi .............................................................................92.4. Poslovi dorade, prerade i popravke ......................................................92.5. Tranzitni poslovi ..................................................................................92.6. Svič (switch) – poslovi .......................................................................10

3. Viši oblici saradnje u spoljnotrgovinskom prometu .........................................103.1. Poslovi izvoza – uvoza po inženjering – sistemu ..............................103.2. Kupoprodaja prava industrijske svojine (patenti, licence) .................113.3. Dugoročna proizvodna kooperacija sa inostranim preduzećem ........113.4. Poslovno – tehnička saradnja .............................................................113.5. Lizing (Leasing) poslovi ....................................................................113.6. Finansijska saradnja proizvođača i trgovaca ......................................12

2

Uvozni posao, Specijalni spoljnotrgovinski poslovi i Viši oblici saradnje u spoljnotrgovinskom prometu

1. Uvozni posao

Uvoz, kao grana spoljnotrgovinske delatnosti, po svojoj važnosti i obimu zadataka koje izvršava, zauzima veoma značajno mesto u spoljnotrgovinskoj razmeni. Predmet poslovanja u uvoznoj delatnosti spoljnotrgovinskih preduzeća je posve različit, jer su različile i potrebe koje takav uvoz treba da zadovolji. Niz kategorija dobara i usluga, koje ne proizvodimo ili ih proizvodimo u nedovoljnim količinama prema tekućim potrebama tržišta, uvoze se iz veoma velikog broja zemalja u svetu. U pitanju je katkada i dopuna postojećeg asortimana proizvoda na tržištu, pa se uvoze i kategorije robe koje i sami proizvodimo ali ih ipak uvozimo iz više zemalja. U pogledu namene uvoznih dobara, ona su raznolika. Uvozi se roba za proizvodnu potrošnju (sirovine, polufabrikati i druge prerađevine), roba za široku potrošnju (najčešće gotovi proizvodi vrlo širokog asortimana i njihove uže namene i trajnosti) i, najzad, roba za proširenu reprodukciju (oprema, usluge i sl.).

U zavisnosti od vida uvoznog posla tj. za čiji račun treba da se obavi inicijativa, i pripremne radnje su različite. Ako je u pitanju uvozni posao za tuđi račun (komisioni posao), onda ovome prethodi zaključenje tzv. ugovora o komisionom poslu između nalogodavca (komitenta - proizvodnog ili trgovačkog preduzeća na veliko, ustanova i sl.) s jedne i uvoznika s druge strane. Tim ugovorom se određuje zadatak uvoznog posla i uvoznika uopšte i regulišu uslovi pod kojima uvoznik treba da izvrši uvozni posao.

Posao uvoza za sopstveni račun uvoznik preduzima na osnovu detaljne procene i kalkulacije mogućnosti plasmana uvezene robe, pod uslovima koji nude zadovoljavajući poslovni rezultat. Na toj osnovi se sastavlja lista potreba (najčešće roba široke potrošnje, zatim, neke kategorije sirovina i polufabrikata i, najzad, standardni i kurentni artikli opreme). Posebno treba podvući značaj solidnog proučavanja domaćeg tržišta i njegovih potreba po obimu i asortimanu proizvoda, jer uvoznik tada snosi puni tržišni rizik, u slučaju da njegova procena i kalkulacija ne budu realne.

Uspostavljanje poslovnog kontakta sa prodavcima

Ostvaruje se na više načina, ali pod kvalitativno različitim uslovima u odnosu na one koji postoje kod realizacije izvoznog posla. Ranije je ukazano, da je savremeno međunarodno tržište, u stvari, tržište kupca. Prodavci, pogotovu, gotovih industrijskih proizvoda, na niz najrazličitijih načina, nastoje da uspostave i održe kontakte sa tekućim i potencijalnim uvoznicima u svim zemljama gde takva mogućnost i poslovni razlozi postoje. Prema tome, obrada tržišta kod uvoznog posla ni izdaleka ne zahteva one napore i svestranost mera, koji su preduslov za uspeh kod izvoznog posla.

Najčešće praktikovani vid uspostavljanja poslovnog kontakta po konkretnom uvoznom poslu se ostvaruje preko domaćeg zastupničkog preduzeća koje zastupa inostranu firmu -

3

interesenta za prodaju artikala od uvoznikovog interesa. Zahtev za dostavljanje ponude se upučuje preko zastupnika, ili, ako ovoga nema u zemlji kupca, onda se obraća direktno inostranim firmama - proizvođačima. Potrebno je izbegavati sve inostrane posredničke ftrme i stupati u poslovni kontakt neposredno sa proizvođačima, gde god je to mogućno.

1.1. Predradnje uvoznog posla

Ova faza obrade uvoznog posla treba da omogući uvozniku da na osnovu pouzdanih podataka sagleda uslove izvršenja i poslovni rezultat iz nameravanog uvoznog posla. On treba, još jedanput, na osnovu ovog materijala da proveri realnost uvozničke pretkalkulacije, pa tek na toj osnovi da se odluči za najpovoljnijeg ponuđača. U tom cilju treba da posluži obrada i analiza prikupljenih ponuda. Prema tome, predradnje uvoznog posla obuhvataju sledeće operacije: prikupljanje ponuda sa svim potrebnim prilozima, obrada cene i analiza ponuda, vođenje trgovačkih pregovora i najzad zaključenje kupoprodajnog ugovora.

Prikupljanje ponuda

Kad se ustanove obim i struktura potreba za uvoznim dobrima (specifikacija robe) pristupa se prikupljanju ponuda na jedan od navedenih načina - posredstvom zastupničkog preduzeća ili direktno od proizvođača iz inostranstva. Da bi se kroz uslove ponude dobilo zaista ono što se želi, a to je realno sagledavanje uslova nabavke i izbegla sva naknadna objašnjenja želja i potreba kupca, potrebno je što detaljnije specificirati robu i naznačiti željene uslove isporuke u pogledu pariteta isporuke robe, roka isporuke, kao i nekih drugih bitnih uslova. Ponuđaču se obično ostavlja primeran rok za izradu ponude i njeno dostavljanje. Dužina tog roka zavisi od kategorije robe koja treba da bude predmet ponude. Pri tome, ako se radi o standardnim, tekućim potrošnim dobrima, ponuda se može dobiti za najkraće vreme: telegramom, kraćim dopisom sa priloženim cenovnikom, katalogom i proforma-fakturom i odgovarajućim uzorcima roba. Ako je, međutim, u pitanju ponuda za obimnije isporuke investicionih dobara ili usluga, ili i jedno i drugo, za njenu izradu često su potrebna i neka prethodna tehnička i tehnološka ispitivanja i nalaženja odgovarajućih rešenja, da bi se sagledao zadatak i obim isporuke. U tim slučajevima izrada ponuda traje duže, jer one predstavljaju čitave elaborate i studije. Prijem ovakve ponude potrebno je potvrditi podnosiocu na odgovarajući način. Sadržaj i struktura ponude obrađeni su odgovarajuće kod izvoznog posla.

Po isteku roka dostavljanja ponuda, pretpostavlja se da su one prispele od svih zainteresovanih ponuđača, pa se pristupa obradi i analizi ponuda na način kako je to izloženo u odeljku o obradi cena u spoljnotrgovinskom poslu. Iz te akcije treba da proizađe jedan logičan redosled ponuđača po stepenu prihvatljivosti njihovih prodajnih uslova za kupca-uvoznika.

4

1.2. Izvršenje uvoznog posla

Umnogome je slično postupcima u toku izvršenja izvoznog posla, ali postoje i bitne razlike u pogledu redosleda i uloge stranaka u odnosu na radnje i mere oko rukovanja robom, koja je predmet kupoprodaje. To proizlazi iz uloge kupca kao nalogodavca u poslovima ove kategorije, koja se svodi na staranje i preduzimanje mera da prodavac u svemu izvrši svoje ugovorne obaveze u pogledu blagovremene isporuke robe ugovorenog kvaliteta i izvršenja usluga na ugovoreni način. Sa strane kupca stoji obaveza da preuzetu robu, ili u njegovu korist izvršenu uslugu, plati o roku na ugovoreni način.

Referent, ukoliko i sam nije učestvovao u zaključenju predmetnog posla, prethodno se do detalja upoznaje sa ugovorom i suštinom koncepcije uvoznog posla. Potom pristupa izvršenju nužnih predradnji za sagledavanje redosleda i dospeća obaveza po konkretnom ugovoru i registraciji posla u preduzeću i kod nadležnih organa društvene evidencije i kontrole (izrada rokovnika i prijavljivanje posla nadležnoj banci i dr.) da bi se ispunili potrebni uslovi za stupanje ugovora na snagu na ugovoreni način.

1.3. Likvidacija uvoznog posla

Bilo da se radi o uvoznom poslu za sopstveni račun ili komisionom uvoznom poslu, naredne faze obrade su u potpunosti identične onima koje su detaljno rađene kod izvoznog posla. U odnosu na inostranog prodavca se, u osnovi, nastoji da se naplati svako odstupanje od ugovorom predviđenih uslova. Nadoknada kvaliteta ili nedostatka nekih delova isporuke se ima bez ostatka naplatiti vraćanjem novčanih iznosa (bonifikacije) ili naknadnim isporukama robe bez plaćanja. U tom smislu ima da posluži izveštaj o nađenom stanju posle izvršenog pregleda prispele pošiljke robe iz inostranstva. Nadležna carinarnica će o tome uzeti potrebnu zabelešku i odgovarajuće postupiti prilikom naknadnih isporuka robe bez plaćanja dažbine po ranijem zaključku.

Obračun sa komitentom vrši se u svemu na bazi prethodno zaključenog ugovora o komisionom poslu po uvozu. Inače ovaj obračun postoji samo kod uvoznih komisionih poslova i vrši se u svemu na način i u rokovima, kako je to izneto kod obračuna sa komitentom po izvoznom komisionom poslu.

Obračun i likvidacija potraživanja ostalih učesnika u izvršenju uvoznog posla (inostrani posrednik - ako ga je bilo, špediter, vozar, osiguravalac, banka - domaća i strana, ugovorna kontrola i preuzimanje robe, javna skladišta i sl.) vrši se u svemu po iznetom za izvozni posao - na bazi ugovora, datih naloga, sporazuma o visini naknade za usluge i fakturisanih stvarnih troškova sa originalnim dokumentima, koji snosi nalogodavac - uvoznik.

Likvidacija predmeta - zaključka. Formalna i suštinska strana organizacije, unutrašnjeg rasporeda materijala i vođenja predmeta po uvoznom poslu, kako u odnosu na inostranog partnera, tako i na domaćeg komitenta (kod komisionog posla), poslovnu banku, likvidaciju zaključka i čuvanje predmeta u svemu je ista kako je izneto kod izvoznog posla.

5

1.4. Analiza rezultata uvoznog posla

To je poslednja faza rada uvoznog referenta pre nego što predmet pripremi i preda arhivi na čuvanje. Bez obzira na okolnost da li se radi o uvoznom poslu za sopstveni račun (proizvodno preduzeće uvozi potrebe za sebe ili trgovačko preduzeće uvozi robu radi dalje prodaje na tržištu) ili o komisionom poslu, uvek se pravi analiza posla i o tome ostavlja pismeni trag. U posebno karakterističnim slučajevima rezultat analize se dostavlja i nadležnim službama u preduzeću, da se iz svega izvuku nužni zaključci i pouke za dalji rad. Radu na analizi rezultata uvoznog posla uvek prethodi izrada konačne kalkulacije. Brojke, zaključci i analitički zahvati na osnovu konačne kalkulacije posla sa dokumentacijom u predmetu zaključka predstavljaju polaznu osnovu analize uvoznog posla.

Sadržaj i ciljevi analize uvoznog posla. Kako svaki spoljnotrgovinski posao, po svojoj konstrukciji i uslovima izvršenja, predstavlja sticaj okolnosti za sebe, to bi onda bilo veoma teško rešiti da postoje neki šabloni za ovu analizu, koji bi važili za sve slučajeve u praksi. Za praktične potrebe rada u preduzeću mogu se dati samo neki pogledi i sugestije u odnosu na ciljeve ovog zahvata i ukazati na puteve kojima se do njih može doći. Sve ostalo je stvar inventivnosti obradivača ove materije gde on sam treba da uoči šta je bitno po interese poslovanja preduzeća. Prema tome, analiza uvoznog posla bi, u osnovi trebalo da otkrije sledeće tokove i zavisnosti po osnovnim merilima od interesa za uvoznika:

Robni deo izvršenja posla Finansijski pokazatelji izvršenja posla Ostala zapažanja o poslu

Korišćenje rezultata analize uvoznog posla. Tekst izvršene analize, naročito značajnijeg, obimnijeg i dugoročnijeg uvoznog posla, obavezno se dostavlja svim zainteresovanim službama u preduzeću (u predmet zaključka, evidencija poslovnice - odeljenja uvoza, služba istraživanja tržišta, konjunkturno-informativna služba, direktor sektora nabavki-uvoza, komercijalni direktor, proizvodno-tehnički sektor - priprema proizvodnje i dr.). Odgovarajuće službe u preduzeću podatke i zaključke iz ovih analiza, koji su od opšteg značaja za buduće poslovanje, evidentiraju na određena zbirna mesta, da takve napomene i sugestije mogu korisno služiti i ostalim sektorima rada i poslovanja. Na toj osnovi ovaj materijal treba koristiti u sledeće svrhe:

unapređenje i dalja racionalizacija poslovanja uvozne službe u preduzeću. Uočene zakonomernosti u radu, kroz zapažanja u tekstu analiza, treba da posluže pri oformljenju stavova preduzeća po sledećim pitanjima:

po robnim sektorima (šta je karakteristično u radu na uvozu pojedinih kategorija roba različite namene, stepena obrade i masovnosti prometa),

po zemljama i regionalnim područjima inostranih prodavaca rokovi isporuke, potrebno vreme za prispeće robe na skladište kupca, nivo pratećih troškova posla u inostranstvu, približan odnos u nivoima prodajnih cena za robu istog kvaliteta i pariteta isporuke i dr.,

po statusu inostranog prodavca - proizvođačka, trgovačka ili posrednička firma;

6

korišćenje saznanja iz prethodnih poslova radi donošenja pravilnih i poslovno najcelishodnijih odluka pri konceptiranju i oformljenju narednih uvoznih poslova, kako u pogledu uslova prodaje, tako i u pogledu izbora najpovoljnijeg prodavca u regionalnom i statusnom pogledu (proizvođač, trgovačka kuća, posrednička firma i st.).

2. Specijalni spoljnotrgovinski poslovi

Savremene okolnosti na tržištu sve više uslovljavaju potrebu uspostavljanja novih odnosa između partnera i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Ti odnosi postepeno odstupaju od klasičnih vidova kupoprodaje kod kojih roba ide u jednom, a novac u drugom, obrnutom pravcu. Tako je to do sada vekovima bilo, a sada se upravo nalazimo na vremenskoj prekretnici kad je takav proces očigledan.

Spoljnotrgovinska razmena nije više samo zbir pojedinačnih akata kupoprodaje u jednom i drugom pravcu. Ona, po strukturi, postaje takva da se u akt razmene, sve očiglednije prepliću i razni vidovi međusobnog interesovanja poslovnih partnera za neke akcije na vrlo duge vremenske periode, koje znače pripremu tržišta za vreme i prilike koje tek dolaze. Ove pripreme tržišta obuhvataju čak i ulaganja, pojedinačna ili zajednička, najčešće u saradnji sa domaćim privrednicima u proizvodnji i prometu. Ove okolnosti, uz neke nesavršenosti funkcionisanja savremenog tržišta i međunarodnog obračuna spoljnotrgovinskog prometa koje su inače trajna propratna pojava i karakteristika rada na ovom području privrđivanja, čine da se uz postojeće i ranije poznate oblike specijalnih spoljnotrgovinskih poslova pojavljuju novi koji su nastali u opisanim savremenim tržišnim okolnostima.

Zbog svega navedenog, specijalni spoljnotrgovinski poslovi po svojoj ekonomskoj suštini, uslovima primene, koncepciji, vidovima oformljenja, tehnici izvršenja i finansijske likvidacije predstavljaju posebnu kategoriju akata kupoprodaje. Oni su umnogome različiti od uobičajenih poslova klasičnog izvoza i uvoza. Sem toga i u okviru same kategorije specijalnih spoljnotrgovinskih poslova pojedini njegovi modaliteti se međusobno veoma razlikuju. Kreću se od oblika razmene robe i usluga najnižeg tipa (trampa) do najsloženijih trgovačkih operacija i poslovnih transakcija robne i valutne arbitraže, poslova zajedničkih ulaganja i najsloženijih poslova po sistemu inženjeringa. Do primene ovakvih vidova akata kupoprodaje doveli su tekuće stanje na tržištu i potreba da se u uslovima nepovoljnim za odvijanje spoljnotrgovinske razmene, zbog defektnosti dejstva mehanizma cena, plaćanja, obračuna i niza vanekonomskih uticaja, ipak održavaju privredni odnosi sa inosiranstvom. Da naša roba i usluge i posle najsloženijih trgovačkih transakcija ipak dospeju tamo gde mi želimo, uz ostvarenje finansijskog rezuttata koji smo očekivali. Među osnovne faktore koji uslovljavaju postojanje okolnosti neophodnih za poslovnu umešnost primene ove kategorije poslova u spoljnotrgovinskoj razmeni ubrajaju se:

nepostojanje redovnih međudržavnih i trgovinskih odnosa; nepovoljan klirinški saldo u razmeni gde takav sistem obračuna

spoljnotrgovinskog prometa postoji;

7

nepovoljni uslovi transfera i konvertovanja valuta različitog stepena boniteta (konvertibilnost, stabilnost);

potreba obezbeđenja od dejstva kursnog rizika kod terminskih i drugih dugoročnijih spoljnotrgovinskih poslova;

nepodesna alokacija deviznih kvota po svojoj strukturi za potrebe proizvođača iz uvoza;

postojanje nekurentne robe koja se teže prodaje pod postojećim tržišnim uslovima u redovnom trgovinskom prometu;

dopuštanje ovog vida prometa i kroz odredbe redovnih međudržavnih trgovinskih sporazuma i poslovnih aranžmana;

prodiranje na nova tržišta i tržišta intenzivnih mera zaštite (razna ograničenja, monopolski sporazumi u raznim vidovima i sl.);

potpunije i unosno zaposlenje sopstvenih proizvodnih kapaciteta i korišćenje željenih proizvodnih usluga u inostranstvu;

postojanje znatnije razlike u visini cena za istu robu na tržištu različitih zemalja zbog defektnog delovanja međunarodnog tržišta.

2.1. Kompenzacioni poslovi

Izvoz određenih proizvoda ili usluga, vezan za uvoz robe ili usluga, najčešće odgovarajuće protivvrednosti, bez upotrebe klirinških slobodnih ili bilo kojih drugih inostranih sredstava plaćanja, naziva se kompenzacioni posao. To je, u osnovi, razmena robe za robu (trampa) izvršena pod ugovorenim uslovima i na određeni način. Izuzetno se, neizbežni viškovi isporuke u jednom pravcu za veličinu nastale razlike izravnavaju plaćanjem, upotrebom deviznih sredstava u drugom pravcu.

Od osoblja koje ih konceptira, zaključuje i izvršava, zahteva se izvanredna poslovna rutina, iskustvo i opreznost u radu. I pored toga, ovaj tip spoljnotrgovinskih poslova, po svojoj suštini, predstavlja najniži vid razmene, koji se i u savremenim uslovima primenjuje. Zbog svega toga, izvršenje ovakvog posla podleže prethodnom odobrenju nadležnog organa, koji plasman i nabavku robe ovim putem odobrava samo u slučaju kada se ovo delimično ili u celini ne može obaviti putem redovne robne razmene. Pored toga, takav posao treba da obezbeđuje zadovoljavajuće uslove kupoprodaje u odnosu na one koji se redovno postižu; zatim, da se radi o robi iz uvoza koja treba da zadovolji posebno važne potrebe u proizvodnji i širokoj potrošnji; i najzad, da se i tim putem unapređuju poslovne veze sa tržištima i zemljama sa kojima još ne postoje redovni trgovinski odnosi.

2.2. Vezani poslovi

Ova kategorija specijalnih spoljnotrgovinskih poslova (engl. barter; franc. troc; nem. Kuppelgeschaft) je novijeg datuma u praksi na međunarodnom tržištu. Posledica je ranije izloženih uslova rada na poslovima međunarodnog robnog prometa i posredovanja, gde se konstrukcijom specijalnih poslova posebnih karakteristika žele postići određeni efekti u korist nacionalne privrede.

8

Vezani posao je takva konstrukcija izvršenja razmene robe ili usluga pri kojoj se kupoprodaja u jednom pravcu (obično uvoz) povezuje sa obavezom izvršenja kupoprodaje robe ili usluga u obratnom pravcu (izvoz). Na osnovu ovako fiksirane obaveze, poslovi u jednom i drugom pravcu se mogu obavljati vremenski i finansijski potpuno nezavisno, bar što se tiče učesnika u vezanom poslu iz različitih zemalja.

2.3. Reeksportni poslovi

Zbog čestih slučajeva deficita u bilateralnom bilansu plaćanja između niza zemalja, postojanja dosta krutih deviznih ograničenja i čitavog sistema restriktivnih mera regulisanja spoljnotrgovinskog prometa, bilo je otežano uravnotežiti sve te odnose na željeni način. Cilj je da se s jedne strane, bez teškoća i uredno mogu aktivirati klirinška potraživanja, a s druge da se sa robom u izvozu, bar što se tiče mehanizma plaćanja, može dospeti tamo gde je ona realno tražena. Trebalo je i u tim uslovima nalaziti adekvatno rešenje, te se kroz razne konstrukcije specijalnih spoljnotrgovinskih poslova, ispitivala i pronalazila svaka mogućnosi da se stvar pokrene, kad zastane, kombinujući često robne i valutne operacije raspoložive u konkretnim okolnostima. Na taj način se nastojalo da se trajnije sačuvaju tržišta od interesa, koja pod stvorenim okolnostima odnosa u redovnom prometu nisu dalje bila u stanju da kupuju našu robu. Primenom triangularnih operacija kod plaćanja, pa čak i prometa robe, uspevalo se zadržati odnosno tržište i u tom kritičnom periodu klirinških odnosa.

Reeksportni posao postoji onda kada se roba kupuje u jednoj zemlji radi njenog izvoza u drugu zemlju sa ili bez naknadne dorade ili oplemenjivanja i dodirivanja sopstvene carinske teritorije.

2.4. Poslovi dorade, prerade i popravke

U suštini ovi poslovi predstavljaju vršenje proizvodnih usluga za račun nalogodavca iz inostranstva ili domaćeg za robu koja je namenjena izvozu. Prema karakteru svojine nad predmetom rada u ovom poslu određuje se i njegova kategorija koja može biti dvojaka: aktivni posao i pasivni posao. Ako se vrši proizvodna usluga za račun inostranog nalogodavca u vidu dorade, prerade, popravke, obrade ili slične usluge na njegovim sirovinama ili polufabrikatima - onda je to tzv. aktivni posao. Kroz taj posao se ostvaruje devizni priliv u spoljnotrgovinskom prometu, a praktikuje se i plaćanje u robnim kontraisporukama (na primer, plaćanje u ostvarenim proizvodima - ulje, šečer i sl.).

2.5. Tranzitni poslovi

Tranzit, kao pojam, znači da roba na svom putu od mesta proizvodnje ili otpreme do mesta opredeljenja u zemlji namene prolazi ili dodiruje jedno ili više carinskih područja drugih, usputnih zemalja. Takvo stanje stvari pretpostavlja obavljanje raznih usluga po nalogu i za račun stranih firmi, vlasnika robe na putu. Obavljanje tih usluga je samo jedna od faza u obradi i izvršenju izvoznih poslova. Pošto svaka usluga u isto vreme znači i obavezu i trošak za nalogodavca, to spoljnotrgovinske firmne, u načelu, nastoje da sve robne transakcije obavljaju u direktnom saobraćaju između zemlje otpreme i zemlje

9

namene robe. Međutim, to najčešće nije moguće, pogotovo ne za one zemlje čiji geografeki položaj i mreža saobraćajnih puteva ne omogućavaju robni promct s inostranstvom bez tranzita. Sa povećanjem obima međunarodne robne razmene i povećanjem proseka puta robe (tona/kilometar) od mesta proizvodnje do mesta privođenja konačnoj nameni u svetu, rastu i uloga i značaj tranzitnog posla u spoljnotrgovinskom prometu. U tom smislu dejstvuju i mere unapređenja ove grane spoljnotrgovinske delatnosti, koje se ogledaju u davanju niza olakšica i uprošćavanja postupka oko izvršavanja tranzitnih poslova (povlašćene transportne tarife, povlašćene tarife uslužnih delatnosti u tranzitnom prometu, niz mera za povećanje propusne moći saobraćajnih tokova i dr.).

2.6. Svič (switch) - poslovi

Pojam svič-posla je novijeg datuma u spoljnotrgovinskoj praksi. To su poslovi valutne ili robne arbitraže ili kombinacija jedne i druge arbitraže u istom poslu. Odvijaju se kroz promet robe ili deviza, pri čemu se koristi postojeći pad ili razlika u cenama ili kursevima. Zbog kursne razlike između čvrstih (slobodnih, konvertibilnih) i mekih (klirinških) valuta, u toku izvršenja svič-posla robni promet se kanališe ka posredniku (svičeru) koji može da posreduje - »svičuje« između čvrstih i mekih valuta i time omogući dalju kupoprodaju robe, do onoga ko je za nju na kraju zainteresovan. Usled toga se svič-poslovi uglavnom odvijaju kroz vršenje raznih vrsta tranzitnih trgovačkih poslova, pri čemu svaki od učesnika, na određeni način, ostvaruje izvesnu zaradu za sebe (kao kursna razlika ili kao razlika u ceni). Usled toga nastala povišenja troškova prometa snose krajnji učesnici u ovoj operaciji saglasno njihovoj stvarnoj ulozi u poslu. Krajnji učesnici u takvim poslovima se najčešće i ne poznaju, a po potrebi, i pitanje porekla robe se ne postavlja.

3. Viši oblici saradnje u spoljnotrgovinskom prometu

3.1. Poslovi izvoza – uvoza po inženjering - sistemu

Inženjering je zbirni pojama za više sukcesivnih radnji na ostvarenju zamisli investitora po projektnom zadatku. On podrazumeva: rešenje problema tehnologije i tehnološkog postupka, koncepciju najcelishodnijeg radnog procesa u proizvodnji i ostalim delatnostima preduzeća, projektovanje postrojenja objekata i sl.), organizaciju i izvođenje radova na ostvarenju projekla do kraja uz obezbeđenje organizacionih, materijalnih i kadrovskih pretpostavki za uspešan rad novoizgrađenog objekta sa sagledavanjem njegovih tehnoloških i ekonomskih efekata u radu. To je čitava oblast proizvodnje i prometa investicionih dobara i usluga, radnih iskustava i znanja od značaja za racionalnu organizaciju radnih procesa i urednu eksploataciju izvršenog ulaganja. Koristeći tekovine savremenih tehničkih dostignuća i naučne principe racionalne podele rada i organizacije radnih procesa u preduzeću, inženjering, kao sistem, na najcelishodniji način objedinjuje sve faze priprema, izvršenja i provere očekivanih rezultata ulaganja.

10

3.2. Kupoprodaja prava industrijske svojine (patenti, licence)

Predstavlja i u spoljnotrgovinskom prometu dosta široko i plodno polje rada službe marketinga u preduzeću. U ovom pogledu jugoslovenska preduzeća mogu imati dvojak interes. Da prava industrijske svojine, zaštićena i nezaštićena kupuju od domaćih ili stranih imaoca istih; ili, da ova prava prodaju domaćim ili stranim kupcima. Kupovina licence proizlazi iz svestrano proučene potrebe i najpovoljnijeg rešenja koje nude pojedini ponuđači. Prodaja licence je najčešće rezultat postojećih poslovnih odnosa sa interesentom, zadobijenog ugleda domaće tehnike i tradicije u proizvodnji određenog dobra, na osnovu čega se isti mogao dovoljno pouzdano osvedočiti o kvalitetu i u svim ostalim tehničkim i ekonomskim prednostima korišćenja upravo tog tehničko-tehnološkog rešenja u sopstvenoj proizvodnji.

3.3. Dugoročna proizvodna kooperacija sa inostranim preduzećem

U poslednjim godinama našeg privrednog razvoja kooperacija u proizvodnji sa inostranim preduzećima poprima sve veći značaj. Kao vid ekonomske saradnje sa inostranstvom, proizvodna kooperacija se dosta često kombinuje i povezuje sa drugim oblicima prometa robe i usluga sa istim ili sličnim firmama po profilu u zemljama ugovornih partnera. Proizvodna kooperacija obično prethodi poslu kupoporodaje licence, uslovljava je ili iz nje takav posao proizlazi. Ima slučajeva da proizvodna kooperacija nastaje iz posla izvoza-uvoza po inženjering-sistemu.

3.4. Poslovno – tehnička saradnja

To je veoma složen i raznovrstan vid saradnje domaćih proizvodnih ili trgovačkih preduzeća sa stranim firmama. Posebnu odliku sadržine projekta saradnje daje prisustvo transfera tehnologije u najrazličitijim vidovima i finansijskih sredstava u toj funkciji od jedne ili obe ugovorne strane. Sprezanje interesa ugovornih strana na jednom ovakvom projektu, kroz proizvodnju i/ili promet materijalnih dobara i usluga, primenu najnovijih dostignuća tehnologije i know-how, učešće u finansiranju poduhvata treba, u krajnjoj liniji, da ima za posledicu poboljšanje njihovog položaja na tržištu. Tako ujedinjeni u naporima za postizanje istog cilja u zemlji ugovornih strana ili na tržištu trećih zemalja postaju proizvodno, tehnički, tehnološki, kadrovski i finansijski svestranije sposobni za obimnije i složenije poslove.

3.5. Lizing (Leasing) poslovi

Zakupni odnosi u prometu pokretnih, pa čak i nepokretnih investicionih dobara kao finansijska i poslovna konstrukcija, su preuzeti iz industrijski razvijenih zemalja tržišne privrede. Poslovi zakupa opreme i nekih trajnih potrošnih dobara u SAD nisu tako novoga datuma. Zna se, da je još pred kraj prošlog veka (1877.g.) Bell Telephone Company, New York – iznajmljivao telefonske aparate umesto da ih prodaje. Za evropsku privrednu praksu ova vrsta poslova je uvek novina, ovo pogotovu u spoljnotrgovinskom prometu. Predmet zakupa je oprema, nepokretnosti i neke vrste trajnih potrošnih dobara. Pretežni deo ove vrste prometa otpada na opremu, koja se u

11

raznim poslovima i finansijskim konstrukcijama predaje u zakup kupcu (korisniku) i po završenom poslu sa mesta upotrebe vraća vlasniku ili je otkupljuje dotadašnji zakupac. U tu kategoriju dobara najčešće spadaju elektronski računari, birotehnička oprema, građevinska mehanizacija, mašine radilice, transportna sredstva (železnički vagoni najrazličitijih vidova namene, drumska teretna i putnička vozila, avioni, brodovi i dr.), kontejneri, kao i druga oprema. Predmet zakupa mogu biti i nepokretnosti, kao na primer: skladišta, silosi, javne garaže, poslovne prostorije, prodajni prostor u robnim kućama, hladnjače i drugo.

3.6. Finansijska saradnja proizvođača i trgovaca

Savremeno tržište visoko privredno razvijenih zemalja sveta uvek pronalazi nove modele poslovne saradnje proizvodnje i trgovine koji znatno povećavaju njihovu poslovnu efikasnost, koja se meri stopom ostvarenog profita. Namera je, da se u poslovanju i upravljanju kapitalom, iskoriste sve raspoložive mogućnosti za racionalizaciju rada i korišćenja finansijskih sredstava; to sve u rezultatu treba da poveća učinak, poslovni uspeh i profit. Među tim novim modelima sprezanja rada i kapitala u novije vreme su se iskristalisala tri njihova vida: faktoring, forfeting i franšizing.

12