MILOS B. RAJKOVIC

Institut za prehrambenutehnologiju i biohemiju,Poljoprivredni fakultet,

Zemun, Beograd

STRUCNI RAD

546.791 .027:539.16 +504.75

ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENIURANIJUM

Osiromaseni uranijum je atpad koji treba ne odqoverejuci nectn deponovati ikoji ie, nasavsi primenu za izradu speeijalne munlctje, postao zbog svojih se­kundarnih efekata predmet sukobljavanja misljenja i interesa onih koji ga kotis­te i drugih koji oseeaju njegove "pos/ediee".Iza dobrog marketinskog pristupa a efikasnosti, ubojitosti, preciznosti munieijesa osiromesenlm uranijumom, ize hva/ospeva a njegovom preimuCstvu nad os­ta/om munieijom ostaje kontaminirana iivotne sredine, mrtvi vojnici i civlli, ali iteska genetska oSteeenja.Gilj ovog rada je ukazivanje na stetnost upotrebe munieije sa osiromesenimuranijumom kako ne lokalnom taka i ne globalnom nivou.

"Covek je stverelecko bic», ali je u tom stverelestvucesto i destrukiiven. Hiljede siveri koje je covek izmislio

- negativno utlbu ne prirodu.Preveliko dobro deto je coveku na upravljanje

i on se tu teskx: enelez: A nema nikoga de pomogne.Tu smo same mi. Mi protiv nes,"

Pravo na zdravu prirodnu sredinu i druga ekoloskaprava su istovremeno i llcna i ekonomsko - socijalnaprava covaka. Ugrozavanjem prirode uqrozava se i co­vek pa, na taj nacin, ekoloski problemi postaju heteroge­ni: prirodni, bioloski, druStveni, ekonomski, politicki ikulturni, sa cirns se, na razliCite nacins, susrscu i siro­rnasna i bogata drustva,

Ekoloska svest i sloboda znace i odredena prava,ali i obaveze svakog covska, a osnovno je pravo nazdravu prirodnu sredinu. Za razliku od ostalih prava,ekoloska prava su odredena negativnom definicijom ­zabranama, koja obavezuju druStvenu zajednicu da obe­zbedi uslove za njihovo ostvarivanje. Obaveza svakogako koristi prirodne resurse: zernljiste, vodu i vazduh,odn. ko vee remeti svojim prisustvom prirodu i prirodnuravnotezu, je da to clni na nacin kojim se ne uqrozavaprirodna sredina. Ekoloska svest i sloboda uslov su dacovek bude slobodan u prirodi i da joj doprinese da bu­de zdrava, sigurna i humana.

Ekoloska katastrofe u proslosti nisu bile namerneiii planirane, vee su najcesce bile rezultat gresaka u te­hnologijama, u upravljanju postrojenjima iii u prirodnimfenomenima. Medutim, danas se rnoze pouzdano oceni­ti da je tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije (od24. marta do 10. juna 1999.), prvi put u istoriji civilizacije,ekoloska katastrofa, ucinjena ciljno i planski. Po karakte­ru i obliku ona do sada nije zabslezena u istoriji Ijudskecivil izacije.

Adresa autora: Dr Milos B. Rajkovi6, vanred. prof., Institut zaprehrambenu tehnologiju i biohemiju Poljoprivrednog fakultetau Zemunu, Univerziteta u Beogradu, 11081 Zemun, Nemanjina6. RO. Box 127 E-mail: mbr.hari@EUnet.yu

Rad sacpsten na seminaru "Osirornasenl uranijum - istine izablude", odrzan 21. juna 2001. u Beogradu

Zemlje, clanice NATO alijanse su tokom bombar­dovanja 1999. nacinlle najmanje 3.000 prekrsaja koji semogu, po nacionalnim zakonodavstvima i medunaro­dnim konvencijama, smatrati maksimalnim! Samo ekolo­ska steta, kao posledica NATO bombardovanja,trenutno je veGa od 20 milijardi DEM-a, ali, peste su nje­ne posledice duqorocnoq karaktera, bice potpunijeobracunata tek za dye iii tri godine od njenog nastanka [1].

Osim konvencionalnog oruda i punjenja, NATO ali­jansa je upotrebila i municiju sa osiromaSenim uraniju­mom, koji dodatno (trajno) kontaminira zivotnu sredinu.Pouzdani podaci 0 tome kada, gde i koliko metaka saosirornasenlrn uranijumom je ispaljeno na Jugoslavijuostacs nepoznato. Bar dallrnicna istina 0 tome koliko jemetaka sa osirornasenlrn uranijumom ispaljeno rnozs sedati na osnovu procene izmerene radioaktivnosti, dok sekoliclns osirornasenoq uranijuma kojima je kontaminira­no zernljiste u Jugoslaviji ne mozs precizno utvrditi [2].Ono sto rnoze da potvrdi njegovo prisustvo je kauzal­nost izmedu ekspozicije osiromaSenom uranijumu i ra­zvitka odredenih karaktsristicnih oboljenja ("nepoznatihbolesti''): poremsca] centralnog nervnog sistema, psiho­loske tegobe i probavne smetnje, a u najdrasticnljirn slu­cajevima porast malignih oboljenja i leukemije.

Cilj rada je da se pokaze sta se desava sa metkom(municijom) koji u svojoj konstrukciji poseduje ideo izra­den od osirornasenoq uranijuma (Ol,l) nakon njegovogispaljivanja i udaranja u tvrdu metu, iii prodiranja u zem­Iju. Nedvosmisleno je da pri tome dolazi do kontamina­cije, lokalnog iii sireg karaktera, ali je poznavanjeprisustva osiromaSenog uranijuma neophodno zboganalize uticaja na zivotnu sredinu i ulaska au u lanac is­hrane, sto ima duqorocns (i trajne) posledice. Stoga jeosnovni cilj rada da pokaze zasto je opasno prisustvoosirornasenoq uranijuma u zivotnoj sredini.

ZIVOTNA SREDINA

Autori razllcito pristupaju definisanju zivotne sredi­ne. Jasno se razqranicavaju dva pojma: zivotna sredina iokolina.

295

M. RAJKOVIC: ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM

Pod zivotnom sredinom, prema Zakonu 0 zastiti zi­votne sredine Republike Srbije (Clan 13.) [3]: "Zivotnasrediha su prirodne i radom stvorene vrednosti i ukupanprostor u kome covek zivi i u kome su srnestena naselja,dobra u opsto] upotrebi, industrijski i drugi objekti. Priro­dne vrednosti zlvotne sredine su prirodna bogatstva,zemljlste, vode, surne, vazduh, biljni i zlvotinjskl svet".

Prema Zakonu 0 osnovama zastite zlvotne sredineSavezne Republike Jugoslavije (clan 3) [4]: "Zivotna sre­dina su prirodne i radom stvorene vrednosti i ukupanprostor u kome covek zivi. Prirodne vrednosti su priro­dna bogatstva koja cine: vazduh, voda, more, zernlilste,surne i biodiverzitet ... Zastita zivotne sredine je skupmera radi sprecavanja uqrozavania zivotne sredine, ocu­vanja prirodne ravnoteze i racionalnog koriscenla i una­predenja prirodnih i radom stvorenih vrednosti".

Pjer Zorz istice da je "zivotna sredina - naucnastvarnost, tema zbog koje se treba uzbudivati, objekatvelikog straha, diverzija i spekulaclja... Posrnatrajuci gasa svih aspekata: geografskih, klimatskih, ekonomskih,socioloskih, pravnih, medicinskih, pslholoskih, ..., svi,bez izuzetka moramo shvatiti da je nas zlvot oqranicenna planetu Zemlju" [5]. Drugi autori pod pojmom zivotnesredine podrazumevaju nedeljivu celinu rszlicitlh eleme­nata koji cine uslov za odvijanje normalnog zivota naZemlji, a i sam zlvot, Svi ti elementi u odredenom okru­zenju medusobno se ukljucuju u sistem kao najvisi nivoorganizovanosti i funkcionalne povezanosti i tako medu­sobnom kohezijom drze ravnotezu u prirodnim i drustve­nim odnosima.

Okolina je sve one sto nas okruzuie. Razlika sernoze praviti izmedu blize iii dalje okoline prema kriteriju­mima koji se sami uvode, saglasno sopstvenim potreba­ma u resavanlu odredenog problema. Medutim, okolinau svom punom znacen]u nema ni prostornog ni vremen­skog oqranlcenja, sem u naslm saznanjima 0 tome dokojih prostora i vremena doseze medusobni uticaj svegau okruzenju stvarajuct odqovarajuce uslove nekog nas­tajanja, postojanja, razvoja i rasta u tom okruzeniu. Zna­ci, prostorna i vremenska dimenzija okoline, u njenompunom znacenju, za coveka su promenljivi saglasno nje-

296

Hem. indo 55 (7-8) 295-308 (2001)

qovlrn saznanjima. Sveobuhvatnost i potpunost terminaokolina u oznacavanlu svega onoga sto se pod njim, udatom vremenu podrazumeva, cini ga - univerzalnim.Medutim, ovaj termin je zamenjen terminom - zlvotnasredina, koji, u svojoj osnovi, oznacava bloloski pojam.lako se tom pojmu vremenom daje sve sire znacenje.ostaje uzim od pojma okolina, oqranicen okvirima nau­cne discipline kojoj pripada. Zbog toga se terminom zi­votna sredina nikada neee moci, u potpunosti ikorektno, zameniti jedino ispravan termin okolina, kori­seen prakticno u celom svetu, sem kod nas. Ovaj terminje u odredenom vremenu i drustvenopoliticko] klimi pos­tao i ustavna kategorija (ustav iz 1974.), koji je, na zalosti u sadasnjlm uslovima zadrzan, Poqresan termin ometapravilan pristup radu na problematici zastite okoline, jerse tako suzava i usmerava rad na odredene delove [6].

Shodno zakonskoj preporuci kao i daleko siro] pri­meni termina zivotna sredina od okoline, zadrzacemo se .na ovom terminu, njegovoj zastltl i opasnosti od ugro­zavan]a.

Osnovni cinioci zivotne sredine bez kojih nije zami­sliv zivot na Zemlji, pa ni opstanak covekove civilizacijesu: sunceva svetlost, voda, vazdusni ornotac oko Zemljei zernljlste. Pored ovih cinilaca, cija je uloga presudna unastanku i odrzavanlu zivota, sam zlvot odn. zivi svet (zi­votinjski i biljni) nezaobilazan je cinllac zivotne sredine.Zivotna sredina bez zlvota je mrtva, a zlvot bez zivotnasredine - nemogue. Narusavanjern bilo kojeg cinilaca zi­votne sredine, direktno iii indirektno, covak se izlaZeveli­kim opasnostima po sam zlvot i opstanak zlvota naZemlji uopste [7].

Zastita i unapredenje zlvotne sredine postao je da­nas jedan od najznacajnljih problema savremenog sve­tao Ovaj problem, bez obzira na cinjenicu da se upojedinim zemljama pojavljuje u razllcltlrn vidovima i urazlicitom stepenu, odavno je prestao biti lokalni, naci­onalni iii regionalni. Poslednjih decenija XX veka postaoje svetski (globalni) problem, posto se lokalno iii "sire"zagadenje zlvotne sredine ne rnoze u potpunosti kontro­lisati i oqranicltl.

Zivotna sredina rnoza biti uqrozena incidentalno(lat. incidens - uzgredan, sporedan, slucalan), kao rezul­tat neke svesne radnje (rat, namerno izazivanje havarijeiii neke eksplozije) iii akidencijalno (n.lat. accidentialis ­nebitan, sporedan, slucajan, koji nema veze sa sustinornstvari), tj. nenamerno (slucejno) izazivanjem ekoloska iiibioloske katastrofe, kao rezultat gresaka u tehnologija­rna, u upravljanju postojecirn ilili prirodnim fenomenima,a koje, sa druge strane, mogu znacalno uticati na zivo­tnu sredinu, npr.: Cernobiljski akcident (26. april 1986.)[8-10], izlivanjem teskih metala i cijanida iz akumulaci­onih jezera rudnika srebra i zlata u blizini mesta BajaMare i rudnika obojenih metala u Baja Borsi u Rumuniji,kojom je kontaminirana Tisa (iz ovih jezera je februara imarta 2000. krenuo talas otpadnih voda dug oko 70 kmnossci 20.000 t mulja u kome je bilo prisutno u velikimkoncentracijama jedinjenja olova, cinka, bakra, gvozda i

M. RAJKOVIC: ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM

kadmijuma), havarija na nuklearnoj elektrani "Ostrvo trimilja" [11] i, na zalost, mnogi drugi1

).

Savremena ratna dejstva, ratna tehnika i metoderatovanja sami po sebi narusavaju zivotnu sredinu sto jebio povod da vojni tsoretlcari i stratezi, naucni radnici idrzavne institucije promene prethodne doktrine, te pri­hvataju i priznaju koncepciju i taktiku vodenja "ekolo­skog rata". On postaje realnost, novi oblik ispoljavanjamoci i postizanja ciljeva, bez obzira na svu apsurdnost iopasnost ne samo po zrtve agresije, veci 0 po sopstve­ne snage i po covscanstvo i biosferu u celini. Generalnaskupstina UON je na svojoj 28. sednici, 3. jula 1974.,usvojila konvenciju (dokument 675/74), kojom se zabra­njuje koriscenie msterolosklh, geofizickih i bilo kojih dru­gih metoda i tehnoloskih sredstava kojima se utica nazlvotnu sredinu, ukljucujuei vreme i klimu u vojne i drugesvrhe, koje nisu u skladu sa odriavanjem medunarodnebezbednosti, Ijudskim potrebama i zdravlju, i dalje, dase zabranjuje koriscenje, pod bilo kojim uslovima, ste­tnih sredstava koja mogu uticati na zlvotnu sredinu i kli­mu. Zabranjeno je istraZivanje i pripremanje ovihsredstava i metoda za ratnu upotrebu.

U zabranjene aktivnosti i metode ratovanja, kojeuqrozavaju zivotnu sredinu, ubrajaju se:

- narusavanie jedinstvenog sastava Iitosfere;- paljenje rastinja i druga dejstva kojima se narusa-

va ekologija biljaka i zivotinia:

- izmena sastava reka, jezera, rnocvara i drugihvodnih objekata;

- dejstvo na povrsinu veda, koja uticu na narusa­vanje termickoq i gasnog sastava hidrosfere i atmosfere;

- naruSavanje elemenata energetskog i vodo­bilansa;

- unosenje hemijskih supstanci u oblake radi izazi­vanja kisa, izmena elemenata vremena, klime, hidrolo­skog rszirna i elektricnih procesa u atmosferi, i dr.

ZIVOTNA SREDINA JUGOSLAVIJE NAKON NATOBOMBARDOVANJA

Tokom 78 dana NATO bombardovanja SR Jugo­slavije izvrsano je 27.000 (po nekim podacima i 35.000)poletanja vise od 1.000 aviona i 200 heIikoptera tokomkojih je potroseno 367 miliona litarakerozina, cime je uvazduh izbaceno blizu milion i 250.000 litara C02 [12].Ekoloska katastrofa mogla bi se proglasiti vee prema sa­mom broju poletanja, bez ijedne ispaljene rakete. Premanekim procenama u ovom periodu je na SR Jugoslaviju

1)Zakonska regulativa ne definise tacno razliku izmedu akciden­ta i incidenta, vee se samo pominje udes: "udes je iznenadni inekontrolisani dogadaj iii niz dogadaja nastao nekontrolisanimoslobadanjem, izlivanjem iii rastvaranjem opasnih materija prinjihovoj proizvodnji, upotrebi, prevozu, skladletenju, prometu,odlaganju iii dugotrajnom akumuliranju, odn. lepustanjem gene­ticki modifikovanih organizama u zivotnu sredinu" [4J iii "udes jevanredni dogadaj iii niz dogadaja nastalih usJed nekontrolisanihoslobadanja, izllvanja i rasturanja opasnih materija u proizvodnji,upotrebi, prevozu, skladistenju i cuvanju koji prouzrokuju stetestanovnlstvu i zivotnoj sredini" [3J.

Hem. ind. 55 (7-8) 295-308 (2001)

ispaljeno 15.000granata sa 22.000 t (po nekim podacima i70.000t) eksploziva, 150 kontejnera sa kasetnim bomba­ma, kao i termovizuelne i grafitne bombe cija je upotre­ba zabranjena medunarodnim konvencijama.

Projektilima je pogodeno vise od 100 industrijskihpostrojenja. Zbog bombardovanja rafinerije u NovomSadu ispuSteno je u kolinu 73.569 t, a iz rafineriji u Pan­cevu 61.800 t nafte i naftnih derivata. Prilikom bombar­dovanja gradske toplane u Beogradu ispuSteno je 1.650 tmazuta i 1.410 t sirovog benzina. Bombardovanjem tran­sformatorskih stanica oslobodeno je oko 1,1 t piralen­skog ulja, kao i 5---6 t otpada sa piralenom, iz azotare uPancsvu izliveno je 200 t amonijaka, iz postrojenja HIP­a petrohemije u Pancsvu je isteklo 8 t zive ... itd.

NATO bombardovanjem prekrSeno je ekoloskomedunarodno pravo, prekrSene su gotovo sve deklara­cije i konvencije iz oblasti zastits zivotne sredine. Posvom karakteru i obimu, bio je to u svetu do tada neza­belezen primer ekoloskoq rata: ne samo da su unistava­ne flora i fauna Jugoslavije (uglavnom Srbije), vee suuqrozeni siri regioni Balkana i Evrope, a neke posledicemogu se smatrati i globanim, jer mogu uticati na prome­nu klime i dalje stanjivanje ozonskog ornotaca, sto semoglo videti po enormno visokim temperaturama veesledecs 2000. godine.

Jugoslavija je bila izlozana u fragmentima ekolo­skorn genocidu - ekocidu, odn. unistavanju zivotns sre­dine i uqrozavanju zdravlja Ijudi u sirim razmerama i saduqorocnirn posledicama. Na ovim prastorima voden jehemijski, a u nekim elementima i radioloski rat, jer je ko­riscsna i municija sa osiromaSenim uranijumom.

Ratna dejstva realizovana su prakticno po celoj te­ritoriji Srbije. Ratnim dejstvima bile su izlozens i teritorijezasticenlh prirodnih dobara, pa cak i nacionalnih parke-

.va. Procenjuje se da je dejstvima NATO avijacije biloizlozeno ukupno oko 1.000 lokaliteta. U 60% slucajevato su bili civilni ciljevi, koji se nalaze u gusto naseljenimpodrucjirna. Vscina bombardovanih industrijskih postro­jenja ucrtana je u tzv. Mapu hazarda - crne tacks, jer supod najvecim ekolosklrn rizikom: Pancevo, Baric, NoviSad, Bor, Lucani, KruSevac i dr. (16 od ukupno 80) [13].

Ekocid je ostvaren i globalnim zagadenjem vazdu­ha. Poremacsn je bilans gasova atmosfere. Zagadenesu i vode i vodotokovi velikim kollcinama stetnih i opa­snih materija, kao i njihova priobalja sa podzemnim vo­dama kao izvorima vodosnabdevanja za vise milionastanovnika. To su reke Dunav, Sava, Velika Morava, Ta­mis, Timok, Lepenica ... Zernljiste je bilo izlozsno ratnimdejstvima - mehanickirn, hemijskim, radioaktivnim, sto,pored trenutnog uqlnuca velikog broja organizama, rno­ze dovesti do teratogenih, kancerogenih i mutagenihefekata. Ugrozavanje zivotns sredine uticalo je direktno iindirektno na zdravlje stanovnika, posebno najuqrozeni­jih kategorija, dece, starijih osoba i hronicnih bolesnika.

Sve katastrofe, velike iii male, prirodne iii one zakoje odgovornost snosi covek - osteeuju zivotnu sredinui zdravlje Ijudi, ali nigde u Evropi nisu ostavile takve po-

297

M. RAJKOVIC: ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM

Stika 1. Biodiverzitet u ratnim us/ovimaFigure 1. Biodiversity under war conditions

sled ice kao na Balkanu odn. na prostoru bivse SFRJ uposlednjoj deeeniji drugog milenijuma.

Najvece stete zabelezene su na Fruskoj gori i Ko­paoniku. U vreme bombardovanja od strane NATO-a,Fruska gora predstavljala je jedno od najintenzivnijebombardovanog podrucja (slika 1).

Podrucje Naeionalnog parka bombardovano je ra­zllcitlrn, uglavnom veoma razornim projektilima, eiji jebroj veoma tesko utvrditi s obzirom na ucestalost bom­bardovanja. Predpostavlja se da je na Frusku goru bacs­no oko 400 projektila i 2 kontejnera kasetnih bombi.Pojedini lokaliteti bombardovani su vise puta. Ukupno jeregistrovano 103 kratera, dubokih izmedu 7 i 12, a sire­kih i do 60 m.

Direktno kraterima izrovano je 12,29 ha sumskogzemliista. Glavna podrucja bombardovanja bila su ucentral nom, lstocnorn i zapadnom delu Frusks gore.Ukupnim ratnim dejstvima zahvaceno je sedam lokalite­ta: Iriski venae, Paragovo, Kraljeve stopiee, Dubocas,Ravne i Biglav [14-17]. Ostecenja u eko-sistemu dele sena direktna i indirektna. Direktne stete naiuocljlvi]e su nazemljistu i sumama, a najeesce su unlstavane ocuvane istabilne hrastovo-grabove i bukove surne sa lipom, sta­rosti od 93 do 117 godina [17]. Na mestima eksplozijaunisten je kompletan zlvl svet (flora, fauna, fungija), sum­sko drvece, zbunje i prizemni sloj zeljaste vegetaeije jeizlomljen i iscupan zajedno sa korenom, a ceo prostoroko svakog kratera je zatrpan debelim slojem zernllista,nabaeanog usled siline detonacije.

OSIROMASENI URANIJUM

Oslrornaseni uranijum (eng!. Depleted Uranium,skracena oznaka OU) je nus-proizvod odn. radioaktivni

298

Hem.Ind.55 (7-8) 295-308 (2001)

otpadni materijal2) nuklearnog gorivog eiklusa koji nasta­je u proeesu izdvajanja izotopa 235U iz prirodnog urani­juma. Tom prilikom njegova koneentracija se smanjujesa 0,7 na 0,2-0,3% [18]. Tako dobijen osirornaseni 238Uvise nije ekonomski isplativ i ima status radioaktivnog ot­pada [19]3). Osiromaseni uranijum je smesa izotopa ura­nijuma: 238U (99,80%), 235U (0,20%), 234U (0,001%),23~h, 234Pa i 231 Th (u tragovima). Ima vreme poluraspa­da od 4,49.109 godina i za oko 30-40% je manje ra­

dioaktivan nego prirodni uranijum. Njegova specificnaaktivnost je 14,8 kBq/g, pa se klasifikuje kao nisko ra­dioaktivni materija!. Gama zracenje oslrornasenoq urani­juma je nisko - 48 keV. Koneentraeija 234U je veomaniska, saglasno njegovoj maloj atomskoj masi [20].

Naziv za oslrornasenl uranijum je stvar definicije.Ree je 0 onome sto zaostane posle hemijske separacijeiz sirovog uranijuma kada se ukloni izotop 235U, koji sekoristi kao oboqaceno gorivo.

Stika 2. Osiromaseni uranijum je radioaktivan i toksicen otpad:kontejneri sa ositomesenim uranijumomFigure 2. Depleted uranium is a highly toxic and low radioactivewaste: containers with depleted uranium

Oslromassni uranijum koji se od strane od US De­partment of Defense (000) koristi za izradu municije igrojektila sadrfi 0,2% izotopa 235U i 0,0003% izotopa

36U [21]. Penetrator (eng!. penetrator) (udarna igla) na­pravljen je od legure koja se sastoji od osiromasenoquranijuma (99,25%) i titana (0,75%). Osirornasenl urani­jum se koristi za izradu munieije zbog sledecih karakte­ristika:

- najtezi je metal (gustine 19,05 g/em3, sto je 70%vise od olova (11,35 g/em\

- kinetlcka energija metka sa oslrornasenirn urani­jumom ne dovodi do eksplozije. Njegovi fragmenti prola­ze kroz cvrstu metu, a plamen se javlja zahvaljuju6isvojstvu pirofornosti uranijuma i ekstremno visokoj tem­peraturi koja se oslobada pri udaru [22];

- pojacano je udarno dejstvo, tako da municija imaveliku probojnu moe i kalibrom 30 mm rnoza da probijeeelik debljine 6-9 em, a poboljsava se i balisticka puta­nja projektila.

2)Otpadne materije su otpaci u cvrstom, tecnorn i gasovitomsta­nju kao proizvod Ijudskeaktivnosti u proizvodnim i drugim dela­tnostima, prometu i upotrebi materijalnih dobara [3].

3)lspitivanja lzvrsena sa OU pokazala su da nijedna pouzdanatehnologija ne moze znacajno da promeni hemijsku i radijacij­sku toksicnost OU. Zbog toga je postalo nuzno da se razradealternativne mogu6nosti za odlaganjeovog otpada.

M. RAJKOVIC: ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM

Slika 3. Izgled metka sa OU i penetratora (udarne igle)Figure 3. Schematic view of a DU round and penetrator

Tabela 1. Osnovni podaci 0 municiji sa jezgrom od osi­romesenoq uranijumaTable 1. Basic information about depleted uranium ammuni­tion

I MasaPocetnaKalibar Tip osiromasenoq brzina zrna(mm) uranijuma(m/sek)(u g)

20 MK149 70

25 XM919 85

25 PGU-20 148

304 PGU-14/BAPI 298 1067

105 M735A1 2200 1501

105 M774 3364 1508

105 M833 3668 1508

105 XM900E1 10000 1505

120 M827 3100 1650

120 M829(E1,E2) 4000 1690

120 M829A1 4900 1690

120 M829A2 4900 1690

155 M86 POM i ADAM 0,1(submunicija)

Boldirana je rnurucqa koja je koriscena pri NATO bombar­dovanju 1999. godine

Osnovni podaci sa jezgrom od osiromasenoq ura­nijuma razlicitog kalibra dati su u tabeli 1.

Municija sa osiromasenlm uranijumom usia je kaoosnovno naoruzanje NATO alijanse, tako da je na taj na­cin osirornaseni uranijum dospeo u sve delove sveta ukojima SAD ima uticaj: od Zapadne Evrope do Tajvanana Dalekom Istoku, i od 1995. godine na prostore bivseSFRJ.

OSIROMASENI URANIJUM U JUGOSLAVIJI

Na osnovu raspolozlvih podataka (nacienih ostata­ka municije sa osiromasenirn uranijumom (slika 6), osl­rornaseni uranijum je dospeo na teritoriju Jugoslavije(slike 4 i 5) municijom kalibra 30 mm koju je ispaljivao vi­secevni avionski top GAU-8/A (Avenger) i PGU-14N8

4)Prema USAammunition Catalogue (SATORY, Paris, 1985, Vo­lume 1) prolzvodac ove municije je AEROJET OrdonanceCo.USAi proizvedeno je preko50 milionaovih metaka.

Hem. indo 55 (7-8) 295-308 (2001)

(API- Armor Piercing Incendiary) aviona A-10 (slika 7),koji rnoze da ispali 4.200 metaka u minuti.

Prema raspolozlvim podacima, koriscena je samoova municija u kojoj se nalazi 298 9 osirornasenoq ura­nijuma, a prema podacima Pentagona sa 100 letackihmisija A-10 "Tanderbolt" aviona ispaljeno je oko 31.000metaka samo na Kosovu i Metohiji i 3.000 - 5.000 meta­ka na jugu Srbije i na poluostrvu l.ustica, rt Arza kodHerceg Novog u Crnoj Gori. To znaci da je po zvanicnlrnpodacima na Jugoslaviju dospelo oko 10 t osiromase­nog uranijuma. Sa druge strane, prema procenama Voj­ske Jugoslavije ispaljeno je oko 50.000 metaka sa oko15-20 t osirornasenoq uranijuma [23].

Postoji opravdana sumnja da je osiromaseni urani­jum koriscen i u krstarscim raketama kojima su gacianesve lokacije u Srbiji. Procenjuje se da se u proseku ko­risti oko 20 kg oslromasenoq uranijuma po jednoj krsta­reco] raketi. Na Jugoslaviju (uglavnom Srbiju) ispaljenoje oko 400 krstarecih raketa tipa "tomahavk" i 130 raketatipa AGM za koje se rnoze sumnjati, ali se ne rnoze sa si­gurnoseu i potvrditi, da su sadrZale osiromasenl urani­jum. Prema proracunu, po ovom osnovu, U zivotnusredinu Srbije moglo bi se deponovati 8 t osirornasenoquranijuma. Vecina krstareCih raketa imala je konvenci­onalno punjenje, a nije dokazano ni u jed nom slucaju daje doslo do upotrebe krastareclh raketa punjenih osiro­rnasenim uranijumom [13].

Slika 4. Mapa bombardovanja ciljeva u JugoslavijiFigure 4. A map of NATO bombing targets in Yugoslavia

299

M. RAJKOVIC: ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM

~,/ff/

Slika 5. Mapa mesta na Kosovu na kojima je koriscene: municijasa OUFigure 5.The areas of the Province of Kosovo where depleteduranium ammunition was used

Slika 6. Ostaci projektila sa osiromesenim uranijumom kalibra 30mmprikupljenim u rejonu dejstvaFigure 6. Fragments of used depleted uranium ammunition cali­ber 30 mmcollected in the attacked areas

PONASANJE METKA SA OSIROMASENIMURANIJUMOM NAKON ISPALJIVANJA

Posle ispaljivanja (slika 8), projektil sa oslrornase­nim uranijumom se pali i oko 10% njegove mase sagoripri letu, aluminijumska kosuljica se otvori nakon oko 100m (za municiju sa au veceq kalibra) (slika 9), a zatim se

300

Hem. indo 55 (7-8) 295-308 (2001)

Slika 7. Avion A-1 0 tbradavicasta svinja'~ na zemlji i u letuFigure 7. A-10 Thunderbolt /I aircraft on the ground and in flight

Slika 8. Ispaljivanje municije punjene sa OU iz tenka i vojnickognaoruianjaFigure 8. Fired DU round from a tank and a sidearm

penetrator krsce brzinom koja zavisi od kalibra i vrstemetka (Tabela 1).

Prilikom udara u metu, 18-70% tela penetratora sezapali i oksiduje u plamenu mutno erne [24, 25], ernkas­to-zlatne iii ernkasto-zelene boje [26].

Klneticka energija penetratora ne dovodi do ek­splozije 5

) , vee pri udaru (naroclto sa cellkorn), zahvalju-

5)Do eksplozije rnoze doci sekundarno, ne zbog eksplozije met­ka sa osirornasenlrn uranijumom, vee, usled oslobadanja toplotepri udaru, paljenja eksploziva ako se nalazi u meti (npr. tenku ko­ji je prvenstveno meta ove municije).

M.RAJKOVIC: ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM

Slika 9. Kretanje metka napunjenog sa OU ve6eg kalibra nakonispaljivanjaFigure 9. A barrage of DU rounds after firing

juci relativno niskoj temperaturi topljenja uranijuma i pi­rofornosti, ceona povrsina penetratora se pali i oslobadase ekstremno velika energija koja prouzrokuje povsca­nje temperature na aka 800cC [21, 22]. Zbog svoje izu­zetno velike gustine, penetrator lako prodire cak i krozcelik debljine 6-9 cm sa karakterlsticnom malam, okru­glom ulaznom rupom.

Iz svega lzlozenoq maze se zakljuciti da se osiro­maseni uranijum talozl (deponuje) po povrsinl zemlje uobliku parclca sagorelog metka, finih cestica prasine« 5 urn) iii sagorevanjem prelazi u okside uranijuma.

Zbog toga sto je uranijum termohemijski nestabi­lan, primarno nastaje nestehiometrijski U(VI) oksid obli­ka U02+x (gde je O<x<O,04), dok pri daljoj oksidacijidolazi do obrazovanja smsse oksida U(IV) i U(VI) [27].Od nastalih oksida uranijuma U02 nije rastvoran u vodi aU03 je rastvoran i gradi uranil jon, uoi+ [24,28,29].Pod oksidacionim uslovima, uranijum se u obliku uraniljona u rastvornom obliku maze kretati kroz zivotnu sredi­nu i taka dospeti u sve zive organizme. Pod reakcionimuslovima, najvise uranijuma je u cvrstom stanju (gradese kerarnlcki oksidi) iii u nerastvornom obliku.

Osnovna opasnost za zivotnu sredinu potice adnastalih aerosola. U pocetno] fazi dominantno je njihovaprisustvo u vazduhu, a kasnije u zernljistu i u vodi.

Kretanje projektila sa osiromasenlm uranijumomnakon udara u cvrstu metu ukazuje, a sto je utvrdeno,na osnovu merenja radioaktivnosti na mestima gde supronadeni ostaci metaka sa OU, na rnoqucnost kontami­nacije zlvotne sredine putem:

Hem. Ind.55 (7-8) 295-308 (2001)

Dubinske kontaminacije - Penetracije neostecenih(nesagorelih) projektila sa au u zemlju

U neposrednoj okolini pogodenog mesta kontami­nacija je najveca. Neostecene metke sa osiromasenimuranijumom koji su usli u zemlju (do dubine 20-30 ern),a nisu se zapalili, neophodno je pronaci i izvaditi, a za­tim prebaciti na sigurno mesto (kontejner za RAO). Po­nasanje penetratora sa oslromasenim uranijumomproucavali su Erikson i saradnici [30], koji su utvrdili dapenetratori ad osirornasenoq uranijuma uglavnom koro­diraju u hidratisani U(VI) oksid, veoma rastvoran u vodi.Utvrdeno je da zemljiste, ukoliko je kiselo, maze uticatina smanjivanje koncentracije jona uranijuma, verovatnoreakcijom adsorpcije. Autori su takode proucavali kapa­citet adsorpcije razlicitih tipova zernljista i utvrdili su dazemljista sa visokim sadrzajern karbonata imaju najmanjiadsorpcioni kapacitet, verovatno sto grade veoma ras­tvaran uranil-karbonat, npr. U02C03, [U02(C03)2] iii[U02(C03)2]. Pod aerobnim uslovima, gvozde mazeigrati kljucnu ulogu u kontrolisanju kretanja uranijumakroz zernliiste. Uranijum maze kompleksirati gvozde kojese nalazi u mnogobrojnim solima u zemljistu. Takode,uranijum adsorbuje huminske kiseline prisutne u zemlji­stu. Kompleksiranje sa organskim jedinjenjima utice nasmanjivanje brzine migracije uranijuma kroz zemljistecak za nekoliko reda vellcine, taka da uranijum postajeznacaino nepokretan.

Iz tih razloga, neophodno je ukloniti sve neoste­cene metke (penetratore sa OU) dok su jos vidljivi trago­vi rupa ad ulaska u zemlju, radi sprecavanja daljekontaminacije zemljista. Po gradenju uranil jona i ulaskau podzemne vade, osirornaseni uranijum, preko lancaishrane dobija nepoznati dalji tok i nernoqucnost proce­ne njegovog konacnoq zaustavljanja. Njegovu putanjukretanja neposredni akteri primene OU - veterani ratovau kojima je upotrebljena municija sa oslrornasenirn ura­nijumom nazvali su stepenice smrti (eng!. highway of de­ath) [31].

Prisustvo uranijuma u zemljistu 6), kao i njegovo

koncentrisanje veoma je opasno zbog kontakta sa pod­zemnim vodama, kao i zbog konsekventnog uticaja nazivi svet koji se nalazi u neposrednom okruzenju 7

) , sto jeshematski prikazano na slici 10.

Migracija uranijuma kroz zemlju, vodu, vazduh i bi­oloski lanac ishrane predmet je stalnih lstrazlvania. Veesama cinjenica da je sadrzs] uranijuma u zemljistu visi

6)Uranijum pripadagrupi teskih metala, koji je u niskim koncen­tracijama neophodan za normalan rastbiljaka i zivotlnja, ali je privisokim koncentracijama toksican. Toksikologija uranijuma sas­toji se od dva toksikinetska mehanizma: prvi je neradijacioni, di­rektno hernijsko-toksicni (koji karakterise teske metala kao stosu: Pb, Hg, Cd i Bi), dok je drugi, jonizacioni, usledo--zracenja,sto karakterise i ostale prirodnei vestacke radionuklide razllcitlhemisija.

7)"Uranium released into drinking water or incorporated in foodand human tissue will eventually plague the world as radiumand its otherdesintegration products", Rosalie Bertell, No Imme­diateDanger, 1985, p. 31.

301

M. RAJKOVIC: ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM Hem. indo 55 (7-8) 295-308 (2001)

oticanjepcdzemne vode [uranijum. arsenik.

Slika 11. Povrede nanete metkom sa ostromesetnm uranijumomFigure 11. Wounds caused by DU rounds

cine 2-2,5 mSv/h, dok od y-zracenja su zanemarljive, re­da vsliclne 20-25 IJ.Sv/h.

Povrede izazvane ce-zraceojern su zanemarljive, jerspoljasnji slo] koze i epiderm je dovoljna zastita. Proce­na je da bi povrede usled !3-zracenja mogle da se mani­festuju posle 80 hili realno 400-500 h.

Uticaj zracenja na covekov organizam

Pri zracenlu jedan dec energije se apsorbuje.Primljena energija naziva se doza zracenla, Jedinica zaapsorbovanu dozu lzrazava se u J/kg i naziva se grej(znak Gy, Gy = J/kg), nazvana po jed nom od pionira ra­diobiologije, britanskom fizlcaru i radijacionom biologu

8)U toku primene OU, pocela je istovremeno i njegova prerada,cirne je dobijensinterovani uranijum, koji je jos pogubniji, postogradi kerarnicku molekulsku resetku, hemijski nereaktivnu, takoda je nemogu6e lzvrsiti njegovu dekontaminaciju.

Povrsinske kontaminacije: nastanak aerosola saoksidima uranijuma

Prilikom udara penetratora sa osiromasenirn urani­jumom u cvrstu metu i nastanka plamena, oksidi uraniju­ma grade aerosole koji se sastoje od cesticamikroskopske velicine koje se ne vide golim okom i obi­cnlrn mikroskopom, ali se mogu detektovati metodamaradiometrije. Jednostavno, penetrator se pretvara u pra­slnu, Po nekim podacima iz literature, 50 - 96% cesticau vazduhu su precnika manjeg od 10 IJ.m (uglavnom oko5 IJ.m), a 17 - 48% ovih cestica je rastvorno u vodi. Svecestice koje nastaju pri udaru u metu potencijalno surespiratorne [25]. Zbog toga sto su veoma sitne, cesticerespiratornog aerosola osirornasenoq uranijuma se po­dizu u vazduh, gde mogu da ostanu satima [24]. Njihovdalji put je potpuno neizvestan, zavisi od ruze vetrova(po nekim autorima, ove cestice se mogu preneti i naudaljenost od 80 km), vrste padavina, kada zajedno saatmosferskim talozima padaju na tlo, itd.

Najvecl dec uranijuma (> 95%) koji ude u covekovorganizam se ne apsorbuje, iii se eliminise putem fece­sa. Od ukupnog uranijuma apsorbovanog u krvi oko67% se izbaci preko bubrega i urina tokom 24 h. Oko0,2 do 2% uranijuma hrani i vodi apsorbuje se prekogastrointersticijalnog trakta. Osirornaseni uranijum ima ihemijsku i radlolosku toksicnost, a dva najuqrozenijamesta njegovog napada su bubrezi i pluca.

Praslna oslrornasenoq uranijuma vrlo lako i najve­rovatnije dospeva u pluca i organizam, dobija hemijskistabilan oblik i vise se ne mozs odstraniti (postaje tzv."hot" cestica - "vruca" cestica). Tada pocinje da se ispo­Ijava najopasnije dejstvo (osiromasenoq) uranijuma: a­zracenje, Kolicina zracenja jedne "vruce" cestice ovogmaterijala u Ijudskim plucirna jednaka je jednocasovnornizlaganju pri rendgenskom snimanju pluca. Nju je nemo­guee ukloniti, tako da se pluca i organizam postepenoozracuiu, sto vremenom rnoze prouzrokovati i veca oste­eenjaS) .

praiina[radijum, arsen ->

6.. ""\. \~'--:-- ,-

\_ Opasno.t oduticaja;

gama-:zrarenje

6 ••6•••

• f

ostob adanje redona

Tackaste kontaminacije: kontakt sa ostacimasagorelih projektila

od uobicajenih vrednosti (prirodni fon) na nekom lokali­tetu ukazuje na kontaminaciju zernljista.

U slucaju da ostaci sagorelih projektila (penetrato­ri) sa osirornasenirn uranijumom ostanu na povrsinl zem­Ije (slika 6), moze doci do tackaste kontaminacije,neposredno oko mesta gde je projektil pao. Iz navede­nih razloga, svi dellci penetratora moraju se pazlllvo po­kupiti, vodeci racuna da operator ima potpunu zastitnuodecu, i prebaciti na sigurno mesto. U suprotnom, usledvremenskih prilika i kontakta sa vlagom iz vazduha ilili izzemlje, moze doci do vee navedenih procesa migracijeuranijuma.

Povrede pri kontaktu sa ostacima sagorelih projek­tila (slika 11) poticu od spoljasnjeq !3-zracenja, reda veli-

Slika 10. Uranijum (prirodni iii osiromeseni) u kontaktu sa zem­ljistemFigure 10. Uranium (natural or depleted) in contact with soil

302

M. RAJKOVIC: ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM Hem. indo 55 (7-8) 295-308 (2001)

RE.PLIKACIJA

Pregled jedinjenja koja ulaze u sastav nukleinskihkiselina prikazan je na slici 13.

Slika 12. Prenos genetskih informacija i sinteza proteinaFigure 12. Transmission of genetic information and synthesis ofproteins

HO-CH, OH

~OH H

dezoksiriboza

pentoze

HO-CH, OH

~OH OH

D-riboza

H20, katalizator

Pod uticajem ce-zracenja, reper mehanizmi najlosi­je rade u slucaju ostecenia celije, DNK nosi genetskuporuku, pa, ukoliko se osteti celija DNK koja se reprodu­kuje, iz nje moze nastati mutant koji prouzrokuje mali­gna oboljenja. Na osnovu pracenja zdravstvenog stanjastanovnistva koje je bilo izlozeno dejstvu osirornasenoquranijuma (u Iraku i Bosni), ustanovljeno je povecanjespontanih pobacaja kod trudnica, rodenje dece sa uro­denim defektima, slucaieva pojave leukemije jos u ra­nom detinjstvu i ostalih vrsta kancerogenih oboljenja.

se "deponovane" genetske informacije, a koje se preno­se sintezom proteina. Nukleinske kiseline odn. posebanredosled njenih monomernih jedinica odreduju kakvi ceproteini biti sintetizovani i kako ce se mnogobrojni pro­cesi u celiji odigrati od iskazivanja genetske informacijedo sinteze bioloski aktivnih proteina. U ove proceseukljuceni su mnoge, veoma slozene i dobro regulisanehemijske reakcije u zlvorn organizmu.

Redosled odvijanja ovih procesa prikazan je naslici 12.

Nukleinske leiseline (polirneri nukleotida)

LH20, katalizator

Nukleotidi (monomeme jedinice nukleinskih leiselina)

*

IPOSTlRANSLACIONE

TRANSKRIPCUA TRANSLACliA MODIFIKACIJEJ bi@j)i b~ I>

TRODlJ\IIENZIONALNASTRUKTIJRA PROTElNA

oII

HO-P-OHI

OH

fosfoma kiselina

heterociklieni amini

NH, 0 0 0 N)l~> HN~CH3 HN) N:j[NoJ--~ loJ--~ I

I ')oJ--

NI

H,NhN, ~N HH

adenin timin uracil guanin citozin

Doza (Gy) Promene na organizmu

0-0,25 nema promena

0,25 -0,50 moquce su promene krvi

I 0.5-1 promene krvi i radne sposobnosti

1-2 gubitak radne sposobnosti

2-4 moquc je fatalni ishod

4-6 50% fatalni ishod (LDso)

6 100% fatalni ishod (LD100)

Tabela 2. Uticaj zmcenie na covekov organizamTable 2. The influence of radiation on the human organism

L.H.Greju (Louis Harold Gray). Apsorbovana doza od 1Gy predstavlja energiju od 1 J koja je apsorbovana u 1kg materijala iii tkiva. Veza nove jedinice Gy i stare radje: 1 Gy = 100 rad.

Promene na organizmu u funkciji primenjene dozezracenja date su u Tabeli 2.

Osnovni oblik stetnoq dejstva zracenja je jonizaci­ja. Dve trecine organizma cine voda i ugljenik pa se, dej­stvom zracenja, voda razlaze na jone vodonika ihidroksilnu grupu koji direktno, iii preko niza hemijskihreakcija obrazuju produkte visoke hemijske aktivnosti:hidroksil- i peroksid-radikal. Ovi radikali reaguju sa mo­lekulima tkiva, stvaraju kiseline i unistavaju tkivo.

Bioloski efekti jonizuiuceq zracenia zavise od uku­pnedoze i vremena delovanja zracer[a, vrste zracenja,velicine ozracene povrsine i individualnih karakteristikaorganizma iii dela organizma koji se izlaie zracenju, Ka­da je rec 0 zlvo] materiji (bioloski efekti), pored apsorbo­vane doze i vrste energije, zracan]e ima znacajnu ulogu.Jedna ista doza, npr. od 1 Gy, lzazvace razficite prome­ne u zavisnosti od vrste zracenja, Tako, deponujuci istukolicinu energije (dozu), ce-zracenje vise razara zlvo tki­vo od ~- iii y-zracenja.

a «-zracenlu se manje govori zbog toga sto je uveCini slucajeva u zivotu - bezopasno: domet mu je sve­ga nekoliko mm, a zaustavlja ga obican list hartije. Me­dutim, kada se nade u organizmu, nastaje razornodelovanje na celiju, sto izaziva mutagene, onkogene islicne promene. Razlog je taj sto efikasno utice na ato­me i molekule sredine, tako da je kolicina ostecenja ve­ca. Za o.-zracenje kollcina ostecenja zive materije je 20puta veca od kolicine ostecenja koju proizvodi ista doza~- iii y-zracenja9

).

Snazno (biolosko) u-zracenje deluje razorno naDNK (u-zracen]e iznosi 4,2 miliona eV, dok je samo 6 do10 eV dovoljno da razbije molekul DNK u covekovom or­ganizmu). Genetske informacije nalaze se u nukleinskimkiselinama. To su vazni (kljucnt) molekuli zlvota u kojima

9)Upravo i termin osirornaseni koji asocira (iii jednostavnozeli dase asocira) na bezopasnoje zasnovan na cinjenici da je opasnoy-- i j3-zracenje veoma niskog intenziteta, a za c-zracen]e, za ko­je se apostrofira da je veeslabog intenziteta, se ne uzimau obzirnjegovorazornobiolosko dejstvo.

Slika 13. Hemijska jedinjenja koja ulaze u sastav nukleinskihkiselinaFigure 13. Chemical compounds which form part of nucleic acids

303

M. RAJKOVIC: ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM Hem. indo 55 (7-8) 295-308 (2001)

a) b) c)

Slika 14. Da Ii su onl kriv! za svoje stanje?a) deiormisene jaja (Vojvodina); b) tele rodeno sa tri noge (Kosovo); c) dete sa urodenim deformitetom (lrak)Figure 14. Are they to blame for their situation?a) deformity of eggs (Vojvodina); b) a calf born with three legs (Kosovo); c) a child born with a congenital defect (Iraq)

Genetske posledice izazvane upotrebom municijesa osiromaSenim uranijumom (ali sigurno i multipliciraneprisustvom drugih hemijskih agenasa) prikazane su naslici 14.

Nerespiratorne cestice osirornasenoq uranijuma seodmah taloza na zemlju i ulaze u reakciju sa rastvorimazernljista, Medutim, prolaskom coveka iii nekog vozila,ponovo se dizu u vazduh. Procena je da, u najidealnijemslucaju, kada je atmosfera bez vetra. kise iii snega, 1 m2

zemliista sadrzi 1 9 izotopa 238U. Iz tih razloga mora sevrsiti dekontaminacija citavoq podrucja po kame je dej­stvovano, kao i svih vozila koja sa tog pcdrucja odlaze.

Potencijal za migraciju uranijuma zavisi ad hemij­skog sastava lokalnog zemljista i vade, a takode i ad ok­sidacionih proizvoda osiromaSenog uranijuma.Mobilnost rastvorenih uranijumovih proizvoda zavisi od~h. vrednosti pH i ad prisustva kornpleksirajucih agena­sa u lokalnim podzemnim vodama. Uranijum(Vl) je mo­bilniji ad U(IV) jer lakse gradi rastvorne komplekse sakornpleksirajucirn ligandima koji se nalaze u vodi. Zakarbonate i fosfate je nadeno da su veoma vaZni za aveprocese. Transport rastvornog uranijuma maze biti tako­de ubrzan razblaZivanjem, jer smanjuje koncentracijuuranijuma u podzemnim i povrSinskim vodama. Ove re­akcije ukljucuju reakcije jonske izmene i specificnu ad­sorpciju uranijuma sa organs kim supstancama,mineralima u glini. i Fe(III) i oksihidroksida koji su uobi­cajeno prisutni u zernljistu.

Rastvorni U(VI) postoji u rastvoru kao uranil jon(uol+) i gradi komplekse sa OH-, col-, F, P043

- ,

sol- i organskim Iigandima. Fluorid jon kompleksirauranil jon pri vrednosti pH manjoj ad 4,0 i gradi stabilnekomplekse sa fosfatima izmedu vrednosti pH 4,0 i 7,5.Pri visirn vrednostima pH, rastvorni uranijum je prisutandominantno kao kompleks uranil-karbonat.

UNEP/UNCHS Balkans Task Force (BTF) vrsl sle­decu teorijsku procenu za inhalaciju osiromaSenog ura­nijuma tokom koriscenja municije sa osiromaSenimuranijumom [32].

304

• trenutna inhalacija prasine osirornasenoq urani­juma nakon udara u cvrstu metu sa maksimalnim uno­som ad 100 mg osiromaSenog uranijuma, neposredno ublizini mete i odmah posle pogotka, "koja maze dovestido akutne hemijske tokslcnosti i do ukupne efektivne ra­dijacione doze nastale inhalacijom osiromasenoq urani­juma od najmanje 10 mSv";

• inhalacija resuspendovanog osirornasencq ura­nijuma, peste se prema podacima aka 6 J-lg osirornase­nag uranijuma nalazi u 1 mg praSine u neposrednojokolini mete i u oblasti oko mete povrSine ad 1.000 m2

.

U zavisnosti ad koncentracije u vazduhu, ova pretpos­tavka odgovara koncentraciji osirornasenoq uranijuma uvazduhu od 0,3 J-lg/m3 (u vazduhu "normalne" gustine)do 30 J-lg/m3 (u veoma "gustom"). Pri kontinualnom izla­ganju, ova vrednost odgovara efektivnoj dozi pri inhala­ciji ad 0,3 do 30 mSv/god;

• ingestija (konzumiranje) povrca (iii uopstsno hra­ne biljnog porekla) kontaminiranog sa prasinorn od OSI­

romasenoq uranijuma do koje dolazi pri koriscenjulisnatih delova biljaka koje su na povrSini kontaminiranesa praSinom od osirornasencq uranijuma, a koje rastu uoblasti oko mesta udara metka sa osirornasenirn uraniju­mom, za vreme prve nedelje posle udara: "Udar metkasa osirornasenim uranijumom tokom prve nedelje konta­minira oblast sa 100 mg osirornasenoq uranijuma. Ovakolicina je veoma bitna sa aspekta hemijskog rizika. Re­zultuiuca radijaciona doza je reda veliCine 0,1 mSv" [32].

Opasnost ad konzumiranja biljaka potice od togasto su biljke bioindikatori koji imaju svojstvo da sakuplja­ju (apsorbuju) stetne materije, pa samim tim i radionukli­de. Na naSim prostorima, biljke su jos uvek zadrzalsizvesnu koncentraciju 137Cs, zaostalog nakon Cernobilj­skog akcidenta (poluvreme raspada 30,2 godine) [10],pogotovu u visokoplaninskim predelima (gde je zabele­zana nedozvoljena visoka koncentracija 137Cs u lislcarki,vrganju, mahovini i lisajevima).

Od biljaka, svojstvo usvajanja uranijuma iz zemlji­sta smanjuje se po sledecam redosledu:

M. RAJKOVIC: ZWOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM Hem. Ind. 55 (7-8) 295-308 (2001)

Slika 15. Zivotne sredina i oslromeseni uranijum: Cernobif na bo­jistu? [35,36]

a) pre delovanja municije sa OU (nosenje sub-mikronskih gasmaski); b) nakon delovanja municije sa OU (nosenje zastitneopreme)Figure 15. The environment and depleted uranium: battefieldChernobyl? [35, 36]a) before depleted uranium bombing (wearing a sub-micron gasmask); b) after depleted uranium bombing (wearing protectiveclothing)

salata> krompir > spanac > pasulj >

> suncokret > kukuruz > kupus > luk

Ispitivanja uticaja uranijuma na prinos kukuruza[33] pokazala su da je fitotokslcno dejstvo uranijumalzrazeriije kroz smanjenje klijanja semena kukuruza, inhi­biciju rasta biljaka i smanjenje prezivljavanja sa poveca­njem sadrzaja uranijuma. Hemo i radlotoksicno dejstvouranijuma u koncentracijama do 100 ppm u zernljistu is­poljava se samo kroz smanjenje rasta biljaka, prema sle­decem nizu:

smanjenje kl" . procenat.. bill k > IJanJe semena > v'I' .visme I ja a prezrv javarua

Akumulacija uranijuma bila je veca u korenovomsistemu, sto je u direktnoj vezi sa vrstom zernljista, jer jeu kiseloj sredini veca mobilnost uranijuma, cime se po­vecava njegova dostupnost biljkama. Sadrza] uranijumau biljci pokazuje Iinearnu zavisnost u funkciji od njego­vog sadrzeja u zernljistu. Daleko manje povecanje urani­juma u nadzemnom delu u odnosu na koren ukazuje naprlblizavanje 'fizioloskom pragu" usvajanja uranijumanadzemnim delovima.

Smatra se da ce se na terenu kontaminiranom saosiromasenirn uranijumom kolicina uranijuma u zrnupsenice povecavati u periodu od eetiri godine poslebombardovanja (1999.). To znacl da bi, u slucaju da seutvrdi kontaminacija, koncentracija au pocela da sesmanjuje tek od 2003. Sa kukuruzom i sojom situacija jepovoljnija, jer se kollcina uranijuma povecava samo ubiljci, ali ne i u zrnu. Kada je ree 0 suncokretu, prelimi­narna ispitivanja pokazala su da rnoze da se upotrebikao dekontaminator odn. "cistac" kontaminiranog zemlji­sta [34].

• ingestija kontaminirane podzemne vode kao po­sledica reakcije zernfjlsta i podzemnih voda, sto dovodido migracije uranijuma u zernljistu. Ova reakcija ukljucu-

a) b)

je talozenje sekundarnih minerala uranijuma, jonskuizmenu uranijuma u glini i specificnu jonsku adsorpcijuuranijuma na povrslni minerala. Svi ovi tipovi reakcijaprenosa mase mogu dovesti do smanjivanja koncentra­cije uranijuma u podzemnoj vodi migracijom kroz zem­Ijiste.

Pri koriscenju podzemnih voda kontaminiranih saoslromasenim uranijumom u oblasti gde se nalazila me­ta, BTF daje sledecu procenu: "Koncentracija osiroma­senoq uranijuma u podzemnim vodama rnoze iznositi 1mg/dm3

. Pri ovoj koncentraciji uranijuma, ne zapaza sehemijski tokslcni efekat. Sadasnla radijaciona doza pro­uzrokovana koriscenjern kontaminiranih voda iznosi 1mSv" [32].

POSTUPCI PRILIKOM UTVRf>IVANJAKONTAMINACIJE ZEMLJISTA OSIROMASENIMURANIJUMOM

ad mesta udara u metu preko vazduha, vode izemlje, a koristeci bioloski lanac ishrane, osirornasenirnuranijumom potencijalno su uqrozene biljne i zivotinjskevrste i konacno - covek,

U sluceju kontaminacije zivotne sredine osirorna­senim uranijumom, neophodno je izvrsiti slsdece korakeu zastiti zlvota Ijudi [37]:

• utvrditi da je doslo do kontaminacije zivotnesredine;

• definisati kontaminiranu oblast;• obeleziti kontaminiranu oblast, cvrstom, stabil­

nom ogradom, betonskim stubovima, zlcom I jasnirnznacima - zastavicama, tablama sa znakom za radioak­tivnost;

• utvrditi dozvoljenu kontaminaciju terena i datipreporuke za dalje postupke, i

• sanirati posledice kontaminiranih zemljista10).

Utvrdivanje dejstva sa municijom sa oslrornasenirnuranijumom i priblizne lokacije vrss odqovaraiuce vojnesluzbe, dok preciznije mesto dejstvovanja i eventual noutvrdivanje granica kontaminacije spada u standardnezadatke roda ABHO. Strucnjaci ovog roda, uz saradnjucivilnih struktura, a pomocu odqovarajucih instrumenatatreba da lzvrse potrebna merenja i formiraju stanicu zakontrolu dalje situacije.

Zadatak osoblja u ovoj situaciji je da obelezi konta­minirano zernljlste "konz", da obezbedi primenu zastitnihsredstava za Ijude koji ulaze na "konz' i da obavlja svapotrebna merenja u cilju kontrole kontaminacije povrsi­ne, kontaminacije u vazduhu i kontaminacije osoblja(npr. ispitivanje urina kod Ijudi koji su se nalazili u blizinidejstava do 72 h po kontaminaciji).

Da bi se ustanovile efektivne doze, potrebno jeodrediti unete kollcine osiromasenoq uranijuma u telo

10)1 u ovom slucaju jedini odgovor koji je dobijen od Ministarstvaodbrane SAD-a na pitanje 0 dekontaminaciji podrueja po kojimaje dejstvovano municijom sa osiromasenlrn uranijumom glasi:"They're not cleaning it up - the Department of Defense decidedit was too expensive" (Daniel Fahey, a former Naval officer whois now the research director at the National Gulf War ResourceCenter (NGWRC).

305

M. RAJKOVIC: ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM

coveka i eventualno spoljaSnje ozracenje, aVO se rnozeuciniti samo na osnovu merenja koncentracije uranijumana terenu, u vazduhu, vodi, hrani iii u telu covska, za stapostoji vise specificnih metoda. Neophodno je, pre sve­ga, formirati baze podataka 0 mestima delovanja, upo­trebljenoj kollcini municije, povrSinskoj kontaminacijiterena, ljudirna koji su bili u blizini delovanja municije,njihovom medicinskom tretiranju, radioaktivnosti u bilj­nom i zivotiniskorn svetu, a ove podatke treba pratiti ianalizirati vise godina kako bi se eventualno uocili stetniefekti.

Pre preuzimanja bilo kakvih mera za trajnu sanaci­ju kontaminiranog terena, potrebno je formirati strucnuekipu sa zadatkom da razmotri sve aspekte ovog pro­blema (tehnicki, ekonomski, kadrovski). Cilj ekipe je dadefinise interventne nivoe za datu situaciju. Ovi nivoi nemogu se unapred propisivati. ani su podlozni izmenamau skladu sa rezultatima stalnog pracenja radioaktivnostiu okolini mesta udesa i u skladu sa ekonomskim, politic­kim, pa i vojnim faktorima.

"Zakon 0 osnovama zaStite zlvotne sredine" SR Ju­goslavije [4] u Delu VI. koji tretira odgovornost za zaga­divanje zivotne sredine (clan 36. i 37.) u potpunostiregulise obaveze zaqadivaca zivotne sredine: "Pravnoodn. fizicko lice koje prouzrokuje prekoqranicno zagadi­vanje zivotne sredine dufno je da odmah preduzme me­re za otklanjanje zagadenja i sprecavanja daljegnegativnog delovanja na zivotnu sredinu ... Pravno odn.tizicko lice koje prouzrokuje prekoqranicno zagadenjezlvotne sredine duzno je da snosi sve troskove sanacije iMete nastale tim zagadenjem, kao i troskove u vezi sapreduzimanjem mera za uklanjanje opasnosti od zaga­denja, u skladu sa zakonom".

Na zalost, ovo sve vazi u mirnodopskom periodu.Kada je rat u pitanju, pitanje je sta je tu vaZnost zakona asta jednostavno moe pojedinacnih ucesnika takvog su­koba. Svaki novi rat je novo iznenadenje, ali i "deja vu"kada je u pitanju opravdanost brutalnosti i sistematskounistavanie zlvotne sredine.

KAKVE SE POUKE MOGU IZVESTI NA OSNOVUEFEKATA KORISCENJA MUNICIJE SAOSIROMASENIM URANIJUMOM [38,39]

1. Municija sa osiromaSenim uranijumom, prilikomudara u metu, kontaminira oblast izuzetno finom ra­dioaktivnom i toksicnorn praSinom osiromaSenoguranijuma.

2. Neophodno je predvideti efikasnu zastitu vojnikai njihovog izlaganja osiromaSenom uranijumu za vremebitke (iii obuke) [40, 41].

3. Civilno stanovnistvo je obicno nedovoljno upo­zoreno 0 posledicama koriscenja municije sa osiroma­senim uranijumom u vojnim operacijama, eak i kadosirornaseni uranijum kontaminira njihovu hranu iii izvori­sta vode.

4. Oruzjs i municija izradeno od osiromaSenoguranijuma proqlasena je, pre pocetka rata u Zalivu, za

306

Hem. indo55 (7-8) 295-308 (2001)

konvencionalno, pa je prodaja na svetskom trzistu pos­tala dozvoljena (sa stanovista zakona). Pocatkorn 90-tihgodina XX veka, Senat SAD-a usvojio je preporuke damunicija sa au rnozs da se koristi u "sukobima ograni­cenog dometa". Iz tih razloga ovo oruz]s postaje sve ra­znovrsnije i verovatno cs se upotrebiti i u svim buducirnkonfliktima.

5. Dekontaminacija povrSina kontaminiranih sa osi­romassnim uranijumom (bilo od strane pobednika iii po­bedenih) zahteva velika finansijska sredstva sto pred­stavlja realnu opasnost za dalju kontaminaciju zivotnesredine.

ZAKLJUCAK

Stanje zlvotne sredine, po raznim svojim aspekti­ma, na mnogim podrucjlrna je takvo da je neophodno, sobzirom na evidentno stanje u periodu posle bombardo­vanja, prvenstveno preduzeti mere na popravljanju togstanja, a tek potom razrnisljati 0 zastiti popravljenog sta­nja i unapredenju zivotns sredine.

Da bi se doslo do pouzdanog podatka 0 stanju zi­votne sredine, kao osnove za planiranje i preduzimanjemera na popravljanju tog stanja, neophodno je prvo loci­rati podrucja sa izrazitim poremecajern ekoloske ravno­teze, istraZiti aspekte i uzroke porernecaja i idealizovaticlnioce eko-sistema koji su pogodeni i uqrozeni utvrde­nim porernecajirna. U okviru postupka utvrdivanja stanjazivotns sredine neophodno je prostorno locirati odn.utvrditi pcdruc]a koja su kontaminirana iii uqrozena kon­taminacijom, kao i aspekte kontaminacije i uqrozavanjezivotne sredine: kontaminacija voda (podzemnih, pov­rslnskih), vazduha, zernljista (preko voda iii neposre­dno), ugrozavanje biljnog (suma posebno) i zivotiniskoqsveta (narocito u zasticernm prirodnim dobrima) i drugeaspekte, a iznad svega Ijudska stanlsta,

Upotreba municije sa osiromaSenim uranijumom jei u suprotnosti sa medunarodnim zakonima. Veliki bro]medunarodnih konvencija zabranjuje proizvodnju i upo­trebu oruzja i oruda koje sadrzi radioaktivne supstance,kao npr.:

• Convention on Physical Protection of NuclearMaterials iz 1970. god.;

• The Treaty on the Prohibition of Nuclear WeaponsTest iz 1963. god., i dr.

ana se, do poslednje decenije XX veka, ipak, za­branjivala samo indirektno. Zenevskom konvencijom ko­ja se odnosi na problem zagadenja zivotns sredine,medutim, Ujedinjene nacije (OUN) na dobrom su putuda municiju sa osiromaSenim uranijumom "uvedu" u spi­sak zabranjenih, kao sto je to vee ucinjsno sa hemijskimi bioloskim oruzjsm, kao i nagaznim minama. Municijasa osiromaSenim uranijumom je rezolucijom Potkomisijeza prevenciju diskriminacije i zastitu manjina Komisije zaIjudska prava OUN, svrstana na listu oruz]a za masovnounistenje sa duqorocnirn efektima. OsiromaSeni urani­jum, kojim je ova municija punjena, ostavljen po terenupredstavlja opasnost po zivotnu sredinu.

M. RAJKOVIC: ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM

Odlukom Politickoq komiteta NATO, 0 navodnomodsustvu razloga za zabranu upotrebe municije sa osiro­rnasenim uranijumom, direktno je prekrsen dogovor do­net na svetskom nivou. Objasnjenje da se radi 0

materijalu koji ne uqrozava zdravlje nije tacno, jer osiro­rnaseni uranijum jeste Stetan, jeste radioaktivan. Jednoje filozofija Meaunarodnog drustva za zastitu od zracs­nja (eng!. International Radiation Protection Association- IRPA), gde se 0 ovom radioaktivnom materijalu obra­auju nova saznanja, statistike, epidernioloske studije idr., a drugo je stav, priznat na svetskom nivou, da je sva­ka upotreba zracenja koja donosi korist strogo zabranje­na i ni pod kojim uslovima ne mozs biti odobrena.

L1TERATURA

[1] l. Vukovic i sar., "Pravo na zdravu zivotnu sredinu i posle­dice izazvane bombardovanjem SRJ od NATO-a", nau­cno-istrafivacki projekat, Vinca, Beograd, 1999.

[2] S. Pavlovic, R. Pavlovic. S. Markovic i I. Plecas, "Prelimi­narna procena nivoa radioaktivne kontaminacije zivotnesredine oslrornasenim uranijumom nakon NATO agresijena SRJ", XX simpozijum jugoslovenskog drustva za zastituod zracenja, Tara, 3-5. novembar 1999.god., Sekcija 2.:Radioekologija, Zbornik radova, S. 45-49.

[3] Sluzbani glasnik Republike Srbije, godina XLVII - broj 66,Beograd, 6.novembar 1991.god., "Zakon 0 zastiti zivotnesredine", s. 2730 - 2743.

[4] Sluzbeni list Savezne Republike Jugoslavije, Godina VII,Broj 24., Beograd, petak 15.maj 1998.god., "Zakon 0

osnovama zastite zivotne sredine", S. 11-14[5] P. lorz, "Sve 0 zivotnoj sredini", BIGZ, Beograd, 1979.

[6] M. Gavrilovic, "Neophodnost jasnog razqranicenja znace­nja i upotrebe term ina: okolina, zivotna sredina i zastita naradu", II simpozijum "Hemija i zastita zivotne sredine",VBanja. 1994, VIII-2, Zbornik radova, S. 627-628.

[7] D. Vejnovic, "Uqrozavan]e Republike Srpske", Ecologica, 4(1997), Beograd - Banja Luka, Posebno izdanje; Zbornikreferata naucno-strucnoq savetovanja "Ekoloske posledi­ce rata u zivotnoj sredini", Teslic, 1997, s. 240-244.

[8] Dreicher et all., "Consequences of the Chernobyl accidentfor the natural and human environments", InternationalConference One Decade After Chernobyl, Vienna, April,1996.

[9] IAEA, "Summary Report on the Post-Accident Review Me­eting on the Chernobyl Accident", Safety Series No.75-IN­SAG-1, Vienna. 1986.

[10] G. Pantelic, R. Brnovic, I.P etrovlc i Lj. Mijatovic, "Radioaktiv­nost u Srbiji nak~n akcidenta u Cernobilju", Zbornik rado­va savetovanja "Cernobilj 10 godina posle", Budva, 1996,s.57-61.

[11] J.G. Kemeny (Charman), "Report of President's Commissi­on on the Accident at Three Mile Island", Pergamon Press,New York, October, 1979.

[12] M.B. Rajkovic, "Uticaj NATO bombardovanja na stratosfer­ski i troposferski ozon i zivotnu sredinu u Jugoslaviji",Hem. Ind. (Beograd), 54(2) (2000) S. 64-79.

[13] M.B. Hajkovlc, "Osiromaseni uranijum" (monografija), Voj­na knjiga, Beograd, 2001.

[14] D. Dlnlc i sar., "Uticaj ratnih razaranja u 1999. god. nasumsks eko-sisteme u nacionalnom parku Fruska gora",Zastita prirode (Beograd), 51 (1) (1999), s. 41-54.

[15] Grupa autora, "Posledice NATO bombardovanja na zivo­tnu sredinu SR Jugoslavije", Savezno ministarstvo za ra­zvoj, nauku i zivotnu sredinu, Beograd, 2000.

[16] Lj. Ristanovic, D. Basic i D. Trninic, "Degradacija Nacional­nog parka Fruska gora od strane rudnika nemetala", Me-

Hem. indo55 (7-8) 295-308 (2001)

dunarodna konferencija Otpadne vode, komunalni otpad iopasan otpad, Kopaonik, 23.-26. maj 2000.god., Zbornikradova, S. 277-281 .

[17] M. Histanovlc, D. Basic, P. Sekulic i I. Marinlc, "Uticaj NATObombardovanja na eko-sisteme i zemljiste u nacionalnomparku Fruska gora", Medunarodna konferencija Otpadnevode i komunalni cvrsti otpad, Subotica, 22.-25. maj 2001.god., Zbornik radova, s. 251-255.

[18] E.B. Blasch, G. Stuckenbroeker and RLusky, "The Use ofUranium as a Shielding Material", Nuclear Engineeringand Design, North-Holland Publishing Company, 13(1970) pp. 146-182.

[19] M.B.Rajkovic, "Oslrornasenl uranijum - I. Uranijum, ra­dioaktivnost i zakonska regulativa", Hem .lnd.(Beograd),55(4) (2001), S. 167-182.

[20] K.Z.Morgan, "Hazards of Low-Level Radiataion", Yearbookof Science and the Future, Supplement of the Encyclope­dia Britannica, 1980.

[21] [AEPI 1995] Health and Environmental Consequences ofDepleted Uranium Use in the U.S.Army: Technical Report.Army Environmental Policy Institute, Atlanta, Georgia, 1995.

[22] Kinetic Energy penetrator Environmental and Health Con­siderations (Abridged); Science Applications InternationalCorporation (SAIC); July, 1990; Vol. 2, 2-4.

[23] R.Bertell, 'War in Kosovo - Use of Depleted Uranium",March 31, 1999. http://news.flora.org./flora.mai-not/10957

[24] B. Rostker, "Environmental Exposure Report: DepletedUranium in the Gulf", Department of Defense, July 1998.

[25] "Summation of ARDEC Test Data Pertaining to the Oxidati­on of Depleted Uranium During Battefield Conditions", USArmy Armament Research, Developmnet and EngineeringCenter (ARDEC), March, 1991.

[26] "Depleted Uranium Training Support Packets: TIer I - Ge­neral Awareness", US Army Chemical School, October1995.

[27] M.H. Ebingen, E.H. Essington, E.S. Gladney, B.D. New­man and C.L. Reynolds, "LongTerm Fate of Depleted Ura­nium at Aberdeen and Yuma Proving Grounds, Phase I:Geochemical Transport and Modeling, LA-1179Q-MS",Los Alamos National Laboratory, June 1990.

[28] H. Harley, E.C. Foulkers, L.H. Hilborne, A. Hudson andC.R Anthony, "A Review of the Scientific Literature As ItPertains to Gulf War Illnesses: Vol. 7, Depleted Uranium,MR-1 018/7-oSD", RAND, 1999.

[29] "Public Health Assesment: US Army Materials TechnologyLaboratory Watertown, Middlesex Country Massachusetts,MA 0213820939", Department of Health and Human Servi­ces, Agency for Toxic Substances and Disease Registry(AT SDR), February, 1997.

[30] RL.Erikson et al., "A review of the environmental behaviorof uranium derived from depleted uranium alloy penetra­tors", Pacific Northwest Laboratory, Richland, Washington,PNL-7213, 1990.

[31] B. Mesler, ''The Nation - The Pentagon's Radioactive Bul­let" http://www.thenation.com/issue/961021/1021mesl.htm

[32] [BTF 1999] UNEP/UNCHS Balkans Task Force (BTF): Thepotential effects on human health and the environment ari­sing from the possible use of depleted uranium during the1999 Kosovo conflict. A preliminary assessment. p.76, Ge­neva, October 1999.

[33] M. Stojanovic, D. Potpara, D. lies, Lj. Tesrnanovi« i S. ZiI­dzovic, "Rizofiltracija elemenata i kontaminiranih zemljistauranom biljkama kukuruza", Medunarodna konferencijaOtpadne vode, komunalni otpad i opasan otpad, Kopa­onik, 23.-26. maj 2000. god., Zbornik radova, s. 525-530.

[34] M.R Sarlc i sar., nepublikovani podaci, 2000.

[35] N. Dokovska, "A New Chernobyl in the Balkans", fromSkopje, Macedonia, ENS - Environment News Service,

307

M. RAJKOVIC: ZIVOTNA SREDINA I OSIROMASENI URANIJUM

Lycos. 13 April 1999. http://ens.lycos.com/ens/aprI99/

1999L-D4-13-D1.html

[36] Coghill Research Laboratories, "The Question of depleteduranium (DU) bombing: battefield Chernobyl?"http:/www.cogreslab.demon.co.ukIWEBDU.htm

[37] M. Orllc, M. Baras, B. Durdlc, R. Zagorac, M. Mitrovie i D.

Ristic, "Radloloeka kontaminacija zivotne sredine u ratnimuslovima", Ecologica. 4 (1997) s. 81-84.

[38] Depleted Uranium Weapons: Lessons from the 1991 GulfWar. "DEPLETED URANIUM. A Post-War Disaster For En-

SUMMARY

THE ENVIRONMENT AND DEPLETED URANIUM

Hem. indo55 (7-8) 295-308 (2001)

vironment And Health - Part 2 -, Laka Foundation, May1999 http :/www.antenna.nl/(wise/uranium/dhap992.htmI

[39] N. Cohen, "Depleted uranium: deadly weapon, deadly le­gacy", The Guardian, May 9.1999.

[40] Operation Desert Storm, "Army Not Adequately Preparedto Deal with Depleted Uranium Contamination". GAO/NSI­AS-93-90; General Accounting Office (GAO). January1993.

[41] DIANE Publishing Company, "Operation Desert Storm:Army Not Adequately Prepared to Deal with Depleted Ura­nium (DU) Contamination" http://www.bu.com

(Professional paper)

Milos B. RajkovicInstitute of Food Technology and Biochemistry, Faculty of Agruculture, University of Belgrade,11081 Belgrade-Zemun, Nemanjina 6, PO. Box 127, Serbia, Yugoslavia

The right to a healthy environment and other ecological rights are, at the sa­me time, human and economic-social rights. Many things can endanger natu­re, and consequently man. So ecological problems are: social, economic,politic and cultural ones.Ecological consciousness and freedom mean, also, the particular rights of ci­tizens and the main one is the right to a healthy natural environment. Contraryto other rights, ecological ones are determined by way of negative definition­by bans. It obliges society to provide reasons for the accomplishment, as wellas everyones duty for earth, water and sea exploitation (it must be withoutendangering the environment). Ecological consciousness and freedom areconditions for man to act free in nature, contributing to health, security andhumanity.The usage of depleted uranium munitions was only indirectly forbidden (bythe General convention which is against environmental pollution) up to itsmass application in the last decade of the XX century (Iraq, Bosnia, Yugosla­via). The United Nations are on their way of adding depleted uranium to thelist of forbidden weapons, as has been already done with chemical and biolo­gical weapons and land mines. During 1996. and 1997, munitions with deple­ted uranium were put on the list of weapons for mass destruction with longlasting effects, by a Resolution of the United Nations. Radioactive material,with which the weapon is fried, dispersed on the ground continues to causeharm even when the war actions are finished and there is no excuse for its ap­plication even when it is said to be a low radioactive material.By decision of the NATO Political Committee about the "lack" reasons for aban of the use of the munitions, the worldwide consensus on this subject hasbeen directly violated. The explanation that the material is harmless for healthis wrong; depleted uranium is dangerous, it is radioactive. The InternationalRadiation Protection Association - IRPA, inclUding materials, statistics, epide­miological studies, concludes that every use of radiation should be strictly for­bidden and must be avoided under all circumstances.Depleted uranium is called an invisible threat and the consequences of conta­mination, either incidental or accidental, like accidents of civilian planes withcounterweights of depleted uranium, the disaster of the disaster. For these re­asons its other name Silver Bullet (for the extremely strong fire balls Which areformed after the projectile strikes a solid target) has been pushed into the ba­ckground. On the other hand DU "can not" distinguish civilians from soldiers,conquerors from the conquered, children from soldiers, children of their chil­dren .... and for that its name has been changed to the Deadly Bullet. An invisi­ble threat which continues to cause unexplained illness in people who havebeen in contact with it, deformities of newly borne babies and genetic handi­caps for future generations, simply - a total overkill.Are these enough to ban its usage or do we need something more?

308

Key words: Depleted Uranium •Environment • Low radioactivewaste • Silver bullet. Deadly Bul­let. Invisible threat. Unexplainedillness.Kljucne reel: OsiromaSeni uranijum• Zivotna sredina • Radioaktivni ot­pad niskog intenziteta • Srebrnirnetak » Smrtonosni metak • Nevi­dljivi neprijatelj • "Nepoznate"bolesti e