MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE

MREŽA ZA PODRŠKU RURALNOM RAZVOJU REGIONALNI RURALNI CENTAR KRAGUJEVAC

PODRUČNI CENTAR LAPOVO

AUTOR: SRĐAN GOLUBOVIĆ

S A D R Ž A J :

str.Poglavlje 1: Opis metodologije................................................................................................... 1 Terminološko objašnjenje PLA................................................................................................ 1 Predmet PLA metode................................................................................................................ 3 Sredstva PLA metode................................................................................................................ 3 Karakteristike PRA................................................................................................................... 4 Sredstva za situacionu liniju ili PRA sredstva.......................................................................... 5 Predstavljanje situacije u selu............................................................................................. 5 Vremenska linija.................................................................................................................. 5 Kategorizacija prema izvorima prihoda.............................................................................. 6 Mapa resursa....................................................................................................................... 6 Sezonski kalendar................................................................................................................ 6 Kategorizacija prema životnom standardu.......................................................................... 6 Planiranje.................................................................................................................................. 6 Stvaranje opcija za poboljšanje situacije............................................................................. 6Poglavlje 2: Rezultati primene PLA sredstava......................................................................... 7 Predstavljanje situacije u mestu................................................................................................ 7 Vizualizacija........................................................................................................................ 7 Objašnjenje rezultata........................................................................................................... 8 Vremenska linija....................................................................................................................... 9 Vizualizacija........................................................................................................................ 9 Objašnjenje rezultata........................................................................................................... 10 Mapa resursa............................................................................................................................. 13 Vizualizacija........................................................................................................................ 13 Objašnjenje rezultata........................................................................................................... 13 Sezonski kalendar..................................................................................................................... 16 Vizualizacija........................................................................................................................ 16 Objašnjenje rezultata........................................................................................................... 17 Kategorizacija prema izvorima prihoda.................................................................................... 19 Vizualizacija........................................................................................................................ 19 Objašnjenje rezultata........................................................................................................... 19 Kategorizacija prema životnom standardu................................................................................ 20 Vizualizacija........................................................................................................................ 20 Objašnjenje rezultata........................................................................................................... 20 Stvaranje opcija za poboljšanje................................................................................................. 21 Vizualizacija........................................................................................................................ 21 Objašnjenje rezultata........................................................................................................... 22Lična karta Lapova..................................................................................................................... 23Poljoprivredni sistem mesta....................................................................................................... 24 Uvod.......................................................................................................................................... 24 Stočarska proizvodnja............................................................................................................... 25 Govedarstvo......................................................................................................................... 25 Svinjarstvo............................................................................................................................ 26 Ovčarstvo............................................................................................................................. 27 Ratarska proizvodnja................................................................................................................. 27

Povrtarska proizvodnja............................................................................................................. 28 Proizvodnja kabaste stočne hrane............................................................................................. 28 Voćarska proizvodnja............................................................................................................... 28 Vinogradarska proizvodnja....................................................................................................... 28 Poljoprivredna oprema i mehanizacija...................................................................................... 29Ekonomski sistem mesta............................................................................................................. 30 Industrija................................................................................................................................... 30 Turizam………………………………………………………………………………………. 30Socio-kulturni sistem mesta…………………………………………………………………... 30 Stanovništvo i domaćinstva………………………………………………………………….. 30 Infrastruktura…………………………………………………………………………………. 31 Putna i saobraćajna povezanost…………………………………………………………. 31 Vodosnabdevanje i kanalizaciona infrastruktura………………………………………… 32 Elektro i telefonska mreža………………………………………………………………… 32 Obrazovanje………………………………………………………………………………….. 33 Trgovina i uslužne delatnosti………………………………………………………………… 33 Poljoprivredno-savetodavna služba………………………………………………………….. 34 Kulturne manifestacije……………………………………………………………………….. 34 Žene i njihov status…………………………………………………………………………... 34

1

POGLAVLjE 1: Opis metodologije_______________________ Principi PLA su određeni znanjem o tome da zajednica može ući u razvojni proces jedino ukoliko je on iniciran od strane samih članova zajednice tj. iznutra, mobilizacijom mogućnosti zajednice da se samopomogne uz zajedničku (članovi zajednice + PLA pomagači ili treneri) identifikaciju sadašnjeg stanja i razvojnih potencijala. Najvažniji deo identifikacije sadašnjeg stanja jeste svest članova zajednice o tom stanju i način na koji ga oni razumeju. Prema principima PLA upravo je ta svest osnovna za rad na razvoju. Terminološko objašnjenje PLA_____________________________________________ PLA-participijalno učenje i delovanje. PLA je određena preko tri ključna termina:

- participacija-učešće

- učenje

- delovanje Participacija - učešće Podrazumeva da i članovi zajednice i PLA pomagači moraju biti aktivni učesnici u razvojnom procesu, pri čemu treba naglasiti da su članovi zajednice ključni. Njihove tablice vrednosti, ideje za poboljšanje sopstvene situacije, predrasude, nade, strahovi, potencijali i potrebe su osnovna i polazna tačka za ulazak u razvojni proces. Oni snose sve posledice svog delovanja na poboljšanju, bilo one pozitivne ili negativne, tako da je i odgovornost njihova.

Participacija za PLA pomagače znači učestvovanje u zajednici prilagođavanjem svog sistema mišljenja i delovanja sistemu mišljenja i delovanja zajednice. Tek iz ovakve pozicije moguća je podrška u inicijaciji razvojnog procesa i to sredstvima procesa intenzivne diskusije. Proces uvođenja zajednice u razvojni proces u kome participiraju i članovi zajednice i PLA pomagači temelji se na učenju.

Učenje Podrazumeva uvođenje nove »informacije« u svoj sistem mišljenja i delovanja, teorije i prekse, koja se u taj sistem umešta, povezuje mnogostruko sa ostalim delovima celine i čini da nakon toga ta struktura za tu jednu informaciju postane drugačija. Kada postoji namera da se poboljšaju kompleksne situacije, kao što su životni uslovi ljudi, gde ne postoje nikakva očigledna rešenja, od suštinskog je značaja da ljudi koji su pogođeni teškim životnim uslovima idu korak po korak kroz učenje. Ovakvo kretanje uključuje analizu situacije, planiranje i implementaciju i procenu preduzetih mera. Budući da se koraci učenja ponavljaju definisani su kao ciklus učenja. U radu na razvoju treba koristiti ciklus učenja kao ključni princip da se pomogne poljoprivrednicima u poboljšanju poljoprivredne proizvodnje. Koraci ciklusa učenja su svest o situaciji sa svim onim što je određuje od potencijala do problema, razmatranje te situacije iz čega tek mora proizaći odlučivanje u pogledu mera koje treba preduzeti, planiranja njihove primene i aktivnosti, delovanja kao implementacije tih mera. Nakon toga sledi buđenje svesti o situaciji nastaloj u zajednici nakon primene tih mera, za kojom

2

sledi novo razmatranje itd. Ciklus učenja se tako širi oko početne svesti ili početne situacije. Svi koraci u ciklusu učenja moraju se polako prelaziti da bi istovremeno predstavljali uvođenje zajednice u razvojni proces.

Na grafikonu je predstavljena i „prečica do razvoja“ koju PLA metod izbegava. Ona može biti objašnjena na sledeći način. Oni koji žele da pomognu uvođenje zajednice u razvojni proces (nacionalne ili internacionalne organizacije), često smatraju da poljoprivrednici nisu svesni svojih ograničenja, da su bez znanja, da su daleko „iza“ modernog poljoprivrednog razvoja. Ove se organizacije, na taj način, vode isključivo svojom svešću o situaciji, predlažu rešenja ili predlažu i preduzimaju aktivnosti za poljoprivrednike. Poljoprivrednici su tako retko kad uključeni u proces poboljšanja sopstvenih životnih uslova. Ovaj pristup je često praćen najboljim namerama, ali budući da ključne osobe nisu uključene u proces, ne može za posledicu imati uvođenje zajednice u razvojni proces, već parcijalna rešenja nekih problema zajednice koji ubrzo izrastu u nove probleme. Osim toga, to za posledicu ima i održavanje zajednice u stanju zavisnosti od pomoći sa strane. Međutim, cilj primene PLA metode jeste podrška uvođenju zajednice u razvojni proces koji je održiv tako da, kao što je rečeno, taj proces mora biti iniciran od strane članova zajednice. Oni otuda moraju proći sve korake u tom ciklusu zato što sve mere i njihova primena moraju proizaći iz njihove svesti i razmatranja.

Ciklus učenja je ključni element ne samo za poljoprivrednike, kada sprovode mere da bi poboljšali svoju situaciju, već i za formiranje diskusionog procesa između poljoprivrednika i PLA pomagača da bi identifikovali odgovarajuću podršku uvođenju zajednice u razvojni proces.

Na grafikonu podrška je u središtu ciklusa učenja, a to znači da i sami PLA pomagači moraju zajedno sa članovima zajednice prolaziti sve korake ciklusa učenja da bi svoju podršku mogli da usaglase sa sistemom mišljenja poljoprivrednika i promenama koje se zbivaju u tom sistemu u toku kretanja kroz ciklus učenja.

3

Zajedničko učenje poljoprivrednika i PLA pomagača upotpunjuje ciklus učenja i samo je element podrške. Uvažavanje različitih međusobnih znanja kao podjednako važnih je od suštinskog značaja,naročito za strana lica. Drugim rečima strana lica (PLA pomagači) uče da razumeju opažanja,znanja i ideje unutrašnjih kao preduslov da bi se zajednici pomoglo na razuman i ciljno usmeren način. Prema tome, znanje poljoprivrednika i njihovih porodica, njihova opažanja vlastite situacije i njihove ideje za poboljšanje trebalo bi da budu polazna tačka za situacionu analizu. Kao drugi korak, i ukoliko je potrebno, znanje stranih lica o specifičnim aspektima može biti uneto u diskusiju, što omogućava da unutrašnji uče od spoljašnjih.

Delovanje U smislu postizanja konkretnih poboljšanja je osnovna i krajnja karakteristika učenja. Stoga bi diskusioni proces tokom situacione analize i planiranja trebalo da bude usmeren ka konkretnim rezultatima u okviru razumnog vremenskog perioda. Način delovanja i podrška koja mu je potrebna moraju proizaći iz ciklusa učenja i biti rezultat zaključivanja meštana, ali i podržan od strane PLA pomagača, odnosno, organizacije čiji su oni predstavnici. Predmet PLA metode_____________________________________________________ Život poljoprivrednika nije ograničen samo na poljoprivredna pitanja, već je mnogo kompleksniji. Pored pokušaja da se razumeju poljoprivredna gledišta, mi moramo da razumemo i životni sistem poljoprivrednika.

Životni sistem se sastoji od tri glavna sistema:

- ekonomskog sistema

- poljoprivrednog sistema

- socio-kulturnog sistema Svaki od njih se sastoji od manjih pod-sistema. Cilj poljoprivrednika jeste da održava taj sistem u ravnoteži i da u skladu sa tim donosi odluke. Dakle, njegovo odlučivanje obuhvata i zavisi od predstavljenog trougla i vezano je za uravnoteženje odnosa među sistemima. Trenutno životni sistem poljoprivrednika nije u ravnoteži. Pored suočavanja sa problemima u poljoprivredi on je suočen i sa ekonomskim i socijalnim poteškoćama što ga sprečava da poboljša životni standard.

Tek ukoliko poljoprivrednici i mi znamo koji delovi životnog sistema uzrokuju postojeću neravnotežu možemo zajedno doći i do određenih rešenja. Otuda možemo životni sistem farmera nazvati predmetom PLA metode. Sredstva PLA metode_____________________________________________________

PLA metoda primenjena u mestu Lapovu obuhvata dva koraka:

- analizu situacije u selu - planiranje

4

U oba koraka se primenjuju različita sredstva PLA metode (PRA sredstva i sredstva planiranja).

- analiza situacije (situaciona analiza)

- aktivna procena sela

- participatory rural apprisal (pra) Situaciona analiza kao aktivna procena sela je postepeno razvijena tokom 1990 ih. Usmerena je na to da sami poljoprivrednici izlože i analiziraju svoju situaciju sa ciljem da započnu promenu i poboljšanje svojih životnih uslova. Strana lica (PLA treneri) učestvuju kao pomagači koji koriste postignuta saznanja radi podrške daljem usmeravanju zajednice na razvojni proces i analize mera koje treba sprovesti da bi se to poboljšanje postiglo. Rezultati situacione analize, koja se vrši u produktivnoj saradnji između pomagača i članova zajednice, treba da posluže u identifikaciji problema zajednice, sa istovremenom identifikacijom potencijala, njihovih ograničenja, kao i obima i vrste potrebne podrške za prevazilaženje identifikovanih ograničenja. Situaciona analiza je prvi korak u procesu razvoja, zato što članovi zajednice aktivno učestvuju u analizi svoje situacije, na osnovu nje donose prave i pravovremene odluke vezane za poboljšanje trenutne situacije, stičući uvid u širinu konteksta u kome se ona događa. Karakteristike PRA______________________________________________________ Merenje uglova

Budući da je osnovni interes saznanje o što širem okviru trenutne situacije, analiza treba da bude široko strukturisana. To se postiže tzv. merenjem uglova, koje se odnosi na kompoziciju PLA tima, izvor informacija, metode i sredstva PRA. - tim treba da bude sastavljen od osoba različitog pola, godišta, profesionalnog znanja.

- izvor informacija je mišljenje članova zajednice, sekundarni podaci o zajednici, stručne osobe, sopstvena moć zapažanja i iskustvo aktivnog učešća u svakodnevnom životu.

- metode koje se koriste su planiranje, dijagrami, rangiranje, polustrukturisani intervjui

- PRA sredstva: predstavljanje situacije u selu, vremenska linija, rangiranje na osnovu izvora prihoda, mapa resursa, sezonski kalendar i kategorizacija prema životnom standardu

Kontinuirana analiza

Podaci koji se steknu na jednom sastanku sa članovima zajednice odmah se analiziraju i tako pripremaju za naredni sastanak.Na taj način se znanje o situaciji zajednice postepeno nadgrađuje već tokom diskusije sa članovima zajednice.

5

Fleksibilnost i neformalnost metode

Sve metode su polustrukturisane. U skladu sa procesom diskusije se preispituju, prilagođavaju i modifikuju Optimalno neznanje i odgovarajuća nepreciznost

U toku diskusionog procesa primaju se razne informacije. Sticanjem znanja o situaciji stiče se mogućnost razlikovanja potrebnih i nepotrebnih primljenih informacija. PLA treneri primaju informacije sa optimalnim neznanjem i nepreciznošću, ali moraju biti osposobljeni da meru neznanja i nepreciznosti postave sami u saglasnosti sa upoznavanjem situacije, kao uslova i okvira koji određuje informacije. Kritička svest Za sud o informaciji potrebna je kritička svest.Primenjeno u ovom kontekstu to znači da PLA trener treba da uzme u obzir sve uslove koji mogu uticati na objektivnost dobijene informacije neophodne za situacionu analizu. Npr:

- loša berba čini da ljudi svoju situaciju vide negativnije

- bogatiji u zajednici često daju sasvim suprotne informacije od siromašnijih Sredstva za situacionu analizu ili PRA sredstva_______________________________ Nabrojana sredstva se koriste kako bi se sa članovima zajednice što sistematičnije i obuhvatnije analizirala njihova situacija. Svako sredstvo pojedinačno osvetljava različite aspekte životnog sistema zajednice (poljoprivrednog, ekonomskog i socio-kulturnog ). Rezultati primene ovih sredstava, dakle, situaciona analiza, služe kao osnova za stvaranje opcija za poboljšanje i odlučivanje koje mere s tim u vezi treba preduzeti. I primena PRA sredstava, kao i analiza rezultata te primene odvijaju se u diskusionom procesu sa članovima zajednice. Članovi zajednice uz podršku PLA pomagača treba da sve dobijene informacije povežu u celinu koja adekvatno opisuje njihovu situaciju. Predstavljanje situacije u selu______________________________________________ Ovim sredstvom članovi zajednice započinju diskusioni proces čiji je cilj situaciona analiza, kao korak u razvojnom procesu, pre svega identifikacijom potencijala i problema zajednice. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi. Vremenska linija_________________________________________________________ Primena ovog sredstva omogućava razumevanje trenutne situacije sticanjem uvida u prošlost, tj.prošle uspešne i neuspešne pokušaje da se situacija promeni i događaje koji

6

su direktno ili indirektno uzrokovali trenutnu situaciju. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi sastavljenoj od starijih članova zajednice. Kategorizacija prema izvorima prihoda______________________________________ Primenom ovog sredstva stičemo uvid u ekonomski sistem i izvore prihoda članova zajednice, upoznajemo se sa problemima u sticanju prihoda poljoprivrednim delatnostima i saznajemo obim zastupljenosti vanpoljoprivrednih prihoda. Sredstvo se ponavlja u više grupa kako bi se stekao uvid o različitim izvorima prihoda. Mapa resursa____________________________________________________________ Primenom ovog sredstva stičemo uvid u pregled koji članovi zajednice imaju nad svojim potencijalima, pre svega resursima, i mogućnostima njihove eksploatacije radi poboljšanja životnih uslova. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi kojoj se prepušta crtanje mape i obeležavanje resursa na njoj. Sezonski kalendar________________________________________________________ Primenom ovog sredstva stičemo uvid u poljoprivredni sistem zajednice, istovremeno osvetljavajući, kroz razmatranje distribucije prihoda i rashoda, ekonomski sistem. Sredstvo se primenjuje u grupi sastavljenoj od poljoprivredno aktivnih meštana, sa što širim spektrom poljoprivrednih delatnosti u toku godine.

Kategorizacija prema životnom standardu________________________________

Primenom ovog sredstva stičemo uvid u socio-kulturni sistem zajednice. Članovi zajednice koji učestvuju u radu razlikuju domaćinstva prema životnom standardu. Cilj je da se sva domaćinstva obuhvate kategorijama i da se navedu karakteristike različitih kategorija životnog standarda u datoj zajednici onako kako ih poimaju učesnici u radu. Sredstvo se primenjuje u grupi.

Planiranje_______________________________________________________________

Planiranje je sledeći korak nakon završene analiza situacije i jedan od koraka u ciklusu učenja. Najvažnije sredstvo koje se primenjuje u ovom koraku PLA metode jeste stvaranje opcija onoga što može biti učinjeno za poboljšanje situacije . Stvaranje opcija za poboljšanje situacije_____________________________________ Stvaranje opcija se usmerava ka sticanju ideja o onome šta može biti učinjeno da se poboljša situacija, stoga je to proces buđenja ideja. Ovo sredstvo se primenjuje na informacije koje smo stekli primenom PRA sredstava. U ovoj fazi izvodljivost ne bi trebalo da bude uzimana u obzir, zato što i vidljivo lude ideje mogu imati potencijale koji vode ka promeni situacije. Da bi se zadržao jasan pogled,opcije moraju biti konstruisane na osnovu mogućnosti njihovog izvođenja

- od strane samih poljoprivrednika

7

- od strane samih poljoprivrednika i uz pomoć sa strane

- samo uz pomoć sa strane Vremenski aspekt takođe pomaže formiranju procesa buđenja ideja: u svakoj koloni, one koje verovatno mogu biti sprovedene za relativno kratko vreme mogu stajati zajedno, I one za koje treba više vremena za sprovođenje. Prvo od sredstava planiranja je stvaranje opcija. Ono sledi situacionu analizu koja nam daje okvir za stvaranje i analizu opcija za poboljšanje. U toku predstavljanja situacije u selu kao prvog primenjenog PRA sredstva članovi zajednice iznose potencijala i probleme svoje zajednice kao odgovore na pitanja „Šta vam se ne/sviđa u vašem selu?“. Spisak problema u toku situacione analize, odnosno rada sa članovima zajednice, može biti proširen u zavisnosti od aktivnog promišljanja članova zajednice o svojim problemima. Ovo sredstvo omogućava članovima zajednice da među tim problemima razlikuju one koje mogu sami rešiti, za koje im treba i pomoć sa strane i one probleme koji zavise isključivo od pomoći sa strane. Takvo razlikovanje omogućava usredsređivanje na izvodljiva rešenja i mobilizaciju vlastitih potencijala. “Opcije za poboljšanje“ su ti navedeni problemi tretirani kao oni čije bi rešavanje poboljšalo situaciju. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi. POGLAVLJE 2: Rezultati primene PLA sredstava__________ Predstavljanje situacije u mestu____________________________________________ Vizualizacija____________________________________________________________

PROBLEMI POTENCIJALI - Nepostojanje zadruge - Nepostojanje plasmana i otkupa

poljoprivrednih proizvoda - Usitnjenost poljoprivrednih

gazdinstava - Usitnjenost poljoprivrednih

površina - Loše stanje poljskih puteva - Nepovoljna starosna struktura - Nedovoljna primena

agrotehničkih mera - Visoki INPUTI u proizvodnji - Zastarela mehanizacija - Zapušteno poljoprivredno

zemljište - Nije urađena komasacija - "Svaštarenje" u proizvodnji - Nepostojanje prerađivačkih

kapaciteta

- Ljudski resursi - Povoljan položaj mesta - Dobra saobraćajna povezanost

(autoput E75, regionalni put R214, želaznička pruga Beograd-Niš)

- Rečni vodotokovi (Velika Morava, Rača,Lepenica)

- Podzemne i geotermalne vode - Kvalitetno poljoprivredno

zemljište - Relativno kvalitetan rasni sastav

stoke - Pad brojnog stanja stoke - Postojanje velikog broja različitih

udruženja građana

8

Objašnjenje rezultata_____________________________________________________ Sredstvo je primenjeno na grupi od 15 stanovnika mesta, od kojih su svi bili muškarci, prosečne starosti od oko 55 godina, iz prostog razloga što oni čine okosnicu poljoprivrede u našem mestu. Izostanak žena je očekivan, jer su u principu muškarci nosioci poljoprivrednih gazdinstava. Rezultati koji su dobijeni u ovom delu rada sa meštanima, provereni su i uklapaju se u deo koji je dobijen u radu sa grupama. Kao osnovne potencijale poljoprivrednici u Lapovu vide u dobrom geostrateškom položaju mesta, dobrom saobraćajnom infrastrukturom, bogatstvu vodom, kvalitetnom poljoprivrednom zemljištu i relativno zdravom životnom sredinom. Ovi potencijali omogućavaju intenzivnu proizvodnju ratarskih, krmnih, industrijskih i povrtarskih kultura u nizijskom delu mesta, a u brdovitom postoje uslovi za razvoj voćarske i vinogradarske proizvodnje. Najveći deo proizvedene stočne hrane (oko 80%), koristi se za ishranu stoke na sopstvenom gazdinstvu, dok ostatak se koristi za prodaju. Prihodi se u najvećoj meri ostvaruju od prodaje mleka, odnosno prodajom utovljene stoke. Što se tiče stočnog fonda, evidentan je pad brojnog stanja, pre svega zbog nestabilnog tržišta i nestabilne cene. Vredi istaći da u govedarstvu, bez obzira na mali broj, grla su u velikom broju umatičena i odlikuju se dobrim proizvodnim sposobnostima.

Što se tiče ljudskih resursa, u najvećoj meri poljoprivrednom proizvodnjom ljudi se bave kao dodatnom delatnošću. Uglavnom su to ljudi «srednje životne dobi» i stariji, dok se mladi ljudi veoma retko opredeljuju za poljoprivredu. Zahvaljujući železnici, značajan broj meštana zaposlen u ovom preduzeću, vanpoljoprivredne prihode ulaže u poljoprivredu. Interesantno je da i povratnici sa privremenog rada u inostranstvu, u

9

manjoj meri se bave poljoprivrednom proizvodnjom, iz hobija ili nekog samo njima znanog razloga. Velika prednost je što kroz Lapovo prolazi auto-put Beograd-Niš, zatim regionalni put R214, kao i železnička pruga (sa tri železničke stanice). Ovakva putna povezanost omogućava dobru komunikaciju sa velikim potrošačkim centrima. Putna infrastruktura u samom mestu je takođe dobra. Vodovodna, elektro i ptt mreža pokrivaju teritoriju celog mesta, dok kanalizaciona mreža pokriva samo uži centar. Gasifikacija je uveliko sprovedena. Potencijal su i vodeni resursi, pre svega reke Velika Morava u dužini оd 12 Км, Lepenica 5 Км i Rača 7 Км, kao i prisustvo podzemnih voda. I pored ovakvog vodnog bogatstva, navodnjavanje u poljoprivredi se u najvećoj meri ne primenjuje. Interesantno je pomenuti da su vršena istraživanja i urađena je Studija o postojanju geotermalnih voda, koje predstavljaju veliki potencijal za razvoj samog mesta uopšte. U potencijale meštani ubrajaju i postojanje velikog broja udruženja (poljoprivrednika, pčelara, grupa «mladih», KUD, i sl.), jer samo udruživanjem mogu se postići određeni ciljevi i ostvariti rezulatati u svim oblastima. Problem predstavlja i zastarela mehanizacija, kako traktora tako i priključnih mašina. U proseku, mehanizacija je starija od 20 godina. Vremenska linija_________________________________________________________

Vizualizacija____________________________________________________________

- 1395.g. Hlapova Poljana (Lapovo) - 1690.g. Prvi period doseljavanja - 1737.g. Drugi period doseljavanja - 1791.g. Treći period doseljavanja - 1804.g. Četvrti period doseljavanja - 1815.g. Peti period doseljavanja - 1827.g. Sagrađena prva crkva brvnara «Sv. Prep.mati Paraskeva» - 1840.g. Prva škola u Lapovu - 1884.g. Izgrađena železnička stanica I reda - 1896.g. Lapovo proglašeno varošicom - 1899.g. Osnovana svilara - 1899.g. Osnovana prva zemljoradnička zadruga - 1903.g. Uvežen prvi bik simentalske rase - 1912.g. Sagrađena nova crkva - 1919.g. Osnovana žitarska zadruga - 1925.g. Osnovana prva stočarska zadruga - 1925.g. Prva «Lapovska kreditna banka AD» - 1929.g. Puštena u rad mala električna centrala sa mlinom i strugarom - 1944.g. Početak izgradnje vodovoda (ukazom Adolfa Hitlera) - 1945.g. Osnovana opšta zemljoradnička zadruga - 1950.g. Stigao prvi traktor - 1961.g. Lapovo gubi status opštine (postaje MZ pri opštini Batočina) - 1968.g. Izgrađena prva klanica - 1969.g. Osnovan Dom zdravlja Lapovo

10

- 1970.g. Izgrađen Dom kulture - 1970.g Formiran Industrijsko-poljoprivredni kombinat Lapovo - 1972.g. Završena izgradnja auto-puta Beograd-Niš, trasa kroz Lapovo - 1976.g. Puštena u rad Autobuska stanica Lapovo - 1979.g. Izgrađena nova pošta - 1990.g. Puštena u rad farma za tov junadi - 1992.g. Lapovo ponovo dobija status opštine (jedna opština-jedno mesto,bez MZ) - 1993.g. Počela sa radom nezavisna veterinarska stanica - 1995.g. Počinje gasifikacija mesta - 2005.g. Osniva se udruženje poljoprivrednika - 2007.g. Počinje izgradnja sportske hale - 2008.g. Počinje izgradnja savremene deponije otpada

Objašnjenje rezultata_____________________________________________________ Vremenska linija nam omogućava sticanje uvida u prošlost mesta, identifikuje događaje važne za poljoprivredni razvoj mesta i kritične tačke u tom razvoju. Sredstvo je primenjeno u grupi od tri meštanina, koji su bili najstariji od svih prisutnih. Ovo sredstvo obuhvata informacije koje nam osvetljavaju ekonomski, socio-kulturni i poljoprivredni sistem mesta u svim promenama koje su se u tim sistemima dogodile u prošlosti, ukazujući istovremeno i na uzroke sadašnjeg stanja i na uzroke koji su omogućili poljoprivredni razvoj. Lapovo je nesumnjivo naselje srednjevekovnog porekla, jer se još u povelji knjeginje Milice 1395.god. pominje dobro vojvode Mihajla u Hlapovoj Poljani (Lapovo). Hlapova Poljana je verovatno prvi trag u kome se krije današnje ime – Lapovo. Ne zna se tačno kad su najstariji doseljenici-starinci došli na teritiroju Lapova. Kroz istoriju poznato je pet različitih perioda doseljavanja. Intenzivno naseljavanje je bilo u periodu prvog srpskog ustanka. U vreme seče knezova stradao je i lapovski knez Spasoje Ilić. Ličnost koja je bila jedan od organizatora I srpskog ustanka, i Karađorđev čovek od poverenja bio je svakako knez Milosav Lapovac. Lapovo je 1840. godine dobilo osnovnu školu. Školska zgrada je bila pored puta u neposrednoj blizini stare crkve, koju je knez Miloš sagradio 1827. godine. Školska zgrada je bila od slabog materijala, pa je 1864.g. popravljena. Posle prvog svetskog rata Lapovo je imalo osnovnu školu u rangu gimnazije. Pojava železnice je nov podstrek privrednom razvoju Lapova. Ono dobija železničku stanicu I reda 1884. godine, a time i nove privredne funkcije. Naročito jača izvozna trgovina preko lapovske železničke stanice. 17. marta 1896. godine po želji i molbi stanovništva Lapovo je kraljevim Ukazom proglašeno za varošicu. U zahtevu da im se selo proglasi varošicom, stajalo je da je Lapovo «po žiteljstvu i po broju poreskih hlava najveće selo u celoj kraljevini, jer broji 1.270 poreskih glava» i da je «lepa trgovačka tačka». Sredinom 19. veka stočarstvo je bila glavna privredna grana. Krčenjem šuma i stvaranjem oraničnih površina, stvarali su se uslovi za zemljoradnju. Stočarstvo, pre svega govedarstvo je nastavilo sa razvojem i u prvoj polovini prošlog veka, da bi punu ekspanziju doživelo posle drugog svetskog rata. Pristupilo se uvozu kvalitetnih priplodnih grla, pre svega iz Švajcarske. 1952. godine na teritoriji Lapova osniva se punkt za veštačko osemenjavanje goveda. Posleratno osnivanje zadruge, i njeno kasnije

11

presrastanje u kombinat, kao i izgradnja klanice, omogućilo je ekspanziju stočarstva (govedarstva i kasnije svinjarstva). Industrijsko-poljoprivredni kombinat Lapovo je imao sopstveno zemljište za proizvodnju stočne hrane, objekte za tov svinja i goveda,mlin, klanicu, veterinarsku službu, trgovinu, i u kooperaciji sa poljoprivrednicima ostvarivani su veliki rezultati. Lapovo je duže vremena bilo poznato kao značajan proizvođač priplodnog materijala, proizvođač mesa tovom i proizvođač mleka. Zahvaljujući postojanju matične službe, priplodna grla sa teritorije Lapova osvajala su najviša priznanja na sajmovima i izložbama. 1990.godine puštena je u rad farma za tov junadi, kapaciteta 1000 grla, koja je posle nekoliko godina prestala sa radom, usled krize koja je između ostalog pogodila celu našu poljoprivredu. Objekti su desetak godina stajali prazni, da bi ih potom kupila firma «KUČ KOMPANI», modernizovala, opremila i danas farma broji 500 krava simentalske rase, uvežene iz Austrije i Nemačke. Industrijsko-poljoprivredni kombinat Lapovo više praktično ne postoji.

Uporedo sa ekspanzijom poljoprivrede, pristupilo se i mehanizaciji proizvodnje, pre svega nabavkom traktora, priključnih mašina i izgradnjom objekata koji se koriste u svrhu primarne poljoprivredne proizvodnje. Zadnjih dvadesetak godina zbog nedostatka sredstava i zbog neisplativosti poljoprivrede, obnavljanje mehanizacije je zanemarljivo.

12

Što se tiče stočnog fonda, konstantno se na individualnim gazdinstvima beleži pad brojnog stanja, mada ne pada sam kvalitet grla. Postoji par gazdinstava sa konstanim brojem proizvodnih grla (oko 10). U poslednje vreme primetan je napredak u povrtarstvu, pre svega gajenje povrća u zatvorenom, gde se primenjuju relativno savremeni načini proizvodnje. Pri kraju drugog svetskog rata, pristupa se izgradnji vodovoda, koja se nastavlja po oslobođenju, da bi 1970.godine celo mesto imalo kompletan vodovod. Takođe završava se i elektrifikacija mesta. Krajem 60-ih i tokom 70-ih godina prošlog veka, u Lapovu se izgrađuju dom kulture, dom zdravlja, nova pošta, autobuska stanica, završava se izgradnja auto-puta Beograd-Niš, deonica kroz Lapovo. U Lapovu postoji veliki broj različitih udruženja, gde treba istaći Udruženje poljoprivrednih proizvođača «Lapovo», koje nakon propadanja zadruge, jedino ostaje kao servis proizvođačima, da im pomogne koliko može. Lapovo zauzima površinu od 55 Км², od toga na obradivo zemljište otpada oko 40 Км². Čisto poljoprivrednih domaćinstava ima vrlo malo, uglavnom su to mešana domaćinstva, gde određeni broj članova ostvaruje prihode iz radnog odnosa, ili na neki drugi način. Prema poslednjem popisu ukupan broj stanovnika mesta iznosi 8.228.

13

Mapa resursa____________________________________________________________ Vizualizacija____________________________________________________________

Objašnjenje rezultata_____________________________________________________ Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljenoj od 5 mlađih stanovnika mesta. Ovom mapom resursa daje se jasan uvid u prirodne potencijale našeg mesta i kakav odnos odnosno sliku imaju meštani o tome. Prosečna struktura zemljišta je ravničarska, odnosno u jednom delu i brdovita. Zemljište je kultivisano i predstavlja dobar preduslov za poljoprivrednu proizvodnju. U brdovitom delu (leva strana puta R214 tzv. „carigradski drum”, pravac prema Beogradu), jedan deo zemljišta zauzimaju šume, zatim vinogradi i voćnjaci, a ostatak se koristi za ratrsku proizvodnju. U ravničarskom delu mesta zemljište se uglavnom koristi za ratarsku, jednim delom i voćarsku proizvodnju. Oko reke Velike Morave izvesne površine su pod šumskom vegetacijom, karakterističnom za ravničarske reke. Na mapi se vidi da je najveća gustina stanovanja u samom centru mesta, između autoputa i železničke pruge, odnosno između puta R214 i železničke pruge. Takođe vidi se i raspored industrijskih zona, gde je poljoprivredno zemljište promenilo namenu i više se ne koristi u poljoprivredne svrhe, zatim prikazani su škola, crkva, dom zdravlja, opština...

14

Šume se uglavnom koriste za sopstvene potrebe poljoprivrednika, i to za ogrev odnosno rezanu drvnu gradju. I u ravničarskom i u brdskom delu mesta prisutna je divljač (srneća i sitna), tako da se prema utvrđenom kalendaru organizuje lov. Bogatstvo površinskim vodama prikazano je na mapi, gde se praktično vidi da Lepenica, Rača i Velika Morava oivičavaju celu teritoriju mesta.Velika Morava je bogata ribom, ali nema organizovanog izlovljavanja, već je prisutan sportski ribolov. Bez obzira na usitnjenost parcela, u pojasu između autoputa i reke Velike Morave, organizovana je relativno intenzivna poljoprivredna proizvodnja. U brdovitom delu isprepletane su parcele pod šumom, voćnjacima, vinogradima i ratarskim kulturama. Na mapi se takođe vidi zona vodosnabdevanja, odnosno lokacija izvorišta, odakle počinje gradski vodovod. Putna i železnička infrastruktura govore o izuzetno povoljnom geostrateškom položaju mesta i njegovoj povezanosti sa savim važnim centrima u zemlji. Mapa resursa, kao PRA sredstvo i pokazatelj razvojnih potencijala nekog mesta, nameće zaključak o visokim potencijalima Lapova, za nekada znatno intenzivnije razvijene grane poljoprivrede, pre svih stočarstva i zahvaljujući njegovom geografskom položaju, govori o potencijalnom razvoju prerađivačke industrije.

15

16

Sezonski kalendar_______________________________________________________ Vizualizacija____________________________________________________________

SEZONSKI KALENDAR

JA

NU

AR

FE

BR

UA

R

M

AR

T

A

PRIL

M

AJ

JU

N

JU

L

AVG

UST

SE

PTEM

BA

R

O

KTO

BA

R

NO

VEM

BA

R

D

ECEM

BA

R

KLI

MA

Padavine Temperature

Suša

Kukuruz

obrada i priprema

zemljišta

setva

nega useva

berba

obrada

RA

TAR

STVO

Pšenica

prihrana

zaštita

žetva

obrada zemljišta i

setva Govedarstvo

zatvoreni sistem držanja

Ovčarstvo

zatvoreni sistem

držanja

ispaša

zatv.sistem

držanja

STOČ

AR

STVO

Svinjarstvo

zatvoreni sistem držanja

VOĆ

AR

STV

O

Voćarstvo (šljiva)

đubrenje, rezidba, zimsko prskanje

nega zasada

berba đubrenje, rezidba

Vinogradarstvo

đubrenje, rezidba, zimsko prskanje

nega zasada

berba

đubrenje

OST

ALO

Lucerka

đubrenje

kosidba

Prihodi

FIN

AN

SIJE

Rashodi

Dinamika aktivnosti žena

DIN

AM

IKA

AK

TIVN

OST

I

Dinamika aktivnosti muškaraca

17

Objašnjenje rezultata_____________________________________________________ Sezonski kalendar kao PRA sredstvo omogućava vizualizovani uvid u četiri osnovna parametra održivog farmerstva. Ovim sredstvom se dobijaju informacije o klimatskim uslovima područja u kojem je sredstvo primenjeno, najznačajnijim granama poljoprivrede za dato područje, ekonomskom statusu domaćinstva sa svim navedenim delatnostima kao i dinamici aktivnosti po polovima u jednom domaćinstvu. Sva četiri parametra su vizualizovana u jednogodišnjem periodu, za svaki mesec posebno. Primena sredstava ne podrazumeva dobijanje preciznih informacija koje bi u kalendar bile unešene od strane samog PLA pomagača, već se izvođenje sredstava prepušta samoj grupi farmera. Tako i cilj primene sredstava nije samo prikupljanje potrebnih informacija, već i uključenje farmera u proces samog predstavljanja sopstvene situacije. Što se tiče klimatskih uslova, može se zaključiti da ne predstavljaju ograničavajući faktor za organizovanje poljoprivredne proizvodnje. Najveći nedostatak padavina u letnjim mesecima predstavlja problem za kukuruz, lucerku i voće. Bez obzira na bogatstvo vodom, navodnjavanje se retko primenjuje. Grad kao elementarna nepogoda se ređe pojavljuje, ali Lapovo ima dobro opremljenu protivgradnu stanicu, tako da grad ne nanosi neke naročite štete. Ratarstvo je dosta razvijeno, pre svega, uzgoj kukuruza i pšenice. Kukuruz se gaji na površini od oko 1.700 hektara. Gaje se isključivo najnovoji hibridi vodećih semenarskih kuća. Agrotehničke mere primenjuju se manje-više u potpunosti, izuzev navodnjavanja, koje je na jako niskom nivou. Najbolje rezultate kukuruz ostvaruje u dolini Velike Morave, gde ni sušni letnji periodi ne umanjuju u nekoj većoj meri rod. Prosečan prinos zrna iznosi oko 5,5 tona po hektaru. Takođe, izvesne površine se koriste za proizvodnju silaže. Ubrani kukuruz se najvećim delom koristi za ishranu stoke na sopstvenim gazdinstvima, ređe za prodaju. Pšenica se gaji na površini od oko 650 hektara. Za setvu se uglavnom koristi sortno seme, i agrotehničke mere se primenjuju u potpunosti. Jednim delom se proizvodi za sopstvene potrebe, a jednim za prodaju. Postoje gazdinastva koja gaje i do 10 hektara pšenice, odnosno i do 40 hektara. Prinosi su u proseku oko 4,5 tona, mada ima i rekorda za naše podneblje koji se kreću od 6-9 t/ha. Pored pšenice, od strnih žita gaji se još ječam, tritikale i ovas, koji se koriste za ishranu stoke na sopstvenom gazdinstvu. Оd stočarske proizvodnje, govedarstvo je na prvom mestu. Gaje se grla simentalske rase, u najvećem broju umatičena. Broj proizvodnih grla po gazdinstvu je mali, uglavnom 1-2, postoje sporadična gazdinstva sa 5-10. Međutim, grla su kvalitetna i odlikuju se dobrim proizvodnim osobinama. Veštačko osemenjavane se sprovodi 100%, semenom najkvalitetnijih bikova iz stočarskog centra u Velikoj Plani. Ovaj posao za poljoprivrednike Lapova finansira lokalna samouprava. Primenjuje se zatvoreni sistem držanja. Postoji registrovana farma muznih krava (simentalske rase) , kapaciteta 500 grla, koja je u vlasništvu «KUČ KOMPANI» iz Kragujevca. Grla su uvežena tokom 2008. godine. Matična evidencija se redovno vodi, nosilac ovog posla je Udruženje poljoprivrednih proizvođača «Lapovo». Poljoprivrednici redovno ostvaruju pravo na sredstva podrške od strane resornog ministarstva. Kvalitetan rasni sastav i kvalitetni uslovi nege, ishrane i držanja omogućavaju dobru proizvodnju mleka i teladi. Ženska telad se uglavnom koriste za remont stada, a muška za prodaju, odnosno za tov. Tov junadi je bio prisutan u većem obimu, ali u poslednje vreme je dosta smanjen zbog

18

nesigurne cene i otkupa. Zbog zatvorenog sistema držanja proizvode se veće količine kvalitetnog stajnjaka, koji se kopristi za đubrenje parcela, predviđenih za gajenje kukuruza. U poslednje vreme evidentan je pad brojnog stanja. Ovčarstvo beleži blagi rast, u pogledu broja grla, i u pogledu rasnog sastava. Gaje se uglavnom ovce u tipu virtemberg rase. Broj grla po gazdinstvu je mali, primenjuje se uglavnom zatvoreni sistem držanja i gaji se za sopstvene potrebe. Postoje sporadična gazdinstva sa 20, 30 i do 100 grla, gde se koristi kombinovani sistem držanja. Muža ovaca se ne primenjuje, već se proizvodi jagnjad za prodaju. Primetno je u poslednje vreme gajenje koza u nešto većem broju. Svinjarstvo se odlikuje padom brojnog stanja, uglavnom se svinje gaje na gazdinstvu za sopstvene potrebe. U pogledu rasnog sastava gaje se svinje u tipu jorkšira, landrasa i pietrena. Primenjuje se zatvoreni sistem držanja, uz sve ostale mere nege i držanja. U poslednje vreme koristi se veštačko osemenjavanje grla u većem obimu. Veoma mali broj proizvođača se odlučuje za tov, zbog nesigurne cene i otežanog plasmana. Voćarstvo nije mnogo zastupljeno, gaji se uglavnom šljiva, i to većim delom autohtone sorte (crvena ranka...) za proizvodnju rakije. U poslednjih desetak godina podižu se noviji zasadi, gde se zasađuju čačanske sorte šljive i gde su mere nege na malo višem nivou. Plodovi se koriste za prodaju u svežem stanju i za rakiju. Interesantano je pomenuti da se u poslednje vreme krenulo i sa podizanjem zasada lešnika i jagode, gde se gaje novije sorte i primenjuju neophodne agrotehničke mere. Ostale voćne vrste se gaje sporadično, uglavnom za sopstvene potrebe. Vinogradarstvo je prisutno, na manjim površinama, gde skoro svako poljoprivredno gazdinstvo ima vinograd na manjoj površini (5-10 ari) i proizvodi grožđe, odnosno vino za sopstvene potrebe. Postoje sporadični zasadi površine 20,30 do 50 ari. Gaje se sorte dobrog kvaliteta, primenjuju se sve mere nege i zaštite i ostvaruju se pristojni prinosi. Od krmnog bilja najviše se gaji lucerka, odnosno proizvodi se njeno seno, koje se koristi kao osnovna hrana za preživare. Svako gazdinstvo koje ima preživare, uzgaja lucerku na otprilike 30% ukupnog poseda. Proizvodi se kvalitetno seno, koje zahvaljujući pratećoj mehanizaciji, presuje se i skladišti u posebno izgrađenim objektima. Postoji izvestan broj proizvođača koji u najvećem obimu proizvode samo lucerkino seno za prodaju. Ekonomski položaj domaćinstva u skladu sa navedenim činjeničnim stanjem sa terena, odnosno podataka koji su dobijeni PLA metodom. Pošto poljoprivredna proizvodnja traži permanentno ulaganje tokom cele godine, poljoprivrednici su istakli da su im najveći rashodi u prolećnim mesecima zbog nabavke repromaterijala za jaru setvu, osnosno u jesen za ozimu setvu. Prihodi im teku tokom cele godine od prodaje mleka, zatim viška stočne hrane, prasadi, teladi i utovljene stoke. Generalno gledano, povećani su prihodi tokom letnjih meseci, posle prodaje pšenice, odnosno kukuruza u zrnu kada je on najtraženiji. Podela rada prema polnoj strukturi i dinamika aktivnosti je manje-više ujednačena. Najviši intenzitet rada je u proleće, mada je proizvodnja u priličnoj meri

19

mehanizovana. Žene su više uključene u povrtarskoj proizvodnji, zatim u stočarskoj. U radu sa mehanizacijom znatno manje učestvuju od muškaraca. Kategorizacija prema izvorima prihoda ___________________________________ Vizualizacija____________________________________________________________

Objašnjenje rezultata_____________________________________________________ Sredstvo je primenjeno u grupi od 2 stanovnika. Primena ovog sredstva ima za cilj vizualizovano predstavljanje učešća poljoprivrede u ukupnom еkonomskom sistemu mesta..sredstvo razdvaja poljoprivredne i vanpoljoprivredne prihode i pokušava da izvore prihoda rasporedi na osnovu dva kriterijuma unutar svake grupe. Prvi kriterijum je značaj pojedinog izvora prihoda s’ obzirom na njegov ekonomski doprinos u domaćinstvu koje ga ostvaruje. Drugi kriterijum je broj domaćinstava, izražen procentualno, koji ostvaruje navedeni izvor prihoda.

POLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

VANPOLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

PRODAJA MLEKA – 40 % PLATA – 50 %

PRODAJA TELADI – 20 % PENZIJE IZ R.O. – 30 %

PRODAJA PRASADI – 10 % POLJOPR. PENZIJE – 10 %

PRODAJA TOVLJEN. – 20 %

PRODAJA ST. HRANE – 20 %

PRODAJA JUNADI – 20 %

PRODAJA PŠENICE – 30 %

PRODAJA POVRĆA – 15 %

INOSTRANE PENZIJE – 5-10%

20

Kategorizacija prema izvorima prihoda stočarstvo stavlja na prvo mesto, pre svega govedarstvo. Prodaja mleka zauzima vodeće mesto, mada bi stabilna cena mleka još više uvećala proizvodnju, a samim tim i prihode. Manji procenat dohotka daju prodaja prasadi, teladi, utovljene stoke,stočne hrane, kao i povrća. Sezonski se ostvaruje prihod od prodaje pšenice, i to u letnjim mesecima. Vanpoljoprivredni prihodi u Lapovu, imaju veći značaj od poljoprivrednih. Oni se satoje pre svega, od plata zaposlenih, u preduzećima, javnim službama, državnoj upravi. U mestu postoji i izvestan broj stranih penzionera, čija je visina penzija poprilično visoka. Kategorizacija prema životnom standardu _________________________________ Vizualizacija____________________________________________________________

PROSEČNA DOMAĆINSTVA (45%)

STARAČKA DOMAĆINSTVA (5%)

- Prosečno 4-5 hektara poseda - 2-3 muzne krave - Sitna stoka - Uzgoj živine - Sopstvena radna snaga - Penzija - Plata - Relativno stara mehanizacija

- Posed 2-3 hektara - Odsustvo mehanizacije - Sitna stoka - 1 muzna krava (ili nijedna) - Penzija - Zemljište se daje u zakup ili na korišćenje

DOMAĆINSTVA IZNAD PROSEKA

(15%)

DOMAĆINSTVA ISPOD PROSEKA

(35%) - Prosečno 10 hektara poseda - 5-10, pa i više muznih krava - Tov junadi - Uzgoj svinja - Kompletna mehanizacija - Plata, penzija - Uzimanje zemljišta u zakup (od 5-30 ha)

- Ne bave se poljoprivredom - Plata, penzija - Posed 1-2 ha, ili odsustvo poseda - Zemljište se daje u zakup ili na korišćenje

Objašnjenje rezultata_____________________________________________________ Kategorizacija prema životnom standardu kao PRA sredstvo omogućava sticanje uvida u način na koji stanovnici mesta prave razlike prema standardu domaćinstava, koliko različitih kategorija standarda u mestu ima i koliko domaćinstava je obuhvaćeno svakom od navedenih kategorija. Učesnici u radu grupe razdvojili su četiri različite

21

kategorije prema životnom standardu, koje obuhvataju sva domaćinstva mesta. Sredstvo je primenjeno u grupi od dva meštanina, I obojica su bili muškarci. Prosečnih domaćinstava u Lapovu ima oko 45 %. Karakteriše ih da imaju posede u proseku 4-5 hektara, imaju dovoljan broj radne snage. Stočni fond čine 2-3 muzne krave, telad se obično prodaju, prisutna je i sitna stoka, uglavnom za sopstvene potrebe, s’tim da se višak prodaje. Na posedu se proizvodi stočna hrana za ishranu stoke na svom gazdinstvu. Od mehanizacije poseduju skoro sve što je neophodno da se obradi sopstveno zemljište. Deo zemljišta se uzima u zakup, otprilike 1-2 ha. U domaćinstvu uporedo ima i vanpoljoprivrednih prihoda, u vidu plate, odnosno penzije. Domaćinstava iznad proseka ima oko 15% i njih karakterišu veći posedi, prosečno 10 ha, zatim uzimanje većih površina u zakup koje idu i do 30 ha. Proizvode se velike količine stočne hrane, za sopstvenu stoku i za prodaju, zatim seje se pšenica na većim površinama, namenjena tržištu. Stočni fond čini veći broj muznih krava, zatim tovna junad, sitna stoka u većem broju (prvenstveno svinje). Takođe poseduju kompletnu mehanizaciju, relativno noviju, za obavljanje aktivnosti na svom posedu, kao i uslužno.Po potrebi angažuju dodatnu radnu snagu. Karakteriše ih to da stvaraju veće tržišne viškove. Staračkih domaćinstava ima oko 5%, oni nemaju dovoljno radne snage, posedi su mali, usitnjeni, mehanizacija je nedovoljna ili često nikakva. Stoka se gaji za podmirenje sopstvenih potreba, uglavnom sitna. Prihodi su od penzije, I ne stvaraju nikakve tržišne viškove. Domaćinstava ispod proseka ima oko 35%, oni se uglavnom ne bave poljoprivredom, jer imaju druge izvore prihoda, pre svih plate, penzije ili se bave nekom privatnom delatnošću. Jedan deo njih koji poseduje zemljište, bavi se poljoprivredom na malom posedu, i to pretežno voćarstvom ili vinogradarstvom, kao i uzgojem povrća u vidu hobija, odnosno za sopstvene potrebe. Zemljište uglavnom daju na korišćenje drugim licima. Stvaranje opcija za poboljšanje_________ _________________________________ Vizualizacija____________________________________________________________

MI SAMI

MI SAMI UZ POMOĆ SA STRANE

SAMO UZ POMOĆ SA STRANE

Popravka rasnog sastava

Loši poljski putevi Kanalizacija

Popravka zemljišta

Zastarela mehanizacija Plasman proizvoda

Svaštarenje u proizvodnji

Zaštita proizvoda Otkupne cene

Zagađivanje životne sredine

Edukacija Subvencije u proizvodnji

22

Objašnjenje rezultata_____________________________________________________ Mi sami: Meštani smatraju da sami mogu da reše problem rasnog sastava stoke, popravke poljoprivrednog zemljišta i privođenje nameni zapuštenih parcela, zatim da svaštarenje u proizvodnji zamene planskom i specijalizovanom proizvodnjom, kao i da ojača ljudska svest po pitanju zagađivanja životne sredine i preduzmu mere njene zaštite, jer zdrava sredina je preduslov za zdravu hranu. Mi sami uz pomoć sa strane: Problemi koje meštani mogu da reše sami i uz pomoć sa strane su: loša mreža poljskih puteva, zastarela mehanizacija, zatim angažovanje na zaštiti proizvoda, koje će omogućiti prepoznatljivost kraja odakle dolazi, a samim tim veću cenu na tržištu i lakši plasman. Takođe, bitna stvar je edukacija, odnosno konstantno usavršavanje i praćenje trendova u svim oblastima, značajnim za poljoprivrednu proizvodnju. Samo uz pomoć sa strane: Kanalizacija je problem koji meštani ističu u prvi plan, jer samo rešenje tog problema pre svega štiti životnu sredinu, a samim tim omogućava proizvodnju zdrave hrane. Meštani ističu da im nije veliki problem proizvesti, već prodati nekom i po kojoj ceni, pa smatraju da problem otkupa i cene mogu rešiti swamo uz pomoć sa strane. Zbog neisplativosti poljoprivredne proizvodnje, meštani ističu neophodnost subvencija u skoro svim vidovima proizvodnje.

23

MREŽA ZA PODRŠKU RURALNOM RAZVOJU PODRUČNI CENTAR LAPOVO

LIČNA KARTA LAPOVA

24

Poljoprivredni sistem mesta_____________ _________________________________ Uvod Lapovo leži u središnjem delu doline Velike Morave na krajnjoj jugozapadnoj strani donjovelikomoravske kotline. Naselje se lokalizovalo na prelazu aluvijalne ravni Velike Morave u nisko pobrdje krajnjih izdanaka planine Rudnika. Niski deo Lapova је u aluvijalnoj ravni, sa obe strane ranijeg korita rеке Lepenice које оgraničavа naseljе оd lepeničko-moravske inundacione ravni. Južni naseljski кrај, око glavne železničke stanice, је nа izlazu Lepenice u velikomoravsku ravnicu, ispred ušća Lepenice u Veliku Moravu. Lapovo је nа nadmorskoj visini оd 107 меtаrа. Оd površinskih voda кroz Lapovo protiču Velika Моrava u dužini оd 12 Км, Lepenica 5 Км i Rača 7 Км.Ukupna površina оpštine iznosi 55 Км². Položaj је određen кооrdinatamа između 44º 08' 45'' i 44º 13' 30'' severne geografske širine i 21º 01' 20'' i 21º 09' 30'' istočne geografske dužine. Prema poslednjem popisu ukupan broj stanovnika u оpštini Lapovo iznosi 8.228. Lapovo poseduje dobru putnu, elektro, ptt i vodovodnu infrastrukturu, kao i dobru povezanost sa svim centrima u zemlji. Takođe ima sopstveni dom zdravlja, dom kulture, biblioteku, crkvu, organ za prekršaje,dečiji vrtić, osnovnu, srednju školu i višu poslovnu školu, poštu, autobusku stanicu, tri železničke stanice, dve petlje na auto-putu, savremenu regionalnu deponiju, veliki broj privatnih radnji, preduzeća... Uz korišćenje PLA/PRA metode dobijeni su jasna slika i precizni pokazatelji prirodnih resursa i potencijala ovog kraja. U području obuhvaćenom ovom metodom, odnosno celom mestu, ima oko 2.600 domaćinstava. Povoljan geografski položaj, dobra klima i kvalitetni poljoprivredno zemljište, predstavljaju dobre preduslove za uspešnu poljoprivrednu proizvodnju, pre svega ratarsku i stočarsku, pa i voćarsku. Lapovo je svojevremeno bilo centar stočarske proizvodnje u zemlji, prepoznatljivo po kvalitetnim grlima goveda simentalske rase. Odgajivači su ostvarivali izuzetne proizvodne rezultate, koji su krunisani najvišim priznanjim na poljoprivrednim sajmovima. Poslednjih godina zbog teške situacije u poljoprivredi, sve manje mladih ljudi se opredeljuje za ovaj posao, tako da brojno stanje stoke konstantno opada. Medjutim, i pored opadanja brojnog stanja, kvalitet je i dalje na visokom nivou. Ukupan broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, zaključno sa 2007. godinom iznosi 288, a u 2008. godini taj broj je povecan na 387. Poljoprivredni proizvođači se odlučuju za registraciju svojih gazdinstava, radi ostvarivanja prava na podršku, pre svega, stočarskoj proizvodnji, uglavnom govedarstvu. Vidovi podrške ogledaju se u ostvarivanju prava na premiju za mleko, zatim regresa za kvalitetna priplodna grla-prvotelke, podsticaji za tovnu junad. Takođe, konkurišu kod Ministarstva za kratkoročne kredite u većem broju, dok za dugoročne kredite se redje odlučuju – uglavnom za nabavku osnovnog stada u govedarstvu i mehanizacije. U poslednje vreme primetan je pomak u nabavci opreme za navodnjavanje, gde poljoprivrednici konkurišu za ostvarivanje prava na podsticajna sredstva za datu opremu.

25

Bez obzira na dobre potencijale, Lapovo nije «čisto» poljoprivredno mesto. Veliki broj stanovnika radi na železnici, trgovini, javnim službama, industriji, a poljoprivreda im je dodatna delatnost, uglavnom nasledjena od predaka. Postoji izvestan broj domaćinstava, koji živi u urbanom delu mesta, i uopšte se ne bavi poljoprivredom. Generalno gledano, poljoprivredna gazdinstva su uglavnom mešana, gde se prihodi ostvaruju na više različitih načina, odnosno dopunjuju se poljoprivredni i vanpoljoprivredni prihodi. Zahvaljujući izuzetno povoljnom geostrateškom položaju, poslednijh godina počinje industrijalizacija mesta. Lokacije pored auto-puta Beograd-Niš postale su atraktivne za investitore, tako da je zemljište na tim mestima pretvoreno u industrijske zone. Stočarska proizvodnja_________________ ________________________________ Govedarstvo Оd stočarske proizvodnje, govedarstvo je na prvom mestu. Gaje se grla simentalske rase, u najvećem broju umatičena. Broj proizvodnih grla po gazdinstvu je mali, uglavnom 1-2, postoje sporadična gazdinstva sa 5-10. Međutim, grla su kvalitetna i odlikuju se dobrim proizvodnim osobinama. U poslednje vreme evidentan je pad brojnog stanja . Primenjuje se zatvoreni sistem držanja goveda tokom cele godine. Postoje gazdinstva sa dobro opremljenim objektima, koji imaju sve uslove za dobru proizvodnju. Primenjuje se ručna muža, u određenom obimu i mašinska. Za ishranu se koristi kvalitetno seno lucerke, kukuruzna silaža i koncentrovana hrana. Uz dobru negu, ishranu, držanje i kvalitetan genetski potencijal, ostvaruje se dobra proizvodnja mleka, koja je u proseku 25-30 litara po grlu dnevno. Proizvođači mleko prodaju mlekarama, a deo koriste i za proizvodnju sira. Ženska telad se koriste obično za remont stada, a muška se prodaju ili koriste za tov na sopstvenom gazdinstvu. Proizvođači vode redovnu matičnu evidenciju i grla osemenjavaju semenom najkvalitetnijih bikova. Krave koje se odlikuju izuzetnim proizvodnim karakteristikama, postaju «bikovske majke» i njihova muška telad se šalju u stočarske centre za veštačko osemenjavanje. Postoji registrovana farma muznih krava (simentalske rase) , kapaciteta 500 grla, koja je u vlasništvu mlekare «KUČ KOMPANI» iz Kragujevca. Grla su uvežena tokom 2008. godine. Farma je planirana da se koristi za proizvodnju mleka i kao repro-centar, odnosno proizvođač kvalitetnih priplodnih junica namenjenih za sopstvene potrebe i tžištu. To je velika šansa za poljoprivrednike Lapova, koji mogu pod povoljnim uslovima nabaviti kvalitetna grla, a samim tim imaće i zagarantovan otkup mleka.

26

Broj goveda u Lapovu

1.662 1.623

572 565

596606

1672

0

500

1.000

1.500

2.000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Izvor: Repubički zavod za statistiku – Opštine u Srbiji Govedarstvo u Lapovu ima dobre preduslove za razvoj, samo je problem otkupa i zagarantovane cene, jer naš poljoprivrednik ume da proizvede dobar proizvod, samo je problem kome ga prodati i po kojoj ceni. Svinjarstvo Svinjarstvo u Lapovu ima dužu tradiciju od govedarstva, ali je na nižem nivou. Sedamdesetih i osmdesetih godina prošlog veka imalo je veliku ekspanziju, naročito tov. Brojno stanje poslednjih godina pokazuje drastičan pad, pre svega zbog skupe proizvodnje, a nesigurnog otkupa i cene. Gaje se svinje u tipu plemenitih rasa, pre svih jorkšira i landrasa, kao i pietrena. Primenjuje se zatvoreni sitem držanja tokom cele godine, u manje-više solidnim objektima. Poljoprivrednici proizvode prasad na sopstvenom gazdinstvu, koju uglavnom prodaju, a određeni broj zadržavaju za tov, za sopstvene potrebe. Veoma malo njih se opredeljuje za proizvodnju tovljenika. Svojevremeno postojala su dobro opremljena tovilišta sa 100 komada u turnusu, koja danas stoje prazna. Za ishranu svinja koriste se hraniva proizvedena na sopstvenom gazdinstvu (kukuruz,ječam,ovas...) uz dodatak superkoncentrata. Rasni sastav ima prostora za poboljšanje, pre svega veštačkim osemenjavanjem, koje poslednjih par godina zamenjuje prirodno parenje.

Broj svinja

8.757 9.337

3.055 3.637

2.7463.682

9.710

02.0004.0006.0008.000

10.00012.000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Izvor: Repubički zavod za statistiku – Opštine u Srbiji Svinjarstvo ima perspektivu, i sve preduslove za proizvodnju kvalitetnog svinjskog mesa, ali zbog trenutne situacije, ono je tu gde je sad.

27

Ovčarstvo Ovčarstvo beleži blagi rast, u pogledu broja grla, i u pogledu rasnog sastava. Gaje se uglavnom ovce u tipu virtemberg rase. Domaćinstva primenjuju u najvećoj meri zatvoren sistem držanja ovaca tokom cele godine. Gaje uglavnom po nekoliko grla, za sopstvene potrebe, a ako ima viška, prodaju. Izvestan broj proizvođača vodi i matičnu evidenciju. Postoji par gazdinstava sa većim brojem ovaca, koji se kreće i do 100 grla, primenjuju kombinovani sistem držanja. Proizvodi se samo jagnjad za prodaju, a muža ovaca se ne sprovodi. Kod zatvorenog sistema držanja ishrana je kabastim hranivima, uz dodatak koncentrovanih, dok kod kombinovanog sistema koristi se i ispaša.

Broj ovaca

2.998 3.156

951 1.173

850977

2.891

0500

1.0001.5002.0002.5003.0003.500

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Izvor: Repubički zavod za statistiku – Opštine u Srbiji Ratarska proizvodnja___________________ ________________________________ Na najvećem broju poljoprivrednih površina gaji se kukuruz, uglavnom u suvom ratarenju, uz primenu svih ostalih agrotehničkih mera. Najviše se gaji za zrno, ređe za silažu, i poljoprivrednici ga koriste za ishranu stoke na sopstvenom gazdinstvu. Uglavnom se gaje hibridi domaćih selekcijskih kuća (Institut u Zemunu i Institut u Novom Sadu), sporadično KWS i PIONEER hibridi. Vrlo mali broj proizvođača gaji kukuruz na većim površinama ( 10 i više hektara). Zbog odsustva navodnjavanja prinosi variraju, i uz primenu agrotehnike, prinos u velikoj meri zavisi od klimatskih uslova. Od strnih žita pšenica dominira, zatim ječam, tritikale, ovas. Poljoprivrednici se odlučuju uglavnom za proizvodnju pšenice namenjenu tržištu, u izvesnom procentu i za sopstvene potrebe. Većih proizvođača nema, uglavnom su to površine ispod dva hektara, mada ima izuzetaka gde se na jednom gazdinstvu gaji i do 40 hektara pšenice. U 2006. i 2007. godini Lapovo je na nivou Šumadijskog okruga, imala najvećeg robnog proizvođača sa preko 100 tona predate pšenice.

Proizvodnja pšenice (t) Proizvodnja kukuruza (t)

1.350

1.8622.068

1.609

2.350 2.2091.938

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

8.052

12.14613.26012.39813.70014.20613.998

0

5.000

10.000

15.000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006

Izvor: Repubički zavod za statistiku – Opštine u Srbiji

28

Povrtarska proizvodnja___________________ ______________________________ Od povrtarskih kultura gaji se sve, uglavnom za podmirenje sopstvenih potreba na poljoprivrednom gazdinstvu. Međutim, prisutna je i proizvodnja povrća namenjena tržištu, uglavnom u zaštićenom prostoru – plastenici. Na području opštine Lapovo postoji 24 profesionalna plastenika, površine od po 300 m², gde se uglavnom proizvodi rano popvrće, i to salata, krastavac, paradajz, paprika. Na otvorenom polju dominira kasna proizvodnja kupusa, paprike,paradajza, tj. povrća namenjenog za zimnicu. Proizvodnja kabaste stočne hrane____________________ _____________________ Seno lucerke je najvažniji i najzastupljeniji obrok za preživare. Lucerka se gaji na svakom gazdinstvu koje ima preživare. Zahvaljujući dobrom zemljištu dobija se kvalitetan usev, koji traje 5-6 godina na jednoj parceli. Prvi otkos se skida polovinom maja meseca, koji je najbujniji i najprinosniji, a do kraja vegetacije dobiju se još tri otkosa, slabije prinosna. Za kosidbu se koriste uglavnom rotacione traktorske kosačice. Par dana po košenju, uz obavezno prevrtanje, vrši se presovanje sena i lagerovanje u posebnim objektima (senicima). Parcele se djubre u zasnivanju useva, a prihrana se vrši tokom korišćenja lucerišta, obično folijarnim đubrivima. Nedostatak u proizvodnji je svakako odsustvo navodnjavanja, koji bi prinose uvećalo za oko 30%. Poslednjih godina za proizvodnju kabaste stočne hrane uzgajaju se sudanska trava, sirak, grahorica, stočni grašak. Ova hraniva se koriste za spravljanje sena ili za ishranu u svežem stanju. Voćarska proizvodnja______________________________ _____________________ Od voćarskih kultura u najvećoj meri se gaji šljiva, uglavnom autohtone sorte. Šljiva se uglavnom koristi za proizvodnju rakije, ređe za druge vidove prerade. Prinosi su na relativno niskom nivou, jer se malo poklanja pažnje ovoj voćnoj vrsti, odnoso mere nege i zaštite se ne sprovode u potrebnom obimu. U poslednjih desetak godina podižu se sporadični zasadi, površina do jednog hektara, sa kvalitetnim sortnim sastavom – u najvećem broju to su sorte Centra za voćarstvo u Čačku. Ovim zasadima se poklanja više pažnje, odnosno sprovode se sve mere nege i zaštite i ostvaruju se bolji prinosi ploda, koji se koristi za prodaju u svežem stanju i za proizvodnju rakije. Postoji nekoliko proizvođača koji imaju registrovanu proizvodnju rakije od šljive. Interesantno je pomenuti, da u poslednje vreme počinje da se gaji jagoda, na otvorenom polju, uglavnom za potrošnju u svežem stanju. Trenutno u opštini Lapovo jagodnjaci zauzimaju površinu od oko desetak hektara. Takođe na par hektara prisutno je gajenje lešnika. Vinogradarska proizvodnja______________________________ ________________ Vinova loza se gaji na manjim površinama, skoro na svakom poljoprivrednom gazdinstvu, uglavnom za sopstvene potrebe. Postoji par proizvođača sa posedima do 50 ari. Poljoprivrednici Lapova imaju naviku da dobro neguju svoje vinograde, sade dobre sorte i proizvode dobro grožđe, vino i rakiju, uglavnom za sopstvene potrebe i za prodaju.

29

Poljoprivredna oprema i mehanizacija______________________________ _______ Gotovo sva domaćinstava u Lapovu raspolažu mehanizacijom. Mehanizacija je dosta stara, u proseku oko 20 godina. Veliki broj domaćinstava raspolaže traktorima i najosnovnijim priključnim mašinama. Najzastupljenija mehanizacija je iz IMT programa, zatim IMR, kao i iz uvoza. Ukupan broj traktora prelazi 1.000 komada, različite snage. Što se tiče žitnih kombajna, njihova prosečna starost je nešto niža od starosti traktora, a broje preko 30 komada. Poslednjih godina dosta poljoprivrednika je nabavilo mehanizaciju za spremanje sena (rotacione kosačice, sakupljači, prese), kao i za kukuruz, pre svega pneumatske sejalice, špartače i berače. Zbog visoke cene, poljoprivrednici svoju mehanizaciju savesno održavaju, kako bi joj produžili vek eksploatacije.

30

Ekonomski sistem mesta_________________________________________ _______ Industrija Značajan broj stanovnika je radio u industriji, koju je u Lapovu predstavljao «GIK 1.MAJ» (fabrika betonske galanterije),kao i u okolini, pre svega u Kragujevcu. Kriza koja je nastala 90-ih godina prošlog veka, uslovila je propadanje preduzeća, a samim tim i gubitak posla. Danas u Lapovu postoji nekoliko manjih preduzeća koja se bave različitim vidovima industrije, i zapošljavaju izvestan broj radnika. Međutim, u poslednje vreme dolaze investitori u Lapovo, kupuju zemljište i grade fabrike, pre svih «KRONOSPAN» koji na 60 hektara gradi fabriku za preradu drveta, zatim «NEUSON KRAMER» fabrika za proizvodnju radnih mašina, «FORMA IDEALE» koja se bavi proizvodnjom nameštaja. Ove investicije omogućiće zapošljavanje radnika, a samim tim i brži razvoj mesta u celini. Turizam Planski razvoj turizma u Opštini Lapovo počeo je sa proširenjem delatnosti Centra za kulturu „Stefan Nemanja“ i promene naziva u Kulturno-turistički centar „Stefan Nemanja“. Ubrzo nakon ove reorganizacije Kulturno-turistički centar je postao članica Turističke organizacije Srbije čime je stekao pravo da zakonski i planski radi na razvoju turizma u opštini Lapovo. Položaj Opštine Lapovo može biti jako povoljan za dalji razvoj turizma na teritoriji opštine Lapovo. Opština Lapovo se nalazi u centralnom delu Srbije na raskrsnici između istoka i zapada, odnosno na polovini puta između Instambula i Minhena, na Koridoru 10, između auto-puta Beograd – Niš i međunarodne pruge Beograd – Atina. Udaljenost rečne luke Smederevo (Koridor 7) je 45 km, a aerodromi u Nišu i Beogradu su na po 120 km. Na teritoriji opštine postoji jedan informativni centar sa vodičkom službom, koji je odgovoran za izradu turističkog propagadnog materijala u obliku prospekata, razglednica i monografija. Socio-kulturni sistem mesta ______________________________________ _______ Stanovništvo i domaćinstva Na osnovu podataka koji se odnose na poslednja tri zvanična popisa stanovništva može se konstatovati neprekidan pad broja stanovnika opštine Lapovo. Po poslednjem zvaničnom popisu stanovništva iz 2002. godine opština Lapovo je imala 8.228 stanovnika što je 11% manje u odnosu na popis sproveden 1971. godine i 14 % manje u odnosu na popis 1991. godine. Kako opština Lapovo spada u grupu malih opština, uočava se migracija stanovništva ka većim privrednim centrima i to pre svega onim u okruženju. Po popisu stanovništva sprovedenom 2002. godine stanovništva opštine Lapovo može uočiti dominantnost urbanog u odnosu na ruralno stanovništvo optine. Gustina naseljenosti opštine je 149,6 st/km2 Aktivno stanovništvo opštine Lapovo prema zvaničnom popisu iz 2002. godine je 3.493. Od ukupnog aktivnog stanovništva 48,9% obavlja neko zanimanje, dok ostatak predstavljaju nezaposlena lica koja traže posao ili lica koja su privremeno prekinula svoja

31

zanimanja. Izdržavano stanovništvo čini 36,5% od ukupne populacije opštine Lapovo. Po poslednjem zvaničnom popisu opština Lapovo je imala 2.567 domaćinstava sa prosečno 3,21 člana. Infrastruktura __________________________________________________ ______ Putna i saobraćajna povezanost Saobraćajno–geografski položaj Lapova je izuzetno povoljan obzirom da se nalazi na evropskom koridoru (Koridoru 10) i jednom od najvažnijih magistralnih koridora u našoj zemlji. Ovaj položaj dobija na značaju imajući u vidu da posmatranim područjem prolaze osnovni magistralni koridori drumskog i železničkog saobraćaja. Daljinske veze Lapovo danas ostvaruje preko magistralnog puta М-1.11 (autoputa Е-75) Beograd-Niš, dok veze sa bližim i daljim okruženjem na regionalnom nivou, opština Lapovo ostvaruje preko regionalnog puta R-214 Velika Plana - Jagodina, magistralnog puta М-1.11 prema Kragujevcu (Kraljevu i Čačku) i mrežom lokalnih i nekategorisanih puteva. Drumski priključci na autoput Е-75 ostvaruju se preko dve petlje, na pravcu centralne zone Lapova i u južnom delu na poziciji vezivanja magistralnog puta М-1.11 prema Kragujevcu. Nedostatak ulične mreže Lapova ogleda se u nepravilnom položaju sekundarnih i nedovoljnoj razvijenosti uličnih profila što se nepovoljno odražava na bezbednost svih učesnika u saobraćaju. Takođe, sa istočne strane autoputa (na poziciji između autoputa i Velike Morave) saobraćajna infrastruktura nedovoljno je razvijena. Autobuska stanica sa osnovnom funkcijom putničkog terminala za prigradski i međugradski saobraćaj locirana je u ulici Njegoševoj u neposrednoj blizini petlje Lapovo, što je povoljno u pogledu međugradskog saobraćaja. Kada je u pitanju železnička infrastruktura treba istaći da Lapovo predstavlja jedan od najvažnijih železničkih čvorova u našoj zemlji sa značajnom železničkom infrastrukturom na području naselja. U Lapovu egzistiraju sledeća službena mesta: - “Lapovo Varoš” rasputnica, čija je funkcija i prijem i otprema putnika - “Lapovo” kao prvenstveno putnička stanica sa funkcijom prevoza robe i održavanja

kapaciteta internog karaktera i - “Lapovo Ranžirna” sa dominantnom funkcijom manevarskog ranžiranja teretnih

vozova. Pored osnovnog železničkog koridora u južnom delu nalazi se i magistralna železnička pruga Lapovo-Kraljevo-Đeneral Janković, koja se vezuje na železničku prugu Beograd-Niš-državna granica. Prema podacima iz Generalnog plana opštine Lapovo za vremenski horizont do 2020. godine, najvažniju drumsku saobraćajnicu predstavljaće, i dalje, autoput E-75 Beograd-Niš čija će pristupačnost biti poboljšana izgradnjom nove petlje na novoj deonici magistralnog puta M-4 (državnog puta I reda) Markovac-Bor.

32

Vodosnabdevanje i kanalizaciona infrastruktura Izvorište vodosnabdevanja raspolaže dovoljnom izdašnošću za zadovoljenje potreba. Postoji potreba za vršenjem sanitarne zaštite izvorišta i izgradnjom postrojenja za pripremu vode. Postoje afiniteti ka izgradnji magistralnih cevovoda, povećanju rezervoarskog prostora i rekonstrukciji dela vodovodne mreže. Sistem uz dogradnju omogućava dalji razvoj naselja. Na osnovu predviđenog broja stanovnika i procenjene norme potrošnje vode, potrebna srednja količina vode za piće, prema Generalnom planu, će iznositi oko Qsrdn = 98 l/s, a maksimalna dnevna oko Qmaxdn = 145 l/s. Postojeća izvorišta vodosnabdevanja mogu da obezbede tu količinu vode. Prostornim planom Republike Srbije i Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije, predviđeno je trajno rešenje vodosnabdevanja opštine Lapovo priključenjem na Ibarsko - šumadijski regionalni vodovodni sistem. Deo tog budućeg vodovodnog sistema je i Kragujevački moravski vodovodni sistem, na koji će se Lapovo vremenom povezati. U zoni postojećeg izvorišta vrše se detaljna hidrogeološka istraživanja u cilju utvrđivanja konačnog kapaciteta i određivanja zona sanitarne zaštite izvorišta. Izvorište podrazumeva i izgradnju adekvatnog postrojenja za pripremu vode za piće. Postojeća kanalizaciona mreža može da zadovolji buduće potrebe odvođenja otpadnih voda sa površina koje sada obuhvata, ali ne omogućava proširenje mreže. Odvođenje sanitarnih otpadnih voda sa cele teritorije naselja, prati izgradnja novih fekalnih kolektora i postrojenja za prečišćavnje otpadnih voda, u nekom narednom periodu, pošto do sada, na teritoriji opštine nije postojalo ni jedno postrojenje ovakvih namena. Sistem za odvođenje atmosferskih voda karakteriše nedovoljna izgrađenost i prisutna je potreba za njegovim proširenjem. Što se tiče sistema za odvođenje otpadnih voda, po podacima iz Generalnog plana, i dalje će se razvijati kao separatan. U skladu sa postojećim stanjem količine sanitarne otpadne vode sa cele teritorije opštine Lapovo, evidentiran je nedostatak od 24 km fekalnih kolektora. Sve otpadne vode kolektorima se odvode do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koje će se, prema Generalnom planu, nalaziti na levoj obali Velike Morave. Industrijske otpadne vode se prethodno obrađuju pa se potom ispuštaju u kanalizaciju. Elektro i telefonska mreža Na teritoriji opštine Lapovo postoji jedna trafostanica 35/10 kV/kV, KG08, kapaciteta 2h4MVA, stepena iskorišćenja od oko 70%. Dalekovodi na naponskom nivou 10kV su u dobrom stanju, i uglavnom su izvedeni na betonskim stubovima. Manji deo je ostao za rekonstrukciju. Niskonaponska mreža je u dobrom stanju, ostalo je još oko 20% za rekonstrukciju. Instalacija javnog osvetljenja postoji u svim mestima i izvedena je svetiljkama sa živinim izvorima. Pretplatnici na području opštine Lapovo napajaju se telefonskim priključcima iz digitalne telefonske centrale tipa EWSD koja je instalirana 2007. godine, kao i iz

33

digitalne telefonske centrale SI2000/224, instalirane 1985. godine. Broj instaliranih priključaka u ovoj centrali je ukupno 2593 od čega 2281 direktnih i 250 dvojnika. Od ovog broja priključeno je 2593 pretplatnika, od kojih su 2274 fizička, a 258 pravna lica. Dužina sekundarne TT mreže iznosi oko 350 km. Postoji izgrađena kablovska TT kanalizacija. Na teritoriji opštine Lapovo postoje tri bazne stanice mobilne telefonije, jedna operatera „MTS“ , druga operatera „Telenor“, a treća operatera “Vip”. Takođe, poslednjih godina radi se uveliko gasifikacija mesta. Obrazovanje________________ __________________________________________ Dečija ustanova „Naša mladost“ poseduje sopstveni objekat u centru Lapova i 2 odeljenja u mestu koji podmiruju potrebe smeštaja i brige 206 dece. Osnovna škola „Svetozar Marković“ je smeštena u centralnoj školi (576 učenika) i dve krilne škole (118 učenika) i zapošljava ukupno 47 radnika. Pored redovne osnovne škole, u Lapovu postoji i niža muzička škola sa 28 polaznika i to: - odsek klavir 15 polaznika, - odsek harmonika 13 polaznika. Osnovna škola je savremeno opremljena nastavnim sredstvima, a posebno kabinet za informatiku, s tim da bi trebalo opremiti kabinete fizike, hemije, stranih jezika, tehničkog obrazovanja. Srednja škola za ekonomiste, frizere, kuvare i konobare sa 248 srednjoškolaca, privremeno je smeštena u objekat osnovne škole, a u toku je sanacija zgrade srednje škole koja će po završetku moći da primi učenike svih predviđenih profila. U Lapovu postoji i radi Viša poslovna škola iz Čačka sa 82 studenta. U okviru škole postoje sledeći smerovi: - Turizam i ekologija, - Porezi, carine i budžet, - Informacione tehnologije i sistemi, - Preduzetništvo. Trgovina i uslužne delatnosti________________ ____________________________ Preduzeća u Lapovu se pre svega bave trgovinom (41,4%). Postoji veliki broj radnji, koje se bave prehranom, garderobom, tehnikom... Može se reći da opština Lapovo oskudeva u objektima koji imaju namenu smeštaja turista. Ipak, na ovom mestu treba pomenuti motel „Košutu“ i restoran sa prenoćištem „Kapija Šumadije“ kao najznačajnije (jedine) objekte pomenute namene. Motel „Košuta“ je objekat sa 9 dvokrevetnih soba i dva apartmana. Restoran motela ima ukupni kapacitet od 150 mesta. U okviru motela postoji i odgovarajuća suvenirnica. Motel se nalazi na izlazu sa autoputa Bograd – Niš ka Kragujevcu. Ovaj objekat poseduje i adekvatan parking za svoje goste. Restoran sa prenoćištem „Kapija Šumadije“ nalazi se preko puta motela „Košuta“. Ovaj ugostiteljski objekat ima kapacitet od 120 mesta u restoranu, a omogućuje i usluge prenoćišta u 7 dvokrevetnioh soba, pri čemu je u planu

34

osposobljavanje još 10 soba za prenoćište. U okviru ovog objekta ubraja se i mala sala sa 500 mesta i prostrani parking prostor. Od ostalih ugostiteljskih objekata na teritoriji opštine Lapovo treba pomenuti i restorane „Straževica“, „Tri fenjera“ i „Lara“ koji su bazirani uglavnom na tradicionalnoj kuhinji. Poljoprivredno-savetodavna služba___________ ____________________________ Od usluga za poljoprivredne proizvođače sa teritorije opštine Lapovo, pre svega treba izdvojiti dve veterinarske stanice: “JVS Lapovo” koja je u državnom vlasništvu i privatnu veterinarsku ambulantu „VET – LEK“. Pored ovih ustanova, na teritoriji opštine funkcioniše i Udruženje poljoprivrednih proizvođača „Lapovo“ koje poljoprivredicima nudi, između ostalih i sledeće usluge: pomoć u registraciji poljoprivrednih gazdinstava, posredovanje u оstvarivanju prava poljoprivrednika na subvencije, regrese i podsticaje, vođenje mаtičnih еvidencija u stočarstvu, obučavanje poljoprivrednika ... Kulturne manifestacije_____________________ ____________________________ Međunarodna izložba umetnika železničara Srbije je manifestacija koja je prvi put održana 2007. godine, kada je nosila maziv „Duž pruge“. Tom prilikom je učešće uzelo 23 učesnika sa 52 dela iz Mađarske, Bugarske, Republike Srpske i Srbije. 2008. godine ova izložba nosi naziv „Grad muzej železnice“ i očekuje se da je poseti oko 2000 gostiju. Izložba se održava tokom septembra i oktobra meseca. Ideja je da pomenuta manifestacija preraste u tradicionalnu izložbu umetnika železničara. Dan Moravskih šarenica je manifestacija koja predstavlja izložbu eksponata i etno proizvoda ručne izrade. Odvija se u organizaciji Udruženja žena „Moravske šarenice“ već 11 godina, pri čemu je ranijih godina bila organizovana i pod imenima: Praktika i Domaća radinost. Ova manifestacija ima regionalni karakter i osmišljenja je da, pored navedenih izložbi, obuhvati i razmenu iskustva sa drugim udruženjima slične orijentacije. Prosečan broj gostiju pomenute manifestacije je od 800 do 1000 gostiju. Inače, Udruženje žena „Moravske šarenice“ svojim radom omogućuje da se na teritoriji opštine može govoriti i o sadržajima iz oblasti etno turizma. Žene i njihov status________________________ ____________________________ U Lapovu su žene uglavnom u ravnopravnom položaju sa muškarcima, kako u pogledu obrazovanja, obavljanja javnih funkcija, privredne delatnosti. Konkretno u poljoprivredi žene obavljaju relativno lakše poslove od muškaraca; najviše se angažuju u povrtarskoj proizvodnji.