Berzanski indeksi

BERZANSKI INDEKSIIme i prezime: Miroslav Glii

Sadraj: Najee korienu grupu indikatora trita predstavljaju berzanski indeksi koji svojim cenovnim kretanjem treba da daju odgovor na osnovno pitanje: ta se deava na finansijskom tritu? Indeks predstavlja imaginarni portfolio hartija od vrednosti koji reprezentuje odreeno trite ili jedan njegov segment, npr. pojedinu granu ili pojedinu vrstu hartija od vrednosti. Svaki indeks ima svoju metodologiju izraunavanja, pri emu svaki od njih polazi od baznog vremena posmatranja i bazne vrednosti koja se, po pravilu, indeksira sa 1, 10, 100 ili 1.000. Prate se promene vrednosti indeksa, pri emu je daleko korisnija procentualna od apsolutno promene. Pri izradi berzanskog indeksa mora se voditi rauna o nekoliko bitnih stvari. Veliina uzorka mora biti takva da se njome dovoljno precizno moe reprezentovati trini segment koji se eli aproksimirati. Mali uzorci mogu dovesti do nepreciznosti, a veliki mogu proizvesti neekonominost i komplikovanost izraunavanja. Jo jedna bitna stvar koja odreuje kvalitet indeksa jeste odreivanje pondera. Ponderisanje odreuje znaaj pojedinih elemenata uzorka na kretanje skupa kao celine. Najee se za pondere uzima broj koji odraava uee kapitalizacije date akcije u kapitalizaciji skupa, odnosno trinog segmenta koji se eli aproksimirati. Kljune rei: indeks, berza, akcije, kurs, trite, obraunavanje, kompanija, trgovanje, kalkulacija, cena, kapitalizacija 1.1Uvod Kretanja na berzama se mere putem indeksa. Sa statistikog aspekta, indeksi predstavljaju relativne brojeve koji se dobijaju uporeivanjem veliina (nivoa) pojava u posmatranom periodu sa njenom veliinom u baznom periodu.1 Kod sastava indeksa postavlja se pitanje: koje kompanije treba da se uzmu u obzir za obraun. Ovde moemo da razlikujemo dve vrste indeksa: 1. Kompozitni indeksi izraavaju najiru bazu kompanija kojima se trguje na nekoj berzi. 2. Blue chip indeksi predstavljaju odabrani broj najkvalitetnijih kompanija kojima se trguje na berzi. Blue chip indeksi se uzimaju kao referentni indeksi, jer oni sadre najvee kompanije u odreenoj dravi ili regionu. Da bi jedna kompanija mogla da bude lan1

Plojovi, ., Statistika, Univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar, 2008., str. 358.

1

Berzanski indeksitakvog indeksa, ona mora da ispuni odreene opte uslove, kao to je neto dobit, procentualni broj akcija kojima se trguje, trina kapitalizacija i sl. Meutim, obzirom da se sastav indeksa menja tokom vremena, tj. uzimaju se u obzir samo najkvalitetnije kompanije, teko je uporediti razvoj indeksa tokom vremena. Zbog principa samo najbolji u indeks, svi blue chip indeksi iz razvijenih privreda imaju pozitivan razvoj tokom vremena. Kod obrauna indeksa postavlja se pitanje: koju vrstu kursa treba koristiti? Prvi metod je tzv. indeks kurseva (price index). Kod ovog sistema se berzanski indeks iskljuivo izraunava na osnovu berzanskog kursa. Berzanski kurs se koriguje samo za vrednost prava pree kupovine i za specijalne isplate. Isplata dividendi i promene visine akcijskog kapitala se ovde ne uzimaju u obzir. Tako da se indeks kurseva ne koriguje za smanjenje kurseva kod isplate dividendi. Gotovo svi veliki berzanski indeksi, kao na primer: Dow Jones, Nikkei 225, FTSE 100 ili CAC 40, zasnivaju se na ovom sistemu. S druge strane, kod tzv. indeksa performansa (total return index) se pretpostavlja da se sve isplaene dividende u novcu i ostali prihodi (npr: prihodi od prodaje prava pree kupovine) od vlasnitva akcija ponovo investiraju u akcije lanice indeksa. Isplaene dividende se dodaju ponderisanoj vrednosti kursa indeksa. Razlog toga jeste to se kod isplate dividende u normalnom sluaju smanjuju kursevi. Na primer, nemaki indeks DAX se izraunava i na ovaj nain. Kod obrauna samog indeksa se, opet, mogu koristiti dve metode: 1. Cenovno uravnoteeni. Kod indeksa koji su cenovno uravnoteeni, cena akcija je jedini element koji odreuje vrednost indeksa. Kod ovog modela, sabiraju se svi pojedini kursevi i ovaj zbir se deli sa ukupnim brojem kompanija u indeksu. Sledei obrazac pokazuje obraun indeksa uravnoteenim prema ceni: (1) gde je: - Ic(t) = cenovno uravnoteeni indeks u trenutku t - n = broj izdavalaca ije akcije se nalaze u indeksnoj korpi izabrane hartije su nepromenljive do momenta revizije - ci,t = kurs pojedine akcije i u trenutku t - z = prilagoavajui koeficijent Na osnovu ovog obrasca da se primetiti da svako kretanje cene pojedine akcije ima veliki uticaj na vrednost indeksa, zanemarujui uticaj vrednosti domae valute na tritu i relativnu veliinu kompanije. Prema ovoj metodi se izraunavaju indeksi Dow Jones i Nikkei 225. Problem kod gornjeg obrasca nastaje kada jedna kompanija poveava svoj dosadanji broj akcija izdavanjem novih akcija, odnosno smanjuje broj akcija deljenjem postojeih akcija radi smanjenja trine vrednosti jedne akcije. Ukoliko se sada ne bi prilagodio gornji obrazac, nastao bi diskontinuitet u rezultatu indeksa. Na primer: pretpostavimo da postoje samo dve korporacije, A i B, koje su listirane na indeksu. Kurs akcije A iznosi 100, dok kurs akcije B 60. Prosek ovih kurseva time iznosi 80 ((100+60)/2).

2

Berzanski indeksiSada pretpostavimo da e kompanija A izvriti podelu broja akciju u odnosu 1 za 2. Bez prilagoavanja, prosek se smanjuje na 55 ((50+60)/2), bez ikakvog smanjenja kursa zbog ekonomskih razloga. Zbog toga se uvodi faktor z. Vrednost z se tako bira da ne bi dolo do promjena indeksa zbog promene same strukture izdatih akcija. U ovom sluaju se z dobija reenjem sledee jednaine: (2) Vremenom e se struktura izdatih akcija uvek menjati, tako e i delilac morati da se prilagodi. Sa matematikog aspekta, novi (ukupni) delilac se dobija sledeim obrascem: (3)

2. Uravnoteeni sa vrednou trita. Indeksi, koji su uravnoteeni sa vrednoutrita odnosno kapitalizaciji pojedinih akcija, se izraunavaju na taj nain, to se umnoava kurs akcija sa brojem akcija koje se nalaze u slobodnoj trgovini (free float). esto se koristi tzv. Lasperov (Laspeyres) indeks cena, koji se izraunava ovako: (4) gde je: - Iv(t) = vrednosno uravnoteeni indeks u trenutku t - n = broj izdavalaca ije akcije se nalaze u indeksnoj korpi - ci,t = cena akcija izdavaoca i, u trenutku t - ki,t = koliina akcija izdavaoca i u trenutku t - ffci,t = free float faktor izdavaoca i, u trenutku t - ai = prilagoavajui faktor izdavaoca i (ponder) - d(t) vrednost delioca u trenutku t Prednost ove metode je u tome to se kod promene broja akcija jedne kompanije ne mora prilagoditi delilac. Jedina promena delioca nastaje kada se prima nova kompanija u indeksnu korpu. tavie, uzima se u obzir veliina kompanije, tako da e relativno mala promena u ceni akcije neke vee kompanije imati vei uticaj na vrednost indeksa. Kod ove metode treba da se odredi osnovna vrednost baze. Prema ovoj baznoj vrednosti se i prilagoava sam delilac. Na primer: Indeks Standard and Poors 500 (S&P 500) je tako definisan da je imao vrijednost od 10 za 1943. godinu, dok je engleski FTSE 100 imao bazu od 1000 3. januara 1984.

3

Berzanski indeksi

Na kraju jedan kratak primer za obraun indeksa. Pretpostavimo sledee kurseve:Akcije 01.03. Broj akcija A B C D E 25 20 15 10 5 1000 750 1500 1000 2000 26 20,2 15,6 9,6 4,5 02.03. Broj akcija 1000 750 1500 1000 2000 13 20,2 15,6 9,6 4,5 2000 750 1500 1000 2000 03.03. Broj akcija

Slika 1: Hipotetiki primer za razvoj odreenog broja akcija Gornja tabela sadri razvoj berzanskog kursa od 5 akcija (A, B, C, D i E) za period od 01.03. do 03.03. tavie, da se primetiti da se broj akcija u trgovini od izdavaoca A promijenio od 1000 na 2000. Sada se postavlja pitanje: kako se menja vrednost indeksa prema cenovno uravnoteenom indeksu odnosno uravnoteeno prema vrednosti trita.Akcije 01.03. Broj akcija A B C D E ZBIR Delilac Indeks 25 20 15 10 5 75 5 15 1000 750 1500 1000 2000 26 20,2 15,6 9,6 4,5 75,9 5 15,18 02.03. Broj akcija 1000 750 1500 1000 2000 13 20,2 15,6 9,6 4,5 62,9 4,14361 15,18 03.03. Broj akcija 2000 750 1500 1000 2000

Slika 2: Razvoj indeksa prema cenovno uravnoteenoj metodi Kod cenovno uravnoteene metode se jednostavno sabira vrednost pojedinanih kurseva i zbir se deli sa brojem akcija. Time se dobija vrednost od 15. Obzirom da se 02.03. promenio kurs akcija, vrednost indeksa se promenio na 15,18, tj. za 1,2%. Za 03.03 smo, zbog jednostavnosti, pretpostavili da se kursevi nisu menjali, ali se broj akcija od A duplirao i time kurs prepolovio. Zbog toga se mora prilagoditi delilac korienjem gornjeg obrasca, tj.: (5)

4

Berzanski indeksi

Akcije

01.03.

Broj akcija

Kapital.

02.03.

Broj akcija

Kapital.

03.03.

Broj akcija

Kapital.

A B C D E ZBIR Delilac Indeks

25 20 15 10 5

1000 750 1500 1000 2000

25000 15000 22500 10000 10000 82500 82,5 1000

26 20,2 15,6 9,6 4,5

1000 750 1500 1000 2000

26000 15150 23400 9600 9000 83150 82,5 1007,9

13 20,2 15,6 9,6 4,5

2000 750 1500 1000 2000

26000 15150 23400 9600 9000 83150 82,5 1007,9

Slika 3: Razvoj indeksa prema trino uravnoteenoj metodi Kod trino uravnoteene metode se vri mnoenje kursa sa brojem izdatih akcija koje se nalaze u slobodnoj trgovini (npr.: kod A se mnoi 25 sa 1.000). Trine kapitalizacije svih akcija se sabiraju. Sada moemo putem delioca da odredimo osnovnu vrednost baze. U naem primeru smo kao osnovnu vrednost odredili 1.000. Zbog toga ukupni zbir moramo da delimo sa 82,5. Obzirom da se kod ove metode uzima u obzir pojedinana trina kapitalizacija, indeks se poveao samo za 0,79%. Razlog toga jeste to su promene kod akcija A i C imale najvei uticaj na razvoj kursa. tavie, zbog korienja kapitalizacije kao osnovnog merila uspeha akcija, nema potrebe da se prilagodi obrazac. Na ovom jednostavnom primeru moemo videti prioritete kod obrauna indeksa prema ovim metodama. Glavni cilj metode uravnoteene prema ceni, tj. kursu pojedinanih akcija, jeste da daje prosek o razvoju kursa akcija da bi investitori imali indikator kako se razvio lini portfelj. S druge strane, indeks uravnoteen prema trinoj kapitalizaciji ima za cilj da prikae ukupnu vrijednost samog indeksa to je bitan makroekonomski indikator i time se mogu dati zakljuci o stanju privrede.

1.2. Poznati svetski berzanski indeksi Slika 3 daje pregled najveih berza na svetu po trinoj kapitalizaciji. Svaka od ovih berzi ima svoj blue chip indeks. Da se primetiti da Njujorka berza najvea na svetu, praena sa berzom iz Tokija i Nasdaq-om. Druge bitne berze su berza iz Amsterdama (NYSE Europe) i Londona. Takoe berza iz angaija e sigurno imati sve veu trinu kapitalizaciju narednih godina.

5

Berzanski indeksi

Slika 3: Najvee berze na svetu po trinoj kapitalizaciji (u bilionama US-$)2Nain obr. Maks. 2009. Min. 2009. Kraj 2009. Ime indeksa Kraj 2008. Datum Datum Berza 2009/2008 % promena kraj 13,2% 53,5% 72,4% 2 3.755, 80 9.647, 31 14.38 7,48 4.048, 00 27,9% 29,9% 81,0% 52,0% 91,8%

NYSE Euronext (US) NASDAQ OMX BM&FBOVE SPA TSX Group Australian SE Bombay SE Hong Kong Exchanges Shanghai SE2

NYSE US 100 Nasdaq 100 IBrX 50 S&P/TSX 60 S&P/ASX 50 SENSEX Hang Seng Index SSE 180 Index

P

5.170,18

Nov. 25 Dec. 30 Dec. 15 Dec. 02 Dec. 31 Dec. 31 Nov. 16 Aug. 04

3.340,15

Mar. 09 Mar. 09 Mar. 02 Feb. 23 Mar. 06 Mar. 09 Mar. 09 Jan. 05

5.095 ,73 1.860 ,31 9.562 ,81 693,2 3 4.878 ,95 17.46 4,81 21.87 2,50 7.762 ,92

4.500, 50 1.211, 65 5.546, 00 541,8

P

1.878,65

1.043,87

R

9.707,00

5.418,00

P

701,36

458,13

R

4.878,95

3.207,58

P

17.464,81

8.160,40

P

22.943,98

11.344,58

P

8.456,56

4.098,26

Izvor: http://www.world-exchanges.org

6

Berzanski indeksiTokyo SE Group BME Spanish Exchanges Deutsche Brse Istanbul SE NYSE Euronext Paris SIX Swiss Exchange DAX 30 ISE National 30 CAC 40 Swiss Market Index (SMI) P 6.608,52 R 6.011,55 Ibex 35 P 12.102,60 TOPIX Core 30 P 558,57 Aug. 10 Nov. 18 Dec. 29 Dec. 31 Dec. 29 Dec. 29 398,13 Mar. 12 Mar. 09 Mar. 06 Mar. 09 Mar. 09 Mar. 09 515,7 6 11.94 0,00 5.957 ,43 66.99 2,07 3.936 ,33 6.545 ,91 498,3 3 9.195, 80 4.810, 20 35.00 1,85 3.217, 97 5.534, 53 3,5%

6.702,60

29,8%

3.666,41

23,8%

P

66.992,07

29.285,72

91,4%

P

3.959,98

2.519,29

22,3%

4.307,67

18,3%

Slika 4: Razvoj Blue-Chips indeksa na raznim berzama u 2008. i 2009. godini3

1.2.1. Dow JonesModa najpoznatiji berzanski indeks na svetu je Dow Jonesov indeks, koji je razvijen poetkom 20. veka. Dow Jonesov indeks prati ponaanje akcija 30 najveih industrijskih kompanija koji ine otprilike 20% ukupne trine kapitalizacije svih akcija u Americi. U poetku se vrednost ovog indeksa raunala tako to se ukupna cena akcija mnoila sa brojem akcija. Danas se Dow Jonesov indeks izraunava tako to se sabiraju cene akcija svih industrijskih kompanija, a zbir se deli brojem koji predstavlja pokazatelj (korekciju) broja akcija.4 Kod Dow Jones-a radi se o kursnom indeksu, znai svi kursevi se ne prilagode kod isplate dividende i drugih dodatnih prava. (6) gde je: - DJIA = Dow Jones Industrial Average - cj,t = cena akcije i zavisno od vremena t - z = prilagoavajui koeficijent Ukoliko bi z bio jednako 1, onda bi Dow Jones indeks bio jednostavan prosek svih kurseva u odreenom vremenu. Sastav Dow Jones-a se ne menja esto i kada se menja onda zbog promene vlasnike strukture jedne kompanije (spajanje ili preuzimanje). Kao3

Izvor: http://www.world-exchanges.org Komazec, S., Risti, ., Finansijska trita i berzanski menadment, EtnoSTIL, Beograd, 2009., str. 219.

4

7

Berzanski indeksito smo malo pre spomenuli, delilac se mora uvek prilagoditi. Na primer: u avgustu 2002. godine, ukupni delilac se smanjio sa 0,14445222 na 0,14418073 nakon to je Citigroup izvrio emisiju akcija svoje kompanije Travelers Property Casualty (TPC). U junu 2004. godine delilac se opet smanjio na 0,14090166, pa je smanjen na 0,13561241 zbog podele akcija kompanije Proctor & Gamble. Trenutna vrednost delioca iznosi 0,132129493. Iako je Dow Jones jedan od najstarijih indeksa na svetu, sama vrednost indeksa je kontroverzna. Glavna kritika je usmerena na injenicu to je sam sastav indeksa netransparentan (bez zvaninih pravila) i uraen od strane novina Wall Street Journal. Dodatna kritika je usmerena na injenicu da se poetak trgovine ne vri istovremeno za sve akcije, tako da se kao poetna vrednost nekih akcija uzima vrednost sa prethodnog dana. Takoe, nedostatak kursnog indeksa, tj. ignorisanje trine kapitalizacije je dodatni nedostatak ovog indeksa. Sa istorijskog aspekta, razvoj Dow Jones indeksa je bio pozitivan. Od 1. januara 1901. godine kada je Dow Jones imao 51,80 poena, on se poveao na 235,41 poena 31. decembra 1950. godine. Od 1. januara 1951. godine do 31. decembra 2000. godine on se poveao na 10.786,85 poena, tj. za 4.482% (proseni godinji prinos 8,0%).Kompanija 3M Alcoa American Express AT&T Bank of America Boeing Caterpillar Chevron Corporation Cisco Systems Coca-Cola DuPont ExxonMobil General Electric Hewlett-Packard The Home Depot Intel IBM Johnson & Johnson JPMorgan Chase Kraft Foods McDonald's Merck Microsoft Simbol MMM AA AXP T BAC BA CAT CVX CSCO KO DD XOM GE HPQ HD INTC IBM JNJ JPM KFT MCD MRK MSFT Industrija Konglomerat Aluminijum Kreditne kartice Telekomunikacije Bankarstvo Vazduhoplovstvo i odbrana Graevinske i rudarske opreme Nafta i plin IKT Napici Hemijska industrija Nafta i plin Konglomerat IKT Prodavnica alata ipovi IKT Farmacija Bankarstvo Hrana Brza hrana Farmacija Softver Godina prijema 1976 1959 1982 1999 2008 1987 1991 2008 2009 1987 1935 1928 1907 1997 1999 1999 1979 1997 1991 2008 1985 1979 1999

8

Berzanski indeksiPfizer Procter & Gamble Travelers United Technologies Corporation Verizon Communications Wal-Mart Walt Disney VZ WMT DIS Telekomunikacije Prodaja na malo Zabava 2004 1997 1991 PFE PG TRV UTX Farmacija Potroaka dobra Osiguranje Konglomerat 2004 1932 2009 1939

Slika 5: Kompanije koje su listirane na Dow Jones indeksu

1.2.2. Nasdaq 100Kao to smo na poetku spomenuli, druga bitna berza iz SAD-a jeste Nasdaq 100. Ovaj indeks sadri 100 amerikih i meunarodnih kompanija sa najveom trinom kapitalizacijom. Isto kao i Dow Jones, Nasdaq je kursni indeks. Meutim, za razliku od Dow Jones-a, Nasdaq 100 je indeks uravnoteen prema trinoj kapitalizaciji. Meutim, postoji pravilo da jedna kompanija ne sme imati vei uticaj u ponderu od 24%. Druga dva pravila za ukljuivanje u Nasdaq 100 jeste da u dva uzastopna meseca udeo u trinoj kapitalizaciji ne sme padati ispod 0,1% i proseno se moraju trgovati 200.000 akcija dnevno. Pored ogranienja uticaja jedne kompanija postoje, postoji i posebnost kod ovog indeksa da on sadri 15 kompanija koje nisu iz SAD-a i to ne ukljuuje finansijske kompanije.Kompanija Apple Qualcomm Google Microsoft Oracle Amazon.com Intel Cisco Teva Pharmaceutical Industries Research In Motion Starbucks Gilead Sciences Comcast Baidu eBay Celgene Simbol AAPL QCOM GOOG MSFT ORCL AMZN INTC CSCO TEVA RIMM SBUX GILD CMCSA BIDU EBAY CELG Udeo u ponderu u % 20,46 4,67 4,30 3,87 2,92 2,69 2,13 2,02 1,89 1,69 1,63 1,56 1,50 1,49 1,47 1,40

9

Berzanski indeksiDirecTV Express Scripts Amgen Genzyme Paccar Priceline.com News Corporation Cognizant Technology Solutions NetApp Broadcom Intuit Vodafone DTV ESRX AMGN GENZ PCAR PCLN NWSA CTSH NTAP BRCM INTU VOD 1,35 1,30 1,21 1,17 1,14 1,04 1,00 0,98 0,98 0,94 0,92 0,92

Slika 6: Neke poznate kompanije u Nasdaq 100

1.2.3.

DAX

DAX predstavlja indeks vrednosti akcija 30 najreprezentativnijih akcija na nemakoj berzi. Akcije obuhvataju kapital obinih, povlaenih i novih akcija na berzi. Za bazu je uzeta vrednost od 1000 za 31.12.1987. Za obraun indeksa koristi se Lasperov indeks. Udeo u trinoj kapitalizaciji se obraunava prema broju akcija u slobodnoj trgovini pomnoeno sa kursem. Da bi jedna kompanija bila primljena u DAX, treba da ispuni tri kriterijuma: 1. Mora da bude listirana u Prime Standard-u, 2. Akcijama se mora neprekidno trgovati u elektronskom sistemu Xetra i 3. Najmanje 10% ukupnih akcija se moraju nalaziti u slobodnoj trgovini. 4. Dodatni kriterijum je da kompanije moraju da imaju glavno sedite u Nemakoj ili glavnu trinu kupoprodaju svojih akcija u Nemakoj. Od kompanija, koje ispunjavaju gornje uslove, vri se dodatna selekcija prema: - Prometu u sistemu Xetra i na Frankfurtskom parketu i - Vrednosti akcija u slobodnom prometu. Razvoj DAX-a tokom vremena je bio, sve u svemu, pozitivan. 01. Jula 1988. godine, otkad se zvanino rauna ovaj indeks, DAX je imao 1.163,52 poena. Jedan od rekordnih gubitaka desio se 1989. godine kada se nije spasila amerika aviokompanija UAL to je dovelo do smanjenja indeksa za 12,81%. 20. marta 1998. godine, DAX po prvi put imao vie od pet hiljada poena, tj. 5.001,55 poena. 07. marta 2000. godine, DAX je zabeleio svoj tadanji rekordni iznos od 8.064,97 poena. Meutim, na kraju buma u tehnolokom sektoru, DAX je 12. marta 2003. godine pao na 2.202,96 poena. Nakon dugo vremena, DAX se oporavio i 16. jula 2007. uspeo da obori svoj tadanji rekord sa 8.105,69 (raunajui zatvarajue kurseve). Meutim, svetska finansijska kriza je uticala i na DAX, to je dovelo do smanjenja na 4.887 poena 9. oktobra 2008. godine. 06. Marta 2009.

10

Berzanski indeksigodine, DAX je samo iznosio 3.666,41 poena. U meuvremenu se DAX opet oporavio i trenutno (mart 2011. godine) iznosi 6.981,49 poena.

Kompanija Adidas Allianz BASF Bayer Beiersdorf BMW Commerzbank Daimler Deutsche Bank Deutsche Brse Deutsche Post Deutsche Telekom E.ON Fresenius Medical Care Fresenius SE HeidelbergCement Henkel

Industrija Sportska oprema Osiguranje Hemija Hemija i farmacija Kozmetika Automobili Bankarstvo Automobili Bankarstvo Berza Logistika Telekomunikacija Energija Medicinska tehnologija

Medicinska tehnologija Graevinski materijali Potroaka dobra i kozmetika

Infineon K+S Linde Lufthansa MAN Merck Metro Munich Re RWE SAP Siemens ThyssenKrupp Volkswagen

ipovi Hemija Ostala energija i sirovine Aviokompanija Vozila i maine Farmacija Prodaja na malo i veliko Osiguranja Energija Softver Elektronika elik Automobili

11

Berzanski indeksiSlika 7: Kompanije u berzanskom indeksu DAX

1.2.4. Nikkei 225Nikkei 225 je najbitniji indeks akcija u Aziji. Obraunava se po istoj metodi kao i Dow Jones, tj. kursni indeks uravnoteen prema ceni. U oktobru 2007. godine, delilac je iznosio 24,341. Jednom godinje se odluuje koje kompanije se prihvataju u Nikkei-u, odnosno koje kompanije se vie ne uzimaju u obzir. to se tie razvoja indeksa, u 1980. godini, Nikkei je iznosio 7.116,38 poena. 1986. Godine on je ve iznosio 18.701,30 poena, 1987. godine 21.564 poena, a 1989. godine 38.915,87 poena. Nakon toga se svake godine smanjio da bi 1996. godine imao vrijednost od 19.361,35, a 2002. godine samo 8.578,95 poena. 2006. godine, Nikkei se opet oporavio na 17.225,83, dok trenutna vrednost iznosi 10.254,43.Kompanija Bridgestone Corp. Canon Inc. Casio Computer Co., Ltd. Central Japan Railway Co. Citizen Holdings, Ltd. East Japan Railway Co. Fast Retailing Co., Ltd. Fuji Electric Holdings Co., Ltd. Fuji Heavy Industries Ltd. Fujifilm Holdings Corp. Hitachi, Ltd. Hitachi Construction Machinery Co., Ltd. Hitachi Zosen Corp. Honda Motor Co., Ltd. Isuzu Motors Ltd. Kawasaki Heavy Industries, Ltd. Kawasaki Kisen Kaisha, Ltd. Konica Minolta Holdings, Inc. Kyocera Corp. Kyowa Hakko Kirin Co., Ltd. Industrija Gume Elektronika Elektronika Transport Precizni ureaji Transport Prodaja na malo Elektronika Autoindustrija Hemija Elektronika Maine Maine Autoindustrija Autoindustrija Brodogradnja Brodogradnja Precizni ureaji Elektronika Farmacija

12

Berzanski indeksiMatsui Securities Co., Ltd. Mazda Motor Corp. Meidensha Corp. Mitsubishi Chemical Holdings Corp. Mitsubishi Corp. Mitsubishi Electric Corp. Mitsubishi Estate Co., Ltd. Mitsubishi Heavy Industries, Ltd. Mitsubishi Logistics Corp. Mitsubishi Materials Corp. Mitsubishi Motors Corp. Mitsubishi Paper Mills Ltd. Mitsubishi UFJ Financial Group, Inc. Nippon Telegraph and Telephone Corp. Nissan Chemical Industries, Ltd. Nissan Motor Co., Ltd. Olympus Corp. Panasonic Corp. Panasonic Electric Works Co., Ltd. SANYO Electric Co., Ltd. Sharp Corp. Sony Corp. TDK Corp. Toshiba Corp. Toyota Motor Corp. Yahoo Japan Corp. Yamaha Corp. Bankarstvo Autoindustrija Elektronika Hemija Trgovina Elektronika Nekretnine Maine Logistika Sirovine Autoindustrija Papir Bankarstvo Telekomunikacija Hemija Autoindustrija Precizni ureaji Elektronika Elektronika Elektronika Elektronika Elektronika Elektronika Elektronika Autoindustrija Usluge Ostalo

Slika 8: Pregled poznatih kompanija u NIKKEI 225

1.2.5.

Dow Jones GLOBAL TITANS 50

Dow Jones Global Titans 50 je poseban berzanski indeks. Ovaj indeks je razvijen od strane izdavake kue Dow Jones i obuhvata 50 najveih kompanija, ije se akcije trguju na berzi. Ovaj indeks uzima u obzir sve veu globalizaciju svetske ekonomije i time sve veu povezanost pojedinih privreda. Selekcija kompanija se vri prema tri kriterijuma: - Trina kapitalizacija (ponder 60%), - Prihod (ponder 20%) i

13

Berzanski indeksi - Neto dobit (ponder 20%).5Da se sastav kompanija ne bi menjao neprekidno, zamena postojee kompanije u indeksu se vri kada kompanija nije vie meu 70 najveih kompanija prema gornjim kriterijumima. S druge strane, ukoliko je jedna kompanija, koja nije listirana na indeksu, meu 30 najboljih kompanija prema gornjim kriterijuma, onda ona zamenjuje zadnje rangiranu kompaniju sa indeksa.

Kod indeksa radi se o kursnom indeksu koji je uravnoteen prema trinoj kapitalizaciji. Kod obrauna indeksa, jedna kompanija ne moe vie od 10% uticati na vrijednost indeksa.Kompanija Exxon Mobil BP General Electric Microsoft Chevron Procter & Gamble JPMorgan Chase & Co. AT&T IBM Nestl Apple Johnson & Johnson HSBC Wal-Mart Total Vodafone Royal Dutch Shell Bank of America Hewlett-Packard Banco Santander Pfizer BHP Billiton Novartis Cisco Intel Merck & Co., Inc. Telefnica Samsung Electronics5

Glavno sedite SAD Ujedinjeno Kraljevstvo SAD SAD SAD SAD SAD SAD SAD vajcarska SAD SAD Ujedinjeno Kraljevstvo SAD Francuska Ujedinjeno Kraljevstvo Ujedinjeno Kraljevstvo SAD SAD panija SAD Australija vajcarska SAD SAD SAD panija Juna Koreja

Mesto 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28

Industrija Nafta i plin Nafta i plin Mjeovito Elektronika Nafta i plin Potroaka dobra Bankarstvo Telekomunikacija Elektronika Hrana Elektronika Farmacija Bankarstvo Prodaja na malo Nafta i plin Telekomunikacija Nafta i plin Bankarstvo Elektronika Bankarstvo Farmacija Rudarstvo Farmacija Tehnologija Elektronika Farmacija Telekomunikacije Elektronika

http://averages.dowjones.com/mdsidx/downloads/meth_info/Dow_Jones_Global_Titans_50_Index_Methodology.pdf

14

Berzanski indeksiCoca-Cola ConocoPhillips Toyota Google PepsiCo Gazprom Roche BNP Paribas GlaxoSmithKline Siemens Philip Morris International Goldman Sachs Oracle Verizon Communications E.ON Abbott Laboratories Sanofi-Aventis Allianz Petrobras Mitsubishi UFJ Financial Group Eni Schlumberger SAD SAD Japan SAD SAD Rusija vajcarska Francuska Ujedinjeno Kraljevstvo Nemaka SAD SAD SAD SAD Nemaka SAD Francuska Nemaka Brazil Japan Italija SAD 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 40 41 42 43 46 49 52 53 55 56 59 65 Pie Nafta i plin Autoindustrija Elektronika Pie Nafta i plin Farmacija Bankarstvo Farmacija Elektronika Cigarete Bankarstvo Elektronika Telekomunikacija Energija Farmacija Farmacija Osiguranje Nafta i plin Bankarstvo Nafta i plin Nafta i plin

Slika 9: Pregled kompanija u Dow Jones Global Titans 50

1.3. Indeksi Beogradske berzeIndeksi Beogradske berze formirani su u cilju unapreenja procesa informisanja investicione javnosti, kao i elje da se pobolja transparentnost i uporedivost podataka na tritu. Na beogradskoj berzi postoje dva indeksa: - Belex15 i - BelexLine. BELEX15 pozicioniran je kao vodei indeks Beogradske berze i opisuje kretanja cena najlikvidnijih srpskih akcija i rauna se u realnom vremenu. S druge strane, BELEXline je opti, osnovni benchmark indeks Beogradske berze, ija se vrednost rauna na kraju trgovakog dana. U nastavku emo detaljnije analizirati indeks Belex15. Ova dva indeksa ne treba meati sa Belex Sentimentom. Belex Sentiment je pokazatelj trinih oekivanja uesnika u trgovanju. Vrednost preko 100 izraava pozitivna oekivanja, dok vrednost manja od 100 oznaava pesimistika oekivanja trinih uesnika.

15

Berzanski indeksiKod BELEX15 radi se o kursnom indeksu ponderisanom trinom kapitalizacijom. Kod obrauna trine kapitalizacije uzimaju se u obzir samo akcije koje se nalaze u slobodnom prometu (free float). BELEX15 se sastoji od akcija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja i koje su ispunile kriterijume za ulazak u indeksnu korpu. Teina komponenti u indeksu je ograniena na maksimalnih 20% u odnosu na ukupnu trinu kapitalizaciju indeksa na datum revizije.6 Kalkulacija i objavljivanje indeksa BELEX15 vri se svakog radnog dana Berze, u realnom vremenu, od trenutka kada je ispunjen uslov za njegovo izraunavanje i publikovanje, pa do formiranja cena na zatvaranju. Cena akcija koja se koristi za izraunavanje indeksa BELEX15 je svaka cena akcija koja je formirana u trgovanju akcijama koje ine indeksnu korpu, izuzev cena koje su ostvarene u blok transakcijama. Prva vrednost indeksa BELEX15 u danu, utvruje se u realnom vremenu od trenutka kada najmanje 30% akcija koje ine indeksnu korpu ostvari prvu transakciju u danu (cena na otvaranju). Ukoliko se do utvrivanja cena na zatvaranju vie od 70% akcija koje ine indeksnu korpu ne otvori (ne zakljui nijednu transakciju), indeks BELEX15 se ne izraunava u realnom vremenu, ve se utvruje vrednost indeksa prema cenama na zatvaranju akcija koje ine indeksnu korpu, bez obzira koliko indeksnih komponenti je ostvarilo transakcije u predmetnom danu.7

1.3.1. Obraun indeksa Indeks BELEX15 se izraunava upotrebom Laspejrove formule:8 (7) Prilikom revizije indeksne korpe delilac se izraunava na sledei nain: (8) Gde je: Belex15(t) vrednost indeksa izabranih hartija kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja u trenutku t, zaokruena na dve decimale; n - broj izdavalaca ije akcije se nalaze u indeksnoj korpi - izabrane hartije su nepromenljive do momenta revizije; i - broja, koji uzima vrednosti od 1 do 15 i predstavlja odreenog izdavaoca ije su akcije u indeksnoj korpi;67

Metodologija za izraunavanje indeksa BELEX15, str. 3. Metodologija za izraunavanje indeksa BELEX15, str. 4. 8 Metodologija za izraunavanje indeksa BELEX15, str. 7.

16

Berzanski indeksiC(i,t) cena akcija izdavaoca i, u trenutku t, koja se uzima u realnom vremenu iz sistema za trgovanje; K(i,t) koliina akcija izdavaoca i, u trenutku t; FFc(i,t) - free float faktor izdavaoca i, u trenutku t ; A(i) prilagoavajui faktor izdavaoca i (ponder). d(t) vrednost delioca u trenutku t. Obzirom da se samo uzimaju u obzir akcije koje se nalaze u slobodnoj trgovini, ukupan broj akcija mora se pomnoiti sa free float faktorom (FFc) na dan poslednje revizije indeksne korpe. Free float faktor (FFc) je procenat akcija koji se nalazi u slobodnom prometu i koji je javno dostupan potencijalnim investitorima. FFc se dobija kada se od ukupnog broja akcija oduzmu akcije koje se ne nalaze u slobodnom prometu (non free float). Pod pojmom akcija koje nisu u slobodnom prometu smatraju se akcije koje su u vlasnitvu: - lica koja pojedinano poseduju vie od 5% akcija od ukupno izdatih akcija izdavaoca, izuzimajui akcije koje se nalaze u vlasnitvu investicionih i penzionih fondova, kao i druge akcije na raunima, drutva za upravljanje fondovima, osiguravajuih drutava, brokersko dilerskih drutava i drugih investicionih kompanija sa kratkoronim investicionim strategijama; - sopstvene akcije izdavaoca; - akcije koje poseduju meunarodne organizacije i institucije za razvoj; - akcije koje poseduje Republika Srbija, izuzimajui akcije u vlasnitvu Akcijskog fonda, Fonda za penziono i invalidsko osiguranje. FFc se utvruje na bazi javno dostupnih informacija sa internet stranica Centralnog registra, kao i podataka koji su objavljeni u prospektu izdavaoca na datum revizije indeksne korpe. FFc se rauna kvartalno, primenjuje se od trenutka implementacije revizije indeksne korpe i vai do sledee revizije. U cilju spreavanja da neka od akcija izdavaoca ima dominantno uee tj. teinu u indeksnoj korpi, vri se ograniavanje broja akcija sa kojom odreeni izdavalac moe da uestvuje u indeksnoj korpi. Ograniavanje broja akcija odreenog izdavaoca vri se samo na dan (redovne ili vanredne) revizije indeksne korpe.9 Ograniavanje teine odreenog izdavaoca vri se preko pondera (Ai) na sledei nain: - ako je uee Free float trine kapitalizacije pojedine akcije manje ili jednako 20% od ukupne Free float trine kapitalizacije onda je ponder jednak 1, - ako je uee Free float trine kapitalizacije pojedine akcije vee od 20% od ukupne Free float trine kapitalizacije onda se ponder prilagoava do momenta kada je uee svake komponente indeksne korpe manje ili jednako 20%. Tako dobijen ponder mnoi broj akcija u free float-u i ovaj rezultat predstavlja broj akcija koje e biti ukljuene u indeksnu korpu. Nakon postupka ograniavanja teine uea za izdavaoce ija je inicijalna teina vea od 20% teine uea ostalih izdavaoca se uveavaju, te ukoliko je tada njihova teina uea vea od 20%, na9

Metodologija za izraunavanje indeksa BELEX15, str. 5.

17

Berzanski indeksiopisani nain vri se ograniavanje i njihove teine uea, sve do trenutka dok uee teine svih izdavalaca nije manje ili jednako 20%. tavie, u cilju spreavanja da neki od industrijskih sektora ima dominantno uee tj. teinu u indeksnoj korpi, vri se ograniavanje broja hartija iz istog industrijskog sektora koje se mogu nai u sastavu indeksne korpe. U tom smislu, nijedan industrijski sektor ne moe biti zastupljen sa vie od 50% izdavalaca u sastavu indeksne korpe. Kao bazni period za obraun Belex15 uzima se 01.10.2005. godine sa baznom vrednou od 1000,00 indeksnih poena. Obraun se vrio na sledei nain: - Bazna vrednost ponderisane free-float trine kapitalizacije: 33.087.213.173 dinara (trina kapitalizacija na dan baznog datuma, nakon zatvaranja trita) - Bazna vrednost delioca = Bazna vrednost ponderisane free-float trine kapitalizacije / 1000 = 33.087.213,17. U baznom periodu definie se vrednost indeksa na 1000,00 indeksnih poena, a zatim ograniava uticaj pojedinanih komponenti i ujedno definie broj akcija sa kojima e svaki izdavalac pojedinano uestvovati u indeksnoj korpi, izraunava ukupna trina kapitalizacija i delilac koji predstavlja kolinik izmeu ukupne trine kapitalizacije akcija izdavaoca koje su ukljuene u indeksnu korpu i prethodno definisane vrednosti indeksa (1000,00 indeksnih poena). Delilac se na ovaj nain izraunava samo u baznom periodu. 1.3.2. Sadraj Indeksne korpe Indeksnu korpu mogu sainjavati akcije koje su ispunile pravilo 80. Pravilo 80 obuhvata akcije kojima se trguje metodom kontinuiranog trgovanja, a koje su tokom prethodna dva sukcesivna kvartala imale minimum 80% trgovanja tokom svakog pojedinanog kvartala, na kojima su zakljuene transakcije. Nakon formiranja liste akcija koje su ispunile prethodno navedeni kriterijum vri se rangiranje prema neponderisanoj free float trinoj kapitalizaciji. Prvih 15 akcija na tako formiranoj rang listi ini indeksnu korpu. Teina komponenti u indeksu je ograniena na maksimalnih 20% u odnosu na ukupnu free float trinu kapitalizaciju preko pondera Ai. Ako je uee free float trine kapitalizacije pojedine akcije manje od 20% od ukupne free float trine kapitalizacije ponder Ai ima vrednost 1. Ako je uee free float trine kapitalizacije pojedine akcije vee od 20% od ukupne free float trine kapitalizacije onda se ponder Ai prilagoava (umanjuje) do momenta kada je uee svake komponente indeksne korpe manje ili jednako 20% u odnosu na ukupnu ponderisanu free float trinu kapitalizaciju. Izuzetno od prethodnog, u indeksnu korpu mogu biti ukljuene i akcije izdavalaca koje su Pravilo 80 ispunile tokom poslednjeg kvartala, umesto tokom dva sukcesivna kvartala, a pod uslovom da se na rang listi formiranoj prema neponderisanoj trinoj kapitalizaciji nalaze iznad 5. mesta na dan revizije, odnosno na dan kvartalnog prilagoavanja.

18

Berzanski indeksiBroj izdavalaca ije akcije uestvuju u indeksnoj korpi je konstantan u toku perioda izmeu revizija indeksne korpe. Indeksna korpa moe imati najmanje 7, a najvie 15 komponenti.Izdavalac AIK banka a.d. , Ni Komercijalna banka a.d. , Beograd Energoprojekt holding a.d. , Beograd Agrobanka a.d. , Beograd Imlek a.d. , Beograd Soja protein a.d. , Beej Univerzal banka a.d. , Beograd Metalac a.d. , Gornji Milanovac Privredna banka a.d. , Beograd Tigar a.d. , Pirot Razvojna banka Vojvodine a.d. , Novi Sad Messer Tehnogas a.d. , Beograd Alfa plam a.d. , Vranje Veterinarski zavod Subotica a.d. , Subotica Simbol AIKB KMBN ENHL AGBN IMLK SJPT UNBN MTLC PRBN TIGR MTBN TGAS ALFA VZAS Koliina 8.345.904 870.931 9.467.810 718.748 9.071.628 9.844.844 567.481 1.020.000 2.492.828 1.718.460 1.081.849 1.036.658 174.812 2.260.196 FFc 79,66% 32,40% 66,43% 79,93% 19,54% 37,06% 100,00% 87,41% 80,59% 100,00% 31,61% 18,06% 51,47% 40,82% Procena t 20,00% 17,37% 13,38% 9,78% 7,96% 7,33% 5,63% 4,53% 2,92% 2,84% 2,65% 2,59% 1,73% 1,26%

Slika 10: Sastav indeksa Belex15 na datum poslednje revizije 31.12.2010.10

10

Izvor: http://www.belex.rs

19

Berzanski indeksiLiteratura:

[1] Plojovi, ., Statistika, Univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar, 2008., str. 358. [2] http://www.world-exchanges.org [3] Komazec, S., Risti, ., Finansijska trita i berzanski menadment, EtnoSTIL, Beograd, 2009., str. 219 [4] http://averages.dowjones.com/mdsidx/downloads/meth_info/Dow_Jones_Global_Ti tans_50_Index_Methodology.pdf [5] Metodologija za izraunavanje indeksa BELEX15, str. 3-7 [6] http://www.belex.rs

Abstract: A stock market index is a method of measuring a section of the stock market. Many indices are cited by news or financial services firms and are used as benchmarks, to measure the performance of portfolios such as mutual funds. Alternatively, an index may also be considered as an instrument (after all it can be traded) which derives its value from other instruments or indices. The index may be weighted to reflect the market capitalization of its components, or may be a simple index which merely represents the net change in the prices of the underlying instruments. Keywords: stock market, index, financial, benchmark, value, market, capitalization, price

STOCK MARKET INDICES Name and surname: Miroslav Glii

20