O ZAKONU ENANTIODROMIJE:RUSKI KOSMIZAM IZMEU UTOPIJE I
EVOLUCIJE
http://kpv.rs/?p=2344 http://kpv.rs/?p=2412
pie: Mia Vasi
Smrt je za Ciolkovskog proces transformacije iz jednog oblika
ivota u drugi. To vai i za galaksije, Zvezde i planeteSvaki atom i
molekul pojedinano imaju svest i ceo kosmos tei savrenstvu i
evoluciji
U iste reke stupamo i ne stupamo.Ne moe se dva puta ui u istu
reku.Sve tee i nita se ne zadrava.Sve se menja i nita ne ostaje za
stalno.Toplo postaje hladno, hladno postaje toplo.Vlano se sui,
sasueno se vlai.Bolest je ta, koja zdravlje ini ugodnim;Zlo je to,
koje dobro ini prijatnim,Glad to ini za sitost; Umor za odmor.Jedna
je te ista stvar biti iv ili mrtav,Budan ili usnuo, mlad ili
star.Prethodni aspekt u svakom sluaju postaje potonji,A potonji
opet prethodni,Usled iznenadnog neoekivanog preokreta.Razdvaja se
na delove,A potom ponovo sakuplja u celinu.Sve stvari dolaze u
svoje vreme.U iste reke stupamo i ne stupamo(Heraklit: O
Prirodi)
Prirodni zakon enantiodromije, koji je definisao vajcarski
psihilog i alhemiarK. G. Jung, inspirisanHeraklitovomfilozofijom,
iskazuje osobinu svih fizikih, duhovnih i psiholokih procesa da
postepeno prelaze u sopstvenu suprotnost. Duhovno-nauni pokret
ruski kosmizam predstavlja paradigmu ispoljavanja enantiodromije
suptilnu igru transformacije.Individualno emanirane spiritualne
ideje, kojepozivaju na duhovnu evoluciju, pretvaraju se
umaterijalistiko utopijske vizije kolektivistikog scijentistikog
drutva. One egzaltirano iniciraju eksploziju i ekspanziju novih
tehnologija, te potonje realno osvajanje svemirskih prostranstava
putem raketne kosmotehnike.Direktno naslee ruskog kosmizma je opta
opsednutost kosmosom. Danas, u XXI veku, jednako kao i tokom druge
polovine XX veka, kosmika istraivanja su predmet fascinacije
miliona ljudi irom planete. Od visoke tehnologije do popularne
kulture, nebrojeni eklektiki sadraji bombarduju medije: TV serije o
UFO-ima susreu akademski verifikovan prestini aerodinamiki dizajn
kako enterijera tako i automobila ili notebook-a; paranoini strah
od vanzemaljske invazije dodiruje konspirativne teorije o ve
egzistirajuoj ekstraterestijalnoj vladavini (David Icke), ili o
vanzemaljcima kao bogovima (Erich von Dniken) ; stripovi, masovna
kultura, film, tv, modna industrija, elitna umetnost, psihologila i
teologija ujedinjeni su u podjednakoj divinizaciji objekta
nabijenog visokim intenzitetom psihike energije: ostvarenim i
potencijalnim osvajanjem svemira.Koherencija ljudi razliitih
nacija, rasa, religija, stepena obrazovanja, uzrasta, profesija oko
fenomena meuzvezdanih putovanja i osvajanja tajni univerzuma
predstavlja vidde factoegzistirajueg virtualnog kolektivizma u doba
nedostatka bilo kakve efikasne univerzalne paradigme i unifikujue
ideologije. Na taj nain, sofisticirana materijalna i nematerijalna
tehnologija (od kibernetike, preko aerokosmotehnike pa sve do
prouavanja solarne joge kao mogueg postupka preivljavanja bez hrane
na dugim kosmikim putovanjima) potprano vodi ka utopijskom
ujedinjenju oveanstva i novom kolektivizmu. Iz sfere trijumfa
individualizma olienog u scijentistikim pionirima raketne tehnike
(poputVon BraunailiObertha), te heroja-astronauta odGagarinadoNeil
Armstronga, se enantiodromski prelazi u oblast sfere
kolektivistikih socijalnih vizija sveoveanstva. Ono to je manje
poznato je da je re o dvostrukom enantiodromskom obrtu: ekspanzija
kosmikog programa i posledinog industrijsko-tehnolokog razvoja
inicirani su spiritualno-utopijskim idejamaNikolaja Fjodorova,
znamenitog profetskog ruskog filozofa iz druge polovine XIX-veka.
Iz njih potom proistie socijalno-scijentistiko-kolektivistika
utopija poznata pod imenom ruski kosmizam, iji su protagonisti,
poredFjodorova, bili iKonstantin Ciolkovski, vizionar i pionir
raketne tehnike, teVladimir Vernadski, mineralog, geohemiar i
kreator koncepta (ne i imena)noosfere. Na ovim stranicama baviemo
se fenomenom transformacije ideje per se, na putu od esencijalnog
kosmikog pokretaa, do okotale ideoloke matrice.Nikolaj Fjodorovi
Fjodorov(18271903), ruski ezoterno-intuitivni filozof , nadahnut
postulatima pravoslavnog hrianstva, svojom vizijom osloboenom
diskurzivnih barijera, vinuo se put visina futuristikih predvianja
ultimativnih puteva oveanstva.Ve poreklo Fjodorova ukazuje na
njegovu teleoloku kognitivnu nekonvencionalnost.Fjodorov, genetski
i filogenetski, potie iz aristokratske sredine: njegov otac je bio
knezRurikid Pavel Ivanovi Gagarin. Meutim, formalno,Fjodorovnije
bio zakoniti sin knezaGagarina. U skladu sa (neformalnim)
aristokratskim nasleem, studirao je na prestinomRichelieu Lyceum-u
uOdesi. Njegova karijera je, meutim bila tegobna i daleko od
aristokratske: od 1854. do 1868., radio je kao uitelj u neuglednim
ruskim varoicama. Preduslovi za filozofski rad, utemeljen stabilnim
drutvenim statusom, stekli su se tokom 1878., kad se pridruio
osoblju Muzeja Rumjantsev kao bibliotekar. Njegov ekstremni
individualizam dolazi do izraaja u osobenom linom stavu prema
pisanoj rei i autorizaciji:Fjodorovse protivio ideji o vlasnitvu
nad idejama i nikada tokom ivota nije objavio nijednu knjigu.
Njegova filozofska zaostavtina, zajedno sa Filozofijom opte stvari
(takoe poznata i pod nazivom Filozofija fizikog vaskrsenja),
tampana je tek posthumno.Fjodorov, danas nedovoljno poznat u
intelektualno-akademskim krugovima, izvrio je neizmerno veliki
uticaj kako na svoje elitistike savremenike, mislioce (poput
grofaTolstojaiDostojevskog), spiritualno-intuitivne filozofe
(Berdjajev), tako i na scijentizam (kao osnovu i ruske komunistike
utopije i prividno opozitnog supertehnolokog amerikog sna),
tradiciju naunofantastine knjievnosti (recentno remek-delo The
Quantum ThiefRajaniemi-jau potpunosti strukturirano
premaFjodorovljevimidejama), te potonju postvarenu aerokosmotehniku
naunu revoluciju.Njegova misao je intuitivna, slobodna i
vizionarska. Inspirisan ruskim pravoslavljem, rukovoen idejom o
humanistikoj unifikaciji na duhovnoj osnovi,Fjodorovdosee
originalnu scijentistiku reinterpretaciju ortodoksne dogmatske
hrianske vere. On, iako formalno pravoslavan, poziva na
primordijalnu tradiciju. U Filozofiji opte stvari,
pripoveda:Neznabocima su nazivana upravo ona plemena koja su,
nasuprot semitskom plemenu, sauvala najmanje jedinstvo jezika (tj.
u najmanjoj meri zaboravila svoj rod, zajedniko poreklo), tako da
su izgubila svaku mogunost meunarodnog razmevanja. Kod ovih istih
plemena izgubljen je i pojam o Jedinom Bogu, jer su pridevi, koji
su oznaavali svojstva Jedinog Bia, postali imena za posebna bia,
bogove. A semiti su ak sauvali ime osnivaa arijskog plemena,
Jafeta, Japetosa, Jupitera; nema naroda koji je od semita praviniji
u odnosu na svog osnivaa Sima, () u odnosu na zajednikog oca svih
ljudi, koga nazivaju Adamom. () U nauci je ovo otkrie (srodnost
svih naroda) najnovijeg datuma i jo nije dokazano; a u religiji, ne
samo hrianskoj nego i judejskoj to je stara istina.Fjodorovje
teleoloki usmeren ka spiritualnoj kolektivistikoj utopiji:
ujedinjenju oveanstva. On je podstaknut idejom jedinstvenog
ishodita celokupne ljudske vrste, koje sagledava kao fundamentalno
integrativni faktor za potencijalno ostvarivo svejedinstvo
planetarne populacije. Autentina i posve originalna misaoFjodorova,
kao da, na nekom sinkretsko-sinarhijskom nivou arhetipova
kolektivno nesvesnog toga doba, spaja hriansku Apokalipsu sa
scijentistikim idejama nauno-industrijske revolucije XIX
veka.Stvaranje jedinstvene ljudske rase, bazirane na univerzalnoj
moralnosti kao opozitu stihiji naturalnih nagona, i pobedi nad
porobljujuim i limitirajuim zakonima prirode, od kojih je
najfatalniji programirana temporalna ogranienost zemaljske humane
inkarnacije, mogue je samo sveoptim vaskrsenjem mrtvih, i to:
nauno-tehnolokim sredstvima!.Hrianstvo je savez ivih koji ima za
cilj vaskrsavanje umrlih opserviraFjodorovuFilozofiji opte stvari.
Njegovo subjektivno tumaenje hrianske Knjige otkrovenja
(Apokalipse) invocira da se disinkarnirani ljudi vrate na Zemlju
posredstvom projektovanog proto-kloniranja koje proistie iz naunih
otkria inspirisanih boanskim provienjem.Fjodorovljevascijentistika
kolektivistika utopija, modifikovana na nivo
materijalistiko-mehanicistike paradigme, predstavlja ideoloku
osnovu potonjeg ruskog komunizma. Ona se bazira na kontroli
ovekovog okruenja putem ovladavanja prirodnim zakonima prouavanju
astronomije i mehanike nebeskih tela, te njihovog dejstva na
fiziko-hemijsko-bioloke procese na Zemlji. Tei se dosezanju
mogunosti upravljanja planetarnom klimom, to bi omoguilo efikasnu
globalnu poljoprivredu. Time se jednom za svagda reava problem
ishrane oveanstva u celini.Najzad, najinspirativniji i
najuticajniji, posve kopernikanski revolucionarno-avangardni, te
naknadno i praktino postvareni aspekt Fjodorovljeve filozofske
misli, odnosi se na soluciju problema prostornog stanita buduih
post-vaskrslih pripadnika sveoveanske rase. Oni e nastaniti
mnogobrojne planete udaljenih zvezdanih sistema i galaksija, koje
treba osvojiti putem implementiranih fundamentalnih naunih
saznanja. Fjodorov profetski probija mentalne granice ljudskog
potencijala u Filozofiji opte stvari:Predrasuda o nedostupnosti
nebeskog prostranstva, koja je vekovima postepeno nastajala, ipak
se ne moe nazvati praiskonskom. Poetkom nastanka ove predrasude,
moe se smatrati samo prevrat, koji je raskinuo sa svim predanjima,
koji je otrom granicom odvojio mislee ljude od ljudi od akcije,
delovanja. Kad su termini duhovnog sveta imali ulno znaenje (kad
je, npr., shvatati znailo uzimati), tada takva predrasuda jo nije
mogla postojati. Da se nije prekinulo sa tradicijama, sva
istraivanja nebeskog prostranstva imala bi znaenje istraivanja
puteva, tj. izvianja, a prouavanje planeta imalo bi znaenje
otkrivanja novih zemljica, () novih svetova. Ali i danas, () ova
misao o korienju istraivakih puteva i svetova potajno postoji u
umovima istraivaa () A za sinove oveije nebeski svetovi su budua
prebivalita otaca, jer nebeska prostranstva moraju biti dostupna
samo za vaskrsle i one koji vaskrsavaju; istraivanje nebeskih
prostranstava je pripremanje ovih prebivalita.I, dalje u istom
delu,Fjodorovinspirativno zakljuuje, pozivajui na nauno-tehnoloku
revoluciju:A ako su takve ekspedicije u istraivane svetove
nemogune, onda je nauka liena svake sposobnosti dokazivanja; a da
se i ne govori o besadrajnosti takve nauke srozane na nivo dokone
radoznalosti ()Iako jeFjodorovinicijalno bio usmeren na
transpoziciju zakona vieg reda (olienih u sakralnim spisima Novog i
Starog Zaveta) na nivo materijalno-zemaljskog plana, njegov
primarni uticaj je, silom enantiodromije, ispoljen u oblastima
mehancistike nauke i agnostikih kolektivistikih utopija.Raanje
ruskog kosmizma kao grupne paradigme, nastaje pojavom i
delomCiolkovskog, inspirisanogFjodorovljevimegzaltiranim
vizijama.Konstantin Eduardovi Ciolkovski(18571935) znameniti ruski
inenjer, vizionar i otac raketne tehnike i aerokosmotehnike, roen
je u Ieskoju (Sada u Spaski okrugu), u Ruskoj Imperiji, u
rusko-poljskoj familiji srednje klase. Otac mu je bio pravoslavni
svetenik poljskog porekla, prognan u Rusiju iz politikih razloga.
Poput protagonista drevnih mitova,Ciolkovskije u u detinjstvu
preiveo inicijatiki test: oboleo je od arlaha i oslabio mu je sluh,
zbog ega nije upisan u osnovnu kolu. Bio je autodidakt, to se, u
njegovom sluaju, pokazalo providencijalnim, jer je izgradio
slobodno miljenje, lieno ideolokih konstrukata karakteristinih za
kolske sisteme.Sinhronicitet, kao materijalno ispoljavanje
spiritualnog zakona simetrije (as above, so below), emanirao je u
sudbinski predodreenom susretuCiolkovskogsaFjodorovim. U tenji da
nadoknadi proputeno kogitivno znanje,Ciolkovskije godinama prouavao
istoriju ljudske naune batine, pohaajui biblioteku u kojoj je radio
niko drugi do Nikolai Fjodorov, rodonaelnik ruskog kosmizma. Pod
uticajemFjodorova,Ciolkovskisanja o evoluciji ljudske rase,
savrenom svetu i kosmikoj harmoniji kolonizovanog
svemira.Ciolkovskineumorno prouava dela francuskog profeta i
futuristaJules Verne-a. Pie tehniko-vizionarske teorijske traktate
o mogunostima kosmikog putovanja i potencijalima raketne
propulzije. Zamislio je ak i projekat o kome se tek u dananje vreme
govori kao o realnoj mogunosti: svemirski lift, inspirisan tadanjim
udom ljudskog pregalatva Ajfelovim tornjem u Parizu, 1895.Kosmika
opsesijaCiolkovskogdugo nije zadobila oficijelno priznanje. Njegove
ideje su bile ispred svog vremena, te je radio kao profesor
matematike na visokoj koli sve do penzionisanja 1920. Nije bio
etabliran u vreme komunistikog sistema, meutim, od sredine 20-ih
godina, u doba kada je Sovjetski savez komunistiku ideju obogatio
scijentistikom paradigmom (kao osnovama dravne ideologije), znaaj
njegovog rada je prepoznat, i zbog toga je zadobio potovanje. Umro
je 1935. i sahranjen je sa najviim dravnim poastima.Ciolkovskije
bio nadahnut filozofskim idejama futuristike kosmike utopije, za
koju se aktivno zalagao, razvijajui teoriju raketne tehnike,
predodreenu da ostvari zamiljeni raj budunosti.Iako nauno-tehniki
aspekt nije bio primarni cilj misijeCiolkovskog, rezultati i obim
njegovih postignua su impresivni: objavio je gotovo stotinu radova
o svemirskim putovanjima i nainu njihovog postvarenja. Bavio se
tehniko-biolokim konstruktima kao to su: projekti za rakete sa
servo-propulzivnim sredstvima, multistepenim busterima, svemirskim
stanicama, vazdunim komorama za izlaenje svemirskog broda u kosmiki
vakuum, proizvodnjom hrane i vazduha za stanovnike svemirskih
kolonija putem lokalnih samoodravajuih ekosistema.Jo ranih 80-ih
godina XIX veka, pie studiju Teorija gasova, o kinetici gasova.
Sledea studija Mehanika animalnog organizma je opte prihvaena i
Ciolkovski je postao lan Ruskog fiziko-hemijskog
drutva.Ciolkovskipotom kree u istraivanje aeromehanike, kinetike i
dinamike sistema: teoretskom konstrukcijom i potencijalima ,
hoverkrafta, vozova, aerodinaminih aviona, metalnih balona (tj.
svemirskih brodova) i raketa za interplanetarna putovanja.U svom
stanuCiolkovskije razvio prvu aerodinamiku laboratoriju u Rusiji.
Tokom 1897., konstruisao je prvi ruski vazduni tunel za testiranje,
postavio osnovu za dalje eksperimentisanje iz oblasti mehanike
fluida, te je, 1900., uz podrku Akademije nauka, determinisao
koeficijent otpora kretanju tela u fluidu, u zavisnosti od
geometrije tela.Njegovo delo Upravljani metalni balon (1892.),
predstavlja scijentistiku osnovu za izgradnju vazdunog broda sa
metalnim platom, neizgraenom usled ideoloke tromosti ondanjih
nauno-tehnikih institucija. Tokom 1892., kree u istraivanje
revolucionarne oblasti vazduhoplova teih od vazduha. Aeroplan ili
nalik na pticu (vazduhoplov) letea maina (1894.) je rad koji se
sastoji od tehnikog opisa i crtea letilica, dizajniranim poput
vazduhoplova koji e se pojaviti za 20-ak godina kasnije. Trup
aviona je aerodinamian, u skladu sa rezultatima ispitivanja
ponaanja fluida iz ve pomenutog vazdunog tunelaCiolkovskog.
Naravno, ideje su bile preuranjene i nisu materijalno
realizovane.Od 1896.,Ciolkovskirazvija teoriju mlaznih motora,
nadovezujui se na potencijale implementiranja raketnog principa u
kosmosu koje je razvio 1883. Oficijelna teorija mlazne propulzije
nastaje 1896. Znamenita formula koju je izveo (nazvanu Formula
avijacije), uspostavlja odnos izmeu: raketne mase u poetnom i
krajnjem trenutku, raketne brzine i specifinog impulsa goriva:
1903. objavljuje svojmagnum opus, rad pod nazivom Istraivanje
kosmikih prostranstava posredstvom reaktivnih ureaja. Postavio je
znamenitu jednainuCiolkovskog:
gde se pokazuje da horizontalna brzina zahtevana za minimalnu
orbitu oko Zemlje moe tehniki postvariti posredstvom multistepene
rakete napunjene tenim kiseonikom ili tenim hidrogenom, a ta brzina
iznosi: 8,000m/sIstraivanje svemirskih raketnih ureaja, tekst iz
1903., kao i njegovi nastavci iz druge decenije XX veka, iniciraju
relanu, tehniki dokazanu opciju realizovanja svemirskih putovanja
pomou raketa. Razradio je i teze o projektilima i ve ranije
opisanom korienju tenog goriva za pogon rakertnog
motora.Istraivanja, koja danas predstavljaju pionirske proto-osnove
oficijelne kosmotehnike, bila su odbaena od strane institucija
nespremnih za naunu revoluciju, Ciolkovskije bio krucijalno ispred
svog vremena, tako da ni ove ideje, naravno, nisu praktino
realizovane.Rad Istraivanje svemirskih raketnih ureaja (2). izlazi
1911. U njemuCiolkovskipostavlja kamen-temeljac za osvajanje
svemira daje matematike osnove za prevladavanje sile gravitacije,
definie ekstraordinarno signifikantnu brzinu neophodnu za
izbacivanje ureaja u Solarni sistem (druga kosmika brzina) i vreme
potrebno za let.
Svaki student mainstva i aerokosmotehnike danas zna za ovu
formulu. Ali, u to doba, lanakCiolkovskogizazvao je senzaciju,
egzaltaciju i revoluciju u svetu nauke, te onkonano postaje
oficijelno prihvaen, i poznat u Evropi i SAD. On potom pokazuje da
konana brzina rakete zavisi od nivoa gasa koji protie kroz nju i od
toga koji je odnos teina rakete napunjene gorivom u odnosu na teinu
konstrukcije prazne rakete.Od teorijaCiolkovskogi inovacija koje se
koriste i danas, znaajne su: gasno kormilo (grafit) za kontrolu
raketnog leta i promenu trajektorije njenog centra mase, upotreba
komponenata goriva za hlaenje spoljnog omotaa svemirskog broda
(tokom povratka u Zemljinu orbitu), zidovi komore za sagorevanje i
mlaznice, sistem pumpi za snabdevanje komponenata za gorivo,
optimalna silazna trajektorija svemirskog broda pri povratku iz
svemira, itd. Tokom 1927., kreirao je proto-tip voza koji se kree
po vazdunom jastuku. Pre kraja 20-ih godina XX veka, osmislio je
konstrukciju multistepenih raketa u knjizi Kosmiki raketni
vozovi.Ciolkovskije bio profet potonjih projekata realnog osvajanja
svemira, a njegovi fanatini sledbenik i potovalac bio je i Wernher
von Braun, otac raketa V1 i V2 i kasniji rukovodilac amerikih
ekspedicija leta na mesec (1969.), koji se, tokom 40-ih godina XX
veka, u nemakoj raketnoj bazi Peenemnde, nije odvajao od nemakog
prevoda Ciolkovskovih radova, obogaenih linim podvlaenjima i
komentarima. Vodei ruski projektant raketnih motoraValentin Glukoi
raketni inenjerSergejKorovljov, potonji lider sovjetskog kosmikog
programa, bili su nadahnuti idejama Ciolkovskog u tenji da
realizuju njegove vizije o osvajanju dugih planeta.Uprkos
impresivnom naunom nasleu koje je ostavio,Ciolkovskije bio pre
svega vizionar futuristike utopije. Proces enantiodromije
transformisanja ideja moe se uoiti u njegovoj
nadogradnjiFjodorovljevihvizija hrianskog scijentizma.Ciolkovski
je, inspirisanFjodorovljeviminvokacijama kolonizovanja svemira i
kreiranja planetarne drave blagostanja, kreirao sopstvenu utopiju,
lienu hrianske osnove, baziranu na zakonima fizike, eugenici,
modifikovanom darvinizmu i totalnoj scijentistikoj kontroli
populacije.Njegova metafizika susree optimizam zakona statistike;
matematiki zakon omoguava reinkarnaciju svakog bia, u evoluiranoj
formi rekonektovanih atoma, koje vrlina ultimativne statistike
mogunosti ponovnog sjedinjenja vodi ka novom ivotu. Ljudski ivot je
poput sna, lien linosti i kontinuiteta. Jedan ivot-san se smenjuje
drugim, boljim silom verovatnoe da se ovek izvesno ponovo rodi.
Nakon miliona godina nesvesnosti i odgovarajueg beskonanog broja
varijacija atomskih struktura, one se na kraju statistiki
prekomponuju u psiho-habitualni kontinuum kompatibilan sa
prethodnom inkarnacijom pojedinca. Svaki atom i molekul pojedinano
imaju svest (anticipacija recentnih teorija Davida Bohm-a) i ceo
kosmos tei savrenstvu i evoluciji.Ljudska rasa e, potpomognuta
svesnijim i monijim ekstraterestijalnim entitetima sa bezbrojnih
naseljenih planeta iz udaljenih galaksija (anticipacija New Age
filozofije o prijateljskim vanzemaljcima), izgraditi savreno drutvo
na naunoj osnovi. Ona e se iriti na druge planete, gde e sejati
klice ivota i stvarati i umnoavati harmonine svetove. Ovde moemo
primetiti anticipaciju savremenih tezaErich von Dniken-a i Zeharija
Siinao vanzemaljcima-bogovima kao kreatorima ljudske rase, tvorcima
ekstraterestijalne biogeneze.Ciolkovskiveruje u zemaljske rajeve
irom vasione, dosegnute iskljuivo pomou razuma i primene naunih
znanja, te korienja tehnologije neophodne za postvarenje svemirskih
letova.Razmotrimo sada filozofijuCiolkovskog, koja je, kako se vidi
iz do sada izloenog na ovim stranicama, imala znaajan uticaj na
aktuelne ezoterno-filozofske (ali i pragmatine) socioloke trendove
postvarenja agnostiko-tehnoloke kolektivistike globalne drave
naseljene stanovnitvom superkontrolisanim od strane elite, i
metafizike bazirane na veri u vanzemaljske superrazvijene
civilizacije koje potencijalno/aktuelno interaguju sa Zemljanima.U
delu Nauka budunostiCiolkovskiizlae:Reenje se zasniva na posebnom
metodu prouavanja ljudi. Dubinsko prouavanje mogue je samo kroz
zajedniki ivot nekoliko stotina ljudi. () ivot treba da je veoma
prisan, tanije blizak, pogodan za praenje, da je otvoren. On treba
da tee u jednoj velikoj zgradi, to je prema matematikim shvatanjima
veoma podesno () uvanje toplote, ist vazduh, bez praine i
bakterija, odravanje higijenskih uslova () sve je to dostupno u
savrenom vidu samo prilikom savrenog ivota. () neka () svaka
naseobina predloi nekoliko ljudi najsposobnijih za takav ivot,
najdrutvenijih, najpametnijih, najpotenijih, najkrotkijih,
najvrednijih, najvetijih. () Drutveni pak elementi naeg konvikta e
se popunjavati putem razmnoavanja i priliva novih lanova, koje
predloe gradii ili rejoni. Deca, koja odrastu i za koje se
ispostavi da ne odgovaraju novom obliku ivota, iskljuuju se iz
konvikta. () Ako bi uspeo eksperiment, trebalo bi ga ponavljati i
usavravati. Ako ne trebalo bi napraviti drugi pokuaj pod drugaijim
uslovima. Polako e zemlja biti prekrivena tim drutvenim kuama, gde
e se njihovi lanovi, pod pogodnim materijalnim uslovima, pojaano
razmnoavati i izdvajati nova slina drutva. () Takva organizacija
ivota na Zemlji olakae izbor najsavrenijih. () Zajedniku kuu od
nekoliko stotina ljudi, koja predstavlja stanovnitvo od nekoliko
drutava, okruuju nauno obraena polja i vrtovi; ureena je u skladu
sa najnovijim naunim dostignuima. Najveim delom je sagraena od
metala, vetakog kamena i stakla. Ne moe da gori i skoro da je vena.
Nedostupna je za parazite i bakterije. () Vazduh je apsolutno ist:
bez praine i bakterija istiji je nego spolja.Futuristika utopija je
bazirana na ultraelitistikim i totalitarnim principima baziranim na
implementaciji matematiko-tehnikih i bihevioralnih zakona,
empirijski prouenih na socijalnim eksperimentima izvedenimin vivo.
U istom deluCilkovskipredlae apsolutizam u svim oblastima,
ukljuujui brak i prokreaciju limitiranu zakonima eugenike tj.
drtvenu kontrolu raanja u cilju kreiranja superiorne
rase:Predsednik izdaje nareenja, oni koji ele govore, razmatraju
probleme, donose odluke, sude, predlau, mole se. Ali poslednja re
pripada izabranom, jedinom. Vlada apsolutizam. Zato nema
neodlunosti, ni najmanjeg odugovlaenja u planovima bilo koje vrste.
Progres odmie bez prestanka. Podreenost odluci jednog je
bespogovorna. () Zakona je malo; njih neprekidno menjaju i
usavravaju predsednici. () Vie vlada duh zakona, nego njegovo slovo
duh najvie istine. Neporonost se uva isto tako brino kao i ivot.
Ali mladi ljudi oba pola zbliavaju se bez ikakvih prepreka i ()
predlau brak. Drutvo taj brak razmatra. Predsednik ga pak odobrava
dajui im i pravo na mnogobrojno ili neto manje potomstvo. Ponekad
se brak utvruje, ali se ne odobrava raanje dece ako se plae neeg
loeg u vezi sa potomstvom. () Stvoriti nesrenika znai napraviti
najvee zlo nevinoj dui, ono je ravno ubistvu ili je jo gore. Zato
je bolje da ga nema. Neka se drutvo () odluno suprotstavi neuspelom
raanju dece. Nije zloinac kriv za svoja zlodela () ve drutvo koje
je dozvolilo u svojoj sredini nesreno potomstvo. Zbog toga je
nedozvoljeno raanje dece uasan zloin. () Sva drutva, posebno via,
paljivo prate uspeno raanje dece. Koliko drutva i sami prosveeni
roditelji spreavaju nastajanje slabih linosti, toliko ona na razne
naine pogoduju mnogobrojnom i zdravom raanju dece.Pravo na raanje
ne pripada meni ve drutvu[podvukao M. V.] koje i nosi sve
posledice. () Via drutva daju vei procenat roenja nego nia. To
uveliko pogoduje poboljanju vrste. Ono to je bilo na najviem nivou
na taj nain se iri do najnieg nivoa i ispunjava ga najviim
elementom.Eshatoloki optimizamCiolkovskogse bazira na spontanom
samoorganizovanju materije, koja kroz igru statistikih teina i
beskrajnih prostornih varijacija tokom triliona godina veno
transformiueg kosmosa sledi evolutivni tok, i svojom strukturom u
skladu sa reinkarnirajuom sveu obezbeuje transfiguraciju svakog
pojedinca u entitet vieg nivoa. Tako se ivot beskrajno obnavlja u
krugovima nezavisnim od vremena i prostora, sledei matematike
principe. U delu Kosmika filosofija on pie:Ljudi su skloni da misle
da sve umire kao to umiru oni sami, to je jedna od iluzija uma koja
se naziva antropomorfizam ili prilagoavanje onoga to nas okruuje
pojavama u ljudskom ivotu. Antromorfist misli da nekakav tap,
planina, travica, insekt misli i ini kao on sam. Na primer, kamen
se raa, raste, umire, planina razmilja, bakterija poima, ameba
smilja lukavstvo i tako dalje. Ali nemogue je ne verovati u
reverzibilni proces obnavljanja. Zar raanje biljaka, ivotinja i
oveka nije proces suprotan umiranju? U istoj meri vlada i stvaranje
pojava suprotna umiranju. Ona je ak jaa od umiranja, poto se broj
organizama na Zemlji neprekidno poveava. Stanovnitvo na Zemlji se
uz zadravanje najveeg blagostanja moe uveati hiljadu puta. Kad ne
bi bilo organienosti Suneve energije koja pripada Zemlji, ona bi
mogla da se preobrazi u ivo bie. itava planeta do same unutranjosti
bi tada mogla da oivi. Da li je posle ove slike mogue sumnjati u
ivotnost materije! Mozak i dua su smrtni. Oni na kraju nestaju. Ali
atomi ili njihovi delovi su besmrtni i zato se istrulela materija
iznova obnavlja i ponovo daje ivot; jo savreniji, po zakonu
napretka.Smrt je zaCiolkovskogproces transformacije iz jednog
oblika ivota u drugi. To vai i za galaksije, Zvezde i planete. U
pomenutom delu, dalje sledi:Planete su bile sjajna sunca i ugasile
su se. ba to eka sva sunca. Ona se moraju ugasiti. Prekinue se
njihovo isijavanje, izvor ivota i umree ivi svet na planetama. ()
Astronomi retko posmatraju gaenje sunaca, mnogo ee nastaju nova
sunca. U svakom stoleu po nekoliko njih se pojavljuje u Mlenom
putu. To vai i za druge spiralne magline: tamo se takoe pale
plamici sunaca koja se raaju. Upravo to i jeste odgonetka venog
sijanja Mlenog puta i milona istih takvih spiralnih maglina: mada
se sunca gase, na njihovom mestu se rasplamsavaju nova. Istina, ona
brzo slabe, jer se pretvaraju u magline, ali ove takozvane
planetarne magline i ine rudimentarna sunca.Antropoloki
optimizamCiolkovskoglei u veri u dosezanje perfekcije upotrebom
nauke i tehnike. Ljudska rasa e, otkrivajui zagonetke prirode,
putovati u kosmos i kolonizovati nenastanjene planete, prenosei
ivot i organizujui savrena drutva po principu eugenikog kreiranja
rase supermoralnih, zdravih i nadinteligentnih bia, te evoluciji
vladajue elite, o emu smo u ovom tekstu ve govorili. Dalje, u
Kosmikoj filosofiji, on opservira:Tehnika budunosti e omoguiti da
se savlada zemljina tea i da se putuje po itavom sunevom sistemu.
Poseivae se i prouavati sve njegove planete. Nesavreni svetovi e
biti uniteni i zamenjeni pravim prebivalitima, pozajmljivanjem
materijala od asteroida, planeta i njihovih satelita. To e omoguiti
preivljavanje dve milijarde puta vie stanovnika od sadanjeg
stanovnitva Zemlje. Zemlja e delom preputati svoj viak ljudi
nebeskim kolonijama, a delom e se preseljeni kadrovi sami
razmnoavati. () Oko Sunca () rae i usavravae se milijarde milijardi
stvorenja. Bie dobijene veoma raznovrsne rase onih koji su se
usavrili: prilagoene ivotu u razliitim atmosferama, za razliite
gravitacije, na razliitim planetama () Uostalom, vladae
najsavreniji organizam koji ivi u etru i koji se hrani direktno
sunevom energijom. Posle kolonizacije Sunevog sistema, poee
naseljavanje drugih sunevih sistema u naem Mlenom putu. () Zemlja
se ispostavlja kao polazna taka raseljavanja savrenih u Mlenom
putu. Gde se na planetama naie na pusto ili nerazvijeni nesavreni
svet, tamo e on bezbolno biti uniten i zamenjen sopstvenim
svetom.Anticipirajui savremene aktuelne teorije o
vanzemaljcima-prokreatorima biogeneze na zemlji,Ciolkovskiveruje u
savrenije svetove od naeg, milione planeta naseljenih superiornijim
entitetima, nadzemaljskim rasama:Na svim planetama koje poseduju
atmosferu, u odreenim periodima su se ukazali zaeci ivota. Ali je
na nekima od njih, usred uslova, on raskonije i bre procvetao,
omoguio biima tehniku i umnu mo i postao izvor vieg ivota za druge
planete u vasioni. One su postale sredita irenja savrenog ivota. Ti
tokovi su se meusobno susretali, ne ometajui se meusobno i naselili
su Mleni put. Svi su imali isti cilj: naseliti vasionu kao savreni
svet. Naseliti vasionu radi opte koristi. () Oni su, na putu,
nailazili na kulture na poetnom stadijumu, nesvrene, zaostale i na
one koje se normalno razvijaju. Negde su unitavali ivot, a negde ga
ostavljali radi razvoja i istinskog preporoda. U ogromnoj veini
sluajeva zaticali su zaostali ivot () jednoelijski ili jo
elementarniji. Nije bilo nikakvog smisla iekivati od takvog ivota
tegobne milijarde godina razvoja i dobijanja svesnih i razumnih
stvorenja. Mnogo je bre, jednostavnije i bezbolnije razmnoiti ve
gotove, savrene vrste. Mislim da mi na Zemlji neemo doekati da se
od vukova ili bakterija dobije ovek, ve je bolje da razmnoimo
njegove najuspelije predstavnike. Upravo tako su razmiljali i sejai
naeg ivota.Najzad, i pored ultramaterijalistikih zakljuaka i
mehanicistiko-statistikih postulata vezanih za ivot, vasionu i
oveka,Ciolkovski, u istom delu (Kosmika filosofija) dodiruje
ezoterne i spiritualne, te teozofske diskurse, referirajui na uzrok
kreiranja vasione, koji je, analognoPlotinovomjednom, odvojen od
kosmosa, iako ga kreira i odrava silom zakona vieg reda:Uzrok je
neuporediv sa svojom tvorevinom, poto je stvorio tvarnost i
energiju, to sam kosmos nije sposoban da uini. Za njega je
ogranieno ono to je ak i za najuzvieniji ljudski um bez poetka i
beskonano. Kosmos je za njega jedna odreena tvar, jedan od mnogih
proizvoda uzroka. O njegovim drugim tvorevinama mi nikada nita
neemo saznati, ali one moraju postojati. Uzrok je sa ljudskog
stanovita u svakom pogledu beskonaan u odnosu na vasionu koja je,
sa svoje strane, beskonana u odnosu na bilo koji deo kosmosa: na
oveka, na Zemlju, Sunev sistem, Mleni put, skup spiralnih maglina,
na itav poznati svet.Ciolkovskiveruje u kosmiku evoluciju baziranu
na ljubavi, te dalje u pomenutom delu ohrabrujue elaborira,
prizivajui potprano emanirajue elemente judeohrianstva, koje susree
budistike postulate:Od uzroka potie kosmos kao jedna nod njegovih
tvorevina. Od kosmosa potiu savrena bia u ljudskom obliju, a od
njih apsolutna istina, koja vodi vasionu ka radosti i otklanja
patnje. Ona oivljava svet i predaje mu vladavinu uma. Uzrok je
najvia ljubav, bezgranino milosre i um. () Krae: i uzrok i organska
bia vasione i njegov um ine jednu istu ljubav.Dakle, proces razvoja
ljudske misli vezane za kosmos i razvoj oveanstva se, kod
mislislaca ruskog kosmizma kreu od hrianskog panhumanizmaFjodorova,
do platonistiko-darvinistike scijentistike kolektivistike
utopijeCiolkovskog, sa primesama judeohrianskog/budistikog naslea.
Prostor morfikog polja toga doba, od 20-ih godina XX veka pa na
dalje, bio je prijemiv za totalitarno-scijentistike aspekte
kosmizma, kao i isto tehnike inovacijeCiolkovskogvezane za
aerokosmotehniku.
-------------------------------------------------------------------------------------------
Trei predstavnik ruskog kosmizma, znameniti rusko-ukrajinski
mineralog i geohemiarVladimir Vernadskiotiao je jo dalje u pravcu
opserviranja kosmocentrinog pogleda na svet, i to bez tradicijskih
metafizikih i spiritualnih primesa. Koncept Vernadskog lien je
spiritualnosti i orijentisan na noosferu (kogitivni koncept
trans-psihikog polja svesnosti ljudske rase), koja se raa iz
geosfere i biosfere.Evoluirano oveanstvoe tada,vrlinom odgovornosti
prema sebi i kosmosu, buduiosloboeno stihijske enantiodromije, ui
udirektnu komunikaciju sa svetom ideja, i tako ostvaritidinamiku
harmonije novih svetova.Vernadskije roen u Sankt Petersburgu,
Rusija, 1863., kao dete ukrajinskog profesora politike ekonomije i
ruske plemkinje. Zavrio je Sanktpeterburki univerzitet, te, u
nedostatku lokalnih autoriteta u oblasti mineralogije, odluio da
izuava tu oblast nauke i proiri opte granice saznanja. Mineralogiju
i geohemiju je shvatao kao procese neodvojive od celokupne
aktivnosti planete Zemlje, i uticaja nebeske mehanike. Ve tada se
naziru elementi holistikog pogleda na svet, kasnije fundamentalno
karakteristini za idejeVernadskog.Nakon potonjeg kratkog perioda
studiranja kristalografije u Napulju, Italija, odlazi u Nemaku radi
izuavanja termalnih, optikih, magnetnih, elastinih, i elektrinih
aspekata ispoljavanja biohemijske strukture kristala, i to kod
tadanjeg ekspertaPaul Groth-a, inovatora i konstruktora
najsavremenije tehnike laboratorije za tu oblast. Opite obavlja i u
laboratorijiLeonhard-a Sohncke-a, profesora fizike na Tehnikoj
visokoj koli u Mnchenu.Tokom 1911. godine, Vernadski upoznajeEduard
Suess-a, austrijskog geologa i autora neologizma biosfera, koncepta
koji mu omoguava da verbalizuje svoju ideju o holistikoj strukturi
geohemijskih i biolokih procesa na Zemlji.Vladimir
Vernadskiinovativno uvia da meuzavisnost svih geohemijskih i
biolokih procesa na Zemlji formira odreene vrste polja, koja na
sebe preuzimaju funkciju reglacije. Ova polja su izraz ispoljavanja
vladavine prirodnih zakona. Polje objedinjavanja svih procesa neive
materije (geosfera) je u permanentnoj interakciji sa poljem ive
materije (biosfera), te su osobine i jednog i drugog polja
neraskidivo povezane, i to od vajkada.Vernadskiukida plauzibilnost
teorije o eonskoj starosti geosfere liene uticaja biosfere, te
preispituje i negira teorije o nastanku ivota kao kvantnom skoku,
iz plerome organskih materija i belanevina, a zastupa tezu o
biosferi kao neraskidivoj komponenti planetarnog razvoja od samog
poetka, te daje mnotvo primera neodvojivosti geohemijskih i
mineralokih osobina planete od inputa biosferinih
procesa.Vernadskipotom zakljuuje da se na planeti raa i novo polje
polje ljudskog uma, emanirano usled ekspanzivnog razvoja nauke i
tehnike, te formiranja elemenata globalne svesti, oliene u
jedinstvenim planetarnim povezivanjima te raanjem trans-nacionalnog
identiteta i osvitom planetarne kulture. Ovim se on nadovezuje na
vizije ujedinjenog oveanstvaFjodorovaiCiolkovskog, ali osloboene
metafizike egzaltacije. Vernadski nije originalni tvorac termina
koji bi izraavao njegov kocept globalnog uma.Pierre Teilhard de
Chardin, francuski jezuitski svetenik, filozof i geoleg, tedouard
Le Roy, francuski matematiar nakon pohaanja inspirativnih
predavanjaVladimira Vernadskogna Sorboni tokom 1922., skovali su
termin koji izraava verbalnu definiciju pojma globalnog uma, a to
je: noosfera.Vernadskije tokom 1936., i sam usvojio ovaj termin kao
pogodan za definisanje procesa koji je prouavao. Moe se izvesti
zakljuak da, iako nije otac termina,Vernadskisvakako jeste istinski
kreator koncepta noosfere.Paralelno, De Chardinje potom decenijama
radio na sopstvenoj razradi ovog kocepta, i u njegovoj vizuri
kosmos predstavlja polje svopte neraskidive povezanosti duhovnih i
materijalnih zakona sa kosmikim Hristom kao generatorom i
regulatorom evolucije kosmike svesti, gde se itava kreacija, uma
evoluiranog u polje noosfere kree ka konanom cilju Omega taki
maksimalnom stepenu kompleksnosti i svesnosti do koga svemir treba
da evoluira.Za razliku odDe Chardina, koji je iz kogitivnog
empirizmaVernadskograzvio spiritualnu i metafiziku scijentistiku
paradigmu kompatibilnu sa sopstvenim autentinim vienjem hrianske
konfesije,Vernadskije ostao dosledan scijentistikom empirizmu, te
induktivno-deduktivnim metodama zakljuivanja, oslonjen na
racionalno sagledavanje kosmiko-terestijalnih procesa.Esencijalna
postavkaVernadskogje da, kako biosfera direktno utie na geosferske
procese, tako i novonastalo polje noosfere fundamentalno
transformie i biosferu i geosferu, sve u pravcu evolucije Zemlje
kao holistikog nad-entiteta. Ne moemo a da ne primetimo nesumnjiv
uticaj ovakvog diskursa na savremene holistiare poput biologaRupert
Sheldrake-a (teorija morfikog polja, koje je neka vrsta
sintetizatora i generatora, te sadratelja noosfere) ili pak
matematiaraPetera Russel-a (teoria Gaia-e, planete kao ivog bia iju
svest predstavlja upravo noosfera). Ne treba ni pominjati da su
ideje Vernadskog predstavljale proto-matricu potonjeg ispoljavanja
ekoloke svesti oveanstva.Uska materijalistika i specijalistika
paradigma geoloke nauke je obogaena invencijom Vernadskog izuavajui
meuzavisnost biosfere i geosfere, pokazao je da da kiseonik, azot i
ugljen dioksid iz Zemljine atmosfere proistiu iz biolokih procesa.
Pokazao je da se planeta transformie na fizikom planu usled
dejstava ivih organizama te da su biohemijski i biofiziki procesi,
kao i temporalnost emaniranja prirodnih zakona u ivoj materiji,
neuporedivo drugaiji od onih, u neivoj materiji.Budui pobornik
kolektivistikog naturalno-humanog koncepta, a lien bilo kakve
tradicijske metafizike,Vernadskije bio etabliran kako u Rusiji,
tako i u Sovjetskom Savezu. 1912. postaje lan Ruske akademije nauka
a kasnije zadrava status i u Sovjetskoj akademiji nauka. Ponosan na
svoju ukrajinsko poreklo, osnovao je Ukrajinsku akademiju nauka, te
bio i njen predsednik (1918.). Verovao je u kolektivistiku
nad-nacionalnu planetarnu dravu, kao izraz kosmikog holistikog
principa koherencije uma i materije, to je predstavljalo i deo
ideoloke osnove trans-nacionalne globalne proleterske revolucije.
Koncept noosfere kao kolektivnog uma je bio pogodna baza za
kolektivistiki scijentistiko-materijalistiki ideoloki diskurs
Sovjetskog Saveza. Stoga jeVernadskibio posve formalno priznat i
uvaen kao naunik u doba staljinizma. Tokom 1943. godine, postao je
dobitnik najveeg dravnog priznanja Staljinove nagrade za
mineralogiju i geohemiju.U svojoj znamenitoj knjizi Biosfera i
noosfera,Vernadski(kogitivno-scijentistiki, lien metafizikih
uporita) elaborira evoluciju svesti oveanstva i njenu teleoloku
usmerenost ka jedinstvu ljudske rase, potencijalno moguem pomou
nauke kao integrativnog faktora:Pre otprilike dve i po hiljade
godina istovremeno je (sa razlikom od par vekova) dolo do dubokog
previranja misli u religijskoj, umetnikoj i filosofskoj oblasti u
raznim kulturnim centrima: u Iranu, u Kini, u arijevskoj Indiji, u
helenskom Sredozemlju (dananjoj Italiji). Pojavili su se veliki
tvorci religijskih sistema Zoroaster, Pitagora, Konfuije, Buda, Lao
ce, Mahavira, koji su svojim uticajem, ivim do danas, spojili
milione ljudi. Prvi put je ideja jedinstva celokupnog oveanstva,
ljudi kao brae, izala van okvira pojedinaca, koji su joj pristupali
u svojim intuicijama ili nadahnuima, i postala pokreta ivota i
iskustva narodnih masa i zadatak dravnih formacija. Ona od tada
nije napustila istorijsko polje oveanstva, ali je i danas daleka od
svog ostvarenja. Polagano, sa vievekovnim pauzama, stvaraju se
uslovi koji omoguavaju njenu realizaciju, sprovoenje u ivot. Vano
je i karakteristino to da su ove ideje ule u okvire onih
svakodnevnih realnih pojava, koje su u ivotu stvarane nesvesno,
izvan ovekove volje. U njima se ispoljio uticaj linosti uticaj
zahvaljujui kome linost moe, organizujui mase, delovati na biosferu
i stihijski se u njoj ispoljavati. Ranije se linost ispoljavala u
poetskom nadahnutom stvaralatvu, iz koga su proistekli i religija,
i filozofija, i nauka, koje predstavljaju njegov drutveni izraz.
Religijske ideje oigledno vodee tokom vekova, pa i milenijuma
prethodile su filosofskim intuicijama i uoptavanjima.Biosfera XX
veka pretvara se u noosferu, koju stvara pre svega razvoj nauke,
naunog shvatanja o na njemu utemeljenog drutvenog rada
oveanstva.[podvukao M. V.]Vernadski u istom delu precizno definie
odnos oveka i prirode, meusobnu evolutivnu konektovanost biosfere i
noosfere:1. ovek, onakav kakav se moe posmatrati u prirodi, kao i
svi drugi ivi organizmi, kao i sva iva materija, predstavlja
odreenufunkciju biosfereu njenom odreenom prostor-vremenu. 2. ovek
u svim svojim ispoljavanjima predstavlja odreeni zakonomerni deo
sastava biosfere. 3. Eksploziju naune misli u XX vekupripremila je
itava prolost biosferei ona ima najdublje korene u njenom sastavu.
Ona se ne moe zaustaviti i okrenuti u suprotnom pravcu. Ona se moe
samo usporiti. Noosfera biosfera, obraena naunom milju,
pripremljena procesom koji je stotinama miliona, moda i milijardama
godina stvarao Homo sapiens faber,nije kratkotrajna i prolazna
geoloka pojava. Procesi koji su pripremani milijardama godina ne
mogu biti prolazni i ne mogu se zaustaviti. Iz ovog sledi da e
biosfera neizbeno na ovaj ili onaj nain, pre ili kasnije prei u
noosferu, tj. da e se u istoriji naroda, koji je nastanjuju,
odigrati dogaaji koji su neophodni da se to desi, a ne koji tome
protivree.U daljim redovima istog tiva, Vernadski iskazuje
antropoloki optimizam baziran na scijentistiki prouenim kosmikim
tokovima koji usmeravaju budunost ljudskog roda:Civilizacija
kulturnog oveanstva poto ona predstavlja oblik organizacije nove
geoloke sile, stvorene u biosferi ne moe biti prekinuta i unitena,
budui da je ovde re o velikoj prirodnoj pojavi koja odgovara
istorijski, tanije geoloki, nastaloj organizovanosti biosfere.
Obrazujui noosferu, ona je svojim korenima u vrstoj vezi sa tim
zemaljskim omotaem, ega ranije u istoriji oveanstva u iole znaajnoj
meri nije bilo. () Ono to doivljavamo [prvi i drugi svetski rat
prim. M. V.] ne moe biti dugo i trajno i ne moe zaustaviti opaeni
prelazak biosfere u noosferu, ali emo moda morati da preivimo
varvarske ratove iji se nosioci boreprotiv sile mnogo jae od
sebe[podvukao M. V.]Vernadski, hladnim okom naunika, analizira
evolutivni tok planetarnih monada, od geosfere preko biosfere do
neizbene i nezaustavljive noosfere koja menja energetski tok na
Zemlji:Biosfera se u biogeohemiji ispoljava kao posebni Zemljin
omota na naoj planeti, koja se sastoji od niza koncentrinih
tvorevina koje se zovu geosfere i koje () obuhvataju itavu Zemlju.
Ona ima sasvim odreanu strukturu koja u tom vidu postoji
milijardama godina. Ta struktura je u vezi sa aktivnim ueem ivota u
njoj, uslovlena je njime u znatnoj meri () i pre svega je
karakteriu dinamiki pokretne, stabilne, geoloki dugotrajne ravnotee
() Biogeohemiju moemo posmatrati kao geohemiju biosfere odreenog
Zemljinog omotaa onog spoljanjeg, koji lei na granici sa kosmikim
prostorom. () Jer uvoenje ivota kao karakteristinog obeleja pojava
koje se prouavaju u biosferi, daje biogeohemiji sasvim osobit
karakter i tako je proiruje injenicama nove vrste () To zahteva i
duboka razlika pojava ivota od pojava inertne materije. Oblast
pojava koje se odvijaju u beivotnoj inertnoj materiji, vlada u
geohemiji, i samo se u biosferi jasno ispoljava ivot. () U
energetskom vidu ivot obuhvata itavu planetu, i () igra na njoj
vanu ulogu. Sama biosfera na planeti zauzima posebno mesto, jasno
je razgraniena od drugih njenih oblasti, kao oblast samosvojna u
fizikom, i u hemijskom, i u geolokom i u biolokom smislu. Lice
Zemlje biosfera jedino je mesto na planeti gde prodire kosmika
energija. () Mi danas geoloki doivljavamo izdvajanje u
biosfericarstva razuma, koje temeljno menja i njen oblik i njenu
strukturu noosfere. () Taj novi oblik biogeohemijske energije, koji
se moe nazvati energijom ljudske kulture ili kulturnom
biogeohemijskom energijom, predstavlja taj oblik biogeohemijske
energije koja danas stvara noosferu. () Biogeohemijska energija ive
materije odreena je, pre svega, razmnoavanjem organizama, njihovim
nezadrivim, energetikom planete odreenim nastojanjem da dostignu
minimum slobodne energije odreena je osnovnim zakonima
termodinamike, koji odgovaraju postojanju i stabilnosti planete.
Ona se ogleda u ishrani organizama, uprirodnim zakonima, koji do
danas nisu matematiki formulisani. () Razum se moe maksimalno
ispoljavati samo uz maksimalan razvoj osnovnog oblika
biogeohemijske energije oveka, tj. uz uslov njenog maksimalnog
razmnoavanja. () Mi danas jednostavno moemo rei da je izvor
energije koji je razum osvojio u energetskoj epohi ivota oveanstva
u koju stupamo, praktino bezgranian.Vernadski, oslanjajui se na
matematiko-fiziko hemijske zakone, izvodi zakljuke bliske
autentinim spiritualno-ezoternim tradicijama. Prihvatanje prirodnog
zakona, prouenog naunim sredstvima, i lino/kolektivno delovanje u
skladu sa njim moe biti osnova budue harmonije globalnog
drutva:Geoloki evolucioni proces odgovarabiolokom jedinstvu i
ravnopravnosti svih ljudi Homo sapiensa () ije se potomstvo kroz
belu, crvenu, utu i crnu rasu razvija neprekidno u bezbroj
pokolenja. To jezakon prirode. Sve rase se meusobno ukrtaju i daju
plodno potomstvo. U istorijskom nadmetanju () naposletku pobeuje
onaj ko sledi taj zakon. Ne moe se nekanjivo ii protiv principa
jedinstva svih ljudi kao zakona prirode. Ja ovde upotrebljavam
pojam zakon prirode koji sve vie ulazi u ivot u oblasti
fiziko-hemijskih nauka, kao tano ustanovljenu empirijsku
generalizaciju. Istorijski proces se naoigled iz korena menja. Prvi
put u istoriji oveanstva interesi narodnih masa svih i svakoga i
slobodne misli linostiodreuju ivot oveanstva, predstavljaju merilo
njegovih predstava o pravednosti. oveanstvo. posmatrano u celini,
postaje mona geoloka sila. I pred njega, pred njegovu misao i rad,
postavlja se pitanjepreobraaja biosfere u interesima slobodno
misleeg oveanstva kao jedinstvene celine. To novo stanje biosfere
kome se mi, i ne primeujui to, pribliavamo, jeste noosfera.Zakon
enantiodromije, veitog pretvaranja fenomena u sopstvenu suprotnost,
jasno je izraen u transformaciji ideje ruskog kosmizma i njegovih
protagonista. Moemo precizno pratiti lagane modifikacije jedne te
iste ideje, te njen uticaj na nauno-filozofsko-socijalno-tehnike
tokove epohe, koji za postvarenu posledicu ima neto posve drugaije
od originalne zamisli nosilaca esencijalnog
diskursa.Fjodorovljevdiskurs je spiritualno-filantropski. On ima
agapijski stav prema oveanstvu (i ivima i disinkarniranima) i
kosmosu. Njegove ideje nisu imale odjeka u svetu pragmatinih
implementacija. Izvrio je snaan neposredan uticaj na filozofe i
pisce nauno-fantastine knjievnosti, ne i na naunike. Meutim, to je
najvanije, njegove ideje su iniciraleCiolkovskog.Ciolkovskije
fundamentalno inovirao tehnika reenja iz oblasti aeronautike i
aerokosmotehnike, kao sredstava neophodnih za realizaciju njegovih
vizija kosmikih putovanja, preduzetih radi naseljavanja udaljenih
planeta selektovanom superiornom ljudskom rasom i kreiranja
savrenih svetova. Njegova spiritualnost je matematiko-teozofska, a
agapijski stav se ograniava na savrene pripadnike rasa ljudi i
ivotinja. On se zalae za implementaciju eugenike eliminacije
nefunkcionalnih pripadnika posebne vrste, ili pak eliminacije
itavih vrsta koje se ne uklapaju u viziju savrenih svetova.
Spiritualne idejeCiolkovskogsu izvrile uticaj u oblasti ezoterije i
njenih poklonika. U izvitoperenom vidu, kao scijentistika
kolektivistika utopija, posluile su kao doprinos dravnom ideolokom
diskursu Sovjetskog saveza. Tehnike idejeCiolkovskogdale su
nemerljiv doprinos na poljima raketne tehnike. Omoguile su, izmeu
ostalog, i ameriki let na Mesec (1969). Meutim, sama ideja
osvajanja kosmosa, proeta numinoznim ishoditem (kodFjodorova),
realizovala se kao trijumf materijalistiko-ateistikog diskursa
jedan od prvih kosmonauta,German Titov, tokom posete SAD-u,
egzaltirano je je objavio da, tokom njegovih sedamnaest kruenja oko
Zemljine orbite, nije videoni Boga ni anele,dodajui danije Bog
pomogao da sagradimo nau raketu.Tu na delu vidimo prirodni zakon
enantiodromije. Ideja, u svom esencijalnom vidu biva izrazom
arhetipskog, te odraava volju zakona vieg reda; kroz niz varijacija
vremenom prelazi u neto posve suprotno: trijumf materijalistikog
Hybris-a.Enantiodromski, percepcija ideja ruskog kosmizma tokom
vremena liena je spiritualnosti i futurizma. Vernadski se,
inspirisanFjodorovimiCiolkovskim, nadovezuje na ideju svejedinstva
oveanstva. On poziva na kreiranje sveta sa ljudskom supremacijom u
odnosu na prirodu, to omoguava koncept noosfere sfere trijumfa
superiornog ljudskog uma u odnosu na ostale planetarne entitete.
Trijumf se postie poznavanjem prirodnih zakona i njihovom
implementacijom radi koristi oveanstva. IdejeVernadskogposve su
liene ikakve spiritualnosti. Njegova paradigma je posve
scijentistika, a optimizam zasnovan na trijumfu prirodnih zakona,
koji vode planetu Zemlju i ljudski rod u pravcu evolucije i
blagostanja, ak i uprkos subjektivnim ljudskim tenjama. Njegov
holistiki diskurs veoma precizno i tano opisuje
energetsko-materijalnu povezanost svih sfera na Zemlji (geosfere,
biosfere i noosfere) i uticaj nebeske mehanike na njih. Meutim,
njegova vizija zemaljskg raja je posve pragmatina bez ikakvih
duhovnih ili profetskih egzaltacija. Njena esencija je u
supremaciji oveanstva (ujedinjenog na principima pravde i
jednakosti svih rasa) nad ostalim energetsko-materijalnim ivim i
neivim zemaljskim entitetima i vrstama, potencijalno ostvarivoj
silom trijumfa kolektivnog razuma. Krucijalni doprinos Vernadskog
je u formiranju planetarne ekoloke svesti, kao i inovativnom
uvoenju scijentistike paradigme kao unifikujue post-religijske
platforme za populaciju (danas emanirajueg) globalnog drutva.
TimeVernadski susree idejeNikole Tesle, a i inspirie filozofiju New
Age-a, kao i savremene mislioce holistike paradigme (Sheldrake,
Russel, Bohm,pa iChopra).Meutim, ideja supremacije ljudskog roda,
liena tradicijske (ili line, neposredne) spiritualnosti ima svoje
tamne strane. Nesvesno podvrgnut silama morfikog pollja toga doba,
dosledno materijalistiki orijentisan,Vernadskije krenuo putem
suprotnom biofilnoj kosmikoj evoluciji svesti: razmatrao je geoloko
istraivanje sovjetskih izvora uranijuma, te mogunost njegovog
korienja za postvarenje nuklearne energije, pogodne za mirnodopske
svrhe, ali i militarne ciljeve. Zalagao se za upravljanje
istraivanjem nuklearne fuzije na Radijumskom institutu, a zajedno
sa tadanjim istaknutim sovjetskim naunicimaKapicomiKlopinom,
savetovao je tadanjeg sovjetskog autoritarnog lideraStaljina,
pledirajui na plauzibilnost i svrhovitost sovjetskog rada na
dosezanju tehnologije atomske bombe.Ovde se na delu egzaktno moe
sagledati dejstvo prirodnog zakona enentiodromske transformacije
jedne ideje: kosmizam, kao shvatanje aktivnog odnosa oveka i
univerzuma, kodFjodorovanauku doivljava kao sredstvo sveopteg
vaskrsavanja svih ikada inkarniranih ljudi, radi ijeg stanita treba
kolonizovati udaljene svetove univerzuma. ovekova (neponovljiva)
linost, iako multiplicirana u kolektivistiki raj svih ikada
inkarniranih, je u centru paradigme, te je individualizam, i pored
kolektivistikih elemenata, u centru Fjodorovljevog diskursa. Ideja
kosmizma dalje se razvija preko materijalistiko-kolektivistike
paradigmeCiolkovskogo stvaranju savrenih drutava irom vasione
korienjem bihevioralne eksperimentalne psihologije i
aerokosmotehnike. Silom enantiodromije, ona dosee do puke
materijalistike koncepcije Vernadskog o noosferinom upravljanju
planetom, supremaciji koja ukljuuje i oruja za masovno unitenje.
Ultrabiofilni diskursFjodorovaprelazi u (nuklearnu)
nekrofilijuVernadskog, pri emu je kontinuitet razvoja jedne te iste
ideje vie nego oigledan.Na osnovu do sada reenog, moglo bi se
izvesti nekoliko zakljuaka. Pre svega,istinske ideje ne dolaze iz
sveta kogitivnog, racionalnog. One suproizvod vieg Uma, dolaze iz
sfere zakona vieg reda, i imaju arhetipsko-simboliki karakter. Zbog
toga one izazivaju egzaltaciju i veliki naboj psihike energije,
kako kod njihovog nosioca (u stvari: transmitera), tako i kod
njegove okoline, na koju on, posednut idejom, snano utie, silom
animalnog magnetizma. Animalni magnetizam proistie iz same ideje,
tj. njenih arhetipskih sadraja, koja na medijuma (nosioca) prenosi
energiju numinoznog. Otuda harizmatinost kreativnih ljudi.
Meutim,poruke koje istinska ideja nosi nisu sasvim od ovoga
sveta,tj. one u sebi sadre viedimenzionalnost, nesvojstvenu ravni
materije-energije-prostor-vremena u kojoj ivimo. Posredno
percipiranje ideje predstavlja projekciju njene esencije na plan
shvatljiv kogitivnom umu tj. njenu redukciju. Pri tome, transmiter
ideje biva njome obuhvaen u integralnijem vidu snani uvidi su po
pravilu praeni i emotivnim reakcijama, intuitivnim bljeskovima,
ponekad hipnogogikim stanjima ili eidetskim slikama. Dakle, nosilac
ideje sagledava i doivljava idejukao ono to ona istinski
jesteporuka emitovana iz viih sfera,neki vidautonomnogspiritualnog
entiteta. To uopte nije sluajno i nesvrsishodno: emocije pokreu
transmitera na akciju, to i jeste teleoloki cilj proboja ideje na
ljudsku ravan: transformacija samog sebe i
materijalne/nematerijalne okoline, u skladu sa zakonima vieg
reda.Meutim, sagledavanje i shvatanje ideje zavisi od stepena
svesti i duhovnog razvoja pojedinca koji sa njom stupa u
interakciju. Zbog toga se ideja, kao celoviti entitet, prilikom
njenog predstavljanja irem krugu ljudi, redukuje na znaenjsku ravan
nieg reda, koja je koherentna najveem moguem zajednikom stepenu
razumevanja grupe. Istinsko doivljavanje ideje je ezoterijskog
karaktera: odnosi se na celokupno bie i nemogue ga je do kraja
verbalizovati. zbog toga nastaje problem u komunikaciji, to dovodi
do transformacije znaenja i skretanja sa autentinog teleolokog
pravca.Ogranienja ljudskog jezika su viestruka. On se svodi na
simboliku ravan i konsenzus kogitivnih znaenja, sa velikim stepenom
odstupanja, proporcionalno razliitom stepenu svesti komunikatora.
Usled toga, ideja, kao predmet verbalne komunikacije, svodi svoju
visoko energetsku nabijenost i numinoznost na nivo kogitivnih
definicija. Ona postaje deo paradigme, dogovorenog diskursa, i na
korak je od ideologije, doktrine. Realizacija ideje na materijalnom
planu zavisi od raznolikih horizontalnih energija (novac, radna
snaga, vreme, tehnologija) filtriranih kroz prizmu pragmatinih
pregalaca, od nosilaca akademskih (po pravilu ideolokih) titula, do
manuelnih egzekutora. Na primeru ruskog kosmizma smo videli kako
posve spiritualni, metafiziko-eshatoloki naboj jedne vizije prelazi
u materijalistiko-suprematsku volju za mo. To je stoga to se na
materijalnom planu ne moe sagledati i shvatiti idejaper se, ve se
tretira njena puka projekcija u horizontalnoj ravni
prostor-vremena, liena spiritualnih, teleoloki usmeravajuih
energija.Ideje su pozivi, inicijatori, usmerivai koji pokreu linu a
posledino i kolektivnu svest na evolutivni skok. Evolucija, koja
zapoinje spiritualno, ima za cilj promenu materijalnog plana.
Meutim, ideje su eterine, izmiu kogitivnom definisanju, ne mogu se
obuhvatiti, posedovati. Dovljavanje esencijalne ideje obogauje
oveka, iri mu svest, integrie ga. Meutimfascinacija pukom
predstavom proizalom iz kogitivne redukcije sadraja ideje,
apsorbovaneindirektno, preko transmitera, vizionara, profeta,
jednom reju: prekoonog drugog, koji je ideju primiou nepatvorenom
vidu,lako prelazi u opsednutost i opsesiju.Takve ideje vie ne
prenose ive i jasne poruke kosmikog Uma. One, transformisane
soldifikacijom, prelaze u opsesiju i prisilu, koja vie ne
predstavlja purifikovan izraz prirodnih zakona vieg reda koje treba
egzaktno slediti radi spiritualne evolucije i opte psiholoke i
posledine materijalne dobrobiti. Tako nastaju vizije
utopija.Utopije predstavljaju subjektivno-individualistiki
pervertirane sadrajekojioriginalno proistiu iz objektivnog sveta
ideja. One su uvek obogaene proizvoljnim fantazijama i
soldifikacijom, te nose u sebi neto posve egzaktno, konano, jednom
za svagda definisano. To je i razumljivo jer se odnose na striktno
materijalni plan, lien dinamike arhetipskog.Kada ostvarenje utopija
na sebe preuzmu pragmatini, kogitivno limitirani aktualizatori, one
bivaju liene osnovnog kvaliteta, jo preostalog od autentinog sveta
ideja: kvaliteta vizije. Tako ideje prelaze u utopije, a utopije u
ideologije. Ideologije su matrice proizvoljnih sistema stavova
kolektivno usvojenih bez elemenata kritikog miljenja. To su mrtve,
okotale strukture koje se odravaju silom kolektivno svesnog. Ljudi
im se podvrgavaju ili iz straha ili usled nerazvijene svesti, koja
nije odmakla dalje od igranja drutvene uloge bez traga o
individuaciji.Na ovim stranicama smo u razliitim kontekstima
opisivali mehanizam delovanja enantiodromije prelaenja svakog
fenomena u svoju suprotnost. Ne treba biti antropoloki pesimista
pred faktom egzistencije ovakvog zakona. On ima teleoloku funkciju
regulaciju prirodnih tokova radi implementacije kosmikih
evolutivnih projekcija na materijalni plan. Priroda od nas trai
individuaciju i svesnost. Visoko svesni pojedinci su sposobni da
ispravno razmeju znaenje ideja, jer su psiho-spiritualno
kompatibilni da ih ispravno percipiraju. Takvi pojedinci mogu
uspeno implementirati kosmike planove na materijalnoj ravni. to je
vie probuenih pojedinaca, to je drutveni ivot i odnos prema ivotnoj
sredini vie u skladu sa zakonima kosmike harmonije i
spiritualno-materijalnog progresa.Kako smo danas daleko od kritine
mase osveenih, koja bi mogla omoguiti istinski napredak, zakon
enantiodromije egzistira kao nosilac spasonosnih transformacionih
tokova. On, silom promeneper se, rui mrtve ideologije, pogubne za
individuaciju i kretanje napred. Svaka sputavajua kogitivna
paradigma i konstrukcija je unapred osuena na propast: bie
devastirana potpranim tokom sopstvene promene koja dolazi iz sfera
morfikog polja. Enantiodromija ima vid prirodne stihije, posve je
suprotna tokovima svesti. Drutveni poredak obino se rui silom
kolektivnih emocija, iniciranih pomou arhetipova lokalnog morfikog
polja. Ove arhetipove svesni pojedinci doivljavaju simboliki, to im
omoguava vrlinu line i slobodno aktualizovane individuacije.
Nesvesni pojedinci postaju njihov plen putem emocija koje ivi
simbol izaziva u njima, hteli-ne hteli. To je zakon prirode.Borba
protiv enantiodromije je mogua samo na linom planu. Povien stepen
svesti i odgovornosti, spiritualna nadgradnja psiho-habitualnog
kontinuuma, konstantna budnost i neprekidan rad na sebi otvaraju
pojedincu vrata sveta simbola i ideja. Ako ima uestalu komunikaciju
sa svojim viim selfom, te predano implementira zakone vieg reda
kojima je inicirana putem arhetipskim sadrajima koncentrovanih
ideja, osoba je liena stihijskih enantiodromskih tokova. Ona se
nalazi u polju viih dimenzija, to joj omoguava da se oslobodi nude
prisilnog dosezanja entropijskih uravnoteenja. Takva osoba je na
kontinualnom putu kreativnosti, i, permanentno usavravajui sebe,
svojom pojavom i svojim delom, iri oko sebe harmoniju i inicira
ekspanziju evolutivnog toka.Enantiodromija kao prirodni zakon
neizbene promene, jestede factomaterijalna, soldifikovana
projekcija eterine psiho-spiritualne, individualne transformacije
svesti. Evolucija svesti omoguava slobodnu, ciljanu i bezbolnu
promenu sebe i okruenja, u skladu sa zakonima vieg reda. A to
predstavlja teleoloki pravac razvoja svakog od nas, pojedinano ali
i grupno.Tek progresija generisanja osveenih pojedinaca oslobodie
ljudski rod balasta prisilnih utopija, potom realizovanih u vidu
porobljavajuih mrtvih ideolokih stega.Evoluirano oveanstvoe
tada,vrlinom odgovornosti prema sebi i kosmosu, buduiosloboeno
stihijske enantiodromije, ui udirektnu komunikaciju sa svetom
ideja, i tako ostvaritidinamiku harmonije novih svetova, koji tek
treba da se izgrade, ne prema zamisli (ljudskih i samo ljudskih)
kogitivnih utopijskih opsesija, veu skladu sa neuporedivo
savrenijim kosmikim planovima, o kojima se nita jo ne moe ni
naslutiti.
