SadrZaj

7 Dusan Pajin Mistika i mistici

9 Covek i sveto Poslednji razgovor s MircomElijadeom

15 Ben-ami Sarfstein Misticke tehnike

29 Robert Gimelo Misticizam i meditacija

46 Luis Nordstrom Misticizam bez transcendencije

52 Pol Marfi Saznanje i ljubav

69 Sunthar Visuvalingam Transgresivna sakralnost u hinduizmu

79 Elizabet Salije Visuvalingam Sledbenici strasnog Bhairave

90 Mirca Elijade levrejska mistika

101 Luis Dzejkobs levrejska misticka svedocanstva

114 Vladan Perisic Molitva uma i molitva srca

121 Dzon Cirban Stupnjevi duhovnog razvoja u pravoslavlju

129 Sejid Hosein Nasr Pticji let u s jedinjenje

Istok je cesto povezivan s mistikom Neshykima sa Istoka takva identifikacija je odgoshyMistika 1

bull varala jer su je prihvatali sa ponoBom kao bitnu odrednicu kulturnog identiteta Istoshy

mistici ka nasuprot materijalizmult i racionalizshymulaquo Zapada 0 kome eu govorili sa jednakim gnusanjem kao 8tO BU neki na Zapadu govoshyrili 0 gtorijentalnim despotijamalaquo i misticilaquo Istoka

Za one kOji veruju da je na Istoku najzashynimljivija baS mistika bice ovo rado citana knjiga a pruzice nadamo se radosti i onima kOji smatraju da je mistika samo dokaz njishyhovog ranije uobliCenog negativnog suda 0

kulturama Istoka Ovi drugi ee mozda doshyZiveti kao malu pakost drugi deo naslova nde teme u kome se javlja mistika Zapashydalt Grci BU najpre preneli hriscanstvo na Zapad a potom BU Jevreji BvOjU mistiku razshyviii na Zapadu Otuda su hriscanska i jevrejshyska mistika zapadnelt pa se i ovde vidi da iza suprotstavljenostilt Istoka i Zapada cesshyto leZi preddnji medu-uticaj iii zajednicko jezgro

IstraiivaCi mistike pristupali su joj sa veoma razlicitih stanovista cesto suprotnih a i mistici su se katkad razilazili u ocenama Jedni su je smatrali vrstom psihopatije a drugi vrhunskim iskustvom krajnjom tacshykom zdravlja u jednom nezdravom svetu Dok BU jedni smatrali da postoji zajednicko jezgro u svim vrstama mistickih iskustava (kao u usmerenom obrazovanju) i svim misshytickim tradicijama drugi BU isticali da su i tradicije i iskustva razliciti (podela na natushyralni monisticki i teisticki misticizam na profani i lveti misticizam itd) Dok jedni misticko iskustvo vezuju uz desnu intuitivshynu iracionalnu neverbalnu hemisferu mozshyga drugi smatraju da se ono javlja kad su hemisfere u savrsenoj ravnoteZi ekvipotenshyciji Iedni smatraju da se misticko iskustvo javlja pri opijenosti omamljenosti iii izshygladnelosti mozga kada BU tzv visi centri nedelatni drugi ga vezuju uz najvecu bistshyrinu prisebnost svesnost (jedni ga vezuju uz regresiju i nesvesno drugi uz transgresiju i nadsvesno) Iedni BU govorili da su mistici poluludi iii suludi bar sa stanovista norshymalnosti drugi su isticali da BU se mistici

17 I

raquopravili ludilaquo onda kad im je pretilo spaljishyvanje od Btrane normalnih iii BU se raquopravili normalnilaquo kad im je pretila ludnica od neshynormalnih ledni su isticali da je mistieno iskustvo doZivljaj stapanja sa Bvetom sa sveobuhvatnim drugi su tvrdili da je ono doZivljaj nepripadanja nesvojatanja apsoshylutne posmatraeke odvojenosti od cele kosshymicke drame a treci da je u pitanju preklashypanje (superponiranje) ova dva raquonespojiva iskustva ledni su kazivali da je ree 0 doZivshyIjaju punoce i smisla sveopste povezanosti i uklapanja sveg zbivanja u neki visi sklad drugi da je ree 0 sagledavanju potpune ispshyraznosti (koja nema ni pozitivno ni negativshyno znaeenje) odsustva hilo kakve sus tine i trajnosti u hilo eemu ledni su tvrdili da je to iskustvo zasnovano na hezgranienoj Ijushyhavi i prihvatanju drugi su smatrali da je ree 0 saznanju koje nadilazi svako dvojstvo i razumevanje ledni su hili uvereni da se do

tog iskustva stiZe aktivnim nastojanjem i nesalomivom voljom da je ono plod istraj shynosti i nagrada mudrosti a drugi da je ono moguce tek kad se potre svaka volja i nastoshyjanje da je ono dar iii milost onome ko je dishygao ruke od svake pameti i predumisljaja ledni su smatrali da je ono uteha onima kOji su Bve izguhili iIi nikad nista i nisu imali a drugi da je ono najviSe dobro bez ohzira sta inace eovek ima ili je imao ledni su verovali da je ono nagrada marljivom prikupljanju zasluga i duhovnom i moralnom proCisceshynju a drugi da je ono rezultat odricanja od svake zasluge i vracanja nepatvorenosti ledni BU tvrdili da je ono ishod kretanja od nestvarnog ka stvarnom od mraka ka svetshylostiod grdnosti ka vrlini a drugi da se ono nahodi u podnosenju Hi nadilazenju protivshyreenosti i paradoksalnosti sveta i Hvota ledni BU ubedeni da je ono deo ludosti sveta jedan od naeina da se provede vreme izmedu rodenja i smrti a drugi da je to izlaz iz lushydosti i jedini podnosljiv naein da se zivi i pripremi za smrt ledni su smatrali da je ono neizrecivo a drugi BU dodavali da se ono moze preneti bez reei

Dusan Pajin

s

Poslednji sa Mircom 1

I

__ dllo 1 drugo dovode do samoposhyna middotim nivoima mistickog napreshyl IllruCi u svojim raznim psihicshy

nJlrna- p05vecenik bez svog znanja tamu usmerava se ka novom i neizshy

-lranum saznanju dok je raquoplamen uzgaJan u tamnoj peCini njegovog

1 potepeno postaje sve jednostavshyrodfllJa neznija kako se inteligencishyauJa p05vecenika oplemenjuju ToshyOi dubokog i tajnovitog uranjanja iz raz mne u drugu savrSenilu menja se (ioa volJa istinski rob Sive posveshy~ odnce opstHnih zelja on ne zna ca ne oli niSta niSta ne zeli uJUC u ovom stanju bestrasja on doshy

vatrem centar gde plamti razorni Juhan prmoseci na irtvu strasnoj v~lobku dvojnost cula i misli )bZlra na to je Ii napredovanje brzo iii Htac mora konacno da skoCi u besshylO-t 1 pretane da se zadrZava na relashyaiL zeit da dosegne apsolutno Poshy

y

Hg kratkolrajnog putovanja do Sive hvu bke potize prsvetljenje potpuno utonuo u Sivu ispunjenih (puna rca i obozene volje on postishyd lzmedu ebe i sveta IH Osloboden modalueta postavsi bezgranican i ran on e poistovecuje sa neizdifeshymm B02om Sada je stekao pobedoshyJubav bozanskog velicanstva on sloshym ovu IJubav na sve jer se nalazi u n -redlsru u Sivinoj volji u izobilju

Odiomsk lZ knjige Paul E Murphy Triadic _ Bargtid8S Delhi 1986

Oil pr~ela ~floclnovir

8 ~ilburn stih 64

TransgreshybullSlvna

sakralnost u hindUiZlll u Sunthar Visuvalingam

Sta je ~transgresivna sakralnostlaquo

Yeoma je vazno da se fenomen raquotransgreshysivne sakralnostilaquo u jednoj religijskoj tradishyeiji jasno razluci od dobro poznate suprotshynosti izmedu ortodoksnosti i jeresi Jedna religija se odre1uje time sto namece ~voj

osohen sistem ohreda i zabrana obavezujushycih za sve njene pripadnike a narocito za njenu duhovnu elitu Jeres (iii heterodokshymost osporava neka od ovih ucenja obrcda i zabrana i nastoji da uvede nove umesto njih i na taj nahn se ustanovljava nova sekshytaska ortouoksuost koja mozt hez majshyktmiddot-religije koja moze opstati i koja cak cilja na to da je prisvoji i zauzme njeno mesto Tamo gde st prentbregavaju prvohitni obreshydi i zahrant to je naprosto ntizheZna posleshydiea usvajanja novih pravila i ucenja koja nastojc da u celosti ohesnazt i zamcne preshythodna_ a ne posltdita toga sto se samoj tramgresivnosti pridaje posehan znacaj To hi bio odnos izmedu hriscamtva i judaizma protestantizma i katolicanstva siitskog i sunitskog islama da navedcmo sarno nashyjpoznatije prirnenmiddot

Transgresivna sakralnostlaquo u okviru jedne religijske tradicije nesto je potpuno drugarishyje jer ona mada prenebregava zabrane i ohshyrede tradicije kOja je u pitanju ne nastoji da zauzme njeno mesto Cmesto toga ona poshylaze prayo na jedan viSi tepen i drugaciju vrstu duhovtlosti koja 51 izvodi bas iz preshynebregavanja drustvenih i religijskih zabrashyna ciju opstu pravosnaznost i obavezujucu snagu prekrsilac uopste ne dovodi u pitanje l tvari takva translresivna sakralnost uopSte ne moze da deluj~ bez postojanja tih obavezujucih i mocnih tabua i cesto se javshylja kao jedan ezoterican oblik majke-religishyje pri cemu je majka-religija njen egzotericshyni preduslov i osnova za pridobijanje novih pristaliea Za razliku od heterodoksnosti koja javno preispituje i osporava autoriter rnajke-religije pristalice transgresivne sashykralnosti paradoksalno cesto graju ulogu miljenika ortodoksne religije u javnom ZlVOshy

tu jedne odllosno druge zajednice Tako je hrahmanoubica Bhairava poCinitelj najushyzasnijeg drustvenog i religijskog zloCina u

169 I

hinduistiekom druStvu eiii mitski model rishytualno podraZavaju transgresivni asketi poshyput kapalika istovremeno i euvar zakona i sudija za prekrsaje drustvenog i religijskog reda i cuvar teritorijalnih granica svetog grada Varanasi 1 Tamo gde izraz takve sashykralnosti predstavIjaju jasno odredeni inicishyjacijski tokovi kao Sto je to slucaj kod tanshytrizma iii pasupata raquosektelaquo u Indiji cesto se primecuje stl1pnjevit razvoj od iskl1senika kome se nameCI1 zabrane i asketizam strozi od onih koje obicno propisuje javna religija do sledbenika za koga se podrazumeva da kdi cak i najosnovnije tabue 11 svom drustshyVII Najspektakl1larniji izraz ove vrste sashykrainosti predstavlja fenomen Hitualnog lashykrdijanjalaquo u raquoprimitivnimlaquo religijama poput religije Pueblo Koyemshi najviSi raquostrucshynjacilaquo za sveto javno krse osnovne tabue na oCigled poluuZasnutih poluzabavljenih poshysmatraca iz plemena za ciju bi se celokupnu religiju reklo da se zasniva na postovanju tih istih tabua a cijem odrZavanju lakrdijasi uistinu doprinose svojim smdnim negativshynim primerom 2

Transgresivna sakralnost u hinduisshytickoj tradiciji

Kada se pomene hinduislicka tradicija najceSce pomisljamo na samoporicanjc yashygina koji se podvrgava strogoj askezi sannshyyasina kOji 5e odrice sveta i u potrazi jl za apsolutnom s tvarnoleu brahma na ritualnu cistotu ortodoksnog brahmina kOji izbegava

I Vidcti referat raquoAdepls of the God Bhairava in the Hindu Tradition koji je izlozila moja supruga Flishyzabeth-Chalier Visuvalingam On opsirnije bai mnogim aspektima ovog bnzanstva par excellence transgresivne sakralnOSli na kOjima Ja nisam mogao duze da se zadrzim II yom refertu

~ Videti naroCito L Makari Ritual Clowns and Symbolic Behaviour Diogenes br 69 Prolece 1970) Takoae Y R Bricker Ritual Humour En Hifshyhland Chiapas Austin amp London University of Texa Pres 1973 koJi se bavi arhajskim rednjoanwriikim lakrdijanJem koje je usIa u hriscanke sve tkovine ali ne pominje aspekt drustvene cenzure ritualnog bushynlora

SYekoliko oneclcenje poboznog domaCina na hodocascu po swtiliStima razlicitih boshyzanstava cudnu poboznost jedne Site preshyuvelicanu u obredima poput satija ilili stashybilnu druStvenu i religijsku hijerarhiju u koshyjoj svako zna gde mu je mesto Pa ipak nas dublje poznavanje te tradirije suo(ava sa raznolikim i na pni pogled nepovezanim izrazito religijskim fenomenima kOji uZasno protivurece prethodnom likovitom prikazu i naizgled su sastavni deo redovnih izliva unutar gornjeg veta Cistog svetlog svetog jedne aktivne podzemne ideologije transgreshysije kOja 11 namernoj manipulaciji necistoshytom nasiljem culnoscu i jos vise onim sto bi nas cak mnglo navesti na iskusenje da ga nazovemo )zlomlt nalazi duhine vetog ntgtshydostizpe za one koji su neskloni da prekorashyre granice gornjeg sveta

Postoje asketi poput kiipalika altharika eiji su vedoki prethodnici lCnosti kao SIO je Vratya koji se upuStaju u razlicite oblike antisocijalnog ponasanja koje lako prelazi u oblast kriminalnog iii se speeijalizuju u mashynipulisanju necistotama i koji zbog toga tde da budu otpisani kao )marginalne sekshytelaquo emoguce je svesti te tokove na ))narodshyne razvratne antibrahminske pokretemiddot kOji ohavezno posdu za pseudo--religijkom krinkom Svi su oni bili samoporicatelji II

potrazi za duhovnim oslobodenjem putem iitinskog pokajnirva i askeze nerazmrivo udruzenih sa korenitim transgresivnim eleshymentima da bi stvorili reloyite duhovne disshyCipline Lzasna ritualna pokora kapalika II

potpunosti se podudara sa kaznom koju hrahminski zakonici propisuju za ubistvo brahmina 1ada je ohavezan da u prisustvu zena izvodi pozudne ol)icene pokrete pasushypata mora met1utim da izbegava svaki doshydir sa njima u vom klasicnom oblik u to jr bilo namenjeno naro(ito brahrninima Tu su zatim tantristi len rukelt poput kau[a od kojih eu mnogi brahmini kOji Zive u drustvu kao domacini i postuju njegova meshyrila a ipak krse oenovne tabue poput zabrashyne incesta potajno pod naroCitim ritualnim uslovima [ jednom komadu vidl1saka r prikazuje u otvorenoj zaveri ~a jednim prishypadnikom ekte kaula po imenu Bhairavashy

70

nanda to jest Bhairavino blazen5t uznosi transgresivne obrede kaula t ga junak kraljevskog roda ipak dut Stuje [ mitologiji smo podudarno nim obredima sl10ceni sa transgr bOZanstvima kOja poprimaju za-t ill ponekad smeini vid

Upravo oholu petu glavu boga kOji predstavlja vrednosti (jte -ar dane brahminske klase odrubljuje lac-bog Bhairava Tantricki prikaz ve koja potom prima ezoteriflIa lIf od onog ko ju je odrubio onem2lIf pokusaje da se ovaj mit protumltl i k odraz sukoba ortodoksnog hrahma jednog narodnog izvanvedko2 kult rave vec pre ukazuje na ~redi~llju II -iv-nu dimenzijl1 skrivenu u -am hrahmanizma Jer ova peta glava k to i ~rediSlIja (-dee se odlikujr I nehrahminskim rrtama a po-elm tuoznom zudnjom za Yojom -1shykeeri SarasvatL sacuvanom od njP2 veeenog vedskog prethodnika Praj kOji je kasnije postao otelovljlIlJI brahminske obredne htve Pretkla-Ilt je u toku inicijacije nazadwa u frnbriomko caretvo Varune jo~ JIdn -kog bozanstva sa lransgre-ivnim ( ria bi bio ispunjell zlom i ne(-i-tntom llom svetosclh pre no ito bi iz lIV2a prazlleci to zlo i necistotu na hrahrr -ve~tenika koji na taj narill porinJ rl lavlja stanje iniciranoti kao tab lliainoj drami taj par kOji arlJ irtcposvecenikHi heclbrahmin-kl nik i koji je odreaen suparnickim fH IlJem tvori paradoksalno dYotruk -no za koje bi se rekln da prld tav-l model tog nerazdvojnog para Zrp( nakvidusaka (=stanje iniciranO-ll min--svdtenik) u sekularizmanoj I )vedocenog pomagaca svoga prijarf laka nesehUnog lakrdijasa -- vidu-ak no kako cesto osujeeuje naumr -voglt middotmiddotIja cesto u veoma sugestivnirn _I[

middotna pre no ito drama (=htya milom til biva dovedena do uspeinog razr VCcnik se tipoloski dovodi u 11

I mitskoritualnim licnostima kau

Istok je cesto povezivan s mistikom Neshykima sa Istoka takva identifikacija je odgoshyMistika 1

bull varala jer su je prihvatali sa ponoBom kao bitnu odrednicu kulturnog identiteta Istoshy

mistici ka nasuprot materijalizmult i racionalizshymulaquo Zapada 0 kome eu govorili sa jednakim gnusanjem kao 8tO BU neki na Zapadu govoshyrili 0 gtorijentalnim despotijamalaquo i misticilaquo Istoka

Za one kOji veruju da je na Istoku najzashynimljivija baS mistika bice ovo rado citana knjiga a pruzice nadamo se radosti i onima kOji smatraju da je mistika samo dokaz njishyhovog ranije uobliCenog negativnog suda 0

kulturama Istoka Ovi drugi ee mozda doshyZiveti kao malu pakost drugi deo naslova nde teme u kome se javlja mistika Zapashydalt Grci BU najpre preneli hriscanstvo na Zapad a potom BU Jevreji BvOjU mistiku razshyviii na Zapadu Otuda su hriscanska i jevrejshyska mistika zapadnelt pa se i ovde vidi da iza suprotstavljenostilt Istoka i Zapada cesshyto leZi preddnji medu-uticaj iii zajednicko jezgro

IstraiivaCi mistike pristupali su joj sa veoma razlicitih stanovista cesto suprotnih a i mistici su se katkad razilazili u ocenama Jedni su je smatrali vrstom psihopatije a drugi vrhunskim iskustvom krajnjom tacshykom zdravlja u jednom nezdravom svetu Dok BU jedni smatrali da postoji zajednicko jezgro u svim vrstama mistickih iskustava (kao u usmerenom obrazovanju) i svim misshytickim tradicijama drugi BU isticali da su i tradicije i iskustva razliciti (podela na natushyralni monisticki i teisticki misticizam na profani i lveti misticizam itd) Dok jedni misticko iskustvo vezuju uz desnu intuitivshynu iracionalnu neverbalnu hemisferu mozshyga drugi smatraju da se ono javlja kad su hemisfere u savrsenoj ravnoteZi ekvipotenshyciji Iedni smatraju da se misticko iskustvo javlja pri opijenosti omamljenosti iii izshygladnelosti mozga kada BU tzv visi centri nedelatni drugi ga vezuju uz najvecu bistshyrinu prisebnost svesnost (jedni ga vezuju uz regresiju i nesvesno drugi uz transgresiju i nadsvesno) Iedni BU govorili da su mistici poluludi iii suludi bar sa stanovista norshymalnosti drugi su isticali da BU se mistici

17 I

raquopravili ludilaquo onda kad im je pretilo spaljishyvanje od Btrane normalnih iii BU se raquopravili normalnilaquo kad im je pretila ludnica od neshynormalnih ledni su isticali da je mistieno iskustvo doZivljaj stapanja sa Bvetom sa sveobuhvatnim drugi su tvrdili da je ono doZivljaj nepripadanja nesvojatanja apsoshylutne posmatraeke odvojenosti od cele kosshymicke drame a treci da je u pitanju preklashypanje (superponiranje) ova dva raquonespojiva iskustva ledni su kazivali da je ree 0 doZivshyIjaju punoce i smisla sveopste povezanosti i uklapanja sveg zbivanja u neki visi sklad drugi da je ree 0 sagledavanju potpune ispshyraznosti (koja nema ni pozitivno ni negativshyno znaeenje) odsustva hilo kakve sus tine i trajnosti u hilo eemu ledni su tvrdili da je to iskustvo zasnovano na hezgranienoj Ijushyhavi i prihvatanju drugi su smatrali da je ree 0 saznanju koje nadilazi svako dvojstvo i razumevanje ledni su hili uvereni da se do

tog iskustva stiZe aktivnim nastojanjem i nesalomivom voljom da je ono plod istraj shynosti i nagrada mudrosti a drugi da je ono moguce tek kad se potre svaka volja i nastoshyjanje da je ono dar iii milost onome ko je dishygao ruke od svake pameti i predumisljaja ledni su smatrali da je ono uteha onima kOji su Bve izguhili iIi nikad nista i nisu imali a drugi da je ono najviSe dobro bez ohzira sta inace eovek ima ili je imao ledni su verovali da je ono nagrada marljivom prikupljanju zasluga i duhovnom i moralnom proCisceshynju a drugi da je ono rezultat odricanja od svake zasluge i vracanja nepatvorenosti ledni BU tvrdili da je ono ishod kretanja od nestvarnog ka stvarnom od mraka ka svetshylostiod grdnosti ka vrlini a drugi da se ono nahodi u podnosenju Hi nadilazenju protivshyreenosti i paradoksalnosti sveta i Hvota ledni BU ubedeni da je ono deo ludosti sveta jedan od naeina da se provede vreme izmedu rodenja i smrti a drugi da je to izlaz iz lushydosti i jedini podnosljiv naein da se zivi i pripremi za smrt ledni su smatrali da je ono neizrecivo a drugi BU dodavali da se ono moze preneti bez reei

Dusan Pajin

s

Poslednji sa Mircom 1

I

__ dllo 1 drugo dovode do samoposhyna middotim nivoima mistickog napreshyl IllruCi u svojim raznim psihicshy

nJlrna- p05vecenik bez svog znanja tamu usmerava se ka novom i neizshy

-lranum saznanju dok je raquoplamen uzgaJan u tamnoj peCini njegovog

1 potepeno postaje sve jednostavshyrodfllJa neznija kako se inteligencishyauJa p05vecenika oplemenjuju ToshyOi dubokog i tajnovitog uranjanja iz raz mne u drugu savrSenilu menja se (ioa volJa istinski rob Sive posveshy~ odnce opstHnih zelja on ne zna ca ne oli niSta niSta ne zeli uJUC u ovom stanju bestrasja on doshy

vatrem centar gde plamti razorni Juhan prmoseci na irtvu strasnoj v~lobku dvojnost cula i misli )bZlra na to je Ii napredovanje brzo iii Htac mora konacno da skoCi u besshylO-t 1 pretane da se zadrZava na relashyaiL zeit da dosegne apsolutno Poshy

y

Hg kratkolrajnog putovanja do Sive hvu bke potize prsvetljenje potpuno utonuo u Sivu ispunjenih (puna rca i obozene volje on postishyd lzmedu ebe i sveta IH Osloboden modalueta postavsi bezgranican i ran on e poistovecuje sa neizdifeshymm B02om Sada je stekao pobedoshyJubav bozanskog velicanstva on sloshym ovu IJubav na sve jer se nalazi u n -redlsru u Sivinoj volji u izobilju

Odiomsk lZ knjige Paul E Murphy Triadic _ Bargtid8S Delhi 1986

Oil pr~ela ~floclnovir

8 ~ilburn stih 64

TransgreshybullSlvna

sakralnost u hindUiZlll u Sunthar Visuvalingam

Sta je ~transgresivna sakralnostlaquo

Yeoma je vazno da se fenomen raquotransgreshysivne sakralnostilaquo u jednoj religijskoj tradishyeiji jasno razluci od dobro poznate suprotshynosti izmedu ortodoksnosti i jeresi Jedna religija se odre1uje time sto namece ~voj

osohen sistem ohreda i zabrana obavezujushycih za sve njene pripadnike a narocito za njenu duhovnu elitu Jeres (iii heterodokshymost osporava neka od ovih ucenja obrcda i zabrana i nastoji da uvede nove umesto njih i na taj nahn se ustanovljava nova sekshytaska ortouoksuost koja mozt hez majshyktmiddot-religije koja moze opstati i koja cak cilja na to da je prisvoji i zauzme njeno mesto Tamo gde st prentbregavaju prvohitni obreshydi i zahrant to je naprosto ntizheZna posleshydiea usvajanja novih pravila i ucenja koja nastojc da u celosti ohesnazt i zamcne preshythodna_ a ne posltdita toga sto se samoj tramgresivnosti pridaje posehan znacaj To hi bio odnos izmedu hriscamtva i judaizma protestantizma i katolicanstva siitskog i sunitskog islama da navedcmo sarno nashyjpoznatije prirnenmiddot

Transgresivna sakralnostlaquo u okviru jedne religijske tradicije nesto je potpuno drugarishyje jer ona mada prenebregava zabrane i ohshyrede tradicije kOja je u pitanju ne nastoji da zauzme njeno mesto Cmesto toga ona poshylaze prayo na jedan viSi tepen i drugaciju vrstu duhovtlosti koja 51 izvodi bas iz preshynebregavanja drustvenih i religijskih zabrashyna ciju opstu pravosnaznost i obavezujucu snagu prekrsilac uopste ne dovodi u pitanje l tvari takva translresivna sakralnost uopSte ne moze da deluj~ bez postojanja tih obavezujucih i mocnih tabua i cesto se javshylja kao jedan ezoterican oblik majke-religishyje pri cemu je majka-religija njen egzotericshyni preduslov i osnova za pridobijanje novih pristaliea Za razliku od heterodoksnosti koja javno preispituje i osporava autoriter rnajke-religije pristalice transgresivne sashykralnosti paradoksalno cesto graju ulogu miljenika ortodoksne religije u javnom ZlVOshy

tu jedne odllosno druge zajednice Tako je hrahmanoubica Bhairava poCinitelj najushyzasnijeg drustvenog i religijskog zloCina u

169 I

hinduistiekom druStvu eiii mitski model rishytualno podraZavaju transgresivni asketi poshyput kapalika istovremeno i euvar zakona i sudija za prekrsaje drustvenog i religijskog reda i cuvar teritorijalnih granica svetog grada Varanasi 1 Tamo gde izraz takve sashykralnosti predstavIjaju jasno odredeni inicishyjacijski tokovi kao Sto je to slucaj kod tanshytrizma iii pasupata raquosektelaquo u Indiji cesto se primecuje stl1pnjevit razvoj od iskl1senika kome se nameCI1 zabrane i asketizam strozi od onih koje obicno propisuje javna religija do sledbenika za koga se podrazumeva da kdi cak i najosnovnije tabue 11 svom drustshyVII Najspektakl1larniji izraz ove vrste sashykrainosti predstavlja fenomen Hitualnog lashykrdijanjalaquo u raquoprimitivnimlaquo religijama poput religije Pueblo Koyemshi najviSi raquostrucshynjacilaquo za sveto javno krse osnovne tabue na oCigled poluuZasnutih poluzabavljenih poshysmatraca iz plemena za ciju bi se celokupnu religiju reklo da se zasniva na postovanju tih istih tabua a cijem odrZavanju lakrdijasi uistinu doprinose svojim smdnim negativshynim primerom 2

Transgresivna sakralnost u hinduisshytickoj tradiciji

Kada se pomene hinduislicka tradicija najceSce pomisljamo na samoporicanjc yashygina koji se podvrgava strogoj askezi sannshyyasina kOji 5e odrice sveta i u potrazi jl za apsolutnom s tvarnoleu brahma na ritualnu cistotu ortodoksnog brahmina kOji izbegava

I Vidcti referat raquoAdepls of the God Bhairava in the Hindu Tradition koji je izlozila moja supruga Flishyzabeth-Chalier Visuvalingam On opsirnije bai mnogim aspektima ovog bnzanstva par excellence transgresivne sakralnOSli na kOjima Ja nisam mogao duze da se zadrzim II yom refertu

~ Videti naroCito L Makari Ritual Clowns and Symbolic Behaviour Diogenes br 69 Prolece 1970) Takoae Y R Bricker Ritual Humour En Hifshyhland Chiapas Austin amp London University of Texa Pres 1973 koJi se bavi arhajskim rednjoanwriikim lakrdijanJem koje je usIa u hriscanke sve tkovine ali ne pominje aspekt drustvene cenzure ritualnog bushynlora

SYekoliko oneclcenje poboznog domaCina na hodocascu po swtiliStima razlicitih boshyzanstava cudnu poboznost jedne Site preshyuvelicanu u obredima poput satija ilili stashybilnu druStvenu i religijsku hijerarhiju u koshyjoj svako zna gde mu je mesto Pa ipak nas dublje poznavanje te tradirije suo(ava sa raznolikim i na pni pogled nepovezanim izrazito religijskim fenomenima kOji uZasno protivurece prethodnom likovitom prikazu i naizgled su sastavni deo redovnih izliva unutar gornjeg veta Cistog svetlog svetog jedne aktivne podzemne ideologije transgreshysije kOja 11 namernoj manipulaciji necistoshytom nasiljem culnoscu i jos vise onim sto bi nas cak mnglo navesti na iskusenje da ga nazovemo )zlomlt nalazi duhine vetog ntgtshydostizpe za one koji su neskloni da prekorashyre granice gornjeg sveta

Postoje asketi poput kiipalika altharika eiji su vedoki prethodnici lCnosti kao SIO je Vratya koji se upuStaju u razlicite oblike antisocijalnog ponasanja koje lako prelazi u oblast kriminalnog iii se speeijalizuju u mashynipulisanju necistotama i koji zbog toga tde da budu otpisani kao )marginalne sekshytelaquo emoguce je svesti te tokove na ))narodshyne razvratne antibrahminske pokretemiddot kOji ohavezno posdu za pseudo--religijkom krinkom Svi su oni bili samoporicatelji II

potrazi za duhovnim oslobodenjem putem iitinskog pokajnirva i askeze nerazmrivo udruzenih sa korenitim transgresivnim eleshymentima da bi stvorili reloyite duhovne disshyCipline Lzasna ritualna pokora kapalika II

potpunosti se podudara sa kaznom koju hrahminski zakonici propisuju za ubistvo brahmina 1ada je ohavezan da u prisustvu zena izvodi pozudne ol)icene pokrete pasushypata mora met1utim da izbegava svaki doshydir sa njima u vom klasicnom oblik u to jr bilo namenjeno naro(ito brahrninima Tu su zatim tantristi len rukelt poput kau[a od kojih eu mnogi brahmini kOji Zive u drustvu kao domacini i postuju njegova meshyrila a ipak krse oenovne tabue poput zabrashyne incesta potajno pod naroCitim ritualnim uslovima [ jednom komadu vidl1saka r prikazuje u otvorenoj zaveri ~a jednim prishypadnikom ekte kaula po imenu Bhairavashy

70

nanda to jest Bhairavino blazen5t uznosi transgresivne obrede kaula t ga junak kraljevskog roda ipak dut Stuje [ mitologiji smo podudarno nim obredima sl10ceni sa transgr bOZanstvima kOja poprimaju za-t ill ponekad smeini vid

Upravo oholu petu glavu boga kOji predstavlja vrednosti (jte -ar dane brahminske klase odrubljuje lac-bog Bhairava Tantricki prikaz ve koja potom prima ezoteriflIa lIf od onog ko ju je odrubio onem2lIf pokusaje da se ovaj mit protumltl i k odraz sukoba ortodoksnog hrahma jednog narodnog izvanvedko2 kult rave vec pre ukazuje na ~redi~llju II -iv-nu dimenzijl1 skrivenu u -am hrahmanizma Jer ova peta glava k to i ~rediSlIja (-dee se odlikujr I nehrahminskim rrtama a po-elm tuoznom zudnjom za Yojom -1shykeeri SarasvatL sacuvanom od njP2 veeenog vedskog prethodnika Praj kOji je kasnije postao otelovljlIlJI brahminske obredne htve Pretkla-Ilt je u toku inicijacije nazadwa u frnbriomko caretvo Varune jo~ JIdn -kog bozanstva sa lransgre-ivnim ( ria bi bio ispunjell zlom i ne(-i-tntom llom svetosclh pre no ito bi iz lIV2a prazlleci to zlo i necistotu na hrahrr -ve~tenika koji na taj narill porinJ rl lavlja stanje iniciranoti kao tab lliainoj drami taj par kOji arlJ irtcposvecenikHi heclbrahmin-kl nik i koji je odreaen suparnickim fH IlJem tvori paradoksalno dYotruk -no za koje bi se rekln da prld tav-l model tog nerazdvojnog para Zrp( nakvidusaka (=stanje iniciranO-ll min--svdtenik) u sekularizmanoj I )vedocenog pomagaca svoga prijarf laka nesehUnog lakrdijasa -- vidu-ak no kako cesto osujeeuje naumr -voglt middotmiddotIja cesto u veoma sugestivnirn _I[

middotna pre no ito drama (=htya milom til biva dovedena do uspeinog razr VCcnik se tipoloski dovodi u 11

I mitskoritualnim licnostima kau

raquopravili ludilaquo onda kad im je pretilo spaljishyvanje od Btrane normalnih iii BU se raquopravili normalnilaquo kad im je pretila ludnica od neshynormalnih ledni su isticali da je mistieno iskustvo doZivljaj stapanja sa Bvetom sa sveobuhvatnim drugi su tvrdili da je ono doZivljaj nepripadanja nesvojatanja apsoshylutne posmatraeke odvojenosti od cele kosshymicke drame a treci da je u pitanju preklashypanje (superponiranje) ova dva raquonespojiva iskustva ledni su kazivali da je ree 0 doZivshyIjaju punoce i smisla sveopste povezanosti i uklapanja sveg zbivanja u neki visi sklad drugi da je ree 0 sagledavanju potpune ispshyraznosti (koja nema ni pozitivno ni negativshyno znaeenje) odsustva hilo kakve sus tine i trajnosti u hilo eemu ledni su tvrdili da je to iskustvo zasnovano na hezgranienoj Ijushyhavi i prihvatanju drugi su smatrali da je ree 0 saznanju koje nadilazi svako dvojstvo i razumevanje ledni su hili uvereni da se do

tog iskustva stiZe aktivnim nastojanjem i nesalomivom voljom da je ono plod istraj shynosti i nagrada mudrosti a drugi da je ono moguce tek kad se potre svaka volja i nastoshyjanje da je ono dar iii milost onome ko je dishygao ruke od svake pameti i predumisljaja ledni su smatrali da je ono uteha onima kOji su Bve izguhili iIi nikad nista i nisu imali a drugi da je ono najviSe dobro bez ohzira sta inace eovek ima ili je imao ledni su verovali da je ono nagrada marljivom prikupljanju zasluga i duhovnom i moralnom proCisceshynju a drugi da je ono rezultat odricanja od svake zasluge i vracanja nepatvorenosti ledni BU tvrdili da je ono ishod kretanja od nestvarnog ka stvarnom od mraka ka svetshylostiod grdnosti ka vrlini a drugi da se ono nahodi u podnosenju Hi nadilazenju protivshyreenosti i paradoksalnosti sveta i Hvota ledni BU ubedeni da je ono deo ludosti sveta jedan od naeina da se provede vreme izmedu rodenja i smrti a drugi da je to izlaz iz lushydosti i jedini podnosljiv naein da se zivi i pripremi za smrt ledni su smatrali da je ono neizrecivo a drugi BU dodavali da se ono moze preneti bez reei

Dusan Pajin

s

Poslednji sa Mircom 1

I

__ dllo 1 drugo dovode do samoposhyna middotim nivoima mistickog napreshyl IllruCi u svojim raznim psihicshy

nJlrna- p05vecenik bez svog znanja tamu usmerava se ka novom i neizshy

-lranum saznanju dok je raquoplamen uzgaJan u tamnoj peCini njegovog

1 potepeno postaje sve jednostavshyrodfllJa neznija kako se inteligencishyauJa p05vecenika oplemenjuju ToshyOi dubokog i tajnovitog uranjanja iz raz mne u drugu savrSenilu menja se (ioa volJa istinski rob Sive posveshy~ odnce opstHnih zelja on ne zna ca ne oli niSta niSta ne zeli uJUC u ovom stanju bestrasja on doshy

vatrem centar gde plamti razorni Juhan prmoseci na irtvu strasnoj v~lobku dvojnost cula i misli )bZlra na to je Ii napredovanje brzo iii Htac mora konacno da skoCi u besshylO-t 1 pretane da se zadrZava na relashyaiL zeit da dosegne apsolutno Poshy

y

Hg kratkolrajnog putovanja do Sive hvu bke potize prsvetljenje potpuno utonuo u Sivu ispunjenih (puna rca i obozene volje on postishyd lzmedu ebe i sveta IH Osloboden modalueta postavsi bezgranican i ran on e poistovecuje sa neizdifeshymm B02om Sada je stekao pobedoshyJubav bozanskog velicanstva on sloshym ovu IJubav na sve jer se nalazi u n -redlsru u Sivinoj volji u izobilju

Odiomsk lZ knjige Paul E Murphy Triadic _ Bargtid8S Delhi 1986

Oil pr~ela ~floclnovir

8 ~ilburn stih 64

TransgreshybullSlvna

sakralnost u hindUiZlll u Sunthar Visuvalingam

Sta je ~transgresivna sakralnostlaquo

Yeoma je vazno da se fenomen raquotransgreshysivne sakralnostilaquo u jednoj religijskoj tradishyeiji jasno razluci od dobro poznate suprotshynosti izmedu ortodoksnosti i jeresi Jedna religija se odre1uje time sto namece ~voj

osohen sistem ohreda i zabrana obavezujushycih za sve njene pripadnike a narocito za njenu duhovnu elitu Jeres (iii heterodokshymost osporava neka od ovih ucenja obrcda i zabrana i nastoji da uvede nove umesto njih i na taj nahn se ustanovljava nova sekshytaska ortouoksuost koja mozt hez majshyktmiddot-religije koja moze opstati i koja cak cilja na to da je prisvoji i zauzme njeno mesto Tamo gde st prentbregavaju prvohitni obreshydi i zahrant to je naprosto ntizheZna posleshydiea usvajanja novih pravila i ucenja koja nastojc da u celosti ohesnazt i zamcne preshythodna_ a ne posltdita toga sto se samoj tramgresivnosti pridaje posehan znacaj To hi bio odnos izmedu hriscamtva i judaizma protestantizma i katolicanstva siitskog i sunitskog islama da navedcmo sarno nashyjpoznatije prirnenmiddot

Transgresivna sakralnostlaquo u okviru jedne religijske tradicije nesto je potpuno drugarishyje jer ona mada prenebregava zabrane i ohshyrede tradicije kOja je u pitanju ne nastoji da zauzme njeno mesto Cmesto toga ona poshylaze prayo na jedan viSi tepen i drugaciju vrstu duhovtlosti koja 51 izvodi bas iz preshynebregavanja drustvenih i religijskih zabrashyna ciju opstu pravosnaznost i obavezujucu snagu prekrsilac uopste ne dovodi u pitanje l tvari takva translresivna sakralnost uopSte ne moze da deluj~ bez postojanja tih obavezujucih i mocnih tabua i cesto se javshylja kao jedan ezoterican oblik majke-religishyje pri cemu je majka-religija njen egzotericshyni preduslov i osnova za pridobijanje novih pristaliea Za razliku od heterodoksnosti koja javno preispituje i osporava autoriter rnajke-religije pristalice transgresivne sashykralnosti paradoksalno cesto graju ulogu miljenika ortodoksne religije u javnom ZlVOshy

tu jedne odllosno druge zajednice Tako je hrahmanoubica Bhairava poCinitelj najushyzasnijeg drustvenog i religijskog zloCina u

169 I

hinduistiekom druStvu eiii mitski model rishytualno podraZavaju transgresivni asketi poshyput kapalika istovremeno i euvar zakona i sudija za prekrsaje drustvenog i religijskog reda i cuvar teritorijalnih granica svetog grada Varanasi 1 Tamo gde izraz takve sashykralnosti predstavIjaju jasno odredeni inicishyjacijski tokovi kao Sto je to slucaj kod tanshytrizma iii pasupata raquosektelaquo u Indiji cesto se primecuje stl1pnjevit razvoj od iskl1senika kome se nameCI1 zabrane i asketizam strozi od onih koje obicno propisuje javna religija do sledbenika za koga se podrazumeva da kdi cak i najosnovnije tabue 11 svom drustshyVII Najspektakl1larniji izraz ove vrste sashykrainosti predstavlja fenomen Hitualnog lashykrdijanjalaquo u raquoprimitivnimlaquo religijama poput religije Pueblo Koyemshi najviSi raquostrucshynjacilaquo za sveto javno krse osnovne tabue na oCigled poluuZasnutih poluzabavljenih poshysmatraca iz plemena za ciju bi se celokupnu religiju reklo da se zasniva na postovanju tih istih tabua a cijem odrZavanju lakrdijasi uistinu doprinose svojim smdnim negativshynim primerom 2

Transgresivna sakralnost u hinduisshytickoj tradiciji

Kada se pomene hinduislicka tradicija najceSce pomisljamo na samoporicanjc yashygina koji se podvrgava strogoj askezi sannshyyasina kOji 5e odrice sveta i u potrazi jl za apsolutnom s tvarnoleu brahma na ritualnu cistotu ortodoksnog brahmina kOji izbegava

I Vidcti referat raquoAdepls of the God Bhairava in the Hindu Tradition koji je izlozila moja supruga Flishyzabeth-Chalier Visuvalingam On opsirnije bai mnogim aspektima ovog bnzanstva par excellence transgresivne sakralnOSli na kOjima Ja nisam mogao duze da se zadrzim II yom refertu

~ Videti naroCito L Makari Ritual Clowns and Symbolic Behaviour Diogenes br 69 Prolece 1970) Takoae Y R Bricker Ritual Humour En Hifshyhland Chiapas Austin amp London University of Texa Pres 1973 koJi se bavi arhajskim rednjoanwriikim lakrdijanJem koje je usIa u hriscanke sve tkovine ali ne pominje aspekt drustvene cenzure ritualnog bushynlora

SYekoliko oneclcenje poboznog domaCina na hodocascu po swtiliStima razlicitih boshyzanstava cudnu poboznost jedne Site preshyuvelicanu u obredima poput satija ilili stashybilnu druStvenu i religijsku hijerarhiju u koshyjoj svako zna gde mu je mesto Pa ipak nas dublje poznavanje te tradirije suo(ava sa raznolikim i na pni pogled nepovezanim izrazito religijskim fenomenima kOji uZasno protivurece prethodnom likovitom prikazu i naizgled su sastavni deo redovnih izliva unutar gornjeg veta Cistog svetlog svetog jedne aktivne podzemne ideologije transgreshysije kOja 11 namernoj manipulaciji necistoshytom nasiljem culnoscu i jos vise onim sto bi nas cak mnglo navesti na iskusenje da ga nazovemo )zlomlt nalazi duhine vetog ntgtshydostizpe za one koji su neskloni da prekorashyre granice gornjeg sveta

Postoje asketi poput kiipalika altharika eiji su vedoki prethodnici lCnosti kao SIO je Vratya koji se upuStaju u razlicite oblike antisocijalnog ponasanja koje lako prelazi u oblast kriminalnog iii se speeijalizuju u mashynipulisanju necistotama i koji zbog toga tde da budu otpisani kao )marginalne sekshytelaquo emoguce je svesti te tokove na ))narodshyne razvratne antibrahminske pokretemiddot kOji ohavezno posdu za pseudo--religijkom krinkom Svi su oni bili samoporicatelji II

potrazi za duhovnim oslobodenjem putem iitinskog pokajnirva i askeze nerazmrivo udruzenih sa korenitim transgresivnim eleshymentima da bi stvorili reloyite duhovne disshyCipline Lzasna ritualna pokora kapalika II

potpunosti se podudara sa kaznom koju hrahminski zakonici propisuju za ubistvo brahmina 1ada je ohavezan da u prisustvu zena izvodi pozudne ol)icene pokrete pasushypata mora met1utim da izbegava svaki doshydir sa njima u vom klasicnom oblik u to jr bilo namenjeno naro(ito brahrninima Tu su zatim tantristi len rukelt poput kau[a od kojih eu mnogi brahmini kOji Zive u drustvu kao domacini i postuju njegova meshyrila a ipak krse oenovne tabue poput zabrashyne incesta potajno pod naroCitim ritualnim uslovima [ jednom komadu vidl1saka r prikazuje u otvorenoj zaveri ~a jednim prishypadnikom ekte kaula po imenu Bhairavashy

70

nanda to jest Bhairavino blazen5t uznosi transgresivne obrede kaula t ga junak kraljevskog roda ipak dut Stuje [ mitologiji smo podudarno nim obredima sl10ceni sa transgr bOZanstvima kOja poprimaju za-t ill ponekad smeini vid

Upravo oholu petu glavu boga kOji predstavlja vrednosti (jte -ar dane brahminske klase odrubljuje lac-bog Bhairava Tantricki prikaz ve koja potom prima ezoteriflIa lIf od onog ko ju je odrubio onem2lIf pokusaje da se ovaj mit protumltl i k odraz sukoba ortodoksnog hrahma jednog narodnog izvanvedko2 kult rave vec pre ukazuje na ~redi~llju II -iv-nu dimenzijl1 skrivenu u -am hrahmanizma Jer ova peta glava k to i ~rediSlIja (-dee se odlikujr I nehrahminskim rrtama a po-elm tuoznom zudnjom za Yojom -1shykeeri SarasvatL sacuvanom od njP2 veeenog vedskog prethodnika Praj kOji je kasnije postao otelovljlIlJI brahminske obredne htve Pretkla-Ilt je u toku inicijacije nazadwa u frnbriomko caretvo Varune jo~ JIdn -kog bozanstva sa lransgre-ivnim ( ria bi bio ispunjell zlom i ne(-i-tntom llom svetosclh pre no ito bi iz lIV2a prazlleci to zlo i necistotu na hrahrr -ve~tenika koji na taj narill porinJ rl lavlja stanje iniciranoti kao tab lliainoj drami taj par kOji arlJ irtcposvecenikHi heclbrahmin-kl nik i koji je odreaen suparnickim fH IlJem tvori paradoksalno dYotruk -no za koje bi se rekln da prld tav-l model tog nerazdvojnog para Zrp( nakvidusaka (=stanje iniciranO-ll min--svdtenik) u sekularizmanoj I )vedocenog pomagaca svoga prijarf laka nesehUnog lakrdijasa -- vidu-ak no kako cesto osujeeuje naumr -voglt middotmiddotIja cesto u veoma sugestivnirn _I[

middotna pre no ito drama (=htya milom til biva dovedena do uspeinog razr VCcnik se tipoloski dovodi u 11

I mitskoritualnim licnostima kau

I

__ dllo 1 drugo dovode do samoposhyna middotim nivoima mistickog napreshyl IllruCi u svojim raznim psihicshy

nJlrna- p05vecenik bez svog znanja tamu usmerava se ka novom i neizshy

-lranum saznanju dok je raquoplamen uzgaJan u tamnoj peCini njegovog

1 potepeno postaje sve jednostavshyrodfllJa neznija kako se inteligencishyauJa p05vecenika oplemenjuju ToshyOi dubokog i tajnovitog uranjanja iz raz mne u drugu savrSenilu menja se (ioa volJa istinski rob Sive posveshy~ odnce opstHnih zelja on ne zna ca ne oli niSta niSta ne zeli uJUC u ovom stanju bestrasja on doshy

vatrem centar gde plamti razorni Juhan prmoseci na irtvu strasnoj v~lobku dvojnost cula i misli )bZlra na to je Ii napredovanje brzo iii Htac mora konacno da skoCi u besshylO-t 1 pretane da se zadrZava na relashyaiL zeit da dosegne apsolutno Poshy

y

Hg kratkolrajnog putovanja do Sive hvu bke potize prsvetljenje potpuno utonuo u Sivu ispunjenih (puna rca i obozene volje on postishyd lzmedu ebe i sveta IH Osloboden modalueta postavsi bezgranican i ran on e poistovecuje sa neizdifeshymm B02om Sada je stekao pobedoshyJubav bozanskog velicanstva on sloshym ovu IJubav na sve jer se nalazi u n -redlsru u Sivinoj volji u izobilju

Odiomsk lZ knjige Paul E Murphy Triadic _ Bargtid8S Delhi 1986

Oil pr~ela ~floclnovir

8 ~ilburn stih 64

TransgreshybullSlvna

sakralnost u hindUiZlll u Sunthar Visuvalingam

Sta je ~transgresivna sakralnostlaquo

Yeoma je vazno da se fenomen raquotransgreshysivne sakralnostilaquo u jednoj religijskoj tradishyeiji jasno razluci od dobro poznate suprotshynosti izmedu ortodoksnosti i jeresi Jedna religija se odre1uje time sto namece ~voj

osohen sistem ohreda i zabrana obavezujushycih za sve njene pripadnike a narocito za njenu duhovnu elitu Jeres (iii heterodokshymost osporava neka od ovih ucenja obrcda i zabrana i nastoji da uvede nove umesto njih i na taj nahn se ustanovljava nova sekshytaska ortouoksuost koja mozt hez majshyktmiddot-religije koja moze opstati i koja cak cilja na to da je prisvoji i zauzme njeno mesto Tamo gde st prentbregavaju prvohitni obreshydi i zahrant to je naprosto ntizheZna posleshydiea usvajanja novih pravila i ucenja koja nastojc da u celosti ohesnazt i zamcne preshythodna_ a ne posltdita toga sto se samoj tramgresivnosti pridaje posehan znacaj To hi bio odnos izmedu hriscamtva i judaizma protestantizma i katolicanstva siitskog i sunitskog islama da navedcmo sarno nashyjpoznatije prirnenmiddot

Transgresivna sakralnostlaquo u okviru jedne religijske tradicije nesto je potpuno drugarishyje jer ona mada prenebregava zabrane i ohshyrede tradicije kOja je u pitanju ne nastoji da zauzme njeno mesto Cmesto toga ona poshylaze prayo na jedan viSi tepen i drugaciju vrstu duhovtlosti koja 51 izvodi bas iz preshynebregavanja drustvenih i religijskih zabrashyna ciju opstu pravosnaznost i obavezujucu snagu prekrsilac uopste ne dovodi u pitanje l tvari takva translresivna sakralnost uopSte ne moze da deluj~ bez postojanja tih obavezujucih i mocnih tabua i cesto se javshylja kao jedan ezoterican oblik majke-religishyje pri cemu je majka-religija njen egzotericshyni preduslov i osnova za pridobijanje novih pristaliea Za razliku od heterodoksnosti koja javno preispituje i osporava autoriter rnajke-religije pristalice transgresivne sashykralnosti paradoksalno cesto graju ulogu miljenika ortodoksne religije u javnom ZlVOshy

tu jedne odllosno druge zajednice Tako je hrahmanoubica Bhairava poCinitelj najushyzasnijeg drustvenog i religijskog zloCina u

169 I

hinduistiekom druStvu eiii mitski model rishytualno podraZavaju transgresivni asketi poshyput kapalika istovremeno i euvar zakona i sudija za prekrsaje drustvenog i religijskog reda i cuvar teritorijalnih granica svetog grada Varanasi 1 Tamo gde izraz takve sashykralnosti predstavIjaju jasno odredeni inicishyjacijski tokovi kao Sto je to slucaj kod tanshytrizma iii pasupata raquosektelaquo u Indiji cesto se primecuje stl1pnjevit razvoj od iskl1senika kome se nameCI1 zabrane i asketizam strozi od onih koje obicno propisuje javna religija do sledbenika za koga se podrazumeva da kdi cak i najosnovnije tabue 11 svom drustshyVII Najspektakl1larniji izraz ove vrste sashykrainosti predstavlja fenomen Hitualnog lashykrdijanjalaquo u raquoprimitivnimlaquo religijama poput religije Pueblo Koyemshi najviSi raquostrucshynjacilaquo za sveto javno krse osnovne tabue na oCigled poluuZasnutih poluzabavljenih poshysmatraca iz plemena za ciju bi se celokupnu religiju reklo da se zasniva na postovanju tih istih tabua a cijem odrZavanju lakrdijasi uistinu doprinose svojim smdnim negativshynim primerom 2

Transgresivna sakralnost u hinduisshytickoj tradiciji

Kada se pomene hinduislicka tradicija najceSce pomisljamo na samoporicanjc yashygina koji se podvrgava strogoj askezi sannshyyasina kOji 5e odrice sveta i u potrazi jl za apsolutnom s tvarnoleu brahma na ritualnu cistotu ortodoksnog brahmina kOji izbegava

I Vidcti referat raquoAdepls of the God Bhairava in the Hindu Tradition koji je izlozila moja supruga Flishyzabeth-Chalier Visuvalingam On opsirnije bai mnogim aspektima ovog bnzanstva par excellence transgresivne sakralnOSli na kOjima Ja nisam mogao duze da se zadrzim II yom refertu

~ Videti naroCito L Makari Ritual Clowns and Symbolic Behaviour Diogenes br 69 Prolece 1970) Takoae Y R Bricker Ritual Humour En Hifshyhland Chiapas Austin amp London University of Texa Pres 1973 koJi se bavi arhajskim rednjoanwriikim lakrdijanJem koje je usIa u hriscanke sve tkovine ali ne pominje aspekt drustvene cenzure ritualnog bushynlora

SYekoliko oneclcenje poboznog domaCina na hodocascu po swtiliStima razlicitih boshyzanstava cudnu poboznost jedne Site preshyuvelicanu u obredima poput satija ilili stashybilnu druStvenu i religijsku hijerarhiju u koshyjoj svako zna gde mu je mesto Pa ipak nas dublje poznavanje te tradirije suo(ava sa raznolikim i na pni pogled nepovezanim izrazito religijskim fenomenima kOji uZasno protivurece prethodnom likovitom prikazu i naizgled su sastavni deo redovnih izliva unutar gornjeg veta Cistog svetlog svetog jedne aktivne podzemne ideologije transgreshysije kOja 11 namernoj manipulaciji necistoshytom nasiljem culnoscu i jos vise onim sto bi nas cak mnglo navesti na iskusenje da ga nazovemo )zlomlt nalazi duhine vetog ntgtshydostizpe za one koji su neskloni da prekorashyre granice gornjeg sveta

Postoje asketi poput kiipalika altharika eiji su vedoki prethodnici lCnosti kao SIO je Vratya koji se upuStaju u razlicite oblike antisocijalnog ponasanja koje lako prelazi u oblast kriminalnog iii se speeijalizuju u mashynipulisanju necistotama i koji zbog toga tde da budu otpisani kao )marginalne sekshytelaquo emoguce je svesti te tokove na ))narodshyne razvratne antibrahminske pokretemiddot kOji ohavezno posdu za pseudo--religijkom krinkom Svi su oni bili samoporicatelji II

potrazi za duhovnim oslobodenjem putem iitinskog pokajnirva i askeze nerazmrivo udruzenih sa korenitim transgresivnim eleshymentima da bi stvorili reloyite duhovne disshyCipline Lzasna ritualna pokora kapalika II

potpunosti se podudara sa kaznom koju hrahminski zakonici propisuju za ubistvo brahmina 1ada je ohavezan da u prisustvu zena izvodi pozudne ol)icene pokrete pasushypata mora met1utim da izbegava svaki doshydir sa njima u vom klasicnom oblik u to jr bilo namenjeno naro(ito brahrninima Tu su zatim tantristi len rukelt poput kau[a od kojih eu mnogi brahmini kOji Zive u drustvu kao domacini i postuju njegova meshyrila a ipak krse oenovne tabue poput zabrashyne incesta potajno pod naroCitim ritualnim uslovima [ jednom komadu vidl1saka r prikazuje u otvorenoj zaveri ~a jednim prishypadnikom ekte kaula po imenu Bhairavashy

70

nanda to jest Bhairavino blazen5t uznosi transgresivne obrede kaula t ga junak kraljevskog roda ipak dut Stuje [ mitologiji smo podudarno nim obredima sl10ceni sa transgr bOZanstvima kOja poprimaju za-t ill ponekad smeini vid

Upravo oholu petu glavu boga kOji predstavlja vrednosti (jte -ar dane brahminske klase odrubljuje lac-bog Bhairava Tantricki prikaz ve koja potom prima ezoteriflIa lIf od onog ko ju je odrubio onem2lIf pokusaje da se ovaj mit protumltl i k odraz sukoba ortodoksnog hrahma jednog narodnog izvanvedko2 kult rave vec pre ukazuje na ~redi~llju II -iv-nu dimenzijl1 skrivenu u -am hrahmanizma Jer ova peta glava k to i ~rediSlIja (-dee se odlikujr I nehrahminskim rrtama a po-elm tuoznom zudnjom za Yojom -1shykeeri SarasvatL sacuvanom od njP2 veeenog vedskog prethodnika Praj kOji je kasnije postao otelovljlIlJI brahminske obredne htve Pretkla-Ilt je u toku inicijacije nazadwa u frnbriomko caretvo Varune jo~ JIdn -kog bozanstva sa lransgre-ivnim ( ria bi bio ispunjell zlom i ne(-i-tntom llom svetosclh pre no ito bi iz lIV2a prazlleci to zlo i necistotu na hrahrr -ve~tenika koji na taj narill porinJ rl lavlja stanje iniciranoti kao tab lliainoj drami taj par kOji arlJ irtcposvecenikHi heclbrahmin-kl nik i koji je odreaen suparnickim fH IlJem tvori paradoksalno dYotruk -no za koje bi se rekln da prld tav-l model tog nerazdvojnog para Zrp( nakvidusaka (=stanje iniciranO-ll min--svdtenik) u sekularizmanoj I )vedocenog pomagaca svoga prijarf laka nesehUnog lakrdijasa -- vidu-ak no kako cesto osujeeuje naumr -voglt middotmiddotIja cesto u veoma sugestivnirn _I[

middotna pre no ito drama (=htya milom til biva dovedena do uspeinog razr VCcnik se tipoloski dovodi u 11

I mitskoritualnim licnostima kau

hinduistiekom druStvu eiii mitski model rishytualno podraZavaju transgresivni asketi poshyput kapalika istovremeno i euvar zakona i sudija za prekrsaje drustvenog i religijskog reda i cuvar teritorijalnih granica svetog grada Varanasi 1 Tamo gde izraz takve sashykralnosti predstavIjaju jasno odredeni inicishyjacijski tokovi kao Sto je to slucaj kod tanshytrizma iii pasupata raquosektelaquo u Indiji cesto se primecuje stl1pnjevit razvoj od iskl1senika kome se nameCI1 zabrane i asketizam strozi od onih koje obicno propisuje javna religija do sledbenika za koga se podrazumeva da kdi cak i najosnovnije tabue 11 svom drustshyVII Najspektakl1larniji izraz ove vrste sashykrainosti predstavlja fenomen Hitualnog lashykrdijanjalaquo u raquoprimitivnimlaquo religijama poput religije Pueblo Koyemshi najviSi raquostrucshynjacilaquo za sveto javno krse osnovne tabue na oCigled poluuZasnutih poluzabavljenih poshysmatraca iz plemena za ciju bi se celokupnu religiju reklo da se zasniva na postovanju tih istih tabua a cijem odrZavanju lakrdijasi uistinu doprinose svojim smdnim negativshynim primerom 2

Transgresivna sakralnost u hinduisshytickoj tradiciji

Kada se pomene hinduislicka tradicija najceSce pomisljamo na samoporicanjc yashygina koji se podvrgava strogoj askezi sannshyyasina kOji 5e odrice sveta i u potrazi jl za apsolutnom s tvarnoleu brahma na ritualnu cistotu ortodoksnog brahmina kOji izbegava

I Vidcti referat raquoAdepls of the God Bhairava in the Hindu Tradition koji je izlozila moja supruga Flishyzabeth-Chalier Visuvalingam On opsirnije bai mnogim aspektima ovog bnzanstva par excellence transgresivne sakralnOSli na kOjima Ja nisam mogao duze da se zadrzim II yom refertu

~ Videti naroCito L Makari Ritual Clowns and Symbolic Behaviour Diogenes br 69 Prolece 1970) Takoae Y R Bricker Ritual Humour En Hifshyhland Chiapas Austin amp London University of Texa Pres 1973 koJi se bavi arhajskim rednjoanwriikim lakrdijanJem koje je usIa u hriscanke sve tkovine ali ne pominje aspekt drustvene cenzure ritualnog bushynlora

SYekoliko oneclcenje poboznog domaCina na hodocascu po swtiliStima razlicitih boshyzanstava cudnu poboznost jedne Site preshyuvelicanu u obredima poput satija ilili stashybilnu druStvenu i religijsku hijerarhiju u koshyjoj svako zna gde mu je mesto Pa ipak nas dublje poznavanje te tradirije suo(ava sa raznolikim i na pni pogled nepovezanim izrazito religijskim fenomenima kOji uZasno protivurece prethodnom likovitom prikazu i naizgled su sastavni deo redovnih izliva unutar gornjeg veta Cistog svetlog svetog jedne aktivne podzemne ideologije transgreshysije kOja 11 namernoj manipulaciji necistoshytom nasiljem culnoscu i jos vise onim sto bi nas cak mnglo navesti na iskusenje da ga nazovemo )zlomlt nalazi duhine vetog ntgtshydostizpe za one koji su neskloni da prekorashyre granice gornjeg sveta

Postoje asketi poput kiipalika altharika eiji su vedoki prethodnici lCnosti kao SIO je Vratya koji se upuStaju u razlicite oblike antisocijalnog ponasanja koje lako prelazi u oblast kriminalnog iii se speeijalizuju u mashynipulisanju necistotama i koji zbog toga tde da budu otpisani kao )marginalne sekshytelaquo emoguce je svesti te tokove na ))narodshyne razvratne antibrahminske pokretemiddot kOji ohavezno posdu za pseudo--religijkom krinkom Svi su oni bili samoporicatelji II

potrazi za duhovnim oslobodenjem putem iitinskog pokajnirva i askeze nerazmrivo udruzenih sa korenitim transgresivnim eleshymentima da bi stvorili reloyite duhovne disshyCipline Lzasna ritualna pokora kapalika II

potpunosti se podudara sa kaznom koju hrahminski zakonici propisuju za ubistvo brahmina 1ada je ohavezan da u prisustvu zena izvodi pozudne ol)icene pokrete pasushypata mora met1utim da izbegava svaki doshydir sa njima u vom klasicnom oblik u to jr bilo namenjeno naro(ito brahrninima Tu su zatim tantristi len rukelt poput kau[a od kojih eu mnogi brahmini kOji Zive u drustvu kao domacini i postuju njegova meshyrila a ipak krse oenovne tabue poput zabrashyne incesta potajno pod naroCitim ritualnim uslovima [ jednom komadu vidl1saka r prikazuje u otvorenoj zaveri ~a jednim prishypadnikom ekte kaula po imenu Bhairavashy

70

nanda to jest Bhairavino blazen5t uznosi transgresivne obrede kaula t ga junak kraljevskog roda ipak dut Stuje [ mitologiji smo podudarno nim obredima sl10ceni sa transgr bOZanstvima kOja poprimaju za-t ill ponekad smeini vid

Upravo oholu petu glavu boga kOji predstavlja vrednosti (jte -ar dane brahminske klase odrubljuje lac-bog Bhairava Tantricki prikaz ve koja potom prima ezoteriflIa lIf od onog ko ju je odrubio onem2lIf pokusaje da se ovaj mit protumltl i k odraz sukoba ortodoksnog hrahma jednog narodnog izvanvedko2 kult rave vec pre ukazuje na ~redi~llju II -iv-nu dimenzijl1 skrivenu u -am hrahmanizma Jer ova peta glava k to i ~rediSlIja (-dee se odlikujr I nehrahminskim rrtama a po-elm tuoznom zudnjom za Yojom -1shykeeri SarasvatL sacuvanom od njP2 veeenog vedskog prethodnika Praj kOji je kasnije postao otelovljlIlJI brahminske obredne htve Pretkla-Ilt je u toku inicijacije nazadwa u frnbriomko caretvo Varune jo~ JIdn -kog bozanstva sa lransgre-ivnim ( ria bi bio ispunjell zlom i ne(-i-tntom llom svetosclh pre no ito bi iz lIV2a prazlleci to zlo i necistotu na hrahrr -ve~tenika koji na taj narill porinJ rl lavlja stanje iniciranoti kao tab lliainoj drami taj par kOji arlJ irtcposvecenikHi heclbrahmin-kl nik i koji je odreaen suparnickim fH IlJem tvori paradoksalno dYotruk -no za koje bi se rekln da prld tav-l model tog nerazdvojnog para Zrp( nakvidusaka (=stanje iniciranO-ll min--svdtenik) u sekularizmanoj I )vedocenog pomagaca svoga prijarf laka nesehUnog lakrdijasa -- vidu-ak no kako cesto osujeeuje naumr -voglt middotmiddotIja cesto u veoma sugestivnirn _I[

middotna pre no ito drama (=htya milom til biva dovedena do uspeinog razr VCcnik se tipoloski dovodi u 11

I mitskoritualnim licnostima kau

ll-nnje poboznog domaeina ia~(u po svetiliStima razliCitih boshya d udllu poboinost jedne Site preshydnu u obredima poput salija ilili itashyIru~[fnu i religijsku hijerarhiju u koshydk zna gdf mu je mesto Pa ipak na fnaanJe tf tradieije suorava sa II k 1111 I na prvi pogkd nepovezanim [o rphglJkill1 fenomenima koji uzasno urOmiddotmiddot prt[hodnom slikovitom prikazll gl~d -u -a-tanli dfo rfdovnih izliva r gllfllJn -Pta ristog edog svetog ab IIH podzpmne ideologijc transgreshyP u narnernoj manipulaciji neristoshyla-d)m ruln()~cu i jos vise onim ito ak muglo navesti na iskuscnje da ga

PIlJI zlom nalazi dubine svetog neshyT za Ilt kOJi iU neskloni da prekorashyill I gnrnJeg veta t)p a-klti poput kiipiilika aghorika pd-ki prethodnici licnosti kao sto je

3 kJI -p upustaju u razlicite oblikf ljalnog ponasanja koje lako prelazi II

knmillainog iii se specijalizuju u mashy-an)u neCistotama i koji zbog toga a budu otpisani kao raquomarginalne slkshymgUl~e Je vesti te tokove na gtinarodshy ratne antibrahminske pokretelaquo kOji TIO po-eiu za pseudo-religijskom m -n -u oni bili samoporicatelji u I za duhmnim oslobodenjem putem og pokajniStva i askeze nerazmrsivo mh -a korenitim transgresivnim eleshyrna da bi torili celovite duhovne disshy lza-na ritualna pokora kapalika u l-tl -e podudara sa kaznom koju Ill-kl zakonici propisuju za ubistvo lila lada je obavezan da u prisustvu ~odl poz udne opscene pokrete pasushylora medutim da izbegava svaki doshyIlJima u vom klasienom obliku to je 3menjeno naroeito brahminima Tu im tantristi raquoIeve rukelaquo poput kaula ih -u mnogi brahmini koji zive u II kao domacini i postuju njegova meshypak krse osnovne tabue poput zabrashyla potajno pod naroeitim ritualnim na C jednom komadu vidusaka se 1Je u otvorenoj zaveri sa jednim prishyom sekte kaula po imenu Bhairavashy

nanda to jest Bhairadno blazenstvolaquo koji uznosi transgresivne obrede kaula tantri ali ga junak kraljevskog roda ipak duboko poshy~tuje 1 mitologiji mo podudarno sa kultshynim obredima suoceni sa transgresivnim bOZanstvima koja poprimaju zastrasujuCi iii ponekad smesni vid

l1pravo oholu petu glavu boga Brahme koji predstavlja Hednosti (istesamoobuzshydane brahminske klase odrubljuje prekrsishylac-bog Bhairaa Tantrjki prikaz ovc glashyYr koja potom prima ezoterirna u(enja ba od onog ko ju je odrubio ollcmogucava sve pokuiiaje da se ovaj mit prot umaci kao puki odraz sukoba ortodobnog brahmanizma i jednog narodnog izvamedskog kulta Bhaishyrave vee pre ukazuje na sredi~nju transgreshyivnu dimenziju skrivenu u samom sreu brahmanizma Jer ova peta glaa koja je uz to i sredisnja (~eSe se odlikujc potpuno nebrahminskim ntama a poscbno ineesshytuomom zudnjom za svojom iOpstvenom kecri SarasvatL saruvanom od njegoHlg osshyve(-cnog vedskog prethodnika Prajapatija koji je kasnije postao otelovljenje citae brahminske obredne htve Pretklasirni hec je u toku inicijacije nazadovao u tamno fmbrionsko carstvo Varunejos jednog ndshyskog bozansta sa transgresivnim crtama da bi bio ispunjen zlom i neeistotom raquoopasshynom sVftoseue bull pre no sto bi iz njega izronio prazneCi to zlo i necistotu na brahminskog veStenika koji na taj nacin pocinje da predshystavlja stanje inieiranosti kao taho C rishytualnoj drami taj par koji saClllpvaJU heeposveeenik iii irecbrahminski sveSteshynik) i koji je odreden suparnickim pomagashynjem tvori paradoksalno dvostruko jedinshyitvo za koje bi se reklo da predstavlja sam model tog nerazdvojnog para hec= jushynakvid usaka =s tanje inieiranos ti brahshymin-sveStenik u sekularizovanoj drami Osvedocenog pomagaca svoga prijate Ija jushynaka nesebicnog lakrdijasa - vidusaku vidishymo kako eesto osujecuje naume svoga prijashytelja cesto u veoma sugestivnim situaeijashyrna pre no sto drama=irtva milom iii sishy10m biva dovedena do uspeSnog razresenja Posveenik se tipoloski dovodi u vezu drushygim mitskoritualnim licnostima kao Sto su

Brahmacarin Vrsakapi Vratya Pasupata itd i koje se poput njega upustaju u ritualshynu zloupotrebu opseenosti i brbljanje glushyposti Zgusnut izraz svih ovih i mnogih drushygih transgresivnih erta predstavlja vidusashyka cija sc opscena zloupotreba sluZavki mozc shvatiti kao zamena za ono 510 se koshynacno upufujc samoj junakinji kojom u stvari upravlja Sarasvatl Vid(lsaka se mada jc uvck brahmin i mada ga stvarno stiti Omshykara koji je simbol par excellence brahmana rfdovno opisuje kako skrnavi sve vrednosti klasicnog brahminstva tako da zavreduje podrugljiv naziv raquobrahmin par ercellenceltlt Pa ipak stalno se prave aluzije ponekad podrug-Ijive na opanemagienc mofi naizshygled stidljivog i prozdrljivog vidusake koji uziva u tome da pravi neocekivane zagonetshyne primedbe kojl bivaju odbacene kao detishynjaste sale Yeruje se da je izraz raquobrahmanlaquo pnobitno oznacavao kako raquomanulaquo tako i zagonetku( a nedavna antropoloska proshy

uanmja nastoje da pokazu ria sc mana kao moe olobada putem transgresijc i da se klju zagonetke slieno tomc krije u transshygreiji

Pobozni hinduski domaein koji redovno sa vOjOlll porodicom posecuje hramove i poTemeno polazi na naporno hodocasce do udaljenog svctilista ni ne pomislja na transshygresiju On ee mozda posetiti Kala-Bhairava hram u Yaranasiju povodom vazne svetkoshyvine Bhairavastami da bi se poklonio zastitshyniku tog svetog grada bas kao sto bi se poshymolio nekom drugom bogu poput Ganese Pa ipak ova svetkovina nalazi opravdanje jedino u onom istom izvoru-mitu koji odreshyduje Bhairavu kao transgresivno eak zlocishynaeko bOZanstvo a zidovi hrama zadriavaju

3 Za brahmana u znacenju mane videti J Gonshyda Votes on Brahman iCtrecht J L Beyers 1950 str 16-18 u znacenju zagonetke videti ibid str 57-61 i narocito L Renou Sur la notion de Brahman LInde Fundamentale izd C vlalamoud paris Hermann 1978 Za transgresivnu osnovU mane videti L Makashyrius Le Sacre et la Violation des Interdits Paris Payot 1974 str 311 enigme - videti C Levi-Strauss Anthshyropologie Structurale tom 2 Paris Plan 1973) str 32-4 sa kritikom vlakariusa Structuralisme ou Ethshynologie Paris Anthropos 1973 str 16-19

171 I

I

svu simboliku toga sto on nosi Brahminu 10shybanju i sto ga prati njegov (crni pas najneshyCistiji od svih zivotinja Stvari ne stoje nista bolje ni ako se umesto toga obrati trbusasshytom grbavom GaneSi ciji je slog Omkara i koji u sebi ima dovoljno brahminskog da je pre svakog povoljnog poduhvata obavezno pomoliti mu se Jer njemu su se u izvesnim sektama raquoIeve rukelaquo klanjali na transgresishyvan nacin uz meso vino i seksualne orgije u oblicima koji odgovaraju Bhairavinim a simbolika njegove ikonografije zaodenuta je transgresivnim znacenjima On je u ovom vidu prodro i u tibetsku i u neke dalpkoishytocne religije Ii vidusaka ne oseca odHatshynost prema mesu niti prema vinu i takoae je opsednut okruglim kolariCima koji simshybolizuju seksualno blazenstvo u jednom komadu ovog prozdrljivca cak nazivaju middot)trshybonjomlaquo sto je jedno od Gandinih imena On uvek nosi zakrivljpn stap sto odmara Ganesinom trupu u njpmom falusnom znacenju 1jegovo qalno uporedianje sa raquomrkim majmunomgt ukazujp na jos jpclan uzor vedsko Yrsakapija kOji naitoji da nashypastyujp iVOjU iOpstyenu )majku Inddnl suprugu uzviSeno Indre Ako hodocanik u ocajanju konarno potrazi utoh~tp kod doshybrocud ne device veptarijanke Yai hno Deyi Bhairava ce ga lt-ak i tl proanjati jer su syi stupnjevi hodocasca sacinjeni po uzshyoru na epizode iz price 0 tome kako je Hhaishyraya progonio tu boinju da bi je seksualno zlostavljao nakon sto je odbila da od njPfra najstarije uenika Gorakhnatha primi meso i yino L svakom druom hramll koji bi Hindus moao da poseti Hhairava jP Tashytar zastitnik a prelaz(nje u dainizam tu n( pomaze mnoo kada su a (ak i 1aint prishyhvatilc ponckad pod irnenom Ianabhadra za vratara Ovde treba istaf-i da jP simbolika transgrpsijc u hinduistickoj tradiciji veprishyutna i neizbdna cak i onda kada se ta rishynjpnia porice iIi ne pominje Transreini aspekti kulta lajkp-Hoginjp u njpnim uzasshynim oblicima kao ~to u Kal Clmund Chinnarnasta itd vise su no dobro poznati Drustpno podrp1tna Hindlbkinja H samo da je obrazovana u ohlasti ih lllllctn()-ti vee joj jP unutar -wtih idinlt1 hramil kojt

ukrasene motivima asketa i bludnica i proshypete ka vrhuncima orgijastickog zanosa nju uznose put neba kao putenu apsaru dato i neograniceno erots ko zadovolj s tvo i os loboshyaenje A upravo u taj isti hram c-edna hinshyduska supruga obavezana na bracnu ponizshynost dolazi da se moli i da prinosi htve za dobrobit svoje porodice Ali moglo bi se reci

da je u ohiru tajnih orgijastickih tantrickih rituala ta razlika izmedu bludnire i porodic-shyne zene nejasna i mozemo -amo da se pitashymo kakvoj to s(arnolj odgovaraju tp lepe prpljubnice koje tako neumffpno uznow ashymkrtski pesnici

Dramsko saopstavanje transgresivshyne sakralnosti putem simbolifnog

ponasanja vidusake

Yec sam pominjao kako janlO iskazianje npprikriwne transresivn iakralll(hti tamo gde je ankcioniiano II arhajkilll drust virna daje prpdsta i kOlllitan prizvuk i tPZi da preobrazi prekrioca u ritualllO lashykrdijasa ormalna reaklija na tabo transhy[reinlO pona~anje ulanlOlll [JOprima oblik uZlHmiraaju~ih lHati nih (ht(anja poput [rlt1itpnja ram ozlojltpnooti traha itd UpraH) onih ernocija kojc am ledlHnik nashytoji da naddada i prnazidp dok Hi litualshynu transgrpsiju potajno u zatvorenim lzotcshyrinim kruovillla Ali kada jt taba javlla transgresija drutpno -ankcioniiana -(to neporednilll ili poredllilll vrednmanjlll lilt-nbti prekrioca lHatina opanja i rakijP pOlllatraca i-tm-rellltno ( potirll pozitinlinl otanjtTTl Umiddottmiddotovallja a udrushyZtllP pnerfije Tll(duobno oprpllih tlll()(ijltl e praZl1P II obliku lllefia purlOg uzivanja L Sojoj doktorkoj diertaeijii zaOarao alii

lllalinpllll thhilav(Jl1j)(lgt (ufI((pti()i

()f IlllmOllr Its ReSfJfWn(PS in Sanskrit f)raffa POfn

finrlll 1Jmiddotthe (Inri Spiritlu(J Pr(Jctio Ihall ~latt l ninr it of ( ork if ~lampe ifiafl I qK~ Za op~tl 1IJ(1 u proi)ltlll idli ake Ittl titla 1 T Pdshy

nkh The 1 irilisaka Th(0r (Jnd Pr(l(li(p ~lIrat ~n1

jltlIllh EducltlllOrl ~(I(lft 1lt-))1 C I Hhal TIf~ I ril

bisociacionu teorijw( koja otkriva uzrok smeha upravo u meausobnon nju dye istovremene ali jasnn kor oprecne reakcije emocionalnp knpound

motorne itd na jedan te i-tJ plldmiddot takyo je egzotericno opazanj rr I ua i kdioca koje ga tera da poprimi kill raider Prisutna dyosmislrnn-rd II naseg smejanja zabranjenill1 tpll1ltl1ll Ija potpuno nerazreieno pital1jP ria I rarka naga koja je u osnoi ll1pha I nec-ije ucestvovanja u tranpoundff-IJI I i-ije otpora prema njoj ili najfrmiddot llO i od druf0 Lnutra~nJl rransgresije i komirno dtlujP a u prekrsioca tako sto fa podtiip da shylllirne pfektp ucini brojnijill1 I rani Jim rak i nezaisno od -oje fin III ije transgrpsij( Tako -[1 poundrohotan zameja-anje drufih satani dmiddotI patine duhoynp discipline l Jprln innalnoj kulturi koja dfli 0111

l0tiskivacko misljenjp 0 OlZI1l

-rn(hu Pasupatin s-eti nlPh kJI I a iloviti smeh njefovo izabran~ -Ia Rudre moze samo jo~ rIalJP 71

tramreiju Ovdp je hitllo kak la pr(krsilac svojirn knrnilt-nirn [II

[)()redujp - ak i kad otelOlllll lal Izmpitu ta dva oprecna pola ~rlIJ-k J(hti transgresionof pola kllJl 11 kako rnatcrijalno tako i -imbollilI Ijavajuci egzoteri(noj publici ria 1I

1Ipstvuje pa makar i pfhrpdllO dmiddot11 lwwsno i pola zabrane kOji dllpfl v( tramgreiije postanu llt~nmiddot I lr -amo za to da ih se ta ita pubhka 1

da Ahmedabad The ew Order 13 ( B 1 Kuiper rarllna and Vidlliflka ()n ti

hI Sanskrit Drama Amsterdam urlh Hd l hin~ Co 1979 i moj pn-elt-d polunlt- bull

~d() da izaof- U indo-iranskof1 urnrJU

o raziici izrnedu i(t(J~ I fHIII-lItH

middotjll 3rntha u amfrindijskoj n-1I1J1 d

[rauss )middotLe Rire RrprinH~ Le (ru N 1 ( l

giques tum 1 Parb Plon_ 19h-l r shy

IJf lak()(1e pruza ookaze kojr Jf im If rt--ioao da ne iarno konlicno pona~allJmiddot luze kao sirnboiUnf zarrlfnefa tran rmiddot logiji

I

svu simboliku toga sto on nosi Brahminu 10shybanju i sto ga prati njegov (crni pas najneshyCistiji od svih zivotinja Stvari ne stoje nista bolje ni ako se umesto toga obrati trbusasshytom grbavom GaneSi ciji je slog Omkara i koji u sebi ima dovoljno brahminskog da je pre svakog povoljnog poduhvata obavezno pomoliti mu se Jer njemu su se u izvesnim sektama raquoIeve rukelaquo klanjali na transgresishyvan nacin uz meso vino i seksualne orgije u oblicima koji odgovaraju Bhairavinim a simbolika njegove ikonografije zaodenuta je transgresivnim znacenjima On je u ovom vidu prodro i u tibetsku i u neke dalpkoishytocne religije Ii vidusaka ne oseca odHatshynost prema mesu niti prema vinu i takoae je opsednut okruglim kolariCima koji simshybolizuju seksualno blazenstvo u jednom komadu ovog prozdrljivca cak nazivaju middot)trshybonjomlaquo sto je jedno od Gandinih imena On uvek nosi zakrivljpn stap sto odmara Ganesinom trupu u njpmom falusnom znacenju 1jegovo qalno uporedianje sa raquomrkim majmunomgt ukazujp na jos jpclan uzor vedsko Yrsakapija kOji naitoji da nashypastyujp iVOjU iOpstyenu )majku Inddnl suprugu uzviSeno Indre Ako hodocanik u ocajanju konarno potrazi utoh~tp kod doshybrocud ne device veptarijanke Yai hno Deyi Bhairava ce ga lt-ak i tl proanjati jer su syi stupnjevi hodocasca sacinjeni po uzshyoru na epizode iz price 0 tome kako je Hhaishyraya progonio tu boinju da bi je seksualno zlostavljao nakon sto je odbila da od njPfra najstarije uenika Gorakhnatha primi meso i yino L svakom druom hramll koji bi Hindus moao da poseti Hhairava jP Tashytar zastitnik a prelaz(nje u dainizam tu n( pomaze mnoo kada su a (ak i 1aint prishyhvatilc ponckad pod irnenom Ianabhadra za vratara Ovde treba istaf-i da jP simbolika transgrpsijc u hinduistickoj tradiciji veprishyutna i neizbdna cak i onda kada se ta rishynjpnia porice iIi ne pominje Transreini aspekti kulta lajkp-Hoginjp u njpnim uzasshynim oblicima kao ~to u Kal Clmund Chinnarnasta itd vise su no dobro poznati Drustpno podrp1tna Hindlbkinja H samo da je obrazovana u ohlasti ih lllllctn()-ti vee joj jP unutar -wtih idinlt1 hramil kojt

ukrasene motivima asketa i bludnica i proshypete ka vrhuncima orgijastickog zanosa nju uznose put neba kao putenu apsaru dato i neograniceno erots ko zadovolj s tvo i os loboshyaenje A upravo u taj isti hram c-edna hinshyduska supruga obavezana na bracnu ponizshynost dolazi da se moli i da prinosi htve za dobrobit svoje porodice Ali moglo bi se reci

da je u ohiru tajnih orgijastickih tantrickih rituala ta razlika izmedu bludnire i porodic-shyne zene nejasna i mozemo -amo da se pitashymo kakvoj to s(arnolj odgovaraju tp lepe prpljubnice koje tako neumffpno uznow ashymkrtski pesnici

Dramsko saopstavanje transgresivshyne sakralnosti putem simbolifnog

ponasanja vidusake

Yec sam pominjao kako janlO iskazianje npprikriwne transresivn iakralll(hti tamo gde je ankcioniiano II arhajkilll drust virna daje prpdsta i kOlllitan prizvuk i tPZi da preobrazi prekrioca u ritualllO lashykrdijasa ormalna reaklija na tabo transhy[reinlO pona~anje ulanlOlll [JOprima oblik uZlHmiraaju~ih lHati nih (ht(anja poput [rlt1itpnja ram ozlojltpnooti traha itd UpraH) onih ernocija kojc am ledlHnik nashytoji da naddada i prnazidp dok Hi litualshynu transgrpsiju potajno u zatvorenim lzotcshyrinim kruovillla Ali kada jt taba javlla transgresija drutpno -ankcioniiana -(to neporednilll ili poredllilll vrednmanjlll lilt-nbti prekrioca lHatina opanja i rakijP pOlllatraca i-tm-rellltno ( potirll pozitinlinl otanjtTTl Umiddottmiddotovallja a udrushyZtllP pnerfije Tll(duobno oprpllih tlll()(ijltl e praZl1P II obliku lllefia purlOg uzivanja L Sojoj doktorkoj diertaeijii zaOarao alii

lllalinpllll thhilav(Jl1j)(lgt (ufI((pti()i

()f IlllmOllr Its ReSfJfWn(PS in Sanskrit f)raffa POfn

finrlll 1Jmiddotthe (Inri Spiritlu(J Pr(Jctio Ihall ~latt l ninr it of ( ork if ~lampe ifiafl I qK~ Za op~tl 1IJ(1 u proi)ltlll idli ake Ittl titla 1 T Pdshy

nkh The 1 irilisaka Th(0r (Jnd Pr(l(li(p ~lIrat ~n1

jltlIllh EducltlllOrl ~(I(lft 1lt-))1 C I Hhal TIf~ I ril

bisociacionu teorijw( koja otkriva uzrok smeha upravo u meausobnon nju dye istovremene ali jasnn kor oprecne reakcije emocionalnp knpound

motorne itd na jedan te i-tJ plldmiddot takyo je egzotericno opazanj rr I ua i kdioca koje ga tera da poprimi kill raider Prisutna dyosmislrnn-rd II naseg smejanja zabranjenill1 tpll1ltl1ll Ija potpuno nerazreieno pital1jP ria I rarka naga koja je u osnoi ll1pha I nec-ije ucestvovanja u tranpoundff-IJI I i-ije otpora prema njoj ili najfrmiddot llO i od druf0 Lnutra~nJl rransgresije i komirno dtlujP a u prekrsioca tako sto fa podtiip da shylllirne pfektp ucini brojnijill1 I rani Jim rak i nezaisno od -oje fin III ije transgrpsij( Tako -[1 poundrohotan zameja-anje drufih satani dmiddotI patine duhoynp discipline l Jprln innalnoj kulturi koja dfli 0111

l0tiskivacko misljenjp 0 OlZI1l

-rn(hu Pasupatin s-eti nlPh kJI I a iloviti smeh njefovo izabran~ -Ia Rudre moze samo jo~ rIalJP 71

tramreiju Ovdp je hitllo kak la pr(krsilac svojirn knrnilt-nirn [II

[)()redujp - ak i kad otelOlllll lal Izmpitu ta dva oprecna pola ~rlIJ-k J(hti transgresionof pola kllJl 11 kako rnatcrijalno tako i -imbollilI Ijavajuci egzoteri(noj publici ria 1I

1Ipstvuje pa makar i pfhrpdllO dmiddot11 lwwsno i pola zabrane kOji dllpfl v( tramgreiije postanu llt~nmiddot I lr -amo za to da ih se ta ita pubhka 1

da Ahmedabad The ew Order 13 ( B 1 Kuiper rarllna and Vidlliflka ()n ti

hI Sanskrit Drama Amsterdam urlh Hd l hin~ Co 1979 i moj pn-elt-d polunlt- bull

~d() da izaof- U indo-iranskof1 urnrJU

o raziici izrnedu i(t(J~ I fHIII-lItH

middotjll 3rntha u amfrindijskoj n-1I1J1 d

[rauss )middotLe Rire RrprinH~ Le (ru N 1 ( l

giques tum 1 Parb Plon_ 19h-l r shy

IJf lak()(1e pruza ookaze kojr Jf im If rt--ioao da ne iarno konlicno pona~allJmiddot luze kao sirnboiUnf zarrlfnefa tran rmiddot logiji

IlP mJtlima asketa i bludnica i proshyI nhullcima orgijastickog zanosa nju plH neba kao putenu apsaru dato i

m(1o frotsko zadovoljstvo i osloboshy- upravo 11 taj isti hram ((dna hinshy-uprua obavezana na bralnu ponizshydall ltla -f moli ida prinosi htve za III -VOlC lurndire Ali molo bi ~f refi k lru 111Jnih orlijaitiekih tantriekih ta razlika izmedu bludnice i porodicshy

1lmiddotla-lIa i lllozerno sarno da it pitashybJ to -Iarnoti odovaraju Ie lepe middotnw kJ rako neUrTlfrellO llZIHhe iashyk I flt -II wi

skf) wophavanje lransgresivshylkTrlitlo$li putem simbolifrw

pona _~a nja vidusa ke

-alll fIIlIlllIJao kako javno iskazill11) rI 11t trangrpsinH akraillo-ll t Jt -ankciolliiano u arha)killl

1111] da] pn-dlavi kOluitltln priZ uk fa Irtmiddotbrazi prekrioca u ritualrwf( lashy-d rtllalllll reakcija lIa takyo trall-shyll pnaallje uglallOm poprima oblik lira iiJ Ijih nlltltivllih oe(anja pOpUl I -rama ozlojedellosti straha itd fllh tmtJcIja koje sam sledbllIik nashy

d naddada I (Inyazidc dok vflii ritualshyn-r-IJll potajno II zatvofenim (zotlshy

k rU[Hlllla Ali kada jt ta ba ja IIa r-lp drutnIlO ankcioniana rest middotdllllll III po rednim vrednovanjf1IJ I frkr~lt)(a nqrativlla 05fl-anja i t 1 tIlatraia itovrlmeno Sl potiru lllll -pltllljem U(lstyovanja a wlrllshy

lmiddotrl) lIwdu-ohno opre(nih emoeija w II tiIku llllha pllnog uziYanja l jkrnr-ko) dilrtaciji zagovarao am

ndlH l~)hina~afluptrJs (ollcptiufl

( Hmiddot (dl 70_ in _anskrit Drama Poet

I pmllliai Practicp Alban jl ork iz lampe izlazl 198

l1 Idd-ake yideti dela 1 T Pashy r~middotq- 1nrl Practice Surat Sna~

- L K Bhal Thp ridfshy

hisociariollu te(f111l k0l11 tkria fop~ti uzrok smeha upra II mt(111~ohll()m pntirashynju dye itOHCIlHIH alI PSH kontrastne oprecne f(akcijt ellllt)(ionalrH kognitivnl motorne itd na jldan Ie ill podicaj tak() jf ezOIPfiino ()lazillljC rituaill()g prlshykr~ioca koje ga Itra da lprimi komiCni kashyrakter Pri -mila Ih llll-Iltno I Idn) t rukost naseg swejanja zilbranjenim 1(Ilama OSlashylia potPUIlO nerazflt~tno pitan]e tIa Ii pokreshytaeka naga koja je 11 0 11 oi meha potiel 0lt1

THiijrl uretivanja lit ranreiji ili od n(

hje otpora pnrtla njn] iIi najpre i od jedshyno i od dru() Lnutra2 nja pOYtzallo-t transresiJe i kortlieno drlllje za UZHat la prrkrsio(a ta ko 110 a Jlodst ie da oje koshyrni(ne eflktr lIc-ini hrojnijirn i raznoTenishyjim eak i neZai5nO od ojl probitne funkshydje transf(rei) Tako ~u grohotan tnth i la-mejaanje drulih sastayni delOi paushypatine duhovne disiipline ( jednoj tradishyjonalnoj kulturi knja dlli potienjineko pot i-kiackn rni51]enje 0 ()()ztmaljskolIl -mehll PAsupatinseu smeh koji Jlodrazashya siloYli smeh IlJCf()01 izabrano bozanshy-t1l Rutire mOle ami) jo~ dalje ozna(aati transgniju S Ovde je hil no kako lakrdijaL

prekrsilae syojim kmui-nim IHJflaSanjem fosreduje (ak i kad oteloljuJe taj ukob -shyzmedu la da opre(na pola arhajskp sakralshyIioti transgreionog pola koji prikaz ujl kako materiJalno tako i 5imbolihlO doZoshyIjaYajucj egzoteriCnoj puhlici da u njemu lIresluje pa makar i posredno delimiCno i nevesno i pola zabrane koji doprino~i da l)e tran~gresije p()~tallu mesne i prikladne -amo za to da ih se ta iSla publika kloni la

aka Ahmedahad The PI Order Book (0 1959 F B J Kuiper raruna lind Iidusaka On the Oriin of the Sanskrit Drama Amsterdam rth Holland Pubshyjlgthini( Co 199 i moj preled potonjel[ kOJI hi treshytal da izade u Indo-iranskom iumalu

o raz1ici izme-du ~eto~ 1 poli~nutog profashynOf ~me ha u amerindij3koj religtji yidfti Levishy-Irauss Le Rire Reprimemiddot Le era ella Cuit Inhoshy giques tom 1 Pans PIon 196-1 5tr 117 128-0 0Je takone pruia dokaze koje je sam Leyj-Strauss

reinao da ne sarno komirno ponasanJe vee golicashylje ~)uie kao simbo1icne zamtne za transgre6iju u mishy

Ioiji

koliko bio paradoksalan i obilovao prot ivushyreenostima bitan vid yeze izmedu te dye sushykobljene dimenzije se na ova] nacin odrzava

l wzi sanegatiYniru primerorn vidusashykf nezgoda je 11 tome sIn se OIl umesto da 5t remi ka bilo kak-om opstv(nom Ciljll neshyebieno poswclIje tome da pomaze junaku U

postizanju Iljeovih ciljeva lada mu e pore(lni likoi p()(weyaju i sa njim grubo postupaju on je jedina lic-nost koja se jUllashyku iii kralju moze ohratiti kan sebi ravshynom i nastadja da llzia poverenje potolljfg (ak i nakon to uv(k iznova iZIl(verwa njeshyOO ponrellje Iicki velj(-anst veil] junak matra ziYot lIepodnoljivim bez oe drupe poIOint og tela Ovo rhlln~ko mada posredno Tednovanje njegoe Iitnosti 1I~shy

red ~imbolj(Iih (rtH i a0(-ija(1ja kojlt ga poshytiskuju takn tla po~taje podlof(a za isticanje krajnjih metafizirkih nacela kan sto su brahman i htva sladjenih bozantava kao ~to 1I amna Rrahma GaneSltl vel-cnih IishykOll kao ~t(l jt kraljenki pn()sve~tenik (iii brahmin koji T~i njpgOlI dUZllO i i POqtoshyltlnih rllilijkih simbola kao ~IO jf OmkilrH hore da naglasi da jf Oil brahmin paT (T((dshy

lenamiddot ne uno ironicno vel- i starno Abhishynaagupta zil(metno priTIHcuje da vidllsashykil (ijll komi(nu fUllkcijll nide ne poriI bpoljavallrivid humoramiddot koji llloze amo da naovesti vitalnu fllnkciju svetl Iranshyresije koju njegoa profana kmndnoR poshyueduje i istovremeno prikriva Jer to granashynje transgresivnih konotacija prikrivenih u rzaliCitirn9ohama iz IljltWJe okolinf tvori istinski simbolieki saistem za koji hi ( rnoglo red da obuhvata celukupan druslnshyno-religijski 7Jvot tl zajednice tI mrezu znashytenja koja -ll ohjedilljena u njenom tajnom srediStu transgresivnim poimanjelll i isshykustvom sveto Yidusaka je izuzetno lIpeshyratlji primer toga kako se raznolikim zashymrsenim a ipak k(JIIvencionalnim te hnikashymao jezik translresivne sakralnosti aopstashyva putem pridacnosti humora cak i u naizshygled raquosekularnomlt umetnirkom medijumu kao sto je sanskrtska drama publici koja stoga pocinje da ucestvuje uprkos sebi sashymOjo U simbolicnom svemiru ciju doslednost ne priznaje i cije vrednosti jos uvek nije

73 1

spremna da prihvatiS U nasmejanom vidushysaki jedna egzoteriena vizija potpuno upleshytena u hijerarhiju eetiri cilja kOje on na zashybavan naein istiee svojim negativnim prishymerom ipak je prisiljena da se podredi zashyhtevima jedne ezotericne vizije koja nju u sebi sadrli i koja je jos delotvornija zato sto je skrivena

Uzlazna i silazna realizacija

Moje Heno shvatanje tramlaquoresivne sashykralnosti potiet od mog proueaanja i proshymisljanja dela Ahhinavaguptacaryt kolaquoa poznajemo kao najvectg indijskog teoretieashyrll estetike i dramske umetnoti On je Bve priznatiji kao najsvestraniji najreprezentashytivniji metafizil~ar lndije kOji je kadllr da unlltar jedne jedine intelektualne okosnke uohliCi Citava podrucja iskmtva rlcimo esshyIeliku tantrirki ritulli i obrede kllO i svet

a ldcalan izraz jrzika tranlgrt~ivne ~akralno ti jfst( ariwjka vela za~onftka hnihman (ija jr trukshy(ura karakteri~li(na za -eiiki itD nmiddotrllke himnolot41je

Cilj jP hio dn se na ladatu t mu iii moidu pnUUI zashydatom pJanu sUhovi ~roie tako da nf ~addf U sfLi u tolikoj meri izravHt prikaze llvota h()~oa koliko prl shykrivfnt naprovetajr okultrH podudarnosti izrrwou svetog 1 profatlo~ kakve jo~ uvek rine o~novu indij~ke spekulalivn~ rnisll Sanskrt~ka knjiZevno-t je ve(~inorn

eznteritna OVf podudarnoU j matirna ~ila koju one iSljavaju nazivaju se ilbrahmanom t to jf najstarije znashylenjf ovng izraza To nisu intdfktualne konceprije ver ikuSlva prnzlvljena n8 rhuncu jt~dno~ stanja rnistil shyko~ zano a kojr jtmiddot l(H~eno kao otkroenje Soma jf katahzator Oih latrntnih siii Oznaka kav p daje pe~niku kojl rnozt tIa uori i izrazi tr podudarnosti~ i 1)O~u koji rnu ~alje nadilhnufe Kavi kla~icno~ r8Zshy

doblja u(tlli p(ujk prenosi ~Iare vtd~kr uvosmlleshynn-ti na etft--ku ravan tlZ pomor dvostrukih znal~enja i vi~pmjdetll)ji klajrni vakrokti vrllHlav govnr~ (L Renou Reliponlt 0 4ndenl India London lnishyrit of Londn Athlone Press 1953 tr 10 To Jr daklr porel rdko~ ezoterizma koji je povezan Ia kanijim tzotprizmorll Indije kakav flf javlja u tanshytrarna ufPnoj poeziji U lcnriji Ctetikc na kojoj Sf ova poezija za-niva i ak i u zakonskoj tradicip Indijski

urn stain tTaga za skrivenlm odudarnostima medu

s~1~ ~()C ~ltil lt)1) lt)(haenm tlt)neeshy

-y s- (t -~ W clt- avA shy)gt (15~) ~ - (l Vn~_t-L( H tu PenK~e RelittPU5f

lturnn uca e UWffi W)n 1~nHnn lt u iZV(8nOOl smislu no~Haf orevnog brdhmana

svakodnevnih poslova sto nuzno previda vedantin Sankara kOji porice svet Arhinashyva je dakle hiD vrhumki teoreticar transshygresivne ideologije trikai kaula tantrizma kOji se razvio iz radikalnih ohreda koji se nalazu u tekstualnim tradicijama bhairava skola i pripisuje Syoju najiysu duhovnu reashylizaciju Thoyne sveohuhvatne bhairaya svesti upravo takvoj transgresiynoj piaksi C isto vreme jasno je razlucivao podelu na oblast ezotericnog i egzOlericnog pri cemu potonjom upravljaju stroge druStveno-reli shygijske norme sa cijih polazista iskljucivo tushymaci sanskrtsku dramu Zabranjujuci neinishyciranima pristup svetim tekstovima bhairashyva tradieija on insistira na kontinuitetu izshymedu vedske i tant ricke tradieije ezoterizma kOji koristi krajnju necistotu i korenitu transgresiju da hi prevazisllo razliku cisshytoneCisto i pripisuje uzdrZllnost vedskih mudraea po pitllnju ove transgresivne dishymenzije realizacije njihovoj hrizi za ocuvashylje elaquozotericnog ovozemaljskog poretka zashysnovanog na normama cis tote ~

Trika razlikuje dva vida ili pre dva logicshyno UZllstopna stupnja duhovne rClllizacije koja (ll prevoditi pozajmljujuci izraze raquouzshylazni v (sa nkoca raquopovlacenje() odnosnoNsishyIllznilaquo (vikasa )sirenje8 Tokom gtllzlaznelaquo realizacije svest se odvllja od svekolike oh-

t Videti naredne tomove dela Abhinavagupla and thp Svnthrsis 0 Hindu Culture izd S Visuvahnmiddot

am Alban~ SCY 1988

Abhinavagupta Tantrdloka nadalje TA Kashmir SNies of Texts and Studie nadal]e KS be XXX Bombav 1921 tom l 4 243a-2Hb 0 njegoshyvom pripisjv~nju 5voje najvisecte duhovne realizar~ijtmiddot trangtreshnoj tehniei Kulayage videti TA tom XI pog 29 KS br LVII Bombay 1936 0 opreenosti cisto nrcisto kao osnovi hinduistickog drustvenoreli shyioznnog poretka videti L Dum~mt Homo HiPrmchishycult The Caste stem and II Implications Cheago Chicago Cniv Press 1979 prer izd 0 transgresivshyn01n ~dskom ezoterizmu vid~ti Dumezil niZe 0 varunshyskom polu prve iii veStenicke funkci]c 11 vedskom

dTUhvu

ta( ) ~

lisution ~plr

1Q75 nOV1 _

74

jektivnosti iukljuCiv telo duh itd potonje ne prevazide putem prof nacenog sa postupnimsamo-oc jer uprayo dodir sa lakvom Ira

umanjuje prastaru cistolu ve[l

joj sve vrste sporednih ogfllllIi-e Ijudsku ogranicenost Ohredi pop vedskog odrieanja syeta podvode nako pod ovaj vid realizaclje kUJI I reduje njihovo filozofsko SWill) I~ vo tu se kontinuitet oeit II pa-upa izmedu ritllalne Cistote i ll-ktIIZ mora traZiti Jer je 010 podarmiddotIIJmiddot pratecim pridrzavanjem cedno-IL po~ta eutanja i tome slil-no er f 1I sistemu druiltveno-religij-klh kOje dostizu voju krajnju jahnu 1I

-nom modelu klasicnog hrahmlll proces se dovrsava lek kada -1-1

-ide~ da asimiluje ritllv ohjekl1l posveopsravanjemiddot dO~lize Thllllllf

(UlUtlare nemoguce ga je opi-ali tJ

wnkoce i vikase shvaceno je kat oje se ~llstoji krajnja sustina Rha I Tdnja je tipiblO ubarena lI-nd nata kOji opraVdavllju nqJ()~I3nJ tjtonecislO ili jestivolzllhranJtllf -lirnih Logika nll kojoj se za-nnd nalina poilaje jasnll kada raz mol lIonlU definiciju (~ist(jtl ~ta god d iidjeno kllO) fllzlicilo od ve-tJ j_I 1 ~tll god da je (do7ivljeno btl I-I -nMu jeste cis to Oha izraza IZ If 11IOti U 5tOg-ll relevantna jedlllf) Ii

Idu onaj pripremni mada pozllali lIzlaznelt relllizllcije Za kaliia -I

ji je reSen da posveopsti ojll _ tllnim silll7enjemlt ka najnil im I I IJim llspektima objektivnog i-pl 11 ihovog asimilovanja sarna rllZ middotmiddotneltisto se smatra kraJnjom lit

one rrUlda ixraie-n tipitnOJrI [prl111TJI)

clIAkaY7dmLd

I

irWHlih poslova sto nuzno previda m Sankara koji porice Arhinashydakle bio vrhunski teoreticar trausshy1e ideoloije trika kaula) tantrizma ranio iz radikalnih obreda kOji se

u lektualnim tradicijama bhairava 1 pripi-uje 5VOjU najivsu duhovnu reashy

vrhone sveobuhvatne bhairava upraO taboj transgresivnoj praksi Heme jasno je razlucivao podelu na eZIJlericnog i egzotericnog pri eemu om ttpravljaju stroge drustveno-reli shynorme -a hjih polazgta iokljucivo lushyan-krtku dramu ZabranjujuCi neinishyna pntup svetim tekstovima bhairashytICiFl on insistira na kontinuitetu izshypd-k i tantricke tradicije ezoterizma rbll krajnju neeistotu i korenitu rP-lju da bi prevazisao razliku cii~shy1-10 i pripisuje llzddanost vedskih ra po pitanju ove transgresivne dishyp rtalizacije njihovoj brizi za ocuvashyolrienog ovozemaljskog poretka zashyIOe na normama cis tote a raz tikuje dva vida iii pre dva logieshy-topna stupnja duhovne realizacije

prevodili pozajmljujuCi izraze raquouzshysankoca)povlaeenjelaquo) odnosno raquo5ishymiddotikasasirenjelaquo)8 Tokom raquollzlazuemiddot

i) SV51 se odvaja od svekolike obshy

ld naredne tomove dela Abhinavagupta middotnthesis of liindu Cullllre izd S Visuvalinshyjam r~r 1988)

bbmaagupta TantrrJoka nadalje TA -ne of THts and Studies nadaIje KS) hr

mha 1921 tom 3 ~ 243a-2Hb 0 njegoshyP anju svoje najviSe duhovne realizacije IVno) tehnici Kulaydge videti TA tom Xl

K br LYII iBombay 1936) 0 oprecnosti -to kao osnovi hinduistickog drustvenoreli shyporttka videti L Dumont Homo Hierrachishy(aMe Sntem and It Implications (Cbicago tw Press 1979 prer izd 0 transgresivshykom ezoterizmu videti DumeziI nize 0 varUnshylu prw iii svestenicke unkcije u vedskom

L Ren~ Gucnon raquoReuroaisation Ascendante et on Descendante pogl 32 Initiation et Rea Spirituelle Paris Editions Traditionnelles

vo izdanje Mora se nagJasiti da se Genono

jektivnosti ukljuciv telo duh itd 5e dok potonje ne prevaziiie putem procsa izjedshynaceuog sa postupnimoamo-ociscenjem jer upravo dodir sa takvom straUOH1 tvari llmanjuje prastaru cistotu snsli i namece joj sve vrste sporednih ogranicenja kao i Ijudsku ogranileuost Obredi popnt jotre iii vedskog odricanja sveta podvode se podjdshynako pod ovaj vid realizacije kOji takode odshyrei1uje ujihovo filozofsko stanoviste I uprashyYO tu 51 koutinuitet oCit u pasupata praksL izmei111 ritualne cistot i asketizma voge mora traziti Jer je 00 povla(nJ sa s~ojim pratecim priddavanjem ccdnosti nenasilja posta clltanja i tome slieno wr predoceno II sistemu drustveno-relitrijskih zabrana koje dostizu svojll krajnju jarinu u ortodokshyilIom modelll klasiCrlOg brahmina Ali taj proces se dovrsava tek kada SHst ponovo side da asimiluje filav objektivni svet to posveopstavanje) dostize vrhullac II stanju

anuttare nemogllce ga j opisati u okyirima sankoce i vikdse shvaceno jc kao tvar od koje se sa~toji krajnja sustina Bhairave Ova tndnja je tipicno ubacena usred argllmeshynata koji opravdavaju nepostovanje razlike ltistoneeisto iii jcstivoizabranjeno jelo i dicnih Logika na kojoj se zasniva ova jedshynacina postaj jasna kada razmotrimo osshynovnu definiciju Ustote sta god da je doshyZivljuo kao razliUto od vesti jeste neUsto a ita god da jedoZivljeno kao istovemo sa -vescu jeste cis to Oba izraza iz te suprotshynosti su stoga rtlevantna jediuo imajuCi u idu onaj pripremni mada poznatiji proces uzlaznelaquo realizacije Za kaula sledbenika

koji je reSen da posveopsti svoju SYest poshyIlovnirn silazeujem ka najnizim i najneUsshytijim aspektima objektivnog ispoljavanja i njihovog asirnilovanja sarna razlika Ci5shyronecisto se smatra krajnjom necistotom

tay mmiddotde mada lzrazen tipicnom tcrminoJogljom eshy

dantske ontologije vi5e podudara sa trika prat~abhijshy

na glediStem koje je njemu ocito hila nepoznato Ahshyhinaa najjasnije objasnjava razliku izmedu ta da ida realizacije u yom delu ISvarapraNuhhijndiiirlshylivimarSinl IPV tom 3 KS hr LX Bomba 1943 str 172

koju treba prevazici Lpravo pri preduzshyimanju opasnog potupka totalizacije sledshybenik eesto vrsi namerne transgresije da bi poniStio pravila i ogranicenja koja BU preshythodno podupirala kako njegov ovozemaljshy~ki Zlvot tako i njegoU duhovnu disciplinu BaA neltistota koju Bhairava predstavlja gashydenje koje on izaziva prevashodno objasnjashyvaju njegov vzastrasujucilaquo karakter lpravo zato sto posveopstavanje svesti ntizbezuo ukljuluje prevladavanjc ovog ga(ttnja i asi shymilaciju sa najgorim neUstotama u (inu koji uarasta do transgresije dolazi do toga cia Bhairava predstavlja samo krajnje anuttara stanjc

Kada se jedrHJm raspali II dovoljnoj meri umesto da ztraSlle vatra 1I samom proceslI sagorevanja pro(i~cava svekolike neCistote ~a kojima dolazi ~ dodir Buduci da se samo eiste ponude predaju brahminskoj Zrtvenoj vatri trika tehnika hathapdka kuvanjalt sagorevanja iii varenjaweta na sHulaquo cilja na prinosenje fitavog objektivnog svemira plamtecoj zeilldaclloj vatri covekove sopstshyvene bhairava sveti tako da e ona preobshyrazava u nerazillcenu ambroziju kojom se treba nasladivati do zasicenosli lll Kod vidu-

TA I 213-17 narotilo 240-1a oJa dru(im nlestimu hhinava insjstira tia posveopstavanjp ivesti

iii dostlzanje flOtpunog jastva simholizovano( Bhairashyvom xnuzno pretpostavlja hstotu Svtsti~jer poi~toeshyCivanje sa ma kOjim pojedinacnim odrdenim oh)ckshytlvninl ohlikom na~ovestaa opretnost iskljucivanjpound drugih oblika TA -t 13-4 Drugim rerima jedino adshyvajanjem od ohjekthnosti u njenoj pojedinalnoj ograshynicavaJuroj osoheno~tL svest moze ponovo ~ici~ da u sehe primi svekoliku objektivnost

10 TA 3262-4 tom 2 KS hr XX YIII Bomba 1921 Abhinavin najistaknutiji ucenik Ksemaraj~ opisuje vatru svesti kako nastavlja da delimicno i neshysa fse no prozdire fulIle utiske cak i kada)e skoro ugashysena i osJabljena u uobicajenom stanju svesti ali kao kadru da u be primi ~itav welllir kada se pojaca Vishydeti prevod 1 Sin(ha Pratyahhijndhrdayam Delhi +1otilal Banar5idass str 87-90 sutre 14-15 Paljenje Khandava obredni kolacicmiddot sume od strane Vatre koja uzima oblik prozddfjivo( brahmina spaJa vidusashyku i detruktine kosmogonijske imbolike irtvenom terminologijolll u Mahabharati videi 1 Scheuer ciiva dans Ie ifahdbharata Bibliotheque de IEcole des Hautes Etudes Sciences Religieuse tom LXXXIV Paris Presse lniversitaire de France 1982 pogl

1

75 1

I

sake ovu totalizaciju simbolizuje njegov prozdrljiv sveproZdiruci ape tit koji je rlramska transpozicija mitske vatre koja u puranskim kosmogonijama uniStava svetoshyve na kraju svakog ciklusa i bja je metafoshyricnost pozajmljena u prethodno pomenutoj tehnici ~jegovi okrugli kolacici bull modaka isto tako predstavljaju vedsku soma-amrtu (ambrozijui za koju bi se reklo da se u krajshynjoj su~tini odnosi na vrhunski blazeno tashynje svesti Cfsto pobudeno seksualnim tehshynikama cijim se sporednim efektom medu trikama takode ~matra podmladujuee deloshyvanje na pSihofizicki siHem

Mada transgresivna sakralnost polaze pravo na povlaseen pristup najpotpunijem izraZavanju sveto~ ona prihvata sve raznoshylike i cak oprecne virlove duhovne prakse kOji bujaju u hinrluistickom religijskom zishyvotu Ali dok oye tehnike koje teZe ka nekoj uzlaznoj realizaciji kao i religijsko filozofshyske struje koje su na njima zasnoYane za~oshyvaraju okretanje od syeta obicnog culno~ isshykustya da bi se po~tigla krajnja stvarnost koja jf transeedentna tehnike silaska nalashysavaju da je ovu transredcntnu stYarnot mo~ue prepoznati Abhinavina rnetafizika se nazha pratva bhijmimiddot prepoznavanjr kao istovremeno irnanentnu (oak i samonmiddotlishy(middotajw-u u svakodnevnorn Bvet u culnih iskusshytava Ukoliko se ne upadne u njenu zarnkll spoznavanjem sopstvene unutrasnje transhyseendentnosti moguee je nastayiti ovozeshymaljski Zivot llzivajuci u njemll kao u isposhyIjavanju bozanskog e iznenalt1uje da je sarno metafizika 5ila~ka poput pratyabhijshyne stvorila OSIlOVU za wpeno objasnjenje estets kog is kus tva raz IU(uj ub ga hriz IjiYO od blazenstva transeendllltne 61varnosli a jedne i od jeftino sPIlZuainof( zadOoljstva sa drug-e strane ProZivljavanjem uobi(-ajpshynih iskustava u neouobicajenom vidu sledshyhenik silaska ~tice hitno estetsko poimanje Hvota Tako je ideal zaddavanje tramceshydentnosti neCijr samosvesti cak i usred 00shyzrmaljskih d(iatnosti to je sp050hnost koju sledbenik slice uglavnom samo putem poshynadjanih ofdedanja u unutra~njlIll podaieshynju

lada jlt iSlorija hinduistiikih tradkija zashy

kameH izraz oye Jasne formulacije soterioshyloske razlike izmedu raquosilaznih i raquouzlaznihlaquo realizacija na pozadini trika metafizike onaj razred transgresivnih obreda kOji ona nastoshyji da objasni i opravd~ kao i trajni simbolicshyki svemir kOji BU oni proizvelL trajna ou 050shy

benost ove tradicije neposredno od njenih vehkih izvora Jedino ona objasnjava potreshybu da se Dimezilova prva iii syestenicka funkcija deli izmedu dva oprecna pola cisshyto svetlog vedskog fitre koji vlada druetshyvenoreli~ijskim poretkorn zasnovanim na zabranarna i mracnog haoticnog vedskog Varune koji nadahnjuje transrlsije tajnih inicijarijskih druStava sa kOjima Dimezil nalazi podudarnost u drugim arhajskim i primitivnim drustvima Kajoa ide jos dalje pokazujuCi uniwzalnost ove oprecnosti ili naizmenienosti cistl sakralnosti poretka i zabrane i neCiste sakralnosti haosa i transshygresije unutar jedne jedine tradicije Dijashylek tiku transf(resije njenu teoriju u sVlm arhajskim I primitivnim religijama lllCidshyno je izloZio Bataj transgresija ne protivushyreh stroorn postovanju tabua vee f(a unapshyrpd pretpostavlja i dOHsava ak I kada g-a prene bregava Prist up sYetom nerislom kojf jf osnov transgresije posreduje 5C sYetim (istim kojp je jedini jami model svptovnogshydru~tva lkoliko se ova dijalektika ne osvoji IH)10YO u ~v()m dinarnirnom pokretu kOji podraZava smenjivanje ta dva oprecna a ipak komplementarna vida dllhovne realizashycije cudan poj elernenata obc dirnenzije vet o~ II jednoj jedinoj liltnosti poput Pasushypale iii vidusake zauyck ce ostati nerazjasshynjiv

Eticki problemlaquo transgresivne sashykralnosti

Po shvatanju osedohno~ moraliste boshyzanstnl koja otelodjuju vrednosti transgreshylijr rnogu biti jedino ebhalent lt1avola Lisshytinu bozansta popnt Bhairav imaju izraz-

I C Dumezil Jfilrrl-aruuu rlru~o izd Pari Gallirnard 1l1l R Callois L Homme elle Sua drushygo izd Pari- Galimard 1950 G Bataile Thiorie de In feiJioll Pari Gallill1Rrd 197l i I Irotisme Pari Iinuit 1917 nardio Deo I pog] i 6

76

it demonski karakter cak i po shvat morodaca i to u tolikoj meri da se c u Vasingtonu odrZava konferencija nackim bogovima i posvecenicima u Juznoj Aziji 1edutim na Zapad dostaju pokusaji rna kahi bili njl meti da se u samom davolll vidi pre arhajske transgresivne sakralnostl potpuno svrgnut religijskim Har koje je poistovetivsi se Iskljucho polom svetog sve viSe prelazilo u hI moralizam 12 Jasno je da to osoben no glediSte koje se toliko Istice hrlscanskoj tradiciji prenagla~aa tantizmu i koje proglasava 5VO)U nezavisnost u modernom svetu lllJ no u hinduizmu gde kao I u drulm kim druStvima prevlast pre ima dediste 13 Ovo ne znaci cia su hindi ralni iii jos gore nemoralnL vet naF cak i ponasanje koje nam se poneka ce kao raquonajmoralnijelaquo treba poma )ednog drugacijeg ugla Oni kO)1 tragajll za krajnjim cHjem duhoyn~ oenja u onom asketskom I porica vidu koji je u saglasju sa sistrmom noreligijs16h zabrana strogo e PrJ pravila kao Sto Sll nenasiljr cedno Ijubivost i tako dalje s toliko samOf da bi to moglo da iznenadi i zbuni i

Zijeg moralistu Ali takvo etick p Je sastavni deo i potpuno zan-l klllturno sankcionisanog plana kOl ashodno usmeren ka samoolb nema nikakav nezavisan nili ap oh tug koji bi nalikovao onom na ko pravo moderna a naroCito areliliJk nost Ako moralna snaga cak i takmiddot ticara kakav je GandL na koju je k uticala drustvena etika hriscan5t nedostizna nasim savremenim wt aama to je nesumnjivo stoga 510 J uvek imala duboke korene u to) dn nazi za oslobadanjem

12 Bataille (1957 Deo I pog 11 I nisme i 1974) str 92-96

3 Razlika koja se ovde razraduJe podudara sa onom koju pravi R Guenon p dluel et point de vue morak PO q 1qshy

lzraz ()n~ jasnl formulacije soterioshyzlike izmtrlu raquosilaznihlaquo i raquouzlaznihlaquo iJa na pozadini trika metafizike onaj ran-g-rE5ivnih obreda koji ona nastoshyanl i opravda kao i trajni simbolicshyIf knp U oni proizveli trajna su ososhy(I t radie-ije neposredno od njenih

11 ora Jedino ona objaAnjava potreshy Dllneziloa prva ili sveiitenicka I hmiddot1t izmerlu dva oprecna pola cisshyII ed-kog litre koji vlada drustshy1lj-kim poretkom zasnovanim na ma i mrarnog haotiCnog vedskog kJI nadahnjuje transgresije tajnih

I)klh dru~tava sa kojima Dimezil pdudarno-t u drugim arhajskim i lin) drutvima Kajoa ide j()~ dalje lwi uniHzalnost ove oprecnosti ili 11I(lo-ti Cire sakralnosti poretka i bull I lIh tE akralnosti haosa i transshy1I11utar jtdne jedine tradieije Dijashytran-rtsiJ njenu teoriju u svim

1III I lr1mitivnimlaquo religijama lucidshyIiltl Dataj transgresija ne protivushyl2m p~t()vanju tabua vfe ga unapshytltadja i dmTsava cak i kada ga rlltl Pri~tup svetom necistom kOjt r ral-greije fJosreduje se svetim kJ J )dini jasni model svetovnog I l k liko e Oa dijalektika ne osvoji u -Om dinamicnom pokretu kOji 3 a -lIIltnjhanje ta dva oprecna a Ilnpltt1Hmarna vida duhovne realizashyJdan -PO) elemenata obI dimenzije U jmiddotdnoj Jedinoj ticnostL poput Pasushy jhl-ake zauvek ee ostati nerazjasshy

1 problem transgresivne sa-kralnosti

1)Cranju os-edocenog moraliste boshya k)a otelodjuju vrednosti transgreshyu hiti jedino ekvivalent aavola Cbshyzan-tva poput Bhairave imaju izraz-

I Dumpl Ifitra-Iarllna drugo izd Parshyj I JiM R Callui I Homme It Ie Saul dn f~middot I dllimar IQ50 G Bataille Theone Pr- allimard IQ73 i I erotisme Par bull bull ~ ~H ~~IH 1)1( L POgl 5 i 6

it demonski karakter cak i po shvatanju doshymorodaca i to u tolikoj meri da se cak i sada u Vasingtonu oddava konferencija 0 raquozlocishynackim bogovima i posvecenicima demona( u Juznoj Aziji ledutim na Zapadu ne neshydostaju pokusajL rna kakvi bili njihovi doshymeti da se u samom davolu vidi predstaynik arhajske transgresivne sakralnosti kOji je potpuno rgnut religijskim stanovistem koje je poistovetivsi se iskljuCivo sa svedim polom svetog sye vise prelazilo u hriseanski moralizam 12 Jasno je da to osobeno moralshyno glediste koje se toliko istice u judeoshyhriScanskoj tradicijL prenaglasava u protesshytantizmu i koje proglasava svoju svetovnu nezavisnost u modernom svetu nije prismshyno u hinduizmu gde kao i u drugim arhajsshykim druSrvima prevlast pre ima ritualno glediSte 13 Ovo ne znaCi da su hindusi amoshyralni iii jos gore nemoralnL vee naprosto da cak i ponasanje kOje nam se ponekad nameshyce kao majmoralnije treba posmatrati i iz jednog drugacijeg ugla Oni kOji svesrdno tragaju za krajnjim ciljem duhovnog osloboshydenja u onom asketskom i poricateljskom idu kOji je u saglasju sa sistemom drustveshynoreligijskih zabrana s trogo se priddavaju pravila kao sto su nenasilje cednost istinoshyljubivost i tako dalje 5 toliko samoporicanja da bi to moglo da iznenadi i zbuni i najstroshyiijeg moralistu Ali takvo raquoeticko ponasanje je sastayni deo i potpuno zavisi od sireg kulturno sankcionisanog plana koji je preshyashodno usmeren ka samoosiobaaanju i nema nikakav nezavisan niti apsolutan stashytus koji bi nalikovao onom na kOji polaze pravo moderna a naroCito areligijska moralshynost Ako moralna snaga cak i takvog polishyticara kakav je CandL na koju je kao takvu utieala drustyena etika hriscanstva ostaje nedostizna nasim savremenim svetskim voshydama to je nesumnjivo stoga sto je ona jos uek imala duboke korene u tOj drevnoj poshynazi za oslobadanjem

Bataille (1957) Deo I pogl II Le Chirstiashyomelt i 1974 tr 92-96

Razlika koja se uvde rauaQuje se u sustini dudara sa onom koju pravi R Guenon middotPoint de vue ecruel et point de vue morallaquo pogl 9 1975

Postaviti morali5ticko pitanje da Ii je transgresivna sakralnost etickalaquo znaci pitati neSto Sto je sa 5tanoyiSta takve sakralnos ti nepojmljiYo Pitanje koje treba postaviti je pre Kakva oprecna shvatanja covekove sUStine razliCite tacke ~ledista moralnosti i transgresivne sakralnosti pretpostavljaju loralno glediSte pretpostadja da je covek u sustini dobar iii da moze postati dobar ako to dovoljno uporno pokusava iii ukoliko se sa modernom psihoanalizom slaze da je u sreu zao - da se uprk05 tome mora truditi da se nepokolebljivo priklanja dobru Tamo gde se ovo poslednje talltwiSte ublazava u okviru religijske tradicije spascnja putem takyih nacela kao Sro 11 milosrde ljubav odricanje itd iskupljenje od neCijeg urodeshynog zla se ipak uprkos tom zlu postize a tom zlu ne moze da doprinese ni to Sto se ono izrazava a josmanje to sto se uno korisshyti Pa ipak Hene Zirar za koga hriScanstvo ostaje blize istini od psihoanalize iii drugih druStvenih nauka nastoji da samu hriScanshysku misteriju protumaCi kao prai5konsko nasilje u covekovom sreu nasilje koje su arshyhajske retigije redovno bile prisiljenc da kashynalisu u mehanizme zrtvenog jarca cesto licno kralja da bi spreCile ljudsko drustvo da se vrati u prvobitno stanje nerazlucenog haosa da bi druStvo zastitile od coyeka sashymog Barem jedan od vidusakinih uzora bio je vedski nakazni ljudski htyeni jarac na koga je prenoseno ne sarno zlo iniciranog kralja vee i grehovi zajednice iz koje su ga zatim udaljavali a lakrdijas kao omiljena meta nasih agresivnih tdnji nastavlja da igra ulogu tog htvenog jarca u drami IS

14 Rene Girard La VioLence et Ie Sacre (1972 Des Chases Cachees depuis La Fondation du Monde 1978 Ie Roue Emiuaire 182 va tri Paris Grasshy

set aila onovna zamerka Ziraru je nacin na koji on wadi svako krsenje zabrana narocito onih paput krashyIjevskog incesta u Africi na voje prvohitno nasilje koje nije ngta drugo do samo jedan od bullbullpekata transshygresivne sakralnosti

15 Ydell Kuiper 1979 str 213-22 0 poreklu junaka grcke tragedije u ritualnom Zrtvenom jarcu arshyhajke grcke religije videti J P Vernant i P Vidal-Nashyquet Mythe et Tragedie en Grice Ancienne novo izd

177

Vidusakina raquoizopacenostlaquo cesto se spomishynje cak i on sam to Hni dok je raquoneduznolaquo prikazuje Protestantski teolog Pol Riker priklanja se pesimistickom psihoanaliticshykom shvatanju coveka kao prirodno zlog da bi opravdao svoje tumacenje hriseanskog raquoprvobitnog grehalaquo koji su nasledila sva Adamova deca kao I svi mi Ali dok Riker iz toga zakljueuje da je bilo kakvo totalizujuee apsolutno znanje nemoguee zbog samog poshystojanja zla16 transgresivne tehnike tantrshyzma kao lito Abhinava razjasnjava nastoje da apsolutno znanje dostignu upravo iskoshyrisCavanjem samih ostataka obiene moralshynelaquo povriinske svesti to jest iskorlseavashynjem tamnih haoticnih potisnutih sila podshysvesti Jer u korenitoj oprecnosti sa psihoashynalizom trika smatra da je covekova krajnja priroda sarna svest ali nju ne mesa sa njeshynim tinjajueim gotovo zgaslim odrazom u

obicnoj povrSinskoj svesti Ego kOji se po pSihoanalitickom shvatanju izdvaja od i protiv haoticnih instinktivnih materici nashyIik sila nesvesnog po shvatanju trika dugushyje svoju svetlu subjektivnost svetlu koje poshyzajmljuje od ove nerazIueene svesti Fpravo taj ego ostrvo relativne stabilnosti razapeto izmedu instinktivnih zahteva nesvesnog I represivne sile drustvenoreligijskih (iii moshyralnih) zabrana trpi egzisteneijalni bol eijl izraz u hinduistickoj tradiciji predstavlja poriv ka samooslobadanju Rekao bih da se raquosilaznalaquo realizacija moze shvatiti u tom smislu da ego sluZi kao prozirno orude svesshyti prllikom njenih pokusaja da rasvetli i odshyredi tamne dubine nesvesnih sila u kOjima su njene sopstvene pokretacke sile konaeno ukorenjene Cak i tamo gde nvu raquoregresivnulaquo tehniku ne izazivaju niti prate namerni transgresivni postupei s pravom se moze verovati da se ona iznutra doZivljava kao vid transgresije lito objasnjava zasto mitske projekeije takve sakralnosti tako lako podshy

(Paris F Iaspero 1981 i njihavi argumenti su dalje razvijani kod Girarda Oedipe et la vic time emissaire 1972

Ifgt P Ricoeur The Conflict of Interpretations orthwet~rn University Studies in Phenomenology amp Existenit Philosophy Eamton 1974

leZu pSihoanalitiekoj obradi simbola cak i kada uporno obolevaju svim pokusajima da se naprosto svedu na potonje stanoviste Da ne bi izgubio kontrolu da se ne bi rascelio i dosao u opasnost da njegovo pozajmljeno svetlo potpuno nadvladaju i ugase tamne haoticne site koje je oslobodio ego mora prethodno da dostigne stepen jedinstva i prozirnosti svesti sto je moguce jedino ako se neguje pribliznost potonjoj L pravo ta pripremna borba uzlazne realizacije potshypomognuta i pojacana sistemom druStvenoshyreligijskih zabrna koje upravljaju stremljeshynjem ka iivotnim ciljevima i spoljnjem sveshytu stvarnostL obezbeduje nuzno jedinstvo prozirnost i kontrolu ega u sluzbi eiste 5vesshy Iti C suprotnom ce ludilo koje pristalice i

jtransgresivne sakralnosti eesto poprimaju spolja prilikom oponasanja svoga bozanshystva biti jedini plod takvih obreda ajvishyse moguee poimanje bOZanskog kOje je proshyzdralo i upilo demonsko po Abhinavagupti je najsilovitije izrazeno u Iicnosti uzasavajushyceg kvazidemonskog Bhairave kOji zastrashysuje ne sarno zato sto predstavlja tamne haoticne razorne aspekte nesvesnog vee i zato sto on predstavlja iznenadan proboj nadsvesnogclt do kojeg dolazi usled namershynog koriScenja samih tih ostataka moraine svesti 18

5 engleskog prevela Jasminka Bosnjak

17 Videti Guenon Folie Apparente et Sagesse Cachee pog 271975 gde on daje paralele glumljeshynog ludila iz hirscanske I islamske tradicjbull Ludi (unmatta oblici bozantava paput Bhairave i GaneSe izgleda da pre odriavaJu [ransgreivni obred u kultu PHupate su takode imae obavezu da se pretvaraju da su ludi lta je u mnogome doprinosdo njihovoj komicshynosti a vidusaka kao lakrdiJas takode neumitno povreshymenO daje takav utisak

18 Bilo bi zanimljivo u ovom svetlu preispitati prablematicnu i kontroverznu inicijacijw maloletnog Genona kOji je kasnije taliko doprineo unapredivanJu medureligijskog diJaloga na tradicionalnoj kao suprotshynot modernistickoj osnovi Po njegovim sopstv-enim recima on je postao Princ RuZin Kt oslanjanjem na zlo putem leve ruke i zahvaljujuCi ernoj silLmiddotna kraju koje luciferske inicijacije se pojavia SamacL noseei gvozdeno ieleza podruija smrtimiddot 1 Robin Rene Guenon TemoiTl de la Tradition Paris Gu Tredanid 1978 str 48 j dalje

178

Sledber y

strasr Bhairc

Elizabet Visuvali

I

sake ovu totalizaciju simbolizuje njegov prozdrljiv sveproZdiruci ape tit koji je rlramska transpozicija mitske vatre koja u puranskim kosmogonijama uniStava svetoshyve na kraju svakog ciklusa i bja je metafoshyricnost pozajmljena u prethodno pomenutoj tehnici ~jegovi okrugli kolacici bull modaka isto tako predstavljaju vedsku soma-amrtu (ambrozijui za koju bi se reklo da se u krajshynjoj su~tini odnosi na vrhunski blazeno tashynje svesti Cfsto pobudeno seksualnim tehshynikama cijim se sporednim efektom medu trikama takode ~matra podmladujuee deloshyvanje na pSihofizicki siHem

Mada transgresivna sakralnost polaze pravo na povlaseen pristup najpotpunijem izraZavanju sveto~ ona prihvata sve raznoshylike i cak oprecne virlove duhovne prakse kOji bujaju u hinrluistickom religijskom zishyvotu Ali dok oye tehnike koje teZe ka nekoj uzlaznoj realizaciji kao i religijsko filozofshyske struje koje su na njima zasnoYane za~oshyvaraju okretanje od syeta obicnog culno~ isshykustya da bi se po~tigla krajnja stvarnost koja jf transeedentna tehnike silaska nalashysavaju da je ovu transredcntnu stYarnot mo~ue prepoznati Abhinavina rnetafizika se nazha pratva bhijmimiddot prepoznavanjr kao istovremeno irnanentnu (oak i samonmiddotlishy(middotajw-u u svakodnevnorn Bvet u culnih iskusshytava Ukoliko se ne upadne u njenu zarnkll spoznavanjem sopstvene unutrasnje transhyseendentnosti moguee je nastayiti ovozeshymaljski Zivot llzivajuci u njemll kao u isposhyIjavanju bozanskog e iznenalt1uje da je sarno metafizika 5ila~ka poput pratyabhijshyne stvorila OSIlOVU za wpeno objasnjenje estets kog is kus tva raz IU(uj ub ga hriz IjiYO od blazenstva transeendllltne 61varnosli a jedne i od jeftino sPIlZuainof( zadOoljstva sa drug-e strane ProZivljavanjem uobi(-ajpshynih iskustava u neouobicajenom vidu sledshyhenik silaska ~tice hitno estetsko poimanje Hvota Tako je ideal zaddavanje tramceshydentnosti neCijr samosvesti cak i usred 00shyzrmaljskih d(iatnosti to je sp050hnost koju sledbenik slice uglavnom samo putem poshynadjanih ofdedanja u unutra~njlIll podaieshynju

lada jlt iSlorija hinduistiikih tradkija zashy

kameH izraz oye Jasne formulacije soterioshyloske razlike izmedu raquosilaznih i raquouzlaznihlaquo realizacija na pozadini trika metafizike onaj razred transgresivnih obreda kOji ona nastoshyji da objasni i opravd~ kao i trajni simbolicshyki svemir kOji BU oni proizvelL trajna ou 050shy

benost ove tradicije neposredno od njenih vehkih izvora Jedino ona objasnjava potreshybu da se Dimezilova prva iii syestenicka funkcija deli izmedu dva oprecna pola cisshyto svetlog vedskog fitre koji vlada druetshyvenoreli~ijskim poretkorn zasnovanim na zabranarna i mracnog haoticnog vedskog Varune koji nadahnjuje transrlsije tajnih inicijarijskih druStava sa kOjima Dimezil nalazi podudarnost u drugim arhajskim i primitivnim drustvima Kajoa ide jos dalje pokazujuCi uniwzalnost ove oprecnosti ili naizmenienosti cistl sakralnosti poretka i zabrane i neCiste sakralnosti haosa i transshygresije unutar jedne jedine tradicije Dijashylek tiku transf(resije njenu teoriju u sVlm arhajskim I primitivnim religijama lllCidshyno je izloZio Bataj transgresija ne protivushyreh stroorn postovanju tabua vee f(a unapshyrpd pretpostavlja i dOHsava ak I kada g-a prene bregava Prist up sYetom nerislom kojf jf osnov transgresije posreduje 5C sYetim (istim kojp je jedini jami model svptovnogshydru~tva lkoliko se ova dijalektika ne osvoji IH)10YO u ~v()m dinarnirnom pokretu kOji podraZava smenjivanje ta dva oprecna a ipak komplementarna vida dllhovne realizashycije cudan poj elernenata obc dirnenzije vet o~ II jednoj jedinoj liltnosti poput Pasushypale iii vidusake zauyck ce ostati nerazjasshynjiv

Eticki problemlaquo transgresivne sashykralnosti

Po shvatanju osedohno~ moraliste boshyzanstnl koja otelodjuju vrednosti transgreshylijr rnogu biti jedino ebhalent lt1avola Lisshytinu bozansta popnt Bhairav imaju izraz-

I C Dumezil Jfilrrl-aruuu rlru~o izd Pari Gallirnard 1l1l R Callois L Homme elle Sua drushygo izd Pari- Galimard 1950 G Bataile Thiorie de In feiJioll Pari Gallill1Rrd 197l i I Irotisme Pari Iinuit 1917 nardio Deo I pog] i 6

76

it demonski karakter cak i po shvat morodaca i to u tolikoj meri da se c u Vasingtonu odrZava konferencija nackim bogovima i posvecenicima u Juznoj Aziji 1edutim na Zapad dostaju pokusaji rna kahi bili njl meti da se u samom davolll vidi pre arhajske transgresivne sakralnostl potpuno svrgnut religijskim Har koje je poistovetivsi se Iskljucho polom svetog sve viSe prelazilo u hI moralizam 12 Jasno je da to osoben no glediSte koje se toliko Istice hrlscanskoj tradiciji prenagla~aa tantizmu i koje proglasava 5VO)U nezavisnost u modernom svetu lllJ no u hinduizmu gde kao I u drulm kim druStvima prevlast pre ima dediste 13 Ovo ne znaci cia su hindi ralni iii jos gore nemoralnL vet naF cak i ponasanje koje nam se poneka ce kao raquonajmoralnijelaquo treba poma )ednog drugacijeg ugla Oni kO)1 tragajll za krajnjim cHjem duhoyn~ oenja u onom asketskom I porica vidu koji je u saglasju sa sistrmom noreligijs16h zabrana strogo e PrJ pravila kao Sto Sll nenasiljr cedno Ijubivost i tako dalje s toliko samOf da bi to moglo da iznenadi i zbuni i

Zijeg moralistu Ali takvo etick p Je sastavni deo i potpuno zan-l klllturno sankcionisanog plana kOl ashodno usmeren ka samoolb nema nikakav nezavisan nili ap oh tug koji bi nalikovao onom na ko pravo moderna a naroCito areliliJk nost Ako moralna snaga cak i takmiddot ticara kakav je GandL na koju je k uticala drustvena etika hriscan5t nedostizna nasim savremenim wt aama to je nesumnjivo stoga 510 J uvek imala duboke korene u to) dn nazi za oslobadanjem

12 Bataille (1957 Deo I pog 11 I nisme i 1974) str 92-96

3 Razlika koja se ovde razraduJe podudara sa onom koju pravi R Guenon p dluel et point de vue morak PO q 1qshy

lzraz ()n~ jasnl formulacije soterioshyzlike izmtrlu raquosilaznihlaquo i raquouzlaznihlaquo iJa na pozadini trika metafizike onaj ran-g-rE5ivnih obreda koji ona nastoshyanl i opravda kao i trajni simbolicshyIf knp U oni proizveli trajna su ososhy(I t radie-ije neposredno od njenih

11 ora Jedino ona objaAnjava potreshy Dllneziloa prva ili sveiitenicka I hmiddot1t izmerlu dva oprecna pola cisshyII ed-kog litre koji vlada drustshy1lj-kim poretkom zasnovanim na ma i mrarnog haotiCnog vedskog kJI nadahnjuje transgresije tajnih

I)klh dru~tava sa kojima Dimezil pdudarno-t u drugim arhajskim i lin) drutvima Kajoa ide j()~ dalje lwi uniHzalnost ove oprecnosti ili 11I(lo-ti Cire sakralnosti poretka i bull I lIh tE akralnosti haosa i transshy1I11utar jtdne jedine tradieije Dijashytran-rtsiJ njenu teoriju u svim

1III I lr1mitivnimlaquo religijama lucidshyIiltl Dataj transgresija ne protivushyl2m p~t()vanju tabua vfe ga unapshytltadja i dmTsava cak i kada ga rlltl Pri~tup svetom necistom kOjt r ral-greije fJosreduje se svetim kJ J )dini jasni model svetovnog I l k liko e Oa dijalektika ne osvoji u -Om dinamicnom pokretu kOji 3 a -lIIltnjhanje ta dva oprecna a Ilnpltt1Hmarna vida duhovne realizashyJdan -PO) elemenata obI dimenzije U jmiddotdnoj Jedinoj ticnostL poput Pasushy jhl-ake zauvek ee ostati nerazjasshy

1 problem transgresivne sa-kralnosti

1)Cranju os-edocenog moraliste boshya k)a otelodjuju vrednosti transgreshyu hiti jedino ekvivalent aavola Cbshyzan-tva poput Bhairave imaju izraz-

I Dumpl Ifitra-Iarllna drugo izd Parshyj I JiM R Callui I Homme It Ie Saul dn f~middot I dllimar IQ50 G Bataille Theone Pr- allimard IQ73 i I erotisme Par bull bull ~ ~H ~~IH 1)1( L POgl 5 i 6

it demonski karakter cak i po shvatanju doshymorodaca i to u tolikoj meri da se cak i sada u Vasingtonu oddava konferencija 0 raquozlocishynackim bogovima i posvecenicima demona( u Juznoj Aziji ledutim na Zapadu ne neshydostaju pokusajL rna kakvi bili njihovi doshymeti da se u samom davolu vidi predstaynik arhajske transgresivne sakralnosti kOji je potpuno rgnut religijskim stanovistem koje je poistovetivsi se iskljuCivo sa svedim polom svetog sye vise prelazilo u hriseanski moralizam 12 Jasno je da to osobeno moralshyno glediste koje se toliko istice u judeoshyhriScanskoj tradicijL prenaglasava u protesshytantizmu i koje proglasava svoju svetovnu nezavisnost u modernom svetu nije prismshyno u hinduizmu gde kao i u drugim arhajsshykim druSrvima prevlast pre ima ritualno glediSte 13 Ovo ne znaCi da su hindusi amoshyralni iii jos gore nemoralnL vee naprosto da cak i ponasanje kOje nam se ponekad nameshyce kao majmoralnije treba posmatrati i iz jednog drugacijeg ugla Oni kOji svesrdno tragaju za krajnjim ciljem duhovnog osloboshydenja u onom asketskom i poricateljskom idu kOji je u saglasju sa sistemom drustveshynoreligijskih zabrana s trogo se priddavaju pravila kao sto su nenasilje cednost istinoshyljubivost i tako dalje 5 toliko samoporicanja da bi to moglo da iznenadi i zbuni i najstroshyiijeg moralistu Ali takvo raquoeticko ponasanje je sastayni deo i potpuno zavisi od sireg kulturno sankcionisanog plana koji je preshyashodno usmeren ka samoosiobaaanju i nema nikakav nezavisan niti apsolutan stashytus koji bi nalikovao onom na kOji polaze pravo moderna a naroCito areligijska moralshynost Ako moralna snaga cak i takvog polishyticara kakav je CandL na koju je kao takvu utieala drustyena etika hriscanstva ostaje nedostizna nasim savremenim svetskim voshydama to je nesumnjivo stoga sto je ona jos uek imala duboke korene u tOj drevnoj poshynazi za oslobadanjem

Bataille (1957) Deo I pogl II Le Chirstiashyomelt i 1974 tr 92-96

Razlika koja se uvde rauaQuje se u sustini dudara sa onom koju pravi R Guenon middotPoint de vue ecruel et point de vue morallaquo pogl 9 1975

Postaviti morali5ticko pitanje da Ii je transgresivna sakralnost etickalaquo znaci pitati neSto Sto je sa 5tanoyiSta takve sakralnos ti nepojmljiYo Pitanje koje treba postaviti je pre Kakva oprecna shvatanja covekove sUStine razliCite tacke ~ledista moralnosti i transgresivne sakralnosti pretpostavljaju loralno glediSte pretpostadja da je covek u sustini dobar iii da moze postati dobar ako to dovoljno uporno pokusava iii ukoliko se sa modernom psihoanalizom slaze da je u sreu zao - da se uprk05 tome mora truditi da se nepokolebljivo priklanja dobru Tamo gde se ovo poslednje talltwiSte ublazava u okviru religijske tradicije spascnja putem takyih nacela kao Sro 11 milosrde ljubav odricanje itd iskupljenje od neCijeg urodeshynog zla se ipak uprkos tom zlu postize a tom zlu ne moze da doprinese ni to Sto se ono izrazava a josmanje to sto se uno korisshyti Pa ipak Hene Zirar za koga hriScanstvo ostaje blize istini od psihoanalize iii drugih druStvenih nauka nastoji da samu hriScanshysku misteriju protumaCi kao prai5konsko nasilje u covekovom sreu nasilje koje su arshyhajske retigije redovno bile prisiljenc da kashynalisu u mehanizme zrtvenog jarca cesto licno kralja da bi spreCile ljudsko drustvo da se vrati u prvobitno stanje nerazlucenog haosa da bi druStvo zastitile od coyeka sashymog Barem jedan od vidusakinih uzora bio je vedski nakazni ljudski htyeni jarac na koga je prenoseno ne sarno zlo iniciranog kralja vee i grehovi zajednice iz koje su ga zatim udaljavali a lakrdijas kao omiljena meta nasih agresivnih tdnji nastavlja da igra ulogu tog htvenog jarca u drami IS

14 Rene Girard La VioLence et Ie Sacre (1972 Des Chases Cachees depuis La Fondation du Monde 1978 Ie Roue Emiuaire 182 va tri Paris Grasshy

set aila onovna zamerka Ziraru je nacin na koji on wadi svako krsenje zabrana narocito onih paput krashyIjevskog incesta u Africi na voje prvohitno nasilje koje nije ngta drugo do samo jedan od bullbullpekata transshygresivne sakralnosti

15 Ydell Kuiper 1979 str 213-22 0 poreklu junaka grcke tragedije u ritualnom Zrtvenom jarcu arshyhajke grcke religije videti J P Vernant i P Vidal-Nashyquet Mythe et Tragedie en Grice Ancienne novo izd

177

Vidusakina raquoizopacenostlaquo cesto se spomishynje cak i on sam to Hni dok je raquoneduznolaquo prikazuje Protestantski teolog Pol Riker priklanja se pesimistickom psihoanaliticshykom shvatanju coveka kao prirodno zlog da bi opravdao svoje tumacenje hriseanskog raquoprvobitnog grehalaquo koji su nasledila sva Adamova deca kao I svi mi Ali dok Riker iz toga zakljueuje da je bilo kakvo totalizujuee apsolutno znanje nemoguee zbog samog poshystojanja zla16 transgresivne tehnike tantrshyzma kao lito Abhinava razjasnjava nastoje da apsolutno znanje dostignu upravo iskoshyrisCavanjem samih ostataka obiene moralshynelaquo povriinske svesti to jest iskorlseavashynjem tamnih haoticnih potisnutih sila podshysvesti Jer u korenitoj oprecnosti sa psihoashynalizom trika smatra da je covekova krajnja priroda sarna svest ali nju ne mesa sa njeshynim tinjajueim gotovo zgaslim odrazom u

obicnoj povrSinskoj svesti Ego kOji se po pSihoanalitickom shvatanju izdvaja od i protiv haoticnih instinktivnih materici nashyIik sila nesvesnog po shvatanju trika dugushyje svoju svetlu subjektivnost svetlu koje poshyzajmljuje od ove nerazIueene svesti Fpravo taj ego ostrvo relativne stabilnosti razapeto izmedu instinktivnih zahteva nesvesnog I represivne sile drustvenoreligijskih (iii moshyralnih) zabrana trpi egzisteneijalni bol eijl izraz u hinduistickoj tradiciji predstavlja poriv ka samooslobadanju Rekao bih da se raquosilaznalaquo realizacija moze shvatiti u tom smislu da ego sluZi kao prozirno orude svesshyti prllikom njenih pokusaja da rasvetli i odshyredi tamne dubine nesvesnih sila u kOjima su njene sopstvene pokretacke sile konaeno ukorenjene Cak i tamo gde nvu raquoregresivnulaquo tehniku ne izazivaju niti prate namerni transgresivni postupei s pravom se moze verovati da se ona iznutra doZivljava kao vid transgresije lito objasnjava zasto mitske projekeije takve sakralnosti tako lako podshy

(Paris F Iaspero 1981 i njihavi argumenti su dalje razvijani kod Girarda Oedipe et la vic time emissaire 1972

Ifgt P Ricoeur The Conflict of Interpretations orthwet~rn University Studies in Phenomenology amp Existenit Philosophy Eamton 1974

leZu pSihoanalitiekoj obradi simbola cak i kada uporno obolevaju svim pokusajima da se naprosto svedu na potonje stanoviste Da ne bi izgubio kontrolu da se ne bi rascelio i dosao u opasnost da njegovo pozajmljeno svetlo potpuno nadvladaju i ugase tamne haoticne site koje je oslobodio ego mora prethodno da dostigne stepen jedinstva i prozirnosti svesti sto je moguce jedino ako se neguje pribliznost potonjoj L pravo ta pripremna borba uzlazne realizacije potshypomognuta i pojacana sistemom druStvenoshyreligijskih zabrna koje upravljaju stremljeshynjem ka iivotnim ciljevima i spoljnjem sveshytu stvarnostL obezbeduje nuzno jedinstvo prozirnost i kontrolu ega u sluzbi eiste 5vesshy Iti C suprotnom ce ludilo koje pristalice i

jtransgresivne sakralnosti eesto poprimaju spolja prilikom oponasanja svoga bozanshystva biti jedini plod takvih obreda ajvishyse moguee poimanje bOZanskog kOje je proshyzdralo i upilo demonsko po Abhinavagupti je najsilovitije izrazeno u Iicnosti uzasavajushyceg kvazidemonskog Bhairave kOji zastrashysuje ne sarno zato sto predstavlja tamne haoticne razorne aspekte nesvesnog vee i zato sto on predstavlja iznenadan proboj nadsvesnogclt do kojeg dolazi usled namershynog koriScenja samih tih ostataka moraine svesti 18

5 engleskog prevela Jasminka Bosnjak

17 Videti Guenon Folie Apparente et Sagesse Cachee pog 271975 gde on daje paralele glumljeshynog ludila iz hirscanske I islamske tradicjbull Ludi (unmatta oblici bozantava paput Bhairave i GaneSe izgleda da pre odriavaJu [ransgreivni obred u kultu PHupate su takode imae obavezu da se pretvaraju da su ludi lta je u mnogome doprinosdo njihovoj komicshynosti a vidusaka kao lakrdiJas takode neumitno povreshymenO daje takav utisak

18 Bilo bi zanimljivo u ovom svetlu preispitati prablematicnu i kontroverznu inicijacijw maloletnog Genona kOji je kasnije taliko doprineo unapredivanJu medureligijskog diJaloga na tradicionalnoj kao suprotshynot modernistickoj osnovi Po njegovim sopstv-enim recima on je postao Princ RuZin Kt oslanjanjem na zlo putem leve ruke i zahvaljujuCi ernoj silLmiddotna kraju koje luciferske inicijacije se pojavia SamacL noseei gvozdeno ieleza podruija smrtimiddot 1 Robin Rene Guenon TemoiTl de la Tradition Paris Gu Tredanid 1978 str 48 j dalje

178

Sledber y

strasr Bhairc

Elizabet Visuvali

lzraz ()n~ jasnl formulacije soterioshyzlike izmtrlu raquosilaznihlaquo i raquouzlaznihlaquo iJa na pozadini trika metafizike onaj ran-g-rE5ivnih obreda koji ona nastoshyanl i opravda kao i trajni simbolicshyIf knp U oni proizveli trajna su ososhy(I t radie-ije neposredno od njenih

11 ora Jedino ona objaAnjava potreshy Dllneziloa prva ili sveiitenicka I hmiddot1t izmerlu dva oprecna pola cisshyII ed-kog litre koji vlada drustshy1lj-kim poretkom zasnovanim na ma i mrarnog haotiCnog vedskog kJI nadahnjuje transgresije tajnih

I)klh dru~tava sa kojima Dimezil pdudarno-t u drugim arhajskim i lin) drutvima Kajoa ide j()~ dalje lwi uniHzalnost ove oprecnosti ili 11I(lo-ti Cire sakralnosti poretka i bull I lIh tE akralnosti haosa i transshy1I11utar jtdne jedine tradieije Dijashytran-rtsiJ njenu teoriju u svim

1III I lr1mitivnimlaquo religijama lucidshyIiltl Dataj transgresija ne protivushyl2m p~t()vanju tabua vfe ga unapshytltadja i dmTsava cak i kada ga rlltl Pri~tup svetom necistom kOjt r ral-greije fJosreduje se svetim kJ J )dini jasni model svetovnog I l k liko e Oa dijalektika ne osvoji u -Om dinamicnom pokretu kOji 3 a -lIIltnjhanje ta dva oprecna a Ilnpltt1Hmarna vida duhovne realizashyJdan -PO) elemenata obI dimenzije U jmiddotdnoj Jedinoj ticnostL poput Pasushy jhl-ake zauvek ee ostati nerazjasshy

1 problem transgresivne sa-kralnosti

1)Cranju os-edocenog moraliste boshya k)a otelodjuju vrednosti transgreshyu hiti jedino ekvivalent aavola Cbshyzan-tva poput Bhairave imaju izraz-

I Dumpl Ifitra-Iarllna drugo izd Parshyj I JiM R Callui I Homme It Ie Saul dn f~middot I dllimar IQ50 G Bataille Theone Pr- allimard IQ73 i I erotisme Par bull bull ~ ~H ~~IH 1)1( L POgl 5 i 6

it demonski karakter cak i po shvatanju doshymorodaca i to u tolikoj meri da se cak i sada u Vasingtonu oddava konferencija 0 raquozlocishynackim bogovima i posvecenicima demona( u Juznoj Aziji ledutim na Zapadu ne neshydostaju pokusajL rna kakvi bili njihovi doshymeti da se u samom davolu vidi predstaynik arhajske transgresivne sakralnosti kOji je potpuno rgnut religijskim stanovistem koje je poistovetivsi se iskljuCivo sa svedim polom svetog sye vise prelazilo u hriseanski moralizam 12 Jasno je da to osobeno moralshyno glediste koje se toliko istice u judeoshyhriScanskoj tradicijL prenaglasava u protesshytantizmu i koje proglasava svoju svetovnu nezavisnost u modernom svetu nije prismshyno u hinduizmu gde kao i u drugim arhajsshykim druSrvima prevlast pre ima ritualno glediSte 13 Ovo ne znaCi da su hindusi amoshyralni iii jos gore nemoralnL vee naprosto da cak i ponasanje kOje nam se ponekad nameshyce kao majmoralnije treba posmatrati i iz jednog drugacijeg ugla Oni kOji svesrdno tragaju za krajnjim ciljem duhovnog osloboshydenja u onom asketskom i poricateljskom idu kOji je u saglasju sa sistemom drustveshynoreligijskih zabrana s trogo se priddavaju pravila kao sto su nenasilje cednost istinoshyljubivost i tako dalje 5 toliko samoporicanja da bi to moglo da iznenadi i zbuni i najstroshyiijeg moralistu Ali takvo raquoeticko ponasanje je sastayni deo i potpuno zavisi od sireg kulturno sankcionisanog plana koji je preshyashodno usmeren ka samoosiobaaanju i nema nikakav nezavisan niti apsolutan stashytus koji bi nalikovao onom na kOji polaze pravo moderna a naroCito areligijska moralshynost Ako moralna snaga cak i takvog polishyticara kakav je CandL na koju je kao takvu utieala drustyena etika hriscanstva ostaje nedostizna nasim savremenim svetskim voshydama to je nesumnjivo stoga sto je ona jos uek imala duboke korene u tOj drevnoj poshynazi za oslobadanjem

Bataille (1957) Deo I pogl II Le Chirstiashyomelt i 1974 tr 92-96

Razlika koja se uvde rauaQuje se u sustini dudara sa onom koju pravi R Guenon middotPoint de vue ecruel et point de vue morallaquo pogl 9 1975

Postaviti morali5ticko pitanje da Ii je transgresivna sakralnost etickalaquo znaci pitati neSto Sto je sa 5tanoyiSta takve sakralnos ti nepojmljiYo Pitanje koje treba postaviti je pre Kakva oprecna shvatanja covekove sUStine razliCite tacke ~ledista moralnosti i transgresivne sakralnosti pretpostavljaju loralno glediSte pretpostadja da je covek u sustini dobar iii da moze postati dobar ako to dovoljno uporno pokusava iii ukoliko se sa modernom psihoanalizom slaze da je u sreu zao - da se uprk05 tome mora truditi da se nepokolebljivo priklanja dobru Tamo gde se ovo poslednje talltwiSte ublazava u okviru religijske tradicije spascnja putem takyih nacela kao Sro 11 milosrde ljubav odricanje itd iskupljenje od neCijeg urodeshynog zla se ipak uprkos tom zlu postize a tom zlu ne moze da doprinese ni to Sto se ono izrazava a josmanje to sto se uno korisshyti Pa ipak Hene Zirar za koga hriScanstvo ostaje blize istini od psihoanalize iii drugih druStvenih nauka nastoji da samu hriScanshysku misteriju protumaCi kao prai5konsko nasilje u covekovom sreu nasilje koje su arshyhajske retigije redovno bile prisiljenc da kashynalisu u mehanizme zrtvenog jarca cesto licno kralja da bi spreCile ljudsko drustvo da se vrati u prvobitno stanje nerazlucenog haosa da bi druStvo zastitile od coyeka sashymog Barem jedan od vidusakinih uzora bio je vedski nakazni ljudski htyeni jarac na koga je prenoseno ne sarno zlo iniciranog kralja vee i grehovi zajednice iz koje su ga zatim udaljavali a lakrdijas kao omiljena meta nasih agresivnih tdnji nastavlja da igra ulogu tog htvenog jarca u drami IS

14 Rene Girard La VioLence et Ie Sacre (1972 Des Chases Cachees depuis La Fondation du Monde 1978 Ie Roue Emiuaire 182 va tri Paris Grasshy

set aila onovna zamerka Ziraru je nacin na koji on wadi svako krsenje zabrana narocito onih paput krashyIjevskog incesta u Africi na voje prvohitno nasilje koje nije ngta drugo do samo jedan od bullbullpekata transshygresivne sakralnosti

15 Ydell Kuiper 1979 str 213-22 0 poreklu junaka grcke tragedije u ritualnom Zrtvenom jarcu arshyhajke grcke religije videti J P Vernant i P Vidal-Nashyquet Mythe et Tragedie en Grice Ancienne novo izd

177

Vidusakina raquoizopacenostlaquo cesto se spomishynje cak i on sam to Hni dok je raquoneduznolaquo prikazuje Protestantski teolog Pol Riker priklanja se pesimistickom psihoanaliticshykom shvatanju coveka kao prirodno zlog da bi opravdao svoje tumacenje hriseanskog raquoprvobitnog grehalaquo koji su nasledila sva Adamova deca kao I svi mi Ali dok Riker iz toga zakljueuje da je bilo kakvo totalizujuee apsolutno znanje nemoguee zbog samog poshystojanja zla16 transgresivne tehnike tantrshyzma kao lito Abhinava razjasnjava nastoje da apsolutno znanje dostignu upravo iskoshyrisCavanjem samih ostataka obiene moralshynelaquo povriinske svesti to jest iskorlseavashynjem tamnih haoticnih potisnutih sila podshysvesti Jer u korenitoj oprecnosti sa psihoashynalizom trika smatra da je covekova krajnja priroda sarna svest ali nju ne mesa sa njeshynim tinjajueim gotovo zgaslim odrazom u

obicnoj povrSinskoj svesti Ego kOji se po pSihoanalitickom shvatanju izdvaja od i protiv haoticnih instinktivnih materici nashyIik sila nesvesnog po shvatanju trika dugushyje svoju svetlu subjektivnost svetlu koje poshyzajmljuje od ove nerazIueene svesti Fpravo taj ego ostrvo relativne stabilnosti razapeto izmedu instinktivnih zahteva nesvesnog I represivne sile drustvenoreligijskih (iii moshyralnih) zabrana trpi egzisteneijalni bol eijl izraz u hinduistickoj tradiciji predstavlja poriv ka samooslobadanju Rekao bih da se raquosilaznalaquo realizacija moze shvatiti u tom smislu da ego sluZi kao prozirno orude svesshyti prllikom njenih pokusaja da rasvetli i odshyredi tamne dubine nesvesnih sila u kOjima su njene sopstvene pokretacke sile konaeno ukorenjene Cak i tamo gde nvu raquoregresivnulaquo tehniku ne izazivaju niti prate namerni transgresivni postupei s pravom se moze verovati da se ona iznutra doZivljava kao vid transgresije lito objasnjava zasto mitske projekeije takve sakralnosti tako lako podshy

(Paris F Iaspero 1981 i njihavi argumenti su dalje razvijani kod Girarda Oedipe et la vic time emissaire 1972

Ifgt P Ricoeur The Conflict of Interpretations orthwet~rn University Studies in Phenomenology amp Existenit Philosophy Eamton 1974

leZu pSihoanalitiekoj obradi simbola cak i kada uporno obolevaju svim pokusajima da se naprosto svedu na potonje stanoviste Da ne bi izgubio kontrolu da se ne bi rascelio i dosao u opasnost da njegovo pozajmljeno svetlo potpuno nadvladaju i ugase tamne haoticne site koje je oslobodio ego mora prethodno da dostigne stepen jedinstva i prozirnosti svesti sto je moguce jedino ako se neguje pribliznost potonjoj L pravo ta pripremna borba uzlazne realizacije potshypomognuta i pojacana sistemom druStvenoshyreligijskih zabrna koje upravljaju stremljeshynjem ka iivotnim ciljevima i spoljnjem sveshytu stvarnostL obezbeduje nuzno jedinstvo prozirnost i kontrolu ega u sluzbi eiste 5vesshy Iti C suprotnom ce ludilo koje pristalice i

jtransgresivne sakralnosti eesto poprimaju spolja prilikom oponasanja svoga bozanshystva biti jedini plod takvih obreda ajvishyse moguee poimanje bOZanskog kOje je proshyzdralo i upilo demonsko po Abhinavagupti je najsilovitije izrazeno u Iicnosti uzasavajushyceg kvazidemonskog Bhairave kOji zastrashysuje ne sarno zato sto predstavlja tamne haoticne razorne aspekte nesvesnog vee i zato sto on predstavlja iznenadan proboj nadsvesnogclt do kojeg dolazi usled namershynog koriScenja samih tih ostataka moraine svesti 18

5 engleskog prevela Jasminka Bosnjak

17 Videti Guenon Folie Apparente et Sagesse Cachee pog 271975 gde on daje paralele glumljeshynog ludila iz hirscanske I islamske tradicjbull Ludi (unmatta oblici bozantava paput Bhairave i GaneSe izgleda da pre odriavaJu [ransgreivni obred u kultu PHupate su takode imae obavezu da se pretvaraju da su ludi lta je u mnogome doprinosdo njihovoj komicshynosti a vidusaka kao lakrdiJas takode neumitno povreshymenO daje takav utisak

18 Bilo bi zanimljivo u ovom svetlu preispitati prablematicnu i kontroverznu inicijacijw maloletnog Genona kOji je kasnije taliko doprineo unapredivanJu medureligijskog diJaloga na tradicionalnoj kao suprotshynot modernistickoj osnovi Po njegovim sopstv-enim recima on je postao Princ RuZin Kt oslanjanjem na zlo putem leve ruke i zahvaljujuCi ernoj silLmiddotna kraju koje luciferske inicijacije se pojavia SamacL noseei gvozdeno ieleza podruija smrtimiddot 1 Robin Rene Guenon TemoiTl de la Tradition Paris Gu Tredanid 1978 str 48 j dalje

178

Sledber y

strasr Bhairc

Elizabet Visuvali

Vidusakina raquoizopacenostlaquo cesto se spomishynje cak i on sam to Hni dok je raquoneduznolaquo prikazuje Protestantski teolog Pol Riker priklanja se pesimistickom psihoanaliticshykom shvatanju coveka kao prirodno zlog da bi opravdao svoje tumacenje hriseanskog raquoprvobitnog grehalaquo koji su nasledila sva Adamova deca kao I svi mi Ali dok Riker iz toga zakljueuje da je bilo kakvo totalizujuee apsolutno znanje nemoguee zbog samog poshystojanja zla16 transgresivne tehnike tantrshyzma kao lito Abhinava razjasnjava nastoje da apsolutno znanje dostignu upravo iskoshyrisCavanjem samih ostataka obiene moralshynelaquo povriinske svesti to jest iskorlseavashynjem tamnih haoticnih potisnutih sila podshysvesti Jer u korenitoj oprecnosti sa psihoashynalizom trika smatra da je covekova krajnja priroda sarna svest ali nju ne mesa sa njeshynim tinjajueim gotovo zgaslim odrazom u

obicnoj povrSinskoj svesti Ego kOji se po pSihoanalitickom shvatanju izdvaja od i protiv haoticnih instinktivnih materici nashyIik sila nesvesnog po shvatanju trika dugushyje svoju svetlu subjektivnost svetlu koje poshyzajmljuje od ove nerazIueene svesti Fpravo taj ego ostrvo relativne stabilnosti razapeto izmedu instinktivnih zahteva nesvesnog I represivne sile drustvenoreligijskih (iii moshyralnih) zabrana trpi egzisteneijalni bol eijl izraz u hinduistickoj tradiciji predstavlja poriv ka samooslobadanju Rekao bih da se raquosilaznalaquo realizacija moze shvatiti u tom smislu da ego sluZi kao prozirno orude svesshyti prllikom njenih pokusaja da rasvetli i odshyredi tamne dubine nesvesnih sila u kOjima su njene sopstvene pokretacke sile konaeno ukorenjene Cak i tamo gde nvu raquoregresivnulaquo tehniku ne izazivaju niti prate namerni transgresivni postupei s pravom se moze verovati da se ona iznutra doZivljava kao vid transgresije lito objasnjava zasto mitske projekeije takve sakralnosti tako lako podshy

(Paris F Iaspero 1981 i njihavi argumenti su dalje razvijani kod Girarda Oedipe et la vic time emissaire 1972

Ifgt P Ricoeur The Conflict of Interpretations orthwet~rn University Studies in Phenomenology amp Existenit Philosophy Eamton 1974

leZu pSihoanalitiekoj obradi simbola cak i kada uporno obolevaju svim pokusajima da se naprosto svedu na potonje stanoviste Da ne bi izgubio kontrolu da se ne bi rascelio i dosao u opasnost da njegovo pozajmljeno svetlo potpuno nadvladaju i ugase tamne haoticne site koje je oslobodio ego mora prethodno da dostigne stepen jedinstva i prozirnosti svesti sto je moguce jedino ako se neguje pribliznost potonjoj L pravo ta pripremna borba uzlazne realizacije potshypomognuta i pojacana sistemom druStvenoshyreligijskih zabrna koje upravljaju stremljeshynjem ka iivotnim ciljevima i spoljnjem sveshytu stvarnostL obezbeduje nuzno jedinstvo prozirnost i kontrolu ega u sluzbi eiste 5vesshy Iti C suprotnom ce ludilo koje pristalice i

jtransgresivne sakralnosti eesto poprimaju spolja prilikom oponasanja svoga bozanshystva biti jedini plod takvih obreda ajvishyse moguee poimanje bOZanskog kOje je proshyzdralo i upilo demonsko po Abhinavagupti je najsilovitije izrazeno u Iicnosti uzasavajushyceg kvazidemonskog Bhairave kOji zastrashysuje ne sarno zato sto predstavlja tamne haoticne razorne aspekte nesvesnog vee i zato sto on predstavlja iznenadan proboj nadsvesnogclt do kojeg dolazi usled namershynog koriScenja samih tih ostataka moraine svesti 18

5 engleskog prevela Jasminka Bosnjak

17 Videti Guenon Folie Apparente et Sagesse Cachee pog 271975 gde on daje paralele glumljeshynog ludila iz hirscanske I islamske tradicjbull Ludi (unmatta oblici bozantava paput Bhairave i GaneSe izgleda da pre odriavaJu [ransgreivni obred u kultu PHupate su takode imae obavezu da se pretvaraju da su ludi lta je u mnogome doprinosdo njihovoj komicshynosti a vidusaka kao lakrdiJas takode neumitno povreshymenO daje takav utisak

18 Bilo bi zanimljivo u ovom svetlu preispitati prablematicnu i kontroverznu inicijacijw maloletnog Genona kOji je kasnije taliko doprineo unapredivanJu medureligijskog diJaloga na tradicionalnoj kao suprotshynot modernistickoj osnovi Po njegovim sopstv-enim recima on je postao Princ RuZin Kt oslanjanjem na zlo putem leve ruke i zahvaljujuCi ernoj silLmiddotna kraju koje luciferske inicijacije se pojavia SamacL noseei gvozdeno ieleza podruija smrtimiddot 1 Robin Rene Guenon TemoiTl de la Tradition Paris Gu Tredanid 1978 str 48 j dalje

178

Sledber y

strasr Bhairc

Elizabet Visuvali