Novi SadSeminarski rad na temu:

MOBINGMentor: Studenti:Novi Sad, 2010

SADRAJ:UVOD.............................................................................................................021.0. Mobing i rtve mobinga?....................................................................03

2.0. Razvoj teorije o mobingu...04

3.0. Vrste i faze mobinga054.0. Vrste napada i zdravstvene smetnje i

simptomi mobinga......075.0. Kako dolazi do razvoja mobinga?.....................................................086.0. Borba protiv mobinga.....097.0. Statistika mobinga...118.0. Primeri mobinga u srbiji.139.0. Mobing i zakon.14ZAKLJUAK 16Literatura........................................................................................................17UVODKao oblik rodne diskriminacije na radnom mestu mobing predstavljapsiholoki teror u poslovnom ivotu koji se odnosi na sistematinu, neprijateljsku i neetiku komunikaciju i maltretiranje od strane jednog ili vie pojedinaca, uglavnom prema jednom pojedincu, koji je stavljen u poziciju bespomoi.

Mobing je jedan uestao i dugaak proces maltretiranja, vreanja, neprijateljskog ponaanja koji mober ili grupa mobera ine rtvi mobinga. Kroz itav proces, rtva uglavnom trpi napade, koji kasnije ostavljaju brojne tetne posledice, naruito po njeno zdravlje, kako fiziko tako i mentalno.

Ono to je veoma bitno jeste da ukoliko doe do mobinga, rtva potrai pomo od osoba u koje ima poverenja i nekih strunih lica (psihologa, sociologa, pravosua,medija...) kako bi pronala pravo reenje za izlazak iz takve situacije, odnosno kako bi se ukazalo na postojanje mobinga i ustanovili mogui naini reavanja.

1.0. MOBING I RTVE MOBINGA?Mobing je patoloka (neprijateljska i neetika) komunikacija na radnom mestu, koju sistematski upuuje jedna ili vie osoba uglavnom ka jednoj osobi tokom mobinga izloenoj psihikom zlostavljanju i stavljenoj u bespomonu i bezizlaznu situaciju gde je zadrana sredstvima konstantnih aktivnosti mobinga.

Aktivnosti mobinga su veoma frekventne (barem jednom sedmino) i odigravaju se tokom dueg vremenskog perioda (najmanje est meseci). Zbog velike uestalosti i dugotrajnosti neprijateljskog ponaanja ovo maltretiranje rezultuje velikom mentalnom, psihosomatskom i socijalnom patnjom.

Re mobing, engleski "mobbing", je kovanica od glagola "to mob" to znai prostaki napasti, nasrnuti. esto se povezuje i sa reju "bully" (siledija, nasilnik, zlostavljati, kinjiti). Generalno, radi se o novodefinisanom, ali odavno postojeem obliku zlostavljanja na radnom mestu. Mobing ima mnogo podoblika, ali u sutini podrazumeva stalno napadanje, poniavanje, zlostavljanje i izolaciju, sve do take kada osoba izloena mobingu jednostavno vie ne moe da funkcionie na radnom mestu, a sve sa krajnjim ciljem da se ona potpuno eliminie, ili da se jednostavno proglasi paranoinom ili ludom. Radi se o zlostavljanju koje u glavnom nije seksualno i rasno motivisano. Psihijatri, ali i mnogi drugi lekari, kau da se sa takvim problemom ve dugo susreu, ali da je on tek skoro dobio i svoju dijagnozu. Kakve je razmere u svetu poprimio mobing govore mnogi zakonski akti doneseni u mnogim dravama, preteno razvijenim, koji predviaju sankcije u sluajevima mobinga. A njegovu rasprostranjenost ilustruju i mnoga interna pravila u multinacionalnim kompanijama koja spreavaju mobing. Npr. nemaki proizvoa automobila Folksvagen je uveo takvo pravilo

kojim se mobing spreava, ak i po cenu otkaza za one koji svoj posao rade dobro ali nekog na bilo koji nain zlostavljaju. Jednostavno, u Folksvagenu su svesni da samo normalna radna sredina moe doneti eljene poslovne rezultate.Pod terminom mober podrazumevaju se osobe koje psiholoki, moralno, seksusalno i na druge naine maltretiraju, zlostavljaju i na sve druge naine pokuavaju da eliminiu osobe za koje smatraju da im smetaju. Psiholozi tvrde da su moberi osobe sa poremeajem linosti. To su manje sposobne, ali mone osobe, bez kapaciteta za ljubav, igru, kreativnost, davanje i deljenje, kao i empatiju prem drugim osobama. Njima se lako pridruuju slabe linosti (poltroni) u strahu da ne postanu rtve mobinga, identifikuju se sa agresorom, staju na njegovu stranu oekujui linu korist.

Moberi mobingom prikrivaju nemo u nekoj drugoj sferi svoga ivota (najee privatnog), formirajui oko sebe grupu u kojoj dokazuju svoju mo i vanost na raun rtve. esto, zlostavljajui, se osaaju inferiorno (iza svake prepotencije postoji neka impotencija). Na taj nain osiguravaju dominantnu poziciju ili sklanjaju, odstranjuju onog koji im stoji na putu uspeha. Neretko to ine iz linog straha da nee biti cenjeni i da e sami postati neija rtva. Neki zlostavljai to rade svesno, sa namerom da nakode drugome i da ga prisile da napusti radno mesto.rtva mobinga moe postati svako, bez obzira na pol, godine ivota, socijalni status, spoljanji izgled, stepen obrazovanja ili profesionalnu poziciju. tavie, to je posao bolje pozicioniran to je mobing suptilniji. Iako istraivanja i iskustva pokazuju da su mobingom podjednako ugroeni i mukarci i ene, pri emu po pravilu mukarci zlostavljaju mukarce, a ene gotovo iskljuivo ene, strunjaci smatraju da su ene ipak za nijansu rizinija grupa.Karakteristine reakcije rtava mobinga su: poetno samookrivljavanje, usamljenost, lino obezvreivanje, borba za blokadu i eliminaciju mobinga. Kada je prva pomisao rtve mobinga da je ona sigurno neto pogreila i da krivica lei u njoj, onda se radi o poetnom samookrivljivanju. Uobiajene misli koje se javljaju u tom periodu su: "Da li sam ja odgovorna za nastalu situaciju?", "Gde sam pogreio?", "Ne razumem ta se to dogaa?", a karakteristini su i oseaji zbunjenosti i anksioznosti.

Kod usamljenosti, rtva je usamljena, odbaena i esto se stidi zbog svega to se dogaa. Boji se da joj drugi nee verovati, pa zato ne govori o svom problemu ni u porodici ni sa prijateljima. Ponekad, ako iznese svoj problem nailazi na osudu kako u porodici tako i u okruenju (obino uz komentar: "Sama si to traila!"). Ovakva pojava se obino naziva "dvostruki mobing". Uobiajena misao koja se javlja u ovom periodu je: "Drugima se to ne moe dogoditi.", a karakteristini oseaji su anksioznost i depersija.

Lino obezvreivanje je samo jedan od simptoma prave depresije koja je esto jedna od

posledica mobinga. rtva je preplavljena mislima: "Nisam u mogunosti da se prilagodim.", "Ne mogu reiti problem jer sam nesposoban, nita ne vredim."

Borba za blokadu i eliminaciju mobinga je reakcija karakteristina za jake i inteligentne osobe, svesne da su pod uticajem mobinga. Iste koriste raspolpiva zakonska, psiholoka, socioloka, medijska i druga sredstva kako bi skrenuli panju javnog mnjenja da se radi o pojavi mobinga. 2.0. RAZVOJ TEORIJE O MOBINGUOvaj svojevrsni psihoteror iako je postojao decenijama kroz istoriju ljudskog privreivanja prvi je uoio, formulisao i dijagnostikovao 1980.-tih vedski psiholog nemakog porekla prof. dr. Hajnc Lejman (Heinz Leymann 17. jul 1932. Wolfenbttel, Nemaka - 1999. (tokholm, vedska). On je upoetku, tokom `60.-tih istraivao permanentno neprijateljsko ponaanje kod dece u kolama i dao mu ime mobing. Kasnije, poetkom `80.-tih je istu vrstu ponaanja uoio kod zaposlenih na radnom mestu i od tada je bio vodei svetski ekspert za mobing. Razvio je efikasne metode za spreavanje mobinga i rehabilitaciju rtava mobinga. Dr. Hajnc je ak i napisao enciklopediju mobinga u kojoj izmeu ostalog upozorava svetsku javnost na mobing, kao na zanemarivani i tolerisani vid ugroavanja osnovnih ljudskih prava, koji moe biti viestruko tetan ne samo po rtvu ve i po radni kolektiv. Prema reima doktora Lejmana, bilo da se radi o pakosnim primedbama, pijuniranju, klevetanju ili ak i pretnjama i muenju, cilj svakog mobinga je da ugrozi integritet neke osobe, odnosno njen profesionalni, socijalni, ali i privatni ivot.Dalje, Dr. Hajnc Lejman je u svom istraivanju ovog oblika ponaanja na radnom mestu utvrdio njegove karakteristike, posledice na zdravlje i osnovao kliniku za pomo rtvama mobinga. On je otkrio da se ak svaki etvrti radnik tokom svog radnog veka bar jednom nae u

ulozi objekta ovog vida zlostavljanja.

to se tie mobinga na radnim mestima, prva publikacija je izala 1976. na temu "Maltretirani radnik", autor je bio Brodski C. M. ("The Harassed Worker" (Brodsky C. M., 1976). U toj knjizi, prvi put, se sreu tipini sluajevi onoga to je nazvano mobing. Ipak, Brodski nije bio direktno zainteresovan za analizu samo ovih sluajeva i bili su prezentovani uz sluajeve nesrea na radnom mestu, psihikog stresa, iscrpljenosti velikim brojem asova rada, dosadnih radnih zadataka itd. Ova knjiga je bila fokusirana na teak ivot obinog radnika i njegovu situaciju, to je danas predmet istraivanje stresa.

Tokom godina istraivanja ovog fenomena, mobinga, oblika psihikog terora, postojalo je ne slaganje u naunoj zajednici kako da se ovaj fenomen nazove. Pored termina "horizontalno nasilje", "psihiko maltretiranje" ili "psihiko terorisanje", uglavnom su se upotrebljavali izrazi buling i mobing i to u zavisnosti od toga koja je institucija stajala iza naunika koji je tu temu obraivao. Na kraju, zbog injenice da i mobing i buling predstavljaju dva vrlo razliita oblika destruktivnog ponaanja, treba i ih i upotrebljavati u razliitim kontekstima. Buling oznaava destruktivno ponaanje dece u koli strogo okarakterisano fizikim nasiljem, a mobing je oblik suptilnijeg psihikog nasilja kod odraslih na radnom mestu. Ovakav stav je u zadnje vreme prihvaen u naunoj zajednici koja se bavi ovim fenomenima. Leymann je potom nastavio da izuava mobbing pa je do svoje smrti napravio jo dosta istraivanja i uspeo da skrene svetsku panju. Njegov uticaj se moe videti u vedskoj gde je danas mobbing na radnom mestu zakonski prekraj.3.0. VRSTE I FAZE MOBINGAMobing se deli na vertikalni i horizontalni. Prema istraivanjima 55% je vertikalni, 45%

horizontalni mobing.Vertikalni mobing dogaa se kada pretpostavljeni zlostavlja jednog podreenog radnika,

ili jednog po jednog dok ne uniti celu grupu (zato se jo naziva i bosing ("bossing") ili kada jedna grupa radnika (podreenih) zlostavlja pretpostavljenog (to se dogaa u 5% sluajeva).Horizontalni mobing odvija se izmeu radnika na jednakom poloaju u hijerarhijskoj organizaciji. Oseaj ugroenosti, ljubomora i zavist mogu da podstaknu elju da se eliminie neki kolega (doskoranji prijatelj) pogotovu ako postoji uslov da njegova eliminacija vodi napretku u karijeri. esto rtva ove vrste mobinga moe biti radnik koji se istie po kvalitetu i predanosti poslu i radnim zadacima. Horizontalni mobing je i kad itava grupa radnika zbog unutranjih problema, napetosti i ljubomore, izabere jednog radnika, rtvu, na kojoj ele dokazati

da su snani i sposobniji.Mobing menja svoj karakter sa promenom drutvene okoline. Istraivanja otkrivaju eoma stereotipne pravce razvoja mobinga u odreenoj grupi koji se smenjuju tokom vremena. Tako moemo razlikovati 5 faza mobinga:

1. Kritini incidenti. Inicijalna mobing situacija je uvek takva da se moe opisati kao konflikt. Stoga se mobing moe posmatrati kao eskalacija konflikta. Do sada nije razjanjeno koji detalji utinu na to da se konflikt razvije u mobing situaciju. Hipotetiki ovo je prva faza mobinga, za koju se moe precizirita da jo uvek nije mobing u pravom smislu rei. Najee ova faza traje vrlo kratko, kada se u sledeoj fazi otkrivaju postupci igosanja od strane kolega, pretpostavljenih ili top menadmenta.

2. Mobing i igosanje. Kako je ve navedeno, mobing aktivnosti mogu sadrati brojna ponaanja koja, u normalnoj interakciji, nuno ne moraju indicirati agresiju, ili bilo kakve pokuaje iskljuivanja ili izbacivanja nekoga. Meutim, biti predmet ovih ponaanja skoro svakodnevno, tokom vrlo dugog perioda, pri emu su takva ponaanja upotrebljena da iskau neprijateljstvo, to znai da ta ponaanja menjaju svoj kontekst i koriste se da oznae tj. igosaju nekoga u grupi. U stvari, sva posmatrana ponaanja, bez obzira na njihova znaenja u normalnoj svakodnevnoj komunikaciji, imaju zajedniki cilj da se izdvoji osoba i ista kazni. Takoe, agresivna manipulacija je glavna karakteristika ovih aktivnosti.

3. Kadrovski menadment. Kada se menadment konano umea, sluaj postaje zvanian. Usled prethodnog igosanja rtve, veoma je lako da se donesu pogrene procene i stavi krivica na teret mobirane osobe. Menadment tei da prihvati i preuzme predrasude proizvedene tokom prethodnih faza. ini se da ovo esto ima veze sa tim da se eli otarasti problema, tj. mobirane osobe. Takoe, ovo esto rezultuje ozbiljnim krenjima rtvinih ljudskih prava. U ovoj fazi, mobirana osoba konano bude oznaena (igosana). Usled fundamentalnih greaka pri shvatanju problema, kolege i menadment radije tee izmiljanju objanjenja bazirana na pretpostavkama i linim karakteristikama rtve, nego na faktorima okoline u kojoj je nastao problem. Ovo delom moe biti i sluaj kada je menadment odgovoran za psiho-drutveno radno okruenje i pri tom odbija da prihvati svoju odgovornost.

4. Pogrena dijagnoza. Ako mobirana osoba potrai kontakt sa psihijatrom ili psihologom, postoji veliki rizik da ovi strunjaci pogreno razumeju stanje, jer po obiaju imaju manjak iskustva sa istraivanjima drutvenih stanja na radnim mestima. Zbog toga, oni tee tome da osuuju rtvu usled nekih netanih linih shvatanja. to stvara veliki rizik da rtva bude markirana pogrenom dijagnozom kao to su npr. paranoja, agresivna paranoja, depresija, poremeaj u prilagoavanju, poremeaj linosti i sl. Ove osude mogu unititi rtvine anse da ostvari ita od strune rehabiltacije pri pokuaju da se povrati na trite rada, ili od profesionalne rehabilitacije pri pokuaju da se vrati na prethodno profesionalno mesto.

5. Isterivanje. Jako dobro su poznate posledice za rtve koje su izbaene usled mobinga sa radnog mesta a time esto i sa trita rada mnogo pre nego su stekli uslove za penzionisanje. Kad se rtva nae u ovakvoj situaciji izloena je opasnosti od razvoja ozbiljnih psihiih obolenja, zbog kojih su rtve prisiljene da potrae medicinsku i psiholoku pomo. Ali kako je ve reeno, strunjaci vrlo lako mogu da uspostave pogrenu dijagnozu za rtvu jer ne ele da poveruju u rtvinu priu ili ne ele da se potrude da otkriju drutvene dogaaje izazivae mobinga. Isterane rtve usled toga to budu pogreno markirane esto se nikad ne vrate na isto radno mesto, a vrlo esto nikad ni ne dobiju bilo kakav posao, jer se sa svojom pogrenom dijagnozom ne mogu vratiti na trite rada.

Ovde je potrebno naglasiti da je nepotrebno raspravljati ko je izazvao konflikt i ko je u pravu, ak i ako je to od praktinog znaaja. Ipak, postoji druga poenta u ovoj stvari kada se govori o mobingu: raspravlja se o drutvenom i psiholokom napadu na radnom mestu, to moe imati apsolutne pravne, drutvene, finansijske i psihike posledice na rtvu. Ove posledice su tako ozbiljne i poremeujue da se treba vrlo jasno istai da fenomen mobinga treba posmatrati kao nasrtaj na ljudska prava rtve. Neki primeri mobinga imaju vrlo tragine sudbine ukljuujui i krenja osnovnih ljudskih prava, to je u veini drutava sankcionisano ve dugi vremenski period. U drutvima visoko industrijalizovanog zapadnog sveta, radno mesto je jedino preostalo bojno polje na kojem se ljudi mogu "ubijati" bez rizika da budu izvedeni pred sud. U vedskoj je zapaeno da su izmeu 10% i 20% godinjih samoubistava rezultat mobinga na radnom mestu.4.0. VRSTE NAPADA I ZDRAVSTVENE SMETNJE I SIMPTOMI MOBINGA

Indentifikacija neprijateljskih aktivnosti tj. mobing napada je rezultat razumevanja strukture procesa mobinga. Oigledno je da ove aktivnosti, iako upotrebljivane u negativnom kontekstu kad je u pitanju mobing, nemaju uvek same po sebi isto negativan karakter. One ine veliki opseg normalnih interaktivnih ponaanja. Ipak, ako su koritene uestano i tokom dugog vremenskog perioda u nameri da uznemiravaju i mue, njihova sadrina i znaenje se menja, potom pretvarajui se u opasno oruije komunikacije.Sistematina upotreba neprijateljskih aktivnosti u ovakvoj vrsti interakcije aktivira razvoj veoma stereotipnog pravca mobing procesa. Zahvaljujui ovoj konceptualizaciji, tipologija napada (neprijateljskih aktivnosti) se moe podeliti u pet kategorija u zavisnosti od efekta koji imaju na rtvu. Kategorije napada su: napad na mogunost adekvatnog komuniciranja, napad na mogunost odravanja socijalnih odnosa, napad na linu reputaciju, napad na kvalitet profesionalnog rada i napad na fiziko zdravlje.

Napad na mogunost adekvatnog komuniciranja oznaava situaciju kada nadreeni ili kolege ograniavaju mogunost izraavanja rtve. rtva se prekida ili ignorie u razgovoru, odbijaju se i verbalni i neverbalni kontakti sa rtvom, izbegavaju se pogledi i sl.

Napad na mogunost odravanja socijalnih odnosa znai izolaciju rtve. Niko joj se ne obraa, u nekim sluajevima ak joj je i zabranjeno da se obraa kolegama, svi se ponaaju kao da ista ne postoji, premeta se u prostoriju daleko od kolega ili rukovodilaca, ne poziva se na zajednike sastanke, ne poziva se da uestvuje na zajednikim proslavama, pauzama, neformalnim druenjima i sl.

Napad na linu reputaciju podrazumeva neosnovane i lane prie o rtvi i njenom poslovnom i privatnom ivotu, ogovaranje, ismejavanje (npr. u vezi eventualne hendikepiranosti rtve, ili njenog porekla, ili naina govora), negativni komentari linih karakteristika rtve itd.

Napad na kvalitet profesionalnog rada ine stalne i neosnovane kritike i prigovori, vreanje, poniavanje, preterana kontrola, stalna kanjavanja i niska ocena rada niim dokazana. Pod ovim napadom se podrazumeva i kada pretpostavljeni ne pohvali ili neadekvatno nagradi podinjenog. Takoe, rtvi se ne daju radni zadaci i oduzimaju sredstva rada npr. raunar, telefon ("sindrom praznog stola"). Ili joj se zadaju zadaci neprilagoeni profesionalnoj kvalifikaciji. Zadaci su prejednostavni ili prekomplikovani i zahtevaju od rtve sposobnosti koje nema (cilj je naterati rtvu da pogrei ili je poniziti), zatrpavanje zadacima sa veoma kratkim rokovima ("sindrom punog stola"). Kao i stalno menjanje radnih zadataka.

Napad na fiziko zdravlje se deava kada se rtva prisiljava da obavlja zadatke koji naruavaju ili ugroavaju njeno zdravlje, nedoputaju joj se godinji odmori ili slobodni dani, prigovaraju se korienje bolovanja i ista kontroliu, preti se fizikim napadima, rtvi se preti ili se seksualno uznemirava (po nekim istraivanjima fiziko i seksualno nasilje meu radnicima u zavisnosti od motiva se svrstava u oblike mobing napada).

Permanentna izloenost mobingu drastino ugroava zdravstveno stanje rtve. Zdravstvene smetnje i simptomi se dele u tri grupe: promene na psihikoj i emocionalnoj sferi, promene na telesno-zdravstvenom planu i promene u ponaanju. Promene na psihikoj i emocionalnoj sferi podrazumevaju: depresiju, anksioznost, krize plaa, oseaj depersonalizacije, napad panike, socijalna izolacija, emocionalna otupljenost.

Promene na telesno-zdravstvenom planu su: glavobolja, poremeaj spavanja. vrtoglavica, problem sa varenjem, hipertenzija, hiperglikemija, srani problemi, kone promene.

Promene u ponaanju su: agresivnost, pasivizacija, poveano konzumiranje raznih stimulansa, alkohola, cigareta, lekova, kao i seksualni poremeaj.

Dijagnoza koja se javlja kao posledica mobinga je priznata u svetskoj zdravstvenoj organizaciji pod nazivom "Posttraumatski stresni poremeaj".5.0. KAKO DOLAZI DO RAZVOJA MOBINGA?Jedan od inicijalizirajuih faktora je loa organizacija poslovanja. Analiza od 800 sluajeva pokazuju skoro stereotipan uzorak (Becker 1995; Kihle 1990; Leymann 1992b; Niedl 1995). U svim ispitanim sluajevima je ustanovljena ekstremno loa organizacija rada i u skoro svakom nezainteresovan i/ili bespomoan menadment. Kao primer moe se uzeti organizacija rada u jednoj bolnici. Nekoliko bolniarki koje su intervjuisane, u opte nisu znale ko im je pretpostavljeni. Posmatrana bolnica je imala najmanje dve paralelne hijerarhije upravljanja: jednu koju su pretstavljali doktori odgovorni za dijagnoze i prepisivanje terapija i drugu koju su pretstavljale medicinske sestre odgovorne za izvoenje terapija. Obe hijerarhije su imale menadment koji upravlja i nareuje bolniarkama i obe vrste menadera su imale autoritet nad bolniarkama koji im je omuguavao da im narede ta da rade, a ta ne. Radno optereenje se poveavalo usled nedostatka radne snage ili usled loe organizacije posla na dnevnoj osnovi. esto je bilo potrebno spontano uspostavljanje nezvaninog lidera da bi se omoguilo zavravanja ikakvog posla. Ovo je izazvalo situacije u kojima je povremeno jedna bolniarka pretpostavljala svoju komandu nad grupom bolniarki, nemajui ovlatenja za to, ali u cilju obavljanja posla. Ne mogu se tano istai pravila za ovakve spontane situacije niti se moe pretpostaviti da li e kolege zaposleni prihvatiti komandovanje od nekoga ko nema ovlatenja za to. Sve ovakve situacije su visoko rizine i vrlo lako se mogu zavriti konfliktom. Kada se to desi, da li e konflikt biti produen i kasnije eventualno prerasti u mobing ili e se konflikt razreiti, vrlo esto zavisi od postojee pokretake snage unutar grupe. A ne zavisi, kao to bi trebalo, od toga da li menadment ima motivacije i znanja da razrei konflikt. Naroito u poslovnom svetu gde postoji dosta zaposlenih ena, konflikti tee da preraste u maltretiranje i mobing, jer ene mnogo vie zavise od drutvenih podupirakih deavanja unutar grupe.Sigurno bitan faktor za nastanak mobinga predstavlja i karakterne osobine rtve. Istraivanja do sada nisu do kraja razjasnila da li i u kojoj meri karakterne osobine rtve utiu na pojavu mobinga. Treba zapamtiti da se radno mesto ne treba meati sa drugim situacijama u ivotu. Radno mesto je uvek regulisano pravilima ponaanja. Jedno od tih pravila zahteva efektivnu saradnju, kontrolisanu od strane pretpostavljenog. Uvek postoji opasnost za nastanak konflikta, ali, prema pravilima ponaanja na radnom mestu, konflikt mora biti razreen u cilj ostvarenja efikasne produktivnosti. Jedna od obaveza pretpostavljenog je da rei situacije ovakve vrste.

Zanemarivanjem ove obaveze, a pretpostavljeni i top menaderi u nedostatku znanja o upravljanju konfliktom to esto rade, pretpostavljeni umesto da konflikt pretvori u efikasnu produktivnost on eskalaciju konflikta pretvori u mobing proces. 6.0. BORBA PROTIV MOBINGAPsiholozi kau da potencijalno reenje lei u pronalaenju naina da se zlostavljaima parira, naroito ukoliko su nadreeni. Meutim, to nije lako, jer se ljudi najee plae gubitka radnog mesta ili kritike zbog "loe" obavnjenog posla. Da bi se izbegli simptomi mobinga, ponekad je korisno odglumiti poslunost, ali se drati svojih uverenja. Sa druge strane, preventivno delovanje protiv mobinga se za pojedinca praktino svodi na zdrav nain ivota, koji jaa linost i suprotstavlja se stresu. Mnogi pokuavaju da posledice mobinga ublae na neprikladan ili ak tetan nain. Nikotin, alkohol, kofein, taurin, eer, sredstva za umirenje, kao i opijati, najee su sredstva kojima se pokuava umanjiti oseaj stresa. Mnogi svakodnevno uzimaju velike koliine kafe, cigareta, alkohola, okolade, raznih stimulansa ili svega toga zajedno. Ovi stimulansi ne samo da ne smanjuju stres, ve stvaraju zavisnost, razbijajui prirodne antistresne mehanizme, tvrde lekari. Umesto uzimanja stimulansa i sredstava za smirenje, savremeni ovek bi trebalo da naui metode za izbegavanje stresa i smanjivanje njegovih tetnih dejstava. Neke od njih moemo sprovoditi i sami, kao npr. smanjenje obima dnevnih obaveza (radnih, porodinih, kolskih, drutvenih), uvoenje pravilne ishrane sa mnogo vitamina i minerala, izbegavanje stimulansa i sedativa, uredni ritam spavanja, redovne vebe tela uz tehnike oputanja. Kada je u pitanju odabir mere protiv mobinga, od esencijalne vanosti je saznanje o kojoj se fazi mobinga radi. Postoje razliite mere u zavisnosti da li treba spreiti razvijanje mobinga, da li ga treba zaustaviti ili rehabilitovati rtvu.

Prevencija: Trebalo bi biti u interesu poslodavca da uspostavi politiku prevencije eskalacije konflikta u opasna stanja. ini se da je skoro dovoljno ako poslodavac objavi da opasna eskalacija konflikta nije u interesu organizacije i da top menadment smatra prevenciju istog od strane pretpostavljenih i menadera kao pravilo. Jedna preventivna mera je i edukacija menadera na svim nivoima o umetnosti konflikt menadmenta i obuavanje istih da koriste politiku kompanije. Takoe treba uspostaviti pravila koja odreuju kako treba reagovati ako konflikt dosegne stanje u kojem konflikt menadment postaje jako zahtevan.

Rane intervencije menadmenta: Da bi mogao da deluje rano i preventivno pretpostavljeni mora biti sposoban da ita znakove razvijajueg mobing procesa. Takoe, top menadment treba da izabere jednu ili vie osoba u organizaciji kojima e se zaposleni koji su u opasnosti moi obratiti za savet.

Struna rehabilitacija: Kada se mobing proces razvije, obaveza menadera i pretpostavljenih bi trebala biti da zatite rtvu. igosanje rtve mora biti spreeno, i on ili ona mora biti u stanju da zadri svoju prethodnu reputaciju i sposobnosti. Trebalo bi da se rtva poalje na bolovanje i trebalo bi da se istoj ponudi struna rehabilitacija. Putanje nesrene osobe da proe kroz mobing proces i posle toga je samo odbaciti, treba biti obeleeno kao veliki propust u menadmentu.

Zakon: Zakonske mere koje bi pomogle borbu protiv mobinga treba da obezbede pravo zaposlenog na fiziko i psihiko zdravlje na poslu. Treba da prisile poslodavce da redovno vre internu kontrolu radnog okruenja, kako bi bili u stanju da preduzmu mere u ranoj fazi mobinga. Zakonske mere treba da prisile poslodavce na direktnu intervenciju po pojavljivanju mobinga. I treba da obezbede strunu rehabilitaciju radnika koji su bili preesto na bolovanju ili im je bolovanje bilo predugo. Sigurno je da postoji i niz drugih zakonskih mera koje bi pomogle u borbi protiv mobinga. Ako se stekne oseaj izloenosti mobingu ili bilo kojem nainu zlostavljanja, treba pokuati sledee:

Odluno rei osobi-moberu da njeno ponaanje nije prihvatljivo i da odmah prestane sa istim. To je najbolje uiniti u prisustvu drugih osoba ili predstavnika sindikata. Voditi dnevnik. eleiti datum, vreme i dogaaje sa to je mogue vie detalja. Beleiti imena svedoka i opis ogaaja. Pri tom imati na umu da se mobingom smatra ne samo incident ve i broj, uestalost i naroito namera zlostavljanja. uvati kopije pisama, imejlova, faksova, poruka, reenja, zahteva li bilo kojeg drugog oblika korispodencije sa osobom-moberom. Ne vraati istom merom, jer je teko dokazati ko je tu zlostavlja a ko zlostavljan, time e osobe koje mogu pomoi biti ovedene nedoumicu.Obratiti se za pomo psihologu ustanove (ako ga ima), predstavniku sindikata,menaderu kadrovskog odeljenja u skladu sa kolektivnim ugovorom i zakonom, odboru za zdravlje i bezbednost u svojoj ustanovi. Obavestiti najblie udruenje ili savetovalite protiv mobinga. Zatraiti od nadlenog lekara da utvrdi da je pogoranje zdravstvenog stanja posledica mobinga-stresa na radnom mestu. Obavezno kontaktirati ovlaenog predstavnika sindikata optine ili egije u cilju obavetavanja javnog mnjenja putem sredstava javnog informisanja. Jako je vano a se borba protiv mobinga podigne na drutvenom nivou. Sredstva za to mogu biti mediji, kako pisani tako i elektronski, kao i efikasno zakonodavstvo. Svakako, ono to bi jako pomoglo i imalo vanu ulogu u borbi protiv mobinga su udruenja i savetovalita protiv mobinga.

U naem okruenju termini mobing i mober su jako nepoznati, pa i sam taj fenomen kod nas predstavlja neprepoznativlju pojavu. Ljudi su mobirani, a da sa samom terminologijom i dijagnostikom nisu u kontaktu. Mobirane osobe lutaju, zavisno od profila linosti, bore se, izvlae iz krize samostalno, lutajui od lekara do lekara, od psihologa do socijalnog radnika, od pravnika do advokata. Poto su psihike posledice zlostavljanja na radnom mestu sve ei razlog zbog kojeg se pacijenti obraaju za strunu pomo, evidentno je da je neophodno otvaranje udruenja i savetovalita protiv mobinga, radi pruanja psiholoke, medicinske i pravne podrke rtvama mobinga. U udruenju ili savetovalitu neophodan je angaman sledeih profila strunjaka:

Psiholog, zaduen za: uzimanje anamnestikih podataka, intervjua, Revidirane Beta serije, Testa o verbalnom pamenu, Bekove lestvice depresivnosti, Vartegovog (Vartegg) projektivnog testa, Huperovog (Hooper) testa vizuelne organizacije, ime bi se dobila autentina slika profila linosti i razotkrila sutina promene linosti rtve. Uloga psihologa je i psiholoka podrka rtvi, sam oseaj pacijenta da zna da ima kome da se obrati i da rauna na istu demistifikovala bi problem i na taj nain pacijentu bi bilo omogueno da se realno suoi sa svim prateim posledicama mobinga kao i mogunosti razreavanja istog.

Psihijatar vri identifikaciju injenice da bolest nije uzrokovana organskim poremeajem, ve da se radi o reaktivnom poremeaju nastalom usled dejstva mobinga. Takoe odreuje odgovarajuu dijagnozu i terapiju, kao i praenje rezultata leenja.

Pravnik preduzima sve potrebne zakonske radnje u cilju spreavanja mobinga i kanjavanja mobera i obezbeuje svu moguu pravnu podrku.

Predstavnik sindikata preduzima sve potrebne radnje u cilju potovanja kolektivnog ugovora (kako opteg, tako i pojedinanog), organizuje edukaciju lanstva o nainima i merama prepoznavanja i eliminaciji mobinga, omoguuje rtvi mobinga slobodu misli i izraavanja u medijima, on je tampon zona izmeu rtve i mobera. 7.0. STATISTIKA MOBINGA

Heinz Leimann je u vedskoj sproveo do sada najtemeljnije istraivanje u kojem je sakupio podatke sa intervjua gde je glavna tema bila mobbing. Uzorak zaposlene populacije nad ojem je bilo izvreno ispitivanje je obuhvatao 2400 ljudi. Na osnovu ovog ispitivanja dobijeni su sledei podaci:

Statistika je pokazala da 3,5 procenta zaposlenih ljudi spada u rtve mobinga. To znai da od 1,186,103 zaposlenih mukaraca i ena u Srbiji (podatak uzet sa sajta privredne komore Srbije) 41,514 spadaju u rtve mobinga ako bi predpostavili da je procenat rtava isti kao u vedskoj.

Ako se predpostavi da je prosean radni vek 30 godina, moe se rei da je rizik jednog aposlenog pojedinca da postane rtva mobinga oko 25%, odnosno, jedan u etiri zaposlena e biti rtva mobinga u trajanju od barem est meseci u toku svog radnog veka.

Polovi: Mukarci (45%) i ene (55%) su grubo reeno zastupljeni podjednako kao rtve mobinga. to se tie pitanja ko mobuje koga? studija je pokazala da je 76% mukaraca rtava bilo napadano od strane drugih mukaraca dok je samo 3% bilo napadano od strane ena. Takone samo 21% mukaraca je bilo napadano od strane oba pola. to se tie ena 40% je bilo napadano od strane drugih ena, 30% su napadali mukarci i ostalih 30% ena su napadane od strane oba pola. Razlog zato mukarci uglavnom napadaju drugi mukarci i ene uglavnom napadaju druge ene je verovatno posledica radnog okruenja jer se obino polovi na radnim mestima dre odvojeno. Takone se moe predpostaviti da mukarci koji napadaju ene su njihovi predpostavljeni jer to se tie vieg menadmenta, mukarci i dalje dominiraju u broju.

Godine: Ubedjivo najvei broj rtava mobinga spada u u grupu koja ima od 21 do 40 godina. Takone ne postoje primetne razlike u polovima kada su u pitanju godine.

Broj mobera: Jedna treina rtava je bila napadana od strane jednog mobera. Oko 40% je bilo napadano od strane dve do etiri osobe. Da celo odeljenje maltretira jednu osobu je veoma retko. Leymann naglaava da budua istraivanja treba fokusirati na grupu ljudi koja je u istom odeljenju sa rtvom na radnom mestu ali ne uestvuje u mobingu jer su ba oni ti koji mogu potencijalno zaustaviti proces.

Dugotrajni efekti: iznenanujue veliki broj rtava mobinga je kasnije razvio ozbiljnu psihiku bolest ili izvrio samoubistvo, studija pokazuje izmenu deset i dvadeset posto. 80% pacijenata na mobing klinici je pomiljalo o samoubistvu dok je 25% ranije imalo jedan ili vie pokuaja samoubistva.

Poreenja sa drugim zemljama: Nije mnogo zemalja sprovelo ozbiljnije istraivanje, neke od njih su Nemaka, Austrija i Finska. U poreenju sa vedskom druge drave su imale vei ukupni procenat rtava mobinga. Da li je taj procenat vei ili manji u Srbiji treba jo da se otkrije. Na sledeem grafikonu su cifre dobijene iz najsveijih istraivanja gde se vidi da je procenat rtava mobinga daleko vei nego to je Leymannovo istraivanje pokazalo.1.0. Mobing po dravama

Zanimanja: Ovde takone brojke nisu pokazale velike razlike, verovatno zbog injenice da uzorak od 2400 ljudi nije dovoljno veliki za prouavanje podgrupa. Ipak istraivanje je pokazalo veliku zastupljenost zaposlenih rtava koje rade u dravnim institucijama, kolama, univerzitetima i ostalim obrazovnim ustanovama. Jedna druga studija koja je obavljena u vedskoj klinici nad pacijentima iste je pokazala da je veliki broj pacijenata koji su dolazili po pomo bio zaposlen u kolama, univerzitetima, bolnicama i religioznim organizacijama. Na grafikonu su prikazani rezultati novijih istraivnja koja su izvrena u veem broju drava i sa mnogo veim brojem ispitanika.

2.0. Mobing po zanimanju

Psiholog Ljiljana Arannelovi iz Paraina je odradila takozvano pilot istraivanje putem anketiranja, eksplorativnog intervjua i dostupne lekarske dokumentacije gde se koncentrisala na posledice mobinga. Ispitanici su sa podrija Paraina, uprije, Kragujevca i Leskovca. Radi se o 15 mobiranih osoba od kojih su 13 ena i 2 mukarca. Godite od 30-50 godina. Svi su intelektualci. 13 osoba su iz vaspitno-obrazovnih ustanova, jedna iz privrede i jedna iz dravne uprave.

Ljiljana kao rezultate navodi: Radi se iskljuivo vertikalnom mobingu (mobing na relaciji nadreeni -> podreeni). Posledice su sledee: hipertenzija, hiperglikemija, sorijaza, napad bubrega, anksioznost, depresija, oseaj depersonalizacije, poveano konzumiranje cigareta i sedativa a to je zabeleeno prilikom njihovih izjava na diktafonu, kao i u prateoj dokumentaciji.

U skoro svim sluajevima moberi su ene rukovodioci. Kod istih je prisutan fenomen fotelje, iste primenjuju autokratski nain rukovoenja, ne trpe konkurenciju, rigidne su i nemaju enpatije za svoje radnike. Plastian primer dominantnih struktura linosti koji je ustvari odbrambeni mehanizam za svoje line tj. personalne propuste.8.0. PRIMERI MOBINGA U SRBIJINa jednom domaem forumu se navodi nekoliko iskustava koji mogu biti posmatrani kao mobing. Jedan lan navodi primer svoje ronake:

Jedna moja roaka radi u velikoj firmi u administrativnom delu. Uglavnom, traili su da se vrati mesec dana ranije na posao s tim da ona potpie da je traila da se vrati ranije sa porodiljskog odsustva. Onda kada je sve to uradila kako su traili od nje, rekli su joj da ne moe da koristi godinji odmor (mada je imala pravo zakonski) jer je tek poela da radi, tako da joj je propao, jer ima pravilo da se ne prenosi na sledeu godinu i da propada ako se ne koristi. Ona sa dvoje male dece, od kojih je jedno bebica od godinu i po dana. Radi svaku subotu, retke su one koje ne radi i poneku nedelju. Niko joj nigde ne belei te dane i za firmu oni su zaposleni samo 5 dana nedeljno. Par puta je probala da eskivira i da bude sa svojom decom preko vikenda, ali su joj rekli da "mora" da doe da radi jer ima posla i da njih ne zanimaju njene privatne stvari. Kada joj je dete bilo bolesno preko zime ona je bila sva u panici kako da trai bolovanje, jer zna ta je eka posle kad se vrati od strane njene efovice. Ako se neto ne uradi kako treba ili pogrei, ne ukae se na greku normalnim tonom, ve je to histerisanje.

Mobbing je veoma teko otkriti i retko kad se sa sigurnou moe rei da je ba to u pitanju. U ovom sluaju je mogu mobbing na relaciji ef zaposleni a manifestuje se poniavanjem tako to se zaposleni prisiljava da radi u vreme kada to nije predvieno a vri se i verbalno maltretiranje. Trajnost akcija koje je efovica vrila nad zaposlenom i naruavanje prava su dodatni indikatori da je u pitanju mobbing. Navodi se da rtva radi u velikoj firmi u administrativnom delu. Jedna statistika pokazuje da je mobbing vie zastupljen u firmama pod nadlenou drave koje se bave administracijom. rtva je u ovom sluaju imala dobar zakonski argument da tui efovicu jer iako u naoj zemlji ne postoji konkretan zakon koji se obraa mobbing-u, postojala je zakonska osnova za tubu jer je prekren zakon o radu tako to nije uplaivan porez i osiguranje za radnicu za vreme vikenda provedenog na poslu.Jo jedno iskustvo je zabeleeno na istom forumu:

ini mi se da je mobbing u mom poslu neizbena stvar, bar to se mog iskustva tie. Pozorite je, iza kulisa, vrlo nalik na arenu. Uasno mnogo sujete i podmetanja, ismejavanja, ogovaranja... Ali, to je uglavnom ma sa vie otrica, koji se uvek okree prema nekom drugom, zavisi od projekta i situacije. Bila sam rtva jer sam bila na meti koleginica koje su elele ulogu koju sam ja dobila. I bilo mi je strano. Rad na ulozi je ogroman posao, i grozno je ako ne moe da mu se posveti, nego si non-stop na oprezu, primeti kako ti neko pravi face iza lea, spletkari o tebi, omalovaava te u svakoj situaciji. Dobro je da je reditelj bio uz mene i bodrio me. Uradila sam dobar posao. Mislila sam da neu izdrati taj pritisak, ali onda se odjednom sve promenilo. Izala je premijera, postavilo se pitanje podele za novu predstavu, i onda se samo pria pomerila na druge osobe. Isti oni koji su se udruivali protiv mene, sada su se gloili meusobno. Na neki udan nain, bilo mi je lake, jer sam shvatila da problem nije u meni. A pomiljala sam da napustim to pozorite, da pobegnem... Da li sam se sad navikla? Nisam i nikad neu. Samo sam se nauila da ne dam na sebe, da se ne predajem i ne odstupam. Zavist moe da bude jedan od motiva za mobbing. U ovom konkretnom sluaju nije ba najjasnije da li je u pitanju bio mobbing ali svakako je postojala tendencija da nastane. Da je pritisak od strane drugih glumica nastavio da bude prisutan i nakon premijere predstave, bilo bi vie osnova za sumnju, ovako se veoma lako moe doi do zakljuka da je u pitanju rivalitet i specifinost zanimanja.

9.0. MOBING I ZAKONSkuptina Srbije 2010. godine usvojila je Zakon o spreavanju zlostavljanja na radu, koji zabranjuje bilo koji vid zlostavljanja na radu i u vezi sa radom.Zakon predvia obavezu poslodavca da zaposlenog zatiti od zlostavljanja i da je u tom cilju duan da stvori uslove koji su neophodni za zdravu i bezbednu radnu okolinu i da rad organizuje na nain kojim se u najveoj moguoj meri spreava pojava zlostavljanja na radu i u vezi sa radom. On ima i obavezu da zaposlenima obezbedi uslove u kojima nee biti izloeni zlostavljanju na radu i u vezi sa radom od poslodavca, odnosno odgovornog lica ili zaposlenih kod poslodavca. On je duan i da sprovodi mere obavetavanja i osposobljavanja zaposlenih i njihovih predstavnika da prepoznaju uzroke, oblike i posledice zlostavljanja na radu, a odgovara za tetu koju odgovorno lice ili zaposleni, zlostavljajui prouzrokuje drugom zaposlenom.Zaposleni je duan da se uzdri od ponaanja koje predstavlja zlostavljanje i ponaanja koje predstavlja zloupotrebu prava na zatitu od zlostavljanja, a ukoliko se toga ne pridrava odgovoran je za nepotovanje radne discipline, odnosno povredu radne dunosti.Zakonom je utvreno i pravo zaposlenog koji smatra da je izloen zlostavljanju da odbije da radi u toku postupka za zatitu od zlostavljanja kod poslodavca ako poslodavac nije preduzeo mere za spreavanje zlostavljanja do okonanja postupka i to pod uslovom da tom zaposlenom, po miljenju slube medicine rada, preti neposredna opasnost po zdravlje ili ivot.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odbijanja rada, kao i obavezu da se vrati na rad ako poslodavac preduzme mere kojima se obezbeuje zatita tog zaposlenog od zlostavljanja u toku postupka kod poslodavca. Pravo na podnoenje zahteva za zatitu od zlostavljanja kod poslodavca zastareva u roku od est meseci od dana kada je zlostavljanje uinjeno, a taj rok poinje da tee od dana kada je poslednji put izvreno zlostavljanje.Takoe, Vlada Srbije je u toku skuptinske rasprave prihvatila amandmane kojim se kaznama od 10.000 do 40.000 dinara kanjavaju poslodavci za neizricanje mere za spreavanje zlostavljanja do okonanja postupka, kao i ukoliko ne upoznaju zaposlenog sa zabranom zlostavljanja.Prema tome ako zaposleni pojedinac osea bilo kakav pritisak ili nezadovoljstvo na poslu treba da se upozna, prvo sa tim ta je mobing i koji su negovi simptomi a posle ako i dalje sumnja da je rtva, da proita navedene zakone, zabelei u pisanoj formi sve nepravilnosti na radnom mestu i na kraju da se obrati advokatu i da mu izloi ono to je sakupio.Takoe, i u drugim dravama mobing je regulisan zakonom kao npr. vedska je ak regulisala zatitu od mobbinga Krivinim zakonom, po kome je mober krivino odgovoran, a rtva moe zatraiti tetu za nanesenu joj bioloku tetu.Zakon protiv mobbinga je na snazi i u Francuskoj, a kazna se kree izmeu godinu dana zatvora i novane kazne od 15.250 evra. Sem toga, u Nemakoj telefonske linije za pomo rtvama mobbinga belee do 2.000 poziva dnevno, a otvorene su i prve klinike za leenje bolesnih.Istraivanja jo pokazuju da je preko polovine zaposlenih u Evropi nezadovoljno odnosima na poslu. Evropski parlament je 2001.god. obavezao sve svoje lanice da u radno zakonodavstvo unesu odredbe o zatiti svih zaposlenih od mobinga. Pa shodno tome i naa zemlja ako eli da postane lanica treba da usvoji jedan ovakav zakon o zatiti od mobinga, a idealno bi bilo da se kao i u vedskoj krivino sankcioniu moberi.

ZAKLJUAK

Od svih uesnika mobinga, rtva mobinga je u najloijoj poziciji i najee samo ona osea posledice tog uestalog i nimalo prijatnog procesa koji ostavlja uglavnom dugotrajne posledice na njeno fiziko i mentalno zdravlje. rtva je uvek izloena nekoj kritici bez objanjenja za koje je uskraena.Usamljenost, oseaj krivice, grie savesti, stida, negativna oseanja, emocionalna uznemirenost, lino obezvreivanje samo su neke od posledica mobinga i reakcija rtvi na sam proces. Kako bi uspela da se izbori sa mobingom, rtva mora u toj borbi preduzeti odreene mere, a pre svega biti svesna da je pod uticajem mobinga kako bi mogla problem efikasno reiti.LITERATURA:

Koriteni izvori:

- sajt dr. Lejmana:

http://www.leymann.se/

- sajt dr. Ljiljane Aranelovi

http://www.mobbing-srbija.com/

- lanak o mobingu "Mobing - psihiko ugnjetavanje na poslu" u elektronskom magazinu o

savremenom poslovanju "E-magazin": http://www.emagazin.co.yu/clanak.asp?id=171

- drugi sajtovi, lanci i informacije raspoloive u dostupnim medijima.3