Most Plock(Dunica,Bojovic)

5/23/2018 Most Plock(Dunica,Bojovic)

1/8

erif DUNICA, Aleksandar BOJOVI

PROJEKT DRUMSKOG MOSTA SA KOSIM KABLOVIMA U PLOCKU,POLJSKA

THE DESIGN OF THE CABLE-STAYED HIGHWAY BRIDGE IN PLOCK,POLAND

Prof. dr erif Dunica, dipl. in. gra, redovniprofesor Graevinskog fakulteta Univerziteta uBeogradu.

Roen 15.03.1949. u Ohridu, R. Makedonija.Diplomirao 1970. na Graevinskom fakultetuUniverziteta u Beogradu, odsek za konstrukcije.Magistrirao 1973. i doktorirao 1980. takoe naGraevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Radi na Graevinskom fakultetu Univerziteta uBeogradu na Katedri za tehniku mehaniku i teorijukonstrukcija predmet Otpornost materijala. Autor jevie knjiga, naunih i strunih radova i kompjuterskihprograma. Uestvovao je u projektovanju brojnihinenjerskih objekata kako u zemlji tako i uinostranstvu brana, mostova, sportskih hala,industrijskih hala, antenskih stubova, rashladnihtornjeva, vojnih objekata, rezervoara, kao i razliitihobjekata iz oblasti visokogradnje.

Aleksandar Bojovi, dipl. in. gra, tehnikidirektor firme Delfin Inenjering, d.o.o., Beograd.

Roen 22.11.1948. u Beogradu. Diplomiraojanuara 1975. na Graevinskom fakultetu Univerzitetau Beogradu, odsek za konstrukcije - smer za metalnekonstrukcije. Radi na projektovanju elinih konstruk-cija u zemlji i inostranstvu mostova, sportskih hala,industrijskih hala, antenskih stubova, cevovoda itd.Autor jedne strune knjige, tri prevoda struneliterature sa nemakog, pet jugoslovenskih standarda ivie strunih lanaka u domaoj literaturi.

RezimePredmet rada je prikaz konstruktorskog reenja i prorauna konstrukcije u Glavnom

i Izvoakom projektu Drumskog mosta sa kosim kablovima u Plocku, Poljska. Ovo je

najvei projektovani elini most u istoriji srpskog konstrukterstva i najvei izgraeni mostu Poljskoj. Tehniko reenje Mosta je dobilo prvu nagradu na Meunarodnom konkursu1997. Projekti su uraeni 1998-1999. Glavna mostovska konstrukcija je elina, sa dva

pilona, 7 nivoa kablova u srednjoj ravni i najveim rasponom od 375 m. U radu se dajupojedinosti konstruisanja i prorauna, a predstavlja se i hronologija projektovanja kao iprojektantski tim.

SummaryThe paper presents the structural concept and analysis in Main design and Detailed

design of Cable-stayed highway bridge in Plock, Poland. This is the largest steel bridgeever designed in the history of serbian structural engineering and the largest bridge built inPoland. The technical solution of the Bridge gained the first prize on the Internationalcompetition in 1997. The design is made in 1998-1999. The main bridge structure is made

of steel, with two pylons, 7 levels of cables in the middle plane and the span of 375 m.Some details of designing and analysis are given in the paper, including the designchronology and design team.


2/8

1. Uvod

Drumski most u Plocku je najvei ikadprojektovani elini most u istoriji naeg konstruk-terstva, takoe i najvei izgraeni most u Poljskoj.Ovim radom se daje kratka hronologija

projektovanja, prikaz osnovnih tehnikihkarakteristika Mosta onako kako je projektovan i

projektantski tim koji je radio na njegovojrealizaciji.

2. Hronologija projektovanja

Razvoj projekta tekao je sledeomhronologijom: Juli 1997: Izrada idejnog konkursnog reenja

za most u Plocku: Autori N. Hajdin i B.

Stipani, proraun konstrukcije . Dunica; Septembar 1997: Drugo mesto posle prvog

kruga Konkursa; Septembar 1997 novembar 1997: izrada

Konkursnog projekta za drugi krug: B.Stipani, . Dunica, A. Bojovi, M. Lazovi, satimom saradnika;

Decembar 1997: pobeda na Konkursu; Februar 1998 mart 1998: dopune

Konkursnog projekta kao priprema zaProjektni zadatak;

Novembar 1998 januar 1999: izradaGlavnog projekta;

Mart 1999 decembar 1999: izrada Izvoa-kog projekta, Tendera za licitaciju, Tehnologijeizrade i montae, Projekta odravanja; prekidrada u aprilu zbog poznatih ratnih deavanja inastavak maja do decembra.

3. Opte o Mostu i Projektu

3.1 Projektni zadatak

Elementi Projektnog zadatka proizali su izuslova prethodnog Konkursa i odlika pobednikog

projektnog reenja: Izrada projekta prema poljskin normama, gde

ove nedostaju prema evropskim normama iliDIN-u; na poljskom jeziku;

Lokacija Mosta: na putu Plock-Kutno, glavnimdelom preko reke Visle;

Saobraaj drumski: 2x2 saobraajne trake +dve peake staze;

Poseban uslov: dva teka vozila Q = 800 kNumesto jednog po raunskoj emi saobraajnogoptereenja klase A, prema PN-85/S-10030.

3.2 Osnovne tehnike karakteristike Mosta

Osnovne tehnike karakteristike Mosta susledee: Glavna konstrukcija (preko Visle) + prilazne

konstrukcije na levoj obali =515+585= 1200m,ili 33000 m2povrine Mosta;

Glavna mostovska konstrukcija = most sistemasa kosim kablovima, elina konstrukcija, dva

pilona i sedam nivoa kablova u srednjoj ravnimosta.Prema Projektnom zadatku Most u Plocku je

drumski most, ukupne duine 1200 m, sa kolovoz-nim povrinama za 2x2 saobraajne trake i dve

peake staze. Osnovne karakteristike su date utabeli 1.

Tabela 1: Osnovne tehnike karakteristike Mosta

Karakteristika MeraGlavna konstrukcija:elina, dva pilona,kablovi u jednoj ravni, 7nivoa kablova; 1 kabl =2 ueta.

L =60+60+375+60+60 m= 515 mB = 27,50 mH = 63,75 m

Prilazne konstrukcije:Spregnute elik-beton,dva kontinualna nosaa.Greda iz dva povezanasanduka.

L = 2x(5x58,5) ==585 mB = 27,50 m

4. Konstruktivno oblikovanje

Generalno, konstruktivno oblikovanje jeuraeno najpre prema zahtevima Poljskih normi[1] i [2], a posebno prema daleko modernijojEvropskoj normi [8], svetskoj tehnikoj praksi

prikazanoj u strunoj literaturi gde treba posebnoizdvojiti svetska istraivanja u oblasti ortotropnih

ploa (Sedlaek [11], [14] i Wolchuk npr.), kao i,razumljivo, lina struna iskustva projektanata.Ukratko, konstruisanje mosta voeno jerazmiljanjima prema tekstu koji sledi.

4.1 Ortotropna ploa

Ortotropna ploa mosta se sastoji iz sistemameusobno upravnih podunih i poprenih nosaa.Odreeni razmak poprenih nosaa od 3750 mm =raspon podunih nosaa, uz potrebnu modularnu

podelu konstrukcije grede (da bi se postigli i drugipovoljni efekti, razmaci kablova na primer),pokazao se kao optimalan. Smanjenje razmaka

poprenih nosaa vodi neznatnom smanjenjupoprenog preseka podunih nosaa, ali ipoveanju broja poprenih nosaa i poveanju


3/8

ukupnog obima radova izrade konstrukcije, prematome i trokova.

Druga vrsta analize bila je analiza poprenogpreseka podunih nosaa.

Odluujui uticaji na dimenzije podunihnosaa su bili sledei: Veliki pritisak tokova prema [3] vozila K:

4x200 = 8x100kN = 800kN i F =1,325x100=132,50kN, (to je znaajno vee optereenje odoptereenja prema npr ENV 1991-3: 1995 iliDIN 1072: 1985), koji izaziva znaajna lokalnasavijanja;

Efekti zamora materijala, koji mogu bitno dasmanje nosivost poprenih nosaa ako opsegnapona pree vrednost koju kategorijazamora podunog nosaa c (prema [8])moe da podnese;

Lokalni ugibi podunih nosaa zbog ouvanja

asfaltnog zastora, (v. [14]); Ogranienje visine rebra na h 300 mm, (to

je uobiajeno u praksi) i debljine rebra nat 8 mm (zbog olakanja izrade) slika 3.Proraun otpornosti na zamor uraen je prema

Evropskoj normi [8] poto Poljske norme nedefiniu optereenje koje izaziva opseg napona .Odgovarajue optereenje za proveru zamora je

bilo model zamor optereenja 3 prema ENV1991-3: 1995. Ostali uticajni koeficijenti u

proraunu zamora izraunati su prema pretpos-tavljenim vrednostima koje definiu intenzitetsaobraaja na mostu.

Predmet analiza je bila i poprena raspodelaoptereenja pritiska toka na podune nosae orto-tropne ploe, vodei rauna o merama povrinenaleganja toka (LxB = 200x600 mm) i debljiniasfalta kolovoza (d = 50 - 70 mm), to je nadalje

posluilo za proraun sila u presecima podunihnosaa.

Poduni nosai ortotropne ploe izloeni suosim lokalnim naponima i naponima od delovanjakao dela gornjeg pojasa glavnog nosaa grede.

Iz prethodnih analiza optereenja, sila inapona odreen je popreni presek podunognosaa kao optimalan, sa najpovoljnijim odnosomW/A:h x bsupxbinfx t = 300 x 300 x 160 x 8 mm.Iz literature poznati U-preseci firme Krupp npr,nisu mogli biti iskorieni zbog nedovoljnenosivosti. Veza podunih nosaa i kolovoznoglima projektovana je sa punim provaromodgovarajueg V-zavarenog ava (v. sliku 3).

4.2 Greda mosta

Greda mosta je (v. slike 2, 5 i 7) sanduastinosa, trapeznog poprenog preseka, sa 4 rebra i saobostranim konzolnim prepustima za noenjekolovoza i peako-biciklistikih staza.

Presek grede ukruen je dijafragmama nasvakih 3750 mm. Dijafragme ine ramoviT-preseka zavareni za sva etiri vertikalna lima i

po dva reetkasta tapa u spoljnim elijamasanduka grede.

Konkretan oblik preseka, irine gornjeg idonjeg pojasa i visina sanduka, proiziao je poslekonstruktivnih usaglaavanja sa pilonom,kablovima i oslonakim zategama, i uravnotea-vanja vie raunskih veliina.

irina gornjeg pojasa je bila praktino zadatasaobraajnim uslovima mosta. Dimenzije gornjeg

pojasa su takoe praktino bile poznate posleanaliza ortotropne ploe. Time je preostaloodreivanje donjeg pojasa mosta i visine grede.

Donji pojas i visina grede su, dakle, odreeni izsledeih razmatranja: Prorauna sadejstvujuih (efektivnih) irina;

Mere zakoenja spoljnih vertikalnih limovazbog poboljanja aerodinamikih karakteristikapreseka, (smanjenje aerodinamikog koefici-jenta, a odatle i optereenja vetrom);

Dovoljne torzione krutosti sanduka grede zbogaeroelastine stabilnosti;

Dovoljne torzione krutosti sanduka grede zboggraninih poprenih nagiba kolovoza prinesimetrinim optereenjima vozilima;

Postizanja optimalnog poloaja teita presekaobzirom na sabiranje napona gornjeg pojasakao ortotropne ploe (lokal) sa naponima od

delovanja kao glavnog nosaa (global); ovovai pogotovo kod analize zamora otrotropne

ploe; Prorauna uporednih napona na mestima

oslonakih dijafragmi (naponi u podunom ipoprenom pravcu);

Prorauna uporednih napona na mestima vezenosaa kablova za unutranje vertikalne limovegrede;

Prorauna uporednih napona na mestima vezegrede i pilona;

Prorauna napona pri razliitim sluajimaekstremnih vrednosti sila u presecima(max/min): max/min N, max/min M;

Prorauna lokalnih stabilnosti donjeg pojasa,vertikalnih limova i rebara za ukruenje;

Prorauna ugiba i oscilacija savijanja i torzije,zbog ispunjenja uslova upotrebljivostikonstrukcije.Sloeno stanje napona u vertikalnim limovima

grede na mestima unoenja sila iz nosaa kablova ioslonakih zatega posebno je analizirano jednos-tavnijim, a zatim i sloenijim proraunom prime-

nom metoda konanih elemenata.Iz prethodnih razmatranja i prorauna,

varirajui debljine limova gornjeg i donjeg pojasa i


4/8

spoljnjih i unutranjih vertikalnih limova, dobijenoje 16 tipova preseka grede.

Poduno kretanje kroz gredu ostvaruje se krozsve tri elije sanduka, celom duinom mosta. Namestima punih dijafragmi prolazi se kroz kruneotvore u dijafragmama.

Popreno kretanje kroz gredu ostvaruje se krozotvore u unutranjim vertikalnim limovimasanduka.

Do mesta sa nosaima kablova se dolazikretanjem kroz srednju eliju sanduka, sa jedne idruge strane nosaa kablova (ka levoj ili desnojobali).

4.3 Piloni

Piloni (slika 4) su sanduastog pravougaonogpoprenog preseka, dimenzija preseka H x B =

(3750 do 3125) x 2250 mm, debljina limovat = 30, 35, 45 i 50 mm, visine 63750 mm iznadgrede, ne raunajui dodatnih 5000 mm visinedekorativne konstrukcije oblika W (slika 1).

Sanduk pilona ukruen je rebrima zaukruenje preseka T u vertikalnim ravnima idijafragmama u horizontalnim ravnima, na svakih2000 mm odnosno 4250 mm po visini pilona.

Dijafragme pilona imaju otvore za prolaz, kojinaizmenino menjaju svoju poziciju (levo-desno),tokom penjanja kroz pilon.

Na mestima ankerovanja kablova rasporeeno

je 7x3 nosaa kablova na svakoj od strana pilona.Izmedju spoljnih ivica nosaa kablova na dvanaspramna zida ostavljen je prostor irine 600 mmza prolaz ugraenim penjalicama.

U pilon se ulazi iz grede kroz otvor nagornjem pojasu grede. Na vrhu pilona se krozodgovarajui otvor ulazi u dekorativnukonstrukciju oblika W .

Spoljne dimenzije pilona proistekle su iz: Razmatranja postizanja opteg povoljnog

izgleda mosta; Razmatranja funkcionalnosti unutranjosti

pilona: mogunosti izrade, smetaja nosaakablova, mogunosti kretanja kroz pilon;

Prorauna globalne i lokalne stabilnosti,posebno globalne stabilnosti u poprenompravcu (horizontalno upravno na osu mosta).Posebna panja je posveena analizi sloenog

stanja napona u limovima pilona na mestimaunoenja sila iz nosaa kablova: priblinim

proraunom i sloenijim proraunom primenommetoda konanih elemenata.

Sanduk pilona oformljen je po Projektu

sueonim zavarivanjem vertikalnih limova ipojaseva slika 4. Zavareni montani nastavci su

takoe sueoni avovi sa punim provarom.

4.4 Zatege sa epovima

Zatege sa epovima su limeni nosai okastitapovi koji primaju zateue reakcije oslonacaglavnog nosaa. Zatege u krajnjim obalnimstubovima primaju osim toga i reakcije oslonaca

prilazne konstrukcije, pa u odgovarajuojkombinaciji optereenja mogu biti i pritisnute.Zbog toga su zatege u krajnjim stubovima spojenelimovima i oformljene kao sloeni tapovi.

Svaka od zatega konstruisana je iz jednoglima, bez lokalnih ojaanja, prema zahtevima ENV1993-2: 1997.

epovi 500 mm su izraeni od elika kojiodgovara kvalitetu 5.6, PN-82/M-82054/3.

4.5 Ankerne konstrukcije

Ankerne konstrukcije konstruisane su kaolimene zavarene konstrukcije ubetonirane ustubove. Delovi konstrukcije u betonu i izvan

betona spojeni su montanim prednapregnutimzavrtnjima klase 10.9. Debljine limova sut = 20, 25, 30, 40 i 50 mm.

Pri silama zatezanja iz zatega sa kojima suspojene, ankerne konstrukcije se odupiru o okolnumasu betona ostvarujui na taj nain ankerovanje.Pri zakoenju zatega, naginjanju u pravcu osemosta, gornji delovi ankernih konstrukcija bono

pritiskuju okolni beton, prenosei na taj nain

nastale horizontalne sile.

4.6 Kablovi

Kablovi kose zatege su projektovani kaoskup po dva ueta u vertikalnoj ravni, na svakomod sedam nivoa kablova (v. slike 1 i 6). Ovakvimrasporedom kablova izbegavaju se negativni efektioscilacija zavetrenih kablova (u sluaju rasporeda

po horizontali) zbog vazdunih strujanja odvrtlonog traga navetrenih kablova.

Usvojeni modul elastinosti kablova, (obzirom

da je isporuilac kablova postao poznat tek poslelicitacije, tj. posle zavretka Projekta) bio jeE = 195,0 GPa. Tangentni modul elastinosti jesraunat prema ENV 1993-2: 1997, [8].

5. Proraun konstrukcije

Proraun konstrukcije mosta uraen je naosnovu poljskih normi i evropskih normi iz t. 6,konstruktorskih reenja pri oblikovanju konstruk-cije, karakteristika elinog materijala i pretpostav-

ljenih karakteristika kablova.


5/8

5.1 Optereenja

Optereenja mosta sraunata su premapoljskim i evropskim normama [3], [4], [6] i [7].Koncept optereenja [3] je prema graninimstanjima sa karakteristinim vrednostima poje-dinanih optereenja, odgovarajuim parcijalnimfaktorima i kombinacijama optereenja za stanjagranine nosivosti i granine upotrebljivosti.: Teina konstrukcije g1= 95-125 kN/m; Stalan teret g2= 52-62 kN/m; Pomeranje oslonaca vsupp= 5;5;30 mm; Saobr. opter. vozilo K = 4x200 = 800 kN 1); Saobr. opter. vozila = 4,00 kN/m2; Saobr. opter. vozilo S =60+120+120=300 kN; Saobr. opt. peaci = qt= 2,50 kN/m

2; Saobr. opter. vozilo Z = 4x120 = 480 kN 2); Sile koenja i pokretanja vozila Fh= 520 kN; Temperat. promene kons. t = -35C; +45C; Temperat. promene kablova t = 50C 2); Temperat. razlike konstr. t = 15C; Vetar w = 1,25; 2,50 kN/m23); Boni udari na zatitne ograde Fb=35; 100

kN; Havarija ili zamena kablova Ft.

Pregled parcijalnih faktora optereenja zastanje granine nosivosti dat je u tabeli 2.

Tabela 2: Pregled parcijalnih faktora optereenja f

OptereenjeParcijalni faktorf

za kombinaciju optereenja

P PD PW

g1 1,30 1,30 1,30Fp 1,30 1,30 1,30g2 1,50 1,50 1,50

vsupp 1,30 1,20 1,10

K 1,50 1,25 1,15q 1,50 1,25 1,15S 1,50 1,25 1,15qt 1,30 1,20 1,10

Z 1,50 1,25 1,15Fh 1,30 1,20 1,10t 1,30 1,20 1,10t 1,30 1,20 1,10t 1,30 1,20 1,10w 1,30 1,20 1,10Fb 1,30 - -Ft 1,05 1,05 1,05

1) Normom [3] predvieno je jedno vozilo K;Projektnim zadatkom, meutim dva.

2) Prema ENV 1991-3: 1995, [7].

3) Uraen je i detaljan proraun zasnovan nadinamikim i aerodinamikim osobinama kon-strukcije prema [4], [6] i [9].

5.2 Statiki proraun konstrukcije

Statiki proraun konstrukcije uraen jepomou nekoliko raunskih modela: Prostornog modela ortotropne ploe sa

dijafragmama sanduka grede - za iznalaenjesila u presecima od saobraajnih optereenja nakolovozu mosta;

Globalnog prostornog linijskog modela zasraunavanje ektremnih grupa sila u presecima

max/min N, max/min Q, max/min M imax/min Mt, sa odgovarajuim vrednostimaostalih sila u presecima; vorovi sistema su se

poklapali sa poloajem poprenih nosaagrede;

Prostornog 3D-modela mosta u celini zbogispitivanja tokova normalnih napona pojaseva,odnosno provere pretpostavki o sadejstvujuim

irinama; Prostornih 3D-modela sloenih delova elinekonstrukcije na mestima sa izrazitim superpo-zicijama razliitih napona: mesta ankerovanjakablova u gredi i pilonima, veze oslonakihzatega sa unutranjim vertikalnim limovima uosama 2 i 5 i okastim tapovima.

5.3 Dinamiki proraun konstrukcije

Dinamiki proraun konstrukcije sproveden jemodalnim proraunom na globalnom prostornom

linijskom sistemu sa raspodeljenim raunskimmasama konstrukcije g1 i stalnog tereta g2.Sraunate su fleksione i torzione frekvencije iodgovarajue forme oscilacija.

5.4 Proraun globalne stabilnosti

Proraun globalne stabilnosti mostovskekonstrukcije uraen je uzimajui u obzirimperfekcije pilona u poprenom pravcu. Pri tomesu razmatrana tri sluaja imperfekcije pilona.

5.5 Prorauni napona i lokalnih stabilnosti

Prorauni napona i lokalnih stabilnostikonstruktivnih delova (na centrini i ekscentrini

pritisak i izboavanje), sprovedeni su premamerodavnim poljskim normama [1] i [2], zamerodavne kombinacije optereenja stanjagranine nosivosti (v. tabelu 2).

5.6 Proraun montae

Za sve faze montae mosta sproveden jeproraun deformacija i sila u presecima grede,pilona i kablova, kao i kontrola napona i lokalnihstabilnosti konstruktivnih delova za merodavne


6/8

kombinacije optereenja. Proraun obuhvata iodreivanje inicijalnih sila pri montai kablova.

5.7 Izvod najvanijih rezultata prorauna

Tabela 3: Rezultati prorauna konstrukcijeProraun RezultatDonji pojas elik 3W: fd= 215,0 N/mm2

abs min inf= -187,7 N/mm2

elik 18G2A: fd= 305,0 N/mm2

abs min inf= -263,7 N/mm2

Gornji pojas.Trapezna rebraLokalni+Glo-

balni naponi


(max sup) = +139,4 N/mm2

(min sup) = -204,3 N/mm2

(max inf) = +192,3 N/mm2

(min inf) = -283,2 N/mm2

Stabilnost na:Eksc. pritisak

Centr. pritisak

Trapezna rebra orto-ploe:c/(pfd) = 0,60 < 1c/(pfd) = 0,52 < 1

Uporedninapon gornj.

pojasa


(X2+Z

2-XZ)0,5= 232,8 N/mm2

Donji pojas:Stabil. limaStabil. ukru.

Najvee iskorienje:c/(pfd) = 0,91 < 1c/(pfd) = 0,96 < 1

Vertik. limoviStabil. limaStabil. ukru.

Najvee iskorienje:c/(pfd) = 0,87 < 1c/(pfd) = 0,71 < 1

Vertik. limovi

Stabilnost prisloenom nap.

max[( Nw/NRw+ Mw/MRw)2

+(V/VR)

2] = 0,52 < 1PiloniTeorija II reda

Apsolutno najvei napon:abs max = -237,1 N/mm2< fd

Najvei uporedni napon:abs max (X

2+Z2-XZ)

0,5=315,7 N/mm2 1,10fd= 313,5

N/mm2 (fd= 295,0 N/mm2)

Ugib trapeznihrebara orto-pl.

max v = 2,3 mm < 5 mm

Ugibi grede:g

1+g

2

2K+q+qtNadvienje od25% saobr.opt.Rotacija

max v = -459 mm (na gore)max v = 1089 mm (na dole)

Nadvienje = 654 mmmax X(2K+q+qt) = 2,18%

Ugib pilona2K+q+qt

max u = 210 mmNadvienje = 200 mm

Oscilacije:fleksionetorzione

n1,f= 0,381 Hzn1,t= 0,786 Hz

6. Projektantski tim

Na realizaciji zadatka radio je brojniprojektantski tim. Obzirom na, na izvestan nain

istorijsku dimenziju ovog projekta za naekonstruktore, navodi se nadalje kompletan projek-tantski tim sa svojim pojedinanim zaduenjima,

poto se do sada nigde nije pojavio u naojjavnosti, (za razliku od slinih projekata u naojtehnikoj prolosti, gde je to bila uobiajena praksa

Most Gazela i elezniki most u Beogradu npr.).Ovde treba napomenuti i vremenski trenutak ukom je Projekt nastao, 1998-1999, teke drutvene,materijalne i meunarodne prilike. Rad na Projektu

je intenzivno tekao ak i u vreme ratnih prilika(prolee 1999.), sa raunarima prikljuenim na

benzinske agregate, na nekoliko lokacija uBeogradu (kao mera sigurnosti), sa neogranienimradnim vremenom (i do 16 sati dnevno!), i saveoma visokim ukupnim utrokom vremena.Finalni produkt je oko 3000 strana tehnikihtekstova i prorauna, oko 1000 m2 (u jednom

primerku) crtea za izvo

enjeelinih, spregnutih ibetonskih konstrukcija. Kompletna tehnika

dokumentacija je uraena na poljskom jeziku i100% elektronski (gde su i ovi projektanti moralida prou kratku obuku kako bi bili u stanju daitaju na poljskom u originalu svu tekuudokumentaciju, norme i literaturu.

Treba posebno naglasiti i izvanrednu saradnjusa poljskim kolegama, posebno sa g. JozefomKravikom i g. Brankom Markoviem (predstav-nitvo Inexa u Varavi), uz ije ogromno zalaganje

je ovaj (i) poslovni poduhvat uspeo.

Firma projektant:Budoplan, Plock, Poljska; direktor i vlasnik:Jozef Krawczyk, mgr. in.

Autori:Akademik prof. dr Nikola Hajdin, dipl. in.gra., dr Bratislav Stipani, dipl. in. gra.:idejno reenje, opte voenje i koordinacija

projektnih poslova u Beogradu i Plocku, tenderza licitaciju, kontakti sa Investitorom, projek-tantski nadzor (2002-2005);

Projektanti:Prof. dr erif Dunica, dipl. in. gra: globalnistatiki i dinamiki prorauni, proraunistabilnosti, prorauni metodom konanihelemenata, prorauni kablova mosta i proraunu svim fazama montae mosta;Aleksandar Bojovi, dipl. in. gra: konstrui-sanje mosta, proraun elinih i spregnutihkonstrukcija, tehniki opisi i tehniki uslovi zaizvoenje, projekt odravanja, tender zalicitaciju;Prof. dr Milo Lazovi, dipl. in. gra.:

konstruisanje stubova i fundiranje mosta saodgovarajuim proraunima. lanovi tima na razliitim projektantskim

zadacima:


7/8

Doc. dr Nenad Markovi, dipl. in. gra.:proraun spregnutih konstrukcija, tender zalicitaciju;Bojan Tepavevi, dipl. in. gra.: proraunistubova i fundiranja;Dimitrije Aleksi, dipl. in. gra.: voenjeizrade radionikih crtea i specifikacija;

Nenad Nedeljkovi, dipl. in. gra.: kontrolaradionikih crtea;Sran Proti, dipl. in. ma.: projektirevizionih kolica;Predrag Tanasi, dipl. in. gra.: saradnik naizradi konkursnih projekata.

Crtei konstrukcije:Milan Radenkovi, gra. teh.,Goran Vinji, gra. teh.,Dragomir Gojgi, dipl. in. gra.,Predrag Simi, gra. teh.,

Jelena Aleksi, dipl. in. gra

.,Novka Tadi, gra. teh.

Slika 1: Izgled glavne mostovske konstrukcije uKonkursnom projektu - 3D-prikaz.

Slika 2: Karakteristini popreni preseci grede upolju i kod oslonakih zatega.

Slika 3: Detalj ortotropne ploe zavarena vezasa punim provarom podunog rebra i kolovoznog

lima.

Slika 4: Tipini popreni presek pilona. Uglovisnaduka pilona i montani zavareni avovi sa

punim provarom.

Slika 5: Glavna mostovska konstrukcija umontai. Foto: B. Stipani, septembar 2004.


8/8

Slika 6: Detalj prodora kablova kroz gredu.Kablovi: Freyssinet. Foto: B. Stipani, avgust

2004.

Slika 7: Oslonaka dijafragma glavne mostovskekonstrukcije na obalnom stubu. Foto: B. Stipani,

avgust 2004.

Slika 8: Glavna mostovska konstrukcija pred krajmontae. Foto: B. Stipani, januar 2005.

7. Literatura

[1] PN-82/S-10052:Objekty mostowe. Konstrukcje stalowe.Projektowanie.

[2] PN-90/B-03200:Konstrukcje stalowe. Obliczenia statyczne i

projektowanie.[3] PN-85/S-10030:

Objekty mostowe. Obciazenia.[4] PN-77/B-02011:

Obciazenia w obliczeniach statycznych.Obciazenie wiatrem.

[5] ENV 1991-1: 1994Basis of design and actions on structures.Part 1: Basis of design.

[6] ENV 1991-2-4: 1994Basis of design and actions on structures.

Part 2-4: Wind actions.[7] ENV 1991-3: 1995Basis of design and actions on structures.Part 3: Traffic loads on bridges.

[8] ENV 1993-2: 1997Design of steel structures. Part 2: Steel

bridges.[9] ISO 4354: First edition 1997-07-01

Wind actions on structures.[10] Bogucki,W., Zyburtowicz,M. :

Zalecane najnizse grupy stali dla elementowkonstrukcji stalowych lub ich czesci. Tablice

do projektowania konstrukcji stalowych.Arkady, Warszawa, 1996.

[11] Ermuedungssicheres Konstruieren vonorthotropen Platten fuer Strassenbruecken.Sedlacek/Paschen. April 1996

[12] Herzog, Max:Stahlgewichte moderner Eisenbahn undStrassenbrcken. Der Stahlbau, Heft 9/1975.

[13] Haibach, E., Plasil, I.:Untersuchungen zur Betriebsfestigkeit vonStahlleichtfahrbahnen mit Trapezhohlsteifenim Eisenbahnbrueckenbau. Der Stahlbau 52

(1983), H. 9, S. 269-274[14] Guenter,G., Bild,S., Sedlacek,G.:

Zur Frage der Haltbarkeit von Fahrbahn-belaegen auf staehlernen Strassenbruecken.Der Stahlbau 54 (1985), H. 11, S. 336-342

Documents

Most Plock(Dunica,Bojovic)