PALADIO - ARHITEKTA ZA SVA VREMENA (II) Paladio i primena renesansnih arhitektonskih principa u praksiProf. dr Naa KURTOVI - FOLI, dipl. tn. arh.

REZIME

Renesansni arhitekta Andrea Paladio je jedan od najveili i najpoznatijih stvaralaca u istoriji graditeljstva. U naoj sredini njegovo ime se esto pominje, a!i je njegov stvaralaki opus, nozalost, ostao nedovoljno pozna.t uvene vile i palate, rasute u trouglu izmeu Vience, Padove i Venecije, hodoastili su mnogi nai arhitekti, poznata nam je i brojna strana literatura o njemu, ali na noem jeziku o Paladiju je relativno malo pisano. Ovaj rad, koji je, zbog duzne, podeljen u tri dela, predstavlja pokusaj da se kroz upoznavanje sa Paladijevim neobinim ivotom i teorijskim radom (I deo), te izuzetno plodnim projektantskim stvaralatvom, oivi potreba za temeljnijim i svestranijim prouavanjem istorije arhitekture, to e, svakako, uz ve prisutnu radoznalost duha i autorski talenat, nesumnjivo doprineti inapreenju arhitektonskog stvaralatva u naoj sredini. Kljucne rei: Paladio, renesansa, palate, vile, stilski redovi, arhtlektonsk iprincipi..

UVODU tekstu Paladio ili svestranost renesansnog stvaralatva, koji je objavljen u asopisu Izgradnja br. 6,1996. godine, ukazano je na specifian oblik Paladijevog obrazovanja, tipian za renesansne umetnike, ali i na izuzetan stvaralaki potencijal koji se akumulirao u njegovim ranim godinama, da bi zatim obasuo graevinama Viencu, Veneciju i njihovu okolinu. Prostor ne dozvoljava da se ovde razmotri celokupan opus Paladija, niti je to mogue s obzirom na veliki broj izveenih, a jo vei broj projektovanih graevina. Isto tako, veoma je teko izloiti sve ideje kojima se Paladio rukovodio stvarajui svoja dela, zato to su neke od njih veoma sloene i zadiru duboko u poznavanje objekata, projekata, skica i ideja njegovih prethodnika i savremenika koje su mogle posluiti kao inspiracija ili polazite za pojavu ili variranje oblika na Paladijevim gradevinama. Opta definicija renesansne arhitekture, pa i umetnosti toga vremena uopte, kao perioda tokom kojeg su prihvaene i primenjene jedinstvene forme potekle iz antike, za Paladija je bila konstantna i nepromenjiva. Ono, medutim, zbog ega je Paladio dostigao vrhunac u arhitektonskom stvaralatvu jeste nain na koji je spoznao, interpretirao i transformisao antiko graditeljsko iskustvo. Na osnovu njegovih projekata i izvedenih objekata moe se zakljuiti da on kontinuitet antike nije poimao u smislu primenjenih izraajnih sredstava, drugim reima, za njega nisu bile svete i nepriko-snovene konstante antike forme i sadraja ve je konstantna bila ideja o svemu tome. Mogu se uoiti etiri kategorije problema o kojima je Paladio stalno vodio rauna pri projektovanju. To su a) prostorna kompozicija, b) primena i obrada povrina i zidova, c) primena svetlosti, boje i drugih optikih efekata i d) odnos projekta prema funkcijama koje treba da zadovolji. Uporeivanjem se lako moe zakljuiti da su sve etiri kategorije bile zasnovane na Vitruvijevim kategorijama: commoditas (prikladnost, prilagoavanje projekta funkciji), firmitas (jakost, u smistu dobrog izbora i trajnosti konstrukcije) i venustas (draest, Ijupkost u smislu lepote i simbolinom znaenju projekta). To se u antici, prema Vitruviju, ostvarivalo strogim sledom principa: taksisa, kako su ga Grci nazivali, ili ordinacio, kako su ga nazivali stari Rimljani (u smislu uredenosti, sre\enosti), euritmije (u smislu povezanosti i harmoninosti ritma) i simetrije (u smislu ravnopravnosti delova s obe strane neke osovine). Kod Paladija, vie nego kod bilo kog renesansnog stvaraoca, ovi principi su bili izraeni u svom izvornom1

tumaenju. Zato mnogi istraivai arhitekture Paladijev opus smatraju isuvie linim, hladnim ozbiljnim, rafiniranim, labavim vezama spojenim sa tada aktuelnim manirizmom.U zbir uticaja koji su delovali na neki od Paladijevih projekata trebalo bi jo dodati razgovore, predloge, sugestije i neposredne zahteve poruilaca koji su, svi odreda, pripadali samom vrhu tadanjih vientinskih i venecijanskih intelektualnih krugova, pri emu su istovremeno bili veoma uticajni u dravnoj i crkvenoj hijerarhiji. U tako kompleksnoj mrei Paladijevih sopstvenih ideja, preuzimanja antikih uzora, delovanja kolega i zahteva investitora, moda je najbolje za ovu priliku njegov opus sistematizovati po nameni gradevina, ne insistirajui na hronologiji ili povezanosti i slinosti elemenata, motiva i oblika, izuzev kada je to zaista oigledno. Smatra se da je Paladio bio najpozvaniji kada se radilo o projektovanju stambenih objekata, bilo da se radilo o gradskim ili poljskim kuama, palatama ili vilama. U drugu grupu radova mogle bi se uvrstiti graevine javnih institucija, dok trea obuhvata crkvene oblike. PALATE - STAMBENE JAVNE NAMENE Palata je u doba renesanse bila oblik stanovanja plemia u gradu. Tako su moglI uvek biti prisutni i aktivni u dogaajima koji su se zbivali u gradu, a veliinom i izgledom palate izazivati zavist i divljenje drugih plemikih porodica. Palata za plemia Izepo da Porto {Iseppo da PortA), danas poznata kao palata Koleoni-Porto (Palazzo Colleoni-Porto) u Kontrada Porti (Contrada Porti) broj 21 u Vienci, za koju je Paladio pripremio projekat oko 1549/50. godine, moe se smatrati njegovim pokuajem da povee i prome tip palate graene u renesansnom Rimu i svoje mlljenje o tome kako je izgledala antika grka kua u kojoj su prostorije domaina bile odvojene od gostinskih. To se u njegovoj palati iskazivalo sa dva identina bloka postavljena sa svake strane dvoriSta, od kojih je izveden samo jedan blok. Fasada je u velikoj meri nalik na Bramaneteovski tip, pod uticajem izgleda tzv. Rafaelove kue (Palazzo Caprini), ali je zato osnova bila usmerena ka novim razvojnim traganjima, posebno u odnosu na poloaj stepenita u centralnom dvoritu - kortileu (slika 1). Na palati svog velikog prijatelja i patrona Mark-Antonija Tijene {Marc-Anionio Thiene), u dananjem a)

b)

Slika 1. a. Palata Porto-Festa, Vienca, osnova i presek, b. Palata PortoFesta, detalj fasade i c. Brainante, Rafaelova kua (oko 1512. god.). Korso Paladio (Corso PaHadio) broj 47, Paladio je jo bolje razradio svoju ideju o obnovi antike kue prema Vitruvijevom opisu, ali kue prilagoenesavremenom korienju.Okosnicu ini atrijum sa obodnim sobama, prema Paladijevoj rekonstrukciji rimske kue, ali se pojavljuju i delovi koji su u uobiajenoj antikoj stambenoj zgradi potpuno nepoznati. Krajnje krilo sastoji se od malih oktogonalnih i pravougaonih soba sa obe strane dugakog hola koji je centralno postavljen i koji se na krajevima apsidalno zavrava. To reenje celoj unutranjosti daje dinaminost koja se moe nai u rimskim termama ili u graevinama Hadrijanove vile u Tivoliju blizu Rima - iz II veka. Fasada je, meutim, pretrpela znaajne promene u tumaenju pojedinih elemenata i delova. Iako i ona ima rustino obradeno prizemlje i stilski red primenjen iznad njega, ona se veoma razlikuje od palate Izepa Porto. Rustifikacija baze nije uraena samo u dekorativne svrhe, ona je zaista trebalo da obezbedi snagu i mo, kao to je to bio sluaj sa zidom koji je za vreme2

Avgusta bio postavljen oko rimskog foruma (I vek p.n.e.). Zid prvog sprata (tzv. piano nobile) ima glatku, po obradi povrine elemenata, ali otro rezanu po spojnicama rustiku. Sve to uraeno je u kombinaciji sa tekim kamenim okvirima prozora, to ini kontrast glatkim, velikim pilastrima koji su glavna tema fasade. Rustificirani jonski stubovi uz prozore i glatki korintski pilastri nalaze se u izuzetnom odnosu, povezani ravnim vencem koji tee skroz ispod palistara. Ovaj komplikovani ritam mogao bi se smatrati odrazom maniristike veStine povezivanja elemenata na fasadi7 (slika 2). Najrazvijeniji nain rekonstrukcije rimske kue smatra se da je Paladio ostvario 1561. godine na zgradi u okviru samostana Santa Maria della Carita u Veneciji. Opisujui ovaj nain rekonstrukcije, on je napisao: Jako sam eleo da ovu kuu uradim nalik na one naih starih i zato sam stavio korintski atrijum unutar nje koji je dugaak koliko dijagonala kvadrata njegove irine8 (slika 3). Ovoj grupi palata sa rustino obraenim prizemljem i stilskim redovima na spratu treba pridruiti i palatu Skio (Palazzo Schio, Contrada San Marco) u Vienci, raenoj 1565/66. godine. Smatra se da je Paladio obradio samo fasadu (slika 4). Prve skice za palatu porodice Valmarana Braga zapoeo je Paladio verovatno znatno pre 1565. godine, kada je bio postavljen kamen temeljac. Veina istraivaa se slae da se na proclju odmah uoava nain Mikelanelovog uredenja kapitolinskih graevina, iako su Mikelanelovi objekti tada tek poeli da se grade. To se ogleda u kombinovanoj primeni dinovskih i malih stilskih redova. Utisak o masivnosti zida je skoro potpuno nestao, jer je njegova povrina preplavljena nizom motiva. Na svakom kraju glavne, uline, fasade postavljen je prelaz ka niim i skromnijim zgradama, tako to je promenjen ritam i pojavljuju se pilastar u prizemlju i visoka skulptura na spratu. Glavne karakteristike, iluzija dubine i smanjivanje bonih delova savreno odgovaraju zgradi koja se nalazi u veoma uskoj ulici i moe se sagledali u celini samo pod uglom, a nikada frontalno (slika 5). Montano Barbarano iz Vience je ugovorio izgradnju palate u Kontrada Porti (Contrada Porti) broj 11. Pri projektovanju Paladio je imao dva problema. Parcela nije bila pravilna, pa Paladio nije imao mogunosti da razvije simetrinu osnovu oko jasno naglaSenih osovina, to je bio jedan od postulata renesansnog projektovanja. Drugi problem je bio obrada i sagledljivost fasade u veoma uskoj ulici. U svojoj knjizi, piui o ovom zadatku, Paladio razmatra dve mogunosli: provlacenje kompozitnog dinovskog reda kroz celu visinu fasade ili udvajanje redova po visini, tako da u prizemlju bude jonski, a na spratu korintski stil. Pri realizaciji se opredelio za drugo reenje, svakako zbog opteg izglea fasade u tesnoj ulici (slika 6). Ovde e biti spomenuta jo jedna palata, nedovrena, odnosno izvedena samo sa dva vertikalna polja, fasada koja se pripisuje Paladiju u raspravama objavljenim tek od XVIII slolea. Palata Porto Bregance, poznatija kao Casa del Diavolo, sadri u sebi niz nagovetenih elemenata koji su u celini bili razraeni na nekim drugim Paladijevim objektima. Izuzetno masivni, impresivni, kolosalni stubovi slini su onima na Lodi del Kapitanato, a visoki postament na koji su postavljeni vezuje se za oblike crkve San oro Madore, koju je izgradio u Veneciji. Ne zna se kako je bila zamiljena celina palate, jer postoje samo crtei BertotiSkamodja (Bertotti-Scamozzi), nastali znatno kasnije na osnovu ovog izgradenog fragmenta (slika 7). Palata Antonini (Palazzo Antonini) u Udinama do detalja je opisana u Paladijevoj knjizi u odeljku Projektovanje i izgradnja kua unutar grada. U prestonici provincije Friuli, gospodin Floriano Antonini dobio je raskoan enterijer na pravilnoj osnovi palate i glavnu fasadu sa rustino obradenim uglovima po vertikali i centralnim delom prizmlja. Reenje izgleda u crteu sa timpanonom iznad centralnog dela uredenog kao heksastilni hram, tokom izgradnje je zamenjeno karakteristinom snanom rcnesansnom strehom (slika 8).

3

Slika 2. Palata Tjene, Vienca; a. deo palate izgra\en oko 1489. (autor L. da Bolonja), b. deo palate izgraden oko 1542 (autor Poladio) i c. osnova i presek.

Slika 5. Palata Valmarann, Vienca; a. osnova, b. deo uline fasade i c. detalj portala sa natpisom

Slika 3. Samostan Karita u Venecijt, osnova i poduni presck (1560-1570).

. Slika 4. Palata Skio, Vienca,

4

Mimo prikazanih palata, kao posebna, lina Paladijeva ideja o tome kako treba da izgleda urbana graevina, stoji u Vicenci, na trgu Mateoti (Piazza Matteotti), velika palata porodice Kjerikati (Chiericiti). U molbi upravi grada da se dozvoli gradnja palate, 1551. godine, irolamo Kjerikati (Girolamo Chiericati) pie da e dvospratni portik ispred zgrade biti podignut ... radi moje udobnosti, ali i radi udobnosti i ukraavanja celog grada, zato to je proelje bilo okrenuto ka trgu na kojem se u to vreme nalazila stona pijaca. Portik je tako mogao da poslui kao zaklon plemiima i graanima dok trguju. Ima jedanaest otvora u prizemlju, a na spratu je pet centralnih polja zatvoreno i neznatno istureno u odnosu na krila, kako bi se time obeleile privatne prostorije, salon Kjerikatija. Venecijanski model otvorenog centralnog dela i zatvorenih bokova na palatama du kanala, ovde je hrabro obrnut, zatvorena je sredina, a krajevi graevine su transparetuni. U prizemlju je primenjen relativno zdepast toskansko-dorski stilski red, povezan lucima na krajevima zgrade. Na spratu, na oba kraja zgrade, stubovi su imali jonski oblik i bili su, takoe, povezani lucima. Sutina Paladijeve smelosti bila je u inverziji plana, odnosno u postavljanju na proelje zgrade onoga to se inae u rimskim renesansnim palatama nalazilo na dvorinim fasadama, zatim u otvaranju veeg dela proelja i zadravanju vrste, pune zidne mase samo u centralnom delu. Potenciranje centralnog dela u prizemlju sa po tri gusto zbijena stuba na ivicama rizalita nesumnjivo odraava slobodu Paladijevom korienja svih elemenata koji mogu doprineti lepoti graevine (slika 9). Kada se govori o njegovom stvaralatvu, potpuni utisak o Paladijevom projektovanju u urbanim sredinama moe se dobiti tek ukoliko se analiziraju i prikau dve najmonumentalnije palate koje je on ostvario, a koje izlaze iz sfere stanovanja i predstavljaju glavne administrativne i upravne institucije u ViCenci. Prvi veliki javni uspeh Paladio je i doiveo oblaenjem srednjovekovne gradske venice (Palazzo del-la Ragione), zvane Bazilika, u renesansno ruho.11 Oronulu zgradu, delimino uruenu krajem XV veka, pokuali su da poprave mnogi arhitekti tog vremena. Kako Vienca etrdesetih godina XVI veka nije imala svog arhilektu, razne predloge su ponudili tada poznati arhitekti Sanmikeli (Sanmicheli) iz Verone, Sansovino iz Venecije i ulijano Romano (Guliano Romano) iz Mantove, ali nijedno od ponuenih reenja nije bilo prihvaeno. Projektu su, svakako, morala prethoditi odreena prostorna istraivanja, zato to trg na kojem se nalazi Bazilika ima jaku denivelaciju u poprenom pravcu. Bazilika je trebalo da objedini i unapredi ceo prostor trga na kojem se ve nalazila velika kula sa satom, doprinesei tako njegovom izrazito reprezentativnom izgledu. Paladio je prve skice izradio pre svog prvog puta u Rim 1541. goine, a 1546. Savet je odobrio izradu drvenog modela.

Slika 6. Palata Barbarano, Vienca; a. projekat dela fasade koji nije izveden, b. projekat izgleda Slika 7. Palata Porto-Bregance, Vienca, a. izged palate prema O. Bertoti-Skamociju i b. izgled izgradjenog delfi palate.

5

Glavni problem je bila razliita irina postojeih traveja to je onemoguavalo postavljanje jednostavne arkade, a razmaci su bili tako veliki da se nije mogla postaviti arhitravna konstrukcija. Paladio je ponudio veoma jednostavno, a sjajno reenje. Stupci su bili sastavljeni od odvojenih elemenata. Glavni okvir bio je sa grednim sistemom kome su polustubovi nosili friz i venac. Stubovi su bili dorski u prizemlju, jonski na spratu. Izmeu se nalazio sistem lukova koji su nosili manji dorski i jonski stubovi. Pogled posmatraa je tako privlaila pravilnost lunih otvora, a isto tako je delovao i gredni sistem, poto je razlika u irini otvora bila popravljena razmacima izmedu ova dva sistema, to jest izmedu stubova koji nose lune otvore oblikovanih kao tzv. serliana i masivnih stubaca. Drugo putovanje u Rim, krajem 1546. i poetkom 1547. godine, verovatno je trebalo da pomogne Paladiju da bolje upozna antiku primenu superioniranih stilskih redova, polaganje arhitravne preko lune strukture i druge kombinacije . Bazilika se sagledava sa sve etiri strane trga i u prizemlju ima uski centralni prolaz oko kojeg su proavnice i magacini. Na gornjem spratu prostrana loda po obodu veoma duboka i iz nje se ulazi u salone i kancelarije. Ritam rasporeda elemenata na spratu se ne menja u odnosu na prizemlju. Posmatrana danas, Bazilika jasno odraava Paladijevu elju, a svakako i naruilaca, odnosno ostalih graana Vience da graevina bude otvorena i dostupna svima kojima su potrebne usluge gradske uprave (slika 10). Iako je Vienca bila od 1404. godine sastavni deo Venecijanske Republike, naklonost plemstva ovog grada uivao je Sveto Rimsko Carstvo to je od strane Venecijanaca bilo otro osueno i nikada potpuno zaboravljeno. Ukoliko se tome doda i naklonost pojedinih intelektualaca ovog grada prema idejama Martina Lutera, zbog kojih su bili optueni kao jeretici, onda e biti razumljiva elja venecijanske uprave da, radi bolje kontrole, ustanovi vojnu upravu, na ijem elu se nalazio gradski poglavar (Capitano).

Slika 9. Palata Kjerikati, Vienca, a. projekat proelja (1550) i b. izvedeno proelje palate.

Slika 8. Palata Antonini,osnova i izgled

Za potrebe takve uprave Paladio je projektovao graevinu (Loggia del Capitaniato) na Pjaci dei Sinjori (Piazza dei Signori) u obliku prave renesansne loe sa tri otvora i monumentalnim izrazom fasada, zahvaljujui dinovskim stubovima na snanim postamentima i jednim za Paladija potpuno neuobiajenim tretiranjem zidnih ploha izmeu stubova. To je pravi horor vacui koji se u Pladijevoj interpretaciji oituje u tuko-reljefnim predstavama bitke kod Lepanta u kojoj je Screnissima (Venecijanska Republika) pobedila Tursku armadu. S obzirom da se Loa gradila 1571. godine, moe se jasno uoiti simbolika veza izmeu gradevine i dogaaja, koji je naveo Paladija da se ugleda na slinu obradu i natrpavanje zidnih ukrasa kao to je na trijumfalnom luku Seplimija Severa iz II veka u Rimu. Nesumnjivo je Loda postala monumentalni simbol Venecijanske pobede nad Turcima, kao sto su to u antici bili trijumfalniluci14 (slika 11).

6

VILENajuticajniji oblik Paladijevog stvaralalva, kojim je delovao na kasnije generacije arhitekata u celom svetu, je vita u prirodnom okruju. Vila je za plemie jo odavno oznaavala povlaenje od pritiska koji se namee u gradu, ali je mogla biti dvojakog karaktera. Jedan oblik graden je u neposrednoj blizini grada. Do vile se moglo doi, odmoriti se, proetati i vratiti se u grad za jedan dan. To je bilo kratkotrajno utoite i povlaenje od urbanog ivota.

Slika 11. Loda del Kapitaniato, Vienca, izgled (1565/71-72)

Stika 10. Bazilika, Vienca, a. osnova I poduni presek, b. S. Serlio, delalj izgleda (VII knjiga, 1537/1619), c. Paladio, detalj izgleda (1546/1617) i d. Paladijev predlog izgleda (1540).

Druga vrsta vila nalazila se u centrima porodinih imanja od kojih je poticalo bogatstvo mnogih porodica na tzv. Terra Fermi.16 Shodno ovoj podeli, Paladio je i projektovao dva osnovna tipa vila: prvi, vila kao kompaktan, masivan blok, sa centralnim dvoritem ili holom, samo stojea u prirodnom pejsau i drugi, vila iji se elementi mogu pojedinano razdvojiti kao jasna forma i urediti hijerarhijski, sa glavnim stambenim objektom u centru i pomonim prostorijama u nizovima sa strane, koji ga flankiraju. Veliki je broj porudbina koje je Paladio razmatrao, projektovao i izveo. Neke od njih je samo idejno skicirao, neke pomno razradio, a veinu ipak realizovao prema svojim projektima, uz manja ili vea odstupanja pri graenju. Jedna od prvih porudbina bila je vila u mestu Lonedo di Lugo Vientino (danas Malinverni), za gospodina irolama Godija (Girolama Godija), oko 1540. godine. Kako je to bilo vreme Paladijevog intenzivnog

7

prijateljslva sa anorom Trisinom (Giangiorgio Trissino) i ova graevina odraava uticaj Trisinove vile podignute u Krikoliju (Cricoli)11 (slika 12). U direktnom lancu teoretiara arhitekture, od Vitruvija preko Albertija do Paladija, uvek je postojala analogija gradevina - ljudsko telo. Sutina razmatranja ovog problema kod Paladija i jeste zgrada kao sinonim za ljudsko telo, pri emu su njeni elementi, kao i delovi tog tela, simetrino rasporeeni s jedne i s druge strane ose koju markira portik sa timpanonom koji ga nadvisuje. Veza sa Ijudskim telom slui Paladiju da odredi i potvrdi kompoziciju ukupne strukture i fasada, kao i da rasporedi stambene prostorije prema funkciji i njihovom znaaju u drutvenom smislu. Tako on piSe: Kao to na ljudskom telu vidimo lepe i otmene delove, a druge neprijatne i neosporno korisne, tako i na zgradi ima lepih i velikih pojava i drugih prilagoenih tako da glavne bez njih postaju nekorisne i nepotrebne.18 Iz ovog principa proistie kompoziciona shema Paladijevih vila: u centru se nalazi glavni prostor kako u fizikom, tako i u drutvenom smislu, u prizemlju je hol, a na spratu veliki salon, na krajevima su razne sobe i izmeu njih pomone prostorije i stepenita. Jo vie su udaljene kuhinje, ekonomija, ambari i stale, koje ne slue stanovanju, pa ne mogu da budu u nivou glavnih redova. Zato Paladio, kada prikazuje svoja dela u knjizi, obavezno pominje ime investitora, njegove titule, status i materijalno slanje, kako bi i na taj nain ukazao na nunu vezu koja mora postojati izmeu izgleda, karaktera, veliine graevine i drutvenog statusa onoga koji u toj kui stanuje. To je ujedno i naelo Paladija: Kua je udobna ukoliko je izgradena prema potrebama domaina. Tako se izmeu arhitekte i investitora stvara jedna obavezna uzajamna veza u kojoj je kvalitet arhitekte njegova sposobnost da iskae rang investitora u drutvenoj hijerarhiji u funkciji ukusa investitora koji svojom graevinom eli da ulepa okruje.19 I vila Gazoti {Marcello Gazotti) u Bertezini kod Vience je primer jasno definisane kubine forme slobodno stojee u ureenom parku. Na jednom detalju moe se sagledati Paladijeva sposobnost da se dekorativni oblici pojednostave do apstrakcije, kao to se to moe uoiti na kompozitnim kapitelima ove zgrade (slika 13). Vila brae Viktora, Marka i Danijela Pizanija (Vitiore, Marco, Danielo Pisani) u mestu Feri (nekada Bagnolo di Lonigo) kod Vience bila je projektovana oko 1544. godine. To je vila na aktivnom gospodarskom imanju, pa je zato imala i prostorije za poljoprivredne delalnosti, koje su danas nestale. Spajajui korisno sa udobnim, Paladio je pojaao volumen centralne graevine, a kule postavljene na udaljenim krajevima od nje trebalo je da prestavljaju simbole porodine moi (slika 14).

Slika 12. Vila Godi, Lonedo di Lugo, a. izgled, b. Vrila Trisino, Kiikoti, uzor za vilu Godi, izgled.

8

Slika 13. Vila Gazoti, a. Osnova (crle F. Mutoni) 1 b. dananji izgled Slika 14. Vila Pizani, Banjole, osnova i izgled

Slika 15. Vila Tjene, Kvinto, osnova i izgled.

Stika 16. Vila Saraeno, Final, projekat osnove i izgled. Vila porodice Tjene (Thiene) u Kvintu (Quinto), za koju je ve bila gradena palata u Vienci, verovatno je jednim delom realizovana prema Paladijevom projektu, dok se vrtna fasada pripisuje Franesku Mutoniju (Francesco Muttoni), arhitekti iz kasnije epohe (slika 15). Vilu Saraeno (Saraceno), u Finale di Aguljano (Finale di Agugliano) kod Vience, naruio je ugledni Bjao Saraeno (Biagio Saraceno) oko 1545. godine. I ovo je bila jedna od vila na poljoprivrednom imanju sa razvijenim bonim krilima za smetaj pomonih prostorija (slika 16).9

Izmeu 1548. i 1549. godine Bonifaio Pojana (Bonifacio Poiana) naruio je vilu koju je eleo da bude oblikovana kao seosko utoite u Pojana Madore(Poiana Maggiore) blizu Vience. Investitor je imao dva zahteva, da kua odraava viteku tradiciju porodice koja je bila odana Venecijanskoj Republici i koja se nakon tzv. Venecijanskog mira (Pax Venezia) posvetila razvoju njenog zalea (Teiraferma), odajui se poljoprivredi. Jednostavnost spoljneg izraza ove gradevine predstavlja jedno od najlepih Paladijevih ostvarenja. Ccntralni motiv je portal koji je smeten u centralnom delu fasade koji je naglaen prelomljenim timpanonom. Portal je, u stvari, specifino razraen moliv serliane, jednostavno obraene, iji je jedini ukras pet okulusa u irini dvostruko naglaenog luka (slika 17).Slika 17. Vila Pojana, Poiana Maggiore, a. Pvojekat osnove i izgled i b. danasnji izgled

Vila Kornaro (Cornaro) u Pjombinu (Piombino Dese) blizu TVeviza veoma je slina skoro istovremeno izgradenoj vili Pizani (Pisani) u Montanjani (Moniagnana). Ovde se u osnovi jasno uoava centralno poslavljeni glavni prostor, dvorana sa etiri stuba, za odmor i oputanje ora Kornara (Giorgio Comaro) i njegove supruge, kako su to oni sami zapisali. Dugogodinja gradnja vile zapoeta je oko 1553. godine. Na njoj su stilski redovi primenjeni na lodjama koje su u ravni zida, tako to je jonski red postavljen u prizemIju, a korintski na spratu (slika 18).

Stika 18. Vila Kornaro, Pjombino, a. projekat izgteda i b. dananji izgled,

Ve pomenuta vila Pizani u Montanjani, Porta Padova, predstavlja pravi model vile suburbane. Bila je poruena za Franeska Pizanija, verovatno 1553. godine. Dve fasade ove zgrade, resene kompaktno u jednom bloku, izlaze na ulice kojc se seku, tako da Paladijev crte vile koji opisuje u knjizi oigledno nije realizovan. Jednostavnost korpusa potencirana je finim dorskim vencem koji deli prizemlje od sprata, a sa sredinjim motivom na proelju od samo etiri superponirana stuba postignut je utisak monumentalnosti (slika 19). Vila Badoer u Frata Polezini (Fraita Polesine) kod Roviga, izgraena je na poljoprivrednom imanju Franeska Badoera (Francesco Badoer), venecijanskog plemia, oko 1556. godine.21 Karakteristino10

proelje centralne zgrade u vidu heksastilnog hrama naglaeno je pomou kolonade trema, uz pomone zgrade koje su tako zakrivljene da usmeravaju pogled posetioca na centralnu zgradu koja se uzdie u sredini (slika 20). Jedna od zgrada koju je Paladio projektovao sa najvie ljubavi i odanosti prema investitoru bila je vila Barbaro u Mazeru (danas Luling Buschetti) kod Treviza. Braa Markantonio i Danijele (Marcantonio e Daniele) Barbaro bili su veliki prijatelji i zatitnici Paladija, koje je on najdublje potovao. Za Danijela Barbara, nekadanjeg diplomatu Venecijanske drave u Engleskoj i kotskoj, a zatim patrijarha Akvileje, Paladio je izradio crlee za prevod Vitruvija, knjigu koju je i sam najvie koristio. Vila predstavlja idealizaciju predstave ivota na zemlji kao rezultat humanistikih ideja. Topografija terena dozvolila je Paladiju da u nivou sprata, sa zadnje strane, produi terasu koja se zavravala polukrunim nimfeumom sa vodom iz prirodnog izvora. Ukoliko se pogled ne zadri samo na spoljnim efektima, ve se paljivo razgleda enterijer, tada se Paladijeva arhitektura moe sagiedati u sloenoj kombinaciji sa freskama Paola Veronezea, koji se koristio arkadijskim motivima da bi doarao idilian ivot porodice na selu (slika 21). Na obali reke Brento Paladio je podigao jednu od svojih najlepsih vila za brau Alviza i Nikolu Foskarija {Alviso e Nicolo Foscari), u mestu Malkontenta (Malcontenta di Mira) veoma blizu Venecije. To je savrena kombinacija poljske rezidencije i vilehrama, kako je neki nazivaju, zato to je snaan portik sa stubovima, natkriven timpanonom, izrazito upadljiv u odnosu na skoro uglaanu rustinu obradu zidnih povrina. Interesantna je unutranja organizacija prostora, zato to je kua namenjena za dva domainstva. Freske u enterijeru su delo slikara Batiste Franka {Baitisio Franco) i Djanbatiste Zelotija (Giambattisto Zelotti), ali su dosta izbledele od smoga (slika 22).

Slika 20. Vila Badoer, Frata Polezine, projekat osnove i izgled

Slika 19. VdaPizani,Montanjana a)projekat osnove i izgled i b. dananji izgled. Slika 21. Vila Barbaro, Mazer, a. projekat izgleda i b. centralni deo proelja.

11

Poetak radova na vili Emo u Fancolu (Fanzolo) , oko 1555. godine, oznaio je definitivno opredeljenje gospodina Leonarda Ema (Leonardo di Alvise Emo) da kultivie svoj posed.24 Paladio je opisujui ovu vilu u svojoj knjizi nabrojao niz vinarskih podruma, ambara, tala i drugih ekonomskih prostorija koje je morao da smesti uz glavni stambeni blok. Pri tome je morao da vodi rauna da zadovolji glavni zahtev stanara da se do svih prostorija, i onih udaljenih, moe doi kroz tremove. Jedntostavnost sa kojom je reavan celokupan korpus gradevine bila je mogua onog asa kada je Paladio usposlavio jednoznaan ritam elemenata, koji se najbolje sagledava na monim arkadama trema (slika 23). Izmeu 1560. i 1570. godine Markantonio Sarego (Marcantonio Sarego) zatraio je od Paladija projekat za novu kuu u mestu Santa Sofia di Pedemonte (danas Innocenti) kod Verone. Snaga kojom zrae pojedini elementi ove graevine verovatno su Paladijev odgovor na zahtev investitora da se iskae mo i ambicija jedne izuzetno stare porodice, koja je ovaj posed drala vie od dve stotine godina (slika 24). Dve Paladijeve vile zauzimaju posebno mesto u istoriji formiranja slobodnog verskog ubedenja. U vreme kada se katolika crkva borila da povrati mo i ugled ugroen reformatorskim stavovima Martina Lutera i sve veeg broja njegovih pristalica, Paladijevi zatitnici, Franesko Repeta (Fmncesco Repeta) i Franesko Tjene (Francesco Thiene) bili su proglaeni jereticima i osudeni u Vienci. Bili su optueni da su se svake subote, naizmenino, sastajali u vili Repeta u mestu Kampilja (Campigla) i vili Tjene u Cikonji (Cicogna) blizu Padove, iako su se oni branili da su se okupljali samo da bi tumaili Petrarkine stihove. Porodica Repeta smatrana je veoma neformalnom u ophoenju sa prijateljima, pa je zato i Paladijeva graevina, koja nije ouvana, odslikavala njihovo ponaanje. Sobe su bile nanizane preko puta tala, a svaka soba je bila posveena nekoj disciplini, pravu, slikarstvu, itd., tako da je vlasnik uvodio goste u onu prostoriju za koju je pretpostavljao da najvie odgovara njihovom karakteru i temi razgovora (slika 25). Po veini istraivaa arhitekture vila Almeriko {Almerico), onosno Rotonda, najpotpuniji je Paladijev projekat.2 Prvi put su u zapadnoj arhitekluri pejsa i arhitektonska graevina posmatrani kao delovi koji pripadaju jedan drugom, medusobno zavisni i kao delovi koji su neraskidiva celina. Glavna osovina zgrade protee se iz kue u prirodu i suprotno, tako da posmatra koji spolja gleda kuu vidi je kao sliku u prirodnom ramu. Smatra se da je Paladio probu za Rotondu izveo na vili Kjerikati u Vanimuljo (Vancimuglio, danas Rigo), verovatno 1547/48 - 54. godine. To je bila prva Paladijeva vila koja nije bila okruena poljoprivrednim gazdinstvom, ve je sluila samo kao poljsko utoite i zaklon od urbanog ivota. Ovaj Paladijev eksperiment se ne pominje u njegovoj knjizi, pa se stoga smatra da on nije bio zadovoljan realizacijom. U osnovi se moe uoiti jedna dosta sloena veza sa prostornom organizacijom prostorije namenjene muzikim priredbama, odeonom, u vili koja je pripadala porodici Kornaro, a koju je Paladio poznavao preko Serlioa, pa se zato muzike sklonosti i Kjerikatija i Paola Almeriga, naruioca vile Rotonda, dovode u vezu sa savrSenim oblicima ovih graevina (slika 26). U centralnom oblikovanoj osnovi Rotonde, najvei problem je bio kako nai mesto za stepenite, jer se njihovim umetanjem gubilo idealno centralno fokusiranje simboline geometrije. S obzirom da su sve etiri strane zgrade jednake, bilo je najbolje reenje sakriti stepenice u zidnu masu odmah uz centralno jezgro, tako da mogu posluiti i kao dodatni nosai kupole.26 Time se, meutim, izgubila mogunost postavljanja nia, pa je Paladio izabrao jednu joS savremeniju centralnu formu - krug upisan u kvadrat.27 Krug je bio Pitagorejski simbol jedinstvenog savrenstva, venosti i12

boanstva, a kvadrat je predstavljao materijalizovani univerzum i realni svet. Kvadratura kruga, poev od Pitagorejaca pa nadalje, odraava tenju da se venost svede na konanost. Izborom ove geometrijske slike, Paladio se najvie pribliio idealu vile u renesansnoj teoriji arhiteklure.

Slika 22. Vila Foskori, Malkontenta di Mira, a. projeka izgleda i b. detalj izgleda iz vrta.

Stika 23. Vila Emo, Fancolo, a. projekat osnove i izgled i b. dananji izgled.

Slika 24Vila Sarego,

Pedemonte kod Verone, a. projekat osnove i poduni presek kroz atrijum i b. dananji izgled atrijuma

Slika 25. Vila Repeta, Kampilja, osnova i poduni presek kroz dvorite; Vila Tjene, Cikonja, osnova i izgled

13

Slika 26. a. S. Serlio, osnova Odeona u vili Kornaro (VII knjiga, 1575/1619), b. Paladio, projekat osnove za vilu Kjerikati, Vanimuljo, (oko 1548?), c. Paladio, projekat osnove, dela preseka i dela izgleda za vilu Rotonda, 1565/66. i d. projekat osnove i izgleda vile Tristno, Meledo, (oko 1556/57).

Paladijevi mentori, mecene i investitori uglavnom su bili ili su postajali i njegovi prijatelji. Od nekih je uio, sa nekima saradivao, a sa veinom je, naroilo u poznijim godinama, ravnopravno uestvovao u raznim intelektualnim diskusijama. Prva linost koja je na Paladija veoma ulicala bio je andordo Trisino, koji ga je zatim upoznao sa AJvize Kornarom (AJvise Cornaro), linou preko koje je doao u kontakt sa arhitektima Sebastijanom Serlioom (Sebastian Serlio) i ovani Maria Falkonetom (Giovanni Maria Falconetto). Serlioov uticaj izraen je kroz tekstove koji su bili skupljeni ti est knjiga , a od Falkoneta je dobio i kopirao mnoge crtee klasinih graevina. Poseban onos imao je Paladio sa braom Danijelom i Markantonijom Barbarom, koji su bili pravi predstavnici Venecijanskih patricija, veoma obrazovani i zainteresovani za sve umetnike discipline, arhiiektum naroito. O uzajamnom razumevanju i saradnji najbolje svedoi delo Daniele Barbaro, I Dieci Libri14

dell'Architetiura di M. Vitruvio Iradutti ei commentati..., Venezia 1556, a za koje je Paladio uradio grafika objanjenja - videli u B. Mitrovi. 6 O tome piSe Paladio u svojoj drugoj knjizi objanjavajuti tzv. toskanski alrijum, zatim atrijum sa etiri stuba, korintski atrijum, opisujui naikriveni atrijum i stambene kue slarih Rimljana, dvorane sa etiri stuba, korintske dvorane, egipalske dvorane i stambene kue Grka. Tteba videti A. Palladio, I quaitro libri dell'architettura, Edizioni Studio Tesi, Pordenone, 1992,123-142. O celokupnoj gradevini Ireba videti L. Magagnato, II palazzo Thi-ene, Vicenza 1966. Paladio je, u stvari, projektujui palatu za Markantonija Tjene izradio jedan veliki atrijum kojim je novu graevinu povezao i objedinio sa kuom njegovog dede Ludovika Tjene, izgradenom oko 1489, po nacrtima Lorenca iz Bolonje (Lorenzo da Bologna), Detaljnije treba videti u P. Holbertone, Palladio's ViJlas, London 1990,36-41. Objanjenje je dato u okviru iekcsta o korintskim airijumima, A. Palladio, I quattro libri..., 128. 12 Smatra se da je Sebaslijan Sertio prvi u renesansi zabeleio kombinaciju prozorski otvora sa arhitravnim i litnim zavrsecima i razliitim visinama. Oblik je inae primenjivan u anlikoj rimskoj arhitekturi, izv. imperijalnog perioda. K^iraklerislinu kombinaciju arhilravnog i lunog sisiema koristili su u antikoj rimskoj arhitekturi, na primer, pri izgradnji pozoriSta (videti rekonstrukciju Marcelinovog pozorita) i u tom sluaju arhitravni sislem je bio nosei, a luni je imao dekorativnu ulogu. Kod bazilika i termi situacija je bila obrnuta, svodni sistem je nosio glavno optereenje, a arhitravni je imao sekundarnu ulogu. Kod antikih objekata spektakla, amfiteatara, ogromne. monotone zidne povrsine oivljavane su superponiranjem stilskih redova koji su kompoziciono organizovali fasadu. Najuveniji primer, koji je neposredno uticao na primenu u renesansi, kod Albertijeve palale Rucelai u Firenci, bio je Koloseum u Rimu. Termin terraferma (kopno) za podruje Venecijanske drave oznaava teritoriju koja je mogla da se obraduje i vlasnici imanja nisu u veoj meri zavisili od prekomorske irgovine.U Venetu je vila podizana kao simbol porodinog bogatstva koje je poticalo od obnavljanja zemlje i poIjoprivredne proizvodnje, pa je zato termin terraferma usko povezan i sa arhiteklonskim sivaralaSlvom.

Iako je u poslednje vreme objavljen vei broj radova o Paladiju i njegovom stvaralalvu, u njima se ipak najvie raspravlja o kontekstu u kojem je radio, otkrivaju se i obrauju nedovoljno poznati podaci o uzajamnim vezama sa drugim autorima t proverava se atribucija pojedinigh dela, a neto manje se prouava struktura samih dela. U tom smisiu, osnovna tipologija Paladijevih vila koju je obrazovao Vitkover jo uvek je neprevazidena kad se islrauje osnovna koncepcija Paladijevog metoda projektovanja, kojim je mogao da jednu iemu varira na vie naina i da pri tom svaka gra-devina zrai sopslvenim izrazom.

15