Bojana Nikolić SA 15/2013

Procesi i prostori produkcije

samoorganizovanog pozorišta –

na primeru Le Studija

DIPLOMSKI RAD

Novi Sad, 2017. godina

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U

NOVOM SADU

Sadržaj

1. Apstrakt .................................................................................................................. 3

2. Uvod ....................................................................................................................... 4

3. SAMOORGANIZOVANI VANINSTITUCIONALNI KOLEKTIVI ............................... 5

3.1 STUDIJA SLUČAJA .......................................................................................... 5

3.1.1. Pokušaj i greška – Kulturna laboratorija (Trial&Error – Kulturlabor), Berlin : . 6

3.1.2. Ostavinska galerija, Beograd : ...................................................................... 7

4. ANALIZA NEZAVISNOG POZORIŠTA LE STUDIO .............................................. 9

4.1. Istorijat ............................................................................................................. 9

4.2. Polja delovanja ............................................................................................... 10

4.3 Specifičnosti rada teatra Le Studio ................................................................. 13

4.4 Način rada na predstavama ............................................................................ 14

4.4.1. Zatvoren sistem rada .................................................................................. 15

4.4.2. Otvoren sistem rada .................................................................................... 15

4.5 Članovi i njihova zaduženja ............................................................................. 16

4.6 Prostor Le Studija ........................................................................................... 21

4.6.1 Prostor u odnosu na delatnosti – scenariji korišćenja prostora ................... 26

4.7 Finansiranje .................................................................................................... 27

5. Uočeni problemi i predlog rešenja ........................................................................ 30

6. Zaključna razmatranja .......................................................................................... 34

LITERATURA ........................................................................................................... 36

3 |

1. Apstrakt

Rad u samoorganizovanim kolektivima podrazumeva slobodu izbora tima, načina

rada, lokacije kao i ostalih pojedinosti rada, gde su jedina ograničenja postavljena od

strane samih autora i učesnika u projektu. Na nekoliko primera vrši se analiza rada

samoorganizovanih kolektiva. Za primere su uzeti nezavisni kulturni centar u Berlinu

i nezavisna galerija u Beogradu, da bi se glavno istraživanje vršilo na nezavisnom

pozorištu Le Studio. Uočavaju se sličnosti i razlike u radu ovih kolektiva baveći se

prostorima u kojima rade, preko programa do same organizacione strukture. Nakon

toga, rad se fokusira na rad nezavisnog pozorišta i sledi detaljna analiza rada teatra

Le Studio. Izdvaja se nekoliko ključnih momenata za rad ovog samoorganizovanog

pozorišta. Osvrćući se na prostor rada kao i sam kolektiv, dolazi se do predloga

modela za poboljšano funkcionisanje Le Studija. Sa idejom da se taj model predstavi

članovima Le Studija, jer konačan model pozorišne organizacije može dobiti

verifikaciju samo kroz postupak kritičkog preispitivanja i proveravanja u praksi.1

Prepoznajući različite mogućnosti korišćenja prostora i analizom postojećeg stanja

vrši se intervencija na neigrajućim prostorima tj. prostorima produkcije.

Izbor teme je proizašao iz uverenja da su samoorganizovani kolektivi pogodni za rad

mladih, te da su plodno tlo za razvoj sopstvenih ideja, jer je umetnikova sloboda

stvaranja moguća samo u kulturnoj klimi koja mobiliše kulturne akcije, razvija

osećanja i podstiče kreativnost.2 Sa druge strane, iskustvo rada u

samoorganizovanim kolektivima omogućava sticanje više različitih veština i znanja,

što je značajno za profesionalni razvoj i omogućava da se moguće buduće

zaposlenje u nekim od institucija vidi kao prilika da se sistem rada institucije

promeni.

1 Projektna organizacija u pozorištu, dr Danka Muždeka Mandžuka, Fakultet dramskih umetnosti

Omega plus - Beograd 2000, str 14 2 Projektna organizacija u pozorištu, dr Danka Muždeka Mandžuka, Fakultet dramskih umetnosti

Omega plus - Beograd 2000, str 17

4 |

2. Uvod

Istraživanje počinje radom na nekoliko različitih projekata na različitim, ali u nekoj

meri sličnim pozicijama. To je trenutak prepoznavanja samoorganizovanih kolektiva

kao plodnog tla za rad. U želji za boljim upoznavanjem sa radom van institucija,

istraživanje se fokusira na samoorganizovane kolektive. Druga ključna tačka

prvobitnog istraživanja je produkcija. Iz pozicije studenta scenske arhitekture,

tehnike i dizajna, otvara se pitanje šta je produkcija i na koji način bi se njom trebalo

baviti.

Rad u samoorganizovanim kolektivima podrazumeva slobodu izbora tima, načina

rada, lokacije kao i svih pojedinosti vezanih za rad, gde su jedina ograničenja

postavljena od strane samih autora i učesnika u projektu a ne od strane trećeg lica.

Odnosno, to je sposobnost sistema da menja strategiju i sopstvenu strukturu radi

ostvarivanja aktivnosti koje vode unapred određenim ciljevima.3 Kolektiv odlučuje

koji su spoljašnji uticaji kojima će dozvoliti da deluju na njihov rad. Hijerarhija u

kolektivu postoji ali ona nije nametnuta. Postoji osoba, ili nekoliko osoba, koji su

osnivači i oni su odgovori da u procesima zajedničkog odlučivanja, pomognu u

bržem i lakšem donošenju odluka.

3 Slobodan Ristić: Sistemski prilaz organizaciji, Organizacija i ekonomika preduzeća, broj 11-124 ,

1969

5 |

3. SAMOORGANIZOVANI VANINSTITUCIONALNI KOLEKTIVI

Osnovne specifičnosti samoorganizovanih kolektiva se ogledaju u organizaciji rada,

u programu, finansiranju, i izboru prostora u kome funkcionišu. Vrlo je često da je

program ovakvih organizacija raznovrstan, zbog činjenice da na njega utiče više

različitih članova kolektiva.

Kada su u pitanju nezavisne organizacije koje nemaju redovnu podršku države, uvek

se kao jedan od glavnih problema javlja finansiranje tih organizacija. Finansijske

obaveze podrazumevaju mesečno plaćanje iznajmljivanja prostora, mesečni računi

za vodu i struju, plate zaposlenih i drugo.

Ko su članovi samoorganizovanih vaninstitucionalnih kolektiva? To su najčešće

mladi profesionalci, studenti umetničkih i društveno-humanističkih fakulteta,

arhitekte, slikari, dizajneri, filozofi, dramaturzi i drugi koji žele za sebe da naprave

okruženje u kome mogu da delaju bez nepotrebnih ograničenja. To su mladi koji vide

priliku da stvore sopstveni prostor za neometan rad. Obično su to oni koji se ne vide

u institucijama jer im se taj sistem rada ne čini pogodan za razvoj novih ideja, ili

osobe kojima je to jedini vid profesionalnog delovanja.

3.1 STUDIJA SLUČAJA

Upoznavanje rada samoorganizovanih kolektiva počinje u Beogradu, u okviru

stručne prakse u pozorištu Le Studio, zatim boraveći u Berlinu na Erasmus+

međunarodnom trening kursu SustainABILITY: tools for empowerment of self-

organized youth groups and collectives gde je učestvovalno šest zemalja iz Evrope

proširuje se uvid u rad samoorganizovanih kolektiva van Srbije. Kao najzanimljiviji

izdvaja se jedan kolektiv iz Berlina, Nemačke Trial&Error i jedan kolektiv iz

Beograda, Ostavinska galerija.

6 |

3.1.1. Pokušaj i greška – Kulturna laboratorija (Trial&Error – Kulturlabor),

Berlin :

4Slika 01

Berlin prepoznat kao svetski grad kulture, kreativnih industrija i mladih. Veliki broj

kulturnih institucija, mnoge od kojih su internacionalnog karaktera predstavljaju

raznovrsno nasleđe ovog grada. Mnogo mladih ljudi, kulturnih preduzetnika i

internacionalnih umetnika upravo u Berlinu nalaze svoje mesto za rad. Sa preko 700

umetničkih galerija u gradu, UNESCO 2005. godine progašava Berlin Gradom

dizajna. Sa preko 22,600 aktivnih organizacija na polju muzike, arhitekture, dizajna,

filma, pozorišta, umetnosti, dizajna, mode i drugih oblasti predstavlja jedno od

najplodnijih tla za kreativan rad i razvoj. Ovo je kontekst u kome dela ovaj

samoorganizovan društveno aktivan kolektiv. Platforma za umrežavanje. Sam naziv

Pokušaj i Greška - Laboratorija kulture potiče od njihovog načina mišljenja, verujući

da uspeh leži u pokušajima i greškama koje činimo, jer upravo se tu nalazi prostor za

učenje, dok su uspešni projekti samo potvrda našeg znanja. Želeći da izbrišu granice

između učenja, zabave i rada kroz razne formate kao što su radionice, trening

programi, muzičke večeri, narodne kuhinje, baštovanstvo i mnogi drugi programi,

bave se društveno aktivnim radom posebno se osvrćući na samoodrživost projekata.

Organizaciju čini 10 stalnih članova, dok se svakodnevno mogu pridružiti novi

članovi. Pored stalnih članova, tu su i oni koji su tu na određeno vreme kao na

primer umetnici koji su na stručnoj praksi ili u okviru rezidencijalnih programa.

Evropska volonterska zajednica, (The European Voluntary Service) odnoso EVS, je

takođe jedan od načina da se na određeno vreme priključi ovoj organizaciji, što je

ujedno i jedan od izvora primanja same organizacije.

Program - pored nedeljnog programa koji podrazumeva časove nemačkog jezika,

radionice pravljenja prirodnih preparata za negu tela, razmenu odeće i obuće,

4 Logo Trial&Error – Kulturlabor, preuzeto sa internet stranice https://www.trial-error.org/, 1.6.2017.

7 |

baštovanstva (urban gardening) i još mnogo različitog sadržaja, postoje i radionice

koje se održavaju jednom mesečno poput pčelarstva, radionice pravljenja zdrave

hrane, stolarske radionice...

Organizacija se finansira putem Erasmus+ programa, EVS programa, naplaćivanjem

karata za muzičke događaje, preko kraudfanding (crowdfunding) platformi kao i

organizujući različite događaje za prikupljanje donacija (fundraising) gde se skupljaju

ne samo finansijska sredstva, nego i odeća, hrana i ostali materijal koji im je

potreban za različit sadržaj, izdavajući svoje prostorije, organizujući različite

radionice po narudžbi ( pravljenje nakita, torbi, majica,... ),...

Podela poslova je jednostavna, onaj ko predloži projekat ga i vodi, dok mu se u

organizaciji i realizaciji samog projekta dobrovoljno pridružuju ostali zainteresovani

članovi. Za svaki projekat je nova podela poslova, dok se neki od stalnih članova

uvek bave istim segmentom bez obzira o kom projektu je reč. Postoje osobe koje su

zadužene za logistiku, finansije, marketing i komunikaciju.

Prostor za rad im čini jedna gradska bašta (nisu jasno definisani zakonski okviri

korišćenja javnog prostora u Berlinu, te baštu koriste kao svoju), kao i radni prostor,

dvosoban prostor sa kuhinjom i kupatilom, koji iznajmljuju od grada.

3.1.2. Ostavinska galerija, Beograd :

5Slika 02

Galerija u centru Beograda, deo Kulturnog centra Magacin i Nezavisne kulturne

scene Srbije. Sam naziv upućuje na to kako je Galerija nastala. Nakon nerešenih

zakonskih pitanja, ulaze u prostor koji “ne pripada nikome”, koji je nakon ostavinske

parnice, ostavinskim postupkom pripao njima.

5 Logo Ostavinske galerije preuzet sa internet stranice https://www.facebook.com/ostavinska/,

1.6.2017

8 |

Program Ostavinske galerije funkcioniše po sistemu otvorenog kalendara, kao i čitav

Kulturni centar Magacin kojeg je Galerija deo. To znači da svako može da se prijavi

da izlaže, proba, eksperimentiše u trajanju do maksimalno 7 dana. Ovo umanjuje

potrebu za stalnim bavljenjem i selekcijom programa galerije, ali i održava program

svežim i aktivnim.

Autori izložbe su odgovorni za rad galerije u toku svog termina i obezbeđuju radno

vreme, jer galerija nema zaposlene.

Još jedna stvar po kojoj je Ostavinska galerija specifična je osmišljavanje formata

kojima se umetnici pozivaju na učešće. Ovi formati postavljaju neka važna pitanja o

tome šta je galerija danas. Svi formati su sasvim otvoreni, svi koji se prijave da

učestvuju u određenom formatu bivaju primljeni i time se ideja konkursa

reinterpretira, pa se umesto izbora najboljih samim opisom i koncepcijom definiše

ishod, tj. njegov deo, a sama izložba zavisi upravo od učesnika.

Broj ljudi koji su deo kreativnog tima, PR službe, foto i video dokumentacije, varira

između 1 i 10, i menja se u zavisnosti od ličnih mogućnosti i nivoa entuzijazma

prema određenom projektu. Ljudi koji se bave Ostavinskom galerijom su iz različitih

umetničkih žanrova i ličnih istorija, ali imaju bavljenje društvenim fenomenima i

interaktivnost kao zajednički imenitelj.

Organizacija nema stalni izvor finansiranja. Uz povremenu podršku Nezavisne

kulturne scene Srbije, ali pretežno se oslanjajući na donacije, sva sredstva se ulažu

u projekte dok se ništa od sredstava ne izdvaja za honorare. Svi angažovani rade

isključivo volonterski.

9 |

4. ANALIZA NEZAVISNOG POZORIŠTA LE STUDIO

6Slika 03

Kolektiv sačinjen od glumaca, umetnika i ostalih saradnika koji smatraju da je suština

odvojiti se od konvencije i stvarati sa onim sa čime se raspolaže. Upravo na to se

poziva njihov uradi sam pristup zasnovan na impovizaciji i kreativnosti. Citirajući

pank kulturu govore o tome da je bitno imati petlju, ustati i progovoriti iskreno i sa

poletom. Njihova sredstva su improvizovana, a ciljevi i stav profesionalni. Smatraju

da Srbija ima bogato dramsko i književno nasleđe, ali da pozorišta u Beogradu često

deluju kao da su nepristupačna i zatvorena za širu publiku. U pozorištu Le Studio,

žele da uklone barijeru između publike i izvođača.

4.1. Istorijat

7Slika 04

Grupa mladih ljudi iz sveta pozorišta, na čijem čelu su Žan Baptist Demarinji (Jean-

Baptiste Demarigny) i Sanja Maljković, 2009. godine osnovala je nezavisnu

pozorišnu trupu KrozProzor # Fabrika sa ciljem da razvije i neguje umetnički

izazovno i društveno odgovorno pozorište u Srbiji. Grupa se fokusirala na

obučavanje novih glumaca i tehničara, ali i na stvaranje pozorišnih produkcija. Ovaj

6 Preuzeto sa internet stranice https://www.google.rs/maps, 1.6.2017. 7 Arhiva Teatra Le Studio

10 |

pristup se realizovao kroz Slobodnu dramsku akademiju, namenjenu pozorišnim

profesionalcima, ali i amaterima, zaljubljenicima u pozorišnu umetnost. U februaru

2013. godine, osnovan je Le Studio, pozorište koje ima stalni repertoar, gde se

predstave izvode dva puta nedeljno. Za razliku od ostalih pozorišta, doprinos publike

u Le Studio ne završava se sa spuštanjem zavesa. Nakon predstave, publika se

poziva da ostane i popije piće u baru, da popriča o predstavi sa kreativnim timom.

Od 2009. godine do kraja 2016. godine, Le Studio se nalazio u Venizelsovoj 42.

U decembru 2016. iselili su se iz Venizelosove 42. Tada prelaze u veći i komforniji

prostor bivšeg skladišta PIK Vrbas koji se nalazi u neposrednoj blizini prethodnog

pozorišta. Potrudili su se da zadrže atmosferu koja je posetiocima već poznata i koja

stimuliše neposrednost u odnosu publike i glumaca, kao i brisanje jasnih granica

gledališta, scene i bara. Novi prostor im pruža mogućnost da prošire svoje aktivnosti

– radionice, izložbe, rezidencije umetnika kao i da češće ugoste druge pozorišne

trupe. U novoj zgradi se takođe nalaze prostori za probe, školu glume i kancelarije

za upravni tim pozorišta.

4.2. Polja delovanja

8Slika 05

Kao što je već spomenuto u kratkom istorijatu teatara Le Studio, pored samih

predstava, bave se različitim sadržajem, kao što su muzički događaji, radionice,

kabare, škola glume, škola kabarea, lutkarskim pozorištem, dečijim pozorištem i

rezidencijalnim programima.

Pozorište čine dramske predstave, mjuzikli, kabare i dečije predstave. Dok se

četvrtkom organizuju gostovanja. Produkcija Le Studija se sastoji kako od

8 Arhiva Teatra Le Studio

11 |

profesionalnih tako i od amaterskih predstava. Pored osam stalnih glumaca,

uključeni su i različiti muzičari kao i muzičke grupe. U poslednje 4 godine imali su 10

profesionalnih predstava u svojoj produkciji, odnosno preko 500 izvođenja. U

produkciju su ukjučeni i drugi umetnici poput kostimografa, scenografa, slikara,

lutkata a u planu je uključivanje i cirkusanata. Pozorište ima svog stalnog reditelja i

scenografa koji rade na svim predstavama, kako dramskim tako i za potrebe

mjuzikla, kabarea i dečijih lutkarskih predstava. Kao neke od uspešnijih i značajnijih

produkcija izdvajaju se Jedan zarez nešto iz 2009. godine, Transsibirska proza iz

2013. godine, Istrajnost iz 2015. godine, Tom Vejtsov Vojcek iz 2015. godine i

Kabare Čikago iz 2016. godine. Pored dečijih lutkarskih predstava, postoji ideja o

razvoju novog, ozbiljnijeg vida lutkarskih predstava za odrasle. Karte za predstave je

moguće rezervisati i kupiti ranije, dok postoje posebne pogodnosti za studente,

zaposlene, nezaposlene i penzionere. Kapacitet gledališta je približno 100 mesta.

Muzički događaji odnosno koncerti pod nazivom Late night show, su osmišljeni kao

koncerti pozorišnog karaktera, gde se muzika zaista sluša, i od publike se očekuje

da se posveti muzici, zamišljeno je da se ćuti. Muzičari koji nastupaju u ovom

formatu su oni sa kojima su do sada sarađivali na produkciji predstava, kao i članovi

pozorišta u svojim kabare i mjuzikl tačkama. Kralj Čačka, i bendovi Rain Dogs i Cave

dogs su muzičari sa kojima sarađuju. Karte za muzičke događaje je moguće

rezervisati i kupiti ranije. Takođe postoje posebne pogodnosti za nezaposlene,

studente i penzionere. Broj publike se u ovom slučaju povećava jer nije ograničen

samo na broj mesta u gledalištu. Kapacitet je približno 150 mesta.

Slobodna dramska akademija je škola glume koja je deo pozorišta Le Studio.

Predstavlja prostor istraživanja i mesto gde upoznaju mlade umetnike, potencijalne

buduće saradnike. Školu je osnovao i vodi Žan Baptist Demarinji (Jean-Baptiste

Demarigny), francuski glumac i reditelj. Pedagoški pristup škole je osmišljen po

principu najnovijih metoda i tehnika nastave pozorišta, razvijenih na francuskoj sceni,

zasnovanih na igri i kreativnosti. Negujući jaku vezu izmedju edukativnih kurseva i

teatra, omogućavaju studentima da aktivno učestvuju u životu i razvoju samog

pozorišta. Kursevi koji mogu da se pohađaju u okviru škole su kurs Kabarea i

mjuzikla, kurs Pozorišta u okviru kog se nalazi i Napredni kurs, a u planu je još

jednog kursa a to je , Studio za kreiranje pozorišta za decu.

12 |

Kabare je zabavni žanr koji pripada pozorištu. Zasniva se na glumačkoj sceničnosti i

sposobnosti da se izgradi odnos sa publikom. Kabare šou je kreiran od serije manjih

scena i uspeh tih scena zavisi od posebnih tehnika, koje će se učiti tokom kursa.

Kurs Pozorišta namenjen je glumcima, rediteljima, scenografima, tehničarima i sl.

koji žele da uđu u svet pozorišta ili da prošire svoje znanje i iskustvo. Osnovni kurs je

namenjen početnicima i/ili studentima koji se žele amaterski baviti pozorištem.

Napredni kurs je namenjen studentima koji (žele da) se profesionalno bave

pozorištem i/ili imaju dovoljno iskustva. Za ovaj kurs se organizuje audicija.

Napredni kurs pozorišta je namenjen onima koji (žele da) se profesionalno bave

pozorištem i/ili imaju dovoljno iskustva u radu u pozorištu i/ili su studenti neke od

škola glume/režije/scenografije/pozorišne tehnike/dramaturgije/plesa i sl. Za ovaj

kurs se organizuje audicija.

Studio za kreiranje pozorišta za decu je zamišljen kao kurs namenjen svim ljudima

(od 15 do 65) koji žele da otrkivaju svet dečijeg pozorišta i savladaju nove veštine.9

Škola ima sadržaj kako za profesionalce tako i za amatere. Radionice za

profesionalce su usko specijalizovane, odnosno preuzimaju formu master classa.

Radionice za profesionalce se odvijaju u okviru Naprednog kursa. Radionice iz

različitih oblasti namenjene usavršavanju pozorišnih profesionalaca. Do sada je

održano 10 stručnih radionica i nekoliko predavanja pod vođstvom profesionalaca iz

zemlje i inostranstva. Neka od različitih polja kojima su se bavili su akrobalans,

muzički teatar, lutkarsko pozorište, pozorište senki i savremeni ples. Radionice su se

organizovale sa Dorom Cantero i Minom Ledergerber, Mimaia teatro, iz Španije; sa

Anom Đorđević, sa Sanjom Maljković, Ljubicom Milovanović, Žan Baptist

Demarinjijem (Jean Baptiste Demarigny), sa Danijel Meijersom (Daniël Meijers) i

Berenger Dambrinom (Bérengère Dambrine), Tifani Ros (Tiffany Ross), Cirkusferom,

Sofijom Mavragani,...

9 Preuzeto sa internet stranice http://skola.lestudio.rs/kursevi/ , 22.6.2017.

13 |

Radionice za amatere iz oblasti glume, režije, cirkusa, lutkarskog pozorišta,

pozorišta senki se organizuju za potrebe istraživanja. Ne održavaju se redovno i

otvorene su za sve. Radionice za amatere takođe služe za potrebe kastinga novih

glumaca i različitih ispitivanja pre početka procesa rada na predstavi.

Novitet koji omogućava novi i veći prostor u koji se Le Studio preselio su

rezidencijalni programi. Programi koji umetnicima pruža prostor kako za rad,

kreativne i stručne radionice tako i za ostanak u Beogradu. U okviru ovog programa

omogućili bi umetnicima van Beograda da ostanu i rade na svom usavršavanju, i

svojim umetničkim projektima, jer novi prostor Le Studija ima kapacitete da smesti i

do 6 umetnika u svoje prostorije te im obezbedi prostor za rad, odmor, kao i potrebe

lične higijene. Ovaj vid programa je otvoren za mlade stvaraoce iz cele Srbije sa

ciljem da pruži podsticaj mladim ljudima koji su rešeni da pokrenu slične inicijative u

svojim sredinama. Spavaonice koje su namenjene za ovaj program i dalje nisu u

potpunosti opremljene, ali se njihovo osposobljavanje uskoro očekuje.

4.3 Specifičnosti rada teatra Le Studio

10Slika 06

Ono na čemu se zasniva mišljenje i rad ovog pozorišta je, između ostalog, razmena

mišljenja sa publikom, pa se tako posle svake pozorišne predstave očekuje od

publike da ostane u pozorištu na druženju. Jedna od ideja je da se uvede i okrugli

sto koji bi to druženje učinio ozbiljnijim i gde bi se, uz prisustvo samih autora, javno

govorilo o utiscima nakon predstava. Takođe, tokom svih pozorišnih događaja,

publici je dozvoljeno da konzumira piće. Bar je otvoren pre i posle izvođenja, tako da

pića kupljena pre izvođenja mogu biti konzumirana, ali se tokom predstave izbegava

10 Arhiva Teatra Le Studio

14 |

naručivanje pića. Kao i za vreme predstava, bar je otvoren i dozvoljena je

konzumacija pića tokom muzičkih nastupa.

Slobodna dramska akademija, ali i čitav rad Le Studija zasniva se na eksperimentu,

istraživanju i razvijanju određenih veština. To je ono što neguju već godinama, a

dosadašnja iskustva planiraju da prošire istraživanjem lutkarstva, upotrebe

savremene tehnologije u pozorištu i istraživanjem nenaturalističke glume. Upotrebu

savremene tehnologije u kontekstu pozorišta vide isključivo kao umetnički izraz, a u

okviru istraživanja nenaturalističke glume planiraju da se bave maskama, šminkom,

kostimom i razvijanjem lika.

4.4 Način rada na predstavama

11Slika 07

Na način rada na predstavi utiče nekoliko faktora:

1. Finansiranje; odnosno da li je predstava finansirana spolja ili je finansirana od

strane pozorišta, što utiče na izbor glumaca, vremenska ulaganja,...

2. Tim; odnosno da li su u pitanju glumci amateri koji ne mogu da izdvoje

jednako vremena kao profesionalni glumci, ili je u pitanju saradnja sa

muzičkom grupom gde u tom slučaju probe koje traju kraće od tri sada što

zbog obaveza grupe što zbog karakterističnog pristupa radu

3. Veličina produkcije; u zavisnosti od toga koji je broj uključenih u produkciju,

zavisi i sama organizacija.

11 Arhiva Teatra Le Studio

15 |

U razgovoru sa scenografom pozorišta, saznajemo da postoje dva načina kojima se

pristupa predstava. Dva sistema rada od kojih zavisi koliko vremena se ulaže u

predstavu, ko su glumci, kako se održavaju probe i konačno sam ishod rada.

4.4.1. Zatvoren sistem rada

Podrazumeva da je veliki deo predstave već osmišljen i ograničen je prostor za rad

umetničkog tima. Kreativni proces je unapred definisanim okvirima i većina ideja je

već postavljena od strane reditelja. Scenograf radi po jasnim ograničenjima koja

reditelj postavlja, glumačka podela je odmah određena, a struktura i tekst su

unapred završeni. Probe su tako osmišljene da mogu da se rade parcijalno u odnosu

na scene, nema potrebe da je ceo tim stalno prisutan na probama. Specifičnost i

prednost ovog vida rada je što traje relativno kratko. Može da podrazumeva čak

manje od mesec dana rada. Primer jedne ovakve predstave rađene u Le Studiju je

Tom Vejtsov Vojcek (Tom Waits’ Woyzeck). Probe su trajale manje od mesec dana,

što je podrazumevalo svega tri nedelje intenzivnog rada. Probe su bile organizovane

tako da se reditelj bavio parcijalnim probama sa glumcima dok je asistent reditelja

radio probe sa muzičarima. Struktura predstave i tekst su bili završeni pre početka

rada na predstavi, a glumačka podela se odmah znala, što je omogućilo rani početak

sa intezivnim radom, bez uloženog vremena na traženje glumaca i kastinga.

Scenograf je radio sa jasnim ograničenjima koji su podrazumevala kako odrednice

po pitanju prostora, kao što je položaj bine, tako i odrednice po pitanju izražajnih

sredstava, odnosno korišćenje video materijala.

4.4.2. Otvoren sistem rada

Za razliku od zatvorenog sistema gde je veliki deo predstave već osmišljen i gde je

ograničen prostor za rad umetničkog tima, u poslednje vreme orijentisanost na

proizvod je zamenila orijentacija na proces, na sam sadržaj rada. Tako je projekat i

boravak umetnika u jednoj lokalnoj zajednici, a da se unapred ne definiše šta bi

trebalo da bude rezultat tog boravka. Projekat je susret, druženje, kontakt,

16 |

komunikacija umetnika i javnosti.12. U otvorenom sistemu ceo tim se smatra

koautorom. Sistem se oslanja na improvizaciju, glumačka podela se ne zna na

početku rada, a na probama je potrebno da ceo tim bude prisutan. Ovaj vid rada

podrazumeva mnogo duži period proba i dosta je neizvesno šta će biti konačan

ishod rada. Specifično je to što ceo tim utiče na skoro svaki aspekt predstave. Primer

jedna ovakve predstave rađene u Le Studiju je Istrajnost. Probe su trajale sedam

meseci, što je podrazumevalo i dva meseca pauze. Probe su bile intenzivne i tokom

dva meseca svakodnevne, podrazumevajući rad u trajanju od 12 sati. Radni dan je

počinjao u 9h a završavao u 21h. Početak dana je obuhvatao rad na zadacima koji

su postavljeni prethodni dan. Radilo se u dve smene sa jednom pauzom od dva sata

za ručak. Ovako intenzivan rad zahtevao je potpunu posvećenost glumaca,

scenografija se gradila tokom procesa a glumačka podela se nije znala do samog

kraja.

4.5 Članovi i njihova zaduženja

Zaposleni, odnosno angažovani, u Le Studiju su ljudi različitih iskustava i

obrazovanja. S obzirom na to da broj zaposlenih varira, nisu striktno podeljeni u

sektore, a mnogi su zaduženi za poslove iz više od jednog sektora. Iako je ovo

tipična situacija za samoorganizovane kolektive, ono što je bitno primetiti je da

ovakva podela poslova pojedine članove vrlo opterećuje, a ,,... podela rada kao

organizacioni oblik je osnovni uzrok povećanja produktivnosti”13. Konkretno,

12 Kultura menadžment animacija marketing , Milena Dragićević Šešić i Branimir Stojković, Clio,

Beograd 2003. str 143 13 Projektna organizacija u pozorištu, dr Danka Muždeka Mandžuka, Fakultet dramskih umetnosti

Omega plus - Beograd 2000, str 27

17 |

zaposleni se mogu podeliti na umetnički tim, tehnički tim i PR tim, s tim da, kao što je

navedeno, često jedna osoba ima više zaduženja koji se tiču aktivnost različitih

timova.

Trebalo bi napomenuti da nisu svi plaćeni za svoj posao u ovom pozorištu, što govori

o visokom stepenu motivisanosti i ljubavi prema onome što se radi. Ovo se može

potkrepiti stavom da ,,Zadovoljavanje čovekovih potreba ne svodi se samo na

materijalne stimulanse. Motivacija je bitan faktor, koji čoveka pokreće na svrsishodno

ponašanje. Umesto mehaničke i degradirane uloge izvršioca, bilo je neophodno

stvoriti uslove za punu afirmaciju čovekovih znanja i sposobnosti“14. Sa druge strane,

važno je nagasiti da bi svako trebalo biti plaćen za posao kojim se bavi. Ovaj način

funkcionisanja se ne može smatrati održivim.

Umetničku tim - čine tri osobe, scenograf, reditelj i glumac. U ovom timu, scenograf

i glumac su zaduženi da daju predloge, dok reditelj, odnosno direktor pozorišta,

odlučuje. Ovaj tim se bavi izborom predstava, estetikom pozorišta odnosno

pojedinačnih predstava, definisanje programa koje uključuje sve aktivnosti teatra Le

Studio.

Tehnički tim - čine glumci zajedno sa tehničkim direktorom, rediteljem odnosno

direktorom pozorišta i scenografom. Glumci su odgovorni za postavku scenografije.

Dele se u dva tima, muški i ženski. Gumci postavljaju teže i veće delove

scenografije, dok su glumice zadužene za manje delove ali i čišćenje scene. Ostatak

tima, tehnički direktor, reditelj odnosno direktor pozorišta i scenograf, su zaduženi za

postavljanje svetla i projektora, proveru zvuka, nameštanje zavesa, kao i vođenje

predstave. Nije neophodno da su svo troje tu da bi se sve izvelo. Ideja je da se

osposobi jedna osoba koja bi bila zadužena da sama postavi predstavu.

PR tim - čine tri osobe. Zadužene su za sve PR aktivnosti odnosno vođenje internet

stranice, vođenje fejsbuk (facebook) i instagram naloga, objave u medijima, pisanje

kraćih tekstova za pisane medije. Scenograf i director pozorišta su takođe ispomoć

PR timu.

14 Projektna organizacija u pozorištu, dr Danka Muždeka Mandžuka, Fakultet dramskih umetnosti

Omega plus - Beograd 2000, str 30

18 |

Direktor - umetnički direktor - reditelj - profesor15 na kursu Pozorišta i Kabarea

- Žan Baptist Demarinji - završio osnovne studije iz filozofije i književnosti, takođe,

osnovne studije glume i režije. U pozorištu ima više uloga. Sa administrativne strane,

bavi se finansijama vezanim za svakodnevno funkcionisanje pozorišta (prodaja

karata, prihodi od Slobodne dramske akademije, prihodni ostvareni uslugama),

mesečnim i godišnjim strateškim planiranjem i saradnjom sa Francuskim institutom.

Kao umetnički direktor, zajedno sa scenografom pozorišta i glumcem, brine se o

repertoaru, takođe zauzima ulogu pedagoga za potrebe Slobodne dramske

akademije, reditelja i dizajnera svetla za potrebe pozorišta. Bavi se tehničkom

produkcijom, realizuje zvuk i svetlo tokom predstava, a za potrebe marketinga se

bavi montažom promotivnih videa.

Scenograf – organizator – koordinator - profesor16 na kursu Pozorišta i

Pozorišta za decu - Sanja Maljković - završila osnovne i master studije arhitekture,

trenutno na doktorskim studijama scenskog dizajna. U pozorištu ima više uloga.

Zadužena je za pojedinačne projekte, njihovo pisanje, vođenje kao i za finansije

vezane za projekte. Odgovorna je za prostor pozorišta, kao i za dizajn enterijera.

Svakodnevno se bavi koordinacijom i organizacijom, što podrazumeva pravljenje

rasporeda proba i usklađivanje rasporeda pozorišta sa, na primer, probama

gostujućih predstava. Radi kao scenograf pozorišta, što pored dizajna podrazumeva

i koordinaciju postavke scenografije. Bavi se tehničkom produkcijom što

podrazumeva bavljenje zvukom, postavkom svetla i videa. Po potrebi, pre predstava

pregleda karte. Za potrebe marketinga se bavi kreativnim PR-om što podrazumeva

pisanje tekstova za medije, kao i osmišljavanje novih načina promocije teatra Le

Studio.

Tehnički direktor - bar menadžer – plesačica – koreograf - asistent na kursu

Kabarea - Bojana Đuričić - student grafike i plesačica. Kao tehnički direktor

zadužena je za postavljanje svetla i projektora, proveru zvuka, nameštanje zavesa,

15 Profesor- je preuzeto sa internet stranice pozorišta Le Studio i u ovom kontekstu ne označava stepen stručne spreme; predavač. 16 Profesor- je preuzeto sa internet stranice pozorišta Le Studio i u ovom kontekstu ne označava stepen stručne spreme; predavač.

19 |

kao i vođenje predstave. U ulozi bar menadžera vodi bar, naručuje piće, plaća

konobare i brine o higijeni bara. Pored toga je i koreograf, plesačica u pojedinim

predstavama ali i asistent na kursu Kabarea.

Dramaturg - glumac - Marko Petrović Pendula - po obrazovanju filozof, odgovoran

za ceo tim glumaca što podrazumeva motivisanje glumaca, okupljanje tima, kao i

izbor glumaca zajedno sa rediteljem i scenografom.

Glumci – Le Studio ima 8 stalnih glumaca. Ideja je da se napravi stalni glumački

ansambl, izbegava se projektno angažovanje glumaca, iako je to nekada slučaj.

Najčešće su stalni glumci, retko ko bude samo za jednu predstavu. Profesionalni

glumci su plaćeni, dok se amaterima isplaćuje samo ukoliko ostane sredstava kada

se pokriju svi troškovi iznajmljivanja prostora, računi i dr. Specifično za obaveze

glumaca je ta što upravo oni postavljaju scenografiju, pored toga zaduženi su i za

očuvanje i urednost prostora pozorišta i kostima.

Glumica - koreograf - volonter - Julie Lelay - po obrazovanju glumica i plesačica.

Pored učešća u predstavama kao glumica, bavi se i fandrejzingom (fundraising)

odnosno prikupljanjem novčanih sredstava kao i kraudfandingom (crowd fundingom)

što pored prikupljanja sredstava na promotivnim događajima podrazumeva i rad na

internet platformama namenjenim u tu svrhu. Ima stipendiju francuske vlade te Le

Studio nema finansijskih obaveza prema njoj. Njeno angažovanje u pozorištu je

kratkoročno i trajaće godinu dana, do isteka stipendije.

Grafički dizajner - fotograf - Sanja Karić - po obrazovanju grafički dizajner.

Zadužena za vizuelni identitet pozorišta, što podrazumeva plakate, internet stranicu,

materijal koji se postavlja na društvene mreže, kao i ostali materijal koji se šalje u

medije. Pored toga što se bavi grafičkim dizajnom, ona je i fotograf pozorišta. Za

celokupan svoj rad nije plaćena, radi volonterski.

Fotograf - Ivana Čutura - po obrazovanju fotograf, čime se i bavi u okviru teatra Le

Studio. Nije plaćena, ali za uzvrat koristi prostor pozorišta za snimanja.

20 |

Kostimograf - Marija Tavčar - po obrazovanju dr kostimografije. Angažuje se po

potrebi. Ukoliko nema sredstava, time se bave scenograf i glumci, ali kako navode,

ukoliko je kostim bitan element scenske slike, izdvajaju se sredstva.

Tehničar zvuka - dizajner zvuka – u Le Studiju ovu funkciju ne zauzima niko. Za

postavku su zaduženi Žan, Sanja i Bojana, ne postoji osoba koja se isključivo bavi

samo ovim. Postavku instrumenata i tonske probe rade muzičari koji su angažovani

za predstavu.

Muzičari - postoji nekoliko stalnih saradnika kao što su bend Rejn dogz (Rain dogs),

Miodrag Krstić, horna, Kralj Čačka.

Lutkarka – Mina Ledergerber - angažovana po potrebi za određene predstave i

radionice.

Računovođa - sekretarica - Gordana Simić - diplomirani ekonomista. Pored

redovnih obaveza koje ima kao sekretarica pozorišta, što podrazazumeva

odgovaranje na mailove i primanje poziva za rezervacije, zadužena je i za prodaju

karata. Takođe, zadužena je za kreiranje događaja na društvenim mrežama odnosno

svakodnevni PR.

Stolar - Ivan Bobun - po obrazovanju stolar. Pravi sve potrebno za scenografiju i

pozorište. Njegova stolarska radionica se nalazi u Le Studiju i može da je koristi i za

sopstvene potrebe. Pozorište nema finansijskih obaveza prema njemu.

Higijena - za higijenu celog prostora su zaduženi svi zajedno. Tokom nedelje postoji

podela na timove ko je za koji deo pozoišta zadužen da održava čistim i urednim,

dok postoji inicijativa da se angažuje spremačica koja bi dolazila jednom nedeljno

kako bi detaljnije očistila.

Obezbeđenje - kao ni portira, nema.

Vozač - koristi se po potrebi za gostovanja, i obično se angažuje ista osoba.

21 |

4.6 Prostor Le Studija

17Slika 08

Teatar Le Studio se nalazi u Poenkareovoj 26 na Paliluli u neposrednoj blizini Centra

za kulturu Vlada Divljan, Dragstora Beograd, jednog od najpoznatijih i najposećenijih

klubova za mlade i Bitefartkafea. Tri pomenute lokacije su, pored Le Studija, jedne

od retkih lokacija na Pailuli gde se odvija neka vrsta kulturnog sadržaja. Le Studio se

nalaze u zgradi bivšeg skladišta PIK Vrbas, i koriste samo jedan deo te zgrade.

Samo skladište se proteže na oko 4000 metara kvadratnih, dok se od toga za

potrebe pozorišta koristi oko 700 metara kvadratnih.

18Slika 09

17 Arhiva Teatra Le Studio 18

Mapa Palilule sa označenim prostorima sa kulturnim sadržajem

22 |

U prizemlju zgrade, nalaze se prostorije koje nisu u zakupu Le Studija, te se za

potrebe pozorišta ne koriste. Na prvom spratu se nalazi prostorija koja se koristi u

okviru programa Slobodne dramske akademije, dok predprostor te prostorije služi za

odlaganje kostima. Na drugom spratu zgrade se nalazi veći deo prostorija. Scensko

gledališni prostor, kancelarije, buduće spavaonice, toaleti, green room, foaje,

stolarska radionica i bar.

Velik broj prostorija omogućava da se istovremeno dešava nekoliko različitih

aktivnosti u prostorijama pozorišta.

Prizemlje

19

Slika 10 20

Slika 11

Ulaz – u pozorište postoji jedan ulaz, to je ujedino i glavni ulaz za publiku, za glumce

i za utovar/istovar scenografije. Ne postoji zadnji odnosno, službeni ulaz.

19

Uvećan prikaz ulaza u objekat, sa naznačenim delom koji pripada Le Studiju 20

Prikaz osnove prizemlja objekta sa naznačenim delom koji pripada Le Studiju

23 |

Prvi sprat

21

Slika 12 22 Slika 13

Učionica - prostorija koja se koristi za potrebe Slobodne dramske akademije se

nalazi na prvom spratu i odvojena je i udaljena od ostatka prostorija, što u svakom

momentu omogućava neometan rad u toj prostoriji.

Garderoba / Predprostor učionice - se koristi za odlaganje kostima i uvek mu se

može pristupiti bez obzira na aktivnosti u učionici.

21 Uvećan prikaz prostora učionice i garderobe 22 Prikaz osnove prvog sprata objekta sa naznačenim delom koji pripada Le Studiju

24 |

Drugi sprat

23Slika 14

Scensko gledališni prostor - nalazi se na drugom spratu, odmah do bara a u

neposrednoj blizini foajea i stolarske radionice. Iako zamišljen kao transformabilan

prostor, zbog tehničkog roštilja koji se nalazi iznad jednog dela prostorije, stiče se

utisak da je scenski prostor fiksan, dok je gledališni prostor transformabilan.

Specifičnost gledališnog prostora ogleda se u tome što ga čini svakodnevni kućni

nameštaj, koji je zbog vizura postavljen na drvene građevinske palete. Tako da se u

gledalištu može naći sve od stolice do troseda.

Bar - nalazi se na drugom spratu, između foajea i scensko gledališnog prostora.

Ideja je da je nezavisan od scensko gledališnog prostora i da se za vreme izvođenja

može provoditi vreme u baru a da se ne ometaju izvođači na sceni, kao ni publika u

gledalištu.

23 Prikaz osnove drugog sprata objekta sa naznačenim delom koji pripada Le Studiju

25 |

Foaje - nalazi se na drugom spratu i direktno je povezan sa prostorom koji je

namenjen za bar, a odmah pored stolarske radionice.

Stolarska radionica - nalazi se na drugom spratu, odmah do foajea odvojen

paravanom, a u neposrednoj blizini bara i scensko gledališnog prostora. Iako fizički

odvojena, nedovoljno zvučno izolovana. Može se koristiti ali se mora voditi računa

da se bilo kakvi bučni poslovi ne mogu raditi dok se odvijaju probe na sceni. Poslovi

koji se ne smatraju bučnim, mogu se odvijati tokom proba na sceni.

Višenamenska prostorija – trenutno opremljena kao spavaonica i kao kancelarija.

Nalazi se na drugom spratu zgrade i može se koristiti nezavisno u odnosu na ostale

prostorije. Namenjena je za buduće rezidencijalne programe. Kada bude u

potpunosti opremljena, moći će da primi do šestoro ljudi.

Kancelarija 2 - nalazi se na drugom spratu. Pristup kancelariji ima isključivo direktor

pozorišta.

Kuhinja - prostor za glumce / green room - nalazi se na drugom spratu. Ideja je

da postoji čajna kuhinja sa prostorom za odmor. Namenjeno je za potrebe svih

članova pozorišta i može se koristiti nezavisno u odnosu na ostale prostorije.

Kupatilo - nalazi se na drugom spratu, neposredno u blizini prostora za odmor za

glumce. Može da se koristi nezavisno u odnosu na ostale prostorije.

26 |

4.6.1 Prostor u odnosu na delatnosti – scenariji korišćenja prostora

Kao što je već napomenuto, velik broj prostorija omogućava da se istovremeno

dešava nekoliko radnji u prostorijama pozorišta. Tako je na primer scenario u kome

se istovremeno dešava proba zvuka na sceni, škola kabarea u učionici, završni

stolarski radovi kao i čitajuća proba moguć.

Radno vreme pozorišta varira, ukoliko su u toku probe, radno vreme je od 10h do

21h, ukoliko probe nisu u toku onda je pozorište otvoreno sredom od 18h do 21h i

subotom od 13h do 16h, kada se održavaju kursevi u sklopu Slobodne dramske

akademije, odnosno petkom i subotom od 17h do 2h.

24 Slika 15

*predstavljaju aktivnosti koje nisu fikse. Administracijom bi trebalo da se bavi svaki dan, ali u slučaju

da se odvijaju probe, časovi ili neke druge aktivnosti, administracijom se niko ne bavi

Scenariji korišćenja prostora u odnosu na delatnosti:

Za vreme trajanja proba na sceni / proba zvuka, čitajuća proba, generalna proba,

proba svetla

Nije moguće korišćenje bara u svrhu dopune pića, čišćenje, korišćenje

stolarske radionice za radove koje se smatraju bučnim.

Moguće je korišćenje svih ostalih prostorija bez ikakvih ograničenja.

Za vreme trajanja časova u učionici

Moguće je koristiti sve ostale prostorije bez ograničenja. Učionica se nalazi na

dovoljnoj udaljenosti i moguće je neometano održati čas bez obzira na

događanja na sceni, u stolarskoj radionici…

24

Prikaz nedeljnog rasporeda aktivnosti u prostorijama teatra Le Studio

27 |

Za vreme bučnih stolarskih radova

Nije moguće koristiti prostor scene za bilo koji vid proba, i korišćenje bara u

svrhu relaksacije

Moguće je korišćenje svih ostalih prostorija bez ikakvih ograničenja.

Za vreme stolarskih radova koji ne proizvode buku

Moguće je koristiti sve ostale prostorije bez ograničenja. Stolarska radionica

je dovoljno odvojena od ostalih prostorija te ne bi trebalo da ometa rad.

4.7 Finansiranje

Kao što je već napomenuto, kada su u pitanju nezavisne organizacije koje nemaju

redovnu podršku države, uvek se kao jedan od glavnih problema javlja finansiranje

tih organizacija. Finansijske obaveze podrazumevaju mesečno plaćanje

iznajmljivanja prostora, mesečne račune za vodu i struju, plate zaposlenih i drugo, ali

kao nezavisno pozorište, Le Studio takođe mora da obezbedi sredstva za potrebe

predstava. Dodatni troškovi podrazumevaju izradu scenografije, izradu kostima,

kupovinu i održavanje scenske opreme i drugo.

Postoji nekoliko načina da se ovo nezavisno pozorište finansira, ali je svakako

najvažnije obezbediti redovane mesečne prihode koji bi pokrivali fiksne mesečne

troškove kako bi se skupljanje dodatnih sredstava moglo fokusirati samo na potrebe

scenografije, kostima, materijala za izradu lutaka,…

Le Studio se finansira prodajom karata za sve događaje koji se organizuju, zatim

prodajom pića u baru, prodajom usluga kao što su gostovanja u drugim pozorištima,

festivali. Deo finansija se obezbeđuje putem projekata gde se Francuski institut

može izdvojiti kao organizacija koja redovno finansira projekte Le Studija. Povremeni

finansijeri su takođe bili i Švajcarska ambasada u Beogradu, Artangle fondacija,

BAC, Koka kola (Coca cola), Švajcarska agenicija za razvoj i saradnju (Swiss

Agency for Development and Cooperation), Nezavisna kulturna scena Srbije,

Ministarstvo kulture, Grad Zrenjanin, SCP (Swiss Cultural Programme in the

Western Balkans), Pokrajinski sekreterijat za kulturu, Pozorišni fond Ujedinjenje (The

Unity Theatre Trust), Pro helvetia, BCIF i Erste bank: Centrifuga, Fondacija Anna

28 |

Lindh, Institut za mlade, Španija (Instituto de la juventud, regiòn de Murcia),

Generacija (Generaccion), Španija, Robert Boš (Robert Bosch) fondacija i drugi.

Jedan od načina kompenzacije je svakako usluga za uslugu. Ovime se koriste kako

neke od saradnika ne bi morali da isplaćuju u novcu. Na primer, stolar kao stalni

saradnik Le Studija ne dobija mesečnu platu, ali mu pozorište obezbeđuje prostor i

materijal za rad. Prostor može da koristi i za druge poslove, ne samo vezane za

pozorište, samim tim pozorište ima ono što je potrebno i to u okviru svoje kuće i

stalno dostupno. S druge strane, stolar ima svoj radni prostor bez obaveze da plaća

iznajmljivanje prostora za svoju radionicu. Sličan dogovor postoji i sa fotografom

pozorišta. Za svoje usluge, fotograf dobija pravo na korišćenje prostora Le Studija za

druge projekte odnosno snimanje i fotografisanje.

Le Studio i Slobodna dramska akademija imaju odvojene budžete, te se mesečna

primanja škole ne upotrebljavaju za potrebe pozorišta. Ideja je da se postigne održiv

finansijski model koji bi omogućio neometan rad pozorišta. Neke predstave su

finansijski održivije od drugih, te se prihodi tih predstava ulažu u razvoj drugih. Na

primer, Raspareni par je pozorišna predstava koja angažuje dva glumca i dva

tehničara, što je čini finansijski održivom i donosi veći prihod od rashoda, što

omogućuje da se ta razlika uloži u predstavu kao što je Tom Waits’ Woyzeck koja

angažuje jedanaest glumaca i dva pozorišna tehničara.

Glavni i stalni izvori finansiranja:

bar

prodaja karata

Povremeni izvori finansiranja su:

konkursi

gostovanja

ambasade

strani fondovi

29 |

Fiksni mesečni troškovi:

iznajmljivanje prostora

grejanje

struja

voda

dve plate

održavanje prostorija

otplaćivanje duga

Troškovi po produkciji:

plate glumaca po probi

scenografija

kostim

Troškovi po izvođenju

plate glumaca po izvođenju

Mesečni pregled prihoda i rashoda

Na osnovu mesečnog pregleda, vidi se da je ukupni mesečni prihod 11,000.00din, i

to su početna, ali možda i jedina sredstva kojima pozorište raspolaže za sledeću

produkciju.

30 |

5. Uočeni problemi i predlog rešenja

Organizacija

Projekat pozorišne predstave ne predstavlja klasičan tip projektne organizacione

forme, već oblik umetničkog stvaralaštva, koji se javlja prema potrebi, sa određenom

namenom, u ograničenom vremenskom trajanju, kao timski rad, uslovljen

međusobnom najužom saradnjom i koordinacijom. Analogno tome, u strukturi

projekta pozorišne predstave mogu se razlikovati dva nivoa: umetnički koji se ogleda

u stvaralačko-proizvodnom procesu, i organizacioni koji stvara uslove za

realizovanje umetničkih aktivnosti.25 Na umetničkom nivou pozorište Le Studio ima

dva sistema rada i oba su se pokazala kao efektivni, dok sa druge strane,

organizacioni nivo je nešto što bi trebalo da pretrpi određene promene. Proces i

rezultat projekta moraju biti ostvareni u kratkom periodu (dakle efikasno), projekat

mora biti ekonomičan, s obzirom da ne postoje unapred zagarantovani izvori, niti da

će država biti spremna da pokrije njihove gubitke, i da će biti pozitivno vrednovan

samo ako ostvari željene efekte u odnosu na ciljeve (dakle efektivan).26

Kao jedan od glavnih problema organizacije teatra Le Studio, izdvojila bih nedovoljan

broj zapolsenih i angažovanih, što smatram uzrokom neefikasne podele poslova, na

šta bih se nadovezala rečima Džona Šermerhorna koji govori o prednostima

organizovanja.

,,Bez obzira koji projekat ili produkciju planirate da ostvarite, postoje četiri prednosti

organizovanja:

1) Jasno definisano ko šta radi;

2) Određeno je ko koga nadgleda;

3) Prate se odgovarajući kanali komunikacije;

4) Primenjuju se resursi na definisane ciljeve i planove “. 27

25 Projektna organizacija u pozorištu, dr Danka Muždeka Mandžuka, Fakultet dramskih umetnosti

Omega plus - Beograd 2000. str 198 26 Kultura menadžment animacija marketing , Milena Dragićević Šešić i Branimir Stojković, Clio,

Beograd 2003. str 146 27 John R. Schermerhorn, Jr, Management for Productivity, John Wiley and Sons, New York, 1986.

31 |

Osobe koje bi trebalo priključiti pozorišnom timu:

Finansijski saradnik / osoba od velikog značaja, koja bi omogućila da se

direktor pozorišta koji je ujedino i reditelj, rastereti i posveti umetničkom

sadržaju, pre nego finansijama. Potrebna je osoba od iskustva koja bi mogla

da napravi finansijsku strategiju koja bi omogućila olakšano funkcionisanje

pozorišta;

Producent / osoba koja bi omogućila se scenograf pozorišta rastereti i posveti

kako svom umetničkom radu, tako i časovima u okviru Slobodne dramske

akademije. Producent bi, pored produkcije pozorišnih predstava, bio zadužen

i za pisanje projekata za domaće i strane fondove;

Tehničar / osoba koja bi mogla da se pridruži tehničkom timu. Iako tehnička

produkcija predstava Le Studija nije zahteva, trebalo bi minimalno dve osobe

da se bave tehničkom produkcijom;

Spremačica / iako se zajednički fizički rad može smatrati pogodnim za jačanje

međuljudskih odnosa u grupi (team building), održavanje prostora od 700

kvadratnih metara bi ipak trebalo prepustiti nekome kome bi to bilo jedino

zaduženje.

Nakon priključivanja novih zaposlenih i ukoliko dođe do još većeg proširenja tima,

trebalo bi ih podeliti u podtimove, jer je upravo autonomija podsistema karakteristika

većine sistema.

Finansije

Povećanjem broja zaposlenih, povećavaju se i fiksni mesečni troškovi, time dolazimo

do druge stavke. Stalna mesečna primanja. Osnovni problem finansiranja Le Studija

je što je jedan od glavnih izvora finansiranja bar, a to je ono što bi trebalo da

promene. Odnosno, da pokušaju da nađu balans između izvora finansiranja i

zadržavanja identiteta pozorišta, ne prelazeći granicu i ne pretvarajući ga u klub.

Sistem preraspodele zarade i ulaganjem sredstava stečenih od jedne predstave u

32 |

drugu, veću produkciju je dobar, ali nedovoljan. Sa ukupnim mesečnim prihodom od

11,000.00 din, koji su namenjeni novoj produkciji, dodatni izvori su neophodni.

Pored bara i prodaje karata, stana mesečna primanja bi trebalo proširiti na neke

dodatne delatnosti kao što su na primer:

iznajmljivanje prostora učionice za potrebe drugih organizacija / S obzirom na

dobru saradnju sa Francuskim institutom, mogli bi se dva puta nedeljno

organizovati časovi francuskog jezika, časovi glume na francuskom ili drugi

edukativan sadržaj;

iznajmljivanje prostora pozorišta za potrebe drugih organizacija / S obzirom

na postojanje određenog broja umetnika koji se bave umetničkom

fotografijom i videom, i na atraktivnost prostora Le Studija, mogla bi se

ostvariti saradnja;

naplaćivanje usluga održavanja radionica / Ostvarivanje saradnje sa

umetničkim srednjim školama i fakultetima.

Na osnovu nedeljnog rasporeda dolazi se do zaključka da je moguće organizovati

predložene dodatne aktivnosti.

Prostor

Prepoznajući različite mogućnosti korišćenja prostora i analizom postojećeg stanja,

ističu se tri prostora, prostor sadašnjeg foajea, prostor učionice i višenamenska

prostorija.

Foaje - s obzirom na oblik, veličinu i specifičan karakter foajea predlog je da se sa

nekoliko manjih intervencija adaptira i po potrebi koristi kao galerija. U zatečenom

stanju, prostor stolarske radionice zauzima više mesta nego što je potrebno.

Ograničavanjem prostora stolarske radionice dobija se velika slobodna površina

koja može biti iskorišćena kao fotografski studio. Zamenom postojećih, fiksiranih

pregradnih panela sa rotirajućim panelima na šinama, omogućava se proširenje

prostora foajea. U situaciji u kojoj su panelli zatvoreni, prostor može da se koristi

kao foaje i kao galerija, dok bi se iza panela, mogao nalaziti prostor za odlaganje

opreme za potrebe fotografskog studija, materijala za izradu lutaka i drugo. U

situaciji u kojoj su paneli otvoreni, prostor se takođe može koristiti kao izlagački

prostor, ali i kao prostor fotografskog studija. Prostor koji ne pripada Le Studiju se i

33 |

dalje koristi za odlaganje kancelarijskog materijala firme PIK Vrbas, i nije odvojen

nikakvim pregradama, dajući prostoru posebnu atmosferu.

Višenamenska prostorija – uzimajući u obzir svakodnevne potrebe pozorišta, koje

podrazumevaju rad na računaru, i želju za razvijanjem rezidencijalnih programa,

višenamenska prostorija se adaptira za ove potrebe. U toku godine, ova prostorija

se koristi kao kancelarija, odnosno zajednički radni prostor za zaposlene i posetioce

pozorišta (co working space), dok se za vreme rezidencijalnih programa koristi kao

spavaonica. Intervencija bi bila opremljene ovog prostora krevetima koji se kače na

zidove i imaju mogućnost sklapanja. Na donjoj ploči kreveta se nalazi rasklopivi sto,

koji se koristi kada je krevet sklopljen.

Učionica – intervencija u prostoru učionice bi bila dodavanje višenamenskog

mobilijar. Unošenjem četiri elementa i njihovim razmeštajem, omogućava se

nekoliko scenarija korišćenja prostora. Elementi dimenzija 90x150x150cm, u

zavisnosti od konfiguracije, čine pozornicu i tribine, čime se omogućava korišćenje

prostora za potrebe proba, Slobodne dramske akademije, radionica i bioskopa.

Uzimajući u obzir specifičan vizuelni identitet pozorišta Le Studio, za potrebe

navedenenih intervencija, sve što je spomenuto bi bilo napravljeno u stolarskoj

radionici koja se nalazi u Le Studiju.

34 |

6. Zaključna razmatranja

Životni ciklus organizacije se deli na deset faza.28 Te faze su:

ideja – faza u kojoj organizacija i dalje ne postoji, faza planiranja osnivanja

organizacije kada se još ništa nije konkretizovalo;

mlada organizacija – faza kada je organizacija tek osnovana, faza sa najviše

problema ali i najviše uložene energije. Obično je sve na osnivaču i od njega

se očekuje najviše ulaganja;

go-go faza – u ovoj fazi osnivač je i dalje glavni pokretan čitave organizacije,

ali je tim oformljen i postoji preraspodela odgovornosti i poslova. Ovo faza

kada organizacija prihvata previše projekata i ne može sve da postigne, te

se prave česte greške;

adolescentska faza – nakon go-go faze kada je veliki broj projekata pokrenut

ali je nedovoljno iskustva da se oni izvedu, sledi adolescentska faza kada se

stekne dovoljno iskustva da se sve pokrenutno može postići. U ovoj fazi

javljaju drugi problemi, a to su problemi međuljudskih odnosa. Ovo je faza u

kojoj se najčešće dešavaju svađe između zaposlenih i vođa zbog rizika koje

bi trebalo napraviti koji ne odgovaraju upravi. Nagli porast utiče na gubitak

fokusa, dovodi se u pitanje tip organizacije i korisnika (publike) kojoj se

organizacija obraća;

prajm (prime) – u prajm fazi misija i strategija su jasni. Postižu se zadati

ciljeve i organizacija je na visokom nivou. Zaposleni ali i korisnici (u ovom

slučaju publika) su zadovoljni. U konstantnom je napretku, a jedina pretnja je

učestalo preispitivanje;

stabilna faza – prva faza gde rast prelazi u starenja organizacije. Stalni

prihodi čine da dođe do osećaja zadovoljstva i prestaje potreba za rastom i

razvojem, početna energija nestaje. Organizacija je sad već dovoljno velika

da potpada i pod politički uticaj;

aristokratija – želja za novim projektima i boljim rezultatima nestaje, i jedino

što je važno je ugled. Konfliktnih situacija, koje su nastajale pod uticajem

želje za napretkom, nema. Ne ulazi se u rasprave o kvalitetu rada. Faza u

28 Gerry Faust, Organizational Life Cycles, http://www.mentoru.com/Faust/004.pdf , 27.6.2017

35 |

kojoj zadovoljstvo korisnika (publike) opada ali se ne radi na poboljšanju

situacije. Ova faza se smatra početkom kraja;

rana birokratija – ukoliko ne dođe do reorganizacije u prethodne dve faze,

rezultati opadaju. Dolazi do učestalih svađa i traženja krivca za loše

rezultate. Tražeći krivca dolazi do otkaza nekoliko zaposlenih, organizacija

se okreće unutrašnjosti u konstantnom pokušaju da nađe još krivaca i

zanemaruje se kvalitet rada i odnos sa korisnicima (publikom). Ukoliko ne

postoji snažna inicijativa, ovo je faza u kojoj organizacija prestaje da radi.

birokratija – ukoliko je organizacija bila dovoljno velika i imala određen broj

korisnika, država preuzima i nastupa birokratija. Korisnici su potpuno

zanemareni;

smrt.

Kada je u pitanju životni ciklus organizacije, možemo zaključiti da se Le Studio

nalazi na samom kraju adolescentske faze, odnosno na početku prajm faze. Nagli

rast, odnosno prelazak u novi i veći prostor je uticalo na organizaciju Le Studija da

izgubi fokus, ali su im ciljevi ostali jasni. Sa nedostatkom jasne strategije ali sa

konstantnim napretkom, zaposleni, ali i publika su zadovoljni. Sledeći korak bi bio

rad na strategiji unapređenja organizacije ali sa oprezom kako se ne pređe u

sledeću fazu, cilj je zadržati se u prajm fazi.

36 |

LITERATURA

Ekonomika kulture, Rut Tausi, Clio, Beograd 2012

Gerry Faust, Organizational Life Cycles, http://www.mentoru.com/Faust/004.pdf 27.6.2017.

Istorija Pozorišta, Ronald Harvud, Clio, Beograd 1998

Kultura menadžment animacija marketing , Milena Dragićević Šešić i Branimir

Stojković, Clio, Beograd 2003.

Management for Productivity, John R. Schermerhorn, Jr, John Wiley and Sons, New

York, 1986.

Menadžment i umetnost, Vilijam Dž. Berns, Clio, Beograd 2003.

Project Management A Systems Approach to Planning, Scheduling, and Controlling,

Harold R. Kerzner , Wiley 2013

Projektna organizacija u pozorištu, dr Danka Muždeka Mandžuka, Fakultet dramskih

umetnosti Omega plus - Beograd 2000.