Na tragu istraivakog iskustva Zagorke Golubovi

Krajem aprila odran je u Institutu za filozofiju i drutvenu teoriju u Beogradu, nauni skup pod naslovom Antropoloka teorija i drutvena praksa na tragu iskustva Zagorke Golubovi povodom 60-godinjice njenog naunog rada. Radove je podnelo petnaestak naunih radnika, znalaca dela profesorke Golubovi meu kojima su Lino Veljak, Nada Sekuli, Vojislav Stanoji, Boidar Jaki, Marinko Loli, Milenko Markovi, edomir upi, Ivana Spasi, Nenad Dakovi, Milo Nemanji, Rada Drezgi, Zoran Vidojevi, Jelena uri, Olivija Rusovac i Zlatoje Martinov. Na skupu je govorio ali nije imao rad i prof dr Dragoljub Miunovi Olivija Rusovac lanica urednitva Republike podnela je referat sa temom Zagorka Golubovi: odnos prema javnosti, dok je rad glavnog urednika Zlatoja Martinova nosio naslov Zagorka Golubovi u Republici (1989-2012). Na kraju rada Martinov daje kompletnu bibliografiju svih njenih lanaka u listu koja za 23 godine saradnje sadri 51 bibliografsku jedinicu. Svi radovi e biti objavljeni u asopisu Instituta za filozofiju krajem ove ili poetkom naredne godine. U ovom broju uz odobrenje organizatora, donosimo skraenu verziju rada prof. dr Lina Veljaka (kompletan rad e biti objavljen u pomenutom asopisu) kao i rad prof. dr Sretena Vujovia koji nije oficijelno uestvovao u radu skupa iako je pripremio rad, nego je eleo da svoj rad o Zagorki Golubovi objavi upravo u Republici. Ur.

Skica za portret Zagorke Golubovi

Nije nimalo jednostavno skicirati ivotni i profesionalni portret profesorke Zagorke Golubovi budui da ona iza sebe ima obimno i sadrajno bogato delo, da dugo i aktivno ivi i da su se za njenog ivota menjali drutveni sistemi, drave i deavale druge dramatine pojave i procesi. Ipak, ispisau nekoliko crtica njenog portreta ukazujui na Zagorku Golubovi kao linost, kao antropologa i kao intelektualca. Piem ove fragmente i zbog toga to sam spadao u grupu onih studenata kojima je ona bila jedan od omiljenih profesora.

Zagorka Golubovi kao linostRoena je u Debrcu, a u Oracu, mestacu pored Save, sam u bati njene nekadanje kuice jednom davno sa koleginicama i kolegama sa Odeljenja za Sociologiju bio gost na prijatnom izletu. Od svoje jedanaeste godine ivi u Beogradu.Re je o marljivoj, darovitoj, energinoj, hrabroj i samosvesnoj osobi. Prijatnog lika i osmeha, ponekad deluje strogo i govori gromko. Strastveno je posveena otkrivanju istine i drutvenom aktivizmu.Brina je majka sociologa i profesorke francuskog jezika Branislave Pei koja stalno ivi i radi u enevi. Svoju karijeru je zapoela kao profesorka filozofije u gimnaziji u Zemunu, da bi posle odbranjenog doktorata poela da radi kao docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Samopregorno se bavi naukom, posveeni je i uspean profesor (predava) na naim i svetskim univerzitetima. Bila je pravina prema studentima i kolegama, cenila je dijalog, ali je argumentovano i odluno branila svoje gledite. Njena je re uvaavana na sednicama Odeljenja i Fakulteta. Bila je pouzdan mentor pri izradama diplomskih, magistarskih i doktorskih radova.Pokazala je izrazite organizatorske sposobosti u procesu institicionalizacije nae sociologije i antropologije ezdesetih godina minulog veka: uvoenjem predmeta Antropologija i Sociologija porodice na Odeljenju za sociologiju, a naroito osnivanjem i rukovoenjem poslediplomskim interdisciplinarnim smerom iz antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.Rukovodila je brojnim projektima na Filozofskom fakultetu, Institutu za socioloka istraivanja FF, Centru za filozofiju i drutvenu teoriju IDN, Alternativnoj akademskoj mrei i ostalim institucijama; ureivala je monografije, zbornike, saraivala sa asopisima, ukljuujui Praksis, uestvovala u radu Korulanske letnje kole i tome slino.Smatram da je zasluila da bude izabrana za profesora emeritusa Univerziteta u Beogradu, kao i za lana SANU. Nedavno je dobila zvanje Viteza profesije kao priznanje ugledne nevladine organizacije LEX.Imam utisak da su, pored drugih inilaca, njen skojevski angaman u mladosti (poev od 15. godine) i socijalizacija u okviru brojne partizanske porodice oblikovali njen potonji aktivizam i idejno-politike stavove. Na ovo me je podsetilo njeno skoranje kazivanje u televizijskom razgovoru sa Nataom Odalovi kada je zauzela principijelan stav protiv rehabilitacije Dragoljuba Mihailovia.

Zagorka Golubovi kao antropologFrancuski sociolog Rejmon Budon je duhovito primetio da psihologiju biraju oni koji imaju problem sa sobom, antropologiju oni koji imaju problem sa ljudskom prirodom, a sociologiju biraju oni koji imaju problem sa drutvom.Bavei se ljudskom prirodom u drutvenom i kulturnom kontekstu Zagorka Golubovi je prvenstveno antropolog i sociolog tj. sociokulturni antropolog sa filozofskim utemeljenjem. Za nau naunu zajednicu ova injenica je od znaaja zato to je time zasnovana moderna antropologija u naoj sredini. Do tada smo imali uglavnom zaetke fizike antropologije i antropografije u ukviru nacionalne etnografije i etnologije ijim deskripcijama etnopsihikih profila i nacionalnih karaktera treba prilaziti sa oprezom. Seam se da sam od Z. Golubovi kao student saznao za Klakhonov iskaz da je ovek kao svi drugi ljudi, kao neki drugi ljudi i kao niko drugi. S tim u vezi, antropologija se bavi otkrivanjem univerzalnih, posebnih i pojedinanih aspekata koji ivot oveka ine ljudskim. Govorila nam je da se ovek raa kao individua, a da postaje linost kroz procese primarne i sekundarne socijalizacije i individuacije. Drugim reima, razvoj linosti je dijalektika procesa individuacije i socijalizacije. Posebna vrednost naunog angamana Zagorke Golubovi sastoji se u tome to je njena antropoloka zamisao bila otvorena, nedogmatska. Polazei od Marksovih pojmova i ideja o praksisu, alijenaciji, reifikaciji, kritici svega postojeeg i emancipaciji Z. Golubovi je preispitivala njegovu antropoloku teoriju ukazujui na njena ogranienja: nerazvijenost personalistike perspektive, nedostatak analize svakodnevnog ivota i odsustvo teorije o kulturi, kao centralnog posrednika izmeu drutvenih i individualnih simbola i potreba. Delo Zagorke Golubovi odlikuje humanistika i personalistika orijentacija u antropologiji, odnosno shvatanje da drutvena organizacija mora biti u slubi potpunog razvitka pojedinca. Personalizam Zagorke Golubovi se ne zaustavlja na onoj Marksovoj maksimi o slobodi pojedinca kao uslovu slobode za sve ljude. Nastojala je i uspevala da ogranienja Marksove antropoloke misli prevazie sopstvenim istraivanjima. O tome svedoe njene knjige Problemi savremene teorije linosti (1966), ovek i njegov svet (1973) i Porodica kao ljudska zajednica (1981). Sledile su: knjiga o staljinizmu, knjiga Kriza identiteta jugoslovenskog drutva u kojoj je napisala da je jugoslovensko drutvo hibridno drutvo, koje je inilo prve korake ka socijalizmu i demokratiji, ali je to zaguio jedan u osnovi autoritarni sistem, sa monim harizmatskim voom, potom istraivanja o socijalnom karakteru i istraivanje o svakodnevnom ivota u postsocijalistikoj transformaciji srpskog drutva posredstvom kvalitativne metodologije, objavljeno u knjizi Politika i svakodnevni ivot Srbija 1999-2002. (prir. Z. Golubovi, I. Spasi, I. Jari, 2003). U poslednje vreme otro je kritikovala divlji (politiki) kapitalizam u Srbiji, a osobito gledita Hajeka, Nozika i drugih korifeja neoliberalizma.Na dan odravanja naunog skupa Antropoloka teorija i drutvena praksa na tragu istraivakog iskustva Zagorke Golubovi, 27. aprila 2012,u Institutu za filozofiju i drutvenu teoriju u Beogradu pojavila se poslednja knjiga Z. Golubovi Moji horizonti: mislim, delam, postojim (izd. ene u Crnom, Beograd), vredna i neobina knjiga o Zagi njom samom. Recenzent Lino Veljak je istakao inspirativnost ovog dela napisavi: autorica na osnovu vlastitog iskustva svjedoi, posebno svojim ivotnim primjerom i stavom realnu mogunost nepokolebljivosti kritikog miljenja, te dosljednosti i ustrajnosti u zastupanju humanistikih principa i uspravnog hoda. U tom smislu knjiga predstavlja radikalnu (iako implicitnu) kritiku nihilizma i indiferentnog relativizma. Jo povodom njene knjige o staljinizmu Boidar Jaki je vrednovao nauno delo Zagorke Golubovi rekavi da je ona prva dama jugoslovenske sociologije i antropologije. Vratimo se za trenutak antropolokom stanovitu Zagorke Golubovi. Antropoloko prouavanje oveka kao totaliteta (bio-psiho-socio- kulturnog bia) se zbog velike kompleksnosti ne moe obaviti primenom jedne teorije, ve kombinacijom razliitih komplementarnih teorija i metoda. Otuda su studenti, kao i svi drugi zainteresovani, mogli da se iz njenih radova (videti, na primer, knjigu Antropoloki portreti 1991) upoznaju kako sa klasinim tako i sa modernim antropolokim teorijama koje su se oslanjale na filozofiju (personalizam Emaniela Munijea, Hajdegera i Sartra), ili na sociologiju i psihologiju (E, From, D. Risman, Viljem H. Vajt mlai, Z. Bauman). Pisala je takoe o funkcionalizmu B. Malinovskog, strukturalizmu Kloda Levi-Strosa, shvatanjima Kliforda Gerca i drugih, kritikovala odnos postmoderne prema antropologiji. Bavila se, dakle, razliitim misaonim pravcima i dilemama moderne antropologije. Zato ovo istiem ? Zato to u poslednje vreme postoji nastojanje da se delovanje nastavnika Odeljenja za sociologiju Filozofskog fakulteta krajem ezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prolog veka, naroito pripadnika, ne ba homogene Praksis grupe, oznai i odbaci kao neto anahrono, dogmatsko, prevazieno, pa ak i tetno. Nasuprot tome, re je o antropolokom marksizmu koji je bio i ostao otvoren prema drugim izmima i tragao u konvergenciji sa njima za novim odgonetanjem ljudske prirode i novim vidovima ljudske emancipacije. Drugim reima, studentima i iroj italakoj publici nuena je mogunost izbora razliitih stanovita, jer bez izbora nema slobode, pa ni slobode miljenja. Verovalo se, pritom, da se sloboda kao takva ne poklanja ve da se izumeva i zadobija. Drei se gesla da slobodno misli i pie Zagorka Golubovi je, pored ostalih nevolja koje takav stav u autoritarnim reimima povlai, bila jedina sa sedmoricom kolega sa Filozofskog fakulteta koji su svoju reenost da kritiki misle, ne tedei pritom ni harizmatskog vou, 1974. godine platili gubitkom posla na tom fakultetu. Dve reenice koje je ovim povodom izgovorila Z. Golubovi verodostojno govore o crtama njene linosti: Iako je inom koji je preduzet protiv grupe profesora ograniena i moja sloboda, pre svega u izboru mesta rada, time mi nije mogla biti ukinuta sloboda da kritiki mislim i ponaam se u skladu sa tim, budui da je ovek u najveoj meri slobodan onoliko koliko dopusti sebi da se ponaa kao slobodna i autonomna linost. Zato smo, mislim, mi koji smo bili institucionalno osujeeni, imali vie slobode da se ponaamo u skladu sa svojim uverenjima, nego oni koje su institucije ograniavale i primoravale na manji ili vei stepen konformizma. Treba rei da su Filozofski fakultet kao institucija, i veina najuglednijih profesora, osvetlali obraz i jasno i glasno izrazili solidarnost sa svojim progonjenim kolegama. Dodue bilo je pojedinaca, ukljuujui i neke sa Odeljenja za filozofiju i sociologiju, koji su bili protiv tih kolega. S druge strane, sa Fakulteta prognani nastavnici i saradnici su bili solidarni sa svojim studentima koji su iz slinih razloga stradali (bili nadzirani i kanjavani), i trudili se da im na razliite naine pomognu. No, prethodnim reenicama je ve zapoet deo skice portreta Z. Golubovi kao intelektualke.

Zagorka Golubovi kao intelektualka i borac za ljudska prava Zagorka Golubovi i danas deluje kao politiki mislei i drutveni akter koji javno iskazuje svoje kritike stavove pa i moralne sudove o drutvu i dravi kojima pripada.Ako je tana deviza Itvana Biboa biti demokrata znai ne plaiti se onda je Z. Golubovi demokrata, i ne samo zbog toga. Bila je ezdesetosma.Zagorka Golubovi je bila uvek sa studentima, naroito sa pobunjenim studentima. To je imalo svoju cenu. Tako je njena knjiga ovek i njegov svet (1973) zabranjena i to upravo zbog poglavlja o studentskoj pobuni iz 1968. godine. O tome da u osnovi nije promenila svoje miljenje o idejama i akcijama u 1968. godini svedoi njen tekst U emu je neprolazni znaaj studentskog pokreta 1968?objavljen u knjizi ezdeset osma: line istorije (prir. orije Malavrazi, 2008).Kada je bila onemoguena da dri predavanja na Univerzitetu, posle 1975. godine uestvovala je u radu Slobodnog univerziteta, kao to je drala predavanja grupi studenata u vlastitom stanu.Bila je peticiona, borac za ljudska i graanska prava.Uestvovala je u radu razliitih odbora i foruma za odbranu demokratije.Aktivni je saradnik alternativnih medija.Suoena sa graanskim ratom u Jugoslaviji, kao najveim zlom od svih zala, sa raspadom zemlje, deobama i seobama, objavila je antiratno i antinacionalistiki intoniran tekst Kako prevazii truli zadah propadanja i stvoriti uslove za demokratski preporod Srbije? ( knjiga Druga Srbija, 1992).Naravno da je bila veoma aktivna i 1996/97. godine. O masovnim graanskim i studentskim demonstracijama 1996/97 pisala je da su pod stranim represivnim sistemom Miloevia, bile udo, jer je trebalo mnogo hrabrosti da se pristupi takvom pokretu. Zagorki Golubovi nikad nije nedostajalo hrabrosti i energije. Seam se, pored ostalog, kako je, kad je htela da ue u zgradu blokiranog Rektorata Univerziteta u Beogradu, okruena kolegama mukarcima odgurnula oveka iz obezbeenja i oslobodila prolaz rekavi da imaju pravo da uu na svoj Univerzitet. Seam se, isto tako, kada smo demonstrirajui sedeli na ulici ispred stare zgrade Skuptine Srbije okrueni specijalcima. Kad god je imala priliku da bira izmeu asne drskosti i licemerne poniznosti ona bi izabrala asnu drskost.Bila je lan profesorskog Saveta pokreta Otpor u ijem radu smo sa Filozofskog fakulteta uestvovali i Mladen Lazi i ja. Za Z. Golubovi otporai su u izvesnom smislu bili naslednici nekih ideja i postupaka ezdesetosmaa.Povodom demonstracija 1996/97, kada je Beograd bio pokretni praznik, razoarano je zakljuila: Ono to nije lako objasniti jeste kuda se izgubila ta dragocena energija i kako dolazi do rezignacije posle velikih bitki i pobeda.Borei se za socijalnu pravdu bila je angaovana u Savetu za borbu protiv korupcije i u sindikalnim organizacijama.Svoje drutveno angaovane tekstove najee je objavljivala u Republici koju je dugo ureivao Neboja Popov. Nedavno je u ovom meseniku objavila i svoje otvoreno pismo Predsedniku RS Borisu Tadiu. U pismu se zalagala za pravnu dravu i za socijalnu pravdu i povodom sluaja firme Remedija u Zrenjaninu zahtevala da se preispitaju kriminalizovani sluajevi privatizacije pojedinih preduzea u Srbiji.Ovih nekoliko navedenih fragmenata govori o tome kako je Zagorka Golubovi ne samo promiljala i pisala ve i ivela svoju antropologiju.Siguran sam da e biti jo socijalnih problema u naoj sredini na koje e razborito i odvano reagovati naa Zagorka Golubovi. Ona je uvek pokazivala uzoran etiki odnos prema stvarnosti i, koliko je poznajem, pokazivae ga i ubudue.*Primer Zagorke Golubovi svedoi o tome kako antropologija moe da obezbedi prostor kao nauka s odreenim korpusom saznanja, koji ima sopstvene kriterijume kritike. S tim u vezi, ona treba da se nametne kao autonomna nauna disciplina. Takav njen status je prvo i najvanije. U drugom planu je antropologija kao primenjena disciplina, zatim kritika antropologija. Smetanje upravo u polje delovanja nauke ne iskljuuje drutvenu intervenciju, pod uslovom da antropolog odvoji svoju ulogu naunika od uloge savetnika, animatora, intelektualca, borca. Antropolog moe valjano ispuniti ostale zadatke pod uslovom da potvrdi primarno nauni karakter. U pomenutim domenima vae razliita pravila, tako da igrati dve ili vie uloga na ozbiljan i profesionalan nain podrazumeva potvrdu njihovih razlika i njihovog meusobnog uticaja.Ono to je svojevremeno Pjer Burdije napisao o ulozi sociologije i sociologa vai i za antropologiju i antropologa kakav je Zagorka Golubovi, a to glasi: Sociologija smeta zato to otkriva nevidljive mehanizme pomou kojih se vladavina odrava. Ona pre svega, smeta onima koji se koriste tim mehanizmima, tj. koji vladaju. Ona takoe smeta onim intelektualcima koji su sauesnici, bar preutni ili pasivni, ovih mehanizama i koji u sociologu vide nepodnoljivi, ivi primer. Mada on obavlja samo svoj posao, posao za koji je drutveno ovlaen, da govori istinu o drutvenom svetu.On posebno smeta novinarima koji danas dre jednu vrstu stvarnog monopola javne rei velike snage. Dovesti u pitanje re ovih samoproklamovanih portparola drutva je neka vrsta svetogra, protiv kojeg je svaka korporacija ustajala kao jedan ovek.