3

NAJ ODELJENJE : ET-42 , elektrotehničari računara

Odličan učenik je obično neko kogaslabije poznajete, osoba koja zna štaželi i do tog cilja stiže samostalno.Svaki opis Tomislava Takača bićenedovoljno opširan, nedovršen i punpropusta. Došao je u prvi razred prečetiri godine kao mala, radoznalaenigma i to je za mene ostao dodanas. Samo je porastao, uspešno odradiosvoj posao i ostavio trag za sobom.

Protokolarni podaci govore da jespremno učestvovao na raznim škol-skim takmičenjima, kako je polakopronalazio sebe u domenu stručnihpredmeta dospevao i do okružnognivoa, istraživao granice nauke uistraživačkom centru u Petnici, rez-ervisanom za one najbolje, a ovegodine vratio se osnovi svih nauka –matematici, na republičkom nivou. Umatematici je, kaže, pronašao odgov-or na pitanje - šta studirati?. Na mojuprimedbu da se tako neće obogatitisamouvereno mi je odgovorio da mumaterijalni momenat nije bitan. Jošjednom me je iznenadio, dokazao daje i u sistemu vrednosti drugačiji odsvoje generacije.

Momak koji hodi vlastitim stazamakroz svetove brojki neće se dovoljnozainteresovati za ovu sliku koju onjemu ispisuje odeljenjski starešina.Možda će prokomentarisati

tek jednim zagonetnim osmehom,ako shvati da mi je stalo da mu sedopadne sve ovo napisano.Definitivno sam impresionirana i zadi-vljena. Već sa petnaest godinaiskrenošću je sam pravdao svojeizostanke. Definisao je svoje odlične

ocene i znanje anegdotom, kako muje deda rekao „da se najbolje pamteodgovori do kojih sam dođeš tragajući zanjima zbog pitanja koja si sam postavio.“

Sam. To je jedan od prideva koji ganajbolje opisuju. Možda je zbog togadobar u šahu, jer ga u tom svetu mislii kombinacija niko ne ometa. Moždazbog toga nerado odgovara na ličnapitanja i prelazi u lagani verbalninapad koji me obično zbuni, distanci-ra, i ostavi u uverenju da bi Tomislav ibolje funkcionisao kada bi za odeljen-jskog starešinu imao profesorastručnog predmeta, a ne jezičkuvrdalamu koja je ovog briljantnogmladog čoveka ostavila kao „razred urazredu“, da sam bije svoje bitke.

U svoj svojoj samostalnosti ovajodlikaš se lepo uklopio i u kompliko-vani razred ET-43 i u ,sigurno ne bašlak život u Domu učenika. Znam da jemnogima pomogao oko školskih prob-lema i da je uspešno izbalansiraosvoje uspehe sa normalnim intereso-vanjima svoje generacije. Većinu izsvoje okoline ostavio je „paf“ udovoljnoj meri da nikad nisam čula daga neko naziva štreberom.

I, za kraj, moram biti sentimentalnai lična. Tomislave, sreća nek’ te pratina toj tvojoj maloj planeti. PročitajEgziperijevog „Malog princa“, jošuvek me podsećaš na tu knjigu. Ja idalje ne verujem da si ti razbio onajprozor. To ti samo govori koliko tezaista slabo poznajem.

Milica Vasić, odeljenjski starešina,s’ divljenjem i poštovanjem

HOD „MALOG PRINCA „ PO NIČIJOJ ZEMLJI – pokušaj portreta

Đak generacije : TOMISLAV TAKAČ, ET-43Odeljenjski starešina Piroška Stanić

Molcer je veoma zadovoljna uspehomsvog odeljenja imajući u vidu da jepolovina od njih putovala tokom četirigodine, a petorica bilo smešteno uDomu učenika. »Srednja ocena na krajudrugog polugodišta je 4.24, sa 13 odličnih,11 vrlo dobrih, jednim dobrim i jednimučenikom sa nedovoljnim uspehom je zasvaku pohvalu. Imali smo u odeljenju vrsnogšahistu Kajdočija, fudbalera K.Levaia, rvačeN.Zeldija i T.Kiša, glumca amatera R.Ciroka.Na Sajmu obrazovanja su pokazali umešnostu organizovanju kviza o Nikoli Tesli, što jebilo vrlo zapaženo. Neki će nastaviti školo-vanje u Mađarskoj, a neki u zemlji. »

»Pamtićemo ih kao tihe, lepo vaspitanemomke, svestranih interesovanja, bez mnogopotrebe za isticanjem. Rekao bih da su se

više plašili odgovornosti, rizika nekih ozbiljni-jih poduhvata na području struke, iako samimao tu izrazite talente, poput K.Muhija i T.Turzaia, koji je bio čak na Saveznom takmičenju izprogramiranja.«- reči su profesora AndrašaSokola.

Profesorka Ester Udvardi predavala jeovim momcima mađarski jezik takođečetiri godine » Rado sam odlazila u ovoodeljenje, bili su odgovorni, zahvalni saradni-ci na časovima, pokazali se na takmičenjimaiz jezika, gramatike ,književnosti kao ravno-pravni sa učenicima iz gimnazija, osvajalinagrade.«

Na kraju, Nastavničko veće imčestita na lepom uspehu i časti ih jed-nom večerom u BOS piceriji.

Sve najbolje , neka vam je srećnabudućnost !

''Moje ime Vam ne znači ništa.Sećanje na mene je prah. Nije to Vašakrivica, niti moja. Lanac koji je vezi-vao mene za Vas je prekinut.'' -reči sunovinarke Anite Dajamant u romanuCrveni šator.

Lanac koji je mene povezivao saDomom učenika u Subotici bilo jemoje školovanje. Pre nekoliko danataj lanac se prekinuo. Uskoro ću usvojoj ruci držati diplomu i krenutinekim novim životnim putem. Ostajumi samo sećanja i prijatelji koje samtamo stekla, znanje i iskustva. Mnogoputa sam se zapitala zašto samizabrala baš ovakav život. Pa, jednos-tavan je odgovor - bila sam željna iza-zova. Pre četiri godine sam se upisalau učenički dom, na preporuku poz-nanika koji su tamo boravili prethod-nih godina. Kada sam stigla pomalosam bila razočarana..Ceo ambijent jebio nekako depresivan.Prvi dani subili kao ekskurzija, upoznavali smose, družili na dvorištu ali, ipak, svismo bili dosta izgubljeni. U sobi samimala četiri cimerice, a kod kućenavikla da ne moram ni sa kim ništada delim. Priznajem, pomalo mi jebilo teško prilagoditi se načinu života,

pravilima, ograničenjima i kućnomredu, odvojenosti od porodice, ali tosam morala prihvatiti.

Tokom naredne tri godine dom semodernizovao, ambijent je postao pri-jatan i postepeno sam se osećala kaokod kuće. Sobe i kupatila su renovi-rana i mnogo više održavana.Postavljen je video nadzor, razglas. Uplanu je bilo da osnujemo domskuradio stanicu, ali nam to nije pošlo zarukom (recimo, nije bilo dovoljnoentuzijasta). Uspeli smo da oživimonekadašnju novinarsku sekciju i, evo,imamo već svoj treći mesečnik.

U domu borave učenici raznenacionalnosti - Srbi, Hrvati, Mađari,Rusini.... Nikada nisam primetila bilokakvu diskriminaciju od vaspitača,od osoblja, a ni među učenicima. Naučilismo svi da budemo tolerantni, a to je onošto je dragoceno.

Ispričati četvorogodišnji život uzajednici sa 350 različitih karakteraprosto je nemoguće. Danas znam sigurno jedno - za to vreme sazrevalasam duhovno i intelektualno, steklamnogo prijatelja i shvatila da sam udomu stekla još jednu porodicu, a toje veliko bogatstvo.

Ida Maćus, ET - 41

JA, MATURANT, DOMAC

Drugo odeljenje po uspehu je ET-41 sa ocenom 3.79, dok je na trećemmestu ET-43 sa 3.60. Srednja ocena svih 18 završnih odeljenja, sa 413 učeni-ka je 3,32 , dok je ocena iz vladanja 3.52. Sa negativnim uspehom je 84učenika koji će u junskom roku pokušati da poprave svoj uspeh.

Sa svečanog ispraćaja maturanata u školi, 7. juna 2006. godine

IZ PRVE RUKE

4

AKTUELNO

Drugi sajam obrazovanja u SuboticiPrava informacija u pravo vreme

Sajam obrazovanja u Subotici održao se 11. i 12. aprila u Hali sportova kodDudove šume. Za one koji ne znaju, ova manifestacija je namenjena učenicimazavršnih razreda osnovnih i srednjih škola da se podrobno informišu pre negošto odaberu školu ili fakultet gde će nastaviti svoje dalje školovanje.Izdobroopremljenih prospekata učenici su imali prilike da saznaju mnogo o raz-nim profilima struka i lakše da se odluče za izbor budućeg zanimanja..

Na našem štandu izložili smo samo jedan deo opreme kojom škola raspolaže,upoznali smo učenike i prikazali smo im čime se mi bavimo u našoj školi.Najživlje je bilo kod dela štanda gde su se nalazili merači snage i automotor.Imali smo i kviz za nagradnu čokoladu, ali je čokolada, ipak, bila nedostižna, jerje ponestalo znanja!!! Bilo je veoma radno i pomalo naporno, ali i lep vid druženjai zabave, što između nas promotera, tako i između nas i naših budućih učenikaTehičke škole.

Toni Manhart, ET-31

JOŠ VIŠE NA DANIMA » NEŠTO VIŠE« U MEŠCUDa su učenici i profesori Tehničke škole vredno radili protekle školske godine

pokazala je Druga manifestacija » Nešto više« koja je održana od 18-20. maja.Ovoga puta gosti samo iz bratske kragujevačke škole, zajedno sa domaćinimaimali su prilike da prisustvuju raznovrsnim programima u školi i van nje.

Kao stručna škola na dostojan način obeležili smo jubilej našeg naučnikasvetskog glasa Nikole Tesle prigodnom tribinom u kojoj su učenici podsetili naživot, delo i značaj velikana elektrotehnike.

Da i učenici vole i znaju da istražuju dokazala je izložba njihovih radova izelektro i mašinske struke, među kojima su najuspešniji nagrađeni.

Video igre privukle su veliki broj učenika, čak 26 ekipa, a takmičenje je orga-nizovalo odeljenje ET-32 koji su bili i pobednici.(?)

Gradsku izložbu » Živeti zajedno« u Likovnom susretu posetili su svi našiučenici i profesori a gostima je posebno bilo zanimljivo da se upoznaju kako suna ovim prostorima vekovima živeli zajedno Srbi i Mađari.

Izuzetno suptilne emocije izmamila je predstava » Na vilinskom gumnu« kojuje sa 16 učenika naše škole priredila profesorka istorije Jasmina Marić Berta.

Ekolozi su imali značajno mesto u ovoj manifestaciji sa tri programa. Prvo su,zahvaljujući Kragujevčanima, priredili izložbu ekoloških karikatura, koja jenedavno priređena u njihovoj školi. Naš učenik Kristijan Pataki iz M-31 je i ovegodine tamo bio zapažen i nagrađen trećom nagradom, što je još veći uspehnego lani, s obzirom da je sada konkurencija bila međunarodna ( Indonezija,Brazil, Indija, Kina, Rusija) i da je odabran između 164 rada. Prezentacijaekoloških radova bila je prisutna na tribini koju su priredili učenici domaćini igosti iz Kragujevca. Kao kruna ekoloških aktivnosti bio je izlet na MakovuSedmicu koji je još više zbližio učenike i profesore bratskih škola.

Sportski susreti bili su svakako najbrojniji.Nadmetali su se učenici srednjih iosnovnih škola u spretnosti vožnje biciklom, šahisti su okupili šest ekipa međukojima su naši momci bili najbolji. Popularni stonoteniski noćni klub »Mesečina«organizovao je turnir za članove sva tri kluba ( Crveni krst i Bajša), ali i gosteiz Kragujevca, Beograda,Sentandreje i Segedina. Izložba sportskih karikaturaAtile Salaija i nagradna tombola pružili su posebnu draž ovom susretu .

Najmasovnije i najtemperamentnije bilo je na finalnim utakmicama 22.Međurazrednog turnira u malom fudbalu naše škole gde je pobedu slavio MT-31.

Ako je cilj ove manifestacije da podstakne učenike na kreativnost u raznimoblastima njihovog života onda je to ovoga puta zaista uspela. Nadamo se daće to biti izazov i sledećim generacijama da je još više obogate narednih godina.

PET KENGURA U MEŠCU ! KENGUR se odomaćio u našoj školi- Kao i prošle godine i ovog proleća „pode-

lio” je nagrade najzaslužnijim matematičarima koji su radili testove 16. marta unašoj školi. Od 7.500 takmičara iz osnovnih i srednjih škola u Republici nagradeje osvojilo njih 191. Pet učenika naše škole osvojilo je dve druge i tri trećenagrade u svojim konkurencijama. Najviše bodova osvojili su Patrik Kiš iz ET-21i Bojan Tumbas iz ET-33, kojima je pripao CD sa stručnim temama, knjiga i majica

Kengura, dok su Huba Šomođi i ČabaLošonc iz ET- 32 i Jovan Stefanović iz SŽ-41 dobili po knjigu i majice. Najboljihšest takmičara , među kojima je i našPatrik, stekli su pravo učešća nameđunarodnom kampu na Balatonugde će se ovoga leta sresti sa „ken-gurovcima „ iz Finske, Poljske, iNemačke, rekla nam je profesorkaDijana Zita, organizator drugogMedjunarodnog matematičkog tak-mičenja „Kengur bez granica” u našojzemlji.

Sa dodele nagrada ‚‚Kengur”

Školski tim je angažovano radio napromociji škole posetivši proteklogproleća preko 20 osnovnih škola sapromocionim materijalom o svim zanimanjima koja će se izučavati unarednoj školskoj godini,bila su dos-tupna takozvana »otvorena vrata zaosnovce i njihove roditelje. Po planuupisa predviđeno je 530 mesta zaprvake , i to u 11 odeljenja na srp-

skom i 7 na mađarskom nastavnomjeziku. Sada se omogućuje upis na trinova zanimanja - tehničar unutrašnjegtransporta i ,posle duže pauze, obrađi-vač plemenitih metala i autolimar,pored već ustaljenih zanimanja.

Prijemni ispiti su 22 i 23. juna izmaternjeg jezika i matematike, kaošto je poznato, u matičnim osnovnimškolama.

Vesti sa republičkih takmičenjaMašinstvo i obrada metala - strugar - Miroslav Stefanović, M-33, drugo mesto

na Republičkom takmičenju u Zemunu;- bravari - Čaba Salma - 3. mesto,

Atila Farkaš - 10. mesto;- glodač - Sebastijan Stantić - 7. mesto

Automehaničari - Robert Molnar - 9. mesto u RepubliciSaobraćaj - 6 učenika učestvovalo na takmičenju u Kragujevcu;Matematika - Tomislav Takač, ET 43, učesnik takmičenja u NišuEtektrotehnika - Davor Rapić, ET-11 ,6. mesto u KraljevuProgramiranje - Nenad Kožul, ET-31, učesnik Saveznog takmičenja u

Beogradu

( Sportski rezultati na 10. strani)

5

KULTURA

Istoričar, zaljubljenik u rad sadecom već više puta ranije pružilanam je zadovoljstvo svojim scenskimadaptacijama poznatih dela usmene ipisane književnosti utemeljenih naistorijskoj podlozi. Najnovije ostvaren-je profesorke Jasmine Marić Berta “NaVilinskom Gumnu" je spoj istorije,ljubavne priče, mudrosti i talentovanihučenika.Kao i u ranijim predstavama iu ovoj je pokazala umešnost u neko-liko ozbiljnih teatarskih područja – oddramatizacije , scenografije, izboramuzike, kostimografije do režije.Obratili smo joj se jer nas je intereso-valo kako je zamislila da jedna vre-menski udaljena tema, iz sredjegveka, sa univerzalnom porukom, dopre donaše generacije srednjoškolaca.

D: Šta Vas je rukovodilo da seodlučite na adaptaciju romana"Dorotej", Dobrila Nenadića ?

JM: "Dorotej" je moja omiljena knjiga.Uvek me je inspirisala na duboko razmišljanje. Dok sam je čitala prepoznavala samsebe u likovima i shvatala njihove dileme.”

D: Kako je sve počelo?JM:“Prilikom prošlogodičnjeg uspeha

predstave "Hasanaginica", dobila sam sugestiju od žirija da počnem sa radom na nared-noj predstavi već u septembru. Iako je tekstbio pripremljen još u avgustu prošle godine,audicija u školi je bila tek u januaru ove

godine. Zbog obaveza na drugim projektima,pripreme sa učenicima su počele tek polovinommarta. Stoga smo odustali od Školskog pozorja.”

D: Ovim ste pokazali da ste samoVi i Vaša ekipa mogli dočarati ovoizvanredno delo za tako kratkovreme.Kako ste se zapravo odlučilikoje ćete učenike pozvati na audiciju?

JM:” Imala sam sliku u glavi kako bi tre-balo da izgleda svaki lik i tražila sam učenikesa određenim fizičkim izgledom, što je ovdevrlo bitno. Oni su svi moji učenici koje poz-najem sa časova istorije i građanskog vaspi-tanja, ali nakon što smo dva i po mesecaživeli i disali u ritmu predstave, moji učenicisu postali nešto više od toga. Upoznala samih mnogo više nego što sam očekivala i zbogtoga mi je jako drago.”

D: Da li je bilo problema na probama?JM: “Problem je bio naterati ih da se kos-

timiraju, da se potpuno posvete radu i nekinesporazumi između članova ekipe koji sunekad dovodili do tenzija, pa čak i suza...”

D: Kako ste se osećali pred predstavu?JM: “Izgubila sam bilo kakav osećaj za

kriterijum i bila sam apsolutno van sebe.Kolegama koji su se interesovali za predstavusam govorila da ne očekuju ništa posebno.”

D: Naprotiv, utisci publike su biliodlični. Kako to komentarišete?

JM: “Srećna sam, mada i sada ,poslepremijere, teško mogu da procenim koliko jevredno to što smo uradili. “

Neke od glumaca sam pitala kakosu dobili uloge. Profesorka je jednomprilikom dala Nemanji, Miletu(ET-23) iNikoli (ET-33) da bez obaveze iščitajutekst i da kasnije dođu na razgovor.Nakon što im je objasnila ozbiljnostdramske sekcije, prihvatili su. Kažu daje često bilo naporno na probama, alii vrlo zanimljivo. Imali su specifičneuloge i neki od njih su se teže snalaziliu njima. Nikola kaže da je bilo teškozapamtiti tekst (citati iz "Biblije", islično) i svaki pokret je bio vrlo zahte-van. Atmosferu je dočarao efektima imuzikom tehničar Darko (ET-31),koga u školi zovu "nezamenljiviDarko". Mnogi kažu da su imali veliku

tremu koja je nestala nakon nekolikotrenutaka na sceni. Plašili su se svojihgrešaka, mada ,i da ih je bilo, ostalesu neprimećene.

Verujem da su svi naši učenici i pro-fesori bili ponosni tog 19. maja. Čulose u holu Dečjeg pozorišta i čitalo nalicima mnogobrojnih gostiju:‚‚Fenomenalno! Zar u jednoj stručnojškoli ovako nešto?”

Bio je to još jedan demanti protivsvih predrasuda koje u gradu postojena račun naše škole. Uostalom,mnoge nagrade koje su naši učeniciosvojili ove godine u raznim oblastimato najbolje potvrđuju.

Dušica Vojnić Kortmiš, ET-21

Na Vilinskom Gumnu

U celom svetu užasno stanje Svaki dan novo silovanje.Olovo leti na sve strane,Ja molim se da mi dan svane,I da stane ova svetska krizaStare rane da ostavimo iza.Treba da krenemo, budućnost da spremamoDa naša deca imaju ono što mi nemamo.Moramo stati, ne smemo ratovatiJer iz mrtvih ne može niko da se vrati.Na ovom svetu postoji samo bolKoji ti dođe glave kao i alkohol.A bol koji iz nas se puši,Brzo se u mržnju prerušiI zato više niko nije dobar u duši.Zbog toga ovaj svet se ruši.U vazduhu opet osećam smrad,Nova se fabrika bacila u rad,Kiseonik opet doživljava padUgušicemo se svi kad – tad.Jednog dana biće smak svetaTada će meta biti nova planetaIći ćemo na Mars ili VeneruI širićemo hrišćansku veru.Ovo čovečanstvo ne zna da se čuvaSvaki drugi čovek je protuvaKoji pije, puši ili duva.Duga više nema svoje lepe boje,Atomske bombe ne mogu da se prebroje,

A na čelu sveta sve budale stojeUništavaju nas i sudbinu nam kroje.Ovoj planeti više nema spasa,Okrutna je ova ljudska rasa.Ni more više ne talasaOpala je našoj zemlji masa.Sa neba padaju kisele kiše,Tako bar na vremenskoj piše,Zemlja na otrov mirišeSećanje iz glave nam se brišeNaša tela ne izdržavaju više.Naša zemlja je ranjenaProšla su lepa vremenaKada bilo je onog što sada nema.Nažalost, ovaj svet se menja.

Petar Lazarević, ET-13

SVET

„Negde je zapisano da je umetnikov životobeležen prokletstvom a ime blagoslovom!

Mocart je nesumniv miljenik bogova, nesamo po posebno urođenom daru, već i posudbini koja ga je uzela mladog. Između tedve tačke njegovog života ( 1756-1791)smeštena je dramartična sudbina umetnikaraspolovljenog između života koji je proklet-stvo i dela koje je blagoslov.Volfgang leži učestici zemlje koja će za sva vremena ostatinepoznata, ali njegov svet nije prestao dapostoji. Njegova muzika prenosi svim narodi-ma sveta uzvišenu poruku večne vedrine,radosti i ljubavi.“

Ovo je deo teksta sa muzičko-poet-ske večeri, posvećene velikanumuzike povodom 250.godišnjice nje-govog rodjenja. Priredile su je naše

profesorke Svetlana Kulić i Jadranka Kojićsa učenicima: Tijanom Kopanja, JasnomTrifunović, Draganom Momčilovićem, MilošemLekovićem, Vladimirom Đokićem i gostom izMuzičke škole Nikolom Dulićem u ulozimlađeg Mocarta koji su kazivali brižljivoodabrane tekstove o Mocartovom životu injegova pisma. Muziku je, uz prigodneslajdove emitovao naš verni tehničarDarko Mesaroš, a maštovita scena ikostimi dočarali su nam svu lepotu,prefinjenost,strast, sreću i tugu„viteza sa zlatnom mamuzom“, genija,za života neshvaćenog, a posthumnoslavljenog širom sveta.

Događaj, jedan u nizu ove godine u našojškoli, koji svakako treba pamtiti.

Redakcija

IGRA CRNO-BBELIH DIRKI W.A. MOCARTA

UČENIČKA MANIFESTACIJA “NEŠTO VIŠE“Učenici elekrotehničkog i mašinskog smera ove godine su priredili prijatno

iznenađenje prikazivši svoje praktične radove na manifestaciji NEŠTO VIŠE,održanoj 18. i 19. maja u prostorijama naše škole.Tročlana komisija profesora-mašinske struke: Ivan Bajić, Đura Čavić, Jožef Toma odlučila se da nagradinajbolje radove u tri kategorije:

1. Kompjutersko konstruisanje – modeliranjeSlobodan Štetak, MT–31 za model motora (Choper)2. Programiranje i izrada na CNC mašinamaAljoša Kačar, Borislav Kopilović, Branko Radović, Miroslav Stefanović iz M–33 napravili

su šahovske figure3. Konstruisanje i izrada delova i uređajaBoris Rezničenko i Goran Rac, MT–32,napravili su uređaj za namotavanje koncaPo oceni komisije - Srboljub Đurić, Zvonimir Janečić i Sobodan Papić najbolji

radovi učenika elekrotehničkog smera , svrstani takođe u 3 kategorije su:1.Pinter Ervin ET-34 2.Lukači Ištvan ET-22 3.Odri Akoš ET-22

Quad 426 7.1 Home Cinema System 7.2 Power Audio Amplifier7 x 25 W + 75 W (sub)

Svim učenicima – takmičarima i njihovim profesorima čestitamo na plasman-ima sa nadom da će i u narednim školskim godinama biti još mnogobrojniji iuspešniji.

Milana Vučković i Aleksandar Mutnjaković, ET-15

6

IZ NAŠE STRUKE

JUBILEJ VELIKANA :Nikola Tesla ( 1856 – 1943 )

Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856.godine u selu Smiljanu u Lici kao drugi sin ičetvrto dete Milutina i Đuke Tesla.

Školovanje je započeo u rodnomselu a nastavio ga u Gospiću.Višu realnu gimnaziju završio je uKarlovcu na nemačkom jeziku.

Godine1875. započinje studijetehnike u Gracu i napornim radomuspeva da ih završi kao najbolji stu-dent. Posle prelazi na Univerzitet uPragu, gde, kao i u Gracu , razmišlja oelektromotoru bez kolektora.

Posle studija zaposlio se u telefon-skoj centrali u Budimpešti. I dok sejednog dana u predvečerje šetao sajednim svojim drugom po gradskomparku, Tesla je rešio problem koji gaje dugo mučio. Otkrio je obrtno mag-netno polje pomoću koga je mogao dakonstruiše indukcioni motor.Međutim, prvi dvofazni motor sklopioje u Francuskoj 1882. godine, koji jeradio baš onako kako ga je zamislio.U Pariz je došao na preporuku šefovaiz Budimpešte, ali za njegovpronalazak nije bio niko zaintereso-van. Razočaran, odlučuje da sa pre-porukom Edisonovog prijatelja ČarlsaBačelora ode u Ameriku.

U Americi se zaposlio u

Školska tribina posvećena Nikoli Tesli ( priredila prof. Dušanka Martinov )

Sa izložbe učeničkih radova

Edisonovom društvu gde je radiogodinu dana i postigao veliki ugled uredovima elektroinženjera. Međutim,pošto ni Edison nije bio zaintereso-van za njegove radove, napustio jenjegovo Društvo.

Sa gospodinom A.G.Braunom,koji je finansirao jednu manju labora-toriju osnovao je Teslino električnodruštvo. Ovde je razradio tri potpunasistema mašina za naizmenične stru-je: jednofazni, dvofazni i trofazni.

Podneo je prijavu za dobijanjepatenta za svoje pronalaske12.10.1887. i on mu je u roku od šestmeseci prihvaćen.

Koristeći se otkrićem lordaKelvina 1890. godine pronašao jestruje visoke frekvencije koje su unjegovu čast nazvane Tesline struje.

Vestinghausovo društvo izgradiloje 1896.godine hidrocentralu naNijagarinim vodopadima .Njima jeTesla prodao patente za miliontadašnjih dolara. Tada je prvi put uistoriji preneta električna energija dograda Bafala, udaljenog 22 milje odhidroelektrane, a sve prema projektukoji se bazirao na Teslinim patentima.

Došao je period Tesline slave, paje držao predavanja u raznimgradovima Amerike. Kraljevski insti-tut iz Londona pozvao ga je1892.godine da održi predavanja u

Evropi. To je bila prilika da dodje i uBeograd, u Velikou školu. Pre togaposetio je majku na samrti, koja jeneposredno posle toga i umrla. Tesluje to jako pogodilo, pa se nekolikonedelja oporavljao kod sestre Marice.

Tokom 1899 i 1900. godine mnogoje eksperimentisao sa visokofrekvent-nim strujama u Koloradu Springsu.Pokušao je da ostvari bežični prenoselektrične energije na velikim rasto-janjima. U ovome nije uspeo, ali sunjegova otkrića upotrebljena za prenossignala kroz vazduh ( radiotehnika ).

Umro je 7. januara 1943. godine u87 godini života. Genije je umro onakokako je i živeo – sam.

Nikola Tesla nije bio samo genijal-ni pronalazač, već je bio i svestranoobrazovan. Govorio je šest jezika,imao je odličnu memoriju a znao je

“ Gorski vijenac " i Geteov "Faust"napamet. Imao je malo prijatelja,među kojima je bio Mark Tven.

Akcioni komitet Međunarodneelektrotehničke komisije na svomzasedanju 27. juna 1956. godine uMinhenu doneo je odluku da se jedini-ci za magnetnu indukciju dodeli imeTESLA(T).

Srboljub Đurić, prof. elektrotehnike

Ovo je delo učenika tri odeljenja - deo metalne ograde za školskodvorište

7

IZ NAŠE STRUKE

Na takmičenje saobraćajnih školau Kragujevcu krenuli smo 18. aprila.Iako raskliman, naš školski crvenikombi je toliko jurio da fazanica nijeuspela da pretrči put, te je završilatragično. Ipak, bili smo raspoloženicelim putem da smo se jedva među-sobno čuli.

Pošto smo imali vremena do prijaveu hotel „Kragujevac“, posetili smoŠumarice, koje su na nas ostavilesnažan utisak. Kada smo stigli u hotelnismo bili na spisku gostiju. Da li je zato kriva organizacija, naša škola ili...?!Posle dugog čekanja dobili smo dvezapuštene sobe. U jednoj smo bili nasčetiri i profesorica, a u drugoj dvamomka sa instruktorom. Posle odmo-ra otišli smo do kragujevačke bratskeškole gde se održao teorijski deo tak-mičenja. Bili smo podeljeni po kate-gorijama i svaka ekipa od po dvačlana je bila u drugoj učionici. Pozavršetku svi smo bili zadovoljni svo-jim izradama testova.

Nakon noći pune treme i iščekivan-ja osvanulo je tmurno i kišno jutro.Zbog jake kiše praktični deo tak-mičenja je odložen za nekoliko sati.Loši uslovi i trema su doprineli da nepostignemo dobre rezultate. Dok smočekali proglašenje pobednika upoz-nali smo se i družili sa ostalim tak-mičarima koji su došli iz cele Srbije.Toliko smo se međusobno zbližili danam je bilo žao što smo morali da sevratimo kući.

Bez obzira na rezultate na 13. tak-mičenju srednjih saobraćajnih škola,ovo je bilo, za sve nas, prelepo iskustvo.

Naši takmičari u sledećim disci-plinama su bili:

-tehničari drumskog saobraćaja:Bosiljka Tica i Jelena Radeljić , SD - 41

-u „B“ kategoriji: Dragana Grbić iDragana Prole, SD - 41

-u „C“ kategoriji: Bogdan Dašić i BojanPastor, S - 31

Dragana Grbić, SD - 41

SA 13. REPUBLIČKOG TAKMIČENJA U SAOBRAĆAJU

Uvek privlačne video igrice

Organizaciju ovogodišnjieg tak-mičenja u video igrama prihvatili suučenici odeljenja ET-32 i to su obaviliozbiljno i odgovorno.Učestvovalo je26 ekipa iz naše škole i jedna kragu-jevačka.Dogodilo se da su organiza-tori bili ujedno i najbolji, a slede ihučenici iz ET-35, dok su na trećemmestu maturanti ET-45.

“ NEŠTO VIŠE” - Biciklisti sve spretnijiNa takmičenju u spretnosti vožnje biciklom ove godine je učestvovalo nešto

više učenika nego lani - 21 takmičar iz naše škole i 9 iz OŠ Kizur Ištvan susavladali 10 kategorija prepreka i ostvaril sledeći plasman:

Najspretniji je bio Zoran Andrašić iz SD-11, dok su drugo i treće mesto osvojiliučenici iz SD -32, Ištvan Babić i Oto Salma.

Učenici ET-13 na Sajmu tehnike u Beogradu

Radionica «malog MEŠC-a»je, već nekoliko meseci unazad,mesto gde neki momci iz naše školevredno rade i uskoro će rezultati nji-hovog rada biti vrlo vidljivi.

Naime, u izradi je metalna ogradaza školsko dvorište koja će pregraditionaj parkovski deo od terena za odbo-jku i fudbal. Na ovom ozbiljnomzadatku rade učenici tri odeljenja –M/32, M/33, MT/32, pod stručnimnadzorom svojih nastavnika praktičnenastave. Po četvorica su poslednjihnekoliko meseci svakodnevno radilina obradi profilnih cevi 35+35 i

50+50, i izradi tzv. grifovanog platnačije su dimenzije 1m x 2m. Vrh kapijeće ‚‚krasiti” šiljci koje su izradili našistrugari. Kako su nam u kratkompredahu rekli, ostalo je posla za jošnekih 3 meseca, jer će ukupna dužinaograde iznositi 60m. Ovi momci radeod 7 do 13:30, ne tražeći, niti očeku-jući ikakvu nadoknadu. Neka oviredovi budu način da im odamo priz-nanje za uloženi trud !

Zabeležili ...Viktor Peić i Dražen Trešnjić, M - 11

SVAKAKO VREDNO PAŽNJE ...

8

ŽIVETI ZAJEDNO TOLERANCIJA

TOLERANCIJA - UPUTSTVO ZA UPOTREBU

»…Država sa jednim jezikom i jednim običajemje slaba i ranjiva…«

...reči su svetog kralja Ištvana prin-cu Imreu još u XI veku. One suaktuelne za sva vremena i za svegeografske prostore , to je civilizacijska činjenica koju ni danas niko nemože da ospori.

Svesni značaja zajedničkog životaSrba i Mađara tokom proteklih vekovai potrebe da se i danas afirmiše mul-tikulturalizam i tolerancija u Vojvodini,Pokrajinsko Izvršno veće je iniciralo ibilo pokrovitelj velike izložbe ŽIVETIZAJEDNO – EGYÜTT ÉLNI koju supriredili Muzej Vojvodine i Gradskimuzej u Subotici.

Pošto je izložbu ovoga proleća uNovom Sadu posetilo preko 50.000ljudi, tokom maja i juna i Subotičanisu mogli da vide iste eksponate uLikovnom susretu. Iako smo verovalida dosta znamo o našoj istoriji, kul-turi, običajima, jeziku, moramo priz-nati da su nas mnoge istorijske činjenice iznenadile kada smo ih zatek-li sve na jednom mestu.

Prošetali smo galerijom i posle togaporazgovarali sa Mirkom Grlicom, višim

kustosom Gradskog muzeja, jednim izgrupe subotičkih autora Izložbe, kojinam je rekao:

» Cilj izložbe je bio prezentacija istorijskedokumentacije koja svedoči o pozitivnimprimerima suživota dva naroda. Ne bavi sesukobima, jer je namera da se prevaziđupoljuljani međunacionalni odnosi i predra-sude koj su nastali ne voljom naroda, većnerazumnom politikom u najbližoj prošlosti.Naša je zamisao da se i ubuduće nastavi saovakvim vidom međusobnog upoznavanja i saistorijom drugih naroda koji žive u okruženju.Mislimo da takav kontinuirani rad naših institucijamože da doprinese, jednim delom, ublažavanjumeđunacionalnih nesporazuma i sukoba.

Izložba na jedan savremen način, prvi putputem video bima, kompjutera, LCD TV -plazma prikazuje istorijski materijal. Dobroje što je poseta organizovana za učenike,planirali smo dnevno oko 400 posetilaca, paje tako omogućeno svima koji to žele da seupoznaju sa izloženom građom.«

Do zaključenja našeg lista,izložbu je videlo oko 5000posetilaca.

Otvorite rečnik stranih reči i izraza –potražite objašnjenje reči «tolerancija» ...Tamo piše: reč latinskog porekla sa značenjemTRPELJIVOST, PODNOŠENJE MIŠLJENJA I STAVO-VA RAZLIČITIH OD SOPSTVENOG, SNOŠLJIVOST ...Prepišite ovo objašnjenje jednom, mada nijena odmet to učiniti više puta ... A ondauzmite taj list hartije, zgužvajte ga i bacite ukorpu za otpatke – slobodno ! Jer, toleranci-ja je floskula, šuplja fraza ! Šta je snošljivou svetu koji nas okružuje ? Nesnošljiva je isama pomisao da živite u vremenu podlosti iturbo-folk imidža ... Mada, osvrnete li se izasebe, shvatićete – čoveku i nije svojstveno dabude tolerantan ! Ljudsko biće, po svojojbiološko-mentalnoj definiciji, ne može i neume trpeti i podnositi one što su različiti, onešto štrče iznad proseka, posebne i daroviteljude ! Takvi će biti vučeni ka dnu sve dok neodustanu od onog svog, obično grčevitog opi-ranja i dok ne potonu – udave se – u dubina-ma mora prostote ! ... SVETA PROSTOTO –niko ti nije potreban !

Na sreću, evolucija čoveka trajebar milion godina – i trajaće još milion godi-na ... Naučili smo štošta – tek ćemo naučitištošta ... Savladali smo silu gravitacije –možda se i NETOLERANCIJA da savladati ...

BITI DRUGAČIJI – to je dobro,poželjno ... Skinite sa sebe okove sujete ipodmuklosti ! Ne krijte se iza lažnih vrednos-ti i lažnih vođa ! Onog koji drugačije misli,ima frizuru drugačiju od vaše, govori jezikomkojem vas nisu učili, iz nekog razloga imakose oči, veliki nos ili čudno velike uši, a imajica mu je stvarno «bljak», takvog ostaviteda bude TAKAV ! ...

Tolerancija se ne ispija iz čaše.Ne možete je posrkati kašikom – njoj se učite... Uvežbavate je kao i svaku drugu veštinu,ponavljajući je do iznemoglosti !

... I, da – uputstva za upotrebu,u stvrai, nema ! ILI JESI ILI NISI ...

TOLERANTAN !

prof. Jasmina Marić Berta

Naši saradnici su prilikom poseteizložbi zavirili malo u knjigu utisaka ievo šta su u njoj zabeležili:

-Uz pomoć ove izložbe i njeniheksponata osećam se ponosno nanašu bogatu prošlost.

-Veoma je poučno, trebalo bi češćeobilaziti ovakve manifescije.Zanimljivo je i lakše se uči istorija ovih prosto-ra i naroda na ovaj način.

-Veoma upečatljiva izložba, najvećiutisak su na mene ostavile knjige i svizapisi .Bilo bi lepo kad bi se to moglomalo prelistati.

-Ova zajednička izložba srpskih imadjarskih slika, predmeta...samonam više ukazuje na naš zajedničkiživot na ovim prostorima. Kao što ovestvari „mirno stoje „u galeriji tako bi imedju nama trebalo da bude.

-Moram da priznam da mnogo togaranije nisam znala ali je fantastičnošto sam to ovde videla - slike, doku-menta, predmete...

Mile Dragaš, ET-23

Knjiga utisaka

Skrećemo pažnju čitaocima da jedeo troškova štampe naših novinaobezbedio Pokrajinski sekretarijat zapropise, upravu i nacionalne manjinesa željom da se učenici upoznaju saprojektom Izvršnog veća APVojvodine »Afirmacija multikulturaliz-ma i tolerancije u Vojvodini« Iizložbom ŽIVETI ZAJEDNO- EGYÜTTÉLNI .Redakcija se zahvaljuje naovom gestu I odužuje svojim prilozi-ma kojima pokušava da pronikne uneke vidove suživota dva naroda usvojoj sredini.

9

TOLERANCIJA ŽIVETI ZAJEDNO

Radionica za izradu tolerancijeNevladina organizacija Otvorene

perspektive iz Subotice ponudila jenašoj školi da bude domaćin za realizaciju projekta » Multiplikacija- živetitolerantno » sa željom da učenicimapruži mogućnost alternativnih oblikadodatnog obrazovanja. Tako su se od27.marta ove godine, svakogponedeljka uveče, održavale radionicena kojima je redovno učestvovalo naj-manje po 25 učenika iz naše i drugihsrednjih škola u gradu, i to na oba jezi-ka paralelno.Radna tema ovih radioni-ca bila je Multikuturalnost i tolerancijaa vodile su ih mr Verona Molnar, pro-gram koordinator i Aurelija Lukač, psi-holog, uz asistenciju našeg pedagogaGorjanke Botić.

Posetili smo ih jednog ponedeljkai evo, šta smo zabeležili.

19.30. Učionica na drugom spratu,za tili čas se pretvorila u miniamfiteatar razmeštanjem stolica ukrug. Opušteni žagor, smeh devojaka imladića koji se očigledno već dobropoznaju, čavrljaju srpski i mađarski,očekuju da pristignu ostali, iz drugohškola ,posle svog sedmog časa.Gospodje Molnar, Lukač I Botićužurbano pripremaju flip chart ( minipanoe ) pomoću kojih treba da seobradi večerašnja tema -Predradsude i stereotipi. Tu suraznobojni flomasteri, fotoaparat,fotografije sa snimcima aktivista uposeti sedištu Fondacije u švaj-carskom gradiću Trogen (vrlo važanpodatak za sve polaznike radionice).Najviši momci lepe selotejpom panoena zidove. Čitamo, ponaosob, sasvakog : Pravoslavci, Katolici, Romi,Bogati ljudi, Ljudi sa posebnim potre-bama, ispod kojih po dve rubrike - čulismo; znamo. Brojimo prisutne - 26.Radionica može da počne. Posle uput-stva učenici prilaze panoima i uodređene kolone ispisuju svoje miš -ljenje, zapažanja, saznanja, predra-sude, bez ustručavanja, uz smeh, kon-sultacije, neki su u dilemi, zatečeni ,ali ipak upisuju…Traje to neko vreme

dok se svi izređaju pred svimpanoima a mi za to vreme razgo-varamo o ciljevima ove zanimljiveedukacije mladih.Sa neskrivenimiskrenim oduševljenjem sve tripomenute gospođe pričaju nam.

V.Molnar :«Prezadovoljna sam ovomgrupom. Entuzijazam ne jenjava , evo, niposle 15 sastanaka.« Na pitanje šta je ponjenom mišeljenju razlog tome, moti-vacija za okupljanje, ona kaže:»Druženje, pre svega. Mogućnost da slobod-no kažu svoje mišljenje. Vidimo kako iz danau dan stiču samopouzdanje, uče se strpljenjuda slušaju jedni druge ( što, nažalost, danasnedostaje u našem okruženju ), uvažavajurazličitosti – postaju sve više tolerantni. Neznaju dobro jezik jedni drugih ali ga slušajui polako uče. Ako se ispolje negativne različi-tosti, svi ih zajedno tumačimo i razumno otklanjamo…«

Prekida nas glas Aurelije koja čitaispisana zapažanja učenika i svi ihzajedno komentarišu, neki su zamišljeni neki se smeju, neki upornobrane svoje mišljenje, neki odustaju ishvataju da je ono tuđe pravilnije. Ideto tako na oba jezika, traže se pogod-ni izrazi za prevode, sumiraju sezaključci.Uočili smo koliko je važnobiti precizan u formulacijama jer se namalim nijansama stvaraju stereotipi,treba izbeći generalizaciju i subjek-tivnost tvrdnji… Bilo je premalo vreme-na da se obrade svi planirani pojmovi.Ostaće za sledeći susret ….

Vreme prolazi. Nismo primetili da jeveć uveliko prošlo devet a naši radioničari i na samom kraju , posle svogodrađenog radnog dana, zračeizuzetnom pozitivnom energijom, nalicima koordinatora ni trunke umora.Odlaze, prethodno se upisujući naspisak za Trogen. Možda će imatisreću da budu među 20 odabranih ida otputuju u avgustu u švajcarskikamp da se tamo sretnu sa vršnjaci-ma iz drugih zemalja. Engleski jeziksvi znaju a toleranciju će pokazati nadelu.To su, očigledno, savladali.

Mirjana Krstić

Pitali smo školskog policajca

Da li je tolerancija među namaučenicima problem?

Da, mislim da jeste i da učenici jedniprema drugima nisu nimalo tolerantni, uvektreba neko da bude posrednik da bi se prob-lem rešio, a i od obične sitnice se napravi opštazbrka.

Zašto se dešavaju tuče u školiizmeđu učenika, pa i učenica?

Pa, mnogi od njih ne mogu problem dareše razgovorom, nego ih rešavaju nasilnimputem, tj. tučom i raznim pretnjama.Razgovor je mnogo bolji način za rešavanjeproblema. Čak i oni koji su do pre dva danasedeli zajedno više ne pričaju.

Od kada ste Vi u školi tuča ima svemanje. Kako ste uspeli u tome?

Razgovorom prvenstveno. Trudim se da sasvima pričam i uvek kad nešto saznam idemdo kraja da vidim zašto je to sve tako. I akoprimetim da postoji šansa da se to reši nalep način, razgovorom, to i učinim. Moramreći da je svako sa kim sam razgovarao, akoje obećao da više neće praviti probleme,uvek to i ispoštovao.

Moramo da pohvalimo čika Iliju kaoosobu koja je uvek spremna da nassasluša. NE USTRUČAVAJTE SE!

Tamara Antunović i Tajana Perčić, MT-11Noćni klub ‚‚Mesečina” primer je druženja učenika uz stoni tenis, svakog

petka, od oktobra prošle godine

‚‚ Mi zapravo zajedno otkrivamo i sazna-jemo; mislim i na voditelje radionica i naučenike. Kako? Da bismo započeli sa proce-som različitosti koje nas odlikuju i da bismonaučili kako da se povezujemo jedni sa drugi-ma, kako na ličnom, tako i na kulturološkomplanu, neophodno je znati šta sve nosimo sasobom i unosimo u rad/kontakte sa drugima:sistem vrednosti, predrasude, pretpostavke,težnje, prethodna iskustva, strahove...Zadatak svakoga od nas je da se suočimo sasobom i u sebi, da probamo da razumemoporeklo našeg pristrasnog načina razmišljanja i da naučimo kako da prevaziđemo mnogotoga što smatramo ”normalnim” ( npr. akosmatramo da je ”normalno” da su sva decaista i da nema razlika među njima, ondaćemo sve podučavati na isti način neuvažavajući različitosti svakog deteta i neprilagođavajući se njihovim osobenostima, tj.

podučavaćemo prosek, odnosno nikoga).Poruka tipa:” Nastavnici/odrasli koji rade sadecom/mladima ne smeju da imaju predra-sude... ”, otežava ovu vrstu posla, jer se pritom zaboravlja na činjenicu da negiranje pre-drasuda ili razlika ne znači da one ne posto-je, niti da izbegavanje problema dovodi donjihovog rešavanja. A ovakvih primera imapuno. Ovo što sam navela je samo mali seg-ment onoga što učimo i što ćemo naučiti, dokraja ciklusa.”

Pedagog škole, Gorjanka Botić

Učesnici radionice su rekli:Darko: “U početku nisam imao neki

motiv, već sam otišao na preporukusvoje profesorice istorije. Nakonprvog puta sam mislio da je to samogubljenje vremena, no posle drugeposete sam odmah promenio mišljenje. Društvo i profesori su bili sasvimOK i vrlo su mi odgovarali. Oni čine dau radionici bude krajnje opuštenaatmosfera i svima prijatno. Motiv mije, valjda, postao druženje sa učenici-ma iz drugih odeljenja i škola”

Sandro – „ Za radionicu sam saznaood drugova.Pronašao sam tamo ljudesa kojima mogu da razmenim mišljenje i zato rado provodim vreme sa njima.”

Šta je za tebe tolerancija?Darko: „Poštovati druge ljude,

makar oni bili druge vere i nacional-nosti, ceniti ono što ih čini jedinstvenim, privikavati se drugima, njihovimobičajima i obeležjima, opraštati ljudi-ma greške...do neke granice...To je zamene, neki pojam tolerancije.“

10

IDEJE INTERVJU PUTOVANJA

VIŠA TEHNIČKA ŠKOLA

VTŠ u Subotici i ove godine sprem-na je da upiše studente na tri područja:Elektrotehnika - za automatičare i elek-troničare, po 60 na budžet i po 40 zasamofinansirajuće studente;

Mašinstvo – Razvoj proizvoda samehatronikom.Termotehnika sa ekologijom, za po 45kandidata na budžet i 25 za samofi-nansiranje.Informatika -Tehnička informatika.Poslovna informatika; na oba smera nijepredviđeno budžetsko već samo 130samofinansirajućih studenata.

Ove godine može da se upiše ukup-no 600 studenata, od kojih 210 nabudžet i 390 samofinansirajućih kojiće morati da plate 40.000 dinara zagodišnju školarinu.

Na prva dva profila polagaće se pri-jemni ispit iz matematike, a na trećemiz informatike. Krajem juna planira se idvonedeljni pripremni kurs na oba jezika,što će biti olakšica kandidatima.

Inače, u aprilu je u našoj školiodržana promocija svih zanimanja, pasu budući kandidati mogli detaljnijeda se upoznaju sa onim što ih zanima.

OD OCA JE OSTANULO SINUIbrahim Alrabti i Nader Alrabti,otac i sin, nekadašnji i sadašnji učenik naše, Tehničke

škole. Obojica dobri fudbaleri , što je bio povod da ih pozovemo u redakciju nakratak razgovor.Vedri, nasmejani rado su nam pričali o sebi, fudbalu- zajedničkojljubavi.Na pitanje kako se našao u našem gradu, odnosno školi tata Ibrahim nampriča:

- Nas 50 vršnjaka, državnih stipendista iz Libije, došlo je 21.marta 1982.godine u Suboticuda se na srpskohrvatskom jeziku obučimo za mašinske i saobraćajne tehničare.Bili smo smešteniu hotelu Sport na Paliću i školskim autobusom dolazili svaki dan u školu.U početku da učimo jezik,šest meseci, a onda da pohađamo prvi razred.Bilo je teško ali zanimljivo, povereni smo divnim,zaista divnim profesorima od kojih još i danas neki rade i predaju i mojem sinu.Grad nas jetakođe lepo primio i rado smo izlazili u slobodnom vremenu u kafiće, učestvovali u sportskim tak-mičenjima...Obišli smo skoro sve krajeve bivše Jugoslavije, leti išli na more, zimi naskijanje...Zaista prelepe uspomene me vezuju za to vreme...

Redakcija – Da li je to bio razlog da se vratite u Suboticu ?„ Da. Još tada sam odlučio da ću tu nastaviti da živim.Otišao sam u domovinu da odslužim

vojni rok i vratio se u Suboticu spreman da radim bilo kakav posao.Tu sam se i oženio i dobiosina ( smeje se gledajući Nadera pored sebe). Trenutno radim u Denis piceriji i zadovoljan sam.”

Redakcija – Čuli smo od kolega fizičkog vaspitanja da ste kao učenik naše školebili odličan fudbaler i osvajali mnoge pehare.

„ O,da.Kada smo mi došli u Mešc osnovan je mađurazredni turnir u malom fudbalu i mojaekipa je pet puta, računajući i onaj pre zvaničnog, bila pobednik. Bio sam „špic“ igrač...”

Redakcija : Zar i vaš Nader nije isto centarfor danas ?Sada se brzo Nader uključuje u razgovor, želeći da on da odgovor na ovo pitanje.„ Jesam. Ćale me je od malena učio fudbalskim veštinama, sa nama klincima bi jurio po poljani.Ja sam onda jedno vreme igrao košarku ali me je tata stalno vraćao fudbalu.Kada su me

treneri u FK Bačka zapazili postao sam igrač pionirske ekipe i odigrao celo jedno prvenstvo.Tataje zaslužan što sam se celu jednu godinu našao u Novom Sadu igrajući za Vojvodinu, išao tamou Mašinsku školu...Ali, bilo je teško bez porodice, nerešeni problemi u klubu i vratio sam se uSuboticu, postao kadetski igrač Spartaka i evo, sada sam u Mešcu.”

Redakcija- Znamo da si i ti učestvovao u ovogodišnjem turniru u malom fudbalu.„ Jesam, moja ekipa iz M13 došla je do polufinala i zbog nekih glupih nesporazuma ja tada

nisam igrao. Žao mi je što smo izgubili. Mogli smo igrati i u finalu, pa možda i osvojiti turnir.”Sada se tata Ibrahim javlja.‚‚Ovoga puta je prošlo tako ali, ima vremena. Još dve godine Nader ima šansu, pa će i nje-

gova ekipa držati pobednički pehar u rukama.”Smeju se obojica i čvrsto veruju da će se to obistiniti.Imati uz sebe takvu

podršku oca dobar je razlog da se Nader dokaže bilo u školi, kao Spartakov igračna predstojećem Svetskom prvenstvu u uličnom fudbalu u Nemačkoj i kasnije,možda, postane nova fudbalska zvezda, što je neskrivena želja i oca i sina..

Sanja Sukara, ET-13

Izlet na Srebrno jezeroDvodnevnu ekskurziju koju smo

proveli na Srebrnom jezeru, pamtiće-mo dugo. Krenuli smo tog dugoiščeki-vanog četvrtka, 20.04.2006. u 7 sati.Prvo mesto gde smo se zaustavili bilaje Petrovaradinska tvrđava odaklenam se ukazao imresivan prizor.Dunav koji je nadošao, pogled nanovosadske krovove…

Nakon kraćeg zadržavanja putsmo nastavili ka Beogradu. Posetilismo muzej u Surčinu, a potom“Planetarijum” na Kalemegdanu. Imalismo tu sreću da posmatramo prelepunoć nad Beogradom, prostranstvoiznad nas ispunjeno mnoštvom zvez-da. Nakon šetnje na Kalemegdanukrenuli smo prema hotelu “SREBRNOJEZERO”. Posle malog odmora ivečere žurka je počela. U diskoteci,koja je bila to veče samo naša, počelismo da se ludo zabavljamo, muzika jebila samo po našem izboru. Narednidan osvanuo je tmuran, ali nama jeizgledao kao najsunčanije letnje jutro.Iako pomalo umorni od sinoćne žurkesnagu nam je povratila jutarnja šetnja.Srebrno jezero izgledalo je kao na slicinajvećeg slikara.. Okrepljeni svežimvazduhom, krenuli smo u obilazakdrugih znamenja naše zemlje. Nismoimali pristup Golubačkoj tvrđavi, divilismo joj se samo iz daljine. Zatim smoposetili Neolitsko naselje naLepenskom viru i manastir Tumane. Umanastiru smo saslušali priču o nje-govom nastanku. Posle prijatnog raz-gledanja krenuli smo kući. Put je bionaporan, ali uz dobro društvo prošaoje veoma brzo.

Ova ekskurzija bila je veoma zanimljiva.Nadamo se da će maturska, kojuželjno iščekujemo, biti još bolja.

Zdušno, SD21

SINGIDUNUMU aprilu mesecu maturanti naše škole

imali su priliku da prisustvuju prezentacijiprivatnog fakulteta „SINGIDUNUM“ uSubotici koji je predstavio izbor svojih pro-grama i nastavnih planova( Singidunum jelatinski naziv za Beograd) Najveće intereso-vanje privukli su fakulteti za finasijskimenadžment, poslovnu informatiku i fakultetza turistički i hotelijerski menadžment.Poredovih na raspolaganju su vam i fakulteti zamedije i komunikaciju,za primenjenu ekologi-ju i pravni fakultet.Na svakom od ovihfakulteta,nakon završetka druge, odnosno trećegodine pruža vam se mogućnost da izaberetekonkretan smer koji vam se čini primamljivijim.Svakaod ovih oblasti nudi veliki broj seminara i vežbi, kako bistudije bile olakšane i interesantnije.

Upis studenata na prvu godinu obaviće seu periodu od 15.juna do 15.jula.Preliminarneprijave mogli su da podnesu kandidati još odmarta do kraja maja, tako da osigurajumesto u junskom upisnom roku.Na svakomfakultetu upisuje se po 50 studenata po godi-ni.Za upis su potrebna originalna dokumenta,s tim da studenti sa drugih fakulteta treba daprilože originalne potvrde o položenim ispiti-ma, odnosno diplome više škole.

Svi nastavni planovi i programi usklađeni su saprincipima Bolonjske deklaracije uvođenjem evrop-skog sistema prenosa bodova ECTS.

Međutim, pored veoma modernog pro-grama i savremenog načina predavanja kojije privlačan za omladinu,ipak ostajenajvažnije pitanje - koliko je stvarno priznata

Kuda posle srednje škole

njihova diploma. Nakon što smo vam izneliove informacije na vama je da odlučite da lićete dalje obrazovanje nastaviti na uni-verzitetu „SINGIDUNUM“, uzevši u obzirvisoku cenu koja svakako nije prilagodjenadanašnjim standardima ( od 1200 - 1500evra ) ili ćete se okušati na nekom državnomfakultetu.

Zoran Dinčić i Nenad Margaretić, ET-43

SUPERIORNI ŠAHISTI

11

ZABAVA

Trinaesti maj našim šahistimadoneo je sreću – Na turniru školeGoša” u Smederevskoj Palanci osvojilisu prvo mesto (sa 11 bodova) ukonkurenciji šest ekipa i tako potvrdilisvoj rejting od prošle godine uKragujevcu. Petrekanović, Kajdoči ,Gužvanj i Braun pokazali su superi-ornost čak i kada je u pitanju nad-metanje sa dvadesetpetogodišnjimmajstorom.Uspeh je tim veći što sunašu ekipu predstavljali isključivoučenici Škole, iako su po propozicija-ma imali pravo da dovedu „pojačanje”sa strane.

Članovi profesorske ekipe- Ilijin(kapiten), Koras, Martinov i Janečić kažu

da su zadovoljni svojim trećimmestom sa 10,5 poena u konkurenci-ji takođe šest ekipa iz S.Palanke,Aranđelovca, Kragujevca, Jagodine iSubotice.

Samo nekoliko dana posle,18 i 19.maja, naši šahisti bili su domaćini uveć tradicionalnoj manifestacijiNEŠTO VIŠE, kada su ponovo osvojiliprvo mesto ispred šahista škole LazarNešić, kragujevačke Tehničke škole,Gimnazije i Poljoprivredne škole iz B.Topole.

Prava je šteta što nas maturantiPetrekanović, Kajdoči i Takač napuš-taju, ali ostale su nove nade – Bičkei,Braun, Gužvanj, Borić.

SUDOKUSudoku, igra koja je u poslednjih nekoliko godina osvojila svet, igra se tako

što se u prazna polja upisuju brojevi od 1 do 9, ali tako da su u redovima,kolonama i kvadratima 3x3 zastupljeni svi ti brojevi, bez ponavljanja.

prof. Dragan Tovarišić

...da se u našoj školi često dešava-ju neki skandali? Niste?! Iskreno, tonas jako čudi pošto u Mešcu svi sveznaju, ali ako niste mi ćemo vam otkri-ti neke najzanimljivije.

Recimo mi, devojke, ne možemo daprođemo hodnikom da nam neko neprepreči put i nešto ne dobaci. Takosmo prošle moja drugarica i ja, alipošto ju je dotični dečko već užasnonervirao i od simpatičnog maturantapretvorio se u uobraženog tipa, ona jeodlučila da mu uzvrati i sledeći putkad se to ponovilo počela je njihovarasprava. Onda je dečko zaradio išamar. Muškarac ne bi bio muškarackad mu ne bi bila povređena sujeta,pa ju je lepo ugurao u učionicu i nijehteo da je pusti, dok ga je ostatakrazreda zezao za otiske prstiju na nje-govom obrazu. U međuvremenu jasam zamolila druga da je izvučenapolje, a onda su momci hteli da sebiju, pa smo završili kod zamenikadirektora. I sada, dotični dečko mora da seizvini mojoj drugarici ili će ga izbaciti iz škole.

Želite da znate zašto se sve ovodogodilo? Zato što mu je ona LEPA!Bar je on tako rekao. Pa, zar to nije mogloda se reši nekim izlaskom na piće? Šta vimislite? Ali ljudi uživaju u skandalima!

Još je skandaloznije što se devojkeiz Mešca međusobno tuku, pa jejedna od njih zaradila masnicu iznadoka... I, ne samo to, biju se one i naglavnoj autobuskoj stanici sa devojka-ma iz mađarskog razreda. Kako stariljudi kažu: ’’Oko šake semenki’’. Nekedevojke iz Lazar Nešića ih jure pogradu, prave frku kod glavne auto-buske da bi na kraju neko pozvao poli-ciju da ih smiri. Glavna akterka svega

se skriva po wc-eu kako je ne bi natukli. Ali, mi ćemo poručiti jedno, ako ste

to radile zbog nekog dečka iz LazarNešića, stvarno ste... Pa, devojke,Mešc je pun zgodnih momaka ! Davam ih nabrajamo???

E, a naši momci završne godine uškoli proslavljaju rođendan pa se parnjih napije , a jedan onda počne da bije sveoko sebe, udara mlađe u kantini i pravihaos. I posle, kada ga nekako odvukunapolje da ne bi još nekog udario, on odekući i sutra se ničega ne seća...

Onda, isti taj sledeće nedelje popijejoš malo više i upadne u svečanu saluusred sastanka , napravi haos, pa sena kraju posvađa i sa školskim policajcem i šta još ne. Ali, on još uvek ide uškolu, kao da se ništa nije dogodilo.Ne smeta to nama ,ipak je on završnagodina i treba da završi školu ,ali ne tako.

Kada se već tužakamo da završimosa još jednom, ali stvarno ozbiljnompritužbom. Čujemo od profesora izračunarskih kabineta da su se neki„stručnjaci“ bukvalno ostrvili nadelove kompjutera, povadili im i srce idušu, lepo zatvorili da se ništa ne vidii mirne savesti otišli. Možete zamislitikako su se sledećih dana mučili nekidrugi učenici da bi na kraju otkrilizašto kompjuteri ne rade.Videli smonedavno i na zidnim novinama kakose neki neodgovorno ponašaju upravosa računarima ali, izgleda, da to upo-zorenje nije bilo dovoljno.Kolikoznamo ovo što su sada uradili zove sekrađa, a za krađu se odgovara. Samo,kako doći do onih koji kradu i da li topriliči bilo kome u ovoj školi?

TRAČARE - T&T

Da li ste znali?...

„Junior Jam Music Workshop“ jeodržan tokom prolećnog raspusta iokupio oko 200 momaka i devojaka,koji su želeli da nauče da sviraju nanekom instrumentu. Najviše je bilozainteresovanih za gitaru i bubnjeve, anešto manje za klavijature, vokale,bas i duvačke instrumente. Sponzorisu bili promoterska firma „FOKUS“,muzičke prodavnice „MUSIC“ kodMuzičke Škole i „ALEX PRO Music“,kao i elitni muzičari iz Vojvodine.

U ovoj radionici, bili su i Jožef Kočiš(SŽ-31) i Darko Mijatović (ET-25). Joškaje učestvovao kao gitarista i pevač, aDarko kao gitarista, ljubitelj „žešćemuzike“-rok/pop.Kažu da je bilo ludo.

Mario Žunar, MT-11 kao član ekipe United Games u Pragu, početkom juna

ZLATNI GIMNASTIČARI

2006.godine.Kako su nam rekli, treni-rali su mnogo u školi i uGimnastičkom društvu Partizan(kome se posebno zahvaljuju napomoći), što je rezultiralo najboljimplasmanom, čak i ispred ekipa izbeogradske Vojne gimnazije i Srednješkole unutrašnjih poslova iz SremskeKamenice, na šta su posebno ponosni.

Četvoročlana gimnastička ekipa –Devid Šoljmoši, ET- 32, Albert Horvat, MT-32, Mirko Pejić Tukuljac, ET-23, TiborDeak, ET-34, pod vođstvom profesoraStevana Dakića donela je u vitrine našeškole još jedan zlatni pehar osvojivšiprvo mesto na Republičkom prven-stvu srednjih škola u Nišu, 12.maja

Dan izazova 31. maja - Naše košarkašice sa takmičarkama iz drugih škola

Najbolji strelac turnira sa 11 golova,Gergelj Kohajda, ET-22

12

SPORT

ŠKOLSKI TURNIR U MALOM FUDBALU

Pobednici 22. turnira : MT-31

Najbolji golman turnira,Igor Jovanović, MT-31

Najbolji igrač turnira Aleksandar Nosković, MT-31

Na 22. međurazrednom turniru umalom fudbalu, održanom tokom pro-leća učestvovalo je 49 ekipa.Pobedilisu ,naravno, najbolji pa su se u polufi-nalu našli MT-31 protiv ET-21 sa rezul-tatom 2 : 1 i SŽ-41 koji je iskustvomsavladao srčanu ekipu ET- 15 sa3:0. Posle mnogo uzbuđenja ipovrede Noskovića, koji nije zaigraosa svojim igračima iz MT-31 u final-nom meču, mašinci su ipak pobedili„saobraćajce“ iz SD- 41 sa 2 : 1 iosvojili prelazni pehar turnira.

Naši fudbaleri i ove godine superiorno su savladali sve protivnike do republičkog takmičenja u Trsteniku gde su morali da se zadovolje samo sedmim mestom. Tvrde da ih je odsustvopovredjenog Noskovića dosta hednikepiralo.

Ekipni sportoviOpštinsko prvenstvo: 1. mesto: rukomet (m)

mali fudbalgimnastika (m)atletika (m)streljaštvo (m)

2. mesto: košarka (d)odbojka (m)ž

3. mesto košarka (m)

Okružno prvenstvo1. mesto rukomet (m)

mali fudbalatletika (m)gimnastika (m)streljaštvo (m)

3. mesto košarka (d)

Međuokružno prvenstvo1. mesto mali fudbal

atletika (m)2.mesto odbojka (m)3.mesto rukomet (m)

Republičko prvenstvo1. mesto gimnastika (m)3.mesto atletika (m)7. mesto mali fudbal10. mesto streljaštvo

Pojedinačni rezultati učenika

Atletika: Arpad Stanko, ET-223. mesto -100m; 4x100m

Kovač Kristian, S-32 3. mesto - bacanje kugle

Devid Šoljmoši, ET-32; Zoltan Paška,E-32;Miroslav Radoičić,MT-41 - 3. mesto 4x100m

Plivanje: Slobodan Ivković, MT-31 4. mesto 100m leđno

Sportski rezultati u školskoj 2005/2006. godini

Na Dan izazova, 31. maja, nanekoliko mesta u gradu održane susportske manifestacije i dodeljenipehari za osvojena mesta na tak-mičenjima na svim nivoima.