Embed Size (px)
Citation preview
Univerzitet u Novom SaduPrirodnomatematički fakultet
Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredineUd ž j đ j š i ži di N i S d“Udruženje za unapređenje zaštite životne sredine „Novi Sad“
NAJBOLJE DOSTUPNE TEHNIKE(BAT) I GRANIČNE VREDNOSTI (BAT) I GRANIČNE VREDNOSTI
EMISIJE (GVE)
dr Milena Bečelić‐Tomin
Novi Sad 25. septembar, 2014.
GVE
Šta predstavljaju GVE?p j j
Pravnim (opštim) aktom određene granicePravnim (opštim) aktom određene granice fizičkih, hemijskih ili bioloških karakteristika emisija iz tačkastih izvora u vodu ili u vazduhuemisija iz tačkastih izvora u vodu ili u vazduhu
Definicija GVEZakon o zaštiti životne sredine, Sl.glasnik RS, 135/04, Zakon o vodama, Sl. Glasnik RS, 30/2010, Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine Sl.glasnik RS, 135/04 :
Granična vrednost emisije jeste masa izražena u blik d đ ih ifič ih tobliku određenih specifičnih parametara, koncentracije i/ili nivoa pojedinačne emisije koju nije dozvoljeno preći u toku jednog ili više vremenskihdozvoljeno preći u toku jednog ili više vremenskih perioda, u skladu sa posebnim propisom
INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE GVE za ispuštanje GVE OTPADNE VODE
GVE za ispuštanje industrijskih otpadnih voda
d k k li ij
prečišćenih industriskih otpadnih voda direktno u vodoprijemnik
GVE
GRADSKE GRADSKE OTPADNE OTPADNE
VODEVODE
u gradsku kanalizaciju
POSTROJENJE ZA VODOPRIJEMNIK:VODOPRIJEMNIK:
Osetljive zone
POSTROJENJE ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA
reke, jezera, mora, reke, jezera, mora, kanali...kanali...
Manje osetljiveManje osetljive zone
GVE za ispuštanje komunalnih t d ih d
VIŠAK AKTIVNOG GVE za mulj sa komunalnog
t j j 5otpadnih vodaMULJApostrojenja 5
Način izražavanja graničnih vrednosti emisijeemisije
• Prema tipu emisije ‐ sektorska osnovad k ij ( /l l/ 3 )• U vidu koncentracija (npr. mg/l, ml/m3, ...)
• U vidumasapo instalisanom kapacitetu (g/dan )po instalisanom kapacitetu (g/dan, ...), po jediničnoj masi proizvoda (g/kg, ...)
• ili neke aktivnosti u okviru procesa koje nikako ne p jsmeju biti premašene
66
• U vidu koncentracija (npr. mg/l, ml/m3, ..): koncentracija j ( p g/ , / , ) jposmatrane zagađujuće materije u prečišćenoj otpadnoj vodiU id ( /d /k ) k liči đ j ć t ij• U vidu masa (g/dan, g/kg, ...): količina zagađujuće materije u prečišćenoj vodi koja može da se ispusti u zavisnosti od:
• Kapaciteta proizvodnje,Kapaciteta proizvodnje, • Količine dobijenog proizvoda ili • Upotrebljene sirovine
• U slučaju da ne može da se dostigne GVE, neophodno je postići odgovarajuću efikasnost procesa prečišćavanja (%).Izračunava se na osnovu opterećenja otpadne vode iIzračunava se na osnovu opterećenja otpadne vode i prečišćene otpadne vode
Члан 5.
Dostizanje GVE zagađujućih materija za otpadne vode ne može da se vrši putem p p
razblaživanja!
Primer mešanja:Primer mešanja:procesne vode
+vode od pranja
88
Tipovi srednjih vrednosti GVE
• Dnevne• Mesečne• Tačno se definiše koliko dnevna vrednost sme premašiti srednj mesečn rednostpremašiti srednju mesečnu vrednost
200
O O 70
80
COD t/d COD kg/t
60
80
100
120
140
160
180
CO
D lo
ad
COD t/d COD kg/t
10
20
30
40
50
60
70
COD
load
COD t/d COD kg/t
0
20
40
Kvalitet efluenta u toku petomesečnogmerenja
0
10
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
Days (April 1997)
Mesečna merenja
9j
9
Nivo emisije zagađujućih materijaj g j j
Lokalni uslovi‐definisane č dPodzakonski akt
Aktuelno zakonodavstvo‐zakoni
granične vrednosti emisije
Lokalni uslovi‐strožije
Podzakonski akt
jgranične vrednosti emisije
Lokalni uslovistrožije granične vrednosti i ijemisije
• Strožije GVE od onih ostvarivih primenom BAT uslovljavaju standardi kvaliteta životne sredine
• Strožije GVE mogu biti dopunjene ili zamenjene ekvivalentnimparametrima ili tehničkim merama
l l č h da. Kumulativan uticaj različitih industrija
b. Uticaji iz različitih izvora
L k l i l i d fi i ič d ti i ijLokalni uslovi‐definisane granične vrednosti emisije
• Blaže granične vrednosti emisije u skladu sa specifičnim uslovimag j ppostrojenja
• Zamena starog postrojenja sa novim tehnikama možeprouzrokovati mali stepen redukcije emisije zagađujućih materijaprouzrokovati mali stepen redukcije emisije zagađujućih materijai disproporcionalno velike troškove.
Faktori uticaja na reviziju GVE
• Tehnološke inovacijeTehnološke inovacije
• Naučna dostignuća u oblasti tehnološkog razvojarazvoja
• Naučna dostignuća u oblasti monitoringa i ij d ih d i k lirecipijenata otpadnih voda i kvaliteta
recipijenata
• Učešće javnosti
• Tehnike upravljanja životnom sredinom za postizanje GVE:
• Opšti primenljivi procesi ‐ integrisane mere‐integrisane procesne tehnike (primenjuju se
id ič h d j isa identičnom svrhom u odvojenim proizvodnim procesima)
N k j i t h ik ( E d f i “)• Na kraju cevi tehnike („End ‐of –pipe“) primenjuju se za otpadne vode, otpadne gasove i muljgasove i mulj
• Procesno‐integrisane tehnike: ponovna upotreba vode štednja vode i prevencijaupotreba vode, štednja vode i prevencija zagađenja
N k j i h ik (i di id l i/ili• Na kraju cevi tehnike (individualno i/ili centralno postrojenje)
Primer: Objekti i postrojenja za j p j jpreradu i finu obradu metala
Prerada i fina obrada metala obuhvata procese:1 ‐ galvanizacija; 2 ‐ dekapiranje; 3 ‐ anodizacija;3 anodizacija; 4 ‐ bruniranje; 5 ‐ toplo prevlaĉenje cinka, toplo kalajisanje; 6 k l j6 ‐ kalenje; 7 ‐ proizvodnju štampanih kola; 8 ‐ proizvodnja baterija; p j j9 ‐ emajliranje;10 ‐ radionice za obradu metala; 11 brušenje i 1611 ‐ brušenje i12 ‐ farbanje.
16
Granične vrednosti emisije na mestu ispuštanja u površinske vode (I, II)
ПараметарЈед. мере
Процес
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Алуминијум mg/l 3 3 3 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2 3 3 3
Азот из амонијака mg/l 100 30 ‐ 30 30 50 50 50 20 30 ‐ ‐
ХПК mgO2/l 400 100 100 200 200 400 600 200 100 400 400 300
Гвожђе mg/l 3 3 ‐ 3 3 ‐ 3 3 3 3 3 3
Флуориди mg/l 50 20 50 ‐ 50 ‐ 50 ‐ 50 30 ‐ ‐
Азот и нитрата mg/l ‐ 5 5 5 ‐ 5 ‐ ‐ 5 5 ‐ ‐
Угљоводоници (III) mg/l 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10 10
Фосфор mg/l 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2
Токсичност за рибе (TF) (IV) 6 4 2 6 6 6 6 6 4 6 6 6
(I) Vrednosti se odnose na 2-ĉasovni uzorak (II) Ovaj sektor se neće primeniti na otpadnu vodu iz sistema za hlađenje i postrojenja za tretman otpadnih voda, niti na precipitovanu vodu (III) Zahtevi za ugljovodonike odnose se na sluĉajni uzorak (IV) U sluĉaju galvanizacionog stakla, TF=2
1717
Granične vrednosti emisije pre mešanja sa ostalim otpadnim vodama na nivou pogona(I)
ПараметарЈед. мере
Процес
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
АОX (адсорбујући органски халоген)
mg/l 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
/Арсен mg/l 0,1 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 0,1 0,1 ‐ ‐ ‐ ‐
Баријум mg/l ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ 2 ‐ ‐ ‐ ‐ ‐ ‐
Олово mg/l 0,5 ‐ ‐ ‐ 0,5 ‐ 0,5 0,5 0,5 0,5 ‐ 0,5
Кадмијум mg/l 0,2 0,1 0,2 0,2 0,1 0,2
kg/t 0,3 1,5kg/t 0,3 1,5
Слободни хлор mg/l 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
Укупни хром mg/l 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
Хром VI mg/l 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1
Кобалт mg/l 1 1Кобалт mg/l 1 1
Цијаниди mg/l 0,2 1 0,2 0,2
Бакар mg/l 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
Никл mg/l 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5 0,5
Жива mg/l 0,05
kg/t 0,03
Селен mg/l 1
Сребро mg/l 0,1 0,1 0,1
Сулфиди mg/l 1 1 1 1 1 1
К ј /l 2 2 2 2 18Калај mg/l 2 2 2 2
Цинк mg/l 2 2 2 2 2 2 2 2 2
(I) Vrednosti se odnose na 2-ĉasovni uzorak
18
Dodatni zahtevi za dostizanje granične vrednosti emisije za otpadnu vodu pre mešanja sa vodama iz ostalih pogona
1) Zahtevi za AOX i slobodan hlor, kao i zahtevi za instalaciju tanka, odnose se na sluĉajan uzorak. U sluĉaju hemijski redukujuće separacije nikla, nivo od 1mg/l će biti primenjen za nikl;
2) Z l i ij t kl i ji ć ht i b k i ikl2) Za pogon galvanizacije stakla, primenjivaće se samo zahtevi za bakar i nikl;
3) Nivo kadmijuma od 0,1 mg/l biće primenjen na proizvodnju primarnih elemenata (proces 8);
4) Zahtevi za AOX u kategoriji galvanizacije i radionice za obradu metala smatraju se ispunjenim ako:
‐ Hidrauliĉna ulja, masni agensi i agensi za istiskivanje vode korišćeni u proizvodnji ne sadrže halogene supstance.
‐ Hlorovodoniĉna kiselina korišćena u proizvodnji i tretmanu otpadnih voda ne predstavlja nikakvo veće zagađenje organskim halogenim supstancama i hloromveće zagađenje organskim halogenim supstancama i hlorom.
‐ Soli gvožđa i aluminijuma koje se koriste u tretmanu otpadnih voda ne pokazuju opterećenje organskim halogenima veće od 100 miligrama po jednom kilogramu gvožđa ili aluminijuma u agensima koji se koriste za tretman.
‐ Nakon izuĉavanja izvodljivosti svakog pojedinaĉnog sluĉaja:
• cijanidne kupke su zamenjene kupkama bez cijanida
• cijanidi su detoksifikovani bez upotrebe natrijum‐hipohlorita i
• korišćeni su samo rashladni lubrikanti koji ne sadrțe organske halogene komponente 19• korišćeni su samo rashladni lubrikanti koji ne sadrțe organske halogene komponente. 19
Zahtevi za dostizanje granične vrednosti emisije na mestu nastanka otpadne vodep
1) Otpadna voda mora da sadrži samo one halogenovane rastvaraĉeodobrene za upotrebu na osnovu studije uticaja. Zahtevi će se takođe smatrati ispunjenim ako postoje dokazi da su korišćenitakođe smatrati ispunjenim ako postoje dokazi da su korišćenisamo dozvoljeni halogeni rastvaraĉi. U suprotnom, za isparljivehalogenovane ugljovodonike (suma trihloretena, tetrahloretena, 1,1,1‐trihloretana, dihlormetana ‐ raĉunatih kao hlor), nivo od 0,1 mg/l mora se usaglasiti sa sluĉajnim uzorkom.
2) Kod otpadnih voda koje sadrže živu, mora biti ispunjen nivo od0,05 mg/l žive u sluĉajnom uzorku ili 2‐ĉasovnom kompozitnomuzorkuuzorku.
3) Otpadna voda iz kupki za odmašćivanje, demetalizirajućih kupki iniklovanih kupki ne sme sadrži EDTA.
4) Kod otpadne vode iz kupki koje sadrže kadmijum ukljuĉujući4) Kod otpadne vode iz kupki koje sadrže kadmijum, ukljuĉujućiispiranje, mora biti zadovoljen nivo od 0,2 mg/l kadmijuma u sluĉajnom uzorku ili 2‐ĉasovnom kompozitnom uzorku.
5) Mesto nastajanja otpadne vode je izlaz iz postrojenja za20
) j j p j p j jpredtretman za parametar koji se meri. 20
Kod opasnih zagađujućih materija GVE se daju na nivo pogona ili operacije/aktivnosti zato je bitno razdvajati otpadne vode pooperacije/aktivnosti zato je bitno razdvajati otpadne vode po prirodi i količini zagađenja u jednoj fabrici!
• Recikliranje unutar pojedinačnih jedinica sa ciljem:Recikliranje unutar pojedinačnih jedinica sa ciljem:– povraćaja sirovog materijala ako je to poželjno;– smanjenja zapremine otpadne vode koja se treba prečišćavati;– smanjenje utroška vode.
• Razdvajanje izlaznog efluenta u:– diskontinualni izlaz:
• zagađena/nezagađena atmosferska voda;• drenažna voda i voda za pranje;
21
• zagađena/nezagađena voda za hlađenje;– kontinualni izlaz:
• procesna voda koja zahteva specifičan pred‐tretman;• procesna voda koja ne zahteva specifičan pred‐tretman;
21
Razdvajanje otpadnih voda omogućava uvođenje j j p g jskladištenja, egalizacije ili sigurnosne rezervoare
za efluent:
• rezervoar za atmosferske vode koji je obično prazan i skladišti zagađenu atmosfersku vodu pre nego što će ona regulisanim protokom biti vraćena u proces;
• pufer/ujednačavajući (egalizacioni) rezervoari u jedinicama/pogonima koje zahtevaju specifičan predtretman;
• rezervoari promenljivog nivoa ujednačavanja (egalizacije) za kombinovani tok otpadne vode, koji služe za normalizaciju protoka i koncentracije zagađujućih supstanci od interesa;
• sigurnosni tank za efluent koji je obično prazan, i služi za skladištenje i eventualno tretiranje i reciklažu izlaznog efluenta koji ne zadovoljava propisane kriterijume. Tretman se vrši pri regulisanom protoku nakon što se
22analizom utvrdi da je to moguće izvesti bez narušavanja narednih tretmana.22
Procesnointegrisane tehnikeg
Tehnike:• Reciklaže‐recirkulacija vode procesu gde je generisana• Ponovne upotrebe vode‐recirkulacija otpadne vode sa jednog mesta njenog nastanka u druge svrhe (kao voda za hlađenje)
• Opterećenje zagađujućim materijama se može održavati onoliko nisko koliko je to moguće, na sledeći naĉin:
• 1) tretmanom procesnih kupki, u smislu pogodnih metoda, kao što su membranska filtracija, jonska izmena, elektroliza i termalni procese, u cilju maksimizacije radnog veka procesnih kupki;
• 2) zadržavanjem sastojaka kupki u smislu pogodnih metoda kao što su smanjen ulaz sirovina, optimizirani sastav kupke;
• 3) višestrukom upotrebom vode za ispiranje u smislu pogodnih metoda kao što je kaskadno ispiranje i recirkulaciona tehnologija korišćenjem jonske izmene;
• 4) povraćajem pogodnih sastojaka kupki, iz kupki za ispiranje u procesne kupke;
• 5) povraćajem EDTA (etilen diamin tetrasirćetna kiselina) i njene soli iz ) p j ( ) jhemijskih kupki za bakar i odgovarajućih kupki za ispiranje.
Na kraju cevi tehnike, primeria aju cev te e, p e
• Hemijska precipitacijaHemijska precipitacija
• Sedimentacija
il ij• Filtracija
• Elektroliza
• Reverzna osmoza
• Jonska izmenaJonska izmena
• Aktivan ugalj
BAT i BATAELBAT i BAT AEL
Najbolja dostupna tehnika(BAT)
j fik ij i j d ij• najefikasnija i najnaprednijafaza u razvoju određenih aktivnosti i načina njihovog
• “Najbolja” –najefikasniji način postizanja visokog nivoa zaštite životne sredine kao celine “D t “ ij iobavljanja koja predstavlja
osnov za graničnevrednosti emisija,
• “Dostupna“‐razvijena na nivou koji omogućava primenu tehnike u određenom industrijskom sektoru u vrednosti emisija,
projektovane su tako da spreče ili gde to nije izvodljivo smanje emisije i
tehnički i ekonomski održivim uslovima
• “Tehnika“‐ i tehnika koja se koristi i način na koji jeizvodljivo, smanje emisije i
uticaj na životnu sredinu u celini
koristi i način na koji je instalacija dizajnirana, izgrađena, održavana, na koji se njome upravlja
Nivo emisije
8
10
12
je Maksimalni emisioni
Ekonomski troškovi
8
10
12
oško
vi
Maksimalni ekonomski t šk i
Potrošnja prirodnih resursa
4
5
ih r
esur
sa
0
2
4
6
8
Nivo
em
isij Maksimalni emisioni
nivo
0
2
4
6
8
Ekon
omsk
i tro troškovi
0
1
2
3
Pot
rošn
ja p
roro
dn
0 1 2 3 4 5 6 7 8
Procesna tehnika
Zavisnost nivoa emisije od primenjene tehnologije
0 1 2 3 4 5 6 7 8
Procesna tehnika
Zavisnost ekonomskih troškova od tehnologije proizvodnje
0 1 2 3 4 5 6 7 8
Procesna tenika
P
Potrošnja prirodnih resursa u zavisnosti od primenjene tehnologije
10
12Primer za određivanje BAT
6
8Nivo emisijeEkonomski troškoviPotrošnja prirodnih resursa
0
2
4
00 1 2 3 4 5 6 7 8
Nabolja dostupna tehnika
IPPC postrojenja“velika preduzeća”
Ostala postrojenja“mala i srednja preduzeća”preduzeća
BATPreporuke iz
BREF
tehnike ili kombinacije tehnika
BREF
Evropski referentni dokumenti najboljih dostupnih t h ik BREFtehnika, BREF
• BREF‐ Najbolje dostupne tehnike opisane su u seriji j j p p jdokumenata, BREF‐ova koji se odnose na pojedinačne industrijske sektore. Cilj je informisanje o BAT.
BREF
Kako su nastali ? Evropska Komisija je
Ko ih koristi ?
O i d k i k i
Kako su povezani sa BAT?
S d ž k l či kEvropska Komisija je dužna da organizujerazmenu informacijaizmedu država članica irelevantnih industrijskih
grana o najboljim
Ovi dokumenti se koriste od strane nadležnih organa u državama članicama prilikom
uzdavanja integrisanih d l d
Sadrže aktuelne učinkekoji bi se postigli ukolikobi se primenile određenetehnike koje se smatraju
BATom.grana, o najboljim
dostupnim tehnikama, monitoringu koji se
primenjuje i o njihovomrazvoju.
dozvola za rad postrojenja
Emisioni nivoi bazirani na najboljim dostupnim t h ik ( BAT AEL)tehnikama (eng.BATAEL)
Tipičan izlaz iz instalacije nakon što se primeni BAT koji podrazumeva tretman otpadnih vodatretman otpadnih voda.
ili
“Prihvatljiv nivo”, postiže se primenom određene tehnike ili kombinacije t h ik k i d đ k i d d b d ž j itehnika u okviru određenog vremenskog perioda u dobro održavanoj i operativnoj instalaciji ili procesu u kojima se date tehnike koriste. Izražava se kao kg zagađ. mater. po toni proizvoda, m3 otpadne vode po toni proizvoda itdproizvoda, itd.
• BREF ne sadrži granične vrednosti emisija aliBREF ne sadrži granične vrednosti emisija, ali pojedini dokumenti sadrže BATAEL vrednosti za pojedine zagađujuće materijeza pojedine zagađujuće materije
P i k j d BATAEL• Parametri za koje su navedene BATAEL su najčešće mereni parametri u industrijama na
i iji kih ljteritoriji evropskih zemalja
http://eippcb.jrc.ec.europa.eu/reference/ http://www.sepa.gov.rs
Primer: Hemijska industrijaPrimer: Hemijska industrija
Hemijska industrijae js a dust ja
• Jedan proces‐nekoliko proizvodnih pogona‐• Jedan proces nekoliko proizvodnih pogonajedan ili mali broj tokova otpadnih voda
Viš ličiti i k l k i t k i• Više procesa‐različiti pogoni‐kompleksni tokovi otpanih voda
TEHNIKE OTPADNIH VODA
PROCESNO-INTEGRISANE
MERE
NA-KRAJU-CEVI TEHNIKE
Pojedinačni CentralniMERE Pojedinačni tretman
Centralni tretman
PretretmanFinalni tretman
RECIPIENT
36
SISTEM UPRAVLJANJA
ŽIVOTNOM SREDINOM
INSTRUMENTI UPRAVLJANJA
OPERATIVNI ALATI
UPRAVLJANJAALATI ZA
UPRAVLJANJESTRATEGIJSKI
ALATIALATI ZA
BEZBEDNOST UPRAVLJANJAUPRAVLJANJE POPISIMA
ALATI UPRAVLJANJA
BEZBEDNOST I HITNE
SLUČAJEVE
Tehnike upravljanja životnom sredinomTehnike upravljanja životnom sredinom
Procesnointegrisane tehnike
Koriste: fizičke, hemijske, biološke i inženjerske tehnike za prevenciju, redukciju i ponovnu upotrebu rezidua.
P i iPrimeri:
• Novi putevi sinteze
• Upotreba čistijih ili različitih procesnih agenasa
• Upotreba čistijih ili drugih goriva
• Optimizacija procesnih koraka
• Unapređenje tehnologija na postrojenju, kontrola procesa, redosled reakcijap j g j p j j , p , j
• Tehničke adaptacije procesa
• Unapređenje upotrebe katalizatora i/ili rastvarača
• Reciklaža pomoćnih sredstava (voda za pranje inertni gasovi rastvarači i• Reciklaža pomoćnih sredstava (voda za pranje, inertni gasovi, rastvarači i katalizatori)
• Neposredna reciklaža ostataka tokom procesa
šć k k d d (• Korišćenje ostataka kao sirovina za druge proizvodne procese (integracija proizvoda na ili izvan lokacije)
• Korišćenje ostataka za proizvodnju energije
Na kraju cevi tehnike, primeriNa kraju cevi tehnike, primeri
• Hemijska oksidacija: HPK, BPK, TOC,AOX, sulfidi, fenolij j , , , , ,
• Oksidacija sa vodonik‐peroksidom: HPK, BPK, TOC,AOX, sulfidi, fenoli, ukupan N
• Okidacija vlažnim vazduhom: HPK, BPK, TOC,AOX, sulfidi, fenoli, ukupan N,
• Nanofiltracija/reverzna osmoza: HPK BPK TOC AOX sulfidiNanofiltracija/reverzna osmoza: HPK, BPK, TOC,AOX, sulfidi, fenoli, ukupan N, NH4‐N, PO4‐P, teški metali
• Aeroban tretman:HPK, BPK, TOC,AOX, sulfidi, fenoli, ukupan N, NH4‐N, PO4‐P, teški metali
PredtretmanPredtretman
Neophodan iz sledećih razloga:p g• Zaštita postrojenja za finalan tretman (npr. biološki tretman protiv
inhibitorskih ili toksičnih supstanci)
• Uklanjanje jedinjenja koji se ne mogu potpuno ukloniti samo finalnimUklanjanje jedinjenja koji se ne mogu potpuno ukloniti samo finalnim tretmanom (npr. toksična jedinjenja, nebiodegradabilna organska jedinjenja, organska jedinjenja prisutna u visokim koncentracijama, metali tokom biološkog tretmana)g )
• Uklanjanje volatilnih organskih jedinjenja, benzena
• Uklanjanje jedinjenja koja imaju ostale negativne efekte (korozija opreme, neželjene rekacije sa ostalim supstancama kontaminacija mulja izneželjene rekacije sa ostalim supstancama, kontaminacija mulja iz kanalizacionog sistema)
Poseban slučaj: prethodna obrada nije potrebna kada je otpadna voda iz i d j iš ć ki ijproizvodnje znatno više opterećena organskim materijama nego
komunalna otpadna voda.
Nekontaminirane
Otpadne vode
Kontaminirane Nekontaminirane
Kanalizacioni sistem
OrganskeNeorganske RECOVERYtehnikeNF / RO
AdsorpcijaEkstrakcija/destilacija
Teškimetali
Polutanti nepodobni
Tehnike redukcije zagađenja
EvaporacijaStripping/gas
Soli i/ili kiseline
Soli i/ili kiseline
za biološki tretman
zagađenja(nebiodegradabilne)
OksidacijaRedukcijaHidroliza
Incineracija
Slobodna uljaUgljovodonici
Bi d d bil
Tehnike redukcije zagađenja
(biodegradabilne)Biološki tretman
Biodegradabilne supstance
Perzistentne ili toksične organske materijematerije
Recipijent
Faktori uticaja na emisiju zagađujućih ijmaterija
F k ij t• Funkcije supstance
• Fizičko‐hemijske osobine
• Procesni uslovi
• Vrsta korišćene opreme
• Vrste procesa
• Vrsta reakcije
• Serije pojedinačnih procesnih koraka
Nivo emisije u vezi sa najboljim d t i t h ik (BAT AEL )dostupnim tehnikama (BAT AELs )
• Uzorkovanje proporcionalno protokuUzorkovanje proporcionalno protoku
cw = prosečna koncentracija proporcionalna protokucw = prosečna koncentracija proporcionalna protokun = broj merenja ci = prosečna koncentracija parametra tokom vremenskog ith periodaqi = prosečan protok tokom ith vremenskog perioda
• Uzorkovanje proporcionalno vremenu se koristi u cilju dokaza stabilnosti protokakoristi u cilju dokaza stabilnosti protoka
Frekvencija monitoringaFrekvencija monitoringa
k ijParametar Frekvencija
Ukupan organski C, HPK,USM,Ukupan azot,Ukupan neorganski azot, Ukupan fosfor
Dnevno
fosfor
AOX, Metali (Cr, Cu, Ni, Zn, Pb, ostali) Mesečno
Toksičnost Određuje se na osnovu procene rizika nakon inicijalne karakterizacije
BATAEL vrednosti za direktna i št j d t lispuštanja u vodna tela
Parametar BATA EL UsloviParametar BATA‐EL Uslovi
BPK ‐ ‐
TOC < 10–33mg/l Primenjivo za postrojenja i ij >3 3 t/ dsa emisijom>3,3 t/god
HPK < 30–100mg/l Primenjivo za postrojenja sa emisijom>10t/god
USM 5‐35 mg/l Primenjivo za postrojenja sa emisijom>3,5 t/god
Nekoliko tokova otpadnihvoda sa organskim
t ijOve vrednosti se mogu kretati
Donji nivo (filtracija-peščana mikrofiltracijamaterijama
ili otpadna voda sadrži lakobiorazgradive organske materije
gdo 100 tj. 300 mg/l
peščana, mikrofiltracija, membranski bioreaktor, ultrafiltracija), gornji nivo (samo sedimentacija)
Parametar BATA EL UsloviParametar BATA‐EL Uslovi
Ukupan N 5–25 mg/l Primenjivo za postrojenja sa emisijom>2,5 t/god
Ukupan neorganski N 5 20 mg/l Primenjivo a postrojenjaUkupan neorganski N 5–20 mg/l Primenjivo za postrojenja sa emisijom>2 t/god
Ukupan P 0,5‐3 mg/l Primenjivo za postrojenja sa emisijom>300 kg/godsa emisijom>300 kg/god
Vrednosti se ne odnose na otpadne vode koje se ne tretiraju biološkim tretmanom. j jDonji nivo (nizak sadržaj Ni/ili se nitrifikacija-denitrifikacija odvijaju pod optimalnim uslovima), gornji nivo može biti 40 i 35 mg/l (efikasnost smanjenja ≥ 70 % kao srednja godišnja)Donji nivo (P dodat u biološki tretman ili potiče iz sistema za zagrevanje ili hlađenje)Donji nivo (P dodat u biološki tretman ili potiče iz sistema za zagrevanje ili hlađenje), gornji nivo (produkcija jedninjenja sa fosforom u instalaciji).
HVALA NA PAŽNJIHVALA NA PAŽNJI
