NAKON BELVILA - amnesty.org

NAKON BELVILASrbiji Su potrebni novi zakoni protivprinudnih iSeljavanja

Gotovo 1000 Roma (oko 250 porodica)koji žive u neformalnom naselju u Belviluu Beogradu, gradske vlasti su prinudnoiselile 26. aprila 2012.

Oko 124 porodice su prinudno iseljene iz svojih domova i preseljene u metalnekontejnere u okolini Beograda. Oko 133porodice su bile prinuđene da se vrate uneodgovarajući smeštaj u siromašne opštineu južnoj Srbiji.

Ostali stanovnici Belvila nisu bili iseljeni togdana. 93 porodice koje se nalaze na trasipristupnih puteva ka mostu Sava suobaveštene 2011. godine da će biti iseljenezbog projekta izgradnje mosta preko rekeSave koji finansira Evropska investicionabanka (EIB). Ove porodice su bile uvereneda će im biti obezbeđen stalni smeštaj2013. godine.

Međutim, porodice iseljene 26. aprila nisubile ovim obuhvaćene. Amnesti internešenelovakvo iseljenje smatra prinudnimiseljenjem zbog nedostatka adekvatnogblagovremenog obaveštenja, autentičnihkonsultacija i adekvatnog raseljavanja odstrane beogradskih vlasti. Prinudno iseljenjeje, takođe, dovelo do daljih kršenja ljudskihprava, uključujući pravo na slobodukretanja i na rad.

Posledice koje je prinudno iseljenje u aprilu2012. imalo na Rome koji žive u Belvilu,jasno pokazuju potrebu za zakonskim

okvirom kako bi se sprečila dalja prinudnaiseljavanja u Srbiji.

Ovaj izveštaj se zasniva na istraživanju kojeje Amnesti internešenel sproveo u Srbiji u aprilu i junu 2012, i u stalnom kontaktusa tom zajednicom. On se usredsređuje na prinudno iseljenje od 26. aprila 2012, i odnosi se i na predstojeću deložaciju,takođe iz Belvila, drugih romskih porodicakoje treba da budu iseljene pre izgradnjeprilaznih puteva ka mostu na Savi. (vidi stranu 10).

NEUSPEH DA SE ISPOŠTUJUMEĐUNARODNI STANDARDI Na osnovu međunarodnih standardaljudskih prava od država se očekuje daosiguraju određene mere pre, za vreme inakon prinudnog iseljenja. Beogradske vlastisu ispoštovale neke međunarodnestandarde tokom prinudnog iseljenja u aprilu2012: Romi i njihova imovina udaljeni su iznjihovih domova bez upotrebe nasilja; odpredstavnika UN zatraženo je da nadgledajuiseljenje, a NVO, uključujući Amnestiinternešenel, bile su takođe prisutne.

Ipak, vlasti su u potpunosti propustile da primene važne mere pre iseljenja,uključujući konsultacije sa pogođenimzajednicama kako bi istražile sve izvodljive alternative deložaciji i preseljenju.Propustile su da ljudima pruže informacije,čak i o razlogu za iseljenje, odgovarajućeobaveštenje o iseljenju ili pravnom leku, kao i da obezbede adekvatne opcije izborasmeštaja za raseljenje.

adekvatno obaveŠtenje

“Stalno nam govore da će nas iseliti uskoro, ali ništa konkretno ne govore. Stalno menjaju datum. Mi ne znamo šta će biti s nama. Obećali su nešto, da ćemo dobiti pomoć od naših opštinakada se vratimo, ali kako da u ovo verujemokada ništa nije dogovoreno. Ništa na papiru

– samo ove priče koje se menjaju. Daju obećanja koja ne mogu da ispune.” I.A., stanovnik Belvila

Amnesti internešenel smatra da jeobaveštenje dato stanovnicima Belvila biloneadekvatno. U obaveštenjima datiranim

Amnesty International oktobar 2012. godine indeks: eur 70/015/2012

prinudna iSeljavanja prinudno iseljenje je iseljenje koje sepreduzima bez mera zakonske zaštite kao što su i autentične konsultacije sa pogođenim zajednicama kako bi seidentifikovale sve izvodljive alternativeiseljavanju, obezbeđenje adekvatnogblagovremenog obaveštenja i pravnog leka, obeštećenja i adekvatnog smeštaja za one koji nisu u mogućnosti da ga sami obezbede.

12. marta i 4. aprila stanovnici suinformisani da će njihove kuće i spoljni objekti morati da budu uništene u roku od tri ili pet dana, ali datum zaiseljenje nije dat. Nisu ih poslali svimpogođenim porodicama.

Iako je Grad već obavestio međunarodneorganizacije o planiranom datumu zaiseljenje, konačna obaveštenja uključujućidatum Grad je poslao stanovnicima tek 24. aprila, neposredno pre dva kratkasastanka koji je Grad održao sa zajednicom.Sve do tada porodicama nije objašnjeno daće biti iseljene u četvrtak 26. aprila.

Činjenica da gotovo 1000 ljudi nije znalo zadatum iseljenja dva dana pre toga pokazujeda Beograd nije bio odlučan da zaštitiljudska prava. Na osnovu međunarodnihstandarda očekuje se obezbeđenjeblagovremenog obaveštenja pre iseljenjakako bi se obavile autentične konsultacije,pristup pravnom leku i pronalaženjeadekvatnih rešenja za preseljenje.

opCije za raSeljavanje

Tokom sastanaka 24. aprila, stanovnicimaBelvila su od strane vlasti dati papiri saimenom kontejnerskog naselja u koji će bitipreseljeni: Jabučki rit, Kijevo, Makiš, Resniki Dren. Mnogi nisu znali gde se ova novanaselja nalaze.

Na primer, 10 porodica koje su mislile da ćeići u naselje Rakovica obavešteno jeneposredno pre ulaska u autobus da ihvode u Resnik, a znali su da je tamo bilorasističkih demonstracija od stranestanovnika protiv raseljavanja Roma u njihov kraj.

NAKON BELVILASrbiji su potrebni novi zakoni

protiv prinudnih iseljavanja

indeks: eur 70/015/2012 Amnesty International oktobar 2012. godine

3

Levo: Prinudno iseljenje romskog naselja Belvil,

Beograd, 26. april 2012. značilo je da je skoro

1000 ljudi ostalo bez svojih kuća.

Ispod: Na rasisitičkim grafitima u selu Jabučki

rit piše “Zaustavite ciganizaciju”. Romi su

preseljeni u kontejnersko naselje u blizini i

bili su žrtve rasističkog napada nekoliko dana

po dolasku.

Naslovna strana: Prinudno iseljenje Roma u

Belvilu, Beograd, 26.april 2012.

“Kakvu slobodu kretanjamožete da imate u Resniku akoljudi tamo žele da nas ubiju?”bivši stanovnik belvila

© A

mne

sty

Inte

rnat

iona

l

© A

mne

sty

Inte

rnat

iona

l

opravdanje i konSultaCije

Komitet za ekonomska, socijalna i kulturnaprava UN (CESCR) naglašava da prinudnaiseljavanja mogu da se sprovode u krajnjemslučaju, kada su sve izvodljive alternativeiscrpljene tokom autentičnih konsultacija sapogođenim ljudima. Prema gradskim vlastima,iseljenje je bilo neophodno prvenstveno zbog“nehigijenskih prilika u naselju.”

Međutim, vlasti nisu uspostavile proceskonsultacija sa Romima niti su istražilealternative iseljenju, kao što je mogućnostpoboljšanja uslova u naselju. Ni oni koji suprinudno iseljeni nisu konsultovani popitanju lokacije niti o mestu za preseljenje.

Alternativna rešenja preseljenju, koje suRomi predložili tokom sastanaka 24. aprila,ignorisana su. Jedan stanovnik, D. M, čiji jebrat imao nešto zemlje u Beogradu na kojojje mogao da izgradi kuću, tražio je da mu se da nešto novca za građevinski materijalumesto da se preseli u kontejner. Gradskevlasti nisu razmotrile ovu mogućnost.

Njegova žena je rekla Amnestiinternešenelu: “Samo želimo da ponovoživimo normalnim životom. Imamo šansusa ovim zemljištem. Kad bismo samomogli da imamo svoju kuću – plaćalibismo račune, bila bi naša. Zašto je zanjih bolje da nas drže u kontejnerima i daplaćaju struju za nas? Samo želimo daživimo normalnim životom kao drugaljudska bića – svi želimo iste stvari.”

Na sastanku od 24. aprila, Romi koji nisubili prijavljeni u Beogradu obavešteni su daće oni i njihova imovina biti vraćeni uopštine porekla i da će dobiti 20 000 dinara(€200 koje će obezbediti Grad Beograd) odovih opštinskih vlasti. Ako bude neophodno,neki će dobiti 80 000 dinara kako biobnovili svoje kuće. Stanovnici su naglasilikako su došli u Beograd da bi našli posao ipitali su da li će njihove opštine biti umogućnosti da im pomognu. Nije imponuđena alternativa.

pravni lek

Na osnovu međunarodnih standardaljudskih prava zahteva se da bilo koja osobakoja bi mogla biti iseljena, ima mogućnostda uloži zalbu na odluku o iseljenju predsudom i da se obezbedi pravna pomoćukoliko je to potrebno. Stanovnicima Belvilanije obezbeđena ta vrsta pomoći. Iako jeobaveštenje o iseljenju omogućilo pokretanjepostupka žalbe, ljudima nije omogućeno daulože žalbu zbog iseljenja. Romima nijeobezbeđena mogućnost obeštećenja zagubitak ili štetu pričinjenu nad njihovomimovinom u procesu iseljenja.’

POSLEDICE PRESELJENJA“Barem smo [u Belvilu] mogli da napravimoplan kako da preživimo svake nedelje, kako da prehranimo svoju decu. Ovde upotpunosti zavisimo od pomoći. Deca sunam gladna i ne znam kuda da idem i gdeda zaradim nešto novca da ih nahranim.”Stanovnik Belvila koji je preseljen ukontejnersko naselje Jabučki rit.” Stanovnik Belvila koji je preseljen u kontejnerskonaselje Jabučki rit.

124 romske porodice prevezene suautobusima u pet na rasnoj osnovisegregiranih kontejnerskih naselja narubovima Beograda. Amnesti internešenelsmatra da ovi metalni kontejneri neispunjavaju kriterijume za adekvatansmeštaj, čak i kada su definisani kao“privremeni” smeštaj. Neki Romi koji suiseljeni 2009. još žive u metalnimkontejnerima na drugim lokacijama.

Četiri kontejnerska naselja koja su vlastiodabrale – Jabučki rit, Kijevo, Resnik i Drendaleko su od centra Beograda. Izolovana su od drugih zajednica i u nekim slučajevima

daleko su od domova zdravlja, škola,opštinskih kancelarija, prodavnica i drugihobjekata. Nepostojanje dostupnog prevozaznači da Romi koji žive tamo nisu umogućnosti da rade ili mogu da stignu do posla samo uz poteškoće. Mnogi su suočeni sa problemima pri pristupuzdravstvenoj zaštiti.

NAKON BELVILASrbiji su potrebni novi zakoniprotiv prinudnih iseljavanja


4

“Nema šanse da živimo ovdeako nema posla”, [d.b, bivši stanovnik belvila.]

© A

mne

sty

Inte

rnat

iona

l

Udaljeni od posla, bez novca da kupehranu, mnogi Romi su u početku zavisili odpaketa hrane od međunarodnih organizacijasve dok im gradske vlasti nisu organizovalebesplatne obroke.

JABUčKI RIT

Mila Stančić sada živi u kontejnerskom naseljuJabučki rit, 26 km od Belvila. Ona mora da putuje16 km do Borče da uzme besplatni obrok, petdana u nedelji. Rekla je Amnesti internešenelu ujunu: “Provela sam osam godina u Belvilu. Iz Beograda sam, a moj je muž sa Kosova. Radili smo u Belvilu – uspevali smo dobro dazaradimo prodajući stare stvari na pijaci. Sadamoj suprug zarađuje 500 dinara (5€) dnevno –ali plaća 100 dinara za autobus tamo i 100 zaautobus nazad. Ponekad ostane u Beogradu ispava na ulici. U Beogradu ima skinhedsa kojižele da ubiju Rome i on se plaši kada prolazipored njih dok ide na posao i sa posla.

“Porodila sam se prevremeno 17. maja…Beba je još u bolnici. Tri dana nakon porođajaišla sam u Borču gde se nalazi kuhinj, a a kontrolotor u autobusu me je izbacio iz autobusa. Pokušala sam da objasnim danemam novaca [za kartu] i da živim ukontejneru, a da ne primam pomoć. Posle samčekala oko sat vremena na sledeći autobus.Kada sam stigla tamo, zakasnila sam i više nijebilo hrane”.

Neadekvatne opcije za raseljavanje koje suobezbeđene bivšim stanovnicima Belvilauskratile su im pristup poslu, hrani,zdravstvenoj i socijalnoj zaštiti. Do sredineavgusta, većina ljudi nije primila ugovore o stanarskom pravu u kontejnerima. Bez ugovora nisu mogli da se prijave; bez adrese vlasti nisu mogle da obradenjihovu molbu za plaćanje socijalne pomoćiili da se prijave za zdravstvenu zaštitu.

NAKON BELVILASrbiji su potrebni novi zakoni

protiv prinudnih iseljavanja


5

Levo: Segregirano kontejnersko naselje u Drenu

(opština Obrenovac) nalazi se 26km od Belvila

u Beogradu. Romi koji su se tamo preselili ne

mogu tamo da nađu posao.

Ispod: Stanovnik kontejnerskog naselja u Drenu

ukazuje na blizinu močvare. Vlasti su obećale

da će da premeste stanovnike ovog naselja na

drugu lokaciju.

“Ne znam da li su nam ovikontejneri dati. Da li ihposedujemo? Možda će nassutra izbaciti i iz njih”F.b. bivši stanovnik belvila

© A

mne

sty

Inte

rnat

iona

l

SPREčILA PRINUDNA ISELJAVANJA donela zakone, uključujući izmenu i dopunupostojećeg zakona o stanovanju kako bi zabranilaprinudna iseljavanja

zakon mora da zahteva da se sledeće merezaštite ispune pre iseljenja, bez obzira da li supreduzete od strane držabnih ili nedržavnih aktera:

autentične konsultacije sa pogođenimzajednicama kako bi se identifikovale sve izvodljivealternative iseljenju;

adekvatno i razumno obaveštenje za pogođeneljude pre iseljenja;

informacije o predloženim iseljenjima i, tamo gdese može primeniti, o alterntivnoj svrsi u koju će sezemljište ili kuće koristiti;

Mere zaštite koje se odnose na sam procesiseljenja;

obezbeđenje pravnog leka i pravne pomoći gde je neophodno;

obezbeđenje obeštećenja za sve gubitke;

obezbeđenje alternativnog smeštaja kojiispunjava međunarodne standarde o adekvatnomsmeštaju – za sve koji nisu u mogućnosti da ga sebi obezbede;

zahteva od vlasti da daju razložnu odluku zaiseljenje, obezbede jasno opravdanje zašto jedeložacija izvršena i koje alternative su uzete u obzir.

Izmene i dopune zakona o opštem upravnom postupku kako bi se izbegla iseljenja u surovim vremenskim prilikama i ubrzaneprocedure iseljenja.

GUARANTEE ADEKVATAN SMEŠTAJ Priznanje i zaštita prava na adekvatansmeštaj kao zakonskog prava koje može da sesprovede pred sudom.

uključujući putem zakonskih izmena i dopuna iputem ratifikacije člana 31 revidirane evropskesocijalne povelje.

Srbija je obavezna da jemči pravo na adekvatno stanovanje, bez diskriminacije,na osnovu međunarodnih ugovora.

Vlada Srbije bi trebalo da usvoji, dopuni ili ponovo razmotri zakone kao što jepreporučeno u Nacionalnoj strategiji za unapređenje položaja Roma, kako bi:

JEMSTVO zA

KAKO BI SRPSKI zAKO N TREBALO DA zAŠTITI PRAVO NA STANOVANJE ROMA

SPREčILA

Uvede standarde da se osigura adekvatnostsmeštaja, uključujući pogodnost stanovanja,trajnost, lokaciju i raspoloživost usluga, objekata iinfrastrukture u skladu sa međunarodnimstandardima;

Sve opštine treba da se pridržavaju ovih standarda prilikom izgradnje novih stambenih objekata, legalizacije naselja ilipreseljavanja zajednica;

zABRANITE DISKRIMINACIJU Izmeni i dopuni zakon o zabranidiskriminacije da se spreči i zabrani diskriminacijaprava na adekvatan smeštaj, uključujući rasnusegregaciju kod smeštaja. Takve zakonskeodredbe bi trebalo da:

Se primenjuju kako u javnom tako i u privatnom sektoru;

uspostavi mehanizam nadzora nad svimtrendovima koji bi za posledicu mogli da imajusegregaciju na rasnoj osnovi kod smeštaja i da sesuzbiju takvi trendovi.

PRIMENA PRAVA U PRAKSIkako bi se jemčila ova prava, vlada Srbije u saradnjisa opštinskim vlastima mora da preduzme mere kojesu date ispod, a zasnovane su na postojećimdomaćim zakonima, politikama i strategiji:

Primena Akcionog plana vezanog uzvremenske okvire i merljivost o poboljšanju ilegalizaciji neformalnih naselja širom Srbije,oslanjajući se na mere identifikovane u Strategiji za

smanjenje siromaštva 2003, na Smernicama zaunapređivanje i legalizaciju neformalnih romskihnaselja 2007-10. i Strategiji za unapređenje položajaroma u republici Srbiji 2010;

poveća sredstva i izvore za implementaciju meraza legalizaciju ili regulisanje neformalnih naselja ipoboljšanje usluga vode, električne struje, puteva idrugih osnovnih usluga gde god je to moguće.

osigura da životni uslovi u neformalnim naseljimaodgovaraju barem minimumu standarda komunalneinfrastrukture kao što je predviđeno zakonom oprostornom planiranju Srbije (2010-2020).

osigura da lokalne vlasti odvoje sredstva ubudžetu za poboljšanje uslova u neformalnimnaseljima.

Uspostavi okvir da se omogući zakonskasigurnost stambenog statusa za ljude koji trenutno nemaju nikakvu sigurnost stambenogstatusa u autentičnim konsultacijama sapogođenim zajednicama.

tamo gde naselja ne mogu da se unaprede dominimalnih standarda, vlasti bi trebalo da:

Identifikuju opcije za raseljavanje za ljudekoji žive u neformalnim naseljima koja ne mogu dase legalizuju, osiguraju da je bilo kakvo preseljenjeu skladu sa međunarodnim standardima oprinudnim iseljenjima, obezbede adekvatanalternativni smeštaj i da ovo nema za posledicustvaranje novih segregiranih naselja.

Uspostave efektivne mehanizme nadgledanjasvih vlasti bez obzira da li su na državnom ililokalnom nivou, osiguraju da postupaju dosledno uskladu sa ovim pravnim odredbama i politikama.

zABRANITE

PRIMENA

© A

mne

sty

Inte

rnat

iona

l

Segregirano kontejnersko naselje u

Jabučkom ritu, u okolini Beograda,

jun 2012.

VRAĆENI NA JUGZa više od 130 porodica koje su prinudnoiseljene iz Belvila nije ponuđen alternativnismeštaj u Beogradu, već su stavljene uautobuse i vraćene u opštine gde suposlednji put bili prijavljeni. Osporavajući impreseljenje u Beograd i prinudno ihvraćajući u njihove opštine porekla nijesamo kršenje prava na adekvatan smeštaj,već i prava na slobodu kretanja i boravakkoje je garantovano Međunarodnim paktomo građanskim i političkim pravima.

Opštinske vlasti u Nišu, Leskovcu i Vranjurekle su Amnesti internešenelu da supripreme o prijemu prinudno iseljenihRoma urađene na brzinu u dogovoru sabeogradskim zvaničnicima vikend preiseljenja. U izjavi Evropske komisije kaže seda su oni pokušali da ubede Grad da odložeovaj način iseljenja kako bi se uradileadekvatnije pripreme za one koji se vraćajuna jug.

CESCR je naglasio da osobama koje nemogu sebi da obezbede smeštaj mora bitiobezbeđen adekvatan alternativni smeštaj.Mnogi Romi su poslani u neadekvatansmeštaj i neformalna ili nelegalizovananaselja bez struje, tekuće vode, puteva,kanalizacije i drugih osnovnih objekata.Zbog nedostatka konsultacija, drugi suvraćeni u opštine bez obezbeđenogsmeštaja. Za manje od nedelju dana nakonšto su primile obaveštenja ove opštine sumorale da im pronađu smeštaj.

Vlasti u Leskovcu su obezbedile smeštaj u hostelu za 11 porodica bez kuće, alipočetkom avgusta od njih je zatraženo daodu jer su vlasniku hostela bile potrebnesobe; alternativni smeštaj je pronađenkrajem meseca. U Nišu, kontejneri koje jeobećao Beograd nisu nikada isporučeni,jedno napušteno stovarište obezbeđeno jekao smeštaj.

BEz SMEŠTAJA, VODE I SANITARIJA

Pet porodica je vraćeno u Niš, grad u južnojSrbiji, iako nisu imali gde da se vrate. Vlasti grada Niša obezbedile su im krevete idruge osnovne potrebe u napuštenom stovarištukoje nema ni tekuću vodu ni struju. Porodice –uključujući novorođenče – bile su bez tekućevode i toaleta skoro tri meseca. U junu sutemperature bile i preko 38 stepeni celzijusa.

Pravo na vodu kao što je definisano od straneCESCR zahteva da voda postoji unutar smeštajaili u neposrednoj blizini gde ljudi žive. Porodice su morale da idu po vodu sa plastičnimkontejnerima na punkt za prikupljanje vode uograđenoj pijaci koja je udaljena više od 115metara. Međutim, pijaca je bila otvorena samoizmeđu 7 i 15 sati, a čak su im i pijačne vlastiuskraćivale pravo pristupa. U tom slučaju moralisu da pešače oko jedan sat da uzmu vodu ucentru grada.

Uprkos uveravanjima od strane vlasti da ćeporodicama biti obezbeđena voda, tek je 18.jula, nakon nekoliko nedelja kampanje od stranelokalnih NVO i Amnesti internešenela, vodadovedena. Amnesti internešenel sada pozivavlasti u Nišu da obezbede električnu struju ustovarištu i da pronađu alternativan adekvatnismeštaj za ove porodice.

Neki od onih koji su vraćeni u južnu Srbijuu aprilu 2012. vratili su se u Beograd dojuna, ili zato što nije bilo dovoljno posla ilizato što nisu imali gde da žive, ili iz obarazloga. Mnogi Romi su vraćeni usiromašne opštine na jugu više puta, kao naprimer oni koji su prinudno iseljeni iznaselja ispod mosta Gazela 2009, a ondavraćeni u svoje opštine.



8

© A

mne

sty

Inte

rnat

iona

l

Gore levo: Kadrija Pelifanović i Miroslava

Mrković vratili su se u selo Masurica; sada žive

u kombiju dok pokušavaju da obnove svoju

spaljenu kuću.

Gore desno: Elvira Azemović nakon povratka

u Beograd živi u neformalnom naselju na

Vidikovcu, jun 2012.

Ispod: Vlastima u Nišu je bilo potrebno dva

meseca da povežu jednu jedinu slavinu u

stovarištu gde je poslato pet romskih porodica.

BEz KUĆE U SURDULICI

Kadrija Pelifanović i njegova žena MiroslavaMirković vraćeni su u svoje selo Masurica ujužnoj opštini Surdulica, iako su obavestilivlasti u Beogradu da je njihovu kuću spaliokomšija i da nemaju gde da žive. Nakon što jeMinistarstvo za rad i socijalnu politikuintervenisalo, poslati su u opštiniu Vranje,udaljeno 40km gde im je omogućeno daostanu šest nedelja u bivšem dečijem domu.Opština Surdulica im je onda ponudilaizolovanu i trošnu kuću na planini 11km odgrada. Kuća nije imala tekuću vodu ielektričnu struju. Opština im čak nije dala niključeve kuće: preostalo im je samo da sevrate u svoje selo.

Kadrija Pelifanović je iznajmio kombi zaspavanje. Srušio je njihovu propalu kuću dotemelja, ali nije imao novca da je obnovi.Nikada nije primio 80 000 dinara (€800) kojisu dati nekim porodicama povratnicima jer suon i Miroslava poslati u Vranje. Bez pomoćinisu mogli da započnu obnovu kuće.

BEz KUĆE –I PONOVO U BEOGRADU

Elvira Azemović je rođena u Bojniku, jednojod najsiromašnijih opština u južnoj Srbiji.Tamo nije imala kuću jer se preselila uBeograd kao dete. 2009. godine, Elvira i njenmuž su prinudno iseljeni sa Gazele, još jednogneformalnog naselja u Beogradu i vraćeni uBojnik. Gradonačelnik je Elviru izbacio izkancelarije kada je od njega tražila smeštaj.Boravila je kod rođaka tri dana, a onda sevratila u Beograd i živela u Belvilu.

26. aprila Elvira je ponovo vraćena u Bojnik:još nije imala kuću u koju bi mogla da sevrati. Ostala je kod roditelja u obližnjem selu,ali je rekla Amnesti internešenelu da će sevratiti u Beograd, ako joj vlasti ne pronađusmeštaj.

U junu 2012. Elvira je živela na Vidikovcu,neformalnom naselju u Beogradu:

“Obećali su nam kada su nas vratili u Bojnik da će nas čekati naš opštinski Centarza socijalni rad, da ćemo dobiti 20 000 dinara(€200) pomoći i da će oni…koji nemaju ništa i koji su na ulici dobiti smeštaj gde ćemoći da žive, mesto za život gde će moći

da se opuste, ali ovo se nije dogodilo. Neki su dobili 20 000 dinara, neki 100 000dinara. Ja sam dobila 20 000 dinara, ali nekuću, ne smeštaj. Ostala sam kod rođaka i komšija pet ili šest dana. Shvatila sam da nemam gde da budem i morala sam da se vratim u Beograd. Napravila sam ovu šupu i ovde živim sa kćerkom i mužem. Volela bih kad bi nešto moglo da se učini za mene … ovde ili u selu, nije važno, važno je da imam…krov nad glavom i bolje uslove stanovanja”

U julu je bila u drugom delu Srbije, brala je paprike za 1000 dinara (€10) dnevno, ali je rekla da će se posle toga ponovo vratitiu Beograd.

Stav beogradskih vlasti o povratku ljudi na jug nije samo u suprotnosti sameđunarodnim obavezama Srbije, već nijeodrživo da se ljudi šalju u siromašne opštinena jugu gde ne mogu da nađu zaposlenje.Vlada mora da preduzme mere da zaustavipreseljenje Roma iz Beograda i da razmotrialternativne opcije.


9

© A

mne

sty

Inte

rnat

iona

l

© A

mne

sty

Inte

rnat

iona

l

SEGREGACIJA – PROBLEM, A NE REŠENJEU aprilu 2012. Evropska komisija se složilada odvoji €3.6 miliona za obezbeđenjesmeštaja za one koji su prinudno iseljeni iz Belvila. Romi raseljeni u kontejnere uDrenu, Makišu, Kijevu, Resniku i Jabučkomritu obavešteni su u junu da će im bitiobezbeđen stalni smeštaj 2013. godine. Bićeim ponuđene stambene jedinice umontažnom smeštaju, napuštenim seoskimkućama ili pomoć pri obnovi njihove imovine.Ovaj izbor će takođe biti dostupan drugimiseljenim porodicama koje žive u tim istimkontejnerskim naseljima. Procena potrebe jenaručena u šest opština u južnoj Srbiji u kojesu Romi vraćeni. Identifikovane mere će bitiodvojeno finansirane.

Amnesti internešenel pozdravlja nameru da se izgrade stalne stambene jedinice zaprinudno iseljenje Roma, ali je zabrinutzbog lokacija koje su predložile vlasti uBeogradu. Pet ili šest predloženih lokacijasu daleko od centra grada, sa lošim vezamajavnog prevoza i uslugama. Do sada suRomi u konsultacijama sa Radnom grupomza raseljavanje izrazili najveću zabrinutost uvezi sa zapošljavanjem. Međutim, tokomovih konsultacija nije zatraženo njihovomišljenje o predloženim lokacijama za nova naselja.

Amnesti internešenel je zabrinut jer smatra da će većina lokacija trenutnopredloženih za nove stambene jedinicedovesti do segregacije Roma od stranedrugih članova zajednice i onemogućiti im pristup poslu.

Od 2009. godine. većina Roma prinudnoiseljenih iz Beograda, preseljena je naizolovane lokacije na rubovima Beograda ikao posledica toga stvorena su na rasnojosnovi segregirana naselja. Tokom 2011.godine, Komitet UN za eliminaciju rasnediskriminacije podstiče Vladu Srbije da “izbegne segregaciju manjina među stanovnicima.”

Rasna segregacija je oblik direktnediskriminacije koja je zabranjena premasrpskom Zakonu o zabrani diskriminacije iMeđunarodnoj konvenciji o suzbijanju svihvrsta rasne diskriminacije. Evropska unija(EU) – kao osnivač – i Grad Beogradmoraju da osiguraju da ponuđeni stalnismeštaj nema za posledicu segregaciju na rasnoj osnovi.

ISELJENJE zBOG IzGRADNJE MOSTA NA SAVI

2010. godine, beogradske vlasti su najavile daće Romi koji žive u neformalnom naselju uBelvilu biti prinudno iseljeni pre izgradnjepristupnih puteva ka mostu Sava koji investiraEvropska banka za investicije (EIB). Ukupno93 porodice koje su živele na mestu izgradnjepristupnih puteva trebalo bi da budu iseljene;ostalima je rečeno da neće biti iseljene.

U aprilu 2011., 93 pogođene porodice sudobile nacrte planova preseljenja u stalnismeštaj, ali nisu više ništa čuli sve dok nisu došli gradski službenici da ih posete u martu 2012. Prilikom jedne posete, gradski službenici su zatražili od svakogdomaćinstva da popuni obrasce da zahtevajusmeštaj u kontejnerima i rekli su im da ništadrugo nije u planu za njih. Neki su ljudi zvalikonsultanta EIB da ga pitaju šta to znači usvetlu prethodnih obećanja. Rekao im je daništa ne potpisuju i jemčio da će bitipreseljeni u montažne kuće kao što im jeobećano. U aprilu je jedan stanovnik rekao Amnesti internešenelu:

“Najgora je stvar što nas niko ne uzimaozbiljno, niko nije došao da razgovara sanama pojedinačno i da nam objasni šta će sedogoditi i kada …ovo zaista nije fer premanama i našoj deci. Kako su nam stvaripredstavljene u aprilu prošle godine, činilonam se da ćemo morati da napustimo naseljeuskoro pa se nismo dobro pripremili za zimu,nismo…prikupili drva i uštedeli novac.Zabrinut sam da će se ista stvar ponoviti sada.Želim da znam kako bih se pripremio za zimu.

Stalno menjaju mišljenje, daju nam konfuzneinformacije, jednog dana kažu da ćemo dobitimontažni smeštaj, sledećeg dana kažu da ćemo dobiti kontejnere i ništa više. Banka [EIB] je rekla jednu stvar, Grad kaženešto suprotno, a mi moramo da se nekakosnađemo u toj zbrci. To je zaista sramotno.”

U junu 2012. Grad je konačno usaglasioAkcioni plan o raseljavanju (RAP) sa EIB-om isusreo se sa pogođenim porodicama kako biih obavestio da će biti raseljeni u stalnismeštaj 2013.

Amnesti internešenel pozdravlja dogovor opreseljenju Roma iz Belvila u montažnismeštaj. Gradske vlasti moraju sada daosiguraju da svi koji imaju pravo napreseljenje budu u potpunosti i redovnoinformisani o događajima, da se uključe upotpune i sadržajne konsultacije o svimaspektima preseljenja i da osiguraju da nemarasne segregacije ili diskriminacije. EIB morapomno da nadzire ovaj proces da bi osiguraoda je preseljenje izvršeno u skladu sameđunarodnim standardima ljudskih prava.

Prema istraživanju koje je sproveo Grad uoktobru 2010. 92 od 93 intervjuisane porodice



10

su rekle da žele da ostanu u Beogradu; 85 domaćinstava je reklo da se baveprikupljanjem i reciklažom otpada. Uprkostome, predložene lokacije za preseljenje zaove porodice se ponovo nalaze, sa jednimizuzetkom, u izolovanim područjima između25 i 70 km od Beograda, odvojene od lokalnogstanovništva uz malu mogućnost prikupljanjaotpada ili pronalaska nekog drugog posla.

Dok RAP tvrdi da sve 93 porodice imaju pravona preseljenje, Amnesti internešenel jezabrinut da Grad neće preseliti sve njih. Do aprila meseca, oko 50 porodica sa pravompreseljenja je ponuđen novac ili zastrašeno od strane pojedinaca Roma koji su navodno delovali u ime Grada, da napustenaselje i te porodice su napustile Belvil. Amnesti internešenel podstiče EIB da osigurada se ove porodice koje su otišle kontaktirajui da im se objasne njihova prava.


11

Gore: Građevinski radovi na mostu na Savi

nadvijaju se nad naseljem Belvil, Beograd,

jun 2012.

Desno: Segregirano kontejnersko naselje u

Drenu, jun 2012.

© A

mne

sty

Inte

rnat

iona

l©

Am

nest

y In

tern

atio

nal

zAKLJUčAKPrinudno iseljenje Roma u aprilu 2012.godine iz Belvila, pokazuje kako beogradskegradske vlasti još ne uspevaju da sepridržavaju međunarodnih standardaljudskih prava i strašnim posledicama kojetakva iseljenja imaju na živote ljudi.

Amnesti internešenel veruje da je jedini putda se zaustave ovakva kršenja da VladaSrbije donese zakone kojima se zabranjujuprinudna raseljavanja. Takvi zakoni bitakođe trebalo da formulišu mere zaštitekoje se moraju ispuniti pre bilo kakvogiseljavanja zasnovane na Osnovnimprincipima i smernicama UN o prinudnomiseljavanju i raseljavanju zbog razvojihprojekata, a u skladu sa ljudskim pravima.

PREPORUKE Amnesti internešenel poziva Vladu Srbije da:

Donese zakonski okvir u potpunoj

saglasnosti sa međunarodnim pravom ljudskih

prava kako bi se zabranila sva prinudna

raseljavanja, uključujući mere zaštite koje se

moraju ispoštovati pre bilo kakvog iseljavanja,

zasnovano na Osnovnim principima i

smernicama o prinudnom iseljavanju i

raseljavanju zbog razvojnih projekata;

Osigura u saradnji sa opštinskim vlastima

da se svim onima koji su iseljeni iz Belvila,

u Beogradu i na jugu obezbedi adekvatan

smeštaj i mogućnost zaposlenja.

Formuliše i primeni sadržajan Akcioni plan

o unapređenju i legalizaciji neformalnih

naselja širom Srbije.

Amnesti internešenel poziva vlasti Grada

Beograda da:

Se pobrinu o hitnim potrebama ljudi koji

žive u kontejnerskim naseljima;

Osigura da se ljudima koji su prinudno

iseljeni iz Belvila obezbedi efektivan pravni lek;

Osigura da se ljudi koji su iseljeni presele

što je pre moguće u stalni smeštaj koji

odgovara međunarodnim standardima o

adekvatnom smeštaju, da postoje autentične

konsultacije sa zajednicama o svim

aspektima ovog raseljenja, uključujući

lokaciju;

Zaustave prinudna iseljavanja i osigura da

sva buduća iseljavanja budu u skladu sa

međunarodnim standardima ljudskih prava;

Sarađuje sa Evropskom investicionom

bankom (EIB) kako bi se osiguralo da

deložacije i raseljavanja preostalih stanovnika

Belvila ispunjavaju međunarodne standarde

ljudskih prava.

Amnesti internešenel poziva Evropsku

komisiju da osigura da:

Sredstva koja su obezbeđena za

izgradnju smeštaja za Rome nemaju za

posledicu stvaranje na rasnoj osnovi

segregiranih naselja za Rome, da se

raseljavanje izvrši uz punu konsultaciju

sa pogođenom zajednicom, a u skladu

sa međunarodnim standardima;

Planovi koji su napravljeni za one koji

su se vratili u opštine na jugu osiguraju

pristup adekvatnom smeštaju i

mogućnostima za zaposlenje.

Amnesti internešenel poziva Evropsku

investicionu banku da:

Osigura da se raseljavanje Roma

iz Belvila pre izgradnje obavlja u skladu

sa međunarodnim standardima, uz

punu konsultaciju sa zajednicom,

osigura pristup zaposlenju i da nema

za posledicu stvaranje na rasnoj osnovi

segregiranih naselja.

Amnesty International je globalni pokret od više od 3 miliona ljudi u više od 150 zemalja i teritorija koji se zalažu da se stane na kraj teškom kršenju ljudskih prava.

naša vizija je da svaka osoba uživa sva prava sadržana u univerzalnoj deklaracijio ljudskim pravima i drugim standardima međunarodnih ljudskih prava.

Mi delujemo nezavisno od bilo koje vlade, političke ideologije, ekonomskoginteresa ili religije-većinom finansirani od strane sopstvenog članstva i javnih donacija.

indeks: eur 70/015/2012Serbian

oktobar 2012. godine

amnesty internationalinternational Secretariatpeter benenson house1 easton Streetlondon WC1X 0dWunited kingdom

amnesty.org

Osoblje Amnesti internešenela i

Regionalnog centra za manjine intervjuiše

Rome dan nakon prinudnog iseljenja

naselja Belvil. © A

mne

sty

Inte

rnat

iona

l

Documents

NAKON BELVILA - amnesty.org