napusteni prostori

ZAVOD ZA PROUAVANJE KULTURNOG RAZVITKA

mr Tamara Jovanovi

PRAZNI PROSTORI SRBIJE Prva faza projekta Beograd

Beograd, 2010

Zavod za prouavanje kulturnog razvitka

SADRAJ

UVODNA RE ...............................................................................................................3 PREDGOVOR................................................................................................................5 UVOD ............................................................................................................................6 PRAZNI PROSTORI SRBIJE ....................................................................................... 16 Predmet istraivanja ................................................................................... 16 Ciljevi istraivanja ....................................................................................... 16 Realizacija istraivanja ............................................................................... 17 PRVA FAZA PROJEKTA BEOGRAD ........................................................................ 18 Prostorno-vremenski okvir istraivanja ....................................................... 18 Metodologija istraivanja ............................................................................ 18 Saradnja sa institucijama i organizacijama ................................................. 19 Terensko istraivanje i dokumentacija osnovne napomene ..................... 20 REZULTATI ISTRAIVANJA........................................................................................ 21 Osnovne napomene ................................................................................... 21 Grupe objekata ........................................................................................... 23 Beogradske optine rezultati terenskog istraivanja ................................ 34 ZAKLJUNA RAZMATRANJA ..................................................................................... 93 IZVORI ....................................................................................................................... 104 PRILOZI ..................................................................................................................... 110

2


UVODNA REIdeja o projektu Prazni prostori Srbije potekla je iz magistarske teze Centar za scenska istraivanja FABRIKA SNOVA. 1 Ovom prilikom elela bih da zahvalim prof. Radivoju Dinuloviu na preporuci da projekat predloim Zavodu za prouavanje kulturnog razvitka iz Beograda. Posebnu zahvalnost dugujem upravo Zavodu i direktoru Aleksandru Lazareviu, na prepoznavanju vrednosti realizacije projekta, kao i ekipi iz Zavoda na podrci u realizaciji. Takoe, elela bih da se zahvalim svima koji su svojim ueem doprineli da se prva faza projekta uspeno privede kraju, pre svega predstavnicima Gradskih optina Mladenovac, Savski venac, Novi Beograd i Vraar. Posebno bih se zahvalila direktorima kulturnih centara i njihovim saradnicima: Ani Markovi, direktorki Kulturnog centra Grocka i Sranu Milosavljeviu, direktoru JP Sportsko-kulturni centar Obrenovac, koji su se prikljuili i terenskom delu istraivanja, Dragoslavu Joviiu, direktoru Centra za kulturu Barajevo, na korisnoj informaciji o praznim prostorima u optini Barajevo; Vesni Sretkovi, direktorki JP Kultura i sport Surin i saradnicima koji su uestvovali u terenskom istraivanju Slobodanu Mihajloviu, efu odseka za sport i Branku Miloeviu, referentu za kulturu; Suzani Anastasov-Markovi, direktorki Centra za kulturu Sopot; Ivani Nedeljkovi iz Uprave Centra za kulturu Lazarevac i Slobodanu Veljkoviu, direktoru Kulturnog centra Rakovica. Posredovanjem gospoe Anastasov-Markovi, direktorke Centra za kulturu Sopot, postignuta je uspena saradnja i sa Optinom Sopot, a posebno bih se zahvalila predsedniku Optine ivoradu Milosavljeviu na spremnosti za saradnju i saradnicima Zorici Tripkovi i Goranu Kro na ueu u terenskom delu istraivanja.Magistarska teza Centar za scenska istraivanja FABRIKA SNOVA (mentor dr Radivoje Dinulovi) odbranjena je na Univerzitetu umetnosti u Beogradu (Interdisciplinarne magistarske studije, Grupa za scenski dizajn), 2007. godine. U projektu Prazni prostori Srbije korieni su rezultati istraivanja i foto dokumentacija iz magistarske teze.1

3


Posebno uspena saradnja uspostavljena je sa predstavnicima Rudarskog basena Kolubara iz Lazarevca. Slaana Nedeljkovi, samostalni referent za kulturu u RB Kolubara, upoznala me je sa problematikom razvoja industrijskog turizma, a in. Branislav Paji i Zoran Antonijevi pokazali su izuzetnu spremnost za saradnju u okviru realnih mogunosti revitalizacije i prenamene praznih prostora na teritoriji optine Lazarevac. Takoe, zahvalila bih se i Jagodi Nedeljkovi, kustosu Moderne galerije u Lazarevu, kao i Nenadu Arsenijeviu, koji mi je omoguio kontakt sa Centrom za kulturu Lazarevac. Zahvalnost dugujem i dr Gordani Miloevi-Jefti (Departman za arhitekturu Arhitektonskog fakulteta u Beogradu) na uvidu u studentske radove koji se bave urbanom reciklaom. Ivani Koraksi i Milanu Maniu iz umetnike grupe Cirkusfera zahvaljujem na upoznavanju sa problematikom pronalaenja adekvatnog umetnikoradnog prostora u Beogradu.

4


PREDGOVORProjekat Prazni prostori Srbije realizuje se u Zavodu za prouavanje kulturnog razvitka iz Beograda. Bavi se fenomenom postojanja praznih, odnosno ispranjenih prostora na teritoriji Srbije, kao i mogunostima njihove transformacije u komplekse razliitih namena, a pre svega u multimedijalne umetnike i naunoistraivake centre. Istraivanjem su obuhvaeni objekti kulturno-istorijskog naslea, industrijski, vojni, poslovni i drugi objekti van funkcije, kao i prazna podruja naputena sela, delovi gradova, nekadanja industrijska podruja itd. Jedno od polazita istraivanja je i problem nedostatka prostora za delovanje umetnikih i naunih institucija, grupa i pojedinaca aktivnih u ovim oblastima, a koji bi se mogao reiti upravo popunjavanjem prostora obuhvaenih istraivanjem. Obzirom na obim i sloenost istraivanja predvieno je da se realizacija projekta odvija u nekoliko etapa. Prva faza projekta realizovana je na teritoriji Beograda u periodu od juna do novembra 2009. godine. Rezultati istraivanja predstavljeni u ovom radu prikazuju samo deo potencijala Beograda u praznim prostorima, a istovremeno predstavljaju i osnovu za dalja istraivanja na teritoriji Srbije. Bez ambicije da ponudi konana reenja, rad ima za cilj da podstakne nadlene strukture, vlasnike i potencijalne korisnike, na preduzimanje konkretnih koraka po pitanju revitalizacije i ponovne aktivacije ovih prostora.

5


UVODPrema zajednikim shvatanjima ljudi, prazno jeste prostor u kojem ne postoji nikakvo telo; i poto oni smatraju da bitak ima samo ono to je telesno, to nazivaju praznim prostorom ono u emu se ne nalazi apsolutno nita. Aristotel, Fizika2

U zavisnosti od religijske i kulturne tradicije u okviru kojih se koristi, pojam praznine moe se posmatrati u pozitivnom ili negativnom kontekstu. 3 Praznina esto asocira na ispraznost savremenog naina ivota. U figurativnom smislu stanje dosade, otuenosti i apatije simboliki moe biti predstavljeno praznim prostorima u velikim gradovima, npr. potpuno pustim ulicama u toku radnog vremena (Sl. 1).

Sl. 1. Ulice Mineapolisa (Minesota, SAD) u toku radnog vremena

U svom delu odgovarajue nazvanom Prazan prostor, Piter Bruk istie Mogu uzeti bilo koji prazan prostor i nazvati ga otvorenom pozornicom i nastavlja: ovek koraa kroz ovaj prazan prostor dok ga neko drugi posmatra i to je sve to je potrebno za nastanak jednog pozorinog dogaaja. 4 Brukova interpretacija pribliava se i nainu na koji je pojam praznog prostora sagledan u ovom istraivanju. U pitanju su konkretni urbani i ruralni prostori, zaboravljeni, naputeni, ili zapostavljeni, dovoljno provokativni za preduzimanje odgovarajuih aktivnosti u cilju ponovnog stavljanja u funkciju. Izvesno je da su oni pravi spomenici uspona i padova savremene civilizacije. Detaljnije istraivanje pokazuje da skoro da nema mesta na planeti bez praznih prostora, pa se njihovo postojanje moe posmatrati kao globalni fenomen.Citirano iz: , ., , , 1997, str. 189 "emptiness." Encyclopdia Britannica. 2010. Encyclopdia Britannica Online. 19 Mar. 2010 . 4 , , , , 1995, 72 3

6


*** U cilju to uspenije realizacije prve faze projekta Prazni prostori Srbije, sagledana su aktuelna globalna i lokalna kretanja u nekoliko naizgled nespojivih privrednih i kulturnih oblasti. Razmotreni su i rezultati dosadanjih istraivanja, inicijative, kao i konkretni projekti revitalizacije pojedinih objekata. Istraena je literatura, periodika i baza podataka na Internetu. Prva faza projekta sprovedena je na teritoriji Beograda, ali je, obzirom na optu orijentaciju istraivanja, aktuelna situacija sagledana u odnosu na Srbiju u celini. Rezultati dosadanjih istraivanja pokazuju da je kod nas, kada su prazni prostori u pitanju, najvie uraeno na polju industrijske arheologije. Pionirska istraivanja u domenu industrijskog naslea na teritoriji Srbije, sprovode se tokom devedesetih godina XX veka pri Odboru za arheologiju SANU Industrijska arheologija i u Muzeju nauke i tehnike Sektor za istraivanje industrijskog naslea. Rezultati tih istraivanja prezentovani su u pojedinim publikacijama, kao i u okviru izlobene postavke Industrijsko naslee prizori. 5 Protokol o partnerskoj saradnji na integralnoj zatiti industrijskog naslea od istorijskog, tehnikog, drutvenog, arhitektonskog i naunog znaaja na teritoriji Republike Srbije potpisan je 2007. godine, a jedan od potpisnika je i Muzej nauke i tehnike. Potpisivanjem Protokola stvoreni su poetni uslovi da se i Srbija sa svojim naunim, tehnikim i industrijskim nasleem i na taj nain regionalnom rutom industrijskog naslea, prikljui svetskim i evropskim organizacijama kao to su ERIH, TICCIH, E-FAITH i dr. 6 Muzeju nauke i tehnike, ija je osnovna delatnost upravo zatita naunotehnike batine na teritoriji Srbije, dodeljena je krajem 2005. godine zgrada termocentrale na Dorolu iz oko 1924. godine. To predstavlja pozitivan primer upotrebe jednog od objekata industrijskog naslea u nauno-istraivake svrhe. Planirana je rekonstrukcija i dogradnja objekta termocentrale kako bi se prostor dodatno prilagodio potrebama Muzeja. 7 Sve aktuelnija tema revitalizacije industrijskog, i uopte, kulturnog naslea, kod nas je u poslednjih desetak godina uticala na osnivanje organizacija specijalizovanih za tu problematiku, iniciranje istraivanja i projekata, 8 kao i odravanje seminara, konferencija i predavanja. 9 Pojedini industrijski objekti na delu teritorije Srbije kojom protie Dunav, predstavljeni su, pored drugih najznaajnijih spomenika kulturnog naslea, na, , , XLVII XLVIII, 2000 2001.; , , ( ), / , 2002. 6 www.muzejnt.rs/sr/110, 02.03.2010. 7 www.muzejnt.rs/sr/2, 02.03.2010. 8 www.arch.org.rs/projekti.html, 02.03.2010. 9 www.arch.org.rs/seminari.html, 02.03.2010; www.yustat.org/aktuelni/cehf/konferencija.html, 02.03.20105

7


interaktivnoj mapi Podunavlja, u okviru internet prezentacije Zajednice podunavskih zemalja (ARGE Donaulnder). 10 Kada je re o domaoj literaturi na temu industrijske arheologije, pored prethodno pomenutih publikacija, nailazimo i na izdanja u kojima su predstavljeni rezultati istraivanja i mogunosti rehabilitacije industrijskog naslea pojedinih oblasti ili gradova. 11 Razmatrajui izvore o industrijskom nasleu na teritoriji Beograda, R. Kulenovi navodi pojedine lokalne fabrike arhive i beogradske arhivske ustanove kao mesta gde se moe pronai solidan materijal o industrijskom nasleu, a takoe i stare adresare fabrika i monografske publikacije o industrijskim granama ili konkretnim fabrikama. 12 U katalozima opteg tipa, koji za temu imaju pregled najznaajnijih spomenika kulture na teritoriji Srbije, primeuje se slaba zastupljenost objekata industrijskog naslea, pa Kulenovi ukazuje na potrebu objavljivanja katalokog pregleda stare industrije Srbije, a samim tim i Beograda. 13 I literatura koja se bavi istorijom industrije kod nas, moe posluiti kao izvor u istraivanju industrijskog naslea. 14 Situacija je neto loija kada su u pitanju izvori o ostalim kategorijama istraenih prostora. Izuzetak ine prostori obuhvaeni istraivanjem, koji se nalaze pod zatitom Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture, odnosno Zavoda za zatitu spomenika kulture grada Beograda i regionalnih zavoda. Literatura o tim prostorima, a naroito o onima koji se tretiraju kao kulturna dobra od izuzetnog i velikog znaaja, pokazala se kao posebno korisna u procesu istraivanja. Osim kataloga opteg tipa, 15 treba izdvojiti pojedine nedavno objavljene publikacije 16 i aktuelne projekte. Tako projekat Republikog zavoda za zatitu spomenika kulture pod nazivom Atlas narodnog graditeljstva predstavlja dobar primer istraivanja odreene kategorije objekata, ali i odgovarajue prezentacije rezultata istraivanja. 17 Kada govorimo o izvorima za izuavanje objekata kinematografskog naslea, slobodno moemo zakljuiti da je literatura na tu temu izuzetno oskudna. Istorija jugoslovenske i srpske kinematografije obraena je u vie publikacija, u okviru kojih postoje i pojedini podaci o bioskopima. 18 Kao naroito korisna za istraivanjewww.argedonau.at/neu/karte/start_f.html , 05.03.2010. Tasi, T., Kulenovi, R., Juni Banat: industrijsko naslee, Zavod za zatitu spomenika kulture u Panevu ia, Panevo 2006; Kulenovi, R., Beograd: industrijsko naslee, ARCH, Beograd 2007; Senjski rudnik: industrijsko naslee /autor: ARCH tim/, ARCH, Beograd 2009. 12 , , , XLVII XLVIII, 2000 2001, 138-139 13 Ibid., 151 14 , , 19. , , 1981. i drugo. 15 , (: , .), 1998; , (: , .), , 1998. 16 ivkovi, N., Narodno graditeljstvo spomenik kulture danas, Zavod za zatitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd 2007. 17 www.atlas.heritage.gov.rs, 05.03. 2010. 18 Kosanovi, Dejan, Poeci kinematografije na tlu Jugoslavije: 1896 1918, Institut za film: Univerzitet umetnosti, Beograd 1985.; Volk, Petar, Istorija jugoslovenskog filma, Institut za film, Beograd 1986.11 10

8


pokazala su se izdanja koja se bave razliitim kinematografskim problemima, a koja otkrivaju i pojedine istorijske podatke, od korienja alternativnih prostora za projekcije prvih filmova, preko putujuih bioskopa do namenski graenih bioskopskih objekata. 19 Primetno je da nijedna publikacija nije posveena iskljuivo objektima reproduktivne kinematografije, njihovoj specifinoj arhitekturi, funkciji i znaaju. Tekstove u kojima se analizira situacija u srpskim i beogradskim bioskopima, nalazimo kao usamljene primere u pojedinim zbornicima radova i u okviru veih publikacija o filmu. 20 Usled aktuelne situacije i neizvesne budue namene bioskopskih objekata, taj problem je u periodu posle 2000. godine u veoj meri prisutan u tampi i drugim medijima. U poslednjih nekoliko godina panju medija privlai i prodaja vojnih nepokretnosti na teritoriji Srbije. Vojni kompleksi razliite namene, od klubova i sportsko-rekreativnih centara do skladita, poligona, kasarni, danas van upotrebe, predvieni su za prodaju Master planom Ministarstva odbrane. 21 Kada govorimo o izvorima za istraivanje drugih kategorija prostora, u koje izmeu ostalih spadaju i naputena mesta, stambeni, poslovni, ugostiteljski i turistiki objekti, objekti za kulturno-umetniku delatnost i zabavu i drugi, najvei broj podataka, posebno kada je u pitanju aktuelna situacija, nalazi se u tampi, na Internetu i drugim medijima. Podzemni prostori Beograda ine posebnu celinu, a nisu obuhvaeni istraivanjem, osim u nekoliko sluajeva kada su direktno povezani sa nadzemnim istraenim objektima i prostornim celinama. Jedan od razloga je i postojanje odline publikacije pod nazivom Beograd ispod Beograda u kojoj su predstavljeni rezultati istraivanja i dat popis podzemnih gradskih prostora. 22 Revitalizacija, rekonstrukcija, rehabilitacija, transformacija, reciklaa, prenamena, samo su neki od termina koji su u upotrebi kada se govori o praznim prostorima. Osnovna pretpostavka da je ovakvim prostorima najbolje vratiti prvobitnu namenu, obino je neodriva u uslovima savremene egzistencije. Istorijska kretanja i drutveno-ekonomske promene koje dovode do pranjenja pojedinih prostora zahtevaju kreiranje novih strategija u cilju njihovog ponovnog aktiviranja. 2005. godine zavrena je studija izvodljivosti Zavoda za prouavanje kulturnog razvitka u okviru internacionalnog projekta SAIT, 23 u ijem fokusu se upravo nala urbana reciklaa. Krajnji cilj tog projekta odnosio se na transformacijuParamenti, Milo, Boja mraka, Formark, Beograd 1995; , , 1941 1944, , .1, .1, 1997. 20 Paramenti, Milo, Boja mraka, Formark, Beograd 1995; , , : 22,30 , , .1, .1, 1997; Serbia on the Roll (priredili: Stojanovi, Branimir; Midi, Svebor), Film Center Serbia, Belgrade 2006. 21 Laketi, M., Ubrzaemo prodaju vojne imovine (17.01.2009), www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/74563/Ubrzacemo-prodaju-vojne-imovine, 05.03.2010. 22 Nikoli, Zoran Lj., Golubovi, Vidoje D., Beograd ispod Beograda, Slubeni list, Beograd 2006. 23 Social Actors in Transformation (Drutveni akteri u transformaciji)19

9


adekvatnih naputenih industrijskih objekata u vienamenske umetnike i poslovne komplekse. 24 Pored strune analize odabranih objekata, 25 izvedena je i studija sa ciljem pruanja uvida u karakteristike trita stambenih i komercijalnih nekretnina u Beogradu na poetku 2005. godine, kao i procene pozicije tzv. kreativnog sloja na ovom tritu. 26 Sprovedena je i anketa meu organizacijama, preduzeima, udruenjima i pojedincima kreativnog sektora Beograda sa idejom da se sakupe relevantne informacije o radu i potrebama profesionalaca u toj oblasti. 27 Istraivanje pod nazivom Status mladih neaformisanih umetnika sprovedeno tokom 2009. godine u Zavodu za prouavanje kulturnog razvitka, izmeu ostalog razmatra i probleme sa kojima se umetnici suoavaju, u smislu obezbeivanja stambenog i radnog prostora. 28 U poslednje vreme primetno je sve uestalije angaovanje pojedinih organizacija nevladinog sektora po pitanju zatite, revitalizacije i aktivacije zapostavljenog kulturnog i istorijskog naslea. Treba pomenuti ARCH Asocijaciju za rehabilitaciju kulturnog naslea iz Beograda, 29 kao i Suburbium iz Novog Sada. 30 Od znaaja je i aktuelan projekat Otvoreno o javnim prostorima, koji realizuje organizacija Graanske inicijative, 31 a bavi se istraivanjem postojeih prostornih resursa kojima raspolau republika, pokrajina, gradovi ili optine, a koji se ne koriste u dovoljnoj meri za zadovoljavanje potreba irih drutvenih grupa. 32 Jedna od organizacija koja je u poslednjih nekoliko godina sprovela niz projekata i konkretnih akcija na temu urbane reciklae je i Kulturklammer Centar za kulturne interakcije iz Beograda. 33 Primetno je i da se poslednjih godina sve vei broj studentskih radova bavi upravo temama urbane reciklae i revitalizacije pojedinih gradskih celina i objekata. 34 Projekti, prezentacije i izlobe iji se autori bave mogunostima virtuelne rekonstrukcije pojedinih objekata, ili delova gradova, ukazuju na to kako bi se, pod, , , , 28. 2006, 13 SAIT Analiza lokacija i objekata /pripremili: R. Kulenovi, mr . Gligorijevi, D. Vrbica/, CHOROS, New York; Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd 2005. (nepublikovano) 26 SAIT Studija trita stambenog i komercijalnog prostora u Beogradu /pripremila: dr M. Petrovi/, CHOROS, New York; Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd 2005. (nepublikovano) 27 SAIT Anketa trita kreativnog sektora/industrija (Pojedinci) /pripremio: dr S. Cveji/, CHOROS, New York; Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd 2005. (nepublikovano); SAIT Anketa trita kreativnog sektora/industrija (Organizacije) /pripremio: dr S. Cveji/, CHOROS, New York; Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd 2005. (nepublikovano) 28 Izvetaj o radu za 2009. godinu, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd 2009, 33 29 www.arch.org.rs 30 www.suburbium.org 31 www.javniprostori.org ; www.gradjanske.org 32 www.javniprostori.org, 05.03.2010. 33 www.kulturklammer.org 34 Muibabi, D., Otvara se zabranjeni grad na Topiderskom brdu (27.07.2008), www.politika.rs/rubrike/Beograd/Otvara-se-zabranjeni-grad-na-Topchiderskom-brdu.lt.html, 05.03.2010. Bioklimatska rekonstrukcija fabrike IKL u Beogradu - industrija ekolokog filma, http://ksenijabunjak.com/fakultet.html, 05.03.2010.; Izloba Generative Warp, www.o3one.rs/srp/?p=513, 05.03.2010.24 25

10


idealnim uslovima, mogli obnoviti i rekonstruisati objekti kulturno-istorijskog naslea ili izmeniti funkcije pojedinih gradskih celina. 35 U tom smislu treba pomenuti i predavanje arhitekte A. Stanojlovia pod nazivom "Memorija i obnova znaajnih poruenih graevina i gradskih prostora" u organizaciji Muzeja grada Beograda. 36 Tu su i izlobe koje se direktno bave starim industrijskim i drugim privrednim objektima ve pomenuta Industrijsko naslee prizori, kao i izlobena postavka Dani Starog sajmita, 37 koja ukazuje na promene funkcije i dananje poraavajue stanje ovog znaajnog kompleksa, sa odgovarajuom tribinom na temu neophodne sanacije, zatite i rekonstrukcije. 38 Tokom 2008. godine sproveden je i multimedijalni projekat Urbanistikog zavoda pod nazivom Staro beogradsko sajmite kao staro jezgro Novog Beograda. 39 Na objekte kulturnog naslea Beograda koji zasluuju revitalizaciju, podsetila je i izloba Ugroena kulturna batina Zavoda za zatitu spomenika kulture grada Beograda, organizovana 2008. godine u okviru Nedelje arhitekture. 40 Pojedine izlobene postavke ukazuju i na pozitivne, mada malobrojne primere uspeno transformisanih industrijskih objekata ili njihovih delova, pa je tako u okviru 28. Salona arhitekture, odranog 2006. godine u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, dodeljen Gran pri za projekat revitalizacije dela Beton hale kod Savskog pristanita u izlobeni prostor Superspace. 2009. godine odran 31. Salon arhitekture i tom prilikom dodeljene nagrade i priznanja, ukazuju na prepoznavanje urbane reciklae kao jednog od moguih modela regeneracije gradskih prostora. 41 Konkretni primeri povremene ili stalne upotrebe praznih prostora u kulturnoumetnike svrhe, najbolja su ilustracija mogunosti koje prua urbana reciklaa. U skorije primere u Beogradu spadaju: Evropski centar za kulturu i debatu Grad u prostoru starog magacina u ulici Brae Krsmanovi, 42 Magacin u Kraljevia Marka programski prostor Doma omladine Beograda u nekadanjem magacinu knjiga, 43 silosi itomlina na obali Dunava, Beogradska zadruga u Karaorevoj ulici, Oficirska zadruga (nekadanja Robna kua Kluz) i niz drugih prostora. Neophodno je pomenuti i impozantan objekat BIGZ-a Beogradskog izdavako-grafikog zavoda, iji se pojedini delovi ve godinama koriste kao ateljei, muziki studiji, klupski prostor i sl. U skorije primere rekonstrukcije nekadanjih poslovnih iPrezentacija projekta virtuelne rekonstrukcije Kalemegdanske tvrave, Centar za vizuelizaciju istorije Balkana, Umetniki paviljon Cvijeta Zuzori, Beograd 2001; Multimedijalni projekat YUGOmuzej (autor: Mran Baji), Centar za kulturnu dekontaminaciju, Beograd 2001, www.mrdjanbajic.com/backup-06.pdf , 06.03.2010. 36 Predavanje Memorija i obnova znaajnih poruenih graevina i gradskih prostora, Konak kneginje Ljubice, Beograd 01.02. 2010. 37 Dani starog sajmita, Narodni muzej Beograd, 05 19. 04. 2006. 38 Staro sajmite iz urbanistiko-arhitektonskog aspekta, Atrijum Narodnog muzeja, Beograd 11.04. 2006. 39 - / : / (: . -), , 2008. 40 www.belgradeheritage.com/cyr/aktuelnosti/?conid=398, 06.03.2010. 41 Nagrade 31. salona arhitekture (27.03.2009.), www.seecult.org/vest/nagrade-31-salona-arhitekture, 06.03.2010. 42 www.gradbeograd.eu/about.php, 06.03.2010. 43 www.domomladine.org/sr_RS/O-nama.html, 06.03.2010.35

11


industrijskih objekata spadaju i Supermarket concept store, 44 u prostoru nekadanje diskontne samoposluge, kao i izlobeno-prodajni prostor u rekonstruisanoj hali za prodaju vozila auto-kue Kompresor. 45 U primere adaptiranja beogradskih praznih prostora u umetnike prostore, karakteristine za devedesete godine XX i poetak XXI veka, spadaju i pozorite KPGT u delu Dravne fabrike eera na ukarici, 46 Centar za kulturnu dekontaminaciju u Paviljonu Veljkovi, 47 Kulturni centar REX u prostoru graenom tridesetih godina XX veka za potrebe jevrejskih drutava Oneg Sabat i Gemilut Hasadim, 48 Beton hala teatar u prostorijama Srpskog lekarskog drutva Zadubina dr Steve Milosavljevia. 49 Mnoge znaajne institucije kulture koje deluju na teritoriji Beograda, godinama, pa i decenijama ne uspevaju da dou do odgovarajueg radnog prostora. Muzeju grada Beograda, koji od svog osnivanja 1903. godine ne poseduje adekvatan prostor, u decembru 2006. godine dodeljena je zgrada Nove vojne akademije u Resavskoj ulici, podignuta 1899. godine, a ija je rekonstrukcija u toku. 50 U manje objekte planirane za kulturne centre spadaju renovirana Kua kralja Petra u optini Savski venac, 51 kao i Kula Neboja na Kalemegdanu, ija je rekonstrukcija nedavno zavrena. 52 Na nekoliko uspenih primera reciklae nailazimo i u nekadanjim prigradskim optinama. U Grockoj, Centar za kulturu svoje aktivnosti sprovodi u dva obnovljena objekta Ranievoj kui i Vili Gavrilovi. 53 Moderna galerija u Lazarevcu koristi ceo sprat nekadanje Robne kue Kolubara, 54 a u Sopotu se Borikia vodenica iz 1884. godine povremeno koristi za manifestacije pod pokroviteljstvom Centra za kulturu Sopot. 55

Konceptualna radnja osmiljena kao mesto gde se spajaju moda, dizajn, muzika, izdavatvo, umetnost i gastronomija, http://supermarket.rs/about-us-6.html, 06.03.2010. 45 RETROSPEKTIVA 2009 - investicije u oblasti TRGOVINSKIH CENTARA koje su izazavale najvee interesovanje korisnika eKapije u 2009.godini (04.02.2010.) www.ekapija.com/website/sr/page/291479, 06.03.2010. 46 www.facebook.com/group.php?gid=259277844348 47 www.czkd.org 48 www.rex.b92.net/prostor.html, 06.03.2010. 49 Kupres, R., Sami menjamo svoju sliku, http://arhiva.glasavnosti.rs/arhiva/2000/07/09/srpski/K00070602.shtm, 06.03.2010. 50 www.mgb.org.rs 51 ( ): 2009. , www.savskivenac.rs/listsv/informator-2009.pdf, 06.03.2010. 52 Kula Neboja Projekat revitalizacije, konzervacije i ponovne upotrebe, www.beogradskatvrdjava.co.rs/start/index.php?option=com_content&task=view&id=376&lang=sr, 06.03.2010. 53 www.czkg.rs 54 http://bs-ba.facebook.com/group.php?gid=160694317907 55 www.czksopot.org

44

12


Skvotiranje, 56 zastupljeno u Beogradu u poslednjih desetak godina, takoe predstavlja vid popunjavanja naputenih prostora novim sadrajima. Rebel House, AKC Akcija i KUDRUC su neki od skvotova koji su jedno vreme sluili kao kulturni centri. 57 Posebnu grupu izvora predstavljaju projekti i publikacije koji se bave fenomenom grada, od istraivanja kulturnog identiteta gradova 58 do korienja gradskih prostora kao prostora spektakla, 59 a koji dotiu i fenomen urbane reciklae. Tu su i umetniki projekti koji se bave novim nainima otkrivanja alternativnih gradskih prostora, uz pratee publikacije. 60 U poslednjih nekoliko godina osnovane su i pojedine organizacije sa ciljem istraivanja i intervenisanja u gradskom prostoru, npr. Svetlosni detektivi iz Beograda, kao deo organizacije Transnational Lighting Detectives, koja za cilj ima popularisanje kulture svetla na lokalnom i globalnom nivou. 61 Pored Beograda, regioni Srbije koji e biti detaljnije istraeni u narednim fazama projekta, bogati su praznim prostorima. Vredi pomenuti da su pojedini prostori ve korieni, ili se koriste u kulturno-umetnike svrhe, npr. Crveni magacin u Panevu, 62 delovi fabrikih kompleksa Duvanske industrije Ni u Niu i Beogradu 63 ,biva oftalmoloka klinika u Novom Sadu 64 itd. Mnogobrojna strana literatura koja obrauje temu praznih prostora, kod nas je teko dostupna, ali je od pomoi dobro sistematizovana graa u okviru internet prezentacija pojedinih organizacija i institucija koje se bave problematikom. Pojedini internet portali i on-line baze podataka bave se globalnim fenomenom naputenih mesta i objekata. 65 Znaajno je pomenuti i projekte inicirane od strane grupa ili pojedinaca, najee entuzijasta, zaljubljenika u urbano istraivanje. 66

squat (.) izraz koji oznaava mesto naseljeno bez dozvole, dok izraz squatter ima znaenje bespravni naseljenik. Skvotiranje se definie kao zaposedanje prostora bez dozvole vlasnika. Pavlica, Damjan, Skvoterski pokret (diplomski rad), Univerzitet u Beogradu, Fakultet politikih nauka, Beograd 2007, 5 57 Pavlica, Damjan, Skvoterski pokret (diplomski rad), Univerzitet u Beogradu, Fakultet politikih nauka, Beograd 2007, 36-37 58 Kulturni identiteti gradova, KULTURA asopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku (priredila: dr Vuksanovi, D.), 122/123, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd 2009. 59 Urbani spektakl (priredile: Dragievi-ei, M.; entevska, I.), CLIO, YUSTAT, Beograd 2000. 60 Under the Bridge Beograd (uredili: Jeremi, V.; Rdle, R.), Biro za kulturu i komunikaciju Beograd, Novi Sad 2005. ; Popovi, Una, Beograd: nemesta: umetnost u javnom prostoru, Muzej savremene umetnosti, Beograd 2009. 61 http://lightingdetectivesbelgrade.net/srpski/detektivi.php 62 uk, A.; ovi, A.,Vrednosti u Panevu, Danas, Beograd 31. maj 2004, 17 63 http://www.naf.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=14&Itemid=42, 06.03.2010. 64 www.artfactories.net/IZBA-Novi-Sad,335.html, 07.03.2010. 65 Weburbanist, http://weburbanist.com/category/abandonments/; Abandoned Places Links Directory www.offroaders.com/album/centralia/links/Abandoned_Places.html 66 www.abandoned-places.com; www.lipinski.de; www.opuszczone.com; www.abandoned.ru; http://zonetour.org/; www.actionsquad.org itd.56

13


Pojedinane kategorije naputenih mesta, takoe, su tema razliitih inicijativa i projekata. Putem interneta u prilici smo da saznamo vie o selima koja nestaju 67, tzv. gradovima duhova 68 itd. Uvid u impresivnu bazu podataka o industrijskom nasleu omoguen je zahvaljujui internet prezentacijama pojedinih organizacija i institucija. Prezentacija Meunarodnog komiteta za konzervaciju industrijskog naslea (TICCIH), 69 sadri veliki broj korisnih informacija i linkova za baze podataka o industrijskim objektima irom sveta. Tu su i ERIH 70, turistika informativna mrea evropskog industrijskog naslea, kao i E-FAITH 71 , Evropska federacija asocijacija industrijskog i tehnikog naslea. to se tie kinematografskih objekata, kao izuzetno korisne pokazale su se pojedine publikacije 72 i baza podataka na internetu, gde se u okviru razliitih sajtova ova tema obrauje manje ili vie uspeno. 73 Od mnogobrojnih stranih organizacija koje se bave urbanom reciklaom, treba izdvojiti Artspace 74, Chashama 75, a takoe i programe kao to je URBACT, evropski program koji promovie odrivi urbani razvoj. 76 Neophodno je pomenuti i Platformu za meunarodne izvore o kreativnim centrima formiranim umetnikim inicijativama i osnovanim uz uee zajednice Artfactories 77, na ijem sajtu su i pojedini objekti iz Srbije nali svoje mesto 78, zatim Trans Europe Halles Evropsku mreu nezavisnih kulturnih centara 79, iji je lan i Kulturni centar REX iz Beograda, kao i Res Artis, internacionalnu mreu rezidencijalnih umetnikih centara. 80 Zahvaljujui postojanju tih organizacija, u mogunosti smo da steknemo uvid u globalnu rasprostranjenost revitalizovanih praznih prostora, koji danas slue u kulturno-umetnike svrhe. Kao odlian izvor treba pomenuti i Shrinking Cities, meunarodni multimedijalni projekat grupe autora, koji obrauje temu postindustrijskih gradova irom sveta, njihove transformacije, kao i posledice tih transformacija. Projekat prati dobro opremljen sajt sa veim brojem on-line publikacija. 81

www.dyingvillages.com www.ghosttowngallery.com 69 www.mnactec.com/TICCIH/ 70 www.erih.net 71 www.e-faith.org 72 Eyles, Allen, Old Cinemas, Shire Publications, Buckinghamshire 2005; Melnick, Ross; Fuchs, Andreas, Cinema Treasures: A New Look at Classic Movie Theaters, BI, St. Paul 2004. 73 Neki od najkorisnijih izvora su: http://cinematreasures.org (internet grupa posveena promociji istorije i ouvanju klasinih bioskopa); www.cinematour.com (baza podataka o klasinim bioskopima irom sveta); 74 www.artspace.org 75 www.chashama.org/info/info-about_us.htm 76 http://urbact.eu/ 77 www.artfactories.net 78 Prezentovani su: Beograd Galerija O3ONE, Kulturni centar REX, Centar za kulturnu dekontaminaciju; Novi Sad Nezavisna umetnika asocijacija IZBA www.artfactories.net/rubrique.php3?id_rubrique=85, 07.03.2010. 79 www.teh.net 80 www.resartis.org 81 www.shrinkingcities.com, 07.03.2010.68

67

14


Treba pomenuti i film kao medij koji je nebrojeno puta koristio postojee naputene prostore kao scenografiju. 82 Sa druge strane, scenografije izraene za pojedine filmove, po zavretku snimanja postale su prazni prostori, a neke od njih danas su turistike atrakcije (Sl. 2). 83

Sl. 2. Chott el Gharsa, Tunis, jedna od lokacija na kojima je sniman film Ratovi zvezda, danas prazan prostor i turistika destinacija

5 Infamous Abandonments Used in Famous Movies: Deserted Buildings from Cult Classic Films, http://weburbanist.com/2008/04/03/5-infamous-abandonments-used-in-famous-films-deserted-buildings-fromcult-classics-of-cinema/, 07.03.2010. ; 12 Real-Life Locations Behind Out-of-this-World Films, http://weburbanist.com/2009/06/23/12-real-life-locations-behind-out-of-this-world-films/, 07.03.2010. 83 Tatooine, www.starwars.com/databank/location/tatooine/index.html , 07.03.2010. Tatooine Reunion, www.markdermul.be/tatooine/index.html , 07.03.2010.

82

15


PRAZNI PROSTORI SRBIJE

Predmet istraivanjaProjekat Prazni prostori Srbije bavi se fenomenom postojanja praznih, odnosno ispranjenih prostora na teritoriji Srbije i mogunostima njihove transformacije u komplekse razliitih namena, a pre svega u multimedijalne umetnike i nauno-istraivake centre. Istraivanjem su obuhvaeni objekti kulturno-istorijskog naslea, industrijski, vojni, poslovni i drugi objekti van funkcije, kao i prazna podruja naputena sela, delovi gradova, nekadanja industrijska podruja itd. Jedno od polazita istraivanja je i problem nedostatka prostora za delovanje umetnikih i naunih institucija, grupa i pojedinaca aktivnih u tim oblastima, a koji bi se mogao reiti upravo popunjavanjem prostora obuhvaenih istraivanjem.

Ciljevi istraivanjaOsnovni ciljevi istraivanja definisani su na sledei nain: Kreiranje internet platforme baze podataka o praznim prostorima, odnosno prostorima van upotrebe na teritoriji Srbije. 84 Izdavanje i distribucija periodinih publikacija i CD izdanja o projektu. Ukljuivanje celokupne zajednice u projekat putem internet platforme, predavanja, izlobi, radionica, sprovoenjem anketa itd. Korienje rezultata projekta od strane umetnika, razliitih grupa i institucija u cilju aktiviranja praznih prostora i njihove reciklae. Uticaj rezultata istraivanja na kreiranje strategije o praznim prostorima na dravnom i lokalnom nivou.

Osim to u potpunosti odgovara savremenim trendovima komunikacije u smislu dostupnosti i prenoenja informacija, internet platforma omoguila bi i auriranje baze podataka, neophodno s obzirom na karakter projekta (promenljivost stanja i statusa istraenih prostora). U ovako kreiranu prezentaciju mogli bi biti ukljueni i podaci o prostorima sa izmenjenom funkcijom, transformisanim u umetnike i druge centre, kao i o dosadanjim inicijativama i projektima koji se bave istom ili slinom tematikom.

84

16


Realizacija istraivanjaObzirom na obim i sloenost istraivanja, predvieno je da se projekat realizuje u nekoliko etapa na sledeim podrujima: I. II. III. IV. Beograd Vojvodina Centralna, Istona i Zapadna Srbija Juna Srbija

Prva faza projekta sprovedena je na teritoriji Beograda. Kao glavni grad i administrativni, privredni i kulturni centar drave, a obzirom na svoju istoriju i specifian geografski poloaj, odabran je kao osnovno polazite za istraivanje. U Srbiji, u kojoj jo uvek nije dolo do decentralizacije kulturnih zbivanja, glavni grad i dalje ostaje centar veine kreativnih inicijativa i najznaajnijih kulturnoumetnikih manifestacija. I pored toga, Beograd se do danas nije izborio sa vikom praznih i paradoksalno, manjkom umetnikih prostora, pa je ovo jo jedan od razloga da se istraivanje pokrene upravo na teritoriji glavnog grada.

17


PRVA FAZA PROJEKTA BEOGRAD

Prostorno-vremenski okvir istraivanjaPrva faza projekta Prazni prostori Srbije realizovana je na teritoriji Beograda u periodu od juna do novembra 2009. godine. Istraivanjem je obuhvaeno podruje 17 beogradskih optina: Barajevo, Vodovac, Vraar, Grocka, Zemun, Zvezdara, Lazarevac, Mladenovac, Novi Beograd, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Savski venac, Sopot, Stari grad, Surin i ukarica.

Metodologija istraivanja Ostvaren je uvid u rezultate dosadanjih istraivanja u predmetnoj oblasti. Kao izvori posluili su i odgovarajua literatura, periodika i baza podataka na internetu, aktuelna domaa i strana istraivanja i projekti. Razmotrene su inicijative i konkretne akcije koje se sprovode u cilju revitalizacije pojedinih prostora i njihovog korienja u kulturno-umetnike svrhe. Ostvaren je kontakt i uspostavljena saradnja sa predstavnicima optinskih vlasti, lokalnih institucija kulture i drugih organizacija, kao i sa pojedinim gradskim i dravnim institucijama. Terensko istraivanje sprovedeno je na teritoriji 16 beogradskih optina, pri emu je istraeno preko 150 prostora, uz prikupljanje odgovarajuih podataka, foto i video dokumentacije. 85 Izvrena je sistematizacija dokumentacije i kreirana baza podataka o istraenim prostorima.

Predvieno je da se uz izvesna prilagoavanja, metodologija primenjena u prvoj fazi projekta, koristi i prilikom istraivanja ostalih regiona Srbije. Posebna panja bila bi posveena specifinostima razliitih sredina (gradova, manjih mesta, seoskih podruja). Istraivanjem bi u poetku bili obuhvaeni najreprezentativniji prostori, odnosno prostori koji po svojim karakteristikama najvie odgovaraju osnovnoj orijentaciji projekta. irenje baze podataka odvijalo bi se paralelno sa daljim razvojem istraivanja i postepenim ukljuivanjem razliitih drutvenih struktura u reavanje konkretnog problema, to i jeste jedan od osnovnih ciljeva projekta.Pored istraenih lokacija, na teritoriji Beograda do sada je registrovano jo oko 100 lokacija koje bi vredelo dodatno istraiti i dokumentovati.85

18


Saradnja sa institucijama i organizacijamaDopis sa informacijom o projektu Prazni prostori Srbije i predlogom o sastanku na temu projekta, dostavljen je predstavnicima beogradskih Optina. Na dopis su odgovorile etiri Optine: Mladenovac, Savski venac, Novi Beograd i Vraar, a sa predstavnicima Optina obavljeni su razgovori i odrani sastanci. Zahvaljujui predstavnicima lokalnih kulturnih centara i drugih organizacija, naknadno su uspostavljeni kontakti sa jo tri Gradske optine (Obrenovac, Rakovica, Sopot). Pored dobre informisanosti o praznim prostorima na podruju matinih optina, direktori i zaposleni u lokalnim kulturnim centrima pokazali su izuzetnu zainteresovanost za projekat u celini. Sastanci na temu projekta odrani su sa predstavnicima sedam kulturnih centara u optinama Barajevo, Grocka, Lazarevac, Obrenovac, Rakovica, Sopot i Surin, a telefonskim putem obavljen je razgovor sa saradnicom Centra za kulturu Mladenovac. Sastanke u kulturnim centrima u veini sluajeva pratilo je i terensko istraivanje praznih prostora, detaljnije opisano u poglavlju o rezultatima istraivanja. Znaajno je pomenuti spremnost direktora i zaposlenih u pojedinim kulturnim centrima da se i sami pridrue terenskom delu istraivanja, kao i da obezbede kontakt sa predstavnicima lokalnih vlasti i organizacija koje bi mogle biti znaajne za projekat. Formiranje baze podataka o istraenim objektima postavljeno je kao jedan od osnovnih ciljeva projekta. U tom smislu, uspostavljen je kontakt sa arhivskim i katastarskim slubama kojima su dostavljeni odgovarajui zahtevi sa spiskovima objekata. Po pristizanju katastarskih izvetaja, a obzirom na broj istraenih objekata, procenjeno je da bi za dobijanje potrebne dokumentacije i podataka o objektima bila neophodna dodatna sredstva. Isto vai i za Arhiv Beograda, gde je mogue dobiti podatke i projektnu dokumentaciju o pojedinim objektima. Prethodno je pomenuto da su tokom rada na projektu ostvareni i kontakti sa razliitim ustanovama, organizacijama i preduzeima, iji su predstavnici pokazali zainteresovanost za projekat, a pojedini su i konkretnim ueem doprineli realizaciji prve faze projekta. Posebno treba izdvojiti optinu Lazarevac i zaposlene u RB Kolubara, koji ne samo da su omoguili, ve su i uestvovali u organizaciji i realizaciji terenskih istraivanja koja su usledila. 86 Takoe, uspostavljen je kontakt sa Departmanom za arhitekturu Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ime je omoguen uvid u pojedine studentske radove koji se bave urbanom reciklaom.Zahvaljujui saradnji koja je putem projekta Prazni prostori Srbije uspostavljena sa predstavnicima RB Kolubara, u Zavodu za prouavanje kulturnog razvitka, na inicijativu Eko-centra, odran je u martu 2010. godine okrugli sto pod nazivom Korienje kultivisanih povrina u PDRB Kolubara u ekoloko-edukativne svrhe, www.zaprokul.org.rs/ArticleDetails.aspx?ID=165, 20.03.2010.86

19


Tokom istraivanja prostora obavljen je intervju sa lanovima umetnike grupe CIRKUSFERA, jednom od mnogih koja iznajmljuje prostor za svoje aktivnosti u zgradi BIGZ-a, a koji ilustruje nain funkcionisanja slinih umetnikih grupa. 87

Terensko istraivanje i dokumentacija osnovne napomeneTerensko istraivanje sprovedeno u beogradskim optinama, sa izuzetkom optine Mladenovac, 88 podrazumevalo je obilaske prostora i prikupljanje odgovarajuih podataka, fotografske i video dokumentacije. Baza podataka sadri: 1360 fotografija Nemontiran video materijal u trajanju od pet sati i 27 minuta. 89

http://cirkusfera.org/ U kontaktima sa predstavnicima Optine Mladenovac i Centra za kulturu Mladenovac predoeno je da na teritoriji optine nema prostora koji bi odgovarali zahtevima istraivanja, to je detaljnije obrazloeno u narednom poglavlju. 89 U radu je korien i deo foto dokumentacije iz magistarske teze Centar za scenska istraivanja FABRIKA SNOVA. Na ovaj nain omogueno je poreenje prethodnog i sadanjeg stanja pojedinih istraenih prostora.88

87

20


REZULTATI ISTRAIVANJA

Osnovne napomeneProstorni okvir prve faze istraivanja odreen je teritorijom Beograda, pa je osnovna podela istraenih prostora izvrena u skladu sa podelom gradske teritorije na optine. 90 Tokom formiranja baze podataka vodilo se rauna o specifinostima pojedinanih optina. Uoena su razlike u zastupljenosti odreenih kategorija objekata u optinama koje zahvataju uu teritoriju Beograda i nekadanjim prigradskim optinama (Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac, Sopot, Surin). 91 Dok su prve urbanije i karakterie ih vea koncentracija objekata industrijskog i kinematografskog naslea, u optinama koje su od 2008. godine stekle status gradskih, u velikoj meri zastupljeni su objekti za kulturno-umetniku delatnost i zabavu (nekadanji domovi kulture), turistiki i ugostiteljski objekti, kao i objekti narodnog graditeljstva (stambeni i drugi objekti). Razliiti vojni kompleksi van funkcije zastupljeni su na teritoriji veine optina. Kao posebni kriterijumi u evidentiranju istraenih lokacija posluili su starost (godina izgradnje/poetak rada), stanje, status, prvobitna, sadanja i predviena namena, upotrebljiva povrina zemljita i objekata, vlasniki odnosi itd. Osnovna tema istraivanja su prostori koji su u potpunosti van funkcije. Ipak, injenica koja se mora uzeti u obzir je promenljivost stanja i statusa istraenih prostora. Zalaganjem pojedinaca, zajednice, razliitih organizacija i institucija ili jednostavno, promenom vlasnika, pojedini, dugo vremena zaputeni objekti, za kratko vreme doive obnovu i prenamenu. Sa druge strane, objekti koji su sve vreme bili u funkciji ili im je privremeno dodeljena nova namena mogu veoma brzo prei, ili se vratiti u status praznih. Takoe, ima i na primera kombinovanih prostora, koji su delimino u upotrebi, a delimino im je namena izmenjena, ili je nema. Osim toga, stanje ispranjenih prostora moe se kretati od dobrog do izuzetno loeg, pa i od toga zavisi kakva bi budua namena bila najprimerenija za ove prostore, kao i da li su njihova revitalizacija i prenamena uopte mogue. Sistematizacija prikupljenog materijala i kreiranje baze podataka uslovili su i formiranje specifinih kriterijuma u pogledu klasifikacije istraenih prostora. Tokom istraivanja izdvojile su se karakteristine grupe praznih prostora, pa je pored osnovne podele po optinama, prisutna i podela istraenih prostora po grupama (Sl. 3): 92Prilog br. 1 Podela istraenih prostora po optinama, str. 104 Usvajanjem Statuta grada Beograda u oktobru 2008. godine, ukinuta je podela na gradske i prigradske optine; , , : 010-305/08-, 17. 2008, www.beograd.rs/download.php/documents/Statut.pdf, 15.03.2010. 92 Podela istraenih prostora po grupama uz prateu foto dokumentaciju detaljno je predstavljena u dokumentu PRAZNI PROSTORI SRBIJE / Prva faza projekta Beograd / Prezentacija grupa objekata91 90

21


I. II. III. IV. V. VI.

Naputena, raseljena i izmetena mesta Prostorne celine Industrijske zone i veliki industrijski kompleksi Vojni kompleksi Objekti kinematografskog naslea Objekti razliite namene a. Industrijski objekti i skladita b. Objekti za saobraaj i komunikacije c. Poslovni objekti d. Poslovno-stambeni objekti e. Stambeni objekti f. Objekti za kulturno-umetniku delatnost i zabavu g. kolski objekti i objekti za nauno-istraivake delatnosti h. Turistiki i ugostiteljski objekti i. Ostali objekti

Sl. 3. Zastupljenost grupa objekata na teritoriji Beograda

22


Grupe objekataIz predloene podele moe se videti da se tokom istraivanja izdvojilo est osnovnih grupa praznih prostora, a poslednja esta grupa, podeljena je na dodatnih devet podgrupa. Grupe su formirane na osnovu prvobitne funkcije prostora i objekata, bez obzira na kasnije transformacije. Osnovne grupe obuhvataju velike prostorne celine i velike komplekse (industrijske, vojne i dr.), dok su podgrupama obuhvaeni manji kompleksi i pojedinani objekti razliite namene. Posebnu kategoriju ine objekti kinematografskog naslea, odnosno bioskopi van funkcije, svrstani u petu grupu istraenih prostora. Iako po osnovnoj nameni pripadaju grupi objekata za kulturno-umetniku delatnost i zabavu, ovde su izdvojeni kao posebna grupa. Osim to reprezentuju fenomen propasti kinematografsko-prikazivake delatnosti u Srbiji u poslednje dve decenije, bioskopi van funkcije su zbog svoje brojnosti i specifine konfiguracije prostora posebno atraktivni za ovo istraivanje.

I. Naputena, raseljena i izmetena mesta Razloge za nestajanje pojedinih naseljenih mesta, a naroito seoskih naselja u Srbiji, treba traiti u opadanju broja stanovnika (pad nataliteta i naputanje ruralnih sredina), ali i u nepostojanju ozbiljne strategije ruralnog razvoja. Podaci govore da u 702 naselja u centralnoj Srbiji i Vojvodini ivi manje od po stotinu stanovnika, a kako su ovo uglavnom naselja bez mladih, procenjuje se da e za 20 do 30 godina potpuno opusteti. 93 Na teritoriji beogradske optine Lazarevac pojedina naseljena mesta nestaju iz drugog razloga vri se plansko raseljavanje seoskih naselja i izmetanje objekata, kako bi se dolo do podzemnih leita uglja. Takav je sluaj sa selom Sakulja, raseljenim 80-ih godina prolog veka, a sada i sa selom Vreoci, koje je do pola progutano rudarskim kopovima. Fenomen mesta koja nestaju nije karakteristian samo za Srbiju. Na uznemirujue primere naputenih sela, gradskih etvrti, pa i itavih gradova, nailazimo irom sveta. 94 Razlozi za naputanje gradova su razliiti i mogu biti uzrokovani ratovima, prirodnim ili nuklearnim katastrofama. Pojedini gradovi naputeni su zbog gubitka prvobitne svrhe, npr. nekadanji periferni trgovinski gradovi, ili rudarski gradovi, a u Kini, gde zavrava veina svetskih sirovina i gde se zbog jeftine radne snage i odvija vei deo dananje svetske proizvodnje velikih korporacija, veliki graditeljski poduhvati, kao to je izgradnja najvee brane na svetu, uslovljavaju izmetanje itavih gradova saStevanovi, ura, Pusto od sedamsto sela, Politika, 2. decembar 2008, 14 33-Part Guide to Abandoned Places, http://weburbanist.com/2008/12/05/abandoned-desertedbuilding-town-city/, 16.03.2010; 24 Tales of Ghost Towns and Abandoned Cities, http://weburbanist.com/2008/10/19/ghost-town-abandoned-city-examples-images/ , 16.03.2010; Vanishing America, http://eastmanimages.com, 16.03.2010.93 94

23


prvobitnih lokacija. 95 Posebno su fascinantna naputena podruja, gradovi, vojni kompleksi i nedovreni graevinski poduhvati biveg Sovjetskog saveza. 96 Pojedini svetski gradovi, poput Detroita, Ivanova, Vitenberga ili Venecije najpoznatijeg umirueg grada, predstavljaju kritine take u smislu mogueg nestanka (Sl. 4). 97

Sl. 4. Venecija savremena Atlantida

Predvia se da e Evropa do 2030. izgubiti treinu populacije, koja je ve sada stara, sa niskom stopom nataliteta. Efekti ove demografske promene najvie e se osetiti u ruralnim podrujima. 98 U istonim i centralnim delovima Evrope sela nestaju iz vrlo slinih razloga kao u Srbiji. 99 Razlozi za umiranje sela u Velikoj Britaniji potpuno su drugaiji, a to su, izmeu ostalog: visoke cene seoskih kua, zatvaranje malih seoskih kola, skupih za odravanje, kao i seoskih radnji, usled navike da se namirnice kupuju u velikim supermarketima. 100 U drugim delovima Evrope, npr. u Italiji, nailazimo na primere dobro ouvanih srednjevekovnih naseobina (sela i gradova), bez tragova urbane modernizacije, od kojih su pojedina u potpunosti naputena, a danas slue kao turistike destinacije. 101

Iz dokumentarnog filma Fabrikovani pejzai /Manufactured Landscapes/, (r: Jenifer Baichwal), Kanada 2006. 96 7 Abandoned Wonders of the Former Soviet Union, http://weburbanist.com/2008/01/27/7abandoned-wonders-of-the-former-soviet-union-from-submarine-stations-to-unfinished-structures/, 16.03.2010. 7 (More) Abandoned Wonders of the Former Soviet Union: From Mining Towns to Oil Rig Cities, http://weburbanist.com/2008/04/13/7-more-abandoned-wonders-of-the-former-soviet-union-fromisland-fortresses-to-fighter/, 16.03.2010. 97 Abandonment: 8 Cities That Might Not Make It, http://weburbanist.com/2009/08/13/8_cities_abandonment_deserted_modern/, 16.03.2010. 98 Dying Villages, www.dyingvillages.com/index2.php, 16.03.2010. 99 Cartwright, A., Is the Village Dying?, Development & Transition No.11/2008, 22-23 www.developmentandtransition.net/uploads/issuesAttachments/23/DT11_eng.pdf, 16.03.2010. 100 Dying Villages (27.09.2007), http://news.bbc.co.uk/cbbcnews/hi/newsid_2250000/newsid_2253500/2253574.stm, 16.03.2010. 101 The Ancient Castle of Toiano alle Brota, www.slowtuscany.it/tuscany/pisa/toiano_ancient_castle.htm , 16.03.2010.

95

24


Umiruim selima u paniji, Francuskoj, Nemakoj, Poljskoj, Bugarskoj, Rusiji i Grkoj bavi se projekat Dying Villages. 102 II. Prostorne celine Prostorne celine koje ine drugu grupu objekata, mogu se definisati kao arhitektonsko-urbanistike celine u gradskim optinama i naseljima, esto od izuzetnog kulturno-istorijskog znaaja. Ovde izdvojene celine karakteristine su po tome to su godinama, pa ak i decenijama sasvim neopravdano zaputene ili im je dodeljena neadekvatna uloga. Pojedine prostorne celine Beograda, npr. Staro sajmite u optini Novi Beograd graene su planski, sa unapred odreenom namenom (u konkretnom sluaju u pitanju je sajamska funkcija), da bi tokom narednih decenija, povremenim promenama namene doivele potpunu transformaciju. Pojedine celine formirale su se postepeno, sa izrastanjem odreenih naselja, npr. Groanska arija u naselju Grocka u istoimenoj optini. Sa druge strane, tzv. prostorna celina kod Brankovog mosta nije formirana sa namerom da to i bude, ve se izdvojila zahvaljujui sadanjem stanju pojedinih objekata i lokaciji koja prua niz mogunosti u smislu potencijalne transformacije. III. Industrijske zone i veliki industrijski kompleksi Razvoj industrije u Beogradu i Srbiji poeo je tek polovinom XIX veka, po osloboenju glavnog grada i zemlje od turske vlasti, a tekao je naroito u poetku sporo, uz veliki broj prepreka, koje su bile uslovljene i nepovoljnim istorijskim okolnostima. 103 Poslednji veliki pad srpske industrije belei se od kraja osamdesetih i poetka devedesetih godina XX veka, kada je graanski rat na teritoriji bive Jugoslavije doveo do aktuelne situacije u privredi Srbije i Beograda. Iako to nije jedini razlog prestanka rada razliitih preduzea, sigurno je da je izvrio veliki uticaj na dananje postojanje industrijskih aveti na uoj i iroj teritoriji Beograda. Drugi znaajan razlog za postojanje nefunkcionalnih objekata, pa i itavih kompleksa u centralnim gradskim zonama, lei u injenici da obodi dananjih centralnih beogradskih optina zapravo predstavljaju periferiju nekadanjeg Beograda. irenjem gradske teritorije, ovi kompleksi okrueni su stambenim etvrtima, a njihova neprilagoenost okolini dola je do jo veeg izraaja prestankom rada i postepenim propadanjem. Na neto drugaiju situaciju nailazimo na teritoriji perifernih beogradskih optina. I ovde zapaamo vee i manje industrijske komplekse, najee formirane van naseljenih mesta. Za razliku od objekata industrijskog naslea u centralnim delovima Beograda, koji su preteno graeni krajem XIX i poetkom, ili u prvoj102 103

Dying Villages , www.dyingvillages.com , , XIX , 2, , 1974, 444

25


polovini XX veka, objekti u perifernim gradskim zonama uglavnom su novijeg datuma. Iako meu njima ima onih koji su van funkcije, mnogi su privatizovani i jo uvek u upotrebi. Specifian industrijski fenomen belei se u beogradskoj optini Lazarevac. Kao to je poznato, Rudarski basen Kolubara zahvata znaajan deo teritorije optine. Nakon eksploatacije rude, ogromna prostranstva nekadanjih kopova ostaju potpuno pusta, inei tako najvei do sada istraen prazan prostor na teritoriji Beograda. O izuzetnim potencijalima ovog prostora bie vie rei u delu teksta posveenom istraenim prostorima u optini Lazarevac. Fenomen propadanja velikih industrija karakteristian je ne samo za nau zemlju, ve i za svet u celini. Postindustrijsko razdoblje donelo je znaajne promene upravo na planu industrije. Prethodno pomenut projekat grupe autora Shrinking Cities 104 istrauje fenomen na globalnom nivou, ispitujui ponekad i neoekivane aspekte razvoja i propadanja velikih industrija, sa fokusom na etiri svetska regiona i karakteristinim industrijskim gradovima. Gradovi obraeni u projektu pretrpeli su, ili jo uvek trpe posledice ovog procesa. U pitanju su Detroit, nekada centar amerike automobilske industrije, Ivanovo, nekadanji centar ruske tekstilne industrije, engleski industrijski gradovi Manester i Liverpul, kao i dva nemaka grada Hale i Lajpcig, u regionu oblikovanom eksploatacijom mrkog uglja i velikim hemijskim radovima. U studiji Postindustrijski grad i kulturna politika, S. Radii primeuje da opadanje ekonomske moi industrijskih gradova tokom posledenje treine XX veka, dovodi do nastanka novog tipa globalnog, postindustrijskog grada. Smatra se da su glavni razlozi prelaska iz industrijskog u postindustrijsko drutvo tehnoloke inovacije i inovacije u oblasti transporta i pojava multinacionalnih korporacija. 105 Skupljanje ili sabijanje teritorija industrijskih gradova, svoje uzroke ima u razliitim pojavama: od zastarelosti pojedinih oblasti industrijske proizvodnje, preko nacionalnih i globalnih ekonomskih preokreta, velikih migracija, iscrpljivanja prirodnih bogatstava, ali i politikih promena i ratova. 106 Nekadanji industrijski gradovi morali su da u novim okolnostima redefiniu svoj identitet i razviju posebne strategije privlaenja novih investitiora, 107 o emu e vie rei biti u daljem tekstu. IV. Vojni kompleksi U etvrtu grupu objekata spadaju vojni kompleksi van upotrebe.104 105

www.shrinkingcities.com Radii, Slavica, Postindustrijski grad i kulturna politika, Kulturni identiteti gradova, KULTURA asopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku (priredila: dr Vuksanovi, D.), 122/123, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd 2009, 60 106 www.shrinkingcities.com. 107 Radii, Slavica, Postindustrijski grad i kulturna politika, Kulturni identiteti gradova, KULTURA asopis za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku (priredila: dr Vuksanovi, D.), 122/123, Zavod za prouavanje kulturnog razvitka, Beograd 2009, 65

26


Vlada Srbije je u junu 2006. godine usvojila Master plan kojim se predvia prodaja 447 vojnih kompleksa javnim nadmetanjem ili ustupanjem budetskim korisnicima i lokalnim samoupravama, uz nadoknadu.108 Poloaj u gradu i veliina pojedinih istraenih vojnih kompleksa ukazuje na njihov izuzetan potencijal u smislu mogue budue namene. Na primere vojnih kompleksa van funkcije nailazimo i u drugim zemljama, u najbliem okruenju i ire. 109 V. Objekti kinematografskog naslea Najvei broj bioskopa u Srbiji izgraen je krajem etrdesetih i poetkom pedesetih godina XX veka, a srpska kinematografija svoj vrhunac dostie poetkom ezdesetih godina, kada se belei poseta od oko 60 miliona gledalaca godinje. 1967. godine Srbija je imala preko 700 bioskopa, to je apsolutni rekord u istoriji njene kinematografije, da bi u tridesetak godina koje slede, u zemlji bilo otvoreno ne vie od desetak novih bioskopa, a veliki broj njih je zatvoren i potpuno prestao sa radom. 110 ezdesetih godina prolog veka, pojavom televizije, dolo je do krize kinematografije i opadanja posete bioskopima u celom svetu, ali je taj problem svuda trajao do deset godina, da bi se broj gledalaca posle izvesnog vremena obnovio. Kod nas, pojava televizije uticala je na pad broja gledalaca, smanjenje broja bioskopa i pogoravanje kvaliteta uvoza filmova. Kao presudna za propast srpskih bioskopa, pokazala se pojava kunog videa i otvaranje prvih video klubova poetkom osamdesetih, iji broj u narednih pet godina raste, a video postaje nelegalan i izuzetno isplativ posao. U najveem broju zemalja pokuaj uspostavljanja ilegalnog video trita suzbijen je u periodu do tri godine, to kod nas nije sluaj. Tokom devedesetih godina, ilegalnom videu pridruio se i manir ilegalnog prikazivanja filmova na televizijskim stanicama. U ozbiljnom obimu kriza se osetila 1988. godine, kada je u funkciji jo uvek 470 bioskopa, a broj gledalaca u Srbiji sveo se na svega treinu u odnosu na rekordne godine. 111 Ipak, samo dno srpska kinematografija je dotakla tokom devedesetih godina prolog veka. Ve 1990. godine u Srbiji radi samo oko 300 bioskopa sa svega 13% nekadanjeg broja gledalaca. Pored uznapredovalog ilegalnog video biznisa i subjektivni kinematografski problemi (neadekvatan standard bioskopskih dvorana, kinotehnike i zastarele tonske tehnike) vodili su neminovnom krahu celokupne delatnosti. To se i dogaa tokom 1993. i poetkom 1994. kada je samo jo tridesetak

Laketi, M., Ubrzaemo prodaju vojne imovine (17.01.2009), www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/74563/Ubrzacemo-prodaju-vojne-imovine, 18.03.2010. 109 Kasarne omladini (25.08.2009), www.palelive.com/novosti/rs-bih/4523-kasarne-omladini.html, 18.03.2010. ; Fort Ord Reuse Authority, www.fora.org, 18.03.2010. 110 Paramenti, Milo, Boja mraka, Formark, Beograd 1995, 25-28 111 Ibid., 28-32108

27


srpskih bioskopa imalo projekcije, sa nepunih pola miliona gledalaca tokom godine. 112 Krajem 1995. godine, situacija se donekle popravila, a publika se polako vraa u skoro stotinak bioskopa koliko ih radi u Srbiji. 113 Rezultati istraivanja koje je u periodu kratkotrajnog oporavka srpske kinematografije (1996/97) sproveo R. Rankovi, ukazujui ne samo na strukturu gledalaca na projekcijama, to je i bio osnovni cilj istraivanja, ve i na opte stanje u beogradskim bioskopima. 114 Period opravka nije dugo potrajao, jer ve posle 2000.godine dolazi do nove krize usavravanjem tehnologija za kuno gledanje filmova i pojavom novog ilegalnog trita, s tim to su video kasete zamenjene DVD diskovima. U Beogradu i Srbiji, nova bioskopska kriza, znatno gora od one iz devedesetih, dovela je do potpunog sloma srpske i beogradske reproduktivne kinematografske delatnosti. Bioskopski objekti postali su, uglavnom, iz negativnih razloga, predmet veeg interesovanja javnosti tokom 2006/07. godine, kada je zbog drastinog smanjenja posete dolo do zatvaranja, ak i nekada najaktivnijih beogradskih bioskopa. Tokom 2006. godine, u Beogradu je radilo samo nekoliko pojedinanih bioskopa Beograd filma, nekada najveeg prikazivaa pokretnih slika na teritoriji grada i tadanjeg vlasnika veine beogradskih bioskopa. Kao glavni razlozi propadanja, u ovom preduzeu navoeni su: piraterija, visoke distributerske najamnine, lo kvalitet domaih filmova i velika ponuda filmova na televizijskim i kablovskim kanalima. 115 Veina beogradskih bioskopa zatvorila je svoja vrata krajem 2006. godine, a privatizacija Beograd filma usledila je polovinom februara 2007, kada je prodato 14 bioskopa ovog preduzea. 116117 Ve tada ula su se pesimistina predvianja o budunosti bioskopa, u kojima bi, po promeni vlasnika, umesto prikazivanja filmova mogao da se zavrti rulet, kladioniarski tiket, da zamiriu pekarski ili parfimerijski asortimani, niknu banke, barovi.... 118 Do poetka 2010. est bioskopa (Vodovac, Balkan, Kozara, Partizan, Jadran i Slavica) prelo je u ruke novih vlasnika, 119 a raspisan je i tender za

Ibid., 32-33 Ibid, 33 114 , , : 22,30 , , .1, .1, 1997, 313-326 115 Aranelovi, I., eka se privatizacija (18.11.2006), www.politika.rs/rubrike/Kultura/t12382.lt.html, 18.03.2010. 116 Prodati su bioskopi: Kozara, Zvezda, Jadran, Balkan, Odeon, 20.oktobar, Kosmaj, Central, Slavica, Avala, Jedinstvo, Drina, Partizan i Vodovac. 117 Rabrenovi, J., Beogradski bioskopi prodati za devet miliona evra (17.02.2007), www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/t20045.lt.html, 18.03.2010. 118 Laki, Dubravka, Bioskop ili kockarnica (02. 02. 2007), www.politika.rs/rubrike/Kultura/t18653.lt.html, 18.03.2010. 119 ulovi, Sonja, Samo tabla podsea na stare dane (05.12.2009), www.blic.rs/Vesti/Beograd/124027/Samo-tabla-podseca-na-slavne-dane, 18.03.2010.113

112

28


prodaju ostalih bioskopa (Zvezda, Kosmaj, Odeon, Sloboda, Avala, 20. oktobar) u vlasnitvu Beograd filma. 120 Iako katastrofalna situacija u naoj kinematografskoj delatnosti deluje na prvi pogled kao domai proizvod, postojanje brojne strane literature na ovu temu svedoi o aktuelnosti tog procesa u celom svetu. Tako pojedini autori naglaavaju pojavu prvo televizije, pa zatim videa i DVD-a, kao osnovne uzroke propasti namenski graenih, pojedinanih bioskopa. 121 U kratkom pregledu takvih objekata u Velikoj Britaniji, A. Ejls primeuje da je pojava multipleksa 122 osamdesetih godina prolog veka, donekle popravila situaciju ponovo vrativi publiku u bioskope, ali istovremeno zadajui najee fatalan udarac preivelim bioskopima iz zlatnog doba pre 1939. godine. 123 Pojava savremenih multipleksa kod nas belei se deceniju kasnije 124 u odnosu na ostatak sveta, 125 a propast klasinih bioskopa u naoj zemlji je, kao to je ve razmatrano, dodatno ubrzana nezaustavljivim irenjem ilegalnog video i DVD trita. Ejls ukazuje na jo jednu karakteristinu pojavu u Velikoj Britaniji, koja se odnosi na obnovu ili promenu namene nekadanjih bioskopa. Pojedini, jo uvek funkcionalni bioskopi, proglaeni staromodnim tokom ezdesetih godina prolog veka, podvrgnuti su procesu nemilosrdne modernizacije, a pojedini objekti, naroito u siromanijim podrujima, transformisani su u dvorane za kuglanje, koje su opstale kratko i to se pokazalo mnogo isplativijim u igraonice tombole. Razmatrajui dalju sudbinu bioskopskih objekata, Ejls ukazuje na to, da su zbog opadanja broja gledalaca, mnogi nekada popularni bioskopi bili prinueni da izvre podelu prostora na vie malih dvorana, to je neminovno uticalo na kvalitet prikazivanja, a istovremeno je, zbog dugogodinjeg zanemarivanja dolo do postepenog propadanja velikog broja bioskopskih zgrada, od kojih su samo pojedine sauvane promenom namene u kao to je ve pomenuto objekte za igre na sreu i ponekad pozorita. Po Ejlsu, do prepoznavanja znaaja britanske bioskopske arhitekture dolo je prekasno, s obzirom da su mnogi znaajni bioskopi zaputeni i demolirani, a zgrade manjih, ranih bioskopa svoju ouvanost duguju prvenstveno individualnim inicijativama vlasnika, koji su na taj nain omoguili gledaocima da i dalje gledaju filmove u istorijski netaknutim, ili restauriranim okruenjima. 126

, , (27.08.2009), www.politika.rs/rubrike/Beograd/Beograd-film-ostaje-bez-bioskopa.sr.html, 18.03.2010. 121 Pojedinanih, u smislu postojanja jednog bioskopskog platna, jedne sale za projekcije. 122 Multiplex bioskopski objekat sastavljen od vie sala za projekcije (najee 4-12). Nastanak multipleksa jo uvek je predmet rasprava, ali smatra se da svoje ishodite ima u bioskopima iji su krovovi korieni za projekcije pod vedrim nebom, to ih zapravo i ini prvim bioskopima sa dva bioskopska platna. 123 Eyles, Allen, Old Cinemas, Shire Publications, Buckinghamshire 2005, 3 124 Prvi primeri kod nas su Takwood sinepleks i Roda sinepleks, a u poslednjih nekoliko godina i multipleksi Ster Cinemas i Kolosej u novootvorenim beogradskim trnim centrima. 125 Ovde se pre svega misli na razvijene evropske zemlje i SAD. 126 Eyles, Allen, Old Cinemas, Shire Publications, Buckinghamshire 2005, 29120

29


U svojoj obimnoj studiji o klasinim amerikim bioskopima, autori Ros Melnik i Andreas Fuks, 127 daju iscrpan pregled razvoja bioskopskih objekata u Sjedinjenim Amerikim Dravama od poetka XX do prvih godina XXI veka. 128 Naroito je znaajno poglavlje o poslednjoj fazi ravoja bioskopa, nezamislivoj iz domae perspektive, koje nas upoznaje sa pojavom novih megastruktura za prikazivanje filmova, tzv. megapleksa. 129 Pojavi megapleksa u Sjedinjenim Dravama prethodili su tokom kasnih sedamdesetih i osamdesetih godina, pored multipleksa i drugi oblici bioskopskih zgrada: osim pojedinanih bioskopa i prvih oblika multipleksa, 130 kao i jedno vreme izuzetno popularnih bioskopa u trnim centrima, 131 takoe i ponegde preostali drivein 132 bioskopi. U analizi uspeha amerikih megapleksa, Melnik i Fuks navode svesnost njihovih vlasnika o situaciji sa kojom se suoavaju: kablovska televizija, Direct TV i internet i samim tim, udobnost gledanja filmova kod kue. Da bi podstakli potencijalne gledaoce da uprkos svim ovim pogodnostima ipak posete bioskope, oni su postepeno uvodili inovacije kao to su: mnogo vea i udobnija sedita sa naslonima za ruke, dopunjenim draima za ae sa piem, vea ponuda brze hrane i pia i kada je sam kvalitet prikazivanja filmova u pitanju, uvoenje digitalnog zvunog okruenja. Ipak, zbog nekoliko puta veih trokova, vlasnici veine bioskopa jo uvek se nisu odluili za potpuno digitalizovanje procesa prikazivanja filmova. I druge karakteristike sveopteg globalnog digitalizovanja, utiu na budunost razvoja bioskopskih objekata. Usavravanje i dostupnost digitalnih sistema tzv. kunih bioskopa, omoguava sve veem broju prosenih gledalaca da u sopstvenom domu postignu atmosferu bioskopske dvorane, pa se predvia da e doi do ponovnog opadanja broja bioskopske publike, dok e DVD industrija profitirati. Ova injenica upuuje na nove tendencije u razvoju bioskopa i smatra se da e bioskopi budunosti moda biti manjih razmera, ali da e nuditi specijalne pogodnosti publici kako bi se tokom gledanja filmova oseala bolje nego kod kue.

Ros Melnik je ko-osniva grupe za promociju istorije i ouvanje klasini bioskopa Cinema Treasures, bazirane na ve pomenutoj internet prezentaciji (www.cinematreasures.org). Od osnivanja, decembra 2000. do danas, na sajtu se, uz pomo volontera iz celog sveta nalo 6,000 klasini bioskopa iz preko 35 zemalja. 128 Melnick, Ross; Fuchs, Andreas, Cinema Treasures: A New Look at Classic Movie Theaters, BI, St. Paul 2004. 129 Megapleks (megaplex) je u osnovi definisan kao objekat koji sadri 16 ili vie bioskopskih platana, odnosno sala za projekcije, a posebno grandiozni primeri su oni sa 24 sale, kao npr. AMC Grand 24, prvi te vrste, otvoren u Dalasu u maju 1995. 130 U pitanju su bioskopski objekti sa dve (duplex, twins), tri (triplex) ili etiri sale (quad). 131 Shopping-mall cinema svoje zaetke ima u otvaranju prvih dupleks bioskopa u okviru trnih centara irom SAD, tokom ezdesetih godina prolog veka. 132 Drive-in bioskop pod otvorenim nebom u koji se ulazi automobilom, naroito popularan u periodu posle drugog svetskog rata.127

30


Melnik i Fuks zakljuuju da e, ironino, na ovaj nain digitalna tehnologija zapravo oznaiti povratak klasinim bioskopima u novom ruhu, sledei veitu ljudsku potrebu za boljim, udobnijim, drugaijim. 133 VI. Objekti razliite namene esta grupa, koja obuhvata objekte razliite namene, sadri devet podgrupa objekata. a. Industrijski objekti i skladita U tu podgrupu spadaju manji industrijski kompleksi i pojedinani industrijski objekti. Poput prethodno razmatranih industrijskih zona i velikih industrijskih kompleksa, objekti su irenjem gradske teritorije postepeno opkoljeni novim poslovnim i stambenim strukturama. U Beogradu svakodnevno nailazimo na primere ovakvih prostora, npr. IKL i Soko tark u Knez Danilovoj ulici, Borac u Zemunskoj ulici u Novom Beogradu, Stari mlin u Obrenovcu i mnogi drugi. 134 b. Objekti za saobraaj i komunikacije Objekti za saobraaj i komunikacije ine jednu od najmanjih podgrupa objekata. Do sada su istraena tri takva objekta. Planovi o razvoju Beograda u budunosti, sa perspektivom izmetanja eleznike pruge koja sada prolazi kroz sam centar grada, ukazuju na to da e se broj ovih objekata u budunosti poveati i zahtevati promenu namene. c. Poslovni objekti Osim znaajnih istorijskih objekata pod zatitom, danas van upotrebe, podgrupa poslovnih objekata obuhvata i graevine novijeg datuma, ispranjene u poslednje dve decenije gaenjem pojedinih domaih preduzea. 135 Kao primer moemo navesti veliki broj trnih centara aktuelnih krajem 80-ih i 90-ih godina prolog veka, u centralnim i perifernim delovima grada, koji se danas postepeno gase. Nekada moan domai trgovinski lanac Robnih kua Beograd, danas privatizovan, nudi niz prostora sa idejom zadravanja prvobitne namene. 136 Pojedini od objekata renovirani su i koriste se kao prodajni prostori, dok drugi, trenutno vanMelnick, Ross; Fuchs, Andreas, Cinema Treasures: A New Look at Classic Movie Theaters, BI, St. Paul 2004, 193 134 Jedina dva istraena poljoprivredna objekta na teritoriji Beograda svrstana su u ovu podgrupu objekata, sa perspektivom formiranja posebne podgrupe. 135 E. B. H., Velike zgrade ekaju investitore (23.11.2008), www.politika.rs/rubrike/Beograd/Velikezgrade-chekaju-investitore.lt.html, 18.03.2010. 136 Robne kue Beograd, www.rkbeograd.rs/presentation/, 18.03.2010.133

31


upotrebe, jo uvek ekaju novu namenu. To se odnosi i na robne kue u manjim mestima, npr. na objekat Robne kue Ropoevo u Sopotu, u istoimenoj beogradskoj optini. d. Poslovno-stambeni objekti Posebno treba izdvojiti objekte projektovane kao stambene prostore sa ateljeima u kojima su iveli i radili nai poznati stvaraoci, npr. kua vajara oke Jovanovia na Vraaru. Tokom istraivanja pokazalo se da u Beogradu postoji vei broj takvih objekata koji su danas zaputeni i trae odgovarajuu revitalizaciju. e. Stambeni objekti Samo mali broj praznih stambenih objekata istraen je na teritoriji Beograda. Prema popisu iz 2002. godine u gradskim naseljima u Srbiji broj naputenih stanova i kua iznosio je 10.951, a onih koji se koriste povremeno 133.051. Prema rezultatima istog popisa, u srpskim selima bilo je ak 46.814 naputenih kua. Ukoliko se ovom broju doda i 144.178 kua koje su oznaene kao privremeno nenastanjene, dobija se broj od oko 192.000 stambenih objekata u kojima niko ne ivi. Pored kua za stanovanje, tu su i zaputeni pomoni objekti, njive, vonjaci itd. 137 U tu grupu spadaju i stambeni objekti kue u seoskim naseljima, koji pripadaju objektima narodnog graditeljstva. Pojedini su pod zatitom i stari po vie od 150 godina. f. Objekti za kulturno-umetniku delatnost i zabavu Domovi kulture u naseljima na teritoriji perifernih beogradskih optina izdvojili su se kao posebna pojava tokom istraivanja. Iako svrstani u grupu objekata za kulturno-umetniku delatnost i zabavu, zbog svoje brojnosti mogli bi formirati zasebnu kategoriju. Karakteristino je da su domovi kulture podizani irom bive Jugoslavije, pa se slobodno moe govoriti o mrei ovakvih objekata, na koje nailazimo ak i u najmanjim selima. Nekada centri kulturnih zbivanja, tokom poslednje dve decenije izgubili su svoju prvobitnu funkciju. Kao jedan od razloga nemogunosti da se odri prvobitna namena tih objekata, navodi se naputanje seoskih naselja i odlazak mlae populacije u gradove. Pored domova kulture, posebno treba skrenuti panju na zaputene prostore na otvorenom, namenjene za kulturno-umetnike delatnosti, npr. Letnju pozornicu u Topideru.

137

Stevanovi, ura, Pusto od sedamsto sela, Politika, 2. decembar 2008, 14

32


g. kolski objekti i objekti za nauno-istraivake delatnosti U retke primere istraenih objekata u toj podgrupi spadaju stare kole u seoskim naseljima, danas potpuno zaputene, kao i neuspeni pokuaji da se u samom gradskom jezgru izgrade nauno-istraivake megastrukture, npr. Naunotehnoloki park u Zvezdarskoj umi. h. Turistiki i ugostiteljski objekti U tu grupu objekata spadaju objekti narodnog graditeljstva mehane i hanovi, dugi niz godina van upotrebe, kao i savremeni turistiki i ugostiteljski objekti, koji ne slue prvobitnoj nameni. i. Ostali objekti U procesu istraivanja evidentirana su dva objekta javnih kupatila van funkcije u samom gradskom jezgru Javno kupatilo Dunav u optini Stari grad i vraarsko Narodno kupatilo. Javno kupatilo Dunav, odnosno Parno kupatilo Brae Krsmanovi iz 1901. godine zatieno je kao spomenik kulture. Zbog problema sa dotrajalim instalacijama, prestaje da vri svoju prvobitnu funkciju 2003. godine, kada prelazi u nadlenost Sekretarijata za kulturu Beograda. Ovde se povremeno odravaju umetnike manifestacije, a kupatilo je planirano za kulturni centar. 138 Osim to predstavljaju prostore o kojima vredi razmiljati u smislu mogue prenamene, javna kupatila pokreu i pitanje nestanka javnih prostora za odravanje higijene u milionskom gradu kakav je Beograd.

D. M., Dorolski amam zove umetnike (15.02.2008), www.politika.rs/rubrike/Beograd/Dorcolskiamam-zove-umetnike.lt.html, 18.03.2010.138

33


Beogradske optine rezultati terenskog istraivanja

Beograd je u svojoj dugoj istoriji nazivan "kapijom" Balkana i "vratima" srednje Evrope, a karakteristian geografski poloaj navoen je kao osnovni razlog i pozitivnih i negativnih promena, koje su se na njegovoj teritoriji odigravale. 139 Specifino za Beograd je i to to se nalazi na uu reke Save u Dunav, jedne od najznaajnijih evropskih reka, koja svojim tokom povezuje deset evropskih drava. Iako je grad opkoljen rekama, najvei deo tog ogromnog potencijala do danas nije iskorien. Da bismo bolje razumeli na koji nain se razvijala gradska teritorija, neophodno je da se vratimo u prve decenije XIX veka, kada su se, oslobaanjem drave od vievekovne osmanske vladavine, stvorili osnovni uslovi za poetak razvoja Beograda i Srbije u celini. Iako je Hatierifom od 1830. godine Srbija stekla punu unutranju samoupravu, 140 sve do sedamdesetih godina XIX veka Beograd je bio jasno podeljen na varo, opasanu ancem i na grad tvravu, odvojenu od varoi gradskim poljem Kalemegdanom. 141 Stanovnitvo varoi u ancu bilo je grupisano tako to je dunavsku padinu naseljavalo preteno tursko i jevrejsko stanovnitvo, dok su Srbi uglavnom bili naseljeni na savskoj padini. 142 Tu je krajem dvadesetih godina XIX veka postepeno stvarano srpsko jezgro. 143 Da su dobre ideje o ureenju gradskog jezgra, ali i nedovoljno volje i mogunosti da se one ostvare, postojale i u to vreme, svedoi delo prvog srpskog urbaniste Emilijana Josimovia, profesora Liceja i Velike kole. On 1867. godine objavljuje svoj projekat rekonstrukcije stare varoi u ancu. Pored toga to razmatra mogunost preobraaja stare turske mree uzanih, krivudavih ulica u okviru anca, on insistira na organskoj saobraajnoj povezanosti stare i spoljanje, nove varoi. Tuwww.beograd.rs/cms/view.php?id=1027, 21.03.2010. , , 1830 1839, 2, , 1974, 95 141 , , 1830. 1914., 2, , 1974, 299 142 Ibid. 143 Ibid., 300140 139

34


je i niz drugih predloga: s obzirom na znaaj evropske vodene magistrale Dunava izgradnja ureenog keja oko grada i basenskog pristanita pored Dunava, probijanje tunela ispod Kalemegdana, kojim bi se ostvarila veza izmeu savskog keja i Dunavskog pristanita, kao i ozelenjavanje grada, pretvaranjem nekadanjeg anca u etalite sa parkovima, koji bi se prostirali od Save do Dunava na povrini od 50.000 m. 144 Slika Beograda kakvim ga znamo danas, raa se, kao to smo videli, tokom XIX, a pre svega u XX veku, u periodu posle Drugog svetskog rata. U meuvremenu, Beograd je svoje lice menjao mnogo puta, pa tako o pojedinim delovima grada i objektima saznajemo iskljuivo iz literature i u najboljem sluaju, na osnovu sauvane foto dokumentacije. Izuavajui istoriju Beograda, stiemo utisak da na teritoriji dananjeg grada paralelno obitava veliki broj nevidljivih gradova i da prolazei svakodnevno uobiajenim putanjama, zapravo prolazimo kroz drevne kapije, sedimo na pragovima davno nestalih javnih i privatnih objekata, prelazimo sruene mostove. Stare verzije Beograda sakrivene su ispod lica dananjeg grada, bez oznaka i putokaza koji bi nam olakali istraivanje, pa tako otkrivanje istorije Beograda pomalo podsea na prizivanje duhova. Kao da Beograd najblie opisuje reenica iz romana Zlatno runo, Borislava Pekia: U takvom gradu(...)nema nasleivanja. to za ivota svoga zagrabi, to ti je. Samo tebi. Deca sve iz poetka moraju. 145 Koliko istine ima u tim reenicama, svedoi sama istorija Beograda, koja je zapravo istorija estih ratova i kratkih perioda mira i kao posledica toga, dananji, pomalo nelogian, moglo bi se rei i nenamerno postmoderan izgled grada (Sl. 5, 6). Pored toga, sa svojih 17 optina, od kojih su pojedine tek nedavno stekle status gradskih, Beograd danas u sebi saima i urbane i ruralne karakteristike, predstavljajui na izvestan nain Srbiju u malom. 146

Ibid., 307-308 Preuzeto iz: , , , , 2004, 21 146 Beograd se prostire na povrini od 322.268 ha, a prema popisu iz 2002. godine, na iroj teritoriji grada ivi 1.576.124 stanovnika. Zvanina internet prezentacija grada Beograda; Teritorija, www.beograd.rs/cms/view.php?id=1195, 21.03.2010; Stanovnitvo, www.beograd.rs/cms/view.php?id=1199, 21.03.2010.145

144

35


Sl. 5. Staro i novo

Sl. 6. XX vek

Kada je re o istraenim praznim prostorima na teritoriji Beograda, situacija u pojedinanim gradskim optinama predstavljena je u pregledu koji sledi. Kako bi se prikazali procesi postepenog izrastanja grada, kao i procesi koji su doveli do postojanja praznih prostora, gradske optine predstavljene su od centralnih ka perifernim. Takva podela odgovara i samom toku terenskog istraivanja. Od oko 150 istraenih lokacija, detaljnije su predstavljene one koje po svojim karakteristikama najvie odgovaraju osnovnoj orijentaciji istraivanja. Osim istraenih prostora i objekata u potpunosti van upotrebe, prikazani su i oni koji su delimino funkcionalni, ili su, zahvaljujui sprovedenoj ili predvienoj transformaciji znaajni za istraivanje. Optina Stari grad Optina Stari grad predstavlja jezgro iz koga je Beograd postepeno izrastao, to je ini idealnim polazitem i za ovo istraivanje. Na teritoriji Starog grada nalazi se najvei i najznaajniji deo arhitektonskog i kulturno-istorijskog naslea Beograda, kao i veliki broj administrativnih i drugih javnih ustanova od republikog i gradskog znaaja. 147 Ovde svoja sedita imaju i mnoge ustanove kulture, naune institucije i druge organizacije. Kada govorimo o praznim prostorima, na teritoriji optine nailazimo pre svega na objekte industrijskog i kinematografskog naslea. Tokom poslednje decenije, veliki broj prostora je zbog atraktivne lokacije promenio vlasnika, a mnoge od njih oekuje transformacija i promena namene.

147

Optina Stari grad zahvata 473 hektara kopnene povrine i 215 hektara akvatorije, to je ini jednom od najmanjih Beogradskih optina. Stari grad danas ima blizu 56.000 stanovnika. www.starigrad.org.rs/Article/Article.aspx?CategoryId=1&ArticleId=746, 21.03.2010.

36


Na teritoriji Starog grada nalazi se nekoliko znaajnih kulturno-istorijskih celina, od kojih treba izdvojiti Beogradsku tvravu. 148 Istorijska slojevitost prostora koji zauzima Beogradska tvrava, prua niz mogunosti u smislu aktivacije celokupnog kompleksa, a naroito pojedinih delova, danas van upotrebe i nedostupnih javnosti. Znaajna prostorna celina na teritoriji Starog grada je i Skadarlija, poznata kao boemska etvrt Beograda. Nekadanja atmosfera Skadarlije naruena je u prethodne dve decenije uvoenjem neadekvatnih komercijalnih sadraja. 149 Poetkom 2008. godine, najavljen je projekat koji predvia da se u Skadarliji, na mestu nekadanje pivare Bajloni, izgradi novi komercijalno-poslovni prostor, odnosno multifunkcionalni centar koji bi povezao Cetinjsku i Skadarsku ulicu. 150 Projekat predvia da se od starih objekata zadri kafana Stara Skadarlija, stari trni centar, kula, dva autentina zida pivare, kotlarnica i lagumi. 151 U tim podzemnim prostorijama, u sastavu dananje pivare BIP, postoje ouvani tankovi stariji od jednog veka, kao i stare maine za preradu piva. Ispod pivare se nalaze i dva bunara dubine oko 300 metara, iz kojih se crpe pitka voda. 152 Po reima autora projekta, lagumi u koje su bila smetena burad i cisterne za pivo, trebalo bi da postanu deo turistike ponude Skadarske ulice, a izvorita termalne i vode za pie otkrivena na ovoj lokaciji sanirana i zatiena. 153 Gledano iz perspektive industrijskog naslea, situacija na podruju Starog grada ne deluje optimistiki, obzirom da stara industrijska zona, delimino i danas aktivna, skoro u potpunosti zatvara prilaz Dunavu. Osnovnu prepreku u oslobaanju beogradskih renih obala predstavlja postojanje jo uvek aktivne eleznike pruge, koja prolazi uz Savu i Dunav kroz sam centar grada, okruuje Kalemegdansku tvravu, i istovremeno spreava toliko prieljkivani silazak grada na reke. Sedamdesetih godina XX veka, zapoet je projekat izgradnje Beogradskog eleznikog vora. Tim projektom predvieno je izmetanje Glavne eleznike stanice sa dananje pozicije na Savskom trgu u prolaznu stanicu u Prokopu. Izmetanjem eleznike pruge iz Savskog amfiteatra, omoguio bi se prilaz rekama i oslobodile velike povrine graevinskog zemljita. 154 Projekat do danas nije u potpunosti sproveden, a eleznika stanica Beograd Centar u Prokopu opsluuje uglavnom prigradsku eleznicu. Takvu situaciju ilustruje prvi istraeni prostor na teritoriji Starog grada. U pitanju je eleznika stanica Donji grad na Dorolu. Stanica i dalje vri svojuwww.beogradskatvrdjava.co.rs Muibabi, D., Skadarlija vraa izgubljeni boemski duh (22.01.2009), www.politika.rs/rubrike/Beograd/Skadarlija-vraca-izgubljeni-boemski-duh.lt.html, 21.03.2010. 150 U sastavu centra trebalo bi da budu dva hotela, podzemna garaa, restorani, muzej i nove peake zone. 151 , , 2010 , , 20.02.20008, 23 152 Nikoli, Zoran Lj., Golubovi, Vidoje D., Beograd ispod Beograda, Slubeni list, Beograd 2006, 87 153 , , 2010 , , 20.02.20008, 23 154 , , (18.10.2008.), www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Joshjedan-rok-za-Prokop.sr.html, 21.03.2010.149 148

37


funkciju, sa perspektivom prestanka rada ukoliko se problem izmetanja eleznike pruge rei kako je prethodno pomenuto. eleznika stanica Donji grad od znaaja je za istraivanje i kao jedna od taaka koja naglaava urbanistiki apsurd pojedinih delova Beograda. Neposredno iza stanice, prema renoj obali i Dunavskom keju podignut je niz stambenih blokova, koji gledaju direktno na prugu i nizove starih eleznikih kompozicija, formirajui pravi postindustrijski pejza (Sl. 7).

Sl. 7. eleznika stanica Donji grad

Savladavanjem pruge i izlaskom na Dunavski kej, kreui se u pravcu Pristanita Dunav, na prostoru Dorolske marine nailazimo na jedan od istraenih industrijskih objekata termoelektranu Snaga i svetlost. 155 Istorija TE Snaga i svetlost poinje u periodu posle Prvog svetskog rata, kada nagli porast beogradskog stanovnitva i veliki zamah graevinskih delatnosti zahtevaju poveanje proizvodnog kapaciteta postojee elektrine centrale. Optina 1929. godine raspisuje konkurs i jednoj vajcarskoj grupi izdaje dozvolu za isporuku elektrine energije u trajanju od dvadeset pet godina, to dovodi do osnivanja Drutva snaga i svetlost a.d. u Bazelu. Elektrina centrala podignuta je u periodu od 1930 do 1932. godine. Poinje sa isporukom energije 1932., kada je obustavljena proizvodnja u staroj centrali, 156 a prestaje sa radom 1970. godine. Potpuna rekonstrukcija Dorolske marine u ekskluzivni stambeni i poslovni kvart najavljena je 2007. godine. 157158 Podaci govore i o tome da se planira restauracija i rekonstrukcija pojedinih delova samog objekta, koji bi na taj nain postali integralni deo rekonstruisane Marine: Obnoviemo kran koji je nekada vozio ugalj do stare centrale i crpnu stanicu koja se tamo nalazi. Taj prostor e biti korien kao galerija da bismo pokazali istoriju ovog mesta, koje je vajcarska firma

Dorolska marina zapravo koristi jaz izgraen za potrebe stare elektrane. , , 1919. 1941, 3, , 1974, 219 157 , , , , 19. 2007, 5 158 Engel Marina Dorol, www.engel-marina-dorcol.com, 21.03.2010.155 156

38


Light and Craft podigla 1932. godine. 159 Obilaskom elektrane tokom 2009. godine, ustanovljeno je da najavljena rekonstrukcija jo uvek nije zapoeta (Sl. 8, 9). S obzirom da se u okviru projekta rekonstrukcije pominju samo kran i crpna stanica, ostaje pitanje ta e se u budunosti dogoditi sa samim objektom elektrane, koji je u prilinoj meri devastiran.

Sl. 8. TE Snaga i svetlost 2007.

Sl. 9. TE Snaga i svetlost 2009.

U neposrednoj blizini Dorolske marine nalaze se i silosi itomlina, pomenuti u uvodu kao mesto koje se povremeno koristi u kulturno-umetnike svrhe. 160 Pojedini izvori govore u prilog tome da se na lokaciji itomlina planira realizacija projekta stambeno-poslovnog kompleksa. Projektom je predvieno da se, pored novoizgraenih objekata, za razliite sadraje iskoriste ve postojei silosi i zgrada mlina. 161 Jo uvek na desnoj obali Dunava, u podnoju Beogradske tvrave, nailazimo na Beko graen u prvoj polovini XX veka. Proizvodnja odee bila je prvobitna namena tog velikog industrijskog kompleksa, danas van upotrebe. U meuvremenu, Beko je promenio vlasnika, a na tom potezu povrine od oko 4,33 hektara planira se izgradnja ekskluzivnog hotelsko-rezidencijalnog kompleksa. 162 U istraene industrijske objekte na Dorolu spadaju i dva objekta u Skenderbegovoj ulici. Fabrika ica i gvoa Glie Josipovia, graena poetkom XX veka, sada se koristi kao poslovni i magacinski prostor. U neposrednoj blizini nalazi se i zgrada termocentrale, dodeljena Muzeju nauke i tehnike. Jedan od dorolskih industrijskih objekata van funkcije otkriven tokom istraivanja Starog grada je i objekat Staklopana u ulici Cara Duana, prikriven : , , , , 6. 7. 01. 2007, 25 160 www.mikser.rs/map.html, 07.04.2010. 161 (AG Nekretnine) East point projekat na Dorolu, na Dunavu: Stari mlin (29.06.2009), www.ekapija.com/website/sr/page/243641, 07.04.2010. 162 Beograd u zoni Kalemegdana dobija hotel sa 5+ zvezdica, rezidencijalni kompleks i sportski i trgovinski centar namenjen samo korisnicima ovog kompleksa (11.07.2008), www.ekapija.com/website/sr/page/181229, 21.03.2010.159

39


visokom ulaznom kapijom i na prvi pogled nevidljiv (Sl. 10). Budua funkcija ovog prostora za sada je nepoznata. Prvi sused Staklopana je i najstariji sauvan stambeni objekat u Beogradu, sagraen sa jo est identinih zdanja od 1724. do 1727.godine u vreme austrijske vladavine Beogradom (Sl. 11).

Sl. 10. Staklopan

Sl. 11. Najstarija

Documents

napusteni prostori