NARUČILAC* SKUPSTINA GRADA BEOGFADA …mapa.urbel.com/silverlight/12/12-tekst.pdfNARUČILAC* NOSILAC IZFADF. PLANA: SKUPSTINA GRADA BEOGFADA ZAVOD ZA PLANIRANJE RAZVOJA GRADA BEOGRADA

N A R U Č I L A C *

N O S I L A C IZFADF. P L A N A :

S K U P S T I N A G R A D A B E O G F A D A

Z A V O D Z A P L A N I R A N J E R A Z V O J A G R A D A B E O G R A D A

Z A V O D 7 A P L A N I R A N J E R/’ZVOJ/' G R A D A B E O G P A D A

Z A V O D Z A Z A S T I T U S P O M E M I K A K U L T U R E G R A D A B E O G R A D A

D I R E K T O R *

D I R E K T O R S E K T O P A Z A D E T A L J N O P L A N I R A N J E :

R U K O V O D I L A C T I M A :

wr Stevan Jovanović»dipl.ecc.

Mr Borislav Stojkov,dipl. ing. ar'n ALEKSANDRA BANOVIĆ, di t> 1. ing. arh.

Č L A N O V I T I M A :S I N T E Z A : A L E K S A N D P A E A N O V I 6 , d i p l . i n g , a r h . Z a v o d z a z a š t i t u

s p o m e n i k a k u l t u r e

Z O R A N J A K O V L J E V I Ć , đ i p l . i n g . a r h . Z a v o d z a z a š t i t us p o m e n i k a k u l t u r c g r a đ a B e o g r a d a

T A T J A N A J A K S I Ć » d i p l . i n g . a r h . Z a v o d z a p l a n i -r a n j e r a z v o j a g r a d a B e o p r a d a

Z A V O D Z A P L A N I R A N J ERAZVOJA GRADA BEOGÂDAS A R A D M I C I t

S a o b r a ć a j :

NJSANKA BJELIO ,dipl. arh. tehn. MIROSLAVA PEPOVIC,dipl.arh.tehn. MILENA OBP.ADOVIĆ , tehn . obrad jivačZORAM PROKIĆ,dipl«ing.saobr.

V o d o v o d i k a n a l i z a c i i a t NE-IAD T A S I Ć , d i p l . i n g . p r a d j .

Elektrika i PTTN E D E l . i K A C j t f A M y i ć 4đ i p l . a r h . t e h n

S L A V K ( f R A K Š Č E V l ^ i ' d i p 1 . i n p }e 1 .

Top.lifikaciia: SLAVKO ВАЈСДпз.таЗ, ZORAN ŽEGARAC,d ip l . rnaš

Ekonoirska analiza :

Mere za£ tite od mirno- dopskih katastro fa :

Uredjenje ze len ih i rekreativn ih površina:

ANDJA PISKANJAC^dipl.ekon.

MARIJANA BCGOJEVIC,d ip l . in g .a rh

ZORAN CUBIC,dipl.intf.hort.

?r irodn i uslovi LJUB^FAG §IM IC,d in l. in g . arh.

Zašt ita ž ivotne

sred ine : Dr* RADOMIR MISIC ,prir"ari jus

Etanni plan Terc ija ln a dela t jost SMILJA KANAfcKI,dipl.ing.arh.

ZAVOD ZA ZASTITU SPOMENIKA KULTURE:

Direktort 4leksandra Banović4d ip l. in g .a rh ,

Konzervatoske u s lo v l jen os t i

Rukovodilac zadatka

Radni tim:

ZORAN JAKOVLJEVI-*,dipl.ing.arh.

ZORAN MANEVIC,dipl.ing.arh. GORDANA JANKOVIC,dipl.ing.arh.MIFJANA DEDIC,dip1.ing.arh.ZORAN SIMIŠ,arheclog R/DMT LA MILINKOVIC,dip1.ing t arh. RADOMIR VUKOVIĆ ,diT>l.ing«arh. SLOBODAN MIKOLIC,dipl.inf.arh.

BEOGRAD - PR0JEK7

Ccntar Z'- planirartje urhanog razvoja CP

Program i drura istra?ivanja

Rukovodilac zadatka: V LAГ>Imt R м/\ CU SA, dip 1. i n<_•. arh. MICDRAG FEREČEK »đipl.in£.arh, SLOBODAN LAZIĆ>din].inp ,arh. NEMAD MOVAKOV, dip 1i ing.arh, ПЈОЧШЕ BOBIĆ jd.i d1 .5.ns arh.• '1SA DA VID, di p 1. in.q * arh. &OMANA CIRIĆ, tehr.. sekrc 1 a r DUSA^ IZ.IĆ j aps. arh.ELIZABETH PLAVAHIC,aps•*arh•

ZAVOD ZA PLANIRANJERAZVOJA GF/T)A BrOGRADA:

KONSULTA^TT: VESVA MATIČEVIć,dipi.\n~.arh.JOSIP CLO»OD/ ,ddpl.ino.arh.OLGA MTLIĆEVIĆ-FIKOLTC ,ф‘ч1. ing..arh >1T LI CA J A’<ŠIĆ dip 1.1 ng. arh.

<j/W -J:) A Lwi.'-I I J R . A Z ‘J GJti oRAJA iiEOGRADA

ZAVOD ZA ZASTITU SPOMENIKA KULTURC GjnADA BLOGRAJA

D E T 4 L J N I :J R B A N I 3T i e X I ? L A w P O D R U Č J A

KllZZ MIciAILOVE ULICE IZHiCDJU ULICA: UZd'.J i-'IRKOVS, STUDEtfTSKI TRG, VASINA, TKG R*;?U.iLIXC, OBILIĆEV VEiMAC, КгчГЈ? -1IHAILOVA, S REtf SKA, riARSAuA ÎRJUZOVA, CAR ICE :IIIjIC£, 3RAČA.\TIC:CA I LARISKA

?r?vi

A. IzraJa clokunientacije i analizc prirodnih struk-ura, process i aktivnosri,

3. Utvi'đjivarsje prethodniii uslovljenosti

C. Foraiiranje opštih i posebni i ciljeva razvoja, r.a bazi analiza i aslo*/ijeno^t; i planova v reda, a kcji sa os nova za izrada рго^гатла i pi-ogramskih skica, odnosr.c predioga DU?-a

BEOGRAD, mart 1-377 . godine

S A D R 2 A J

1.0. U V 0 D1.1. Uzrok i povod sa pristui>an je izradi

Dotal j nog urbanistiSkog pi arid.1.2. Cilj izfade Detaljnog urbanističko^

plana1.3. Predraet izrade Decaljnog urbanisti-

ć*cog plana

1.4. Hetod izrade Detaljnog urbanističkog plana

1.5. Me tod izrade dokuinen taci je i analizeo fizičkim stvorenim strukturama i procesiп-а ria precise tnom području

2.0. FAKT OSR/iF S KA DOKUHEtfTAC IJ A2.1. Istorijat nastanka i гагуоја

kompleksa

2.1.1. Prirodne karakteristike tla

2.1.2. Kultura rla od početka naše ere do XIX veka

2.1.3. Područjc Knez ;4ihaiIove ulice a novijo doba

2.1. ч . Namena prostora

2.2. Prirodne structure

2.2.1. Roljef i geologija

2.2.2. Klimatski uslovi

2.3. Stvorene structure2 .3 .1. Spratnost objckata2.3.2. Bonitet bjekata2.3.3. Cpj'OiAl 'j enost objekatct

- 2 -

2*3.н.2.3 Љ .

2.3 .6 .

2.3.7 .2.3 .8 .

2.3 .12

2.3 .13

2.3.1М

2.3.IS

2.3 .16

3.0.3.1.

3.2.

3 .3.

3.4 .

Procen&t iz^rad jeno9;t-i*.....- • •I • id o k s i zjra d j eno s t iValorizacija poJruČjaI : FRAS 7RJ KTUKA

Vociovoa i kanalizacija-it'ktrir.na areža- Gre jar.je. Slotodne zclene i rekreativne površins

. Saobraćajna infrastruktara

иквлмл STRUICTURa . !ч'а>?.ег*а objekata

. ttroj Aaposlan'iii-i- gustina •• zaposlenosti

. Broj stanovnika i gustine stanovanjaSiobodr.e površine j. bloku (rekreacija)Ekcioiiki uslovi

SOCIOLOSKA ISTRATIVANЈЛIstraživanje karakteristika, aiotiva i stavova korisnikaIstraživanje stavova i potreba stanovnika područjaĐcživljaj sadašnje^ stanja i vizija buduće^; aiitbijcntaI nf or-,:.a c i o nc ?. nakov i ta struktura — • - •

Koinuaikac iorie. vr$d nos t i sadtfžaja prizp.:ilia.............

Primena .netodd pracsnja kretanje i aktivnosui korisnlka

Sta kažu korisnici Knea .lihai'iovo ulica

Zaključci - .....

STEČENK- UR^NISTI-CKE4 I KOMZERVATOKSKE OBAVEZE

Urbanistički olanovi

Konzervatorski uslovi

U3L0VLJEM0ST1 PLANOVA VISEG RE DA

Ganeralnl urbar.ist ički plan

C e r. t ra 1 na zo na

"Xoncepci ia đružtv>no-ekononi3ka.4 razvo j a i program pyostorno?, razvoia i izftradnie Beograaa upcriodu 1976-Ј98Б.дос.^

Program akcijd ured.jenja područja Knez iiihailove a lice

ANALIZAAnaliza uticaja okolniha,spoH№ničkih &ешр1екззД- na izbor' i opredel lcn^c struktun г aktivnosti u ovo»n prostoru

Analiza postojećeg j глс i ev i " 5 ko^ f ond a

5.3. лр.сјЈЈаа posto.ieće па:лспе» sadržaja i akt;-vncsc i тхкјгибла Knoz Uiiaiiove ulice

o,3.i. Tercijalna deiatnosti

6.3.2. lifekti poslovanj л sađržaj з

6.*t. ^naliza postojećcg aaibi.jsnta

5.b. Analiza i vaiorizaoija urbane dglomerčlcije pođ r ucja

6.5.1. глГћу oložka anal a га

6.5.2. rironološka analiza uglroieracije6.5.3. Stiiske karaktetfi strike6.5.U. Analiza istoriskih ajnbijenata 6.б.5 . Anali za bonitota6.5.B. Analiza funkcônalne -d-ispoz-ieij_o.

p r o s t o r a

S . 5 . 7 . Anal izjl konstrukcija6.5.B. Značajni ^nterijeri a .spoiâičkim

objcktLna . _________ ....____ • •6.0.9. .srhi tektonsko-u.rba.ni đetalj i i

defir.icija liVovnih ambijenata6.5.10. Analiга postoj*-ćilr sadržaja' ‘5.5.11. Intervenoije u sjnislu pro;aene

namene sa stanovišta slîžb^ zaštite rađ očLivar.ja spoai&ničkih objekata

6.5.12. ?ian interveneija :.:г. :

- 5 -

7.0. O P STI CILJ£VI RAZVOJA PODRUČJA

7.1. Koncopci ski . prlstup

7.2. Dcfiniclja asp&katA i k n t e n junia za doi misdnje program

7.3. Opsti ciljfevi

i.O. U V 0 D

1 .0. U V 0 D

Područje Knez dihajlove ulice zbog svojo istorijske kulturne i ambijentalne vrednosti, ne sumljivo je je- aa.. od najstarijih i jedun od najvredaijin sporaeni- čkih asubijenata na području ;*rada Beograda. Knez Mihailova ulica je rezultat planska i prostudirane urbanističke rekonstrukcije spontano nastale ajlo- meracije. Rekonstrukcija, izvršena izmedju 1867.god. i 1963. ôć. označava napuštanje stihiskog razvoja Becgrada i prelaz u višu etapu, urbanizaciju grada.Tada je Knez dinajlova ulica postala arterija sa važ- nom saobraćajnom ulogom spajanja T^razcija sa Kalome- gdanom i ulogom trgovačkog centra.

Prostorne, a;abijentalns 9 urbanisti£ke i arhitektonske odlike ovog područja predstavljaju kuiturno-istorijsku

spomeničku colinu u kojLna su sađržar.e materijalna sve- dočanstva r.astajanja i rasta jednog dela Beograda sa pronosnim značenjcm za razvoj col03a grad a.

Područje sadi'ži prcstorne i namenskc odliKe kojs se vezuju za urbanitet svih kultura. Zbog toga u našim numanističkim opredeljenjiifla naiazimo opravdanje za čuvanje ovih baštinskih vrednosti kcjo nose odlike aa- Ijog trajanja, potrebu negovanja i činiooe vrodnosr.ih delovanja. Rovitalizacija kao produslov za aktivnu zaš- titu ovakvih spomeničkih celina pre-astavi ja složen i značajan zadatak u daljom razvoju -rada i zastitu njegovih spomohika. S jedne strane nov: -."'vv ramski zah- tevi savromenog života i duôročnih la.ixxanja, a s drugo strane sve vočc uvažavanje provorenih prostor- nih i likovnih vrednosti starih celina cine ovu m t e - riju izuzctnc značajnom i usiovljavaju prvorazredni r/rutfni tretman.

- 2 -

1.1.

1 . 2 .

UZROX I i’OV'OD ZA PRISTUPA.-J JE IZ-RAĐI; ..*•DETALJNOG US BAW1STIČKOG PLANA

••lisljanje .javnosti o bržem afctivir&nju ov6 zone, pri- ti'sak zaint.sresovanifc invaslritora 5 razne a’ktivnosti kojo. su već zar;oče.-te kao i realnost svih tin akciia—' A V*

a odnosu na interns -rada da cvoia podrucju da odredjen speciflean k&rakter oživljavajući ova značajnu pesaeku zonu, bill su os’uovni a2r o d da se pristupi izracli ovog Detaljnog urbanističko5 plana. Donošenjem ovog plansko^ dokumonta kojiin se utvrdjiiju uslovi rčvitali:zaci je> sanacije i nova iz^radhja, • u skladu sa. mat^ri jalnim mogućnostii&a i potr^baraa drustvono zajednice,•stvaraju se objektivni uslovi za. uvodjonje realne politiks sveobuhvatnog oživljavanja ovog dela Beograda.

■Jziiiia jući u obzir svo ovo napred izneto ska patina grada, odnosno Veće opstina je na svojoj sednici 11. dece mbra 137S. iodine donelo zaključak da se pristupi zaš- t i t i i a I • edj on j a pođručj1 Kns z Иiлаi1ov e ulice.

CILJ 12RADS 'DUP-a

Cilj izrade plana jo da sa ojiioguci detaljno pianiranje projekrovanje i izgradnja ovog dela teritorije kao poj^dinacne prostorna i funkcionalna colin« na tori- tori j I contralne zone, a na bazi osnovnir. urbanistič- kih i planarskih postavki buduće^ razvoja centralno zone r>«č~rada kako jo utvrdjeno GUP-o-n Beograda i n j eg ov o.'il ca 13 okl ra zradom.

- 3 -

Osncvni ciijovi izrade DUP-a su:

- utvrdjivanje duôročne i sređnjercćns politike specifičr.og nzvoja podračja Knez Mihaiiove ulice kao đcla c-čntra opštegradskog, reîcnalnog, national nog i muđjunarođno^ značaja sa svom njogovom atraktivnošću i životom;

- uskladjivanje zaitite spOTn^ničkih objekata i celina sa zahtevima savremeno^ razvoja a usioviina samou- pravnih društvcnc-ckonor:iskin odnosa;

- poboljsavanja uslova životne sredine лае bioloSxe i urbane sređine u domcnu stanovanja, rađa i slo- bodnih aktivnosti;

- zađovoljsnje zahteva postojećih i potencijalnih korisnika ^rcidjcvinskog zemljišta* a л akladu sa budućiin sadržajem i karakterom ovog područja;

- ^lobalnc saglsđavanje potrabnih matorijainih alaga- г.jа za dugoročni odnosno srcđnjoročni period reali- zacije;

- stvaranje uslova za dalju urbanističku razradu rna- :ijih celina i pojedinačnih objekata na osnovu koj ih

ч

bi зе vrsilo projektcvanje i izvodjenje;

- stvaranje osnove za permanentло sprovodjanje utvr- djens politike r-azvo j-±, odnosno procesa urbane obnove.

iZRrtDS DE-TALJNOG UлBArflЗТIбКОЗ PuANA

Frodi&el: rada' je izrađa ĐUP-a podračja .<rioz /tihailovc uiioe u sklađu sa Odiukom o sađržaju* načinu izrade i postupku donošsnja DUP-ova i urbanistićkih огоје- каса, s tin štc ćo se kroz rad па l)JP-u atvrditi one :nаг.ја celme (2-3 bloka) koje su roalr.s zči iz^radnju u p^riodu do 1985 . ôd. i 22 iste ćc uc ц istom pian- зксгг: doku n tu dati element! urbanisticko/g projekta.

Granica t^ritorije kcja jc predmat ovog zadatka definisana jc razradom osnovnih' postavki (SUP-a na tcrito- Г'1зi Солtrains zone kao pwstorna jediniea A-l.i^,

Koraplaks nalazi izrnedju uiica:Uzun Mirkovt, Studcntsko^ trga, Vasine, Trja R©publi- кс, Obilifiovo* venoa, 'Krrez Mihiilove, Sređiskc, tarša- ia Sirjuzova, Carioe .'•iiice, Gračaničk« i rar'isko.

S cbzir'Oir. гл prostorni značdj гог.с ЗЈР-а a odnosu па sirj okolinu, pređmet rada je i sa^ledavanjc položa- ja predaužtnog poclničja d sklopu širc ^ravitacione zone. Jeposroana bii.zi.na đru$ih spoaioničkih ko.apleksa

- Kosančićev Vcnac, Kaleme^dan* kao i konpi^ks u kojLna nalazo zr.ačajni spomsnički objekti

- 'i'rr, R&puollko, Stuđentski tr^ i prostor oko Dositer- j0V0;7 лга zeja, bitr.o utiču na izbor i oprsd-al jenje struktara i aktivnosti u ovom spoiiisćničkom konvpleksu. Svi ovi spOiRanički kompioksi iaiaju svcjc spociiič- nosti 9 ali njihove strukturo i aktivnosti moraju se jrožimati i dopur-javati, činoći jađno j^đinstvcno jozjro starog Beograda.

Teritorija koja je predmei: DUr-a obuhvata površinu oko 19,55 ha na kojoj je planirarjO stanovanje v<jlike gust m e naseljanosti sa dola tnostirna 9 odnosno ob j ok- ti i površine opštL gradskog značaja.

1.4. METOD IZ.4AĐE DUP-a

Zadatak će biti radjen u 5 ciklasa i to:

I - Prvi ciklus ............A - Izrada dokumentacija i analizi prirodnih

struktura, procesa i aktivnosti,

Б - utvrdjivanje prethodnih uslovljenosti

C - formiranje opštih i posebnih ciljova. razvoja, na bazi analiza i uslovlj enomi planova višc^ reda, a koji su osnova za izrada programs i programskih skicа 5 odnosno pređX0£а DUР-а.

II - drugi ciklus

A - izrada programa v 15č varijanata novu utvrđ j onot' ciljova,

B - formiranje kriterijuriia i vređnovanje varijanata programskih skica,

C - izbor najoptimalnijč: varijanto ^ * efinitivno utvrdjivanje opštih i poscLn^n ciljeva na bazi kojih će se raditi DUP.

i projramskih skica, odnosno prostorne orr;anizacij e na os- programa, a na bazi usvojenih

- 6 -

III ~ troći ciklus:

A - izrada prađloga DUP-a,13 -• predlcg man'jih celina :.;a etapanu realizaciju

•za koje se raae ^lcsaienti urbanističkoj proje- xia ,

C - izrada man j ih celina (5 blokova) sa aXeinonti- :;;a urban!atičkog projokta.

IV - č -L vrti c iklus

л - i z r a d a u r b a n i s t i c k i h u & l o v a

B - apucivanje pr&dloga DUP-a i etape u postupak ra z: aa t r an j a .

V -;pcti ciklus

- obrada i oprevaa elaborate.

ii’-Coa i z r a d e o v o " p l a n s k o g d c k u . a a n t a : < a r a k t o r i S u s i

d о б c a k t i v n o s t i :

- ..itvrdjivanje programskih i pros tor nib as'. ovlje- rsosti iz planova višag reda;

- utvrdj ivanje dataljnih uslovl jano'sti o prirod- nijii i stovrenim strukt urania 1 ^ktivnost irna, kao i utvrdjivanjo prauzotih urban!stičkc-pravniho aavo za ;

- i d a n t i f i k a c i j a p o t a n c i j a i n i h , odnosno p c z n a t i h

k o r i s n i k a g r a d j e v i n & k o g z a m i j i š t a u c i l j u utvr- d j i v a n j a n j i h o v i h z a h t eva - c i l j a v a i S i f t c r n i c a

za izradu planskog akta;

- izrada varijanata programskih sxica i iznor opti- malno varijante bitne za dalji rad na izradi prsd- Ioj;a DU?-a;

- razifcatranje or eđ log a DU?-apo p>stupku utvrdjenoia, Statu toai jrada i Oaluko:n;

- usvajanjs prodloâ ĐUP-а od strano Skupština ^rada 3coi$rada saglasno за Skupšt inOin op&tine Vračar.

U postupku cor.osanja izrado plansko^ akta9 prodvidja se saradnja i usaglasayanj2 stavova, uslovljenosti i tumačanja propisa od strarie raznih institucija u gra da. Pomenuta abaveza proistiće iz Cdluke o sađržajj, načinu i2radc i poscupku donošonja dotaljnih urbani- stičkih planova i urbanističkih proj-kata, kojom se prodvidja uključivanje odgovarajućih га interascvanih insxitucija u r'azi izrado predloga detaljnog urbanist ičko « plana.

Saradnja će direktno uticati na ukupri-. uslovo rada. s oozirom da ja potrobno usagiasiti .-setode,;.iišljanja i tcrjair.olojiju. kao i Slav ova o bit:ii;.i pitanjima plani ranja đaljo^ razvoja ovog dola grada.

l.S. /IF.TOD iZJRADE DOKIMENTACIJE I л-ЛМ.ИС0 FIZIčKIrt STVOREMIrt STRUKTURAriA I PROCSSIÂ iiA PREDMETNOM FODRUCJJ

Mated izrado karaktarisu slođoće aktivnosti:

- i)ofinisanja sađržaja, obiina i najma snimanja pot- r o bn ih pod г t a ka. kao i n j i ho v u .< 1 a s if ikaciju .

- s -

- Pribavl’j зпјг, odncsno snimanje pot-rsbnih podataka s.i r i l i đpugib organizovanih izvora a grada (ko-nur.ain* radns organizêije, mosne zaj odnice, nadložn.:! ooštiiKš. Beo^radski vodovud i kinaiizaci- ja, .Ji^ktrodisfribucijaj, Zavod za zaštitu spomenika kultur-i i drugs' j.r.idsk3 institucija) .

- Sryjjivap.je I obrada priku~>lj er.ih pociataka koja cevrši:

a.) sortirarij&r: i klasifikovanjem -UL'neričkih .i. kvanti- tativnih podataka,

b) ioîčkiia, meTodičnim grupisanjam opisaih, kvalitativ- aih podataka,

c) grafičkLft evident iranjom onih podacaka koje jc potrebno ili jg-lino moguče prikazati £rafički .

- Ar.aiiza fizičkt i urbane strukture.

2.0. FAKTOG RAF SKA DOKUMEiJTACIJA

- 9 -

2.0« FAKTOGRAFSKA DOKUMEMTACIJA

2-1 . ISTORIJAT NASTAriKA 1 SAZVOJA К0.1?^ГК^ft

2.1.1 .a/Prirodne karaktoristixe tlo.

Područje Knoz Mihailova a lice situirano j e na beogradskom hrbatu, na vodcdelnici izmodju dunavske i savske pudine. :J za^lavlju Xr.ez Mihailove ulice jo Kalemegdanski $roben, .nesto tradicionalno^ utvrdje- nja, dok so s drujje stra.no ulioa ^riroano utapa u pot ez Terazije-Slavija, tc na taj način prodstavl j a završni deo pcznute beograđske '’kičraj" . Teren o.-nodjen ulicama Uzun Mirkovom, Vasinom, Obiličovim venoerr., SrOiTiskom, Maršala Birjuzova, Gračanićkcm i rariskorr. predsravlja zaravan na približnoj koti od 115 me Cara nadmorske visine.

2.1.2.b/Kuitura tla ođ ocžetka no.se a m ao XIX vuka

Pred sa:n kraj stare ore na podruoju Junasnjeg зео- ^rada prodrIi su Riinljani pokorivši starije kaitsko sta- novnistvo. Ha području 6cmjog grada poctavljon jo kastrui.n Flavijeve IV lggije. Južna kapija kastruma bala jo sitairana na današnje:a spoju Kncz Mihailove ulice i Kalejnegdana pa jo i jedna od uvo ^lavne ulice budućo.3 Sinîdunuina trasirana u prodjžonju VIA СЛКЈ0 kastunria nastavljajući se, ualje, prirodno na put za Viminacijvm, današnji Bulevar revoluoije.

Sindirjunum jc živoo od drug03 do pwtoj veka nase ere.N j eg ova central na zona sa glavnom ulio< i foruinom poklapa se približno sa teritori јот. pudi’učja Knsz Mihailova ulice. 0 iz^lcdu ^rada ne.*na.:io preciznijih poda.raka; fragmenti arhinokCuro otkriv;.ni su nedavno

- 10 -

na prosloi*a izmedja Kapetan HiSinog zUanja i nove z^rade ;'iiC/Sofskog irakulteta. Ostaci veće, k am a non zidan yradjevine potiću iz trcćeg veka, ia j-većč^ procvata rijnskc:? Singidunuma. 0c srodir.e petog do poče-ka potna-wS tog veka ôdručje Knez. îhaiiove jiicc je nunastanjeno. Du 2 Lrase nekadašnje VIA Ca&DC koja je služila kroz čitavu kasnu antiku i rani srcchji vek kao priiazni put za naselja a Gor- njem jrdtlii, bill su .poseja.nl ostaci antičko^ Singidu- numa. .'očctko-ii XV veka sagradj en je a vrorac vladavine aes u ta Sccrana -azareviča srednjovekovni grad ka čijo-j je jui:noj kapiji vodio put po staroj trasi VIA CARDO. Kada Sd i-iadjari 1*4 27. god ins ponovc zauzeli ^rađ, jusna k:u ija,-je zazidana iz Strategij skirt razloga.Sve 15.21. goaine podrucjc. Knez ijlihailove ulice zaposedaja turski vcjnički šatori prilikom čestih caisad^ Ur. bi pc zauzi:nanju Beograda od strane Turaka zapoi^lo novo razaoblje njegovog razvoja.

Tokora XVI vftVi zalaganjem Bajrarai-beja, sandžak bega STnederavsko^ sanđžaka, urbanizovana je "jornja čar- sija1' kc/ja prostirala sa obe strane srađišnjeg vfeliko,.* .iroblj«. priroaniw narast.an j s;u iriahaia jz novopo- dignuta dzastije nastanjeno je Ло ,kr.ija XVI v^ka čitavo d^našnjo područj-a Knez Mihailove ulice. Izgled ovog ranog turskog i3oo0radaj sve do austrijskih osvajania krajefn XVII veka i početkom XVIII veka, eJgovarao 30 stand ardnira orijentalnijn urbanističkirn snejsama sa ne- pravilnom -nr-czot ulica i kućama povučwr*ira u bašte.

Austrijski program transfor-itacije ::eograda aredvidjao je kompletnu zajaenu urbanog nasledja, ulica, kuča, monumentaInih ojjek-^ta novjjn baroknim sistemom orto- lonalna ulične nreže i kontinualno iz^radjenih blokova.

- 11 -

Za vreme đv<: decenije austrijske vlad-tvine ропебго je od ovoga i ostvarenoj podignuta jo, г.л priaer Aleksandrova kasarna koja je zahvatila prostor od Obiličevo* venca do današnju Zmaj Jovine u1ice i predstavljala jedan od najrsprezentativnijih primera barokne arhitekture. Duž trase danaSr.je Knez Mihai- love ulice pedignuto je više planski zasnovanih objekata dok j* ispred Aleksandrova kasarnc projektovan veliki paradni tr/>.

Napaštajući Beograd 173 9 . godine Aastrj. j inci sa temeljno razorili tvrdjavu pa i objekte sdiradjene u doba njihove vlađavine. Tarci sa, ulazeći ponovc u Beograd, dovršili ova razaranja zasnivajući jos jednora tipičan orijcntalni .згаа čije sc trajanje može pratiti sve do sredine dvadeseto^ -veka.

2.1.3 .с/Podrućje Knez Mihailova ulice g novija dob-t

Devetnaesti v^k jc zatekao toritoriju beogradsko varoši podeljenu na dva dela: na srps.î dao sixuiran na savskoj padini, a okolini Saborne crkve, i г.а turski aeo situiran na dunavskoj padini, na Dorćolu. Područjc Knez Mihailova ulice je j susxini ^ranično područje izmsdju ova dva dela. Vlisnici i;nanja su Srbi vise u severnom .i Turci vise u južnorti delu podrucja. Ova poaola imala je ualekosežnih x.osleaica za dalji urbanističko-arh±tektonski razvoj područja.Đck se u severnan delu razvijalj čarsija sa objektima monuaientalniw za svoje vreme (Sabor;>a crkva,Ri-alka; Hotel Jelen itd.), ^radicnirti po metodama srečnj^ evropske akadeaske arhitekture, južni deo sa inuslijftan- skl-л stanovništvoja nazadovao je, propadao.

- 12 -

Pođola na zapađnu (srpsku) i is fcočiia (tursku) varoš nest&la je toko-n druge polcvine XIX veka regulacijom du.n.ivskc pađine, ali je podeia r.a soverni 5. južni deo đovoia Kasnije do пејсЈпакс zarasnj *gradjevinskog fond a тако da se severni đeo, od Дпг«г1ске čitaoniee do Kalo- irie dana, zahvaljujući većem kva'litetu 'jiradjcvinsko^ i g nda u osnovnirn crtama ooržao sve do nažih dana dok j e u južnoiu delu, od A;nericke čitaonice do fora- zija, jradjevinski fond a. potpunosti izmenjen, u*lav- r.o.’ii u periodu iziseđju dva rata.

Pod els. r.a severni i južni deo područja i.aaia jo repr-erkusi ja i. ni razvoja ulične mreže. Stanje sa '<ra;:.i sezdesetih ôdina devetnaostog veki bole2i re- lativ'no pravilno regulioani tok Kr*o2 Ziihailove a lice,11 Slav no darsije" iulice 7. jula)-, ^račarjičke, ulice Cara Lazarа i Vuka Karadžića, dok se u južnom aolu osnovni jravac i evrstina reûlaclja Kncz iliiiaiiovo lili«2c"Tdsipajxi 1 "11 ža i*6evcffi‘ planer i z 1873.*godine Knoz -1 i hail ova ulioa je reûlisana a oitavo/n boku Szg je poslediea Josinovi ćevog rada na reûla- c.iji Be on; rad a . .\reregulisan je i dal j e ostao jeoino deo glavnfi čarsijo sa us itr. j cnim trgovački^ paroela.ua.J central no;:i del a pod rue j a situirano je Kapetan dioi- no zdanja. okrenuto lice;ft premia Velikoai irgu Cdanaiinj era Stud, tr'gu) . TrasJ ostalih ulica takodje se jasno prepoznaju, neke sa čvršćojn a neke i daije sa siekšojn, or i j «*r: t л I no:?, uliSnosn rogulaci jorn.

U doba ovo prve raûlacije podrueje Knez dihailove ulice, tokom drugo polovine sedmo deeenije oroiloga veka, sagr-adjeni su neki od objekata koji su oe zad- ržali i do nasih dana: niz zgrada u Knez tfihailovoj 4 6, M- 5, 50 zgrada novoj ho tela Srpska kruna, kuća

- 13 -

Julke Garačanin- (sradnj i dao Robns kaće Beograd) ltd. Ovi objekti, gradjani na način uobičajen u provincijskini gradoviraa Austrcugarska ônarhije, dobija-ju u značaju ако so shvate vrcine i sredina u kojima su pcdizani.

Krajem XIX voka podignuta su na ovom ;>odračju neka od antologijskih dala nase novije arhitekure. ••iedja njih valja najpra ubrojati z^radu Marodno banke a alici 7. j.ula iz 1889 . godinc (dogradjaria 1922 .£odina) , z^radu Hikolo Spasića, takodjo iz 1383 . iodine, kučo Магка Stojanovića. ?očetko;n пазе* veka takouja su na ovom području sagradjana naka od najznačajnij ih dala našc novije arhitektura. TAko je. 1903 . godine na osnovu konkursnog rošenja sagradjana naka od naj- značajnijih dela našc novije irhitakture. Tako ja 1903 . godino na osnovu konkurs-ne^• r še-nj& sag 1 rad jana zgrada Jprave fondova (do*radjena 133 0. godine) a nekoliko godina kasr.ija nastao ja u alici 7. jula niz secesijskih objekata: Kobni n.aâzi:-, kuća Arona Levija, kuća trgovca Stčtirienkoviča. Godins 1911. sagradjana ja palata Prometne banka u Knez rfihailovoj a1ic i br. 25.

I dcba izmedju dva rata ostavilo je na ovom podrucju znđmenita clela svoja arhitekturc. Sradinom treća decani j a Dragiša Brašovan ja sar^ndio ncobaraknu stambana z^radu na u^la ul. 7. jula i Uzun Mirkove. N’ova zgrada Spasićove zadužbino u ulici Knaza -ihaila je daio istaknutog baogradskog arhitckte Joaifu чсјтапа a hotel i'lažastjk dale Milana Minića.

- Ш -

»Ј posleratno doba pored dclbaične zamsne gradjevin- sk'-.л foiida u južnom dalu pođručja, planirana jc i doi 1:л15по sapoč-Kta trar.sfor.nacija pri'zesnlja objekata u cilju stvaranja kontinualnog pokrivenos prostora, takozvar.e "kolonade". Gva iđeja r.ijc, ir.edjutin, u znajajnijoj iiieri ostvarena i Janas je praktično napuštena.

U 'jsilini područje Кпег Mihailove ulice nije u posle- rau.-ij doba prttrpelo značajniju transf or.naci ju. Neda- vr»u Intarv^ncijo, raSenje objekata u SretfisJcoj ulici ill pouizanie auto ;araže па Cbilićcvom vanca perifer- '.03 su лагактсга. dd veće* zr.ačzja jnoglo bi s obziroin na ivkaclju biti podizanje novo^ objekta u bloka izmee

• dju uiica Vaka Karadžića i Spasićevs.

2.1.4 .-ј/М.Д:Л- :u r,rostor

Jvr eno j« mišljanje da jc ^rgovina pretežn podračja K:._ »iihailov-f aiis«. Ovo jnišljenje vuče svoje kororte iz cinjenic^ |1_l je tokoia XIX .vska čaršija bila zaisti centar svakodnevno^ života a Xi ;ovaĆko za- nimanje ideal najveće-j broja /3tar.0vr.ika. gracL.« Skioni s:r.o đa prirom prcnebre5ne.n0 drugii judnu činjenicu koja svedvči. -;а je tckom jedno^ veka svoga razvoja, sve Jo naših dana, pođručje Knez rfiriailove ulice pratilo celoka~r>i naš drušzvfcno-ekonoinski i kalturni razvoj . wimalo biučajno na području Knez Mihailove alica naŠ- 1- sa з . banka, vrhunske kaitarno ustanovu, kulturna predscavr.ištva stranih ze»alja, uporeio sa robnim kućazna i prodavnicama luksaznorobe. Mada je ц doba izacđju ratova građski centar ncsumljivo pomerer. projita Torazij.uita, područje Knoz Лihailovu ulica još avek je zadrzalo spscifični Jaii ponialo arhaičnog ali jos avek živo^ koniplaksnos cantra.

- 15 -

Polivalentnost narcone ovo^ prostora u prošiosti neophodno je zadržiti i a budućnosti; naaicna ovog pros Cora pojavljuje se stoga ne sarao kao jeana oa bitnin karaktsristika iz prošlosti voć i kao oitni uslov u planiranju budućnosti.

2.2« PRIROONE STRUCTURE

2.2.1 . Reljef i јгеојодјја

Pcdručje Knez Mihailova ulica zahvata jczgro centra ^rada, odnosno računa sc a ono Jto se obično naziva najužim ccntrom brda; prirodno, s obzirom 11a opsta konfiguracija Terena u beogradskom pođručju, ono jo zauzelo najviši, alemenski deo takozvane bao^radsko ^redw, pri -sxaom njenom zavrSstxu, od Kaleine^dana do Terazija. NacUnorska visina Knoz -licajlove ulioe krače se od oko 115 m. kod а; 1а Pariske, do oko 114- m. kod ugla Sre:nske, snaci da ulica ide gotovo vodorav- 110, onako kako ide i slamo grede po koine se ulica pra-7, a. a amor ska visina na u;lu Jakšićeve* kod američke £±taonice> iznosi tačno 115.00 m. if odnosu na srednja voati rake Sava (70,GS in) relativna visina Knaz 'linai- •iove al ice izr.osi oko M-S m.

iao^raaska ^rada u zoni Knez Hihailovc alice (a i dal jc duž nj on03 slcrnena prema vukcvom spomeniku) sastoji sc u osnovi od šuplj ikavi;: ki'ačnjaka , preko kojih je nataložen las, a iznad lesa jnahom sa razni nausti iiiaterijali.

1) Ovi se krcčnjaei vide mestiîcc gde sa na oilo koji nacir. otv.riveni (is pod Kosančićevog venca, u alici Prolate- rkiii br lâoa, na Tssmajdanu) all van posmatranc zone.

- 16 -

Rezulnati dojadaSnjih istraživatvja na ovoa« j r o s toru, ukazj\4 na siožent inšenjfcrskj ijeološka karvakteri Stitt«*: tervina iskazane .kr-oz:

- pr-iTS'.i'uj ivost litološko* sastava*- ru . aj^dnačenost fiz.ičkO“inc*hanički.h svojstavči- hidrojeolouka svojsi:va i uticaj pođzeainih voda

n_ strepen izsn«na postoj^čih sedimenata.

LITCiiJSKI SASTA.V TERSN.a I OSMOVHE FIZIČKO- :4i;$WIČKE KASAKfi-SISTIKE STENSKIH 4ASA

'A'Jl ysnovii raspoloživo^ matorijula izrađ-jarta su četiri pOL/r-ečna i jsdan pcdužni pro^nozni profil t«srena u kojimd. su interprotirani sudjusobni oduosi litoloskih članova do dubina istraživanja. 2a prognozu gcotsh- ničkih jslova iz^radnj^ znacajnt; su one sredin.^ koje Će bit'i aivâžov&ne izgradnjOin objakata i u коji;::a ć-a Sć rasprostirati dodatni naooni.

izđtfojeni &ч! sieđoći litolaški člancvi:

- Kvartarne naslage: nasip, Its, icsoidna -jlinc- Tercijarn« naslage: laporovita glinc, ianori,

krtrčnj dci.

kedoslfed u ^rikuzivanja litoloskih članova je od pov- ršin«* tersna.

MASI? (1) j j utvrdjer* svira istražnLn radovisia, promen* Ijivc de'Dijin« i,a-5,5 in. Ma pad ini Kalomegdana deb- 1'ina nasipa je nesto veća i iznosi do 3,5 «a. Posnoji

- 17 -

Riojućnost -ia nijs kontinudlnog prostirarija, i da se javlja samo zor.arno u vidu Mzepov:-.".

?o sastavu je izrazitc hetcroên. ,,з.о .mtropojena tvorevina, najčešćcs је ncikonsolidcvan izrazito lo- Sih fizićkih i mčhaničKih svojstav:. ftasponi pardme- tara fizičkc niehaničkih k&raktarist ika, prikazani u prčitećjj tabeli, potvrJjuju činjeuicu đa ј-г nasip nepovoljan za gradjevinsku delatnout, no laože ostati u pcđtlu već mora biti zamonjen.

LIS (3.) i LESOIОМ.ч GLINA (3«)

Lgs jc kontlnualnoi? pružanja u ovor.i područja, dok nd Kalemegdanskoj padini izostaje. Prsma pođacima istraživanja izrazito js promenljive ćebljine 1,5-6,3 &. i to debljininaslasa povećava od ul. Knez Mihajlovs ka Dunavskoj i Sivskoj padini. Postoji ;ло- gućr.ost da jc na padinama losoidna slina izdvojena u okviru lesnih naslaga ptfimarnos strukturo. Dosta osku- dna opls terenskog kartiranja oašct'j.r.д. ne omogućaje eventualnc đetaljnijc razcivajanjo.

j-ja ovakvu jnoguću interprotaciju ukazuju istraiiivdiija u jlici Vuka Karadžića (215* ) i Usko&co'j (1341) koj i- nta je utvrdjeno poš l'ojanje lesoidnih з 1 ш na dubini od 6-3 :n, deblj'ine 1>5-2,0 m. Razdvajanjc ove. dva horizcnta je od značaja u problejiatici fundiranja obzi ro.n Ja se razlikuju како po strukturnim kar-akteristi- kama пако i po đeformacioniirt i otporiiim svojstviaia.

- 13 -

U taboli pokazatelja fi;'.icko-.nehaničkih svojstava,: i izani rezultati iz obe sredi •.

Zapata da su prirodna vlaSnosti a jsainstvenom rasponu, rlok grupni siaiool ukazuja na sličan granulo- летг!ј*_-к1 sdstav«

kazatalji 8 • ture sedimenata - b u v o zaprominske t^zir.s, ukazuju na postojanjo -primarne strukture rorc- znosci kođ lesa, iz rezultiraju niske vrednosti.aodulu stišljivosti. Bi'can uticaj pcdzemnih voda na iz£.=nu strukturi: lcsa, na ito r.avode max. vrednosti suvih za;:r«iftinskih težina = 1,67 Ир/шЗ, no iska- zujc kroz pokazateljs defor&acior.ih svojscava. Les jii izrazi-c stičljiv i u urirodno*n stanju vlažnosti i u us'J.ov ima po I jun« zasićenosti

f: = 2S - 51 ki>/cSi2 iznad M?V

Л,: = 14 - 57 " ispod NPV

.Os avljivost s'ruktufc lesa na sekunaaran aricaj voda iskazan jo preko kooficijonta i = 0,025 - 0,045

syori Lm im i značajnim doda tn Lift sla-ânjima pri provlažavanju.

Lcsodina jiina, ukoliko je ravnomornog rasprostiranja, nalazi ispod nivoa podzo.nr.ih voda, Što so potvrdju- jo .i raspon suvih zapr&air.skih tcžina

= 1 , 6 - 1 , 8 iln/m3

Ovc* vrednosti govoro o zbijenoj i izinonjanoj strukturi kao posaadiei stalnog uticaja poazemr.ih voda, Koroli- šući raspono suvih zaproir.inskih tažina losoidne ^lin^ sa max vrodnosciua kod losa, iskazana podudarnost navodi na itioûćnost da su istraživači ova dva sedimen- ta intcrprotiraii jfcdinstvono.

- 19 -

L’esoidna glina jo prerna raspoloživjLu rćzultatima sred- r.je sr 151 jiv sediments bez pojavo proio:na strukture.Ove sredino se mogu smatrati povoljппл za fundiranje objekata, uz poštovanje onih karakteristika koje ova probleiriatiku čino delikatnom.

-LAPOROVITE GLIi\l£ <5, ) cine padinu kv trtarnim sediiften- tima. Debljina je proraenljiva3 a uslovljena je reljefoai podinskih sedimenata. Ufcvrdjene su na različi t£'n dubi- nama od 3 ,0 -I0, 0 m .

Laporovite 5line su prekonsolidovani, visokoplastični sedimenti, skloni proroenama zapremino pod aticaj atmosferilija. Povoljnih fizičkih i doformacionih karakteristiku, pripadaju srednje do slabo stišljivi.n sedi.Tiont Litd.

Pokazatelji čvrstoće su dosta proiaenljivi, sa airokom rasponLna ugla unutP&šnjeg trenja i kohozije, a direk- tnc sa uslovljeni strukturo.a laporovitih glina. Karakterisu зе izdeljenošću, različitJg stepena inton- zilwta po dubini a ovoj zoni su takodjo prisutne i hemijske izmeno kao rezultat procesa oksidacije i redukeije.

Sa dubiriom prelaze u laporc, pridian: ih svojstava bo2 iskazanih sekundarnih promena (S.).

- 20 -

КАКЗОјгЛ''AL KGrfPLEKS čine krečnjaci (C-..) i iaporci (S.) .i proslojavanju i boono.Tt s/aenjivanju. Zjoz ia- bino pojavljivanja u konstrukoiji torenii nisu značajni u problematici fundiranja.Prodstavljnju 'otonske jnase povoljnin deformacionihi ctpor-nih svojstava.

ii IRO-o;■«0LQ3KI KAStAXTERXSTIKE TERENA

Hidrjgeoioškc ’carakterist iko pr^draetnog područja su do:-:to. oskadnc obradjene u raspoloživoj doku-ientacij i . Najče&ćč nivo pocjzerinih voda nijo roîstrovan.

Zastupljoni sedirtianti sa razvi jerio;a primamom i se- kunđarriom struktarom poroznosti, длааји u lerenu ulogu I:idr-oЈ-зcl oškog kaloktora. Podzemna -/ođd je re.îs tro- v a Г) a na dub ini :*-7 x. (različit period 'istraživan ja) i ~;o a .i'sui ocnosr.o lesoidnoj giini ili na kontaktu ovih sa laporovitom ^linom. U konsfcrukciji cex4ena 5ine isđan čiji ražim nij<2 poznat.

Prihranj ivanj ; se verovatno vrsi putem atinosferilija i ve^tacki iz vodovodno-kanalizaciono areže. Ovakav način prihrar.jivanj a dozvoljava postojanje izvasnorj stcpona agrasivr&osti podzernnih voda na be I on.

0CL.\TA STA3ILM0STX TERSNA

i Tona in'žsnjarskogôloškim svcjstviiiia torona u šircj zor.i obradjivimog podrucja izvrstna je rojonizacija pc stabiinosti. Izdvojene su tri zone i to:

- 21 -

- stabilan tercn- uslovno stabilan tcren- r.e stabilan tcren.

Stabilan teren obuhvata gotovo celo obradj ivano pod- ručje. U ieološkoj istoriji nije bilo zahvatan proee sima klizarija*. U Uanašnjim usloviiaa na terenu se no uočavaju defcrmacije koje bi ukaziv.ile na postojanje potencijalnih klizišta.

Uslovno stabilan teren je izdvojer u p^rifernim zona ma interesnog područja (kao š ' t o je ieo padine od ul* Obilićev venae), ill u neposrednoj blizini (padina od ai . dzun riirkova i Vasa čarapića). Ovo sa zone u kojima sa naîbi kor.takta različitih iitološkin sredina i orijentacija Jiskoncinuiteta a nji;na takvi Ja bi omogucili pojavu klizišta ukoiiko su stvoreni aslovi za to neprilaôdjena gradjevinska aktivnost pri dubljim zasacanj rna padine, aktivirdnje privreme no u;nirano;-3 klizista r.a Savskoj pad ini i si.

tfestabilan teren ’je izdvcjen na Kal«.ae$c!anskoj padini i a zoni aktdvnog klizišfa. Ovo područje je van obradjivanog koridora, pa se uzrcci aktiviranja eve padine nece ovde komentarisati.

Svaka aktivnost ovog klizista, omo-’ućava širenje pro cesa uz padinu.

- 22 -

^cdaci c êotcjhničkira uslovima izjradr.j e зе bazirajuna fondovsko:n ;:»aterijoiu Zavoda za izgrađnju -radaBeo^raća. Кргз i su .1 elaborati:

- oôtohr.ički. uslovi i2gradnje saobraćajnice magi- stralnc^ prostora - deonica IVrazijska3 "Kosovo- proj<=kt11, oktobar 197 7 .gođ.

- St idi j:± pođobnosti javno^ saobraćaja u Seograđu -i.nis.jn-j rsko goološka istraživar.ja n-3eczavod,r 197 5 .

- Oitior.eh:.ičkct istrazivanja terena za poslovnu 2gradu "Kucinap” u bloku Knez Mihajlova, Vuka Karadžića, Dijii r.idskci i Jskočko u iioo^rada, "Kosovoproj ekt1’, janaar 1977.god . (resistarski broj 216*0.

- Gecru-thanički izveštaj zu 'ДТС u čika Ljubinoj,” Kosovo pro j ektff, i 9 6 5 . - ud . (reg .br.1947) .

- Gôtohnički izveŠtaj za novo objokte na u«jlu Tcpli- čki vcnac i Caricc Miiica, "Kosovoproj ekt‘5 , 1970. 3o d . (rag. broj 1381.)«

- Izvcštaj o ispitivanju tla za z^rada Kinotekc u ulici Ojure Jakšića br. 9, "Jugofond", 1970.god. (гс»-br.1938)

- £-dejno rešanjc s^n&ciju padine Veliko^ Kalirae^dana a ieogradu, "Kosovoprojekt", 1976.god.(re^.br. )

- Izvsštaj o sondiranju i Zeoniehan.ičkom ispitivanju tla za objekca u čika -.jubinoj br.13 'Meozavoda"1 , (гед.br.1^3 5) .

- 23 -

- IzveStaj o ispitivanju t la za objekt^ Knez Mihaj- leva br. 11-15, " Jusofuna” , 1962 .јоЛ .(re^.br. 1533) .

- Ispitivanju za objekat a 'Jskočkoj br.Kres.br.13^1).

- Ispitivanja za objekat Top! 16in venae br.3, "Kosovo- prcjekt", 1960.god. (reg.br .1147 ) .

- Ispitivanja za objekat u Knez /.ihajlovoj br.2?, "Jagofund11, 19&0.:?od. (1203).

Kod obrada navedenog materijala izvrs-ma je reintorp- rotacija odredj enin podataka i uskladjivanjc po jeiin- st v c nom kr i t eri j ujxiu .

Izradjeni su prognozni inženjcrskc gecloški prcsoci tarena (prilog 2). Istraženi radcvi čireg područja Knez iiihajlove ulice prikazani sa na siluaciji rdz.ncro 1:5000 (prilog br. 1).

Rezultati laboratorijskih ispitivmja prikazani su u skapnoj tabcli, izdvojeni po sredina-r.u. Izvasna odstupanja i.veoma siroki rasponi r&zultata za odredjene sredine, ukazuju na neujednačenost kr it eriju.ua samih obradjivaca i razlicite moûcnjsti prisonjene tehnologije bušdrija i uzimanja uzoraka, što nije uvek oarantovalo istaktnu strukturu.

Imajući ovo u Vida, podatke treba korisitit za £loba- Ino sa.jledavanje gcotehniSke problematic ovo.g pod- ručja i kao polaznu osnovu u daljejp. usjs nvanju dotal j nili istraživanja ter ana.

- 24 -

Klittdtski aslovi

Poetnatrana povržina prij ida najgušće iz^raajeni/n deloyiaa jrada, :ned jutln, u blizini jc Kalerrie^dan, zaječno so. zelcni-n povr5ina.ua, r*a drugcj sfcrani Save, tako da 3u uslovi urbane mezcfcliaa u izvesnoj ;neri izmonjcfii pod utica jem blizioa vslikih slobcdnin površir.a. 7,a unutr-aSnjost bloka bi Yio^lo da se obez- oedi peboljšanje sanitarnih uslova otvaranjern pasaža u pi'iztiiunLTi dolovima . z&rada pr<*ma okolnim u.lioa.na, či:ne bi so pojačalo provetravanje r.arocito u vromo kaaa duvaju soverni i severozapadni vetrovi, znači baš u leto. kada ovi vetrovi preovladjuju a kada jo provetravanje bioka od posebne pctrebe. Severn! i severozapadni votrovi iinaju znatno učešće i a druâ >3Cdi£n}a doba, nada oni tida nu preovlad ju yu . Ovo zbo^ toâ, stj oni prelaze preko veiikih zalenih povrîna koje su pottenate• Qp§ti klimatski uslovi ovc;-; aeia ^rad slični su usloviла koji. vladaju u ?lavnoj moueoroioš- ko j ops^rvatoriji Beograd na Z a pad non5 Vračaru kod decje klinike i na nadmorskoj visini 13 2 m. Uslovi su siior.i j.touovu zato štc su oba lokalitcta u vezi sa znatnijirrt zclenim povrsinana, pored 103a oto iina si ić.nosti a njihovirt .nad:nor skim visinama i cpšten po- ložaju u reijefu, blizu glavnoj -bco^radskog grobena.

Za mo:eorol^3ku opservatoriju 3eojrad i za period 1353 . 1967 , reîstrovana je sredr.ja te/aparatara januara -0,3", srednja temperatura jula 22,2 \ dnevnc teinepraturne amplitude sa dosta male, tako da je resist rovan rulativno .r.a.li broj dana sa mrazom, dli nasuprot to:.ie vcliki broj takozvanih tropskih noći .

- 25 -

Naime, kao dani sa mrazom srcatraju-se dani sa mininalnim temperaturama ispod 0~C, bez obzira kclike su maksimalne temperature, takyih a a n a (za period osrnatranja 1353-19627 reîstrovano ja a meteorološ- koj opservatoriji 3eograd svcâ 66,6 prcsečno ôdiš- nje, £to je jcdn.-i od najnižih vređnosLi za čitavo •^radsko pođručjo . Ali je zato broj tropskih noći visok, odnosno osinatrano jc (za 1sti period osmatra- nja, od 1353 do 1962.) 10,3 tropskih noći godiŠnje trcpskim noćima se nazivaju noći a kojima temperature ne opadaju ispod 2C~C. Baž ova pojava zahteva aa se ispitaju raogućnosti za otvaranje jlokova naročito na ševernu i saverozapadmi stranu, odikle bi se u letnjim mesccima (kada st ustvari tropske noći jav- ljajii) mogla očekivati strujanja koja donose svežinu. Veoma je povcljna okoinosc žto sc Knoz Mihailova pruža pravoesn severozapad-juôistok, zn-ači poklapa so sa glavnim strujriicama vetra sa to strano. Prema tome izlozena je vetrovima koji đuvaju pretežnc u loto i koji predstavljaju najpovoijnija vazdu šr.a strujanja л Bsogradu; naprociv, dosta je zakon'jena sa jugoistočne strano, znači da jc zaštićena od košave, koja je često olujne jaČiriC (do oko 30 :л/ sac) pa jo jedan veama nepovoljan faktor bcogradske klime, pogotovu sto duva u hladnijim mcsccima i nepr rekidajna čak i preko 20 dana,' Nai:r.e, jugoistočnoj strani je Knez Mihailova dosra zaStićena blokoia "Albanije". Padavine nsmaju posefcno^ zr.a&ija.

1) niži broj (62,9) osmotrer. jc jv_Jino u stanici Stara centrala na Dorćolu.

~ 26 -

2aklтасак

.-odručjo Xnez Mihailov«: ulice u^l.ivnom ina povolj nu geolcšku podlogu, xcja je stabilna i sava bez poja- vci klizanja 1 за povoljnim ;cir ахтer i s tikana stiš- Ijivosti i nosivosti. rolozaj podrućja u odnosu na obliznje slobodne površine pruža veoaia povuljne mo.guenost i za provetravanje r; jog ova unutrašr.josti, naročito a letnjim ncsocima, zbO£ to a. j o ore p o m e - Ijivw otvaranje bloka na scverim i sevsroz.cpc.dnu str-arai} u najaianju ruku perforiranje-.fi prizemnih de- iova> ukoliko drugi načini nisu ;no; -ući. Kaprotiv, treba izboâvati otvaranja proina jugoistokUj jcr je jpravo zaštieenost podrucja sa te scrune glavni preduslov zci njegovo puno korišćenje.

2.3. . S7V0KENE STKUKTURE

- S u p r a s t r ' u k t u r a

2.3.1- Sp. r a t n o s t o b j e k a t a

Sprat nos t obje.-caxa na precunetnojn području varira od prizenlja do 1T s-6 i to veća spratnoyt se javlja na delu bliže Terazijama, odnosno spracnost opada prema Kale.aegdanu. • Kako je za potrebe evicer.tiran ja pedataka a druîxn pokazatelj Loa fiziške strukture bila neophođna taćha spratnošt za ove objekte ista je i unota poseban grafički prilog.

- 27 -

Згојbloka

B:ra to razv, gradjev. povr.objek.

Povroina pod ohjektima

i’rosečnaspratnost

1. 11,800 2,350 ^>02-3 ‘ 16,133 3.460 4,664 . 43.535 8.260 5,25 . 53 .101 9.070 5,335 . 7 2.979 16.176 4,5 . . .7. 33 .343 6.3383 . 6.313 1.572 ^ ».P........9. 33.693 7 .433 4 f S310. 5.626 815 6,911. 20.644 5.330 3,8412. 23.945 5.605 5,3413. 4 .330 1.145 3,7814. 6.3 23 1.949 3 ? 5015. 37.507 12.737 2,9416. 12.018 4.389 2,7417. 7.416 1.376 5,3918 . 17 .120 2.986 5,7319. 6 #255 2. 035 3,00.20. 1C.405 3 .952 2,6321. 9.155 2.290 3,9822. 3 .533 1.667 2,12 .23 . lu.456 4 .005 2,61

- 28 -

2. 3 .2 . Bonitat oojekata

Bonit-Jt objekata jc utvrdjivan cvidsntiiranje?i stall ja j r ađj wv 1 nskoj fondana tcrcnu, na I azi atvr- djonih kriterijujia, xoji su i ranije kcriščoni pri izradi urbani sti~čKIh pianova? i 'prотпд-‘k o n z v at ors k irci

’“•uslovima Zavbda- za: zaltitu spbmcnika kulturo. Svi *ob j • :?uraz vreturvi" ii :3- karegorijxj-: *.

I - oojekti <ibjbrdg: kvalileta T l~ ' - bSjekti srednjeg kvaliteta’

" i l l - objoktl To’S-eg kvalitbta - •”

"Pri kbiiačnonf’r of® £ ran j u f izibhonti-je olbhca, bonitet ‘оојлкага cb Vvakako preas tavi’jati jecian od bit mil ♦ • paraaiatara vriclnovanja formiranin s cruktara.

- 29 -

Broj DO BAR SREDKJHG LOS UKUP., /bloka brute raz.

n? %bruto raz gradj.pov

•»гл 2 'o

3ruto razv T>ov. u n\2

’.grad-j.

1. 11.800 - - - 11.800 1002-3 16.153 100 - - - ' 15.133 10 04 . 33.883 7 9*57 8.702 20,43 - -

4 2.555 1005. 47.069 88,64 4 .533 8,63 1.449 2,73 53.101 100( . 52 .771 72.31 16.305 22.34 3 .903 5,35 7 2.979 100/ . 25.371 7 6.22 5.272 15,53 2.BOG 8,25 33,943 100i . 6*828 485 7 ,68 c,313 100CV- • 26.598 78 .94 6.877 _ 20,41 218 0,65 33 .693 10010. 5.62b 100 - — — 5.626 *•0311. 10.470 50,72 2.864 13,87 7.310 35.41 20.644 10012. 28.309 94,54 1.612 5,38 24 0,08 >9,94 5 10013. - - 3 .400 78.52 93 0 21,48 4 .330 10014 . 4 .914 72.02 '383 14,48 321 13,50 6.823 “I c q

15. 27.220 7 2.57 S.794 23, MS 1.493 3,98 37.507 10 316. 3.888 32.35 8.030 67,23 50 C ,4 2 12.013 10017. _ 7.416 100 _ 7 .416 1C318. 17.120 100 - — - - 17.120 ICO19. 6.255 100 _ — - — 6.255 10020. 1.806 17,36 2.438 23,43 5.161 59,21 10.405 10021 * 8.481 93,04 634 6,96 _ — 9.115 100'22. 1.344 38.04 1.586 44,89 603 17,07 3.533 10023. 1.926 18,42 4 .197 40,14 4 .333 41,44 10.456 10024. ne izgradjen

- 30 -

Oprc^lj ariQst ob jexdta

Opreini jenost objekata je ra djena na bazi pod a taka dobijenih cc Kcaiunalnog preduzeća za održavanj.c zjrađa i stanova - Beograd !f Infos tan" , odnosno rodovarnja' stanovi џ' oKvibu ol^'jekata. .'BpH list a pri- k-azuje z b i r bodova koji su d-Ati na kvalitot, opremu Ir.q ::aIdcijaraa, po.noćni.n prostorijana, načinu gra- лапja i siičnc. Isti podaci sa proveravani obilas- kom svih objekata na teronu. Objekti. sOt razvrstani u 6 kat^gorija i to:

I - dobro opr&aljeni objekti preko 100 bodovaII - srednje dobro 'oprcmljeni od 80 - 100 bodovaIII - srodnjc -lo&e :opr'emljeni od 50 - 80 bodova ;IV - loje opromljsrti od 0 - 50 bodova.

- 31 -

2.3.4. rroeenat izgrad3enost i

iirojbloka

Neto površ. bloka u ha. 0

ovršina jjoc bj^ktom u..u2 .

Procenatizgradjen.š

-lv............ '•••0,29 50---- 2.35 0 100%2.-3. 0 ,-38*16— ....... --• 3.4(30 so, 67 ;; ,4 0-, 3012 * 8.260 91,65 '»•bv -1,3009 - — 9.970 7 6,64

2,1-7 7-3 . 5.S3/ 74 ,237 , .. • 1,03-60-... - 6; 938 66,978. 0,17 98 1.572 ' 87,433. ■ ->, 9511 7 ,433' 78 ,1510.- - 0,0815 ... 31b ' - 100%1 1 ,. •- 0,5621 •5.380 95,7112-.- 0,6371- 5.605 87,9813 G-,290S • 1.145 39,36 .l*t. 0,2881 - 1 ;943 81,8715, 1,4798 2.061 ‘ 86,0713. 0,5163 4,389 85,0017. 0,1555 1 .376 88,4918-; - •0,3830 - "2.9 36 77,36 .•19. '0,2407- ' '' 2.085 86,62 '•207 ’ 0,7 739 3 ;3 52 50,74 4 _2 1. 0,2353 2.299 "* 96,9122. 0,20S1 ■ 1.667 81,2723. 5' 4.005 32,2524. nil e. _izgrad i.en • .

- 32 -

7ndfciks izgradjcnosli

Згојbloke.

W$to povr'š. bloka u ha

Bruto razvij. 'jrađ j . pbvrš inu

..... . ,.л2 *..4 .aim • : o ,235 з 11.500 4,002-3 0,38i6 '•* is; i 33 2,83ir .• - i-r3G-1-2-.'--- • - "4 2.58 S 4,73

■ S . - - ■ -si 1,зоа9. •. ~ . S3 .10-1- 4,08■6. *#«... . ..

' ; г д ш ..- .. .7 2,979:. 3,3 57 . 1 * 23.SG . . 33.943 3,288 . JO»17 3 8...___ _ .... 6.313’ 3,S1

.. ...C . . 33.693 3,54-10.. VO,03IS -5.626 6,90-11. 0 *5 62.1 20 V 644 3,6712. 0?0371 29.945 4,70•13. •0,2909 ....................* ; • 4 /33 0 1,4914 . ... _ ... --0, 23 33 6 .823 2,87i 0 . 93 37.507 2, 541)6-. 0,5163 12.01$ - 2,3317 . 0,1555 ? .41$ . 4,7713 . - •0,3330 17.12d 4,471-9 v ;• *0 s 24 07 ‘ “6.255 2,602 . 0,7789 10.4 05 1,34-21. •• • • 0, 2363

■ . . . i 9-.115 3,86

2 . - 0,2051 3. 53 1 .7223 . .0,4 8 5 5 10 .456 2,1524 . r.e izgradjen blok

- 33 -

2.3.6. Valorizacija područje.

2. 3 . 5.1. ć- v h e .o • 1 o g i л a

Područje Knez Mihailove ulice nalazi se u okviru zaštićene zone rimskog Singiđinuma, prema rešenju Zavođa za zaštitu spomenika kulture grada Beograd#, br. 176/8 od 30.VI 1964. gođine.

Zaštićena zona urbanog jezgra rimskog Singiđinuma obuhvaćena je granicar.a koje čine ulice: Pariska, Tadeuša Košćuškcg, Strahinjića Bann* Rige ođ Fere, Gospođar Jevremova, Trg republike, Cbilićev Venac, Topličin Venac, Kosančićev venae do spcja sa Pariskom ulicom.

Civiino naselje rimskog Šingidinuna formira se u I veku n.e» Svoj najintcnzivniji razvcj doživljava u periođu ‘III veka, kada đobija status rimske kolonije. Posl<= perioca stagnacije u IV veku naselje uništava- ju Huni oko 4-31 godine.

Antički bojekti rasprostranjeni su po celoj teritori- ji zaštićene zone civilnog naselja. Oni predstavlja~ ju ostatke antičkih zdanja: hranova, javnih i stambenih greiđjevina, termi.

Rimski kulturni sloj očuvan je r.a oko 20% površina nekadašnjeg urbanog jezgra u okviru zaštićene zone. Na ostalim površinama kulturni sloj je uništer. izgrađnjom objekata savreraenog građa. Veće zone? oouvanog kultur- r.og sloja nalaze se n-z neizgradjenim površinama podruc ja Kncz Mihaiiove. Studentskog рагка i рагка па Topli- ČinoiT: vencu. Debljina rimskog. kulturnog sloja na ovon

- 34 -

poćručju prosečno iznosi I,SO m.', a njegova dubina u zavisncsti ođ konfiguracije terena varira izmedju 0*80 тп. do 3,00 m.

Prilikom gradjevinskih rađova u periocu Izmedju dva тг. ta , a i kasni jim radovima posle: Drugog svetskog rata konstatovan je ла celom pođručju veliki broj pokrt.tnih nalaza rimske kuiture (stele> are, fragment i arhitektonske plastike, fragmentovane skulpturei keramika, kao i ražiičit novac antičkgo periođa). Zaštitna sistematska iskopavanja vršena su samo na pijaceti kod Filozofskcg fakulteta i u Studentskom parku.

Imajući u vidu značaj ostataka rimskcg civilnog naselja, njihovu očuvanost., odnosno sve veću ugrože- ncct i nivo naših znanja o rimskom gradu na Limcsu u celini., neophodno je preduzimanje adekvatnih inera za njihovo istraživanje,zaštitu i prezentaciju.

2a trajno čuvanje planirane su, kao arheološki rezervati zone Studentskog parka i parka na Topliči- nom vencu.

Na pođručju Knez Hihailove ulice nalaze se još uvek očuvane površine sa rimskim kulturnim slojem i т.с u dvorištima zgrađa i površinama ispcć cbjekata kcji ncmaju podrumske prostorije- Na tim prcstcrima potrebno je planirati zaštitna arheološka iskopavanja. Cva istraživanja obavljala bi se pc unapred uradjenom Programu arheoloških istraživanja za područje Kncz Mihailove ulice. Istraživanja bi se odvijaia u dve faze- U prvcj fazi utvrdile bi se mogućnosti posta- vljanja sondi koje bi dale precizne podatke o stra-

- 3 6 -

tigrafiji ku It urn ill slojeva, njihovoj debljini i očuva nosti, metodom up ore cine analize ist.orijskih planova i današnjeg stanja na terenu, i tako so đobila površina na kojirna bi se vršila ispitivanja. Na csnovu rezulta- tc; dobij’enih u prvoj fazi arhcoloških istraživanja pnistupilo bi se istraživanjima pređvidjenim drugom fazom, i to: zaStitnim i eventualno sistematskim iskopavanjima. Ukoliko se tokom arheoloških istraživa- nja otkriju značajniji ostaci rimske arhitekture, treba predvideti mogućnosti njihove prezentacije. Na taj način bi se dokumentovao kontinuitet urbane structure rimskog grada i učiniii dostupnim materijalni ostaci njegovc prošlosti.

2.3.6.2. A r h i t e k t u r a

Ukupna vrednost ovog područja zasniva se na dva već pominjana elementa: na polivalentnoj nameni i arhitek- tcnskoj vrednosti pojedinih objekata. Ovo područje uprkos svo.nt značajnom učešću u makrourbanistiekoj celini grada noma ninogo zanimljivijih, celcvitih mikro- urbanističkih detalja.Opšte karakteristike našeg urbanog nasledja evidentne su u svi.Tt delovima područja u svim clement ima urbanog tkiva. . ,

U ambijente koji bi se mogli smatrati relativno vred- nijim pored gornjeg i donjeg poteza Knez Mihaiiove ulice valja ubrojati i skverove kakvi su skver izmedju ulica Tadeuša Ko&ćuškog i Pariske, skver na uglu Grača ničke i Cara Lazara ulice kao i dva trg'' la koje se po druojo naslanja: Studentski trg i ?rg Republike.

- 36 -

U dela vredna sa stancvišta istorije razvoja arhitekture vaija najpre ubrojati niz starijih objekata u severncm delu pocručja. Ovi cbjekti pripadaju reman- tičarskcn pcriodu i nastsli su tokom. sedmc i početkom osmc decenije prošloga veka. Medju njima jo najznača- jniji objekat svakako Kapetan Mišino zdanje, aelo Jana Nevcle započeto krajcm pedesetih godina i dovršeno IS63. iodine. Romantičnom duhu pripada i kuća Julke Garašanin u Kncz Mihajlovoj ulici i niz oc tri objekta u ul:>i Knez Mihailova 46, M8, 50.

U т.сгл.6сл1 akademizma kpji približno započinje око ISSo. godine naiznačajnija dcla ostvario je bečki arhitekta Konstantin Jovanović, sin Anastasa Jovanovi- ća- Boraveći u Beogradu krajcm deveta dcccnije proSlcg veka on je podigao nckoliko vecma ziiačajnih objekata ođ kojih je većina situirana na području Knez Mihailova ulice; Spasićeva Zadužbina, Narodna banka, dvc kuce Marka Stojanovića, stambena zgrada u Zmaj Jovi.~ ooj 0. Zgrada Narodne banke u kojcj je izvršena potpu* na dakorcpezacija celine na osnovuc graditeljske elements, zidno platno, portal, prczorske otvorc, dekorativni venae itd., predstavlja najznačajniji primcrak

ademskog metoda u našoj novijoj arhitekturi.

Pored ovih istaknutih i najstarijih primera, akadcm- skon netodu pripadaju i sledeci cbjekti: zgrada Ka- rodnog muzeia Nikole Nestorovića i Andre Stevanovića sa početkom našeg veka, z^rada Muzeja grada u Zmaj Jo- vincj ulici br. 1, stambeno-poslovna zgrada u ul. 7 jula br. 13. čiji je autor Jcvan Ilkić i susedna zgrada za sada nupoznator autora s sLambeno-poslovna zgrada u ul. Knez Mihailova br. 52, U novije doba, u periodu izmccju dva rata > takodje su izgradjeni neki cd značajnijih primera kasnog akademizma: zgrada na uglu ul. ?. jula i Uzun Mirkova čiji je autor Dragi ša Brašovan, zrrada samousluge "Zagreb" u fiijem je

- 37 -

projoktovanju takodje učestvovao Brašovsn, zgrada u Kenz Mihailovoj br. 9 arh. Nikole Krasnova, zgrada Francusko-srpsko banke na uglu ul. Knez Miahilove i Vu ka Karađžićs, zgrada Prve hrsatske Steciionxco, dve zgra de arhitekte Aleksandra Jankovića u bloku izmcdju ul.Knez Mihailove, Zmaj Jovine i čika Ljuiiine kao .i. dve zgrade arhitekte Dimitrija M.Lcka: zgrada Krsmancvića u bloku izmedju Vasine, Laze Pačua i čika Ljubine i 2grada u čika Ljubinoj br.10.

0<ivajanjc od akademskih motoda reprezentuju na ovom području secosijski primeri: robna kuća Viktora Arijela u ul. 7. jula br. 16, zgrada Arona Levija u ul. 7. jula br.39 čiji je autor Stoja Titolbah i "kuća s<* zelenim pločicama” Stevanovića i Ncstorovića. Sva tri objekta podignute. su 1907. godinc. Početkom druge decenije našeg veka podingut.a je i zgrada na Obilićevom vencu br.23 čiji je autor Branko Tanazević, a :red svetski rat i palata Prometne banke u Knez Mihailovoj 26, dele Danila Vl&disavljevića, podjednako blisko i secesiji i akademi- zrau. Pod uticajem kasne secesije, dvadesetih godina na- šeg veka, nastalo je dolo Nikole Kcstorovića u ul.7.jula br. 22 kao i stambena zgrada u ul. MarSala Birjuzova br.8 čiji je autor Bogdan Nestorović. Zanimljivo je da srpskovizantijski stil koji bi se u izvesnom snislu mo- дао smatrati domaćom varijantom secesijskih traženja na ovom pcidručju nije uopšte prcdstavljer. os in veoma kasnog primera Vladisavljevićevog stambeno poslovnog objekta u Knez Mihailovoj ul. br. 19 na čijoj se fasadi element i srpskovizantijskog stila mešaju sa elementima kasnog modernizma.

Modcrnistički pokret koji je nastao krajem trećo. decenije našeg veka i dočiveo svoj puni razvcj u drugoj polovini četvrte decenije 0£-»'avic- na ovom području nekoliko antologijskih primera. U takve izvanredno znaeajne pri- mere spada svakako Robna kuća KAMA, prvi objekat koji jeramenski gradjen za jednu savremenu robnu kuću i čiji

- 33 -

je autor inženjer Đjordje Lazarević, pvOton Hotel Ma- žestik Milana Manića, stambena zgracla u ulici Maršala Birjuzova 25 Manojlcvića i Azirijela sa trouglr-stini balkcnirr.a koji rešavaju problem romhoidncg gmdjevin- skoc-: placa, stanbena z^rada u Uskočkoj ul. br. 5 Bra- nisiava Marinkoviča sa csnovom u cbliku slova ,U?‘ Jugoslovenska banka u ul. 7. jula poznatog hrvatskog arbitekto Huga Erliha, kac i jedno od naznačajnijih dela kasnog modernizma, palata PRIZAĐ Bogdana Nesto- rcvića.

Rnzvcj pcsleratne arhitekture takodje je prisutan. Arritektura iz ranih peđesetih godina pređstavljaju pos?LOvna zgrada KOMGRAPA na uglu Sremske ulice i stambeni objekat sa karakterističniim loxdjama na Obili- ćevom vencu. Na prolazu izmedju Šesto i sedmc đeccnije nastali su zgrida Tr&ovačke korcorc na uglu ul. Knez Mihailove eiji je autor Ivo Kurtović, zgrada PROGRESA čiji jc autor Branko Veselinović kao i nanjo značajni prodstavnici "arhitekture stakla i čelika% Robna ku- ća u Knez Hihnf.lovoj ulici Hike Jankoviča i zgrađa Investicione bar.ke u ul. 7, jula Grigori ja Samojlova.

Pripadajući raznim stilskim tendencijama (što značii različitim đruštveno-političkim odnosima) arhitektura ovo ; područja ne ođraŽava same različitc istorijske poriode već i slcžer.ost pojedinih perioca.

V a 1 o r i z a c 'i j a

ćl) Si cmenici .јгс najstrožijeg režirna zaštite- Narodni ir.uzej - Trg republikc 1.- Studentski trg br. l *• Pajićcva hr. 1- 7 jula br. 41

- 39 -

- Knez Mihailova br, 50- Knez Mihailova br. US- Knez Mihailova, br. 4-6 -- Kenz Mihailova br. 55- Knez Mihailova br. 53- 7. jula br. 16- Cračanička br. 5- Knez Mihailova br. 43- Knez Mihailova br, 35- Knez Mihailova br. 3 3- Zmaj Jovina br. 9

b) Spomenici kuiture strode rczina zaštitc-čika Ljubina br. 10 -- Knez Mihailova br. UC- 7 jula br. 26- Knez Mihailova br. 56- Knez Mihailova br. 51- Cara Lazara br. 4- Tanjug - Obilićev venae 2

c) Spomenici kulture slobođnijef. rcžima zastitc- Vase čarapića br. 3- Vase čarapića br. 7- Vase Carapića br. 9- čika Ljubina br. 6- 'čika Ljubina br. 16- Knez Mihailova br. 36- Knez Mihailova br. 34- Stucentski trg br. 3- Studentski trg br. 5

_ -4 0 -Stuđrmtski trr . br. 11 Uzun Mirkova br. 1 Uzun Mirkcva br. 5 7 jula br. 3 2 7 jula br. 30 7 juia br. 28 7 jula br. 24 7 jula br- 22 Kna2 ihaileva br. M2 7 jula br. 3 9 Kncz Mihailova br. 52 Kn-:z Mihailova br. 28 Knez Mihailova br. 26 Khlz Mihailova br. 20 Knez Mihailova br. 18 Obi 1 ice.v venae br. 33<4 Čika Ljubina br. 15 Pariska br. 15 Pariska br. 12 Gračanička br. 1 Rajičeva br. 2 2 Raj iceva br. 18 Rajićova br. 16 Rajičeva br.. 14 7 jula br. 21 7 jula br. 23 7 jula br. 13 7 jula br. II 7 jula br. 9 Gračanička br. 3 Knez Mihailova br. 4 7 Kncz Mihailova br. 45 Knez Mihailova br. 41 Knez Mihailova br. 3 9

- m -

- Knez Mihailova br. 37- Vuka Karac’žiča br. 12- Vuka Karađžića br. 1^- Uskočka br. 7- Knez Mihailova br. 31- Zmaj Jovina br. 1- Knez Mihailova br. 29- Knoz Mihailova br. 25- Knez Mihailova br. 21- Knez Mihailova br. 19- Knez Mihailova br. 9- Knez Mihailova br. 7- Obilićev venae br. 27- Obilićev venae br. 17- Zmaj Jovina br. u- MarSala Birjuzova br. 2 6- Obilićev venae br. 16- Knez Mihailova br. 5- Obilićev venae br. 28- Marsala Birjuzova br. 10

Marsala Birjuzova br. 6- UskoČka - Kolarčev narodni univerzitet

C) Objukti ambijentalnop značaja- čika Ljubina br. 12- Vase Carapića br. 15- Uzun Mirkova br. 3- Uzun Mirkova br. 7- Kenz Mihailova br. 3 2- Zmaj Jovina br. 15- Znaj Jovina br. 1U- Cika Ljubina br. II

- 4 2 -

čika Ljubina br. 9 Čika Ljubina br. 7 čika Ljubina br. 3-5 Knez f-'ihailova br. 12 Rrjićeva br. 12 :riskn br. 13 Cara Lazara br. 3 Nikole Spasića br. 3 Uskočka br. 6 гračanička br. 15 Vuka Karuđžića, br. 7 Vuka Karađžića br. 7a Vuka Karađžića 9 Vuka Karađžića 11 Jakšićeva br. 3 Jakčićeva br. 5 J.i}:šićčva br. 7 Jakšićeva br. 9 JakSićeva br. 11 Zmaj Jovina br. 3 Zmaj Jovina br. 5 Zmnj Jovina br. 10 Zmaj Jovina br. 6 Obilićev venae br. 19 Obilićev venae br. 25 Ohilićcv venae br. 2a Obilićev venae br. 4 Obilićev venae br. 6 C'ilićev venae br. '* Obiličev venae br. 10 Car ice Milice br. 14 MarŠala Birjuzova br. 28 Obilićev ver.ac br. 22 Obilićev venae br. 26 Maršala Birjuzova br. 8 Maršala Birjuzcva br. 16 Cara Lazara br. 9

- 1*3 -

2.3.6.3. S t a v o v i z a š t i t e z ap o j e d i n a č n e o b j e k t v.

Vasina ulica br. 5

Ot'jekat Osic’uravajućer društva Jugoslavije pođingut je đvađesctih ^cđina našep; veka.Tačno vreme podizanja i autcr za sada ncpoznati. Objekat ne sadrži ođređjenc stilskc karakteri- stikc. Bez značaja je sa stanovišta službe za- štite spomenika kulture.

Vasina hr. 7

Objekat čiji je autor Dimitrijo T. Lekc, nosi mešcvite odlike različitih stilskih tokcva.Nastao je tokom prvc đecenije našura veka. Sma- tra se spomenikom kulture više kateporije. Rekcn- strukcija prizemlja je nužnr. i trcba je izvrši- ti u sklađu sa detaljnim konzervatorskin uslcvima.

SPCMENIK KULTURE SLOBODNIJEG REŽIMA 2ASTTTE

Vasina br. 9Ugaoni objokat kcji se objektom u Vasincj br.7 čini funkcionalnu celinu nastao je krajem 19. veka i nosi karakteristike stanđar-.Ine akademske arhitekturc. Pri rckonsrrukcij1 moguća su raz- ličita rcšcnja međju kojima n<_ treba iskiiučitii dogradniu sprata u skladu s?. dCLč.ljnim konzer vatorskim uslovinn.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNIJEG REZIMA ZASTITE

Zr;rača pošte pocZin rut a. oko 19S5. rođine.U nesklađu sa amlijentom. Bez načaja sa sta- ncvišta siužbe zaštito spomtinika kulture.

Vr.sina hr. 15Objekat je. sa^rađen tokc 1922-23 . cc!ine.Autcr or jekta je Vasilije Bikar. Objekat ima izvesni arabijcntalni značaj kac istorijska eezara izmc Iju clva savremena objekta.

ОВЈЕКЛТ Af'BIJENTALNOG ZNAČAJA

Vasina br. 17 - 19Neva zrrađa Filczofskcr fakulteta sapradjena je na osr.cvu konkursa tokcir. scđme 'ecenije našec veka. Autor je Svetislav Ličina. Objekat je uklo^ljon u ambijent i veoma đobro vczan za Kapetan MiSino zdanje, jedan jc cd najvređni- :! ih spomenika kulture u Beo^radu. OLlikovanје pjacete izmođju novc zrrade Filezofskor fakul- tcta i Kapetan Mišinop zdanja nijc u potpunosti đovršeno. Trcba obratiti pažnju na arhec- ločke nalaze na ovcm tcrenu.

Vuka Karadžića br. 2Stariji objekat rekonstruisan je 1915-21. iodine. Autor rekonstrukcije lio jc Janko šafarik. OLjekat nosi karakteristike kasne sectsije.3cz vcčip značaja je sa stancvišta službe za- štitc spomenika kulture.

- џц -

Vasina br. 13

- 45 -

Vuka Karadžića br. 4Kuća advokata Barlovca iz 1921. delo M.Jcvn- novića, temeljno je rekonstruisano 194o-41. rodinc i tom prilikcm je cobio sadasnju fasadu. Autor rekonstrukcije bio je Mirko Nihković. Objekat sadrži standard no odlike modern ističke arhitekture. Bez većeg značaja je sa stanovišta službe zaštite spomenika kulture.

Vuka Karadžića br. 7 i 7-a

Dva objekta povezana u celrviru likovnu kompc- ziciju sagradio jc 1937-38. gortine arhitekt Josif Najman. Objekti sadrže sve standardnc odlike modernističkog metoda.

OBJEKAT AMBIJENTALN00 ZNACAJAVuka Karadžića br. 9

Objekat je nastao 1923. rodine a 19 25 iodine dogradjen je četvrti sprat. Autor oDjekta je Potar Gačić. Objekat nosi odlike standardne akademske arhitekture.

OBJEKAT AMBIJENTALN0G ZNACAJA

Vuka Karadžića br. 11Objekat je izveden 1928. iodine. Plancve je potpisao inženjer Miodraz Marinković ali jc neizvesno da li jc on auter c.‘ jekta. Izvesne manje izmene izvršio je Aleksandar Drarićević 1930. godine. Ohjekat jo sclidni' izveden i nosi mcSovite odlike kasno sccesije i ekspresi- onizma. S obzirom na икасг-i poJczaj i na.rlase- nu masivnost od izvesnog je znaSaja za ambijent.

0ВЈГКАТ AMBIJENTALNOG ZNACAJA

- 46 -

Vuka Karadžića br. 1?Jcdncspratni objekat sarradjen krajcm 19. veka u akademskom maniru pc planovima arh. Kons-cantina Jovanovića. čini se susedncm zcradorn u ulici Vuka. Karađžića likovnu celinu. Pri rakonstrukciji objekta kcji se smatra spomenikora kulxure niže kateôrije trcl a u svemu poštovati detal jne konzervator- skt uslove.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOC RE2IMA ZASTITE

Vuka Karadžića br. 14Prvcbitni objekata sarradjen jc 18 7C. crodine i kasnije u više navrata rekonstruisan.Ugacni erker jt karakteristični element u arhitckturi manjih srednjeevropskih gradova. Objekat je koncipiran u duhu akademskop. ma- nirizraa i smatra se sponenikom kulture nižc kate.cjorije.

SP0MEMIK KULTURE SLOBODNOG RE2IMA ZASTITEVuka Karadžića br. 18

Kuća čelebcnovića, u kcjoj je u ncvije vrcmc smeSten Muzej primenjene umetnosti rradjena je cd 1927-29.iodine. Nosi odlikc standardnih akademskih ostvarenja. SmeStaj Muzeja jc pri- silan i neodôvara strukturi zprade. Objekat Sv uklapa u ambijent.

SPOMENIK KULTURE SLCDODN'OG RE2IHA ZASTITE

- 47 -

Gračanička br. 1

Objekat standardne akademske irhitekurc nastac Vrajem 19. veka uklapa se u amfcijent bloka.Pri rekonstrukeiji mopuoa je eventualna dofrad- nja jednog sprata s tin da fasada dorradjenop dela bude u svemu usanlašena sa dotaljnim konzervatorskim uslcvima.

Gračanička br. 11

Objekat nosi odlike standardne akademske arhitekture iz dvadesetih fodir.ci našer veka. ' l.c z

većep značaja je sa stancvišta olužbe Zdštitj spomenika kulture.

Zmaj Jovina br. 1

Objekat dcrradjivan 1923. po -lanovima preduzeća. Objekat koji je izradic Jan Svojkar Vasilija Bikara .rođine sadrži stilskc кагскт e ristike standardnog akademizma. Od 193S. iodine u objektu je smešten najpre Kulturni centar beorradske opštine a potom Muzej rrada Bec<*ra:a. Vrednost objekta potiče iz narkantnog ncložaja i dugoflodišnje kulturne nar.tnc. Smatra sc s; - menikom kulture niže katesorije.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNCG REXIMA ZA5TITEZmaj Jcvina br. 3

Objekat koji nosi osobir.e moderni. f’ičkcr pokreta izgradio je Karlo Toman 1940-ч1. roćine. Odlikuje se čistom fasadom reSenom na izvanredno u^koj parceli.

OBJEKAT AMBIJENTALNOj ZVACAJA

- 43 -

Objekat čiii je vlasnik i projektant bio Jovan Hjelovic odlikuje se kompleksnin rešenjem strukture (pasaž u prizemlju, bar), Fasada jo komponcvana u modernističkom maniru, sa meza- r.inom u staklu. Glavni venae nosi obeležjc kasnof. modernizma u stilizovaniir, akademškim .‘ekcrarivnim Clementina. Objekat je sarračjen 1940-41 podine.

SPOKEN IK KULTURE SL0B0DN0G R E ZA5TITEZmaj Jcvina br. 5

Projektant objekta je Glirorije Vukčević a vrerce podizanja 1928. eodina. Fasada objekta koncipirana je u mešavini akademizma i kasne secesije. Objekat se uklapa u ambijent ulice.

OBJEKAT AMBIJENT .LNCG ZNACAJA

Zmaj Jcvina br. 6Ulični objekat sarradjer. 1921. a dvoriSni 1926. rodine. Autor je Jaroslav Prhal, glavni projektant beorradske filijale firme Matija ’ileha. Cbjckat sadrži standardne karakteristi- kc ikademskc arhitekture i uklapa se u ambijcnt ulice.

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNACAJA■’maj Jovina br. 7

Objekat -je sagradjen 1S22. podine a autor jc. inr. Bcžiđar Božić. Bez načaja jc sa stanc- višta službe zaStite spemenika kulture-

Zmaj Jcvina br. 8Objekat sa kraj 19. veka :>ez vecq1 značaja je s-л star.oviSta službe zaštite spomenika kulture Ne uklapa s»- u ambijent više spratnica u ovom području.

Zmaj Jovina br. 4

Zmaj Jovina br. 14Objekat je izpradjen v ere vat no -pc pi- Ja r - slava Prhala tokem treće decunije našer veka. Kcncipiran je u meSavini adakemizma i kasne secesije. Uklapa sc u ambijcnt.

Zmaj Jcvina br. 16Banka ZLATIBOR jc jedan od tir ičnih ncdcmist ičkih objekata čiji je autrr Đjura BcroŽić. Saprađjcna je 1930. fodine. Vidlj ivi su e l e r - e -

nti mcđernističkor manirizma.

Jakšićeva ulica br. 3Objekat sarradjen 1903. pedine sazdan je n:. osnovama akademskog manirizmci. Uklapa st? u ambijcnt. Autor objekta je Stojan Titclj.in.Pri rekonstrukciji objekata mora se voditi ra- računa da se nalazi u neposrednom susedstvu stare z^rade Spasićeve zadužbinc.

OBJEKAT AM3IJENTALN0G ZNAČAJAJakšićeva br. 4

Objekat sarradjen šezdcsctih podina našcp veka bze posebne vrednosti sa stanoviSta si ižbe zaštite spemenika kulture.

Jakšićeva br. 4-2Objekat jc sarradic Vladimir Bilinski 1S32. iodine u stilu kasncr akademizma. Ukl.v a s-_ u ambijcnt.

Jakšićeva br. 5Zprada Generalne banke sa^ra ijena je i;J2S. >jodine u akademskom maniru. Projckte j ;ct; i- sac male poznati projektant Hihajlo Bclić. Madzidj ivanje sprat a i. adaptaciju izvršio je Alfred Melamed 1939. fodine. 7,?rada j . koncipirana u ikar'emskom maniru.

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNACAJA

- 4d -

- so -

Jak ž i ć e va br. 6Prvobitni objekat podigli su arhitckti Krehlik i Jelinek u čkađemskorr. maniru 1927.-28 . podine.U novije doba dopradjena su dva sprata u nt- sklndu sa arhitckturom prvebitnof objekta. L' ceiini zrrada ima izvesnce značaja same u < kvi- ru ambijenta ulice pa bi u tom sniislu valjalo izvršiti rckonstrukciju fasade dogoradjenih spratcva.

Jakšićeva br. 7Zrrada Ztiđužbine Magdalene Favlović saf racl jena jt 1933. iodine, po planovima Radoslava Todo- rcvića. U oblikovanju fasadc učcstvovao je arhitekt Petar Popović. Standardna akademska fasada odlikuje sc naivnim plasiranjem ; crtre- ta darodavaca. Pripadala jc Ministarstvu prosveta ра je otuda i projektant inženjcr V.Todorcvić, inspektcr Ninistarstva ircsvcto.

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNACAJAJakšićeva br. 3

Objekat savremen arhitekture bez većejr, značaja sa stancvišta službe zaštite spomenika kulture.

Jakšićeva br. 9Prvobitni objekat od kop.a je rosle bombardcva- nja u poslednjem ratu cstao same prizemni đeo sa^radjen jc 1922. -2^. ?odine. U objektu se nr.lazio Lioskop ’'Ксгго*’. Projektant jc bic Zarija Markcvić. Originalna dokumentacija čuva se u Istorijskom arhivu liec^rada pa je rekon- strukciia objekta moûća. U rekonstruisanom ciliku objekat Li imac znatnop udela u oblikovanju ijcnta ulice.

OBJECT AM b IJ ENT ALN OG ZNACAJAIzvori: Istcrijski arhiv Beoprada Tehnička direkcije, rlanvi V VI-^5-U21.

- 51 -

Jakšićcva br. 11Objekat je 1936. p.odine izr»radio Franjc Jenč u duhu modernizma. Uklapa se a ambijent i u-reu- stavlja značajnije dele аитог?. ciii is kara- kterišu pretežno akademski konripirana dela.

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNACAJAKnez Mihalova br. 1-3

Zprada I srpskc# društva za osiruranje "Srbija' đelimično završena 1943. rodine r e prc jektu Vladislava Vladisavljevića. Nastavak dcgradnje 194 6. za preduzeće "Kom^rap1’ pc plan.Branislavu Marinkcviču, sadrži sve osobine standardne posleratne funkcicnalističke arhitekture. Zaiučenc rešenjc u^la potcc iz perioda jredrat nor modernizama. Objekat je bez većer. značaja sa stanovišta službe zaštite spomenika kulture.

Knez Mihailova tr. 2-4Palata ALBANIJA predstavlja jedan od najmar- kantnijih objekata u Beopradu. Podipnuta je za manje od rodinu dan a, od jul?. 1938. do ektc- bra 1939. rodine. Armiranohetncnska struktura čiji jc autor inž. Djordje Lazarcvić predstavlja posebnu vrednost poštc predstavlja, rc rcčima autcra, najviše evropski objekat cv<j kens' rukcije u predratnoj Evrci i. Autcri prv:- bitnop objekta su arhitekti Bon i Grakalič. Razradu idejnor koncepta izvržio je Miladin Prljević koji je objekat i realizovao. Palata ALBANIJA predstavlja objekat kulture najvišc kateôrije.

- 52 -

Z.rrada KoLne kuće BEOGRAD (nekadašnji (Ta-ta) predstavlja jednu od : rvih robnih kuća u mcđer ncm smislu tc reči. Autor je. in?.. Djordje Lazarev^ a objekat jo podirnut 1934. - 35. re— dine. Struktura objekta kao i reSenje fasače uklaraju se u standardria mođernisitčka rošenja.vjekat predstavlja spomenik kulture niže кате- rorije.

SPCMENIK KULTURE SLOBODNOG RE2IM ZAŠTITEKn<_z Mihailova br. 6-8

Dorn štampe, objekat čiji je autcr Ratomir Dofojević, podirnut jc krajme y-edesetih rodina u korbizijenskom iuhu. Svojevrtmenc je značio

novinu u beorradskom ambijontu. U okviru Trra Rejubliko Doit. Stainre ima značajnu ulcru s cl— zircn da zatvara u potpurics'ci blok čiji j visinski akcenat :alata Albanija.

Knez Mihailova br. 7Oi jokat je sarrađjcn ус planovima Dragiše “>r£ižo- vana iznedju 1923. i 1925. rodine. Planev: su odotrcni juna 1922. r.odine a januara 1026. gc- dinc : ominje se "zakuj* kafane u novosazi lanoj kući". Pc nckin izverima u oblikovanju o: jekt?. sudclovac je i Pctar Pcpović. Izvodjač jo lie Milan Sckulić. Pc svom sk?<;u kako u unutr :s- njoj strukturi tako i u dekoraciji - objekat predstavlja str.ndardno akađemsko rešenje.S obzirom na svoj istaknuti uraoni pcložaj oijokat predstavlja spomenik kulture nižc katc- gorije.

Knez Miihilc-va br. 5

- 53 -

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG RE2IMA ZASTITE

Knez Mihailova br. 9.

Objekat je sagradjen 1329. *cdint po planovima Hikole Krasnova. Planove jo potpisaolc predu- zećc Matije Bleha s obzirom je Krasvv bio činovnik Ministarstva rradjevina. Fasaia objekta zamišljena je u yurificiranor. akademizmu. Objekat predstavlja jedno od naznaČajni- jih del a Nikole Krasnova i spcmenik kulture niže katercrije.

SFOMENIK KULTURE SLOBODNOG RE2IMA ZASTITE Knez Mihailova br. 10

Zrradu Trôvinske komore podinao je krajer pedesctih p.odina arhitekt Ivo Kurtović. Objekat j-rcdstavl ja najznačajnije dele ovor zna- monitor autcra. Du;;o vremena objekat jo značio neprevazidjeni primer ukla; ar.ja novo: V; jekta u već formirani amMjent.

Knez Mihailova br. 11-13-15Standardni primer ’’arhitekture stakl.v i če- lika" u postmisovrkom maniru bez veOe~ značaja sa stanovišta službe zaštitc spomcnika kulture.

- 5 if -

Knez Mihailova 12Kuča porodice Kon 3 Latka Radoslava Todorovida, sadrži romantičarsko elements u oblikovanju balkonskih oprada. Zrrada je pcdinguta 1927-28. rceine i s obzirom da je visinski uklopljena :nedju susedne objekte ne tre ba predvidjati njenu znatniju rekonstrukciju.


Knez Mihailova 14-16::•! jekat "Mpdne kuće BEOGRAD” (današanja ”Zlo- krrotehna:i pcdiâc je 1S62. eodine Mika Janković u standardnoj arhitekturi "staklenih zavesa" Cbjokat nema veder značaja sa stanovišta službe zaštite spomenika kulture.

Knoz Miha i1ova 17Objekat Leona Talvija podiivuit od 1922-2-. iodine u standardnon akademskom maniru. Visin- ski je uklopljen medju susede pa ne treba prod- vidjati obimnijc rekonstrukcije. Objekat je bez značajr. sa stanoviSta službe zaštite spomenika kulture.

Knez Mihailova 18Prvobitni objekat podi<*ao je arhitekt Aleksan- dar riuparski 188 3. podine. Ova objekat imao je dva strata i bio je oblikovan u standardnom akademskpm maniru, Do.vradn ju je 19 26. podine izyrsio Drar.isa Brasov an i tom prilikom zadržao

- 55 -

karakteristike prvobitnop objekta tako da se ova rekonstrukcija oLjekta mcže smatrati izu- zotno uspelom. U prostornom ^c-ledu rcxon- strukcija jc hila obimna štc sc r.cže zaključi- ti i iz predračunske vrednosti radova dc 900.000 dinara. Objekat predstavlja spomenik kulture niže kateôrijc.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG REŽIMA ZASTITEKnez Mihailova 20

Objekat za sada nepoznato r autora. pod inrut je u medjuratnom periodu i sadrži elementc rano?. funkcionalizma shvaćenor na joS uvek akadomski način. Crtež fasadc je jasan ali istcvremeno i tvrd, ukcčen. Objekat пешл vcćep značaja sa stanovišta služb*i zaštite sponenika kulturc .

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG RE2IMA ZASTITEKnez Mihailova 21

Objekat sadrži karakteristike funkcionali- stičko." metoda u oMikovanju pa se i pc strukturi i po fasadi uklapa u ideje modernističkofi pokreta. Z~rada je podi.^nuta relativnc kasno (1939. iodine) što jej umanjuje kulturnu vrednost. Autor objekta j*. arhitekt od manjer znnčaja, Drac?cmir Vladindrcvić. Z^nda sl nožu smatrati spomenikon kulture niže katerorijo.

SPOMENIK KULTURE SLODODNOG REŽIMA ZASTITE

- 56 -

Objekat sa -.radjen r.očetkom šezđesetih rodina sadrži standardne karakteristike "arhitekture stakla i čclika"• Зс z značaja sa stanoviSta služl- zaStite sLomdnika kulture.

Kncz Mihailova 23Objekat jc ôčetkom Sezdesetih Todina podijiac arhitekt Deian Nastić. Oblikvoanje objekta jc u okvirima savreraenor standarda. Objekat je bez značaja sa stnnovišta službe zaštite sicn.cn:- ka kulture.

Knez Mihailova 24?■! jekat sađrži karaktcristikc modernističke arhitekture. Pod ip, nut jc 1S33. po : lanovima arh. Zaksa. Bez većeg značaja jc sa stanc- viSta služLe zaStite s[.imcnika kulture.

Kncz Mihailova 25Cbjekat jc podigao arhitekt Leoniđ Makšcjcv 1939. f.odine. Po csnovnin karakteristikana objekat pripada kasncm moderznizmu. S obzi^m na izvesnu čistottu stila kao i značaj savrernenon oblikovanju ovof r’ela Knez Mihailova ulice objekat se može smatr<‘:ti spomenikom kulture niže katejjorije.

Knez Mihailova 22

SPOMTNI: KULTUKE SLODOĐNOG RE?IMA ZASTITE

- 57 -

Cijcl'čjt prometne banke podiftao jc 1512. arhitekt Danilo Vladisavljević u kasnoseec- sijskom maniru u komc su elementi akadercizma podjednakc zastupljeni kao i elementi sccesije. Objekat predstavlja značajno dele kako u ođnosu na opus autora tako i 7: svom ; olcžaju na uflu K.Mihailove ul. i Zmaj Jovine ulice. Spomenik je vise katercri j e .

SPOMENIK KULTURE SLODOĐNOG RE2IMA ZASTITE Knez Mihailova 27

Objekat koji je početkom šezdesctih gođina podigao Dranko Veselinović ide u rer. zr.ačaj- nijih savrcmenih dela. Clrjekat je vis<= puta izlaran kao primer dotro rešenih proporcijskih odnosa i čistc strukture koja jc omoûćila oslobodjenje prizemlja od stubova.

Knez Mihailova 28Objeakt je podigao 1928-20 godine Aleksand&r Janković u akademskom maniru. Volumen i pel .'žaj objekta doprinose nje.r.ovoj vr^dnosti. Ctjckr.t trcba .smatrati spom&nikom kulruro niže vrc inc- sti.

Knez Mihailova 26

SPOMENIK KULTURE SL0P0DN0Q RE2IMA ZASTITE

- SB -

01j ekat koji re sve j im sti1sk im karakter i s t5- kama pripada kasnom mođernizmu podigao jc Radc Mihailović 194c. godine. Objekat sc istiČe čistc otlikovanom fa-sadom. Autor objekta podirao jc nešto ranije i zgradu Andrićevoj muzeja 3to /jovori o tome da jc imao u izvesnoj meri formiran projektantski stav.01 jekat predstavlja spomenik kulture niže kategorije.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG RE2IKA ZASTITEKnez Miha i1ava 3 c

Prizemni objekat nastac u drueoj po-lovini 13. veka bez značaja je sa stanovišta službe spomenika kulture.

Knez Mihailova Lr. 3 2Zrrada odiguravajuće. druStva "La Nationale" (poznata i pod nazivcrii pa lata U2oral,podi^r.uta jc u prvobitnom obliku pečctkom našc.r veka. Po- četkom tridesetih godina zrrada je dpgradje- na i tom prilikom fasada jc oblikovana u modernist ičkom duhu danas ie u noj smeštena Amcrič- ka čitaonica, Položaj objekta jc izgradnjom neve zrjrade FilozofskO" fakulteta u izvesnoj meri izmenjen: u novim uslovima zrrada nema . vfinisan položaj pa jc iz toy razloga u neskladu s:i cimbijentom. Objekat je bez ve-ćef značaja Gc- stanovišta službe zaštite spomcnika kulture.

Knez Mihailova 2 9

- 59 -

Spasićeva zadužbina podinf;uta je 1889. ro.l. Autor objekta je Konstantin Jovanović.Zgrada je jedan od temeljnih objekata srpskop akademizma te predstavlja spomenik kulture najviše kate;;orije. Kekonstrukcija objekta mora se ob&vljati krajnie pažljivo uz precizne konzervaterske uslove.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG RE2IMA ZASTITEKnez Mihailova 34

Objekat je podignut tokom 1922-23. f.odine Projektant strukture objekta bio je Kcsta J.Jovanović. Sa projektovanom fasadom investitor očirledno nije hie Zadovoljan pa je poseban projekat fasade izradio pcz- nati "arhitekta umetnik" Roman Verhovskoj koji se upravc take potpisao na planu. Fasada nosi odlike ruske varijante posteeesijskor akademizma. Objekat sg nrože snatrati spomenikom kulture niže kateqe-ri j c .

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG RE2IMA ZASTITEKnez Mihailova 3 5

OLjckat Akademije nauka podi.mut je upos- leratnom periodu (192c-24) na temeljirna. ; osta- vljenin pre svetskop rata (1912-1914) i po unekoliko izmenjenim plancvima čiji su autori bili Dragutin Djordjcvić i Andra Stevanović.Po svojim stilskin osobenostima objekat pripada kasncj, • ademizirano j seeesi;i Gradjen

Knez Mihailova 33

- 60 -

namenski za Ak&demiju nauka sa najnovijim adaptacijaraa u prizemlju kada je i ovaj dec dobio od.f’ovara jući sađržaj , objekat i de u rod spomenika kulture najviše kate£orije.

SPOMENIK KULTURE SL0B0DN0G RE2IMA ZASTITE Knoz Mihailova br. 36

Zgrada Francusko-srpskc banke projektovana je 1914. godine, za ::ank:irsko drustvo La Nationals, a izvedena 192o-23. iodine. Autori su franco ski arhitekti a izvodjač jo bilo preduzeće Mdlana Antonovića. Objekat nosi karakt oristi- Xe francuskof, akademizma i odlikuje se veoma solidrim izvod jenjem. Smatra so spomonikom kul- truro niže kategorije.

■S PC MEM IK KULTURE SL0L0ĐN0G RE Ž IMA ZASTITEKnoz Mihailova br. 37

Zgrada Srpskor narodnor invalidskor fonda nastala tokom druê polovine 19. veka prvi put

rekonstruisana 192 5. r-odine. Znatnije izmene izvršono su dogradnjom dva sprata u novije doLa. U rekonstrukciji objekta koji ima ambije- ntalno vrednosti ova dva sprata treba da budu skinuta.

SPOMENIK KULTURE SL0B0DN0G REŽIMA ZASTITE Knoz Mihailova br. 3C.

Zgrada Beogradske trjrovacke banke, kasnije zgrada preduzeća RUDNAF podignuta krajem prošlpf veka, prepravljena jc 1923. god. Autor prepravkc bio je Franja Urban. Treći i četvrti sprat do^radjeni su u novije vreme i prilikom

- 61 -

rekonstrukcije objekta treba uskladiti formu don jib. i pornjih spratova.

Knez Mihailova br. 3 3Akademski kcncipiran objekat nnstao jc krajem 19. veka. Objekat пеша većejR značaja. sr. stanovišta služ£e zaštitc spomenika kulture.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG RE2IMA ZASTITEKnez Mihailova br.MO

Kuća tr£cvca Barlovca podi^nuta je oko 18 7c. iodine po projektu Anđrije Vukovića kao rrva dvospratna zj rada u Knez Mihailovoj ulici. Oko 19 2o. godine dozidana su dva sprata sa stilskim karakteristikama prvobitncr objekta toko da se ova rekonstrukcija može smatrati izuzetno uspelom. U najnovijcj rekonstrukciji koja je u toku > struktura objekta je izmenena u smislu zadovoljavanja sadašnjih potreba korisnika dok je rekonstrukcija fasade izvršena u skladu sa datim konzervatorskim uslovima. Objekat predstavlja spomenik kulture više kategcrije.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG KE2IMA ZASTITE

Knez Mihailova br. 41Objekat je podi^nut 191 . po - planovima Konstantina Jovanovića. U kasnij in rekon- strukcijama (1932> arh. Siniša Svabić i 1'34. arh. Lazar Kostić) struktura c'“jekta je men j ana

- 62 -

all su na fasadama zadržani prvobitni karakt cristični element!. Sirenjem robne kuće objektu su pripojeni i susedi sa kojirna danas čini u funkcionalnar. po .lo- du celinu. Objekat predstavlja spcjrenik kulture niže kategorije.

SFGMK KUUIURE SLDBCCKCG RE2II-K ZASTITE

Knez Mihailova, br. 42Objekat Prve hrvatske štedicnioe sa,~radjen 1922 . godine kao jedan od najznacajnijih akademski oblikovanih objekata u cvom delu Kr.ez Mihailove ulice. Fasda objekta nosi kara- kteristične elemente: strop.ost u crtezu, monu- montalnost, snažne 'jilastre > solidno izvodjenj Objekat se smatra spomenikom kulture niže kate porije.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG RE2IMA ZASTITEKnez Mihailova br. 4 3

Kuća Julke Garašanin, danas u sklopu zgrade Robne kuće, jedan je od nalobrojnih objekata iz doba romantizma. Podignut je 1870. godine. Karakteristična dekoracija fasade sadr?i roman orrotske oblike. Objekat predstavlja spomenik kulture najviše kategorije.

SPOMENIK KULTURE NAJSTR02EG, RE2IMA ZASTITE

Knez Mihailova br. 44Prizcmni objekat nastao krajcm prošloga veka bez značaja je sa stanovišta službc zaštite spomenika kulture.

- 63 -

Kuća Teribašića gradjena 188*- ôdine po projektu Jovana Ilkića. Frepravljen je u smislu povezivanja sa susednin cbjektima u funkcionalnu celinu. Kao relativno rani princrak akadcmske gradjevinske arhitekture smatn se spomenikom kulture više kategorije.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG RE2IMA ZASTITEKnez Mihailova br. 4 6

Kuća trp.ovca Veljka Savića podi?:nuta jc 1869. r.odine u stilu ranog akadomizma. Zajedno sa suscdnim objektima čir.i niz objekata koji sadrže karakteristične stilske odlike iz doba a koje su podizani. Fasada objekta rekonstruisana je u najnovije doba.Objekat predstavlja spomenik kulture nnjvise kategorije.

SPOMENIK KULTURE NA, STR02IJEG RE2IMA ZASTITEKnez Mihailova br. 47

Nova zgrada Spasićeve zadužbine podinruta je1929. podine. Autor objekta je a.rhitekt Josif Najman koji se upravo tih rodina vratio iz Pari- za i doneo duh francuske akadcmske arhitekture. Objekat se odlikuje pročišć niir: obliciir.a u okviru čvrste akademske kompozicije kao i soiidnim izvodjenjem. Uprkos relativno velikoj masi nije u značajnijoj meri u neskladu sa ?jnbi- jentom. Objekat se smatra spomenikom kulture niže kateopprije.

Knez Mihailova br. 4 5

- 64 -

SPOr KTK KULTURE SLOBCDNIJEG REŽIMA ZASTITE Knez Mihailova

Objekat poznat pcd nazivom KRSTINA MEHANA nastao je 186 3. rod. i sadrži spoj akademskih i roraantičarskih dekorativnih elemenata. Ovaj spoj izvedtn je mehanifiki, no horizontali i po ovom ei^mcntu z^rada predstavlja unikatni primer u beoj’radskoj arhiokturi. S obzirom da je zprada podinnuta u isto vreme kad i susedna (br.48) nože se pretpostaviti želja rraditelja da usa- eiasi izr.led svor objekta sa susednim. Objekat ptedstavlja spomenik kulture najviše kateporiie.

spoke:. KULTURE NAJSTR02EG REŽIMA ZASTITE Knez Mihailova br. 4 9

Tipieni ugaoni objekat oblikovan u akademskom naniru podiâo jc 19oG. godine arhitekt Milan Anronović. U dekoraciji pojavljuju se i izvesni olener.ti koji vode poreklo od istraživ?.- nja secesije. U doba izmedju ratova objekat je više puta rekonstruisan a u najnovije doba rekonstruisana je fasada. Objekat se smatrc. spomenikem kulture niže katoôrije.

Kr.c: .Mihailova br. 50Kuća Hristine Kumar idi .'.dicnuta je 1870. i predstavlja jedan od ranih primera arhitekture akademizraa. U najnovije dcba fasada objekata je rekonstruisana i ton prilikom je rostavljen balkon na up.lu ul. 7 jula. Objekat se snatra spcnenikon kulture najvišt kate^crije.

- 65 -

SPOMENIK KULTURE NAJSTRC2IJEG REŽIMA ZASTITE Knez Mihailova br. 51

Zgrada hotela "Grčka kraljica" podingut ;e pre 1BG7. gođino o čcnu svedoči osnova koja prati staru regulacionu liniju. Fasaoa objekta rekonstruisana je u najnovije doLa. Objekat nema izraženih stilskih karakteristika. Sinatra sg spomenikom kulture više kategorijc uglavnom stoga što čuva sećanje na rep.ulaciju iz turskog pcrioda.

SPOMENIK KULTURE STROGOG REŽIMA ZASTITEKnez Mihailova br. 5?

Zgrada preduzeća PAPTR podinguta je 188c. godine i predstavlja jedan od relativno ranih - primera akademskog manira. U najnovije doba objekat je rekonstruisan i torn prilikom postavljen je mansardni krov. Ukla- pan je ovog objekta koji se smatra spomenkcm kulture niže kategorijc u ambijent novoc; objekta r-racsko<7 muzeja predstavlja posebni problem.

SPOMENIK KULTURE SLOBOĐNIJEG RE2IMA ZASTITE

- 66 -

Kuća Marks Stojanovića iz 1889. rodine, podipniita po planovima Konstantina Jovanovića, jedanog cđ najznačajnijih akademičara. Sadrzi csncvne odlike akademizraa: kupolc na uriovima, oštar crtež fasade sa tvrdo oblikovanim ti- mpano- ninia iznad prozora, balkone na urlovima. Smatra se spomenikom kulture najviše kate^crije.

SPOMENIK KULTURE NAJSTR02IJEG RE2IMA ZASTITEKr.cz Mihailova br. 56

Z./rada hotcln SRPSKA KRUNA sapradjcna jocko 18 67 . eodinc i u stilu гапод akademizma. Odlikuje se relativno skromnom dckoracijon. Značajna jc kao jedan od najstarijih očuvanih objekata u Knez Mihailovoj ulici kao i po tonui Stc je u objektu u posleratnoro pcriodu bila sme- štcna Narodna biblioteka SRS. Na starim fotic.-rafijama objekta sapledava se arhitektura znatno druf.ačija od današnje. Ovi elemcnti bićc vraćeni pi ilikom rekons trukci jc . Objekat se smatra spc- menikom kulture vise katerorije.

Knez Mihailova br. 53-55

SPOMENIK KULTURE STAROG RE2IMA ZAST7TE

- 67 -

Maršala Birjuzova 2-4

Zgrada je porušena

Maršala Birjuzova 6

Na placu društva "kraj Dečanski", čedomir Glišić je projektovac uličnu z;-.radu a Branislav Kojić dvorišnu. Z;3rada je u stilu modernizma iz 1S3 7. godine cdnosnc 1333.Izvori: Istorijski arhiv Beorrada

Tehnička direkcija, planovi F-2-15-1937 .

SPOMENIK KULTURE SLOBODNIJEG REŽIMA ZASTITE

Marsala Birjuzova 8

Ztirada osiguravajućeg društva "Srbija" podinûta 19 27-28. projcktnnt arh.NestorovićBližih arhivskin podataka nema.

OBJEKAT AHBIJEKTALNCG ZNACAJA Maršala Birjuzcva 10

Z^rada radjena po projektu Milana Minića u sTilu mcdernizma iz 1040. Uz stariju z^radu ' Mažes trika" iz Obilićevop venca čini hotelski kompleks.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG RE2IMA ZASTITE

- 68 -

Maršdla Birjuzova 12

Prizemni objekat, garaža bez značaja.

MarSala Birjuzova 14

Prizemni objekt, bez značaja sa stanovišta zaštire

Maršala Birjuzova 14-b

Dvcrišni objekat nastac 1036. godine za invest i tor a Oskara Hasa. Projektant je Miladin PrijevićTzvori: Istcrijski arhiv Bcoprada,

Tehnička Direkcij?.; plnovi F l-4a-1936.

Maršala B irj uzova 1G

Višcspratni objekat iz 193 2. autcra Djure Borošića predstavlja tipično delo zrelof modernizma. Prilikom eventualnog uklanjanja nužno je obezbediti pretbodno potpuno istoriofr=ifsko proučavanje.


- 69 -

Maršala Birjuzova 16.

Frizemni objekat nastac krajem XIX veka, bcz značaja sa stanovišta zaštite.

Maršala Birjuzova 20.

Prizemni objekat nastao krajem XIX vek.a, bez zr.ačaja sa stanovišta zaštite.

Maršala Birjuzova 2 2

Arh. Karlo Tomac je izradio projekt za tri zgrade 1S3 9. podine, kcje bi zauzimale prostcr od Tadašnje Kosmajske do Obilićevog venca, dužinom Strme ulice. Gradile bi se u tri etape. Izvedcna je samo ova zgrada, u stilu kasnop modernizma. Investitori su bili braća Jevrcm i Pavle Jovanović Izvcri: Istorijski arhiv Boc.^rađa

Tehnička direkcija,planovi F lU-lo-1939.

Maršala Birjuzova 24

Na imanju Politike A.D. izradjena je 19^5. qodinc garaža za potrebe Na-Mc. Projektant ie bio Djordje Smiljanić. Garaža je poruSona. Izvori: Istorijski arhiv Beograda,

tchnička direkcija, plan^vi Г 19-4a-1932

Seđamđcsetih godina podinput je višespratni serijski n.aražni objekat, bez značaja 5a sta- novišta ite

- 70 -

Stambena zgrada iz 1936-37 godine. Projekat su urađili Miša Manejlević i Isak Azrijel. Problem zakošene parcele- i t-abarita zqrade je interesantno rešen.Izvori: Istorijski arhiv Beorrada}

tehnička dirckcija, planovi Г 15-38-1936.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG RE'?,IMA ZASTITE Marž ala B i r j uzova 2 8

Stambeno-administrativna zrrada sa odelje- njima za štampariju sa^radjena 1335. godine u stilu jrodernizjT’a. Projektant je Miladin Prlje- vie. Investitor Uzijel i Mika Efraim.Izvori: Istorijski arhiv Beograda

t ehn ička d ir e kc i j a,p1anov i F 2-21-193 5.

OBJEKAT АМБIJENTALNOG ZNAČAJA Maršala Birjuzova 3o-3 2

Objekat savremene arhit. iz 1357 . jr.od.Z.r.rada nastala pcsle rata.

Marsala Birjuzova 34 i Cerice Milice 14

'Ir.aona zgrada za koju su planove izrađili Miša Manojlcvić i Isak Azrijel. Zgrada predstavlja ran jjrimt-r modernističkor stilr u Beogradu, projekt jc izradjen 1932. - 1S33.Izvori: Istorijski arhiv Beo.nrada

tehnička direkcija, planevi F 12-26-1932

СВЈЕКЛТ AMБIJ^NTALNOG ZNAČAJA

Maršala Bir juzova 2 6

- 71 -

Ulica Nikole Spaeića br. 3

Objekat ncistao krajem prosier veka. Propravljan 1947.

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNACAJA Obilićev venae l-3-3a

Objekat nosi odlike standardne savremene arhitekture stambenih blckova, pedesetih godins . Bez načaja je sa stanovišta služhe zašti- te spomenika kulture.

Obilićev venae 2.

Palata PRIZAD iz 1937. je najvrednije delo Bogdana Nestorovića i jednc od najz iačajnijin dela kasno£ modernizma. Monumentalnost, merme- rna obloga> naglaseni portal, ritmizaeija uz pomcć snažnih pilasters čine ovaj objekat do- minantnim. Zgrada je na C/sncvu konkursa sa - gradjena token 193j. rodine i predstavlja spe- menik kulture visoke kategcrijc.

OBJEKAT KULTURE STROGOG RE2IMA ZASTITE

Cbilićev venae *+.

Objekat je sagradjen tokom trećc deeenije. Sadrži elements kasnog akademizma ali i daleke odjeke romantizma. Predstavlja jedan oć ključ- nih elemenata ambdjenta. Zgrada ima istorijski 'znač*j.'U njoj se za vremo rate naiazila :>oli- dija grada, a posle rata


- 72 -

Modernistički koncipirani objekat nastac jc po projoktu Jcsipa Najmana, dozidjivanje nansarde izvedcno 1S46. a objekat nastac je 1:333. godinc. Uklapa se u ambijcnt. Ne pr»:d- stavlja značajnijc dclo sa stanovišta službe zaStite spomcnika kulture.

Ofcilicev venae 6

Objekat nastac cd 1927-1928. po planovima Zivaćina Radivojevića, kcji jc i investiror akaderski koneipiran i dosta nsrcćno nadogra- 1 jen u ncvije doba, vezuje sc u ambijentalncm snislu sa susednin objektima. U rekonstrukciji treba o ovoj ambijentalnoj vrednosti prvon- stveno vediti računa.

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNACAJAObilićev venae 8.

Prvobitni objekat sa^radjen je pre * rvop svetskoff rata a 1927-23. godine je nedgora- djen i rckonstruisan. Autor ove dogradnje bio j-s arhitekt Drar.utin Maslać. Na fasadi objekta sačuvani su elementi dekoracije o čemu pri rt- kcnstrukciji valja stroro voditi računa.

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNACAJAObilićev venae 9-11

Savremeno koncipirani poslovno-stambeni objekat?. nema većcg znaaaja sa stanovišta službe zaštite spomenika kulture.

Obi1ićev venae 5

- 73 -

Objekat iz 1923. rodine, arhitekta Drag.Maslaća, završava ambientalni r.iz i nosi svo karaktcristike svojih neposrudnih suseda. Pri rekonstrukciji treba p.a tretirati kao inTegralni element ovc ambijentalne celine.

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNACAJA Obilićev venae 12-14

Objekat višespratne garaže predstavlja arhitok- tenski import i nema većeg značaja sa stanovišta službe zaštite spomenika kulture.

Obilićev venae 13

Objekat nastac u rano posleratne doba.Bez značaja je sa stancvišta službe zaštite spomenika kulture.

Obilićev venae IS

Objekat JUGOPAPIRA sagradjen je krajem sedme đeeenije našer veka.Objekat sadrži veoma na^lašeno oblikovanjo fasade te se ne uklapa u ambijent. nema većer značaja sa stanovišta slube zaStite spomenika kulture.

Obilićcv venae 10

- 74 -

Dec star053 objekta "Spasićevog pasaža" podirao je arhitekt Nikola Nostrrović. Cijcka^ je značajno viSe po unutrašnjoj strukturi кз- snijc đelom razrušenoj nefto po eksterijeru. Treoi i četvrti sprat su dosta nesrećno nadc- .radjeni u novije dcba.

SPOMENIK KULTURE SL0B0ĐNIJEG RE2IMA ZASTITE Otilićev venae 16

Kuća Steve- Jovanovića - Resavca safradio je 1912. godine arhitekta Бгапкс Tanazević u stilu romantizirane seeesije.Ogjekat predstavlja spomenik kulture niže katerorijc.

SPi'MEKlK KULTURE SLOBODNIJEG RE2IMA ZASTITE Obilićev venae 18

Objekat nastao krajem prošloiT veka bez značaja je sa stanovišta službe zaštite spomfcnika kul- curo.

Obilićev venaeObjekat nastao od 1922-1924. arh. Leona Talvija, sadrži karakteristike standardnor akaderaizna. Uklapa se u ambijcnt.

OBJEKAT AMBIJENTALN0G ZNACAJA Obilićev venae 20

Prizcmni objekat nastao početkom našef veka bez značaja je sa stanovišt?. službe zaštite spomenika kulture .

Obilićev venacl7

- 75 -

Stambeno poslcvni objekat sarrađjen 3eđesetih £ođina naše^ veka u standardnoj arhitekturi svoga doba. U neskladu jc sa air.bi jent лг. pa je izvesna rekonstrukcija fasade mofuća.

Obilićev venac 22

Objekat gradjerv 1337-39. po istom nrojektu kao i objekat u Makednonskoj ulici nosi knrakteri- stike zrelog modernizma: cetiri raster ^rozo- skih otvora i halkone zalučene na uslovima. Autor objekta je arhitekta Branislav Marinković Izvcri Tstor.' arhiv Beo*;rađa tehnička direkeija planovi F XIV - 10 - 1937

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNACAJAObilićev venae 24

Objekat izgrađjen 3 939. delo arh. Branislava Mćrinkovića.tlklapa se u amMjent.

Obilićev venac 25Objekat je podigput u druf,oj - polovini cetvrte decenije našef: veka. Autcri su mu arhitekt Jcvan Bjelović i inž. Djordje Lazarević. Prizeir. lje je strukturalno čisto rešeno. Pclukružni otvori na vrhu objekta i-redstavl jau ustupak đekorativističkim načelima.


Obilićev venae 21-23

- 76 -

Objekat nosi nešovite stilske odlike pri čcr.u su akademska koneepcija unrevazinad modem i- stičkim. Objekat sadrži znatne ambijentalne vredncsti Iudući da ima čeoni položaj u otiro- su na dec poteza Obilićevog venca od Trga Kepublike. Obrada fasade je soiidno izvedena re se nepredvidja skora rekonsrukeija.

OfJJiKAT AMBIJENTALNOG ZNACAJA Oriiićov venae 2 7

Objekat je sarradio arhitekt Drar. Maslać tokom treće decenije naSeg veka. Nosi elemente pročišćenof akademizma. U prizemlju objekta, na игДа smeštena je p.alerija Grafičkojr kole^tiva čime sc podcrtava kulturni karakt er sadržaja objekta.Smatra se spomcnikom kulture niže katepcrije.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG RE2IMA ZASTITE Obilićev venae 28

Hotel MAŽESTIK, objekat čiji jo vlasnik i projektant bio arhitekt Milan Minić, podirnut ju 1936-37. rodine. Sađrži sve csobine zrelo£ modernizma. Osnova objekta jc složena i jedan r.jcjcov deo pruža so do ulice Marsala Birjuzcva. ?ekcnstrukcija strukture objekta je mo>-uća. Smatra se spomenikom kulture niže kateôrije.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG REŽIMA ZASTITE Izvori: 1stnr. arhiv rrada Beorrada

Tehnička direkcija, planovi F 2-26-1036.

Obilićev venae 26

- 77 -

Stambeno-poslovni otjekat čij je autor arh. Branislav Marinković sadrži element« standardnog modernizir.a te nije r>d voće^ značaja sa stanovišta služl e zaštie s^cmenika kulture.

Obilićev venac 33

Palata RIUNIONE čiji je investitor bio Tađransko osir.uravajuće društvc u Trstu sagradjena jc 1929-1931. rodine po ugledu na sližan ob.jekat koje je ovo Đruštvo s$£radilo u Mađriiu. i-iće da su planovi objekta radjeni \i Italiji. U Beograd u planove je potpisao i objekat realizovao Ivan Belić. U doba svog podizanja ovo jo Lio jedan cd najviših i najskuiljih objekata, zahva- ljujući dosta i basnoslcvnoj ceni. zemljiSta. Predračunska vrednost objekta iznosila je 12 miliona dinara. Objekat je izvanredno solidno izvedcn i predstavlja spomenik kulture niže kateôrijc.

SPOMENIK KULTURE SLORODMIJEG REŽIMA ZASTITE Pariska br. 12

Kuća Mihajla Milovanovića podi^nuta jc 1*0 ;rod. pc prcjektima Dragutina Djordjevića, istaknutor arhitekte starije gener<= cije. Fasada je 0--radjena u akadenskom maniru u duhu neorenesansa. Nadop,radnja nije moûća.

Obilićev venae 30

SPOMENIK KULTURE SL0B0ĐNIJEG RE 2 IMA 2ACTITE

- 78 -

Far isles 13

Objekat podingut (1922-23) sadrži karaktorieti- kc Iliske češkom kubističkom pokretu. Autori su za-rebacki arhitekti. Objekat je u sklađu sa širom sređincm.

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNACAJAPariska br. 14

Objekat nastac krajem pedesetih r;odina predstavlja značajno delo po izvanredno prijatnom crte- žu facade i boji koja sc komplementarno uklapa u ambijent Kalemegdana. Delo jc bilo više puta izlaâno u različitim retrospektivnim pre lcd-i ma novijc beogradske arhitekture.Autor jc arhi tekt Mirko Jovanović.

Pariska br. 15

Kuća Marka Stojanovića podipnuta jo ISoo. po projektu Konstantina Jovanovića. Objekat predstavlja manje znaeajno Jovanovićevo delo. Znaćaj objekta potiče vise iz prisne vczg sa zgradon u Pariskoj 1G kao i z.rradon bivše Likovne akademije na u-.lu Knez Mihailove ulice sa kojimo čini jedinstveni kompleks. Iz ovih razloga z,-*r*iču troba sačuvati kao spomenik kulture.

SPOKEN IK KULTURE SLOBCDMIJFG RE2IMA ZASTITE

- 7 9 -

Objekat nepoznatog autora nastao početkom 20. veka i stilski i po volumenu uklapa se u ambijent koji čine široka predbašta i suseđni objekti. Rekonstrukciju ovog objekta treba sa- gledati u okviru uredjenja čitavog ambijenta.U ovom smislu objekat predstavlja spomenik kulture ambijentalne vrednosti.

Pariska br. 19

Privremeni objekat bez značaja sa stanovišta službe zaštite spomenika kulture.

Pariska br. 20kuća trgovca Spire Krstića, podignuta 192&.-19 29. £od. po planovima ing. Franje Jcnča.Godina 1927-28. Vračarska zadruga kao investitor radova podigla je 3. i 4. sprat i izvršila temeljnu rekonstrukciju objekta. Radove л vrednosti od З.боо.ооо dinara (što svedoči o obimu rekonstrukcijc) izvršilo jc preduLcee FUNDAMENT. Manje rekonstrukcije izvršene su i 1925. (na prvobitnom objektu) i 1931.-rodine.U drur.om svetskom ratu objekat je delimičnc porušen. U sadaSnjem obliku objokat je bez većeg značaja sa stanovišta službe zažrite spomenika. Prilikom evcntualno.n; uklanjanja objekta potrebno je obezbediti êhniČki snimak fasada kcja po svom sklopu predstavlja standsrdno akademsko rešenj®.Levc kr 'lo dozidano jc 13Ш. rod. po plano- vimr. ing. Aleksandra Jakovljcvića.

Pariska 16

- 80 -

Rajićeva 2.

Fomoćni dvorišni Vjekt bez značaja sa star.c- višta službe zaštite spomenika kulture. Objekat je prcdvidjen za rušenje prilikom izgradnje nc-ve z-rade Muzeja rrada Tcir. prilikom ne treba predvideti izradu bilo kakve dokumentacije o objektu.

Rajićcva 12Objekat je podingut krajem prošloga veka i vcrovatno rekonstruisan đvadesetih 3odina naSt-.q veka. Znaeaj objekta je jcdino u sklopu čitavor: fronta . Rajićeve ulice koji je kontinualno iz.-radjen u sličnoj akademskoj arhitekturi v,-. vro;a prošloga veka. Pri rekonstrukciji mo- ~uć je slobodniji tr^tman koji bi vodio računao značajnijim susednim objektima.

ОВЈЕКЛТ AMBIJENTALNOG ZNACAJARajićeva br. 1L

Objekat koncipiran u standardncj akademskoj formi iz^radjen je krajem 13. veka. Pri rekonstrukci ji no£uć je slobodniji tretman unutraš- njosti objekta Fasadu trcba rekonstruisati pažljivijc s obzirom da su se svi dekorativni elementi održali do danas.

SPOMENIK KULTURE SLOBODTIIJEG REŽIMA 2AST1TE

- 81 -

Rajićeva br. 16

Objekat poznat pođ nazivom "Kuća Nikclajevića" sarradjcn je krajem 19. veka. Asimetricno postavljcn ulaz i naglaSena plastika iznad prozorskih otvora vezuju se za slične elemente na susednom objektu. Rekonstrukcija unutraSnjo- sti zgrade je slobodna. Fasada objekta očuvana je do danas u celcsti.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNIJEG RE2IMA ZASTITE

Rajićeva br. 18

Objekat koji završava niz akademski oblikovanih objekata sa kraja 19. veka. U rekonstrukciji moguća jc dop.radnja sprata s obzirom da susc- dni objekti sa obe strane imaju visinu od P+2 sprata. Do^radjeni sprat morao bi biti stilski usaglašen sa arhitokturom susedno^ objekta. Rekonstrukcija unutrašnjosti objekta je slobodna.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNIJEG RE 2 IMA ZASTITE Rajićeva br. 2C

Gradjevinski plac u Rajićevoj 20 sadrži same privremene objekte koje treba porušiti. .’.cvi objekat treba stilski usar;lasiti sa susednim objektom. U koncipranju fasade novor objekta čija bi visina bila ograničena na P+2 sa cventualnim povućcnir; trećirr. spratom mc'uće je predvideti i savrerncno oblikovanje sa izve- snim op£tim reminisccncijama n. rstorijsku arhitckturu u odnosu zida i otvora, prcpcrci- jama i si.

- 82 -

Rajićcva br. 22Kuća advokata Nirkovića izgradjena 1926-27. po planovima Milorada Milutinovića. Sadrži karakteristike akadenskop. metoda u srednjc-m traktu i secosije na ujrlovima. Pri rckonstruk- ciji trcha predvidoti slobodni trctman unu” traSnjosti i pažljiviji tretman u obradi fasade. Elementi fasactne đekoracije postojc na objektu.

SPOKENIK KULTURE SLCBODNIJEG REŽIMA ZAŠTITERajičeva br. 27

Objekat je 1921. goci. podirn.ut oo planovima inp. DojČinovića. Кто sadrži đovoljno elemenata koji bi opravđali njepovo trajno zđržavanje. tJ slučaju uklanjanja trebalo bi fotografski 5 tehnički snimiti. Prizemne đelovc objekta na uflu Rajićevc ul. i Cara Lazara treba svakako ukloniti budući da su u potpunom nesklađu sa ambijentom.

Rajićeva 29.

Objekat bcz posebno^ značaja sa stanovišta slu- žbe zaštite apomenika.

Rajićcva br. 31

Objekat bez većep značaja sa stanovičta službe zaštite spomenika kulture.

- 83 -

Zgrada nastala krajem 19. veka sadrži karateri- stike standardise akadcmskc arhitekture. Drugi sprat je dogradjen u novijc doba i pri rekonstrukciji objekta trebalo bi ga ukloniti. Z;*radu treba posmatrati kao ugaoni objekat u bloku objekta sličnih karakteristika što znači da bi elemente krova trebalo usaglasiti kao sa arhi- tekturom samog objekta tako i sa njegovim ne- posrednim susedima. U sanaciji bloka rekenstru- kcija objekta ukazuje se као prvorazredna nuž- nost.

SPOMENIK KULTURE SLOBCDNIJEG RE2IMA ZASTITE 7 jula br. 11-13

Dva sprataa objekta u fasadi su integrisana u jedan. Objekat podignut lGSM. godine pc planovima arh. Jovana Ilkića, pripada akademskom manirizmu. Objekat je značajan kao karika u stilski homogeno obradjenom bloku. Kao spomenik kulture niže kategorije može se u unutrnšnjosti slobodno rekonstruisati dok fasada sadrži dcvo- 1j no elemenata za detaljnu rekonstrukciju.

SPOMENIK KULTURE SLOBODKIJEG RE2IMA ZAŠTITE 7 jula br. 12

Zgrada Narodne banke predstavlja najznačajniji spomenik ra-nog akademizma i na j značajni je delo Konstantina Jovanovića u Beogradu. Podinguta 1089. godine a dogradjcna 1922-2^ godine. Sađrži sve karakterističnc elementc aka ‘emskoj; maniriz- na : z,fftvaranje oblika giad jevinskih elemenata u

7. jula ulicci br. 9

- 84 -

formalne celine (pcrtali, prosori), troelar.u pcdelu fasadnog platna, promenu teksturc fasade i dekorativne obrade po zonama. Kao spomenik kulture naivišc katcrorije objekat podležo najpažljivijem tretmanu *-.ri rekonstrukci ji .

7. jula br. 14

Objekat podirnut 1322 sadrži karakteristike postsecesijske arhitekture. Ugaoni položaj objekta kao i neposredna blizina spomenika kulture ođ najvećeg znsčaja povećavaju mu vrednost.

7, jula ulica br. 15

Dvospratni objekat podin.rut je devedesetih godina prošloga veka. Jedan od istaknutih predstavnika akademskog stila. Objekat j đužon fasadom okrenut produžetku ulice Car?. Lazarn čije oblikovanje u ovom delu nije dovoljno definisano. Ctuda se često pogrošno -lavnom fasadom smatra uža strana okrenu.a prema ulici 7. jula. Rekonstrukci j on pri zc.nl j a objekat bi mogac da dobijc ugaoni položaj koji mu po svemu i pripada s cbzircm da zat vara blok koji čini uglavnom arhitekturu akademskog stila.

- 8b -

Robni masazin čiji jo graditelj inž. Viktor Azrijel ide u red пајznačajnijih sj-'omenika arhitektonske kulture. kao najčistiji \-rimer pekrota secesije u Boorradu. Stakleni zid- zavesa, upotreba armirano^ betona u konstruk- ciji, intcgralni unutrašnji prostor kac i druge manje značajne formaIne odlike over objekta (dekorativni elamenti, sxubovi i pilastri od livenor, gvoždja) značili su u doba podizanja objekta godine 1907. značajnu novinu. Smatra se da je projekt objekta nastao u Beču ^do je Azrijel studirao pre nego što so 19o 5. rodine vratic u Beograd. Konstruktivni elemcnti takodje su importovani (gvozdcni nosači i dr.). Kao spomenik kulture najviše katcrorije objekat je nednvno rekonstruisan. S obzirom n a rcanya visinu u odnosu na susede valjalo bi razmišljatio cbradi kalkana suseda.

SPOMENIK KULTURE NAJSTR0ŽIJEG REŽIMA ZASTITE7. jula br. 19

Objekat i tipičnom maniru postmisovske - “•arhitekture stakla i čclika" podipao jc krajem žezdesetih godina našer veka arh. Gligorije Samojlov. Arhitektura objekta re uklapa se u okolinu ni po primenjenom mate- tijalu ni po formalnim odlikama (čvrsti pra- vougaoni raster). S obzirom na veličinu o': - jekta on se morn prihvatiti kao stcčona vrednost koja se slobodno možc rekcn-truisati. Naročito bi trebalo obratiti pažnju na moûć- nost rekonstrukcije prizemlja izvlacenjern korpusa do ulične re£ulacione linije objekta prema Knez Mihailovoj ulici.

7. jula br. 16

- 86 -

Objekat nekadasnje -Jufjoslovenske udružene “ankt ima dva pročelja: presna ulici 7. jula i prema Rajićevoj ul. Autor objekta je - poznati za- preL-acki arhitekta Hugo Frlih. i’odingut jo 1329-36 iodine i po tome predstavlja jedan od rmih primera arhitokture funkcionalističke crijentaci je. U kompozieionom por.ledu fasada iz Rajičeve ulice pripada u značajnijoj ntri modernističkom pokretu, dok su zalučene nišc na drugom spratu fasadc iz ulice 7.jula ustupak akademskoj tradiciji. U istora smis.'.u treba tretirati i stilizovani krovni venae. Ob- jckat predstavlja spomenik kulture niže kategorije.

SPOMTNIK KULTURE SLOBODNOG RE?.IMA ZASTITE7. jula br. 2 2

Objekat sarradjen krajem prošloga veka s3.dr?.i elemente standardne akademske arhitektur*Uklapa se u znatno vrednoj niz objekata j ul. Knez Kihailovoj. Fasada objekta je nedavno rekonstruisana. Dvcrisni deo objekta ne mora зе zadržati u rekonstrukciji.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNIJEG EEZIMA ZASTITE7. jula br. 24

Spratni objekat podinrut u skladu sa objektom Lr. 22. Dvorišni dec objekta takodje se nc niora zadržati u rekonstrukci ji. Fasada ct iekta obnovljena je zajedno sa fasadom objekta r ./2

SI OMENIK KULTURE SLOBODNIJEG REŽIMA ZASTITE

7. jula br. 21.

- 97 -

Jedan ođ ranih posleratnih oi jekata Nikolc Nestcrovića podinut je početkon dvadesctdh ôđina po planovima iz 102c. ~odinc. Fasada objekta oblikovana jc u duhu secesije. Objekat predstavlja spomenik kulture niže katerorijo i može se u unutrasnjosti slobodno rckonstrui- sati. Mužna rekonstrukcija prizemlja morn sc izvršiti u skladu sa oriînalnom prejektnon dokumentacijom koja se čuva u Istorijskom arhivu £rada Beograda.

SPOMENIK KULTURE STROGOG RE2IMA ZAŠITTE

7. jula br. 2 8

Objekat koncipiran u modernističkcm duhu sarradjen je tridesctih ~odina našc^ veka. Zanimljiv je po izvanredno uskoj parcel!. U nesklađu jo sa ambijcntom.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNIJEG RE2IMA ZASTITE 7. jula br. 30

Objekat je sa^radjcn tokom trcćc decenije na- šega veka u standardnom akadeir.skcm maniru.Bez večeg značaja jc sa stancvišta službe r.a- štite spomcnika kulture. Svojim stilskiir cdlika- ma uklapa se u ambijent.

SPOMENIK KULTURE SLODODNIJEG RE2IMA Za STITE 7. jula br. 32

Jednospratni objekat nosi karakteristike standardnc akadcmske arhitckturc. Objekax se nalazi usamljen izmedju znatno kasnije izfracj^.- nih objekat- vcć ; visine, te jc na ovaj način veza ovor objekta i objekta u Knez Mihailcvoj ulici izfubljena.


7. jula br. 20

- 83 -

Prvobitni projckat za ovaj objekat izradio je Živko Nikolić 1922. rodine a potom je 1925. ôdine Đraîša Brašovan izradio projekt u neob~ aroknora akademizmu. Objokat jo izveo (i pla- ncvo potpisao) Milan Sekulic koji je u to đoba bio u prisnim saradničkim odnosima sa Г5габоvenom. Bor.ata ornamentacije ovor objekta onemoru- ćava Lilo kakvu eventualnu dogoradnju ili rekonstrukci ju. U rekonstrukciji prizemlja mo rude je po potrebi bogatije portalc izloga i urcdje- nje enterijera lckale. Objekat predstavlja spomenik kulture nižc kategorije.

7. jula br. 39

Kuća Лгопа Levija podi^nuta jc 1907 p,od. ;o planovima .Stojana Titelbane i u stilu secesije. Bor.ata ornamentaci j a kao i karakteristični oblik portala u prizemlju dementi su c kojima se u rekonstrukci ji mora vođiti računa. KTo ir.o- že se dopuStati plasiranjc firmi na fasadi izvan portala izlora. Zabat koji se pojavio ruSenjem susedno# objekta u toku rata biće re.Scn izf^radnjom nove zrrade Muzeja rrada.

7. jula br. 41Kuća trgovca Stamenkovića (poznata i pod nazivom "Kuća sa zelenim pločicama" poii~nuta jo takodjc l'9o7 godine.

7. jula br. 34

- 89 -

Autori objekta bili su Nikola Nestorović iAndra Stevanović (čije je autcrstvo S. Ncsto- rović osporavo u usmenim sacpštenjima. Objekat predstavlja jecinc od najistaknutijih dela beorradske varijante secesi;e. Karakteristični elementi su pilastri koji probijaju krovni venae, unošenje novor materijala (keramika)> boje. Orgamentacija je takodjc secesijsko;* porekla. Prvobitna namena bila je stambena u spratovima a u novije doba jedan sprat objekta zauzeo je arhitcktonski biro PROSTOR. Rekonstrukciju objekta u celini treba predvideti pod najstrožijim konzervatorskim nadzorom.

SPOMENIK KULTURE NAJSTROŽIJEG REŽIMA ZASTITEUlica Sremska br. 4

Akademski koncipirani objekat nastao je tokom druge polovine treće dccenijo. Danas jc- objekat izvan rc£ulacione linijc te predstavlja smetnju u rekonstrukciji neposredne okoline. Objekat po scbi ne.predstavlja vredncst sa stanovišta službe zaštite spomenika kulture.

Studentski trg 1

Kapetan Mišino zdanje predstavja prvu polatu u srpskoj arhitekturi. Tzrradjeno je krajem pedesetih i početkom šezdesetih ôdina prošloga veka. Prjektant je bio Jan Nevole, preklom čeh. U toku više od jednor sve-a posto-janja objekt je шег.јао različite funkcije u skladu sa širenjem beo^radskof Univerziteta.

- 90 -

S obzirom da se radi o spomeniku kulture naj- viSe kategcrije rekonstrukcija objekta go mora izvoditi prema detaljnim konzervatorskim uputstvima.

SPOMENIK KULTURE NAJSTROŽIJEG HE2IMA ZASTITE

Studentski tr^ 3

Objekat Novo^ Univerziteta 11 podinrut j* od 1923. do 1927. podine po projektima Petra Gači- ća. Madzorni organ bio jc Valerije Staševski. Objekat nosi odlike pompeznog akademizma, po- rotovu u svom oriînalnoTr obliku koji jc sa- euvan na starim fotor,rafijama. Pri]ikom rekonstrukcije ovaj oblik bi valjalo vratiti. Obje- kat predstavlja sponenik kalture ni?.e kateô- rije.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNIJEG RE2IKA ZASTITE Studentski try 5

Z.rrada Kolarčevo# narodnof univerziteta podi- r.nuta je 19 29-3o nodine po projoktu Petra Bajalovića. U eksterijeru zgrada nosi karakteristike ir.ešavine različitih stilskih tokova. Vrednost objekta pctiče od njerove namone kao i velike sale kojл po mišljenju mnorih struč- njaka predstavlja jednu od najakustičnijih prostorija u Evrori. Objekat so smatra spo- menikOTr. kulture niže kategcrijo.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNIJEG RE2IMA ZASTITE Studentski tv<\ 7

Akademski koncipirani objekat sarradjen 13 32. godine bez značaja je s?. stanoviSta službe z^Štite spomenika kulture.

- 91 -

Stuđentski trg 9Objekat sagrađjen dvadesetih ôđina našera veka nosi stilskc odlikc kasne secesije. Bez zna- čaja je sa stanvišta službe zaStite spomenika kulture.

Studentski trfi 11Zrrada bivšeg nemačkop, konzulata rekonstruisana je u više navrata. Najnovija rekonstrukcija fa- sađe izvršena je u sklađu sa izcatim konzervatorskim uslovima. Pri eventualncj novoj rekonstrukeiji objekta u cclini potrebno je izraditi detalj- ne konzervatorskc uslove s obzirom da so objekat smatra spomenikom kulture niže kategorije.

SPOMENIK KULTURE SLODODNIJEG RE2IMA ZASTITETopličin venae 3

Savremeni objekat izradjen šezdesetih godina visinski uklopljen u ambijent. Bez veće^ značaja sa stanovišta službe začtite spomenika kulture.

Topličin venae 5Objekat uradjen 1935-36 god. po planovima Mano- jlovića i Arkijela uklopljen u ambijent. Bez većeg značaja sa stanovičta službe zaštite spomenika kulture.

- 92 -

Topličin vonac 7

Objekat je nastao u prvcj polovini trcć° decenije пабег.а veka.Autor rtjckta.je arh. Leon Talvi. OLjckat sađrži odlikc kasne secesije. Izvesni značaj objekta pctiče iz игаопо^. položaja i duha istorijskih stilova koje u ambijent uncsi.

Trg Republike br.l

Zrrada Uprave fondova (danas zrrada Narodnor nuzcja) predstavlja jedr.o ođ najranijih dela Stevancvića i Nestorovića. Podip.nuta je posle konkursa tokom 19o2. i 19оЗ £Odine a dorradnjcna193o. jr,odine (deo zrrrade prema ulici Laze Рабиа). Objekat je u suštini akademski koncipiran. U fundiranju objekta primenjen je "Strek beton1' ncka vrsta preteće armiranoc betona. U medjuratnom peirodu objekat je služio potrebama FUpcte- karne banke a u posleratnom pcriodu, pedesetih odir.a naše^ veka, ипје>за je useljen Narodni muzej. Za potrebe Muzeja z^rada je rekonstruisana počctkom Sezdesetih ôdina i ton prilikom je vraćena srednja kupola koja jc pala prilikom bombardovanja Beocrađa. Objekat predstavlja spomenik kulture najviše kateforije.

SPOMENIK KULTURE NAJSTR02IJEG RE2IMA ZASTITE

- 93 -

Uzun Mirkova br.l

Zgrada stare Opštine podignuta u I*, veku potpuno je rekonstruisana za potr.'bo Cpštine ^rada- Beograda 1929. Tom prilikom dogradj^n je sprati iz^radjena fasada u akademskom maniru. U ovom obliku objekat se čuva do danas. S obzirom na svoju dugogodišnju funkciju od značaja za život ^rada objekat se smatra sponenikom kulture niže kategorije.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG REŽIMA ZASTITE Uzun Mirkova br. 3

Objekat sarradjen tokom drufe yoL vine 19. veka predstavlja za nauku pocatak o neposrednoj okolini Studentskog trga te ga pro uklanjanja treba detaljno istoriografski obraditi. Kao gradjevi- na u neskladu sa ambijentom i noma uslova za trajno čuvanje.

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNAČAJA Uzun Mirkova br. 7

Objekat nastao tokem druge - pclov'r. prošloga veka uklopljen je u "Kuću sa z lenir. -iločicama” tako da u potpunosti deli sudbinu over spomenika kulture najviže kategorije. Pri rekonstrukciji ovog objekta moguća je njegcv.t funk ionalna povczanost sa "Kućom sa zelcniT. pic *._cama". Rekonstrukci j a fasade mora se ir . -.i u potpunosti prema detaljnim kenzervaucrs-_n uslovima.

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNAČAJA

- 94

Uskočka ulica br. 5Zrrada "Demokratske banke'' iz 1932.rodine, podinguta po projektu Draj~omira Vukšića u ^.kadcmskom stilu. Objekat nosi standardne stilske karakteristike te pripada sirokon krugu slič- nih objekata podignutih širpm Seograda. Otuda ovaj objekat nije od pcsebno^ značaja sa stsno- višta službc zaštite spomenika kulture.

Uskočka br. 7Jedno ođ najznačajnijih dela Branislava Marinko- vića nastao je 35 rodine po urledu na Brašova- nov objekat na Zelenom vencu iz 133 2. iodine. Pored pomodnor "U" oblika osnove delo se odlikuje izvasnon monumentalnošću i veoma čistom formom. Smatra se spomenikom kulture nižc kate- r.orije.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNOG PEZIMA ZASTITEUskočka br. 9

Objekat podi^nur najverovatnije dvadesetih -cdi- na našef veka nosi odlike standardne akadcmske arhitekture. Ne predstavlja objekat od veće značaja sa stanovišta službe zaštite spomenika kulture.

Uskočka br. 6Jednospratni akademski koncipirani objekat nastao je tokom druge polovine 19. veka. Uiele- žen je na Zarićevom planu iz 187 3. o .ine. i'odirnut je па starijoj rec*ulaciji. Nije od ve- ćer, značaja sa stanovišta službe zaštite spomenika kulture.


Cara Lazara 5-7Ssvremeni objekat bez značaja sa stanovišta Službe zaštite spomenika kulture.

Cara Lazara 9Ugacni objekat sa kupolom standardnt akademsko arhitekture. podignut 1922-23. god. po planovima Nikole Nestorovića. Bez vcće^ značaja sr. sta- novišta službe zaStite spomenika kulture.


Cara Lazara 10Ugaoni blok podingut od 1922-1024. £Od. po planovima inženj.-teh. biroa Ureklir. Jelinja. Objekat je bez posebnog značaja sa stanovišta službe zaštite spomenika kulture. U neksladu je sa ambijentom s obzirom da jc po nasi skoro izjednačen i neposredno vczan za blok Narodne banke koja predstavlja jedan od najznačajnijih spomenika kulture Beograda.

Cara Lazara 11Objekat iz 1921. koji sadrži nesovit. elements akademizma i seccsije. Autor jo Nikola Nestore- vić i.

Cara Lazara 12Bopato ornanentisana fasada objekta no ukla*a se u potpunosti u ambijent relativno uske ulice. Objekat je sagradjen pred kraj 1□22-2u- Autor 2.ivko Nikolić.

- 96 -

Savremeni objekat bez značaja sa stancvišta službe zaštite.

Cara Lazara 14Objekat standardne akademske arhikteture. Sarradjen je 1927. po planovima Milana Sekulića. Uklapa se u ambijcnt.

Cara Lazara 16

Ugaoni objekat čiji je autor Branko Tanazović izrradjen je od 13 2 5-15 29. Značaj objekta potice od istaknutoc položaja na sučeljavanju Gračanič- ke i ulice Cara Lazara, na malom i veoma strak- tivnom skveru. Objekat iraa izrazitih ambijental- nih vrednosti koje bi u rekonstrukcijitrebalo po- đvući.

Carice K:ilice 16Objekat je nastao 1931. i nosi standardne odlike modernistickog metoda- Bez značaja jc sa sta- novišta službe zaštite spomenika kulture.

Cika Ljubina ul.br.1

Zgrada PROSVET^(ili Gcca Kon, po nekadašnjcm vlasniku, poznatom beogradskon izdavaču (predstavlja rekonstrukciju prvobitnog nižor objekta. Rekonstrukci j a je izvršena 1931-3 5. jrodine kada je otjekat dobio sađašnj: izrled . Autor reken- strukcije bio jc Ivan Belič. Objekat nema svoj- stva spomenika kulture koji bi sc morao fiuvati u integralnom graditeljskom obliku, već bi Sc uspomena na cvaj objekat mogla čuvati dctaljnom tehničkom dokumentacijom i prigodnom tablom.

Cara Lazara 13

- 97 -

Stariji objekat prepravio je 1S28. Josif Kovače- vić, nekadaSnji direktor bco.rradske Realke koji se bavio i projektovanjenv. Z^rađa jc pripadala Beogradskoj trgovačkoj omladini. U drugcm svet skom ratu zjrrada jc stradala od bombardovanja pa je ponovo prepravljena 1946. j*odine. Autor ove prepravkc bio je Djordje Smiljanić. Treći i četvrti sprat đograđnjeni su u najncvije vreme i d:tiarmoniji sa osnovnim stilskim osobinama prvobitnor. objekta.


čika Ljubina 6Osnovno rešenje stambenor, bloka "Krsmanović" dao jc Dimitrijc M.Leko dok je na dctaljima obrade fasada radio živko Nikolić. Objekat je izveo Milan Sekulić tokom 1931. ,rodine. OLjekat predstavlja jedno od značajnijih dela akadcmizmai u sebi sadrži sve csDCvnc odlike Lekovop: ?тга- diteljskog metoda. Spomenik je kulture niže ka- tef:ori je.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNIJEG RE2IMA ZASTITECika Ljubina 7

Pcreklo objekta za sada je neutvrdjeno. Nastao je vcrovatno rekonstrukcijom starijep. nižef objekta tokom treće decenije našejp veka. Rekonstrukci join objekta u Cika Ljubino-i 3-5 ova dva susedna objekta mogla Li se pove*.ati u kompozi- cionu celinu.

OBJEKAT AM BIJF NT AT -N OG ZNACAJACika Ljubina *ilica br. 8

Objc>kat je u standardnoj "arhirekturi stakla i čelika" izgrađio arhitekt Mitsilo Janković početkom šezdesetih podina. Objekat jc bez zna- čaja sa stanovišta službc zaStite spomenika kulture .

Cika Ljubina 3 - 5

- 98 -

Cika Ljubina br. 9Objekt je sagradjen токога trcće dcccnije naše^ veka. Trcći i čctvrti sprat docradjeni su u ncvi- ie doba. Oblikovanjc prizemlja i izrazitom je neskladu sg ambijentom. Objekat je u celini bez značaja sa stancvistć. službe zaštite spomeniJca kulture. reckonstrukcijom bi objekat trebalo povezati sa cbjektima u čika Ljubinoj br. 3-5 i 7.

C?..:JKAT AMBIJENTALNOG ZNACAJA Čika Ljubina br. 1C

Delo Dimitrija M.Lcka ide u red njegovih značaj- nijih ostvarenja i nosi sve karakteristike njer,ovo~ lično.r. metoča. Posebnom odlikom ovog objekta može se smatrati upotreba modern is tie • kih elemenata kao is to jc podcrtavanje horizontals ili oblikovanjc motke za zastavu. Objekat je publikovan uljubljanskom časopisu ARHITEKTUR/ ncposredno po završetku pradjenja 1931. ôdinc. Investitor je bic Dr Marko Lcko čijo ime nosi i obližnja uličica. Objekat predstavlja spome- r.ik kulture, od većej-т značaja.

SPOMENIK KULTURE STROGOG REŽIMA ZAŠTITE čika Ljubina br. 11

Standardno akademsko ostvarenje sa tipičnim mansardnim krovom izrrađio je u prvo poslcratno doba 1S21-22 podine arhitekt Zarija Marković. Objekat ima ambijentalnu vrednost budući da se prirodno nadcvczujc na niz prethodnih objekata. Moguća je rekonstrukcija u smislu dogradnje jed- nor, ili dva sprata s tim da sc tom prilikom mora stroô voditi računa o potpunoj stilskoj usapla- šcnosti dooredjenib spratova.


- 09 -

Zgradu Avalske zađru~c pcdigao je 1931. godine jcćan od vodećih akademičara Aleksandar Janko- vić. Ovoga puta or. je ođabrao modernu formu keja pcdsoća ла dela Djuro DoroSića što znači da se uklapa u standardna modernistička dcla. Na akademski metod podseća jcdino mansardni krcv.S obzircm na doba pcdizanja kao i na izuzetno mesto u Jankcvićevom opisu delo se smatra spomenikom kulture niže katcôrije.

OBJEKAT AMBIJENTALNOG ZNAČAJA čika Ljubina 15 Zmaj Jovina 16

Zlatiborska banka", podi.rnuta 1S30. rod. do planovima Djure Borošića.Dolo koje nosi sve ođlike standardno£ modernizma sa elementima oko prozora koji podećaju na akademske sheme. Dekoracija fasade na nivou prvor sprata nosi odlike BoroSićevog manira. Izvori Istor. arhiv. Beo.^rada Tehnič.dir. planova XIX - 7 - 1930.

SPOMENIK KULTURE SLOBODNIJEG REŽIMA ZASTITE

čika Ljubina 15a

Dolo čeških arhitekata Krehlika i Jeleneka koji su rađili u Beogradu u čitavom medjuratnom porio- đu nastalo јс 1928. godine i nosi odliko standardnc solidne akademske arhitekture.

čika Ljubina 12

- lot -Cika Ljubina 16

Objekat čiji ja autor Iranislav Marinković pođignut je 1940-41 r. -josi sve odlike kasnojr. modcrnizma: akademiz ne monumetalne formekcje asociraju na p--- ere 3 stilizovani glavnivenae. Kao tipični printer kasnog modcrnizma delo se smatra spomenikom kulture niže katcqo- rije.


Cika LjuLina 17

Prizemni objekat nast ло u drupoj polovini proS- lor veka spajanjem nckoliko objekata bez značaj je sa stanovišta službe zaštito spomenika kultu re.

- 101 -

2.3.7. Vodcvod i kanalizacija 2.3.7.1.Vodovođ

U sleđećim ulicoma postoji vodovodna mreža, prcko koje se vrši snabdevanje objekata u bloku i to:

U ulici Uzun Mirkovoj (na đelu ul. Tađtiuša KošOuškog do ul. 7 Jula) ргоко prečnika 0 80 loo mn. i (nade- lu do Studentskop; Trpa) preko cevi prcčnikn 0 30 Ж 1.

U ul. Vn.se čarapića, ргеко cevi prcčnika ?! 80 i'll u čika Ljubinoj , preko cevi prečnika 0 30 nun u ulici Kncz Mihailovoj prcko covi prečnika 0 Г.О mm u ulici Knez Mihailcvoj prcko cevi čiji sc prečnik krcće od 0 80 шш do 0 225 mm i prcko cevi 0 300 mm.

U ulici Delijskoj , -reko cevi 0 80 mm. u ul. Cara Lazara prekc cevi 0 80 ram u ulici Obilićev venae, preko cevi 0 125 mm u ul. Maršala Birjuzova, preko cevi 0 100 mir. u ul. Gračaničkoj , preko cevo 0 80 mm u ul. Carice Milicc (na delu od 0bilićevo<’ Venca do ul. M.Birjuzova) preko cevi prečnika 0 80 mm u.uL. Tađeuša Košćuškc^, (od Pariskc do Uzun Mirkovc prcko cevi čiji se prečnik krećc od 0 100 do0 150 mm1 na delu od K.Mihailovc do Uzun Mirkove prcko cevi, prečnika 0 125 mm.u ul. Pariskoj, prcko cevi prečnika 0 125 mm u ul. Cara Uroša, preko cevi 0 30 mm u ul. Rajićevcj, preko ccvi 0 80 mm u ul. 7 jula preko ccvi prečnika IOC njn u ul. Uskočkoj , prcko ccvi prečnikr. 0 80 mm u ul. VuKa Karadžida, preko ccvi prečnika 0 80 mm u ul. T-ikŠićcvoj . prcko cevi prečnika 0 30 mm- ul. Zmaj Jovinoj, prcko cevi prečnika 0 125 mm u ul. Srcmskoj , preko cevi prečnika 0 100 mm Prikaz poscojeće vodovodnc mreže u ;n> svrstane so prečnicima u prcdmetnom području:

/

- 102 -

pročnici m

0 GO m:n 0 loo mm 0 125 nm # 150

30351320710150410790

Ukupna vodovodna mreža na pođručju iznosi 6.415 m.

Kanalisanje jc po opštem sistemu.

Kanalisanje objekata u bloku, vrši sc prcko postojcče kanalizacionc mrcže i to:

u ulici Uzun Mirkovoj (na clelu od Tadeuša KoSćuškor do Studentsko£ tr~a) ргеко cevi čiji sc prcčnik krcće od 7) 250 ćo Z' 3 50 mm.

U Stuđentskom trpu prcko cevi čiji so prečnik krcće od ž) 250 do 7) Зоо m.

u ul. Vase čarapića ргеко cevi prečnika 0 300 mm

u ul. čika Ljulinojj prcko cevi čiji se prečnik kreća od 7) 2S0nun do 0 300 mm

u ul. Knez Mihailovoj prcko cevi # 250 mmi kolektora, čiji so prečnik kreće od 150/loo cm do llo/бС cm.

2. 3.7.2. Kanalizacija

- 103 -

u ulici Dulijskoj , preko cevi # 2 50 nun

u ulici Obilićev Venae, preko cevi čiji sc prcčnik kreće od 0 2 50 do Ф 3oc mm

u ulici Maršala Birju2ova prcko cevi čiji se prcčnik krcće od 0 300 do Ho/60 cm.

u ulici Gračaničkoj preko covi čiji se prečnik kreće cd 0 25o do 0 3oo mm

u ulici Carice Milicc (na delu od Obilićevo?Vcnca do ulice M.Birjuzova) prcko cevi 0 3oo mm

u ulici Tadcuša ôšćuškor, (od Kneza. Mihaila do Uzun Mirkove) prcko cevi prečnika <t> 300 mmU ulici Pariskoj , preko cevi prečnika 2 250 mm

u Ulici Cara Uroša preko cevi prefcnika 0 2 50 mm u ulici Rajićevoj, prcko cevi prečnikr. 25o mm

u ulici 7 jula, preko cevi preČnika Ф Зоо mm i kolektora llo/6o cm

u ulici Nikolfe Spasića, prcko cevi prcčnika 0 2SC r.m

u ulici Uskcčkoj, preko cevi prcčnika % 250 mmu ulici Vuka Karadžića preko covi precnika 0 2 50 mm do 0 300 mm.

u ulici Jokšićevoj prcko cevi precrika 25o mm

u ulici Zmaj Jovinoj, preko cevi čiji so prečnik kreće cd 0 2^0 mm io 0 350 mm.

OT “

u ulici Gbilićcv venae preko prečnika 0 300 mm i kole- j.tcra lie/60 cm.

u ulici Sremskoj , preko kol«ktora llo/60 cm.

Prikaz postojećc kanalizacione mrežc u m ’ po prečnicima u preclmetnom poclručju.

pro čr. ike____________________ • m’

0 250 mm 29100 300 mm 16100 3 50 mm 1U00 llo/6c cm 0900 15o/loc cm 370

Ukupna kanalizaciona mreža na području iznosi 5920 m ’.

2.3.8, Električne mreže

Ovo por.i .vlje daje prikaz postojećep stanja mrežnih jedinica distributivne električne mreže posredstvom koji sc snabdevaju potrošački па posmatranom pctrošač- kom podrucju.

PotroŠički u posmatranom potrošačkom području snabdevaju se električnom ener-ijom iz TS 35/10 kV 'Zeleni venae"i T5 3 5/10 kV podstanica I posredstvom podzemnih ulcktro- enerretskih vodova 10 kV i TS 10/0, 4 kV. Dužina podzemnih vodova i broj TS 10/b, 4 kV je u direktnoj zavisnosti od nivoa maksimalnor opterećenja potrošačkop područja, i u com pop.ledu mrežne jedinice distributivne elektrionc mreže po svom kapacitetu u potpunosti zado- voljavaiu pcstojeće potrošače.Tehničkc i eksplcatacionc karzkteristike mrežnih jedinica distributivne elektrine mrez.e su na zadovoljava- jućem rivou i kao takve moru re upotpunosti uklopiti u "buduće rešenje snabdevanjem električnom enerîjom. ?oložaj postojećih mrcžnih jeđinica električne mreže prikazan je u rrafičkom priloru "Postojeće stanje električnc mreže i FTT".

-105-

2.3.8. F3ektrične nrcžeCvo poglavlje dajc prikaz postojećcf, otar.ja mrežnih jedinica distributivne elektrićne nrežc posrodstvom koji se snabđevaju potrošači na pcsmatr ncir. potroSačkcir pcđručju. Potrošači u posnatranom potroSačkcir. podrufcju snabđevaju se elcktričnom cneri'ijom iz TS 35/10 kV :‘2eleni venae1' i TS 3 5/10 kV podstanica I posredstvom pođztmnih ćloktro- encrgetskih vodova 10 kV i TS 10/0,4 kV. Dužina podz-'ianih vodova i broj TS 10/0,4'kV jc u direktncj zavisnosti ođ nivoa maksimalnog opterećenja potroSačkop područja, i u tom pogledu mr^žne jodinice distributing električne mreže po svcm kapacitetu upetpunosti zadovoljavaju postojeće po- troSače.Tehničke i eksploatacione karakteristike rarežnih jedinica distributivnc električne mreže su na zndovcljavajućem nivcu i kao takve rnopu st upctpunosti uklopiti u buduće ге- šenje snabdevanjem električnom enerpijom. Pcložaj nostojc- ćih mrežnih jedinica električne mreže prikazan je u rrn- fičkom prilogu "Postojeće stanje električne mreže i PTTfl.

2.3.9. Snabdevanje toplotnon encrgijomNa pređnctncm prostoru ne pestcji centralizovar. sister) snabdcvanja tcplotncm energijom.Iđentifikovano jc šesdeset osair. inđividualnih kotlarnica, čiji ukupan instalisani kapaciret iznosi 4‘ј .ј 85,5о о

kcal/h, odnosno oko 5 3,5 MW.Od ovoga brcja polovina kotlarnica je na tečno gorivo, a polovina na čvrsto gorivo. Instalisani kapaciteti kctlarnica na tečno gorivo iznosi 26.94-7,500 kcal/h (31,34 KW) ili okc 60% ukupno instali sano,- kapaciteta, dck na kapacitet kotlarnica na čvrsto T.orivo otpađa 19.039.000 kcal/h (22,14 MW), ili oko Ч *.Svi podaci c postcjećem stanju individualr.ih kotlarnica po blokoviua : objcktima prikazani su tabelarno i na situ- aciji u razmeî 1:500.

- 105 -POSTOJEĆE STANJE INĐIVI DUALNIH KOTLARNICA

TABELA BR. 1

Red.br.

NAZIV ULICE I 3R0J ZGRAEE Tip kotla Kapacitet

•

Godina Sistem proizv. Napo-

mena1 1 3 4 5 6 7

1. BLOK 1 : NARODNI MUZEJ 1. Тгг Rcpublike 1-a

BLOK 2: VASINA »MARKA LEKA, CIKA ЦЦВША I ZMfiJ JOVIKA

1. č. Ljubina 8

2. č. Ljubina 12

3. Vasins 9

4. Vasina 7

Ukupnc blck 2

VSupcr 3 kcm. vođoni

DSV2

NV III 3 kcro.Toplota 1 kcn

1.304.Зсо Зо/7о 136S. jftazutV=7o m3

800.000

425.100oocnnloo.ooc

9o/7o 1971 D2 V=40 m3

9o/7o 196o Banovič

Oo/70 197o Morin*.V= 10 m3

vezano na Vasinu br. 91.325.100

DLOK 3: VASINA, 1AZE FAČUA,C.LJUBINA I MARKA ШСЛ

1. Vasina 3 i č. Ljubina br.6 NV III

1 kom.BLOK 4: č.LJUBINA,Z.JOVINA,

K.MIHAIICVA I OBIUĆEV VENAC

1 . K. Mihailova lo

2. K. Mihailova 12 i Č. Ljubina 1

3. K.Mihailova lu~16 i Č.Ljubina 3-5

4. K.Mihailova 2o i Č. Ljubina 9

2xToplotaZagreb

125.5oo

2xViesrnan 800.000

N.V.III 234.85c

1.3oo.ooo

9c/7o 1976 3ancvi?

Uljc za lož 9o/70 1972 V= 30 m3

9o/70 1963 Honovi'

9o/70llo/7o 1972 Marina

V= 65 m3

V. Super 218.4oo 90/70 1976 ur>alj

- 107 -

. '7 "3 4 • €> 7

5. К..-lihailova 22 ToplotaZagreb

. 200.000 90/70 1903 D-2 V=20 m3*

6. KMihailova 24 o/i etažno .iT*entinsid amb.7. K*Miteilova 2c i

2. Jovina 12 2xNV III 413.000 porno 1553 a,5«3ilj3. Z.Jovim 14 neraa ko, a Li je vezano na ZJ 12 preto iraenjivača9. Č.Ljubina 15 2x:i-/ I 165.000 par no 1967 Banov ić10. £.Ljubina 13 500.000 .iustralijska aab.’11. Trg epablike 3 3xNV III 924.000 vodeni L955

1971 SanovićUKupno blok 4: 4.755.250 •BLOK 5: K.illvULOVA,

Z.J0VI№\, OBILIClV VEWmC

1. K .Mihailova 7 i Obilićev venae 29 Viesnan 1

3x,100.000 voJa

para 1977Jije a daaaćinstvo

V = 30 «n32. K*iihailova 9 sva preduzeća iiuju posebnekotlov^ke j«limoe3. K.»lihailova 11-15 TPK Zagreb

2x 1.28J.000 vodeni 1963-iarira ulja

v = 2x35 ia24. KHihailova 19 lx ix'V III

2x iJV III130.800 405 .'900

r\arnivodeni

1907 Ba :C*/ic

• K.flihailova 21 2x IW III 246.40C vodeni 1958 it

6. KMihailova 23 lxNV III 166.000 vodeni 1961 it

7. K-iihailcva 25 2xNV III 404.300 vodeii 1371 ii

8. K .Mihailova 27 2x7.super 301.600 vodeni 19?d IJlje 2a dcmać. V=4 0 ;a3

9. Z.Joviru 4 lx :iv in 195.000 pami 1-6J Ba.-icvić10. Z.Jovina 2 i

0.venae 9-11 2x V.cjper . . vodeni 1977 'arina V=2x20 m311. Ob. venae 15 Zx’Tbplot*1

iigrib 120.00U vodeni 1971 D2 V = 40 m312. Ob. vemc 17 delimično veza na K.ilihailovu Lr. 19

- loe -

13, OL. venae 25

iu. Od. vcruc 27

IxIV.V.III .233.400 parni

2Xi«.V.III 34-2.1U0 pami----------Т ^ Т Г Ш -------

veara StarI960

Banov ić Jdnovic

-

: I LICE, vv'-i-.-A BL3JUZOVA, SRC1SK4, KICZ .1ЛШи)У;1 I OBILIČEV VEISC

1. Topiičin venae br.3 :to Vulkan, 2 .<nn. 636.300 90/70

2. Mar-oal i 3irjuzova 14 Iiu. central no grejame L«a vczan.................... 33, larSila irjazova 10 :iV I I I ,

(hotel "fližestik") 3 коа.

4V III,i tom.

ц. STer.ska 6 Banka

5. Sremeka 2-4 K..lihaiLovai-3

6. KHihailova S

7. Obilićev venae 30 zufcm polikliniki 11 Latest ik"

8. OL-xliccv venae 20 "Isxra kaaerc"

9. Ooiiieev venae 24

10. Obilićev venae *♦ Staci .ntski гчг г .

?jeo Vulkar. I l l , 2 kom.

N.V.III,9 ka:;. parn.TPK Zagreb2 kau.

627.6)0 parni

171.050 parni

566.700 00/70

2.010.600 90/70

daz.peciSt-ož. 22 kart..IV III3 kan. •arni

Srediije aije 19£2 2x30 :a3

na Cb. venae 24R>stoj i centralna pr L.rena

1964 aanit .tople vjde,2enica

1961

19 68 . L-ia nov i , xesdV a

1955I960 Panov i

1; 200.000 90/70 1968 ’Marina"

oeciia 250.JuC

*366.000 90/70

.

627 .500 90/70

•agaljCY.la zgr=tia je etažnOjagalj

u aij

160 Banov.,

Jkiuvo ;Док 6 6.515.350

- 109 -

. . 3----- -- 4 5 — - 7

BLOK T : VASI.'1-л, V.K*Wu>ZIC\, С1КЧ UUBI№ I ZtfAJ JOVI№.

1 . Vasina 13

2. C.Ljubiiu 18-20

3 . K..lihajlovj. 36

4. C.Ljubira 16

Ukupno b lo k 7:

BLOK '8 Г CIKA [JU 3 m ,KNEZ LLHAJLOVA I ZMAJ J0VIK\

1 . č iku L jubina 19

2. Cika L jubiia 15 Z .Jovira 15

Ukupno blok 8:

BLOK 3: K. tliikJLOVA, JaKSIcEYA,0 .VENAC Iz^jovm

1 . Zrraj Jov ina 11

2. X И iha j lova 31 -33

3 . Ob.verac 5 "ST<imparija"

4 . Z. Jov i: u i Grad. b ib l l o t .

5. Z .Jovina 3

V issaann2 Km.

D juro D ja- to v ić1800 ko/h 2.700,000 90/70

V.sup^r 2 tom.

lxTAIS ta d lo r

зсг.иоо 9 J/7 .

155.000

1373 mazut V=60 лЗ

1472 02 V=2xl .'0 m3

197 J J2 v=26 m3

l0.> ji jv ;

S.:.l7.4UQ

120 .oOO

3«0.GC0

5 0 0 .Jj C

2 6 0 .0:;j

3 C 0 .O0j vodcn i 1 Л uoceai300.000

2xiW II I

250.0C0 occ:yi304.80J pcJTT.j.

107. Jljc

Jgalj

Jgal j, i'rurou ska e ita o n ic a

b x jc za Jarni- ćlnstvo

V=1l. m3U ja lj

1954 Banovio

Ukipro blok 9: 1.4Ш .300

- 110 -

1_______ 2______________ -3- •________4 • •• S- • • l л ' 7 .......BLOK lu : "HiNJJS"-*

1 . O bilićev vertic 2 ’%7 I I I 473.700 DC/70 19S3 iiano/ić,noi>-3 to n . s to p -£геја-

nj/

dIX-K 12: KHIH/vJLCVA, JiVKSlCEVA, СЛЗД LAZ' i I VUKA KAKADilČA

1 . K. M inijlovu 3S Neo Vulkana\NU ‘ I I I , 6 kom. l.aoo.ooo 90/70 £*nović

UKLJPJO BLOKOVI OU 1 ZO 12 ( lx z 11) .

- Ill -

2 —BLOK 11: STUDENSKI TKG,

VUKA KARADZIĆA,K. MIHAILOVA I USKOCKA

1. Stud.trg 8 (Univerzitet) 8xN.V.III 2 .170.400 pars. 194 61975

2. K.Mihailova 38 Ukupno blok 11

IxN.V.III 271.300 para 2.44 1.70C

ugalj

lož ulje

BLOK 13: K.MIHAILOVA,V:KARA- DŽIĆA, DELIJSKA I USKOCKA

1. Novi ob j.’’Rudnapa1' 5.000.000 voda 1978

BLOK 14: DELIJSKA,V.KARA- DŽIĆA,C.LAZARA I USKOCKA 0

BLOK 15: UZUN MIKKOVA,USKOCKA,K.MIHAJLOVA, 7.JULA

1. uzun Mirkova 1 2xN.V.III 426.000 para 19562. Studentski trg 5 "Toplota"za 2000.000 voda 19723. K.Mihailova 42 440.004. 7. Jula 22-24 "Salamander,r370.000 voda 19725. 7.Jula 28 TAM-STADLER 115.000 voda IS76

Ukupno blok 15 3.351.000

nije |oš puštcna u pogon lož ulje

ugalj mazut mazut lož ulje ulje za lož

BLOK 16: K.MIHAILOVA,USKOCKA, C.LAZARA I N.SPASICA

1. Cara Lazara 13

BLOK 17: СЛКл LAZAKA,GRAČAN’ICKAI N.SPASTĆA 0

BLOK 13: K.MIHAILOVA,N. SPA-SIĆ A, C.LAZAPA I 7.JULA

K.Mihailova 4 7 UxN.V.III 1*088.000 voda 1973. ugaljC.Lazara 7 4xN.V.Ill 936.000 -QC<avoda 196 3. ugal]7. Juli 16 TAM STABLER 100.000 vcda 197 5. loži ulje

Ukupno blok 18: 2.124.000

BLOK 19: C.LAZARA, M .SPASIĆA,GRA'CANICKA I 7.JULA

7. Jula 12.K.banka 2xN.V.III+ 1,200.000 voda 1924 U0., .UxSTRM 1976 L' J

BLCK 20: U.MIRK0VA,7.JULA,K.MIHAJLOVA I T .KOŠĆUŠKOG

Restoran "Park 2xTAM Stadler 200.00 voda 1978. D2Rajićeva 3 2xTAM Stadler 200.000 voda 197 2. ioz uljUkupno blok 20: 400.000

BL‘ X 21: K. MIHAILOVA, 7. JULA,C. LAZAR/, I RAJIĆEVA

K. Mihailova 51 "Grčka _Kraljica” Salamandar 130.000 voda 1972 .'D2

7.Jula 19-21 "jik b” TPK-Zagrefc 360.000 voda 1978. lei ulje

Ukupno blok 21 4 90.000

- 113 -

1 2" 3 4 5 6

BLOK 22: CAFA LAZARA, GRAČANIČKA I

7.JULA, RAJIĆEVA 0

BLOK 23:1. Pariska 13 lxN.V.III 91.3C0 vcda • 1960. ugalj2. Rajićeva 16 "Tomo Vin-

ković"Belovar ? 1S67 .1of. ulje

Ukupno blok 23: 91.300

Ukupno blokovi od 11 do 2 3,bez 12 15.098.000

Ukupno blokovi od 1 do 23 '16.986. 500

- ii.4 -Rekapitulacija postojećfcg stanja Tabela br. 2.

“ <* Жko. na tečno

ko na f,orivo ugalj

Kapacitet na t.fcor.

kapacitet na ugalj

ukupankaoacitet

1 2 ■ 4 <.5 : 6 , 7

1 1 1 9 1.384.800 © 1,384.8002 3 2 1 900.000 425.100 1.325.1003 1 6 1 0 . 125.500 125.5004 10 5 2 . 8 0 0 . 00C 1 ,955 .250 4.755.2505 13 6 7 5.402.200 2.174.40G 7 . 576.6006 9 2 7 1,836.800 4.678.550 6.515.3507 4 4 5.017.400 0 5.017.4C08 2 1 1 1 2 0 . 00C 380.00 500.0009 5 1 30C.00C 1 ,114 .800 1.414.80010. 1 9 1 0 473.700 473.40011 2 1 1 271.300 2,170.400 2,441.70012. 1 0 1 0 1,800.000 1.800.00013. 1 . 1 e 5 S00C. 000 0 5,00 5, COO.CC014. 9 9 9 0 6 015. 5 4 2 2,925.000 4 2 6 . C00 3 ,351. '0016. 8 ri 0 0 0 017. e П 0 0 013. 3 1 2 1 0 0 . 00G 2,024.000 2 , 1 2 “ .00019. i e 1 0 1,200.000 1 ,2C'C. 00020. 2 2 0 400.000 0 uOO.OCf21. 2 2 0 490.00 0 4SO.00022. o 0 0 0 0 023. 2 1 1 ? 91.300 91.300

21 69 34 34 26.974.500 I S . 039.000 45.986.500

% 100% 50% 50% 58,60% 41,40% 100%

- 115 -

2.3.1' . <n » ‘lone '1 reVreat i Vric_* ' p o v r ' g i n c

Blok Knez Mihailova kvantitativno i kvalitativno dcfi- citaran je vegetacijon. To se рге svega odnosi na površi- ne u okviru blokova zprada (dvorišta). Znatan bro i drveća od ukupno 130 registrovanih, e^zistira na javnim zelenim ili izgradjenim (platoi, drvoredi i si.) površinana:

- skver u ul. Pariskoj- skver kod početne autobuske staniee- plato ispred snek-bara "Petao" i- parcijalni drvoredi u ulicama: Obilićev Venae i Cariee Milice.

U dvorištima, odnosno baštama , u kojima je pored ver.eta- cije dat i prikaz zastora, dominiraju sledeće vrste: mleč, divlji kesten, lipa, iablan i kiselo drvo.

U cilju potpunijep prikaza postojećet* stanja zclenila i zastora prczentiran je prafički rrilop, i tabela: manual valorizacije veffetaeije. Ocenjivanje elemenata valorizacije vršeno ie okularno.

Kriterijum ocena zdravstvenog stania i estetske vrednosti (ocenc 2-5)'

a) ZđraVstVen'O 'sta'rij'e2. Nepravilno razvijeno i obolelo sa vidnrm

deformitetima3. obolelo u manjen obimu4..sa pojedinin suviin p.ranama5. zdravo.

* Suvo i deformisano đrveće nosi oznaku 1 i cno n5je unoSeno u plar. ô&toncoe vegeLacije

- 116 -

2) Deformisano stable3) Sa snatnirc estetskim umanit-n jerr:4) Srednje dobro razvijeno sa pravilnim habitusom5) Pravilno razvijeno.

b) estctska vrednost *

Specifikacija postojeće vegetacije

1. Acer platandides - raleč 36 konada2. Acer pseudcplatanus - javor 3 komada3. Acer dasycarpum - srebr.javor u komada4. Ailanthus glanduiosa - kiselc drvo 8 komada5. Aesculus hippccastanum-divlji kesten 11 komada6. Populusnigra var.pyr.-jablan 21 komada7. Tilia sp. - lipa 17 komada8. Pautownia inperialis-paulovnija 6 komada3. Thuja sp. - tuja 1 komadalo . Prunusavium-treSnja 1 komada11 . Prunus domestica-šljiva 6 komada12 . Prunuscommunis-kruška 1 komada13 . Prunus malus-jabuka 1 komada14. Robinia pscudoacacia-bagrem 1 komada15 . Ccrcis siliquastrum-judino drvo 6 komada16 . Catalpa bignonioides-katalpa 1 komada

UKUPNO: 130 komađa

2.3.11.Saebraćajna infrastruktura

Kompleks se oslanja na tri jake gradsk* saobraćajnice, ulice Vasinu, CArice Milice i Pnrisku, dokga transver- zalno presecaju takodje dve jače saehraća j'nice; ulice 7 jula i Karađžića. Odluk regulisanju sćaja u contralncj zoni od 28.XI.1075. gcd. nekadašnja

- 117 -

ulica Knez Mihailova prutvorena je u f.ešačku komuni- kaciju kao i slcdeće saobrđćajnice:

- čika Ljubina- Obilićev venae (od Trga Republike do hotela "MaŽestik")

- Laza Pačue- Zmaj Jovina (od Obilićevog venca do Vasine)

- Djure Jakšića- Vuka Karadžića (od Delijske do Studentskog trga)

- Uskočkc sokače- Rajićeva (od Cara Lazara do Knez Mihailove)

Kclovozi u ulicoma upešačkoj zoni u smislu eve odlukc smatraju sc sacbraćajnim površinana namenjenim za kretanjc pešaka.

Na površinamaiz prethodnog stava u vremcnu od 0-22 časa mogu se kretati samo pešaci, a u vrcmenu od 22-S časov. i motorna vozila koja vrše snabdevanje.

Izuzetno u toku svih 24 časa u pešačku zcnu mogu da ulazc vozila milicijc, vatrcgasne službe i hitne pcmoći3 Vozila komunalnih organizacija koja vršc hitne intcrven- cijo» službena vozila ambasadc smcštcnih u pešačkoj zoni, radi prilaza ambasadi i vozila tcskih \nvalida-stanovnika pešačkc zone kojima vozilo služi kao . eophodnc p c -

nagalo, mogu ulaziti u pcšačku zonu saao na osnovu posebnog odcbrcrja koje izdaie gradski organ uprave nadležan za poslove saobraćaja.

Bonitct sacbraćajnica ' vrste. r jala zastora utvr-djeni su evidentiranj **.anj . «?enu.

Brcj parkinga i garažnah jedinica c-.Mjen je uvidom na tercnu:

- brcj garažnih mesta 4oG- broj parking mesta

Ukupno: 904

- pod kolcvozom 4,17 50 ha- pod trotoarom 2,3110 ha

Ukupno: 6,MS60 ha

U r h a n a s t r u k t u r a

2.3.12. .Namena objekata

Podaci za dokurnentaciju o nameni objekata prikupljeni su na dva načina:

a) Korišćo-n jv_m podataka preduzeća za održavanje pcslcvr.og prostora "Poslcvni prostor" (podaci o plaćanju zaku- pa od oktobra 1976. godine) i komunalnog produz^ća za održavanje zgrada i stanova 5Tnfostan" (podaci od novembra 1978. godine).

b) Direktnin obilaskor. terenc, odno?no svih objekata i blokcva na pr e dree t non području.

- 119 -

Namena jc definisana, odnosno grupisano. prc.ua delatno- stima. Neto površi.na nestantcnih objekata iznosi 198.992 m2 i to:- trgovina 32.749 m2- ugostiteljstvo 6,629 m2- zanatstvo 4,212 m2- poslovne organizacije 91.G78 m2- Skolstvc 30.285 m2- društvcnopolitičke organizacije 1.311 m2- ustancve cpšteg znaČaja 3 2.7 28 m2

Ovom đokumentacijom koja »obuhvata dva grafička priloga i to:a) Prikaz namene u prizemlju,b) Prikaz prctežnc namcne objekata,vrlo jasno su odredjene većc koncentracijc pojedinih namena, kao i preplitanjc pojedinih namena, što je kasnije i analiza detaljnije rasčlanila.

- 120 -

Brcj bloka

Ukupna bruto raz. gradj.ncvr. n2

hruto raz. stamb. povržina

%Bruto ra zv. nest. povr.m2

%

1. 11.800 11.800 100%

to i U) 16.133 9.659 59,87 8.474 40,134. 42.585 0.992 21,12 33.593 78,885. 53.101 29.711 5 5 ,9 Г> 23.390 44,05■Г) »72.979' '35.373 48,47) 3 7.606 51,53—-*r7. 3 3.943 15.144 44,62 18.799 55,388. 6.313 2.378 37,67 3.935 62,339. 33.693 19.363 57,48 14.330 42,5210. 5.626 - — 5.626 10C%11. 20.64 4 389 1,88 20.255 98,1212. 29.945 15.172 50,67 14.773 49,3313. 4.33 0 2.249 51,94 2.081 48,0614. 6.823 4.592 67,3C 2.231 32,7016. 37.507 13.136 35,02 24.371 64,9816 12.018 6.564 54,62 5. 454 45,3817. 7.416 5.717 77, OS 1.699 22,9118. 17.120 12-674 74,03 4.446 25,9719. 6.255 - - 6.255 100%20. 10.405 4.071 39,13 6.334 50,8721. 9.155 1.516 16,56 7.639 63,4422. 3. 533 972 27,51 2.561 72,4a23. 10.4 56 5.779 55,27 4.67 7 44,7324. Neizgradjeni blok

- 121 -

Brcj zaposlenih a gustina zaposlenosti

Brcj Netc površ. Broj za- Gustina zapos-rMok a bloka u ha poslcnih Icnosti zap/ha

1. 0,29 50 97 3292-3 0,3816 721 18894. 0,9012 3189 35335. 1.3009 1749 13446. 2,1773 191C 8777. 1,0360 1371 13238. 0,1798 332 18479. 0,9511 1136 119410. 0 ,0B.l5 49*4 197611. 0,5621 486 86512. 0,6471 4 8 9 76813. 0,2909 106 36414. 0,2381 151 Б4315. 1,4798 1196 75316. 0,5169 585 113317. 0,1555 112 72018. 0 5 3830 306 79919. 0,2407 425 3 7^520. 0,7780 286 36721. 0,2^63 848 358922. 0,2051 170 62923. 0,4855 140 22824. ne izgrađjtir« Mok

- 122 -

broju zaposlenih na predmetnoj tcritoriji dat j*- i grafički prikaz sa koga se jasno vidi koncentracija radnih mesta pc pojcdinim blokovima:

Na osnovu sakupljenih .i analiziranih podataka dcšlo se dc podataka da jc na rredmetnoj tcritoriji po delatnostin' zaposlene:- tr'govina 3.17C zaposlenih- ugcstiteljstvo 667 "- zanatstvc 4 5 3 "- pcslovne organizacije 9.4 36 "- Skol.stvc 076- društveno političkeorgan izaci je ,banke 817 ,f

- ustanove opSteg značaja 999 "Ukupno zaposlenih 16.218

2.3.14. Broj stanovnika i p.ustina stanovanj a

Osncvni podaci o broju stanovnika domaćinstava i stanc-v: na predmetnom području dobijoni su na sledcći način:a) Korišćcni su podaci Komunalnor. prcduzeća za održavanjc

zgrada ''Infostan",

') Direktnon provercm na terenu onih podataka koji subili nepotpuni ili nedostajali u prcthodnom materijc iu.

N'akon sredjivanja podataka i njihovog tabelarnog prikaza bilo je moguće utvrditi neke osnovne skupne pokazatelje stanovanja na ispitivanoj terireriji.

- 123 -

Ukupan broj stancvnika na prcdmetncj tcritoriji izr.csi 6.940 broj domacinstava je 2.022 , a star.ova 193 6. P.roj stanovnika po jednom stanu je 3,1, đok prosečno domaćin- stvc sadrži 2,94 članova.

Brojbloka

Meto pcvrž. bloka u ha

Brcj stanovnika

Gustinastanovanjast/ha

1. 0,295 - -

2-3 0,3816 290 9834. 0,9012 390 4335. 1,3009 929 7146. 2,1773 1040 4787. 1,0360 210 2038. 0,1798 73 4069. 0,9511 471 49510. 0,0815 - -11. G, 5021 58 10312. 0,6771 437 43713. 0,2909 5? 17 3in. 0,2381 19115. 1,4798 343 2321G. 0,5163 130 34917. 0,1555 246 158218. C , 3 8 3 0 483 126119. 0 ,24 07 .. -20. 0,7789 186 23921. 0,2363 57 24122. 0,2051 31 15123. 0,4855 273 56224. nc izftradjoni blok

- 124 -

2.3.15. Slcbodne pcvrslne u bloku (rekrcacija)

Na osncvu pođataka o fizičkoj strukturi ла predmctnoj teritcriji (netc pcvrSina bloka, prccenat izgrađjencsti i površina pcd objcktima) došlc se do podataka o slobod- noj površini u sv?.kcni bloku.

I’cvršina го korisniku proračunataj e na ukupan broj kcrisnika (stanovnici + zaposleni).

Brojbloka

Slobodna površina bloka u ha

Brcj korisnika m2/korisniku

I . - 97 -

2-3 C , 0 3 5 6 1011 0,354. 0,07 50 ? C 79 0,205. C , 3 217 1S78 1,62t* . 0,5597 2950 1,897. 0,3422 1581 2,168. 0,022G 405 0,559. C,2078 1607 1,2910. - 494 -

11. 0,0241 544 0?4412. C,0766 926 0,8213. 0 517 64 158 11,1614. 0,0432 342 1,2615. 0,2 C 61 1458 1,4116. 0,0774 765 1,0117. 0,П179 358 0,5010. 0 , C 0 4 4 744 1,1319. 0,0322 425 0,7520. 0,3837 472 8,1221. 0,0073 905 0,0822. 0,0384 201 1,9123. C , 0 8 5 0 415 2,0424 . neizfiradjen blok

- 125 -

Analizirajući ove pođatke ’nože se rc<f:i da ima jakc raalo slobodnog prostora u odnosu na korisniko a 1 ono л:а1с je veoma zapuštono u neiskorišćcno.

2.3.16. Ekolcški uslevi

Zona Knez Mihailove ulice, sa urbane higijenskcg gle- dišta, pripada zcnama koje se po stonju živctne sredina smatraju najugroženijim u ckviru celog Beograda. Stanje zagađjenosti srcdine je izraženo u nekoliko vidova:

1) Aerozagadjenje.Veliki broj individualnih ložišta, kotlarnica sa klasičnim gorivima (ugalj» mazut) prc tstavljaju masovne izvore zagadjenja vazduha naročito u hladnom pcriođu godine, odnosno u pericdu loženja. Ovim izvorištima se priđružuju u visoko frekventnom

sađržaju motoma vczila koja preko svojih izduvnih gasova još više i opasnije ugrcžavaju stanjc komunalne atmc- sfere.

Rezultati merenja stanja zagađjenosti vazduha vršena od stranc zdravstvene službe građa u poslcdnjih nekoliko godina pokazuju prilično zabrir*javajuće vređnc- sti pcjedinih štetnih i opasnih materija.Merna tnčka u Siminoj ulici (najbližoj Кл-Mihailovoj) pckazuje sledeće rezultate:a) polazne materije (srednja gođ. vrtđnosr) 310 a po

zakonu je đozvoljeno 200 mg/гаЗb) S02 u mesecima: XI, XII, I i II

232 240 233 215 mg/m3 po Zakonu dozvoljeno 150 mg/m3

c) čadj, u mcsec'jna: XI XII I i II153 295 124 151

drzvclicno 50 ug/m3

- 126 -

SC'2 i u-.dj su .izraženi kac srednjt; mesečne vrednosti u pogledu broj a dena u godini kada vrednosti za navedcne matcrije prelaze MDK (maksimalno dczvoljene koncentracije) on iznosi oko 150.

Merenje izduvnih gasova iz metornih vozilc. ia frekventni- jim ulicarca centralne zone grada (kac što su Vasina, Pa- riska, Cbilićev venae i si.) pokazala su da je vrednost pojedinih gasoya za nekoliko puta veći od dczvoljenog.Tako narr.:

ugalj monoksid za 7,fi putaazctni oksidi " 1,7 "fomaldehid " 7,3 "eleve " 4,8 "

2) Prircdna prcvetrencst i osunčanost zone su ugrcženiiz vise razloga: sistema zatvorenih blokova, veliki in- deks izrâdjenosti, gustina stanovanja i rada, relativnc uskih ulica u odnosu na visinu zgrada itd.

Dclazak dominantnih vazdušnih struja sa jugoistoka i severezapada i zapada koje bi provetravale zonu relativno je sprečen blokovskcm izgradnjem na ivici zone. Prodori ovih struja nose sa viscko saobraćajno frekvenrnih ulica zara-.’. jcn ja od izduvnih gas ova u zcni (Vasina, Pariska.

3) Deficitarnost -~radskcg zelenila koje je izuzetno jakc izražcna dcvodi do neroogućnosti prečiŠćavanja vazduha unutar blokcva i po ulicama.

4. Konunalna buka je iznad dozvoljenih granica na obodu zone i г.а ulicana kcje presecaju. Najbliža merna tačka zoni je bila u Mošo Pi jade ulici. Analogi jcrr. se može konstatovati da je slična frekvencija saobraćaja u Vasincj, Pariskoj, Obilićevom vencu, Vuka Karadžića i dr.

- 127 -

Rezultati merenja stalno pokazuju vrcdnost i2nad dozvoljenih. Tako imano na navedenoj tački cedncinevni ir.t^nzi- tct buke u ninimalnoj vrednosti od 5£,0C dfi a maksinialne cd 30,00 dB (dozvoljeno 65 dB danju i 35 DB noču).

5) Nedostatak slcbodnih prostora za i£ru dcce, okupljanje omladine, odmor starijih osoba pretstavlja pcsebar. soci- jalni i zdravstvcni problem.

6) Postojanje većeg broja nehigijenskih stanova u podzcmnin, suturcnskim prostorijama, kcji su izloženi permanentnim zagadjenjina svih vrsta.

SOCTO-PSIHOLQSKA ISTRAZIVANJA

- 128 -

3.0. SCCIO-PSIHOLCŠKA ISTRA2IVANJA

Na početku rađa na programu, istraživački ti~ j«г. posta- vljao sebi niz pitanja mcdju Kojima je ruijfiešće figuriralo pitanje: "šta jc Knez Mihailova ulica u svesti ljudi k*- ji je koriste, njenih pcsctilaca?". I'clazcći cc metcdolo- . škog opredeljenja da valjan program mora zađovoljavati pctrebe i stavove cnih koji će koristiti taj prostor, ko- ncipirano je nekoliko istraživanja da se što dc--.ta.l jni jc upozna fenomen ovor. poćručja grada.

Postcjećc đalatnosti i sadržaji stanovnici i korisnici istraživani su sa nckcliko aspekata đa bi se na rsncvu prikupljenih podataka mogli formirati kriterijuni za vre- đncvanje sađržeja pcdručja. Pored rezultata istraživanja na fomiranjc kriterijuma uticali su ciljevi izrade prc-rra- ma i uredjcnja područja Knez Mihailove ulice, kac i opšta koncepcijska opredeljenja.

Konceptualni pristup i cpšti ciljevi razvoja izlcžcni su na početku ovoj: materijala, pa паш preostaje da se upoznamo sa rezultatima parcijalnih studija ксјс su uticale пг. fcrmira- nje kritcrijurna i na njihcvu priir.enu, tj. vrednovanje postc- icćih sadržaja. Zatc ćo ovđc izlcženi rezulrati pomcći i razuircvanju stavova i tvrđnji koji su izlcženi kr z pređlo- žcne varijante programa i prostornof. uredienja.

U proccsu izrađc programa područja Kncz Mihailove ulice primenjena je metodoločka Šena: ciljevi - Li raživ-mja - annlize - konccpcijska opređeljcnja - KKITT.kIjU'I - vrednovanje postojcćih sadržaja- odluka c zadržavanju sa- držaja i рг<_а1агч-пји ncvih sadržaja izrv;djenir. ргс^гашсг. za celo pnćručje

- 129 -

Socic-psihcloškc: istraživanje stavova i potreba kcrisnika i stancvnika Knez Mihailovc ulice Calc jc prcliminarnc ođgovcro na neka osnovna pitanja: ko su stanovnici i po- sotioci Knez Mihailovc ulicc, odaklc i zašto dclaze, kolikc vromena u njoj provode i šta o njoj misle (stavovi o nedostacima i vrednostima, predlozi zr uredjenje).

Istraživanje preastava koje posetioci i korisnici Knez Mihailova ulice imaju o njcj, obuhvatilo je utvrdjivanje super znakova i repera kcji dominiraju ovom fizičkcm stru- kturcia, zatim doznavanje elemenata kcji čine prodstavu o Knez Mihailovoj, а no tiču se njenih fizičkih karakteri-- stika, ke.c i utvrdjivanje najkarakterističnijih oblika ovog dela grada. Utvrdjen je takodjo stav i ргсша menjanju ili sadržavanju pojedinih elemenata koji čine ovu prodstavu .

Obavljena jo i analiza dcživljaja sadašnjeg stanja 5 vizije idcalne? ambijenta Knez Mihailove ulico, porooću SEMANTTČKOG DTFERENCTJALA - specifično.3 instrumenta socijalnc psiho- lor.ije* Kako ispitanici doživljavaju ambijente Kncz Mihailovs ulice i kako bi žcloli da taj prostor izgloda, pri kazanc je u poglavlju o ambijentima.

Veoma kcrisne đopune ovih rczultata dchijene su izrađom mentalnih тпара ovor pcdručja, tj. utvrdjivanjen ambijcnata kcji se ispitanicima pcsebno dopadaju, koje cni smatraju izuzctno vrednim, i utvrdjivanje prostora koji se is~ita- nicima r.e dopadaju, koji su neprijatni, nourodjeni i lc- še oprenljeni.

Detaljno analiziranje elemenata predstave c Knez Mihailovoj, izvrženo je i preko istraživanja infcrmaciono znakovite strukture. Uticaj komunikaciono vrodnosti sadržaja prizenlja r.a komr leksitet doživljaja prostora istraživan je niotccorn opscrvaciie ponašanja korisnika Knez Mihailcve ulice.

- 130 -

3.1. ISTRA2IVANJE KARAKTERISTTKA, MOTIVA I STAVOVA KOKISNIKA KNEZ MIHAILOVE ULICE

Istraživanje karakteristika, motiva i stavova rradjana, korisnika Knez Mihailove ulice vrženo je krajeir. juna meseca 1977. iodine svakog dana poČev od 6 dc 21 čas. Ispitivanjem je obuhvaćeno 1773 ispitanika slučajno izabranih na pet punktova Knez Mihailove ulice, i to: na raskrsnici Knez Mihailove i Cbilićevog venca, Knez Mihailove i Zmaj Jovine, kod SANU i kafane "Kolarac", i na raskrsnici Knez Mihailove i 7. jula.

Kao prvo posetiocima su postavljena pitanja odakle su došli, ?de su prethodno bili, kako su došli, kojim prevozom i zbor čera su došli. Tako sir.o saznali cilj njihovor dolaska izvor i pravac kretanja. Zatim su bila pitanja kojima se otkrivaju motivi njihovor dolaska baš u Knez Mihailovu ulicu. Zažto ste došli, zašto baš u Knez Mihailovu ulicu, kada ste prethodni put bili i kolikc čestc dolazite. Pitanjima o uzrastu, pclu, zanimanju, školi, saznali smo nešto viSt o samim ispitanicima. Pored toga upitnik je sndr- žao i izvestan broj pitanja o stavovima posetilaca Knez Mihailove, što je po vaSem mišljenju nedostatak, šta je vrednost Kncz Mihailove ulice, šta treba predvideti, da li volite Knez Mihailovu ulicu. Posebna -~rupa pitanja odnosila se na perceptivna obe- ležja Knez Mihailove ulice: ako bi vam povezali oči kako bis- te prepoznali da se nalazite u Kncz Mihailovoj ulici., koja zgrada, je najkarakterističnija za Knez Mihailovu ulicu i slično.

Na osnovu analize podataka o rcprezentativnosti uzorka s obzirom na njegovu velieinu i način raspodclc, prupisanie odvovara. i mopuće je zaključiti da su dobijeni rezultati svîstički po- uzdani i da se zbor reprezentativnosti uzorka na osnovu cvih rezultata mogu donositi zaključci i aa celu populaciju.

- 131 -

Karaktcristikyj korisnika

Pored osnovnih karakteristika samo£ . ispitar.ika: nje^cvog pcla, uzrasta, i zanimanja (5tc je dato u tabclama na kraju teksta), porledaćemo nešto detaljr.ije tabele kojc se odnose na udaljenost mesta stanovanja i radnog mesta korisnika i nesta ncposredno<j dolaska u Knez Mihailovu ulicu. Na taj način dobijcni su podaci iz kojih je pođručja - delova grada, najveći brcj kcrisni-- ka Knez Mihailove ulicc i da li je blizina njihovof, stana ili radnop mesta jedan cd uzroka dolaska u Kncz Mihailovu ulicu.

Tabela br. 5 - GDE STANUJU ISFITANICI

1 . Fodručje Knez Mihailove ulice 115 6 , 4S2. Krur dvcjck (Stari frrad, TaSmajdan,

Slavija, autobuska i želj.stanica,Zelt-ni venae) 336 18,95

3. Dcrćol, Palilula, Cubura, Vračar,Savski venae 253 14,61

ц . Karaburma, Zvezdara, Mirijevo 133 7,505. Lekinc brdc, Sunice, Konjarnik, Du-

šanovac, Voždcvac, liraće Jcrković 169 9,536 . Scnjik, Topčidcr, Dedinje, Cukarica

žarkovo, sva brda, Miljakovac 184 10,367. Novi Beograd 274 15,458 . Zer.un 86 4,859. Van Beo.qrada 213 1 2 , 0 1

10 . Bez cdr.cvora 4 0,231.773 100,00%

Kajvcći broj ispitanika, korisnika Knez Mihailove, stanujc u krufu dvojke (Str.ri frad, TaSmajdan, Slavija, autobuska i žolcznička stanica, Zeleni venae), zatim su to stanovnici Mover Beoprada i suscdnih opština Dorćcl, Palilula, Cubura,

- 132

Vračar, Savski venae. Interesantno jc da no nali pr *c._- nat od 1 2% su osobe kojc žive van Beocrnda, štc potvrdjuje već poznate karaktoristike i privlačnost Kncz Mihailove ulice, epicentra Becgrada,za ljuđc koji žive u unutrašnjo- sti.

Tabela br. 6 - GDE RADE ISPITANICI

1. Fodručje Knez Mihailove ulice 329 18, S62. Kru<: đvojke (Stari grad, Tašmajdan,

Slavija, autobuska i žel.stanica,Zeleni venac) 424 23,91

3. Dcrćol, l’alilula, čubura, Vračar,Savcki vcnac 237 13,37

4. Karaburma, Zvezdara, Mirijevo 35 1,975. Lekino brdo, Sumicc, Konjarnik,

Dušanovac, Voždcvac, Braće Jerkcvić 55 3.106 . Senjak, Topčider, Deđinje, čukarica,

Zarkovc, sva brda, Miljakcvac G6 3,727. Novi Becgrad 43 2,438. Zemun 52 2,939. Van Becrrada 171 S , 6 41 0 ,. Bez odgovora 361 20,36

1.773 1СУ,00%

Lokacija radnoft mesta, kao i kcd stanovanja pokazuje sličnc rezltate, samo Sto je јоб istražcnijc јсг skcrc 1 / 4 radi u krugu "dvojke" (s tim što je procenat korisnika Kn«z Mihailove koji rade u sarcoj ulici duplo veO* оп .ispitanika koji stanuju a njoj). Ovakvi rozultati <.u i poslcdica tO£ \

što su u navedenim područjima u krw,u dvcjke (Stari “rađ, Tašmajdan, Slavija, autobuska i žcleznička stanica, Zele- ni venac) i samoj Knez Mihailovoj ulici, smcStcni p o s l c - vni prostor i veliki brcj radnih orpanizacija.

- 133 -

T ab ela b r . 7 - ODAKLE SU ISPITANICI DOSLI U KNEZ MIHAJLOVU ULICU

1. Od kuće S5S 48,452. Sa radnog mesta 3*7 21,8 33. Iz kupovine 59 3,3 34. Od zanatlije, iz servisa * 4 0,235. Iz privatne posete 67 3,786. Iz službene posete 110 6,207. Iz restorana, kafane 28 1,588. Iz Skole, sa fakulteta 78 4,409. Sa stanice 51 2,88 10.Iz šetnje 90 5,0811.Cstalo 25 1 , 4 1

12.3ez odgovora 15 0,8 51.773 100,00%

Najvcći broj prisutnih u Knez Mihailovoj ulici dožao je pra- vo od cvoje kuće ili sa radnog mesta, bilo u toku sar.or radnog vremena ili posle završetka rada. Ako se tome doda da jc na trećom mestu broj korisnika koji je došao iz službe- ne posete moie sc rezimirati da su to dva najčešća mesta sa kojih se dolazi u Knez Mihailovu ulicu.

Ranije smo videli deo grada gde ispitanici stanuju i deo grada r.de rade, a u sledećoj tabeli videćemo gde su se na- lazili pre nego §to su došli u Knez Mihailovu ulicu, odnosno gde su bili pre toga.

Tabela br. 8 - IZ KOG KRAJA GRADA SU DOSLI UKNEZ MIHAILOVU ULICU

1. Područje Knez Mihailove ulice 27 22. .<rug d v o jk o ( S r a r i g ra d ) 6173. Dorćol, l'alilula, čubura, Vračar,

Savski venae 24 0

15,3434,80

13,54

- 134 -

74 4 ,4?

99 5,58

119 6,71165 9,3150 2,8265 3,6732 1,80

1.773 100,00%

Ova tabela svrstana je po istim modalitetima kao i tabela5. i 6. i potvrdjujc još jcdnorn već dobijene rczultate, da su korisnici Knez Mihailove ulice u vccini slučajeva, ovde je to vise od 1/3, iz područja kruga dvojke, Kao i kod tabele 6. na drur.om mestu jc područje same Kncz Mihailove ulicc sa 15%.Zanimalo nas je takodje i da li korisnici u Kncz Mihai- lovoj dolaze sami ili u grupama i kolikir.?

Tabela br. 4 - DA LI JE ISPITANIK BIO SAM ILI UĐRUSTVU

1 . Bio je sarr. 1.106 6 6,8S2. Bilo ih jc dvojc 49a 28 ,093. Bilo ih je troje si 3 ,444. Bilo ih je i više od troje 19 1,075. Bez odgovora 9 0,51

1.773 100,00%Kao što se iz tabele vidi 2/3 ispitanika bili su sar:. Ova- ko veliki broj pojedinaca - korisnika Knez Mihailove ulice bio jc izazvan i samijn uslovima i načinom ispitivanja koji se obavljalo na ulici, p-a su pojedinici radije pri- hvatixi ispitivanje, dok su osobe koje su bile u druStvu, naročito većem, češćc odbijale da prihvate kontakt s?. anketarom.

4 . Karaburma, Zvezdara, Mirijevo5. Lekino brdo, Suir.ice, Konjarnik,

Dušanovac, Voždovac, Braće Je- rković, Kumodraž, Mali У. kri Lug

6. Senjak, Topčider, Dedinje, Cuka-rica, /arkovo, Miljakovac, i sva brda

7. Novi Beograd8. Zemun9. Van Beograda

10. Bez odgovora

_ЗБ -

Uzimajući ovo u obzir ne ::.ože se zaključiti da su korisnici Knez Mihailove ulice u najvećem broju slučaja osobe koje dolaze sama, već da ie to poslcdica samog načina i mesta ispitivanja.

Motivi i ponažanjekorisnika

Već smo videli ko su korisnici Knez Mihailove ulice i odaklc su oni došli, odnosno gde su bili neposredno pred do- lazak u Knez Mihailovu. U sledećem delu razmotrićemo njihove motive i ponaSanje, odnosno što ih je navelo da dodju, i koje su to aktivnosti kojima se oni najčešće bave kao korisnici Knez Mihailove ulice.

Tabela br. 9 - ZBOG CEGA SU SADA U KNEZ MIHAILOVOJ ULICI

1 .Kuća SO 3,312 . Zbo^ radnop mesta, posla 227 9,393. Zbog kupovine 624 26 ,554 . Zbog zanatlije, servisa 36 1,495. Zbog privatne posete 31 1 , 2 0

6 . Zbcr sluzbene posete 172 7,117. Zbog restorana - kafane 8 7 3,605. Zbog škcle, fakulteta 16 0,569. Trolaz 233 9,64

1 0 . Setnja 4 4 6 18 , 4*-1 1 . Izlozi, razr.ledanje 323 13 ,361 2 . Ostalo 122 5,0513. Bez odqovora 3 0 , 1 2

2.418 ICO,00%Glavna funkcija Knez Mihailove ulice , kao što sc iz tabel*. vidi, je kupovina-jedna četvrtina pos^tilaca dolazi u nju r?.di kupovine. Jedna petina korisnika dolazi radi setr.jo, a ne mali procenat (13%) radi raz^ledanja izlopa, štc se na ncki način može pridodati uz prve dve. Ostale funkcije Knez Mihailove ulice: :,zbog radnor mesta, posla u prolazu' , takodje su zastupljene ali u malom, približno istc-r procentu.

- 136

S obzirom da smo na ovo i sledeće pitanje (iz tabela 1C) dobijali od ispitanika viSe* od jednog odgovora ukupna frokvencija nije ista kao u ostalim tabtlama, odnosno nijc jednaka broju ispitanika (1.773) voć jc veća, u zavi- nosti od broja dobijcnih odgovora.

Tabela br. 10 - ZASTO SU BAS OVDE Đ0SLI <U KNE7 KIHAILOVU)1 . Najbolje radnje, najveći izbor, samo

ovde ima 623 29,142. Blizina (kuće) radnog mesta 286 13,333. Navika 122 5,714. Privlačno, interesantno, prijatno 380 17,77s. Svet, gužva, drugi ljudi , prijateljil!5 5 ,336. Nema saobraćaja 155 7,257. Pitanje se nc postavlja 233 10,908. Ostalo 192 3,9C9. Bez odôvora 33 1,54

2.138 1 0 0,00%Objašnjenje razlopa zašto su došli baš u Knez Mihailovu ulicu mora se povezati sai'razlogom dolaska, a on je u na- jvećcm broju kupovina. U ovoj tabeli dcbijamo odgovore za- štc baš re aktivnosti vršc u Knez Mihailovoj ulici, pa se kao objašnjenje razloga kupovine najviše navodi - najbolje su radnje, najveći je izbor, samo se ovde možc naći.Na drujr.om mestu sa ld% navode se neke karaktoristike atmo- sferc samo ulice: privlačno, interosantno, prijatno, kac motivi dolaska koji potiču od samog fenomena "glavna ulica" i lokacije na kojoj sc nalazi.

Tabela br. 11 - KOLIKO CE V RE MEN/. GSTATI 0VĐI1. 5 minuta 152 6,572. 10 minuta 193 10,6 93. 15 minuta 262 14,7«4. 30 minuta 412 23,24

y s 41C 23 ,12

- 137 -

6. 7 časa 153 8 ,637. 3 časa 38 2,143. Više od tri časa 39 2 , 20

9. 8 časova 98 5,531 0. bez cd£ovora 16 C, 90

1.773 1 0 0,00%

Skcro po četvrtina korisnika zadržava se pola ili 1 sat u Knez Mihailovoj ulici, tto pckazuje da polovina posetilaca ulice provođi vreme u razgledanju, kupovini > ^korišćc- nju njenih sadržaja, Ostali se rasporedjuju skoro po no- rnalnoi raspodeli, s tL-n što ih jenešto viSe u kraćen nc:o u dužim vremenskim intervalima, a to su ono koji koriste ili mali broj sadržaja ili samo prolazc krez ulicu.

Tabela br. 12 - KADA SU PRETHODNI PUT BILI CVĐE1 . istog dana 120 6,772. juče 820 45,253. pre dva-tri dana 318 17,944. pre sedan dana 215 12,133. pre 15 dana 99 5,586 . pre 30 dana 70 3 , S57. pre 60 dana i više 80 4,51б. bez odfôvora 51 2 , 8S

1.773 1 0 0,00‘;

Na osnovu frekvencija ove tabele skoro polovina korisnika su svakcdnevr.i pcsetioci Knez Mihailove ulice. Tome tre: a dodati i jednu troćinu korisnika koj.i su bili pre dvr. tri dar.a ili u toku poslednje nadelje. Samo 13% pose Li* laca nisu česti korisnici Knez Mihailove ulice, odnosnc bili su u njoj pre 15, 30, 60 i viš edana.

- 138 -

Vrlc slični rezultati dobiieni su i tabelom o učestalo- sti dolaska .u Knez Mihailovu ulicu činc smo htcli đa prcverimo da li posete ovorn delu ^rađa imaju odredjeni ritam.

Tabela br. 13. - KOLIKO ČESTC DOLAZE U KNEZ MIHAILOVU

1 . više puta dnevno 80 4,512 . svakodnevno 736 41,513. dva-tri puta nedeljno 415 23,414 . jednom nedeljno 176 9,935. 2-3 puta mesečnc 104 5,876. jedanput mescčno S3 3,277. red je 56 3,176. kad dcdju u Beorrad

(kad je u Boogradu) 45 2 ,549. bez cdgovora 103 5,81

1.773 1 0 0.00%

Na tabeli se vidi da su rezultati veoma slični sa rezulta tima tabele 1 2 . јс-г је 41% onih korisnika koji dolaze svakodnevno u Knez Mihailovu ulicu, a sto se tice i slede ća dva intervals 2-3 dana i jednom ne.deljno imaju isti redosled.

Posle tabula iz kcjih smo videli uČestalost dolaska, u slcdećoj tabeli videćemo u koje doba dana je najviše kcrisnika Knez Mihailove ulice.

Tabula br. 14. - U KOJE DOBA LANA DOLAZE1 . od jutra do 10 časova 4t 2.592. pre podne (1 0 - 1 2 h) 224 12,633. >cdne (1^-14 časova'i 4 6 ? ,594. po^cuiie v 14-17 časova) 273 15,405. Гг-edvečo (17-19 časova) 119 6,716 . veče, posle 19 časova 1 1 1 6,267. beт odgovora 954 53 ,81

1.773 1 0 0,00'

- 139 -

Razlike izmodju broja korisnika u prepodnevnim i popccne- vnim časovima su vrlo male, negde oko 3% na račun popc- dneva. Neštc veći procenti su u katcgcrijaraa "pređveČe'’ i Mvtče", ’nefo "ujutro" i "podne". Ipak, veliki brcj dolazaka prv. i popodr.e poklapa se sa radnim vrenenom ve- ćine sadržaja u Knez Mihailovoj ulici, pa se tine ovakve frckvencije i nof,u objasnisti.

Tabela br. 15. - KAKO, K0.JIM rREVOZOM SU DOSLI1. pcžice 957 53,982. gradskim saobraćajem 6 34 3 5,763. kolima 163 9,19 l«. ostalo 14 0,7 95 . bez odgovora ___ 5______0,2>3____

1.773 100, 0ff%

Potvrda povcljnosti lokacije i razlozi izbora Knez Mihai- love ulice za zadcvoljenje svojih potreba ovde su se jo? jednom potvrdili. Ftaice dolazi u ulicu vise ođ polovine svih posetilaca. Gko jedne trećine korisnika dolazi gna- dskim saobraćajem, što je posledica velikog broja linija rrađsko - saobraćaja koj in je mogućo dcći u njenu nepcsr*-- dnu blizinu. Iz tih razlofa izuzetno jc smanjen brcj dolazaka.kolina, koji je možda takav i zbog toga štc su mnogi ispitanici u razgovoru izneli problem parkiranja kao nedostatak (iako u neposrednoj blizini postoji vclika gara- ža).

3tavovi ispitanika

Jedan deo pitanja u ispitivanju odncsio se na otkrivanje nisljenja i stavova korisnika Knez Mihailove ulice, c njenim ncdostacina i kvalitetina i uopšte o njihovcm stavu prema sanoj ulici i njenim objektima, kac i o njihovcm m.išljenju šta u njoj treba da ostane kao 5to joste, a Sta treba menjati.

- 140 -

Dobijeni odgovori mogu najvišc da budu instruktivni rla nerima i programerima koji rade DUP Knez Mihailove. Obratili sno se sa surestije upravo posetiocima u samcj ulici verujući da ćemo u njoj pronaći najviše dobrih pc znavalaca kvalitcta i profclema ovog pođručja, najviše zainteresovanih - motivisanih saradnika istraživanja.

Tabela br. 16. - ŠTA JE NEDOSTATAK KNEZ MIHAILOVEULICE

1. Nema kafana, bistroa, mesta za za-državanje 337 11,55

2. Nema klupa za sedenje , mesta zaokupljanje, odmor 75 2 ,57

3. Nema zelenila, drveća, cveća 236 8,934. Saobraćaj u poprečnim ulicama,

saobraćaj u KM 218 7 ,475. Prljava, kese na ulici 352 12,076. Neuredjenc. i neodržavane

fasade, siva 275 9,437. Nenivelisan parter, trotoar,

ulica 73 2 ,5C8. Premnogo izloga, radnji, tr>:ovina 43 1,479. Velike prodavnice, prodavnice na-

meštaja, poslovni prostor 42 I ,4U10. Premn0£0 uličnih tezgi,prodavnica U7 1,6111. Nedostaju velike prodavnice, *

robne kuće 9 0,3112. Nedostaju specifične, ekskluzivne

prodavnice, prodavnice suvenira,male 62 2,1313. Nedostaju ulične prodavnice ,tez .e 14 0,4814. Neopremljene prodavnice,neljubazni

prodavci 21 0,72

- 141 -

29 0,9912 0,41

25 0,99 15 0,51

118 4,0526 0,89 129 4,42

222 7,62415 14,36114 3,91

2.917 100,00%

Kac štc sc iz tabele vidi duâčak je spisak navedenih ne đostataka, pa su frckvencije vecma raspršcr.e, pored toga što su ispitanici davali višc ođgovora (pa je konačna suma veća cd 1773). Najveći broj ispitanika naveo je kao nedostatak Knez Mihailove ulice da je prljava, "kese na ulici". Odmah zatim jc istican nedostatak mesta za zadrže vanje, kafana, bistroa, Imajući u vidu da je Knez Mihail va trgovačka ulica u koju dolazi voliki broj posetilaca, korisnici smataaju da nema dovoljno mesta za predah* odmcr i castajanje. Pored rcre navedene prljavštine keja ruži ulicu, rnnogi su ispitanici naveli i njeno sivilo, neuredje- ncst i neodržavanje fasada.

15. Nedostaju knjižare,biblioteke, -alerije»čitaonice,izložbe

16. Nedostaju pozoriSta,bioskopi17. NedostajU klubovi za mladc,

;i skoteke,zabava13. Fontane, čosme, voda19.. Ulična grafika,neuredjeni

izlozi, vi5< reklama20. Osvetljonje, fenjeri21. Gužva, prennogo ljudi22. Nedostaju zanatske radnje,

servisi23. Nema nedostataka24. Cstalo25. Kerr'.a odnovora

Csin nedostataka mesta za odmcr i predah (kafane,bistroi) ostali nedostaci koji imaju veće procente odnose se na sar izgled ulice, na njeno sivilo neuredjenost, nedostatak zelenila i prljavStinu.

- 142 -

Tabela br. 17. - 5TA JE NAJVECI KVALITET KM

1. nema vozila, bez soobraćaja,pe?aci 800 26,262. trôvački centar,puno prodavnica 6S2 22,723. ljudi, gužva, okupljanje 227 7,U54 . itare zgrade, fasade,arhitektura 405 13,205. tradicionalno kulturno-istorij ski

centar, duša grada 13 5 4,U36. položaj 49 1,627. blizina,ulaz u Kalemegdan 117 3,848. šetalište 105 3,459. noki specifični sadrzaji,prodav.i

kaf. 169 5, S510. centar 66 2,8211. lepa, privlačna, prijatna 87 2,8612. nema prednosti, kvaliteta 7 0,2313. ostalc 122 4,0014. bez odgovora 45 1,43

3.04 6 100,00%

Kac najveci kvalitet, predncst Knez Mihailove ulice, na- jviše ispitanika je navelo zabranu motorncg sacbraćaja ođnosno njeno pretvaranje u pcšačku ulicu, sto potvrdjujc samo opšte uverenje da je to njer. najveći kvalitet. Cdmah zatim isticu go prednosti, Sto je ona trgovački centar, što ima puno prodavnica. Na trećem mestu je 5to ima puno ljudi, gužva, okupljanje, što doprinoši stvaranju po sebne atmosfere koja pored starih fasada, stare arhitcktu re, daje sliku o njenim najčešće isticanim kvalitetima.

Najvažniji rezultati iz ovc grupe pitanja odnose se na predlogc korisnika Knez Mihailove ulice, Sto je najneo- phodnije da se detaljnim planom i prcvrancrn predvidi i urcî u njoj. Imajući a id.’ da su ispitanici davali uela vno.ii vise od dva odgovora ukupni broj razlikuje se od brcja ispitanika (1773).

- 14 3 -

Tabela br. 1* - ŠTA PREDLA2U KAO NAJNEQPHODNIJE DA

1.

SE FREDVIDI U KM

treba keif ana, bistroa, poslasti- čarnica, mcsta 2a zađržavanje 541 16,31

2. treba klupa za seder.je, mesta za okupljanje 135 5,50

3. treba zelenila, cveća,drveća 474 14,25u . Zabraniii saohraćaj u poprečnim

ulicama i saobraeaj u KM 140 4,22S. da buds čistija 139 4 Д96. rekonstruisati,ofarbati,

ur^diti fasade 400 12,187 . nivelisati parter,trotoar,ulice 142 4,288. Skoncentrisati trgovinu,više

prodavnica 32 0,97S. ukloniti, nepotrebne velike pro-

davnice,prcdavnice nameštaja, poslovni prostor 77 2,32

10. ukloniti pokretne ulične prodavnice , tez -e , prodavce 33 0,10

11. predvideti volike robne kuće 24 0,7212. predvideti specijalne,ekskluzivne

prod.but ike,prodavnice suvenira male 148 4.46

13. predvideti uličnu prodaju tezge 25 0,7 514. veći asortiman 20 0,6015. predvideti knj ižare.biblioteke,iz-

lore ,>7aleri je >6itaonice 103 3,1116. predvideti pozorista,bicskope,

ulič.crk 34 1,0317. predvideti klubcve za mlade,

diskoteke zabave 66 1,9918. fontane,cesme,voda 64 1,5319. ulična graf ikasurediti izlcge,

vise reklama 134 4 ,0420. svetlo,fenj eri 52 1,57

- 145 -

21. predvideti zanatske radnje,servisi 12 0,36

22. urediti dvorišta,pasaže 19 0,5723.' nema predloâ, ništa ne treba,

sve je OK 72 2 ,1724. ostalo 235 7.03

3.318 99,03%

Mnogi ispitanici izneli su svoje predlo.re na osnovu na- vodjenja nedostataka koji su obradjeni u tabeli IB. Take se predlozi odncso uglavnom na mesta za okupljanje (kafane, bistroe). Zatim su se korisnici izjasnili za pobc- ljšanje ckoloških uslova Knez Mihailove ulice, za njeno uredjenje i bolje održavanie. Ne mali procenat tice se grad jevinskor intervenisanja , popravljanja i restauracije fizičkih struktura. Cstali predlozi odnose se na konkretne predloge sadržaja bilo preciznih vrsta prodavnica, objekata ili njihovog rasporeda, uredjenja i dopunjavanja.

Ispitujući opšti stav prema Knez Mihailovoj ulici ispitanici su bili upitani .da li vole Knez Mihailovu ulicu.

Tabela br. 19 - DA LI VOLE KNEZ MIHAILOVU ULICU1. ne vole je 0,342. dvojka i trojka 17 0,903. četvorka 14 0,794. petica 76 4,295. Sestica 92 5,196. sedmica 223 12,5£7. csmica 465 26,456. devetka 230 12,97Qw • desetka 563 32, ue

10. bez odgovora 63 3 ,551.773 100,0

Kao što sc iz tabele vidi od ispitanika je trazeno đa oce ne svc ju privrženost Knez Mihailovoj ulici sa ocenorn oc dvojkc i trcjke pa do 10. Pored tof.*. postojala je i kate- forija "ne volim jc . Rezultati pc-kazuju da je trećina ispitanika ocenila ocenorn S svoju ljubav prema Knez Mihai lovoj ulici. Sa malin odstupanjima procenat prati smanje- nje ocene sve do petice, s tin ste su procenti ispod pe- ticc vrlo rnali (ispod 0). Iz ovor.a se vidi da ispitanici u najvećen broju vole KM ulicu, a da je vise od polovine nnoro vcli.

U vezi sa prethodnin ,'itanjima bila su postavljena još dva o tone šta bi treaalo i šta ne bi trebalo, po miilje- nju korisnika, rušit-' u Knez Mihailovoj ulici, а što kva- ri njen iz.rled ili je njeno cbeležje.

Ova pitanja nisu postavljena tokom celog tcka ispitivanja tako da se kcnačni broj, iako su ispitanici davali vise od jedno# odgovora, razlikuje od broja ispitanika u celom uzorku.

Tabela br. 20 - KOJE ZGRADE U KM BI TREBALO RUSITI1. ništa. ni jednu ne treba ru5iti 247 35,432. konisicri iza Aneričke čitacnice 92 13,223. konision kod Kclarca 93 13,364 . ’’Jujjodrvo" na urlu Zmaj Jo vine IS 2,59S. Stracare5nale zgrade,stare zgrade 36 12,366. neve zrrade - Elektrotehna, Juro-

eksport, Obuća 34 4 ,PS7. po dvorištima, podrune, potkrcvlja 30 4,-318. ne znam 21 3,029. ostalo - Novi don, RKB, Mitić,

Rudnap, Spasićeva zad. 4 5 6,4610. bez odgovora 30 4,31

6S6 100%

- 14 7 -

Vise od jedne trećine korisnika smatrnlo je da ne treba niSta rušiti i da Knez Mihailova ulica treba da ostane onakva kakva jeste. Skoro iste orocente (oko 13*) ima opredeljenje dr. treba rušiti: Komision iza Američke čitaonice, Komision kod "Kolarca'*i uopšteno na straćare, male zgrade, stare zgrade, Ost-?.li rrc- centi su suviše mali da bi imali neki poscban značai.

Tabela br. 21 - KO.TE ZGRADE U KM NIKAKO NГ BI TREBALO RUSTTI1. Sve zgrade ne rušiti 179 20,112. Zgrada SANU 159 17,873. Američka čitaonica BI 9,104. Zgrada SDK banke 83 9,335. Filozofski fakultet, novi 10 1-, 126, Spasićeva zaduzbina - "Srbijateks" 37 4 ,167. Hrvatska štedionica - DOZ 16 1,808. Kolarac i Sud (Pozorišna akademija) 46 S ,179. RKB Mitić 13 2,0210. Srbija'teks-Ateks kod Kolarca 8 0,9011. Snežana 11 1,2412. Papirus 5 C,SG13. Grc.ka kraljica - Plavi Jadran 12 1,3514. Likovn:. akademija 21 2,3615. Biblioteka - Srpska kruna 9 1,0116. Albanija IS 2,0217. Jugoeksport 4 0,^516. Mama 4 0,4519. Zagreb - Ruski car 11 1,2420. Elektrotehna 4 0,4521. Cbuća, Moda, Beteks, Naše staklo ? 0,2222. rilozofski - filoloski star: 18 2,0223. Nove zgrade 10 1,1224. Mi êđnu ne treba ruši\i «6 9,662b. Ostalo 18 2,0226. Bo 2 odgovor.4 ---7СГ • • • 7,24'

890 100,01

- 1M° -

Stо sc tiče oprcđeljenja koje z grade nikakc ne treba rušiti jedna petina korisnika smatrala je da su to sve zgrade od Kolarca do Kalemegdana. Zatim su po učestalosti odgovori koji se odnose na stare 2grade, koje su navodjene i kac izuzetni znaci prepoz- navanja, i to su u rrvom ređu zgrada SANU i sa skoro identič- niir. proeentoir, zgrade Američke četaonico i SDK banke. I ostale stare zgrade imale su svoje pobornikc za njihovo očuvanje ali se njihovi procenti snatno’ manji.Nakon ovt dve tabele može se rezimirati da izuzev nekih izuzetno ruiniranih:i starih zgrada kao i Komisiona kod Američkc čita- onict i Kolarca, ostile zgradc ne te?eba rušiti, posebno ne neke od njih koje ispitanici smatraju obeležjem i karakteristikom Knez Mihailove ulice.

Tc rce p' t'1 vna ’cb’e' 1 c 7 j a

Nastav1. ja jući prethodnu analizu o stavovina i mišljenjima korisnika Knez Mihailove ulice sada ćeroo popledati nekoliko tabel? koje sc odnose na perceptivna obele?.ja i krakteristike Knez Mihailove ulice za koje su se opredelili njeni korisnici.Iz razlcga kao u prethodne dve tabele, sve sledeće imaju manji broj u konačncj suni od broja u uzorku (1.773).

Tabela br. 22 - KAKO BI ZAVEZANIH 'OCIJU PREPOZNALI DASTE U KM

1. Nema saobraćaja, bez automobile,bat koraka 282 34,352. Zagor, govor, razgovor 139 16,933. Gužva, mnogc prolaznika, sudari 148 18,034. Golubovi 5 0,615. Cist vazduh, tišina 53 S,U66. Atmosfera 66 . 8,OU7. v-vna je, Siroka 17 2,078. Ne znam, ne bih prepoznao 51 6,21S. Cstalo 27 3,281C . Bez cdgovora ........3.3. . 4,Q2 . .

821 100,00°

- 149 -

Glavno o b e le ž j e prepcznavanja Knez Mihai love a l l o t jc d- ne::iasaobraća ja , da jc bez automobile, c!a se čuje bat korak?. i pcvcsno i u s lo v l j en o sa tim da se бије žagor , govor, r a z ro ve r , da јч.

gu7.va i đa ima mnogo pro lazn ika . (M o d a l i t e t i X * ■» i ■*). : va t r igledana zajedno daju 80% odgovora, a t o znači da sc može smatrat i da su g la vn i e lement! predstave o Knez M iha i lovo j u l i c i vcz n i za pr isus tvo l j u d i , gužvu, odnosnc za f i z i č k i asoekt Tog r rsustva k o j i po v la č i sa sobom i aud it ivne znake kao njcnr va?noo b e l e ž j e .

Ovakvi podaci nan gcvorc da pored prodstava n a s ta l ih na nsncvu f i z i č k e s truk ture , elemenata vezanih za zgrade i p r o f i l e Knez Mihailove u l i c e , po s to je i neka druga o b c le z ja v^zan 32.1 l jude i ambijent, a prouzrokovana odsustvom saobraća ja , odnosnr njcnim

pretvaranjem u pešačku zonu.

Tabela br . 23. - KADA BI IM ODVEZALI OCI, GDE BI.VOLELIDA SF NALAZE U KM

1. Sva^de, b i l o gde 87 12,97

2. SANU - G a l e r i j a , Antikvarn ica 106 1 5 ,8G

3. AmeriČka č i t a c n i c a , Medžeđ, Konisior. 04 9,54

4. SDK banka 9 . 1 ,34

5. ~rg , p ros to r kod -SANU, Američke o . i taon ice ,F i lo z o fs k eg fa k u l t e ta .. 51 7,60

7. Hvratska š ted ion ica - ĐOZ 8 1,19

8. KOlarac '37 5,51

9. KKB M it ić - Engleska č i ta o n ica 10 1,49

10 . S rb i ja t ck s - A teks, kod Kolarca 8 1,19

11 . Snežana 18 2,68

12 . Od Kolarca do Kalemegdana - p ro š i r en jeulaz 54 2,68

14 . Likovna akademija 7 1,04

15 . P ib l i o t e k a - Srpska kruna 8 %8S

1G . A lban i ja 22 3,28

17 . Jugoeksport 24 3,58

18 . NAMri 9 1,34

19 . Zagreb - Rusk! car 21 3,13

- 150 -

20. Elektrotehna 15 2,3 321. Obuća, Mcda, Beteks, Naše s ta k lo 8 1,1922. Fasaž, Narodna rad inos t 1 0,1523. Fontana 6 0,89

24. Ne znar,, nxgde ne bih mogao p re ro zna t i 14 2,0925. Cstale-jšumadija, Kluz, DC, F r a n . č i t . F i l .

fak. Jugcaênt, Soko Stark, Površina A.Prosve ta , Magrohrom, F i l o z o f s k i fa k u l t e t 30 4,47

26. Bez odpovora . 15 ...2,2.3

671 100,00%

Na~veci broj isp i ta n ik a i z ja s n io se za zgradu SANU, zr.radu Ane- r ičke č i t a c n ic e i t r g , p ros to r izmedju ovo dve frradjevine (a to j c zajadnc v i š e “;d jedne t r e ć i n e ) . Pored tcpa b l i z u 13% i s p i t a - nika n i i e navelo nikakvo oosebno o b e l e ž j e , g rad jev inu , već jo smarralo da svafcde, b i l o £če note p repoznati da se r a d i o Knez M iha i lovo j u l i c i .

O s ta l i c l^ o v o r i r a s r o d e l i l i su se na n iz r s z l i č . i t i h sa^ržz -

i l i zgrada u c e l i r . i a n j ih o v i p rc cen t i krcću se od G,15 do 5,51-SI j i v e j e ipak ca se o t p r i l i k e po lov ina cdgovora t i f i e izbor-.

sanrh zgrada a po la j e zbog sadrža ja k o j i se u nj ima r .a laze .

Tabela 24. j e u neposrednoj v e z i sa prethodnom j c r cna u s t v a r i sadrž i jedan dco i s t o g p i t a n ja , zašto i s p i t a n i c i navode ba; red jeno o b e le ž j e *

Tabela br. 24 - ZA5T0

1: Super znak - n a jv i š e sc pamti, poznato j e , značajno j>_, označava KM 51 8,59

2. Moja zgrada (s tanujen , radim) 21 3,54

3. Cesto k o r i s t in , idem, kupujem, gledannavika 106 17,85

4. Lera j e , dopada mi se, interesantno 39 6, £ 7

5. • Гег j e s ta ra , k a ra k + e r is t ičn a , k i t n ja s t a , a rh itek tura 41 6,90

6. Volim j e , l i č n a vezanost 44 7,41

7. Sve znam, ce lu je poznajem, d e t a l j n i j e znam 41 6,90

8. Fa ne znam, e tc tako 3 0,-51 .

9. Ostalo 42 7 , 7

10 . 3cz odgovora ’ 2СГ6 34 ,6:1594 10G , 00

- 151 -

R az lo z i na jvećer bro j a kor isn ika za§to j e t o za n j ih jrlr.vnr

o b t l e ž j c jesu da ga Čestc k o r i s t e , idu, kupuju; fclodaju i l i ’

su n a v ik l i na t a j sadržaj , odnosno zgradu. Potcai s l e d i ob jašn je - n je da jo to za n j ih super znak, n a jv iš e s». râmti, poznatc j o , snačajno za Knez Mihailovu u l icu . v& trećem mestu nalaz* s": l i čn a povezanost isp i ta n ik a za z^raû i l i sadrža j -ohrazl -?.ena iz javor. "vo l im j e ” i l i " tu sam odrastao , ovde mi stanuju p r i j a t e l j i " .

Sledeća tab e la nadcvezujc se na prethodne dve , sa preciznim p i t a - njem: koja j e n a jk a r a k t e r i s t i č n i ja z^zrada u Knez M ih a iL v c j

u l i c i .

Tabela br. 25 - NAJKARAKTERTSTICNIJA ZGRADA U KM

1. Trg kod Arr.cričke č i t a o n ic e 56 7,47

2. Zgrada SANU 157 20,93

3. Zgrada Američke č i t a o n ic e 66 8,80

4. Zf.rada SDK banke UO 5,33

5. Novi f i l o z o f s k i fa k u l t e t 11 1,47

6. Spasićcva zadužbina 26 3,47

7. Hrvatska š ted ion ica - DHZ 1? 1,60

8. Kolarac - (Sud, Pozcrišna akademija) 42 5,60

9. Renovirane od Kolarca do Kaleme^dana,ulaz kod Kalemegdana 51 6 ,bC

10 . S rb i ja t ek s t - Ateks kod Kolarca 8 1 ,07

11 . Snežana 10 1,33 •

12 . Papirus 5 0,67 *

13 . Grčka k r a l j i c a 9 1,30

14 . Likovna akademija 10 1,33 •

IS . Stara B ib l io t ek a - Srpska kruna 6 0,80

16 . A lban i ja 26 . 3,47

17 . Jugoeksport 7 0,93 '

18 . NAMA 7 0,27

19 . Zagreb - Ruski car 15 2,00

20 . Od-Zafreha do Amcričke č i t a o n ic e 25 3,3 3

21 . Od ic r ičke č i t a o n ic e dc 'Calî .e^.dana 66 3,70

22 . F i l o z o f s k i , s t a r i , F i i o l o š k i faku l te t 11 1,47

- i >2 -

23. Neve zgrade (E lek tro tehna , Obuća, Moda) 3 G ,4024, Nijedna, nema posebno k a ra k te r i s t i č n ih 39 2,1925. Ostalo 36 k ,8026. Bez odgovora (ne znam) . . . .n . T,UT

750 10C,00%

Kao 5to se i z tabele v i d i po jed ine zsrade t i l e su ; osebno i s - taknute i pojedina^no se za n j ih c p r e d e l j i v a l c , a t e i s t e z<:raê peminju se 1 kar. £ranične» p r i l ikom o p r e d e l j i v a n ja za č i t a v e Je- love u l i c e i l i n iza rovezanih zprada. Takav j e s luča j sa zgr dorr. Ar.eričkc č i t ? ? n i e e , ZiTradojn SANU i Kclarcem, take da su frenkvunc i jc r . lota lno uzete za ove erad jev ine i na jveće . Jedna pe t ina isp i ta n ik a ok a rak te r isa la j e zr.radu SANU kao naj istaknu- tn ju , zatim sle-i’c zgrade Američke 6 i t a o n ie e , pa blok od n jc <*■: Kale met; dana, pa tr*; kod Američke č i t a o n i e e , tako da ako so saberu Cv» f r e k v e n c i j e d o b i j en i b rc j j e v r l o s l i č a n bro ju o p r ’ i e l j e - n ja za z^radu SANU. Na trećem nestu j e Kolarac (Sud, Likcvna akad^mija) i l i renovirane zprade cd Kclarca d~ Kalemegdana.

Ovaj b lok res taur irar . ih zrrada ima zbirnu f r ek ven e i ju 151*, saw.: čtr u cba s lu ftn jan i je i s t a početna zgrada, odnosno gran ica .

Tabela br. 26 - ŠTA SMATRAJU NAJVA2NIJ0M KARAKTERISTIKOM KM

1. Trrov ina 26U 30,17

?. K u l t u r n c - i s t o r i j s k i značaj , t ra < i ic i ja 43 M ,92-

3. Centar c en tra , iuša rrada, intimnost 60 6 , B6

u. Stare zgrade, s t a r i Beograd, fasade,Amor ička č i t a on ica , SANlJ 70 ft,00

5. Nema autom^bila , nema sacbraćaja 65 7 , U 3

e. L ju d i , s a s t a j a l i š t e m lad ih ,okup l jan je , v i d j e n j e sa r r i j a t e l j i m a 11-5- 13 ,1M

7. š e t a l i š t e , k r z c , Kalemeedan 156 17,33

3. Ne znan, nema n iš ta posebno 7 0,80

9 . Osta lo , g c lu bov i , f i z i č k e k a ra k te r i s t ik e 59 6, 7U

1C . Bez odgovora 3-6 ' j u i *875 100,00?

- 153 -

Već srnc ra n i jo r a s p r a v l j a l i o funkcijama Knez Mi.h&ilcve u l ic c

kada sno razm atra l i motive n j e n i ’n ko r isn ika , rvojr puta in t e r e - sova lo nas j e kakc i s p i t a n i c i n e r c iM r a ju , odnosnc koju nj^nu funkc i ju smatraju najznačajnijorn i n a jk a r a k t e r i s t i č n i j o r za nju.

Trgov ina j e i u ovom s luča ju zastup l jena sa skoro trećinom f r e k v e n c i ja , zat im .*da je š c t a l i š t e , k^rzo , Kaienerdan, kao t r e ć e l j u d i , s a s t a j a l i š t e mladih, okupljanjc*, v id j e n j e sa p r i j a t e l j i m a ; Na četvrtem mestu su cp-et дсге navedeno i i s t i c a - nc s ta re z^rade, s t a r ! Beograd, fasade, zrrada AmeriČke č i t a c n ic e i SANU. I ovom pr i l ik om jedan bro j i s p i ta n ik a nag las io j e i i s - takac k a ra k te r is t ik u Knez Mihailove u l i c e , štc. u n jo j потга automobile , š to i c bez sacbračaja . Sledeće j e č to j c ona centar cent r a , duša rrada, int imnost .

Navedeni r c z u l t a t i , d o b i j e n i anketiranjem cko 200C kor isn ika Knez Miha i lcve u samcj u l i c i , p r e d s ta v l ja ju samo in fo rm ac i ja priku- p l j e n ih za potrebe iz radc Deta l jnop plana cvo;? -»cdručja. N j iho- vom punom razumevanju svakako će d o p r in e t i r e z u l t a t i dru::ih i s t r a ž i v a n ja k o j i r a z l i č i t i m mctodama komplot ira ju saznanja c ovon počručiu centra Beograda i njenovirr. kor isn ic ima.

- 1 о 4 -

KARAKT ERISTIK 7! KCRISNTAK

P P I L 0 G

TARELE SA POD AC IMA 0 UZRA.STU, ZANIHANJU I SKOLSKOJ SPREMI

TaVela: GO DIME IS TITAN IK A.1. do 20 fod ina 211 • 11,902. do 21 - 3C fod ina 7C3 39,653. od 31-UO и 295 16,644. od Ul - 50 246 13,875. cd 51 - 6C " 171 9,646. od 61 - 70 11 103 5,817. od 71 - v i s e podina 26 ’ 1,58fi. Bez odp.ovora 16' • 0 , 9ГГ •

i i r r

Tahela: ZAKIMANJE TSPTTANIKA

I . rferlnik, z a n a t l i j a , m i l i c i c n e r i , u go s t i te -

l j i i uslužni radn ic i 2M3 13,71

2. Adm in is trac i ja sa srednjom stručnom spre -

mom n iža vo jna lie?. 199 11,2-2

3. Tehn-’ ear i sa srednjom struč . srrencm med.oscb l jc s.i n i z c r i l i višcm s t r . s p r . 110 6 ,2 '

- . Tehnička in t e l i ^ e n e i ja ( in?;.arh. l e k a r i ,s t c n a t c l o z i ) 161 9/П5

5. Administrat ivna in t e l i f - e n c i j a (ekonom.;ravr.'. i v isoka vojna l i c e ) 211 11,90

w ----------------------- _ -— - — — ■ — *

umetnici , p r c f e s o r i ) IS? 10,2 77. Učen ic i i s tudent i 469 26,8. Per.z inneri 15 S 8,7t9. Dcmaćice........................................................................35............1,97 l ( i . Bez odrovcra ...............................8' C,4 5!

--------------------JT71------------- ГЧПTT-r

Tabela: ZAVRSENA ŠKCLSKA SPREMA ISPITANIKA

1. Osncvna Škola 12 2 6,8^'2. SUP, zar.atska skola 113 6,3/3. Sredii ja stručna sr,rema 53R ЗГ',?1;

Gimnazija 210 11 ,£4f>. ViŠa stručna gprema i rS 776 - 3, 7 76. Bez od gcvcra * i T T T — -------------

- 155 -

3.2. ISTPA’ IVANJE STAVOVA I POTREBA STA40V4IKA PCDRUČJA KNFZ MIHAILOVE ULICE

K a ra k te r i s t ik i stanovn ika

T s t ra ž iv an jen je obuhvaćeno 210 donaMnstav<» (oko ] ': '•) t j . 650 st-anovnika (oko 14 i ) sa c e l o f pcdručja plana ffdc stanu-

j c 2.020 doraaći s t a v a t t j . oko 6.600 s tanovnika .

\та pođručju Knez M ih i love u l ic e dv^ t reć ine ć o ra ć in s t iva 2 i v i j o ?. od pro 1960. g od in c , dok j e j cina tree ina tu

dose l jena pos le januara 1961. godine. Interns an tno je da 30 20% i s p i t a n ih domaĆinstava s t arosecVcci cvog кгајг ( od pro 1945, g o d in e ) , a p r ib l i ž n o i s t i bro j (21,3%) d o se l io se na 'ovo područje izned ju 1960. i 1970. q o d in f .

Du ž in a boravka n=, području Knez Miba i love u l i c e

pre i 1945. p, 2П,5%

Po*to ne pos to je verodosto jno a žu r iran i pod-ici o s truktur i

s t -?novnika po n j ih o v in osnovnim karakter i s -;i \апг (zanima- n ju , z a p c s l e n o s t i s s t a r o s t i i po lu ) odluCano j ј , da p r e l i - jninarnim i s t raž ivan j i » -a prikupe i ov i osnovni podaci -a svakO£ člana domaMn ' t v a . Tako se pored strukture dorna- ć in s ta va po bro ju č lanova i prosečnc v c l iC in e , do$ l i do procene ukupmip bro j * domaćinstava ne području.

rd jan . l97* : .g .

1945-1950.p. 1951“ 1960. {». 1961-1970. g a 1971-1975.g.

17 ,0% 24,?%

21,3% 12 ,3% 4.7%

- 156 -

P r ikup l jen i û podaci o prihodima domaćinstava i niihovom stanrrskom statusu i v e l i č i n i stanova.

C urorVu m ke t i ran ih dcma^-instava n&jv iše j e t ro č lan i i : do-j:.aćinstavs, skoro t r c ć in a , pa zatim dvočlanih (23.4%),

лčctvoroS lam ’ h (1 7 ,6 ) i jednočlanih (12,м) .

Ргочебпа v e l i č i n a i s p i t a n ih domaćinstava j e oko t r i č lana , tie laze<*i od procen jeno.e- ђгоја stanovnika po Infostanu

dok yj prema obračunu po podacima p op is a 19 71. oko 2 , >Clanova. Pored rno/ih uzroka koî su mopli u t i c a t i na rap r .zc r . ta t ivnos t na?og uzorka (napr. odb i j an je> n e za in te - rasovancst s ta r ih i samih l j u d i da učestvuju u i s s t a z i -

vanju) гаориб«! jc pretpostavka da so. ovo rodručjc i r a z 15- kuje po v e l i č i n i doraćinstava od t e r i t o r i j e ce le op f t in e ? cari 7V-2.Č. Mjo rova a t r a k t i v n o s t , već preduzetc mar* i č in jc r . ica da se pos le P o p isa , od 1971. godine пд podrućju

đ o s ^ l i ' o скс 174, đoTT-aćinstava, mo«ru u t i c a t i da ovde L ado ne * to veći prosečni bro j cl-»nova po domačinstvu.

Prerr.a izjavan-s i s p i ta n ik a jedna t reć ina . anketirani: ' dc~':.- ft*nst^vd i na mcscčne prihode izmedju 300 i 7000 dinar r drufa. “ reć ina izmedju 7000 i 110Q0 din. Medju o s t i;:o .

jc v is e onih sa prihodom izmedju 1000 i 15000. din n -. t o

doma-cins tva izned ju 3000 i 7000 din. D e t a l j n i j i uvi - u

prihode dob i ja se ukr?tanjem ovih podataka. sa brojem č l r - nova domaćins tava ( v i a i t abe lu ) .

* Napomir.;. airo d?i j e prema podacima popisa 1971, go dine dob i : on znatno voć i h rc j jednočlanih domačinstava (28,7%) za i s . c

područje , kada sc u obračunu podje od proseka za o p ^ in u S t e r i rrad.

<

- 157 -

Podaci o Z r t n i r n ć , z a o o s l e n o s t i , uzr^.stu polu su obrrd jen i za svp.kort č lana i s p i t a n ih domacinstava pn na osncvu n j ih raožo z a k l ju č i v a t i ?.a ce lu pcpul-?.ciju rstanov-j-iЧ -

pođručj д (uzrorak ima dovol jnu v e l i č i r v j , a i ■’r u ' i ' r ^ sp o lo ž iv ib pod-?+aka neraa). Kr.*đju s t -novn io ina irpn n »j • v i * e s г v': sokon i v i š i n sprcraoni, i s t o t ^ i i k c C oko 7 2' pen.zi0nc.r2 , pa učcnika i studenatri (16%), ■- па јгзп ја jo n ekva l i f ik ova n ih i p o lu k va l i f ik o von ih radnika (nopu- nih ,2%) .

кPr ihod i dor. ić lnstva ргеша broju č 1 i\nov.i donaćmstv .

BrojČćTlOVa dorcććinst.

Prosečn i u£irr:i prihođL za mesecdo3oood.

3ool-7oco

7оо1- 13 000

l loo l- 15 000

ISool- preko 2oco 2 000

Ukupno

17 7 3jcdm h 63,0% 26,0% 11,0% 0 0 0 27

V 63,0% 10,1% «1,5% 12,8%

6 22 48dva b 12 ,5% 45,8% 35,4% 6.2% 0 0

V 2?, 2% 31,8% 25,7% 8,3% 22,8%u 23 1 16 1 1 63

t r i h 6,3% 36,5% 28,6% 25.4% 1,6% 1,6%V 14,8% 33,3% 27,% 33. 3%. 10,0% 50,0% 30,0%

9 16 9 3 37če t i r i h 0 24,3% 42,2* 24,3% 8,1% 0

V 13, IV- 24,2% 25 .0* 30,0% 17.6%4 10 2 18

pct h 0 22 55,5% 11,1» 1 1 ,п 0V 5,8% 25,2* 5,5% 20,0% 8,6%

4 2 6 4 1 17pct 1viô h 0 23,5% 11,8% 35,34 22,5% 5,9%

b 5,8% _ 3,04 16,6% 40,0?- 50,0. 8,1%27 6<5 66 36 10 2 210

ukupno 12,8% 32,8% 31,м% 17,1? 4,8% 0,9*

* ) Ргсгоа p r e l ir 'in a rn i in is t r a z iv ć n j ir \ 3 . o u n trs zr p lcn ir-?J i;e u.b. r.or: razvojr.

- 158 -

Struktura “TrT.c-vp.ik-? dc zanirrsri* In.3.

- nckvaHfikovan i poliikvalifikovm radnik 12 M cc

- Vvalifikov-гп ' visokc} valifikcvai radnik 27 4,П- službcnik 3 :• rvifccm i srechjcn sprerc^ 90 13,6*- službcnik - viSo? i visbkom spreiror 144 21,8%- penzionar 86 13, Г*- uSer*ik,. student 107 36 ,2 *- cetal-* zroiaenja. £ 0,9",* bfc'z Zrminanj r . deto M4 * .6v

Kada se o’ rnčuna zaposlenost stanovnika (proâ ovoni uzorkn i s p i t a n i k •?) v e ć i bro j jc nezaposlenih (okc 55c ) v to č'n^ u£l£vnofr p jn z i c n e r i , dorcaćice, u č e n ie i , , studenti i doer.

Pirarrida starosne structure stanovnika područja Knezlove ulice. v r l c Siroku osnovu n a jv e ć i bro j stono-

vnika ( 2 6 , i») ina prcko 60 godina, T r i prupc p ro izvoc -ii'r .rođičta (2K-60) zas tup l jena su pr* ib l i*nc jednako (pooko ZS%)

Struktura stanovnika t>c uzrastu

do 15 god. 9 ,2*

15 - 20 r.ot'. 4,2*21 - ?5 -od. . 11,4».

26 - 35 f od. 16,8%

36 - 5C cod. 15,8%51 - 60 rod. * 16,2%

preko 60 rod. 26 ,4^

Strukturr i sp i ta n ih stancvnika po pclu v r l o jc s l i e r a >truk- tu r i obrvsčunatoj za i s tu pqpu lac i ju prana podacirr popisa i z 10 71. .-odine. Na području Knez Mihajlova u l i c e i r . i ;*ko

1C* v is e stsnovniStva ženskoj* pol ? (55 - : Ц 5 muških).

- 159 -

~ta.vovi i potrebc stanovnika

Pre l ira inamo so c io -p s ih o lo *k o i s t r a ž i v a n j e stavovc. i

potreba stanovnika ovog područja sprovađtnc ja i ?■ t r i razloe«*: 1. da se prvom s^rledavanju s tsn ja р г П л * đnin ana l iza r* cdmah pridodaju i osnovna r-iš l j*:r j a 1 op rede l jan ja stanovnika, 2. da st ?.to pre obavi

probnn i s p i t i v a n j e za soc ic -p s ib o lc^k a i s t r a - i v ^ n j a ko ja s ledc (a k o j in a бе ovc o o s l u * i t i кнс baza za pr— uzdanije fo rm iran je netcđa, i n s t rumenata i uzorka) i3. da sc na pcčc ku rada uspostavi kontakt sa st.f»no-

vniciiPč*, da se in £ o m i*u o započot in radu i oodstaknu ns sarađnju.

I s t ra ž iv a n je jc obav l jeno u 210 domaćinstva - to ft in i oko 1] od procen jenog bro j a domaćir. ? t?va (2022 ) co 1 o ~ podrucja. Po?tc su rv^todom ankete p r ik u p l jan i podaci - za sve č lanove i sp i ta n ih donać instava , obuhvćcno jo ovim i s t r a ž iv a n jen oko 14 f stanovnika. Gbzirom n= ve l i č in u i rep razen ta t ivnos t uzorkn možc-r.c ina t : dove

l jn o poverenje i u ove p re l im inam a r e z u l t a t c .

Traraju^.i za opStin s t a v o v i ’na stanovnika vo:: podrucj i

ž e l e l o sc dc se dozna da l i oni i n aju p c z i t i v a n i l i nc::ativan s tav prcroa svom neposrednon ? iv o tn r “r okru?ju? Sudoći nrerp, odôvcrina eko ? /3 i s p i t a n ik a s::iaira d- na ovom pedruej u ina vifce prednost i ne4~r nodos ta t ale' :

o p * t ip uslcv ina st ano\ *n j a i * i v l j e n J a , t j . vredr 'ф. ih p o z i t i vn o . Intoresantnc j c d? oko petir.a s t*nov nika ocenjuja da n j ihovo ? ivo tnc okružje i~ a p i j e d m k c nodes t a t aka kao i pradnost i (5 0 :5 0 ) , dok sno 15*

sr.atra da nedostec i pretežu ( a l i za male, 60 ‘iC- i l i 70:30). UkrStanjcm odgovora na ovo p j ta i i j sa rpradoljo- njeir. da l i ž e le da ркпјаји stan dob i ja sc znnčajn- k- - re 1 ac i j a cva dva p i t an j a * t o dok azu;; ; da û ?.bC' j asn i

pok^.zate l j i stav*. orama even području, p i ire preko njr'b ire7c dok.nati /i5o o zad cvo l js tvu i ueof:;~.. vređncvanjur. j . r. .-vo-* rki už j a od s ami h s t a n o v n ik i .

- 16C -

K.cie r rednost i stanovanja se najče^će i sp i tu ju ? 'Prednost

j e ? tc ê centar ' j a v l j a se narovno kao redovan odgovcr, a l l je razelanjcri na v i ' e elernenata k o j i č ine centar i r-e* Ino i kao prodstavu i l i nojaro kod r i t e l j a . f t l i z in a

tr<?ov5na, snabdevar.ja i s e r v is a nosi skoro 40% od?ov'. 'ra:

a polon dostupnost, t j . nekor i*ćen j c £radskog saobraća ja , na b l i z i n a radnop mesta, kulturno-zabavnih i n s t i t u c i j a i parkova. Cd sv ih 210 i sp i ta n ih dcmaćinstava , same č e t i r i ( do jedno i z Knez Mih a i2ove , * ika L jub ine , O b i l i ć e vo r venca i (Jskočke) smatraju da ovo podru* je ne - na nikakve prednost i već Game nedost--*tke £ l i , k c j i su nedostac i navodjeni? Naičešće r-e navodi zapadjenosr vazduba ( 36 %).

Zbog nere*enOf centra lnog g r e ja n ja (na otuda medju prv ' l o z i r a čes t zah rev da se plan on p re d v id i p.asi f ika- c. i ja, cen tra lno p.rejanje) i cđ jo š uvek pored sv ih mere p r . jak og i zagujenog saobraca ja ,

Buka, n e č is to ć a , s ta ro s t stanova i zgrada, kao i sao- braOajni nroblerd su s l e đ e ć i na l i s t : nedostataka. Cv.’

se j a v l j a osairi odgovora oa nerra n ikakvih nedostataka (u odnosu prena 4 da nerr.a prednosti - rr.ali znak dz j

s tav uve l iko p o z i t i v a n .

Brcj onih k c j i ž c le da proncno stan i l i mesto stanovanja man j i j e za 5% od onih k o j i b i u ovon kraju Sale I I -’ a oDtmu i ubuduće. Kao r a z l o z i za proncnu navode se пекслиГогг.отr stana i uopšte l o ^ i u s lo v i s tanovanja , a

pootom zaâdjer.ost i buka kao us lov i okružja. *‘ed ju r a z lo z i^ a za nenenjanje stana i s t i č e se l o k a c i ja ( c . ' ;- t a r ) sa trećinorr. odgovora od sv ih rr.Otfučih oprede l jen j a.

- 161 -

Od or.ih k o j i /ele. da menjaju 1/U bi o s t i ’ la u i s t o ' bloku i чО* noće đ a l je ođ S irep centra era*1* , 2 oko 30% fce l.i nova n a s c l j a i l i p e r i f e r i j u . P o lo v i r a cr.ih k o j i žci-

zamenu tra^c v e ć i i l i dva stana a t rr .č in i j e dovol j *r-. i s t e v e l i č i n e kao i iDostojeći. f to 9 s t i c e sp ra inos t i £e l jenog stana t ree in a ? o 1 i stan na ni*er. spâtu od sadaSnjeg, a i s t o t o l i k o bi ž e l c l o stpn i s t o зр га^г.с . t i .

P r ib l i ž n o iec ; ak bro j je onih k o j i vi:* i sprat 'orizennu kuću (oko 10%).

Zatraženc j e cd stanovnika da pred lo?e 5ta planpi: t r e -

ba p r e d v id c t i , 3tc sada stanovnicima n cdos t^ je , St .• 1m je n a jp o t r eb n i je . Treba naponenuti da j c ovc p i tan j . t r a g a lo za potrebama stanovnika ovop područja a ni >. t r a S i l o pred lore za sadrž^je 1 ured jen je Knez M iha j lo

ve u l i c e i n jenog područja. Ipak sc , n a ro č i t o meciju s lobodnin odp.ovorima j a v l j a iu p r e d lo z i za uredjenje i sadr?a je od gradsko? znacaja. P r e tp o s ta v l j a sc da je uzrok to re z a d o v o l j s t v o posto jeć i i r us lovima zado

voljenj=3 potreba stanovnika područ ja , a i vc-zanost t j . i d e n t i f ik o va n o s t за n j i h o v i r ok ruž je r * t o zn *.či : I ‘ : da c’-.o postanc lep o , ugodr.o, zr.ačajno. Cervr t ina i s p i - tanika zahteva i p red laže viv-a z e l e n i l a , a l i e.:.st k omen t a r je b io da se t o teško mo,vc , pa r.ak da nczda p ra đ lo f n i j e unesen j e r u b l i z i n i i^ a parkova, a zona so n as lan j a na Kalemegdan. P a r k i r a l iS ta 1 paraža si. na druffom, a pcbo l j ân j e s ;iob race jn ih us 1 ova na trećc ni me -

stu.

- 162 -

Osta l i p red] of.:* : đružtvene pros t o r i jc , obdaniSte, zana~v. .. radnje i -.Tbulanra se j n v l j a j u prosečno po oko 5;. od;: : /:râ.

Kada su u 5**ol>odnir. odgovorima navodjon-. prednost i nodr .;" j a cost o se j a v l j a b ] i z i n a donova z d r a v l j a i apcteka Sto : us lo v i : o d«i so ovde no j a v l j a ambulant.*' sa patron ažnor sl*..- гпоп kao značajna potrebn za r a z l ik u nekih drugih dolov-a

centralna zona sa slicnom s ta r i jom popu lac i jon .

P red lo z i , preraa potrebama stanovnik?

- ze lan i p ro s to r i 3 8 2 5 ,6%- p ark 1 ra 1 i :v t a i r ara xo 55 16 .0%- obdan1" ? ta 20 5 s9%

- drustvene ^ r c s t o r i j o 22 6 ,5%- zanatske radnje 14 4 ,0%

- anb ulan t a a p at ron . s i . 14 4,0%- pobol j š a:, jo s aobrać a j a 31 9 ,0*- ne^tc drugo 7S 21,9%- s vo petrofcne inamO 72 6 ,5%- bo7 odgovora 2 0*6%

UKIJPNO; 343 100%

ilobodni odôvori (u t a b e l i raodalitet 'nešto drugo ) k i j im a su navodjeni p rod lo z i na jčešće sc ocnose na uvod jcn j« ^ n - tra lr .rp ^rc ian jn , popravku fasada i održavanje zgrada i :ia traoom i?.octu jo predlop za preduzimanje mera za smanjorijs zagad jenost i vazduha. O s ta l i odpovori -p ra d lo z i su s -• --21 frekvenc i jama j a v l j a n j a a l i j e in teresan tno pomenuti ' n kao i l u s t r a c i j u stavova i su p e s t i ja stanovnjlca: poboli c*.ri

t r ro v in o •, u r e d i t i b i s t r o e , post a s t i č a r n i * o , k lub-kcfar . le . d * t i f i z i e n c m i ju nentruj p rodv ido t i udobne kutke za jei odnor; u k lo n i t i skladičta*, u r e d i t i pasaze i z a b ra n i . i izgradnju v isok ih zgrada. U c'rupu erupu vezanijorr za stancvanj- rtavedi s e : p o b o l j š a t i k on fom os t stanova: u vo d i t i i od ržava t i 1i tove j u p o t k r o v l j i r s p redv id o t i -

nove; v iv e sunca, s v e t l o s t i i t iS in c . . .

- 163 -

Kao zakljuČak ovon p rc l i^ inam og is tra ž ivan j 3 s-.zapaz it i da stanovnici iTnai’j јазпч predstavu o u loz i i sradskom značaju podrufju na копх: anuju Poz it ivnc vrt^clnovanj-- uslova ž i v l i e n ja i zadovc l js tvo krnjen proc- vlr- ju je kođ većinc stanovnika. 'avodjene prodnosti i nedostaci su upravo poz i t ivna i ncgatlvna oo.l ičja centara rradova - svo j e tu konccr.trisarvc dojitupno i atraktivno u centru, tu je gužva, mnosri *.ele u njcîa, p:i to pro izvod i za<radjonje i buku ( f in e analizc noju dat i d e ta l jn i j e poVazatelje pc daloviria, l l icana po v*i- č j a ) . Prer.a odf.ovoriâ isp i tan ik « njima na ovom роЈги* j :i nedostaje z o l e n i l * i p^rkinga, a potrebno dalje pobol j âvan jc saobrćajnih uslova, že le da go predvidi uredjenje ,;uôdnih - a trakt ivn ih ar.bi jcnat a ’ Vao i pobcljčanje uslova sta.novanjp..

- IS 1* -

3.3. DOriVLJAJ SAHA'SNJ*:'?. STANJA I VI7TJA BUĐUCSG AMBIJEWTA

U prvo j r.a.zi rada obavl jcna j c a n a l i z a p o s to j e e ih vri f lno- s t i anbjjen+a '^r^z ^ ih a j lo v e na osnovu i s t r a ž i v a n ja ir- tc- r i j » k i h vrednost i ob jekata i arr.bijentalnih c e l in a . Qvaj pos tup ax j e upotpunjen tehnikom posnatranja koj.i j.:

u k l ju č iv a la i lof. ičku anal izu funk cion alnih elerrcn at a .

U ovoj fa?.i rad* prednet i s t r s ' i v a n j a j o b i l a e b je k t -! vnr s l i k a - d o ? i v l j a j sadašnjer stan j л k o j i sc j a v l j a kod p o s e t i la c a Knez Mihailove i r i o ž i v l j a j n j ih o v ih vi z i j - idoa lnog ambijenta. P^ma tome c i l j n i j c b io da se dobi ju đ c f in i t i v n e progra^sko-prostorne preporuke n- c da sc p rove r i H vo tn o s t l o r i č k o - a n a l i t i č k ih zak l ju ča ’ - i z prve faza rada i konst i tu iSu osnovno odrednice za naredne faze .

Zbe-* s«?nv3£ karaktcra pojr.a am b i jen ta lnos t i k o j i n i j

rrsoc;ućc i s t r a ž i v a t i parc5 j alr.o- rnetodon, u ovoi f a z i r iščer.i •vu, u okviru soc io -ps iho lo t fk ih motoda, slv.<3» 1 instrument!.* sematički d i f e r e n c i j a l , ankete i in t a j v ^ u ’

sa posetir-cins i st*.novnicin=* ovo" područja.

Ma t a j na£in dobi jen j e skup stavova i in i c i ja t i v n . ih zakljućaka za d a l j i rad. ‘ Теке c-d n j ih b i l o j e moûćc i n t e r p r e t ! r a t i tako da ih j e moruće pr imer. it i ’-to j<- i ueinjono kod pro.frranskih a l t e rn a t i v e . U daljem tokstu daju sc neki p r ik a z i postup&a i r e z u l t a t i k o i i moru b i t i od cp-*te k o r i s t i za ocenu ove faze rad3.

- 16S -

Sr-ANTICKT DTFTFENCIJAL, k o j i j e kori:V:on za i s t r ^ ? v , j L-

d o ž i v l j a j a p o s e t i l a c a i stanovnika Knoz 4' iha j love j v 's t .v- l j a sp ec i f i č a n instrument s o c i j a ln e ps ihc lc .T i je p r i 1 •* Td j . n pot re bam-?, p lanersk ih is t r a 5 iv a n ja . . r - j - . v i r a ©- . ..si sedmostopenih skala p o s t a v l j e n i su p r id e v i r a z l i č i t o r značaja č i j i in/ten z i t o t op ad a prema s re o in i ska le . ( v: M ins'trument nr s ledpoci s t r a n i ) .

Zadatak isp itan ika u ovor probnon is t ra? ivan ju b io j - *■» za- okru?ivanjcm od^rvar^juće^ stenena na pvakoj sk * l i od iva prideva i z r a z i direktan d o ? iv l ja j sadaftn jar a^bijen t -•, a t -~- kodjc* i d o ž i v l j a j ze l jcno r ambijent? Knez Mihailove r i c e . KcriSćena £U dva srMAMTICKA I>IFER£NCIJALA sa pot pun o i - t i n ska lama đa bi smo i z raz l ika d o ž iv l ja ja :sada?njar ' t ; 1.. j.*. i v i z i i e idoa lnof aribijenta doznaii *ta troba т.сп'a t i da bi se postigao že l je r . i ambijent ovoc do la e n d ' . Kada se uporedc gra f ikon i dob i jen i nanočenjera prosečnih kod ova za s v a k s k a - lu , no'*ućc je n a s lu t i t i prema ska lama kejo imaju na-v ' - raz- l ike u kedovima d oS iv l ja ja sada3nje£ i Jeljenpf; ambi j<-:.t a, šta b i stanovnici ž c l e l i da so pobolj.â i kakc.

\‘a s lcdećo j s tran i p r ikazan i su r e z u l r a t i , prosečni V-« ~. vi

za svakr. ckalu secant iČfcor d i f e r e r .c i j a l a .

Radi lakSe č i t l j i v o s t i r e z u l t a t a na pr&fiY rnu su skal« preu redjenc . pa su na jednoj s t ra n i s v i p o z - v i a na

a-; ivniv. Z a doŽ i v l j a j e ad a In j ’ “ tan j a v i di s e da su i s p i t a n i c i u proseku na sv ir . skalama (os in zc lono-- i v o ) p o z i f i vno vrednovai i ambijcnt Knez 'l ihaj lav;: u l i c e , ; p I -s a l i svo^ d c t i v l j a j p o z i t i vn im pr idev ina* v id i da je ipa> najmanje pozit-'- van d o S iv l j a j r.io n : s k i l l prostran - tesan i otveren - zrtvorcn (same 0,03 i " r ~?), J a j i z r a ž e n i j i d o ž i v l j a j sadarn je f prestorn je тта škal - a: pun - prazan, pcuzdan - Tvosigurani pitom - d . i v l j i . pa u t c y na izr-vY.em‘ jo k a ra k tc r i s t ik - sada^.n^. т _St т.уа ( .

1 ? 7 7; pcuzdan 1.30; pi tom I ,30).

-..iM * чАиии'

- 16 G -

■ ■ znriiiziгаг.л prosečne kodove skala za đoživljai žo i j jm;, vizi j xi i : In og ambijenta ■''nez îhai love ond-a su najveoi ko- clcvi nr. skalara: zanirrjiv - dosadan* vadar - sumoran, tcpc- h la dan , Slobodan - sputan i pun - p raz an . *to b i d зк Ič ka r ak t - risa:o -'izliu žcljcnoc s-nnja (zaninljiv 2 ,9 0 ; vedar 2 ,5C : , t - - p.-o 2 ,G0 s2obodan 2,53; pun 2 , 40)

H p c r e d j i v a n j e m r r a f i k o n a d o & i v l j s j a sadašr.je*: i ž e l j e n o ^

er:.bi jon t?. uočrvamo da j c n a j već'a r a z l i k a na sk a la n a : za l en o

- s i vo j z a r n m l j i v - dosndan, v e d a r - sumoran i t o p e - b la d a n .

aražono kcdcviir-p. n r o s t o r Knoz ft f ia i 1 ovo u l i c e t r e b a l o b i

da postanazc lani za 2,9B; zanim.lj i v i j i za 1,83; v e r r i j i za 1 .5 3 i t o u l i j i za 1 ,6 0 . Ovako nave dene v rednos t i raz l ik e k -rdcva i~aj,u na lo sm is la , a l l d e ta . l jn i j e uporedjer.je n j ib o - vi*-' vrednosti i .-.maliza dob i jen ih obj ašh jen j a oDrede l jen ja od ; sp i t an 5 k , da; u puno značenje ovi™ vrednostir-a родс. c vu

akc sa k c r i s ta sa r o z u l t a t i r a i o s t i l i h i s t raž ivan j a. P0r~d a r veîl i r a z l i k a uočavamo da nikakvil i r a z l i k a nema izp.:. : ju Jo ž iv l j aj sađašnjer i žel jenop: ambijenta na ska lana :

л i z ak - v isck i zrusnut, - r a s p l in u t , a vcoma mala j c n .i skalana: smirer - napet i p i t orn - d i v l i i . VofiX i b is mo ?. ak 1 j u- č i t i na osnovu o v ih r e z u l t a t a da n a jn a n je i n t e r v e n e ! j ~ trf.bg.

buđ-j upravo na f i z i č k i n s t ruk tu rana Knez I l ih a i l o v e i. " i

j e r s u r e ć i po i s k ? ? l n a i s p i t a n i k a on a ne b i t r e b a l o dr. u;..:

n i v i ž č n i r . i^ a , n i z ~ u s n u t i j a n i r a s p l i n u t i j a nc~c ž t ~ ~t-~.

TJbcavano da j e na s v i n ska lama (o s ini n i z a k - v i s o k i z -u^nut

- r a s p l in u t ) doš lo do pemeranja v rednos t i kedova t j . c ' 1' * r r s f ik a ule-vo . dakle do povećanja p o z i t i v n ih vrednost i đ o ž i v l j a j c i êljcnon: ambijent a, a da ni na j? Jnoj s k a l i kodovi d o z i v l i a ja žel jeno-- ambijent a n isu n i ž i od sađašn j ih .

- 167 -

Кada se od pr idova sa najveći ir kedovima sć-čir.d ledan ooir. d o * i v l j a j a , i l i kada uporedjujemo vr^dnost i pri : lcva n.-» sk:i-

'lama gds je do^lo do najnanjih r a z l i k a izTv.dju sada‘ г j o , 1 budućop: s tan ja . uočavamo ncm nikakvih suprotnost l •. ' ju r v i r opisima d o Ž i v l j a j a već da s v i zajedno Čine v r l c Btentrn io fc iv l j a j • Prcklapan j e značenja pcv« ' • v a l i

i o b i j e n ih r e z u l t a t i pa se i n? osnovu n j i h , i ’u su ur= ■’j o n i na malo^ uzorku u f a z i probnin i s t r a ž i v a n j a .. v i/o 'tz-n a t i kako st.^novnici i DOSCtioci d o ž i v l j a v a ju pros+cr i r \ i z

Mihai love u l i c e .

Takodjo sno đozna l i ov in rrobnim r e z u l t a t i r a ? ta ••i stanovni- ::i ž e l o l i đa зе raenja u postojećem a b i j e n tu i kiskvs on treba da bude. ^ cd ju t in , po?to se o v i a r b i j e n t i roû ostva-

r i t i r a z l i č i t i n sredstvirra i na razne načine , d i l j a i s t r - živonj?. trebci da pokn?u no š ta su konkretno n = §i i s p i t a n i c i

r . i s l i l i kada su z a o k ru ž iva l i odrodjene stoprtne г.а skalam?tentičkog d i f e r e n c i j a l a i ko ja b i гебегИa i r t r a l i t im a l-

nin.

’л rod stave c Knoz Ifi h a i l r v o j

Pored. i s t r a ž i v a n j a elemcnata predstava c Kne“ Mi j * j x >voj , n a. izorku cd 60 i s p i ta n ik a u f a z i n re l i r in a r r . ih i s t r a ž i v a n ja i z -

rad j ene f u nentalne karte podru6 j a Knoz Mi h j lova . *5v -тк i sp i ta n ik u postav lcno j e p i ta n je ko je p ros tore i l i zone ч

području Knez * ' Члј love sr.atra najpriv lačr. j i ir . a ko je n? jodbr*j- n i j i r u ovoj zoni.

- 169 -

Prva kPT'k t e r i s t i k a ie da se ^ i š l j e n j a o p r i vlačnin- pro«! tor i тол znatno vi-x-e .^rupiû, * t o pakazuje 3a j c pose t ioc i* ' •Kne7 Mihnjlrvc jasnijc . ko je p r e s t o s v c l e , a г-.з su n. - i ’.u- m i j i u odjiovcriTra k c j i p r o s to r i o d b i ja ju . ^ IS l j^ n ja o p r i - ja tn ir . prostcri jna ~rup j. Su se oko lofcacij a ' Jureexport л (na početku Kncz Mih i l e v s ) ; kođ fontane u pas?.ru ka Obi In h vc " : voncu, Vr а Amsrifikc c i t a o n i c e , okc pasara r i l o z c r s k o g

faku l te ta i kod kafanc Crvcni pctac. Manj.a koncentraoi-~ pos it ivn ih occn? zabeležana j e kod p o s la s t ič. firnice kođ spononika isprad KaJ.estika, kcd A n t ik y ^ r i ja ta * i sp r .c1 ka : vnr- ■pr'rtie-At i na u£lu u l i c a 7. ju la i Knez M iha i lov « .

-m e . nogativne tačke u ovoj zoni u il^vnon su ravnor:rno

racpcredjeno po obodnin ulicai?.a zone i 'izanim poprečnin ulicv'.;;:eikcja voda ka Knez m ih a i lo vo j . ' ieš to i z r a ž e n i j : na/rativnih rri.iSljcn ja c pros toru i s p o l j i l o se u zon i окгч - tn ico i -r.utobusVof tarm ina la , kao i u zoni isprod caraže na O b i l i ć o v c r vencu. C in jcn ica da su poprečne u l i c e k< j - votie ka Kncz V ih a i l e v o j uglavnon loSe ocen jenc , v is e ôvor i nodest^tku p r iv la čn ih sadržaj a i ru r,v i kc ju u r. j n ~ - t v ra ju park Iran i autornobili , ncro o arabi j e n ta ln i^ k v a l ’ -r тгг.л i fiz ičkorn okviru k o j i u t c j zoni r . i je za potcer.j-'. - var j e .

Da l j " i.=:tra?ivan j ? i razrada tchn-'ke iz rade ment nlnih ' :r r • ta rruba da pruM i e t a l j n i j e i p r c c i z n i j e in formac i-c c kominik^cionin 1 anbi jentalni*n vrernostiirta područja r v

' ih ■"*j Idvc u l ic e .

- 169 -

З.Ч. TN FORM ACT O’'! 0 Z^K O V P^ ^TRUKTURA KNEZ MIHAILOV- ULIC”

Ovo i s t ra ž iva n jc j e radjeno na đclu Knez ' i h č i lov^ . I c e od ugla Srenske i Knez Mihailove (prodavndoa ‘Opr-м a ) do zfirade SAMU i obuhvat i lo j e saw.o low. stranu i duv

k i Xalenerdar.u.

Ci 1 j i s t r a Ž iv a n ja je b io â se skup fenonena k o j i u.tidiu na ôrniranjo karktera an b i jen ta , a kojima so u dosrJp-

§n jo j praksi n i i e pok lan ja la naroSdta p.-?r>ja, o b je k t i v n i - je i š t r a ž e i d e f i n i t e n j ih cva funkc i jd .

U met .-dolo5kom sn is lu i s t r a ž i v a n j e j e t r e b a lo da •.-■ok. Ae

va l janos t tehnike i instrumenata koji*r. so k v a l i t a t i v n . v rednos t i rrogu k v a n t i f ikovat i .

Motiv is . traž ivan ja p o la z i od stava da skup fenorsena k ~ i

se v izue lno p e r c ip i r a ju , a k o j i na in d irektan rsačin označaveju rtekc funkc i je , u kontekstu .mbiienta pr :-ć;-t 3- v l j a j u funkci ju za sobr a istovremeno n j i t iovo r a n - i i~ c ' ;; nc£učo j e do n os i t i zak.;:učkc o samim funVcijama кот<» označavaj u.

Predmet i s t r a ž i v a n ja su b i l i s l e d e ć i e lemcnti

1. Firme , reklanc , r.atpisi k o i i so vide dan j V:2. Fir^.e. reklame j n a tp is i k o j i se vide r.c£u3. Elementi zgrada ( u l a z i , i z l a z i kr.l^n.ndt,, ba lkori

p r o z o r i , venc' , l t d , ) i po jedina6ni o b je k t i nos-r-i t ra n ja ( k i o s c i > d r v e ć c , panci „ s tu b ov i ) .

»**■ HP «|1Л ИИН1

Pcseban dec i s t r aživari j a a n a l i z iâo ie neke oo когпилIK.•cion ih h a ra k tc r i s t ik a sadrčaja ko je utiču na pro menu

:5hodn.Q<» s tan ja po jed inca , t j . na '.onošenjs odluka.

?vi. ov i e lcmenti su i s t r a ž i v a n i sa dva aspekta:

2. KOje fonomen£ posmatrači n e r c i p i r a j u

2. Xo j e značenje i r a ju p e r c ip i r a n i fen omen i za posmet r-aea

Tehmka i in s t ru m en t i su k o n c ip i r a n i tako da j e kod p . - rc i -

p i r a n ja " an omen a rep i s t rovan b r o j e lemer ata , a kod zna

con j a h i j e r o r h i j s k i p o l o r a j k o j i j e naknadno bro j no •

f i n i s a h .

T; polazu sc smatralo da j c pros torn a d i s t r ib u c i j <? i г^с.ји- sobni ocp.os elemenata b i tan za k a r a k t e r i s t ik e ambiionLc jc stoga i z ak l j učni rezul t a t prikazan u prostorno j rr.z- n c r i . t j . po inetru duynon u l ičnog gabar i ta .

U zak] j učku o rszu lta t i jpa ovoga uvodnor i s t r a ž i v a n j a . > * r

d e t : ‘ ‘ n i j e a n a l i z e , možc se геч*а da k o l i č in a in fo rm ac lon . m ater i jo k c '^ se p e r c ip i r a , zatim značcnje ko jc ona 1 - n. posmatrace daj u nova saznanja o k a r a k t e r i s t i k зта атМ ^ Fezu lta t i r-oû pos lu?, i t i ze ocenu pos to je c eg s ta n ja , 11 što jc j o r b i t n i j e o tvara iu se mopu^nosti za de fin iser . ' .• k r i r c r i ju n a kod p ln i ra n ja novih ambijenta ln ih cc l in a .

nformaciona s t ruk tu ra - dnevna s l i k a

4 a j v i5 i k o e f i c i j e n t informacione v rednos t i imaju pros t o r i na raskršnicana koci 0b5.1ićevo? Venca. Zmaj J ovine., pasaža kod radnje "Marodna rad inost f i pored rad n j i ’BeteVs -

"Soko :'t ark ’• . Prema zgradi 'Akademiie 5 t j . prema trgu k o e f i c i e n t -paste. K* o negat ivno može se o c c n i t i nizak k o e f i c i e n t na samom poćetku kod ra d n j i Optiko <

'' Co n t roproma i ’ Ju gop la s t i k e v

- 170 -

- 171 -

Po? to t a j deo p r e d s t a v l j a iednu vr?tu ka p i je u laza Kn:~ '■*ihajlove t r e b a lo b i j e p o ia č ? t i . Zgrada A lban i je ' n p r izcm l iu i do v e r t i k a l i irca v isok k o u f i c i o n t , -*.11 ;.'i b i l e dobrc kada bi i drugs strana b i t a i z r - z i v i j e .

Posebno jo o<i značaja da se ugaor i ob jekat k o j i u po^lr ilu znakovite strukture ahitektonskih elemenata i - d ni.n): koe f i c i jen t , po j ač a rek lamama.

Ir, -criraciona s t ruk tu ra - s l i k a noou

S l ik a noću u.rlawoi" p ra t i dncvnu s l ik u , To se u prinr.inu

mo*e o c e n i t i kao. p o vo l jn o a l i samo u smislu ko l ic i r .a i .’ L s tr i buc i jo in formativn^ m a te r i j e . Medjuti ir , u objektivno™ -,л1- s lu s tan jo n i j e z a d o vo l java juće , j e r b i noćna s l ik a mcrala da bude posebno oblikovana.

Osnovna zanterka ko ja sc odnosi na ceo po tez s a s t o j i sc u nc- đovo l jno j d i f e r e n c i j a c i j i s v e t In i bo ja . Scenski e f e k t i n isu inven t ivno ob rad j ivan i . U ovor domenu sc пх?*е p*? l j ivo rr

obâdom dcprir .c t i vrodnost i anb i jenta .

Posebno treba po jača t i ulaz u Knez " i h a i l o v u , gda u.raor.-* ob jeka t ( Optika” ) pruza dob re pogucnosti.

Znakovita struktura

Dijagra?> znakovite strukture pokezuje na jv iSo k o e f i c i e n - 0V0

raskrsn ica kod O b i l i ć evog Venca» Zrraj iJovine, trpa kod Akadeîje i na starim objektima.

- 172 -

Poscbno ~u visoko ocenj rn i ob jek t i res t o r ana Zagreb P^kove radn j c i S r : i j a te k s ( Sp as i * e va zadužbi n a ).

!-iajniSi k o e f i c i e n t iâ iu nov i ob jo k t i ncdju k o j in a su ncvi ob j ek .it Be*teks a 1 ~ buć c , apotckc i ugaon i ob j ek at Opt i '< £ . Centraoprona i Jugoplast ike . Pošto se ovds rad i o arh i tek -

tonskim c le ront ima f asada s i tu ac i j . * se iroSe k o r i f o v a t i sane adaptaci j ana prizeir.lj a i z l o g a . 'Jedostaci se jo š rr-.ogu ko- • r i .ôvati pojaSavaj uci in fornaoionu strukturu - r ek lan e .

Obrador par te ra ae cec p ros to r d o b i t i na vrednosti arM anta .

Konunikacione k qrakt j r i s “ ike sadr:t ai a

’ c d i jagranu v isok k o e f i c i e n t imaju o b jo k t i RK Beograd t o - davniee obu'e Moda' , pasaž kod Nprodne ra d in os t i , Peko ' S r b i j / t e k s . N a jv iS i k o e f i c i e n t ina ob jekat Akademije - ;:n j i

žara i p a l e r i i a . Nizak k o e f i c i e n t ina ugaoni ob jeka t '"'p • * k a , T c k s t i i , Jugoplastika 5 za t in Ju.rodrvo, apoteka i ekspr: res t or in Zagreb, Ukrasna keramika, Savrenenn admin 1st: - i " a.

Pobolj Sanja so no-ru post ič i iznenom namcne prostora . j e značajno 'а se d e t a l j n i j e a n a l i z i r a početak Knez : o'*j o r r-rostor pod kolonadana pruža inorućn c s t i za oforrnl j j r a z i t i j c g ajhbiienta.

- 173 -

3.S. KOMU'IIKACIOME VREDNOSTI SADFSAJA PPJZEMLJA U KK£Z •'THAI LOVOJ ULICI

atocSologrija i s t r a ž i v a n ja

Ts tra ž ivan јетг. knr.unikacionih vrednost i L’i o je obuhvaćon- vakn s a d r ia j (p rodavn ica , agenci j a z anatska radr, j a ,

g a l e r i j a . . . ) u ^ncz 4 h e i l o v o j u l i c i .

Osnovni c i l j i s t r a ž i v o r i j a b io j e saznavanje bro j kontakt a ko je ostvpre p r o l a i r i c i sa i z lo z im a i u lazor u odrc jon i

saarSaj , j ed in icu nosmatran j a, u odrcjdneor vremcr./korn in te rva lu .

Kontakt prvog stapona ostvarcn j e kadp prolazr. ik o č i lodno zostanc i o b ra t i pažnju na i z lo žen u rcbu i l i in foTmaci ie u i z l o g u i l i i z a staklenojr z ida .

Kontakt druro f stcpcna ostvaren j e kadi pro lazn ik udj-- u neki od sadržaja .

U istom vrercenskon in t e r v a lu , kada sc Lro je p r o l c z n i c i k o j i su POGLEĐALI i l i IISLT u odred jen i sadr?.aj , b r o j « sa sv i p r o la z n i c i k o j i pro laze kroz za j r i^ l jen i p ro s to r i- jprcc j e d in i c e u oba pravca , od sred ine u l i c e do i z l o g a i l i u laza u sadrža j .

I n t e r v a l posmat ran ja i e v id c n t i r a n ia bro j p. PP.OLAZNIKA. cr ih k o j i r.u P06LEĐALI, b ro ja k o j i su US LI , t r r j a o j c ii našen i s t r a ž i v a n ju pet minuta.

Jcdnu jed in icu posnatranja posir.a t r a in su dva posmatr-ic od k o j ih j e jedan e v iđ e n t i r a o -P'ROSLO r drupi POGLSDALO1 i U S LO ‘ .

- 174 -

Svi p ro l . - zn ic i k o j : -ju u trenutku započ in jon ja b ro j an j *M 3 i isprcc1. i z l o £ a , i z b r o ja n i su i c v id c n t i r a n i kao

POOLr DA L0;* i ’PFOSl-O’* .2 zatiir sc na ovc pcčetne bro j eve dcdavr.o Lro j pro lazn ika za s leđeć ih pet rdnuta.

Pored b r o j č pro lr .znika, za sve t r i k a t e g o r i j c (proS1o9 porleđa lc^ u^ lo ) posmatrači su p r e ^ e r i l i durinu i dubir.u prostora k c j i j e nripadeo odredjenoj j e d i r . i c i posra trcn ja . Takodje ja napravl jena sk ica na k o jo j je naznačeno posto-

ja n je i z l o g a , n jeccda dužina, mesto u laza i n j e fo v a S ir ina .

*’ s luča ju kada ja odrcd jen i sadr*a j b io đuži od prosečno deset mot -*ra. ta j s ' d r A.--j j e d e l j en na j e d in i c e posmatranja

sc. prosečno.T: dužinoT. oko 10 metara. NTa t a j način svaki cadržaj i e pode l jen na obuh va t l j i v e đlove i onogučeno i e v r l o ope r a t i vno posmatran j e ko jc daje maksimnlno pouzdanc pod itk<* po? t o T>osnatrači mogu 2a pun on pažn jom i proc izno-

?au posna tra t i dec u l i c e o v o l ik c dužine i š i r in o .

Cc l a u l i c a jc podoljena nc levu > naparnu stranu ( L ) i der.nu, parnu str.rnu (D ) . Svaka strana jc po dužini pode l jena na

f i o t i r i jednaka del a (L 1, 2, 3, i D 1, 2 3 i “ ) 22 pc sada^naest j e d in ic a posrcatran j a ( za levu s tranu) i d o

davatnae;-»t j e d in i c a pcsniatranja na desnoj s t ran i .

Svaki oč po č e t i r i sem anta na 3cvoj i desnoj s t ra n i imao jc " s v o je ' posmatrače k o j i su v r č i l i b ro jan jc za svaki! sodairmaesi , odnosno devetnaest j e d in i c a posir.atran j a u svom

sesmcntu.

Г'гсјаг. j e j e z-'počinj * l o u prvim ‘ edinica:: 1 posnatrania za sv^ki s e c a n t love i dosne straiie u i s t o ч'гете (11 , 15'-11,20 za pre podne i 16>30-16,35 za popodne) .

- 175 -

Pc is teku in t e r v a l s p rav l jen a j e pauza od 5 rdrsuta za ~>re- lazak u s ledeću jed in icu posmotranja, obav l jan je rv ih priprcnni^ radnî za b ro jan je ( e v id e n t i r a n je cu l inc '1 -

r ine f ron ta posmatranja, p ra v l j =?nje skice jedin-ice posmatranja, priprejna za b ro jan je i e v id e n t i r a n je p ro la - znika zatečenih ispred i z l o g a neposrecno :.-rc ' b ro jan je u sledećem in t e r v a lu - j e d in i c i posnatran jг ) , i kratcik odmcr

posmatrača.

Pošto su sva č e t i r i sepmenta u l ic e s trogo por-tovani ov i i n t e r v a l i b ro ja n ja i r ruza , dob i jen i podaci se mo -u s pravon p o re d i t i za svaku jed in icu posr.atranja u koôj j c ” r :eno bro jan je u is t im in t e r v a l i r a u sva 6c t ir5 scgnenta. t a j način j e istovremeno izvrSeno i v r l o orec iznc ev iden- t i r a n j e b ro ja p r isu tn ih p o s e t i l a c a Knez y ih a i l o v c u l i c e

u odredjenoir trenutku na osam punktova - j e d in ic a posma-

t ran ja po segmentima.

Brojanje jc u prepodne vnom in t e r v a lu i popodne t r a j a l o po

t r i sata. г к ipa posratrača na č e t i r i segment.i 1 eve s t r a ne na k o jo j je b i l o po scdamnaest j e d in i c a posmatranja, po završetku b ro ja n ja u pos lcdn jo j jedir i c i posmatran j a sve? se.ementa, p r e l a z i l e su na desnu stranu i broj a le

na devetnaesto j j e d in i c i posmatranja d«;-snc strane u istom petoninutnom in te rva lu kada su i po sva t r a č i r esnc strane b r o j a l i pro lazn ikc u osaimaestoj (p o s l c d n jo j ) j e d i n i c i posmatranja ^vor segmenra. *a ta j n^cin ~v-:-

ck ipe su (bez ob z i ra na r a z l i k e u bro ju j e d in i c a posmatranja u segnent ira lcvc i dcsnc s t r a n e ) , i s to v re ron o za- p o č in ja le i z a v ržava le b ro jan je po seamentima.

- 178 -

Pored pre.cizno.p; ev ident iran j a frekvonci j a za svaku ka tc ro r i ju posnatranj--* ( p ro * lo ‘: , oor ieđ^ lo i 'u š lo 1) pcsnatrači su up is iva l i na svoje obr.isce posnatranja i sva zapažanja od značnjs za in te rp re tac i iu prikupljenih podataka (prodavnice je zatvorona, nerna i z l o g a , sduš ten je zastor na i z l o r u . . . ) .

Svi pr ikupijen“ podaci - pokaza tc l j i korounikacionih vrednosti . obradjsni su ze svaku jed in icu posnatranja in te r v a l posma- tranj ? i ka tegor i iu kontakta u tabelana na sledećirn *?tranama.

He z i] I t r» ~ti 1st ra % i van j a

P a z l i č i t i konkretni sadr?aji p r i z en l ja i ra ju r a z l i č i t u priv^ lačnost i stepen kontaktiran ja s?? poset.iocina zone. I’ror? * in tenz i^ - tu uspostavljenih kontakata jed in icc sa p ro la zn ic i - rna rožtno sudit i c viSe osobina jed in ice i njenoc; sadr? ja .

ovon s lu čr ju kao in d ik a to r komunikativnosti uzimamo oc :os uk-upncg b ro ja prolaznika pored is taknut ih de lova jed rn ice pre pa onijra od n j ih k o j i ru uSll u j e d in ic u (prodavnieu, zanatsku radnju, u go s t i t e l j s k u radnju, a genc i ju , aa ler i^ . . . ■

i l i z . i s t a l i i po«?led?li i n f o m a t i v n i sadrâj i z l o g a . C-. a] postupak je u nokoliko sadašnjih рокиГаја ( z a sebe i l i . .o doo postupka za ocenu informaclone in t e r a k c i j e u pôs^c-u) dao đobr~ i p r i r s n j i v e elemente za anal izu u l ičn ih f ron -r .

u centru.

wjegovi i z la zn i r e zu l ta t i u cvom slueaju značajnij5 su u ‘v- pravca:

_ in ten z i te t konmnikativnof.ti konkretnop sadrâja da- :-, "c- .?u£nost za cdluku o zadr?.avanju i l i premeStanju na is ta - knutijc i i.i ггапје istaknuto mesto u nizu sadržaja - ođno-

cnc na v iše i l i man je komunikativnu lokac i ju ,

i

- 177 -

- P reg lcd ođnor,c- pro lazn ika prema konkretnim sadr*.ajima pruža uvid i saznanje o ponašanju p o s e t i l a c a , n j ih ov in sklonostima, navikama i značaju po jed in ih sadrža ja u sv'akodnevnon ? ivo tu .

Deset sadrža ja <o.je je na l e v o j s t ran i u i l c e p c r i « d a lo n s j - v iSc pro lazn ika su F'obna kuća Beograd (31,5%), S r t i ' a t o k s (28,7%) Ateks (25 ,?% ), Obuća (2^,1%) i MOda (/2,6%).

Komision (20,3%), Bcteks (19,2%), Peko (18 ,8 f ) , 3azar (18,1%), Pe ta r V e leb i t ( I S , 7%).

sađrža ja sa i s t e strane koje je pocledao najmanj*’ procenat pro lazn ika su: Apoteka (0%), PKB ( 0 , 7 9 * ) , Centro- prom (0 ,7 0 ) , Centroprom (0 ,8 8 ) , Optika ( 1 , 2 1 ) , G a l c r i ] a SANU (1,7%) Er France (1 ,9% ), Blaupunkt (2 ,8% ), Dunav (2 ,8%),

Savremcna admin is trac i j a (2 ,9%). Vrednosti od ovora na l i su samo u.qostite I j ske j e d in i c e (0 ,0 -0 ,3 ) i z razum lj iv ih r a z l o g a .

C. Desat sadrâja u ko je j e ušao na jveć i procer. 3t pro lazn ika su: Robne ku£e Beograd (17,9%), S rb i ja reks (15,2%),Betcks (12,8%), Sava (9 ,5% ), Koda (obuća) (9,42%), Oontroprom (8 ,8% ), Obuća (8 ,u % )# Korzo ( Q,3%) Jupopla- s t ik a (7 ,6% ), P la v i Jadran (6 9%).

D. Đeset sadrža jr u ko je j e ušac najmanji procenar p ro la znika su: s e r v is Blaupunkt (0%), A i r Franco (0%), Francuska č i t a o n ic a (0%), Чаиспс dc lo (^ ,23%), b r i tan - ska č i t a o n ic a (C,6U%), Prosveta (0 ,7%), Jugodrvo ( 1 , 0 3 " ) , Z la ta r (1 ,4% ), Marodna radinost (1 ,5% ), 'Jovi Don« (1 ,5%).

- 178 -

E. UzovSi u ofczir sve kontakte, deset na jkomunikat ivn i j ih sadr ’ a i? na l e v o j s t ran i su: ?.K Beograd ( 4 9 ,U%), S rb i ja - teks (1*9,2«.), Sava ( 3 2 , ft«.), 0bu6a (31%), Ateks (31,4%), An t i lop (27,4%), Koîsion (25 .7% ), Bazar (22,9%), B.;eks (22 ,86?.), Koda (2 2 ,6 « ) ,

Г. Deset najânje konunikativnih <;adr*r.ja su: A i r France(.1,95%), s e r v i s Rlaupunkt (2 .79 « . ) , PKB (2 ,00%), G e la r i j a

SAMV (3 ,1 8 ) , Opt ik e ( 3 , 3 3 ) , Apotek*. (4 ,43%), Frsnouskc* f i i t con ic? (4 ,5% ), Du van ( U , 9 8 ?;), Novi don: (5 ,46%), Jugodrvo ( S , 50% ) .

*Ja desnoj s t ran i Knez Mih a i l o v e u l i c e odgovara juć i odnosi sus le d e t f i :

A. Najv iSe po^ledano: So l id (40 ,4%), Konisicn (34,7%),

Astra (34,2%), Fontana (30,25%), Kluz (23,8%), Kraš Obuće (20,0%), Ateks (18,1%), Кгаб (1 7 ,9 1 ) , Fontana (17,7%), S rb i j ateks 0 7,3%).

B. Naj ran j c po j ledano: Onega ( 0 r’ ) , F r i z e r (0%), Trcsk •>. (o%), Srbokop (Of. ), L ipar (0%) Bazar ( 0%), časovn ičar (0 ) ,"20 oktobrir' ( 0 $ ) , Novi don (1,1%).

C. Majv; §e uslo : Kluz (24,15%) Kr»nision (21,3%), S r b i i t-?-- tcks (11,5%), *ur.adija ( lo ,5 3 % ) , Jasnin (10,3%), Elckt'ô- tehna (10,3%), P.rteks (9 ,3% ), Snejana (7 ,8 * . ) , P o s l a s t i -Čarn ica (7 ,8% ), So l id (7,1%).

Г. >*■?'!Г5лпie u?. 1c • Krznara ( 0$ ) , Onee a (0^;) , AreriSk •. б i t •>* on ica (0%), Tresk£i (0%), Optika (0 ,3% ), Casovničar (0,3%) Prva p e t o l j e t k a (0 ,5% ), KraS obuâ (0 ,5% ), Kraš (0 ,7 * . ) , F r i z e r (П,7%).

- 179 -

^ . N’a jkom unika t ivn i j ih po t : Komison (5 6 ,S's), K.luz (M7./;C) ,

So l id ( 4 7 , 5 ' ) , Astra (35,5%), FOntena (33 3 * ) , S rb i ja - tcks (28,85%), Ateks (25,0%), Suraadi j ? (2 • , 9 * ) , Kra.š

Obućr* (20,5?:) , Juôcksport (20 ,4$ ) .

F. Majmanje konunikativnih p 3 t : Traska (0 ) , 20 o k : o l t

(0%), 0rrera ( 0 * ) , časovn ičar (0 ,5 ) , “' r i z e r (0,7*0 K ik i (1,8%, Toto ! L ipar (1,85%), Optika ( 2 , 3 - ) , Kola- rac (2 ,8% ), Krznara ( 3 , 6 ° ) .

Potpun p re r le d r.vih mercnih j e d j i n i e a urcdjcn po r-inRU котпи- n ik a t i v n o s t i dat j e u priloftenim tabelajr-.a: Pokoza te l j 5 komunikacionc v rednos t i . Pro in t e r p r e t a c i j e ov ih najava

potrebno je i z v r š i t i i i o § jedan sud obrade k~ uopStavanju- p rep led prosečnih zabeležnih in t e n z i t e t a oo vrstaâ j e d i n i -

ca i granana d e la tn o s t i .

Preg lcd ov ih elementa dat je u p r i l o ž e n in tabelama: ‘’Konu- n ikat ivnoRt grana i v r s t a 4. Ova obrada ukazuje na p c s to ja - n je v r e l i k e raz l i k e u korunikati vnost i iznu'dju grana, v rs ta i po jed in ih sadrâja.

Grand sa na jvećor koraunikat£ vnošć u j e , kao * to se 1 oš ek iva lo- t rg o v in a . Sa svakore j e d in i con trgov ino kon t akt i r a pro-ečno 17 ,3* p ro la zn ika . F.aspon kornui.-kativnosti po vrstama u t r g o v in i j e 34,4 -- 4,6^.

Sledeća grana po kowunikativnosti j e U g o R t i t e l j s t v o . ?a svakom urost i te 1] skon jed in icom prosečno kon tak t i r r 7,2»

p ro lazn ika . Paspon koûn ikat ivnost i po u e o s t i t e l j s k i • vrstana j e 6,0-7,3%.

Tr^ca prana po ko ru n ika t ivnos t i j e kulturr.. svakor je*

d in icon ovde prosec.no stupa u kontakt 6,^1- pro lazn ika . Ra- Rasponi v r s ta kreou se od 3,4 do 7,8' '.

- 180 -

č e t v r t a do cr-jpi jo <?ranr zanatstva ча u.5* kontakta i ras - ропот vr^t-ii ; ,0 - S ,5%.

’Taj.*nnju koruni/cativnost ina ju p r i z e m e j e d in i c e pos lovan ja p ros j^n i ' procontom kor.unikat i v n o s t i 3,6.

• ' o ^ ć i z a k l ju * c i i osnovnc prcporuk.

Oči f ledno je ća j e postupak n>erenja koraunikacione sadržfl ja preko b ro ja uspostav l jen ih kontakta jo š uvck ncdovoljno usavršen -га hi l>io c ; so lu tn o n'.erilo za on^tu vrcdnost sa- drfraja - al.l w svakoro s luča ju daje izuzetno kor isnc i n f o r - ^ a o i j e i г? oc'lukft u prof,rajniran ju i za b c l j c poznavanje per- Lsnika u zoni Knez M iha i love u l i c e , n j ih ovin t e r c s a , i oček ivan ja .

U đ=»ljer. r szvo ju inc tru rena ta i obradi podataka s l e d i uspos-

t r v l j n n j a pro lazn ih r e l a t i v n ih odnosa prena v e l i č i n i jv.đi- nic-r. (p o v rš in a , nasa j e đ in i c e i duiina i z l o g a ) i dovodjenj^

u vezu in fo raac ion og p o te n c i ja la sadrâja j e d in i c e ( b ^ j i znača j v rs ta roba u i z lo~ u i p rcdpvn ic i i ve rova tnoć- frekvanci*. c t ra * en j a odredjene -robo u svakodnevnon ž i v o t j ) s o s t v a r e n i . - i brojorr kontakta.

Na đcsnd savladanon nivou r o ’ .emo f ^ m u l i s a t i s ledeoe z * k l ju - čk^ i uputstv?., v e z i f o r r i r a n j a pro^rama i p ros tom ^

o r r a n i z a c i ј е :

1. Jedanaest prv ih v r s ta po komunikativnosti su t rsov in ske v r s ta . Knez Mihailova trcsba i d a l j e dž* zadr?.i i r a z v i j a

do~ . in ira juču ulogu t r c c v in * u svom okviru i d* jo~ иosve- t': od£ov*rajuću paŽnju i povo l jnc lok ac i jsk e uslowi.

- 181 -

2. 4 a ro * i tu pa^nju trcba o b r a t i t i na na jkonun ika t ivn i jc v r -

ste t rp o v in c , a to su, p o redu važnos t i i komunikati- v n o c t i :

701 - Univerza lne robne kuć«»,703 - Prodavnice odcćo , k o n fe k c i j c , ru b i jp ,702 - Modne kuće ,

x'OU - Prodavnice obuće i kofno pa lan ter i j c ,

707 - Prodavnicc s p e c i ja l i z o v a n e za individualn<: po lrebe , i n j in a treba da t i pr i o r i t e t na "lavr.irn tckovirna ребака,

3. £v--*.n tualno uklanjanje sa plavnin t ok ova i koncentraci j a u bočnc i pa ra le ln e u l ic e mogla bi sc p rep o ru č i t i ra -rone sa najniSim korunikat i vnoSću u okviru t r ~ o v in e , (po redu od n i ž ih ka vi-în vrednos t ira kosiunikativno r t i ) :

T i l - prodavnice * i v o tn ih n a n im ic a . p ića i kučnih po- t r c b a ,

710 - samouslu^c709 - prodavnice s p e c i ja l i z o v a n e za đor'aćinstvo i or-i*ani-

z a c i j e (nameštaj, kanccl. našine i s i . )

4. U g o s t i t e l j s t v o j e drupa erana ko jo j j e potrebnc s t i m u l i - s a t i razvo j i na r la vnor pravcu. Predncst treba da imaju j e d in i c e v rs te U15 ‘'malo u g c s t i t * I j s t v r (pos t ?.sti6ar- n i c e . b i f e i , , k a f e i i d r . ) , ko je se pokazujo korunika- tivniTr - a l i je pot re ban i od fovara ju^ i brcn r js to ran a i k '■* f an a a l i sc većor proporcijo*n povrMna izn -đ i l i ispod prizeTn.ija,

- 182 -

5. Kulture jo trećp. osnovna vrsta č i i e s r.drž-ije treba, prona korunikativnosti f o r s i r a t i , i to kako one ver posto jeće v rs te : K3? ( in fo roa c ion i i k u ltu m i c s n t r i ) ,K2 8 ( i z l c č b e n e f . e l e r i j e ) , tako i buduće v rs te K2 6i '<?7 (nu z^ j i i b i b l i o t c k e ) , a l i vodcć i p a ž l j i v o računa o ko ru n ika t ivnos t i njihovo.? p r iz em l ja i. t ran- sparcntnost i - i z lo S en o s t i porledu n j i ' i o v ih s a ^ r f r j a .

6. Zan&tstvo i pos lovan je (agenci jo , čak i t i ir is .t lČ&e > p r e d s ta v n i š t v a ) , ne opravdavaju svojom komunikativno- ?.ć\x l o k a c i j e u Knez ’ ‘i h a i l o v o j u l i c i . Koncepcija sa

n j ihov i ir loc iran jem u bočne i pa ra lc lnc u l i c e i pasa- 2 e , bi dopr ine la optirpalnoj s t ruk tur i eadrža ja u prostoru.

7. K = da s^ radi* o kor i^ćcn ju eta? a iznad p r i z e n l i a "'.ore so p reporuč i t i n j ihovo p r i o r i t o tn o ko r iS ćen je za t r i vrc te cađrža jč k o j i топи da k o r is t e v iš e etaže (T O D , un ivcrza lne robnc kuće , ^02 rodne kućc , T06 spec i j ’ l i -

zovane robne kuće) a ina ju znatno v išu kominik •‘t i v r . rs t od pcslov-->nja ko jc ih trenutno zauzinaju.

8. N4 osnovu prikupljen ih d e ta ljn ih vrednosti i event-.i- a ln ih .iopunskih norenia moguće je razmatrati i sva? 1 po~edina£an sadr?.aj i podebnost nj«>~ove konkretne l o k ic i j e . t'edjutim, to p r e v e z i ls z i u cv^m trenutku p - tr^.be , kopp^'tenci. je i prostonv: morućnosti ovo>; i.: istra?,iv.*n ja .

Pono.Sanje p ose t i la ca Knez Mihailove u lice u odnosu na sa .T - ž?je koje r.u on a nudi nožemo ocen it i кло iček ivano. uob ica je -

no i prirodnc 5 nisu uočene posebne in d ic i jc ko je !?i ipu- ć iva la (r.reko posebnih d e v i ja c i ja i l i sp ec if i č n o s t i ) n... potrebu i not-rućnoct radikalnih nronena u b l i ' o j buduono-ti.

- 183 -

3.6. PRIMENP ч' рТОГ)Л PRAĆE4JA - KRETANJF I AKTIVM0S7I

KORISNIKA KNEZ MIHAILOVE ULICE

M e tcdo lo r i ja i s t r a ž i v a n ja

Pored p r ik u p l jan ja podataka metodo’T*. i r . t « rv ju 3 i cos rvacijrs na terenu, c d l u č i l i sro da se sisten>atizuj-.:rr:r> posrir.tr?- г.је pon aSanj a ko r isn ika Kncz Mihailove u l i c e dosL-dnor. p r i - ■nonom met ode praćenja, Ovakva nanera na i£ la io ne. mnoê teškoće , obzirom c!p ova metoda n i j e dovo l jno čestr. <o rLčć ' -

na u i s t r a ž iv a n j iraa pona?anja kod nap. Zato je iskustvo i z cvo? rada v r l o dra.rocenc, j c r so rnetrda pokazala v r l o

uspešnon, pošto oroo£ućava p r ik u p l jan je v r l o kor isn ih podataka koj-5 su č e s to nedovol jno pouzd n i ukoiiko sc d ob i ja ju

roetodom in te r v ju a .

Glavne k a ra k ta r is t ik e ovc r.etode jcsu njena dokumor.ta.most, a u tcn t ičn o s t . sistem-^.tičnost i o b ja k t i v n o s t , j a r i s k l j j-

ču je subjekt ivnu in t c r p r c t a c i ju pon-^šanja koju i sn i ta n ik dale kada ratodom in te r v ju a saopštava podatke

4a unapred utvrdjenon obrascu, ck ipa od 2 posrv tračo ubcle- žava la j c s lcdeće podatke: 1. bro j č l anova u drupi ko ja j e praćena: 2. po l praćenih: 3. prccen jon i uzrast starosT pr^ćenih; 4. mesto ulaska u Knez Hit u l i c ivrcre ulaska; 5. sve a k t ivn os t i i p raves k re tzn ja do

i z la s k a i z Kncz M ih a i lo ve ; 6. nesto i z l a c k a i z Хг.-.z Nlih?.i- love i tačno vremo i z l i s k a ; 7. sva zipafcanja vezana za akt i vno st i praćen i h .

- IBM -

r-vakа okip ’ jo i пр. 1 a 2 posmatrača, k o j i su na srnenu i l i

v r ' i i i veona r> - * l j i v o i ^ s ta l jn o posnatranje svih a k t ivn os t i praônib i t o saop§tava l i druron članu okipe (p i s a r u ) , k o j i jo sve to uz tafino vreroe ob a v l ja n ja a k t i v n o s t i , b e i . ^ i o u posebno r^r ipr-p l ' cns formulare t

I s t r a ? i v лцjo j e radjeno sa 10 ek ipa posmatrača ( 2 П i s t r a ž i vača ) , u toku dva dana (30. juna i 1. ju l a 1977. god ine ) .

Posrcatr-či su i n a l i posebno strocu in s t ru k c i ju da u svor poslu nr; sneju b i t i p r im eć in i , n i t i od strane onih ko je prdte , r . i t i p rev i§c u p a d l j i v i za o s ta le pro lazn ikc a u l i c i . IJkoliko bi b i l i prime*eni , mcrali su p r c s t a t i sa praćoni<.~ i t a j obrazac ne bi se vzivnao u obradu. Ovokvo opredel jen. je p rn izaS lo j e i z verovan ja da b i doš lo do iznene ponaSanja i l i b i s*> k o r i s n i c i Knez Mihailove u l i c e pobun i l i na t^kav t r o t nan, i s t r a ž i v a n j e n j ihovo^ ponašanja bez pr is tanka.

Kako su b i r a n i i s p i t a n i c i ? Na svim morućin ulazima u Kn:? Mihailovu u l icu ekipc posmatraća su p o s t a v i l e z a m i§ l j : : i - n i i o i u z in a l i d-- prate pe to r ko r isn ika i l i rrupu k o r i s r i

koje* j c u vronc kada su oni o d a b i ra l i k o r isn ik e za pr*0 nj , pro S la tu zantlSljenu l i n i j u . Svaki put kada su z a v r š i l i : * praćen je^ , kada je i s p i t a n ik i l i ^гира praćenih i z a ^ la i z Knez f i iY love u l i c e , na ten i z l a z u posm.itr a č i su poi i l i

proceduru i o d a b i r a l i nove subjekte za praćenje

Prirnenom ove net ode d o b i l i sno 300 ôpunjenih obrazeca sa рглбеп је* ?-to j e z n a č i lo da j e iz v ršeno d e ta l jn o i ispravno be le žen je sv ih a k t ivn o s t i za 300 srupa subjekata , i^ r i s n ik a Knuz T ' ihai love u l ic e ( t z v . i e d in i c a p ra ćen ja ) . U ovih 30" j e d in ic a praćenja b i l o j c 562 po jed inca .

- 185 -

Dcbijeni podaci obradj ivar . i su na dva načir; ?_: ômpiutcrsk-a

i ka r tocra fska o bra da.U korapjuterskoj obradi i z popunjcnih fortiular.-. i z vad ja r i i su i S i f r i r a n i , a potom izračunate f r e k v e n c i j c . za s lode^ ' t 2 ie

o vo '* i s t r a f t i v a n ja : 1. broj subjek?.t = u j e d in i c i pračon j2. po l praćenih, 3. s t a r o s t , procar. jen i u/.rast, u. sv : raz l i k e u ponašanju £ lan ova rrup*. - j c d in i c e p r a ć r . j - rfoba dan a kada j c praćenje vršenc , б. vrerre proved *v: u Knez M iha i lovo j u l i c i , t r a ja n je p ra ćen ja v 7. tačno !:icrtc

u laza u Knez M ihei lovu u l icu 8. b rc j ko r išćen ih u l i c e u đolaznom pravcu i tačna ev idenc i^ a k o j i su <J. i v i k o r i š ć e n i , 9. kcr išćene strane u l i c e dolaznon pravcu I'*',

broj promena strane u l ic e u dolaznon pravcu } 11. pravac k rc tan ja t j . , dr l i j e do laz i 1c dc menjanja pravca kreta nj"-. pa ukol iko su praćeni se v ra ća l i za n j ih je ob rad j iva - no i 12. ko ja do love u l ic e su k o r i s t i l i u p^vr f.+non pravcu,

13. ko je su strane u l ic e ko r iS ćen e , 1U ukupan brc j kor iščen ih segrnenata u povratnon pravcu, 15. bro j prcrcn.-i s t r . o u l i c e u povratnom pravcu, a zatirri i za one k o j i su sa k re^n l i samo jcdnosmemo*, IP. ukupan broj ko r iš ćen ih sc-^cna.ta, 17.

ukupan b re i pre lazaka u l i c e , t j . promen a s trane , tačno '’iestc i z l a z a I z Knez h a i l c v e u l i c e 19, ukupan bro j kontakt a s a s ad r% a j i ma u Knc z M iha i l ovo j , 2 0. bro j r az j 1 j a n ja s-’ d r za ja , 21. bro j ulazaka u sadržaj*. , 22. brc j obavlj-2-

nih kupovina u sad rža j in a za vreme p ra ć e n j - , 23. r-ačir k r c ta n ja ; v rs te k rc tan ja 1 2 *;. b rc j s c c i j a lnih kortt •-kt.'- os tvaren ih u Knez m iha i lovo j u l i c i za vruir- dok si- ' ii-i j t - “— ć c n i .

- 186 -

R ezu l ta t i oob i jcn i копгИuterskom obradon p re zen t i ra n i su u posebnoj s v esc i KRETANJE I AK7IVN0STI KORISNIKA KME7 MIHAJLOVI ULTCE . STFARMIK ZA OBRADU PODATAKA p r ikup l jen ih

pr.-.fenjer ko r isn ika Knez f f iha i lo ve u l i c e ( k o j i j c doo ove sveske) one£udava č i tan je tabe la i z kompjuterskih ta b lo r rr.-z, po.*tc oadr^.i naz ive sv ih konpjutersk ih S i fa ra ko je predsta- v l j a j u za^la.vl j a ovih tabe 1 a .

KARTOGRAFSK -• OBRADA p r ik u p l jen ih podatka na obrascima - r r -

ć en ja , i zv ršena je za svaku j e d in ic u p raćen ja , tako s to 2u pođaci nancšeni. uvek na posebnu kartu. Na dcb i jen ih 300 karat a unetc su Vonkretne t ra se na osnovu zap isa k r e ta n ja s u bo l i ž en i kontakt i sa odredjenim sadržaj ima, označeni s o c i j a l n i kontakt i i teir-oo k re tan ja (š e tr . ja i l i p ro la zak ) i naznačeni ULaZI i IZL/ZI praćenih subjekat?.

R e zu l ta t i i s t r a g i v a n ja

Primencm r\5toda praćen ja , sistematskim belefcenjan mesi ■. vronen^m i v rs ta aktivnosta * kao i načina i trp.se k re tan ja k c r isn ik a Knez M ihai love u l i c e , p r ik u p l jo n i su podaci

či jom konjU'-erfikcir. obradom dob i jen i r e z u l t a t i i obr? ' ,-ine

cl^deče tome*

1. K a rak -e r is t ik e pračcnih subieki.ta

? . V r • ••: no t r a j an j a d ra6 e n j a3. Mestr. ulaska i i z la sk a i z Knez Mihailove

lf. Kor išćen je strana i sredine u l ic e5. I n t s n z i t e t k o r i š ć e n ja de lova Knez Mihai love u l ic e

6. P r a v c i , nač in i i v rs te k re tan ja p o s e t i l a c a Kw.7. KoriSćer.je sadr*a ja Knez Mihailove3. Soc i jr ln i . kontakt i u Knez M iha i lovo j u l i c i

Zak l jučc i , c kre tan ju i akt ivnostima kor isn ika Kncz 1 love u l i c e .

- 187 -

I n t e r o r e t a c i j a deb i jcn ih r e z u l t a ta zasniva sa na tab e l -na iz

kompjuterskoE tablorrama k o j i j e dat u posebno j radr ->j 2vc -- £c i . Tabclc Ccd 1 do 43) posta ju potpuno č r c l j i v ' . ' i up-'-tre-

b l j i v c k o r iš ćen jen Č7FAFNIKA za ebradu podPtaka prikup" janih pracenje*n k o H sn ik * Knez Mihailove u l i c c , Icoi j e dat u radnoj s v es c i PRISMA MFTODA PRAOFMJA KOPTSNTKA \'".ZZ >-*THMLOVE ULICE

1. K a ra k te r is t ik e pračenih subjekata

Od ukupno 300 jed5n ica praćenja na jv iSe j e b i l o r ru:-j. oc 7 č lona (5 3 $ ) , s « 1 i sa 3 člana b i l e j e oko 1/S od ukupno praćenih r.rupa. I z r a z i t o male j e onih k o i i u Knez Mihailov:: j dolaze i po n jo j se kreću u ^rupama od 4 (7 0 i l i 5 i v i * e

č 1 an ova ( man je od 2 ).

U našem uzorku praćcnih subjekata b i l o j o v iš e fcenskih <: *;oba (60%) no go muškaraca. Obzirom na sadrža je i a k t ivn os t i k o j t

sc naj£e<6e o b a v l ja ju u Knez M ih a i l o v o j , me. »mo sa dos-ta pou- zdanost i z a k l j u č i t i da j e ovaj uzorak v r l o in d ikat ivan ce lu popu lae i ju ko r isn ika Knez My ha i l eve u l io ^ . Sa covo ' jnon pouzdane.?6u moze rs t v r d i t i da -?<?. odnos tonkin i !ruS4i*i kr.ri-

snika u e o lo j p o p u la c i j i takod jc 6П:40, St'' pokazuju i >5ta l i uzorc i za drujra i s t r a ž i v a n ja sprovedona u-.rv ' i s t u d i j i .

Uzrast o d 21 - 30 "odina ima n a jv e ć i brc j pracenih subj k -

t a ( 3 7 * ) , zatim su on i s t a r e s t i izmedju ?o 5 4 0 -or in- ( l O . Slcd^ća k a t e £ o r i j a po z a s tu p l je r . e s t i j e s t e s ladeea k-.te.*ori- j a i p o uzrastu - 15°-. praćenih j e uzrasta 'zm.edju 40 i 50 godina. Osta l ih 20% praoenih subjekata rasporedjeno j i t ako

5to 12% pripada uzrastu do 2 0 godina, a uzrastu izn.ad 60-te r o d in e . Ovakav r e z u l t a t sasvim i ■_ u ?kJadu ~e oe -k i vanjer: da plavni deo popu lac i je kor isn ika K. • M: >• ai lo Vv u l i e : p r e d s ta v l j a ju n a ja k t i v n i j e kate.ôri jc f t a n o v n i ' r v ? od 20 5 0 T O d in a s t a r o s t i .

- 188 -

Subjekt i u grupana su na jčešće i ^ a l i ~‘.sto ponaânje (U0%),

a l l j « 1/4 (26^) članova praćenih jrupa in a la ir.e d j us obn c r a z ' l i č i t e a k t ivn os t i za vrcne boravka u Knez M ihai lovo j oko 1 0 - grupa r a z l ik o v a lo se u aktivnostima i n&činima ’ToriSćonja p ros to ra , a sane 3* in a lo je r a z l ik a u k o r iš čen ju

proctora . Morano r e ć i da su 18* praćenih b i l l p o jed in c i , pa ra z l ik a r . i je no^lo b i t i .

?. Vrene i t r a ja n j e praćenj a

fa obracc ira n koje su unošeni podaci p r ik u p l jen i net odor p raćen ja , p c s t o ja la je rubrika u ko ju j e be ležen in t e r v a l kada je odredjen ^raćenj e izvrSeno. F os to ja la su u tokva in -

t e r v a l a : podne s ( Q časova - 11,30 ča so va ) , podne (12 h - l 1* ,30 h ) , po podne (1** h - 18,30 h ) i veče (18,31 - 21 10.T' is. k a t e g o r i z a c i j a vrenena pračen ja p o s lu ž i l a ju za ra zv r -

stavanje svih p r ik u p l jen ih podataka u nave dene interval* . .

Pošto j e posnatran je drugcg dana vršeno samo popodne, tc se u tab«* larva pod Siframa 3 i U p o ia v l ju j e v e ć i bro j surje-

kata. Madjutin, kada se podaci za 2 dana posmatranja i praćenja raz d v o j e , v id ino da j e p r i b l i z n o jednak brc~ (oko

80-90) j c d in i c a praênja , t j . praćenih ^rupa u svakor- i n to r va 1u.

Nisu zapažene značaine r a z ] ik e u vrstana a k t i vn o s t i u r a z l - č i t im in te rva l im a u toku dana. Pos to je neke r a z l i k e u - a č ' nina k re tan ja i nestima ulaza i i z l a z a . U toku prepodnava procentualno je v is e onih k o j i brže pro laze Knez V.ihailovon,

a neznrvtan je brc j 5eta£a. U popodncvni^ i vcĆem j ii:: a~i . л v is e su op te re ćcn i u3azi u g o m jo j p o lo v in i u l i c e (prena Kalemcrdanu).

- 183 -

Tra ian je boravka u Knez M i ja i l o v o j u l i c i majčešće j e c>ko 5 minuta i 10 minuta (oko 20% p račen ih ) . Kako se in t e r v a l

t r a j a n j a povedava. tako so broj praćenih sub jekeitc. u svakoi:. od t i h in t e r v a l a smanjuje. Samo 5,65% praćenih subjekata bora Vi 5 0 i v is e т inuta u Knez f ' ihaj lo v o j . Traba naDOmenuti da su posmat rač i r c g i s t r o v a l i svako zadrzc-ivar.jo pnčon i* po $adr?ajima.

3, Most a ulaska i i z l a s k a i z Knez Mihailove

Od ukupno 562 pračenja subjekata u Knez mihailovu jo 93 uSlo sa Trga Re pub l i k e kod Jugocksport a ( I S , 5%), t o je pored ulaza sa T e r a z i j a kod A lb a n i j e , (14%) > naj r rekven tn i j i ulaz u Knez Mihailovu u l icu . Na troćem nestu jo ulaz i z pravca Uzun Mirk ove kod u l ic e 7. Jula (11%). Svi Octa l: u la z i (a e v i d e n t i r a l i smo 24 mosta na ko ja se u laz i i l i i z l a z i iz Knez Mihailove u l i c e ) imaj u uče stalest- ulaz aka

manju od 10%. Niko od praćenih subjekata n i j e usao na u lazu i z u l i c e Cara Uro5a, a samo 1 i z Par iske u l i c o .

Subjokti k o j i su praoeni najčenće su i i z l a z i l i na pome

nutim mestima, samo se redos led noš to izmonio, \Faj češće jo k^d A lban i je u pravou T e r a z i j a (15%)л a poton kod Jugooksporta u pravou Trga Pe pub l i k e (14%). Os ta l i i z l a z i opet imaju ispod 10% i s p i t a n ik a . Naj man j e optr-rećeni

i z l a z i su kod Pariske prema Gračaničkoj * u u lSci * 'ikolc Spasica, 1300 kaplara i pasaž kod bro ja 20. ABELA br.34).

- 190 -

KoriSćenje 3trana i srcd ine u l ic e

Majveći broj praćenih kor isn ika Knez Mihai love u l i c e 'k r e ć e

su lcvo*n strinom. u đolaznorc pravcu, t j . kada se e v id en x j ra njor.ov- prvc k re t an j c po Knez M ih a i lo v o j , 55%. Skoro tup lo manji bro j p o s e t i l a c a кгебе se desnom - pamom stranom u l i c e (28 ' ) . 1-0 7. ob z i ra г.a i s k l ju č e n je saobraćaja srcdinu u l i c c

kcristr i snmo 15% od 502 praćcna k o r isn ika Inez Mihailov-* u l i c c . ''-.i ovakvo pona$anje svakako u t ič e i nereûlisar.ost

nivoa ul^ce t j . zadr*?avanjc t r o t o a r a i den ive l isano? ko .o - voznog dc la - srcdine u l i c c . Na s leđećim stranama dat je

pr®£lcd k o r i *6 en ja strana u l ic e za svaki od 10 posebno izd vo jcn ih sopmenata na ko je s:ro o o d e l i l i u l icu .

O brad i l i sno i broj proncna strana u l i c e u jcdnoj t r a s i

p ro ’ ask :* <nez Mihai lovor. i učert -ilost pror.cn a se smanjujj sa povećanjem n j ih o vog b ro ja . MajviSe j c p o s e t i l a c a sa sano jednom promenom strane u l i c e , (31%) ; zat im sa dva (1 ft\). sa t r i promcne j e 9%, sa 4 pronene samo 4% i pet

pror.en«3 u l ic c i r a svesa 2,7% praćenih (TABrLA br. 18).

U povr^tnon pravcu s l i k a зе neSto menja, 5to se t i č e k o r i * c e - n ja strane u l i c e , i d a l j e se v i * e k o r i s t i leva - nepama

ran a , .i l i je dalcko v i * c i s p i t a n ik a k o j i sc u POVRATMO? PRAVCU KREĆU fESN0M - PAPNOM STRAN0’* (33 , 34%). Kada s. хг-л u vidu f r o k v e n c i ja u dolaznom pravcu ovakav procenat зс *no*.c tv.mačiti že l jo r . za v id ien jem i druge s t ran e , t j . ro-tw

su d o č l i levoir., пајбе^бе se vraća ju desno*n strar.or..

r

Kada a n a l i z i r a n o po segmentina v id in o oa j e a.-.lu u l ice od 7. j u l a do Ra j ićeve fcafc ve^.i b ro j onih k o j i se krcću desnoj nego l e v or. stranon.

V r lo iz jeđnačena “rck ven c i ja ja v l j c i se i u delu <nez " . ih e .i-

lovc od prsaža kod £>roja 19 do Znaj Jov.ine u l i c e , a takodje i u segmentu ođ Uskočke do u l ic e N iko le Sp-?siS«. TVtaljr.e

ana l iz e mop.uće je v r s i t i nrema podaci.ua dat in u tab 31 na s ledece j s t r a n i .

što so tifit* ukupno? bro j a promena strana u l ic e u povratnor pravcu, moêmo kons ta tova t i veću učestalo'^t ргопапа ntco

u dolaznom pravcu. Ovde jo d i s t r i b u c i j a p o s e t i l a c a na v e ć i broj promena ravnonemi j a , t j . v i5e ih j e sa većim broje.n pronena ncgo u dolaznom pravcu.

Obzirom da sub jek t i k o j i su uopšte imal i do lazn i nr-ivfc imaju s as vim r a z l i č i t karakter k re tan ja od oni? sa samo dolaznim - JEDNIM nravcem, on da j e ovakav na laz sasvim lo g ičan. Oni k o j i su sc već v r a ć a l i , muvali '1 Knez Mih.-i l o

ver., oni se u n jo j du?.e znđržavaju i imaju daleko vee i broj pronena strane u l i c e .

- 191 -

- 192 -

K0RI3ćr?JE <;ТРЛ1Е ULICE РЛ S^Q’T T T ’A U DOL/ZMOM PRAVOU

S e g a e n t i leva sredina . dasna Ukupnonepama ullcc pnma pO&H*.51 ran a strana

L s D 0

1. Od A&m ije A 121 21 77 0 219do Gbili6»'A>ft V 8,69 5,51 16 ,94 0,00 8,78wnca ft 5b ,25 9,59 35,16 0,00 100, CO

2. Od Ghi lićev- /V 193 54 126 2 378wncc* do pasažn V 13,85 14 17 17,90 11,12 15,03kod K.M.br. 19 H 51,47 14,40 33,60 0,53 100,>D0

3. Od A 183 54 121 2 36 okod K.M.br.19 V 13,16 14,17 17,19 11 11 14,43do Zme.j Jovine H 5C,83 15,00 33,61 0 56 100,00

Od Zm?j Jcv. A 182 37 101 2 322±> Jdkîćevs v 13,07 9,71 14,35 11,11 12,91i čik«» Ljubine 4 56,52 11,49 31.37 0,62 ICO ,00

5. Od Jakšićc-vc Л 170 55 78 2 305i CiJca Ljubine V 12,22 11,44 11,08 11,11 12 ,22cb V.Karriđžića v 55.74 18,03 25,57 0,66 100,00

6. Od V.Karađž. A 182 U7 49 2 280do 13oo kaplRra V 13,07 12,34 6,96 11,11 11,22i Uskočko H 65,00 16,79 17,50 0 71 100,00

7. Od uskocke i A 166 42 02 2 2721300 kcipl^ra do V 11,33 11,02 3,61 11,11 10 90'1. Spasićo H 61,03 15 ,44 22,79 0,74 ICO,CO

8. Od 'i.Spasića Л » 1 144 35 61 2 242do 7. jula V 10,34 9,18 8,66 11,11 9,70

H 5$ ,50 14,46 25,21 0,83 100,00

9. Od 7. jula A 3? 18 22 2 74do Rajičevc V 2,30 4,73 3,12 11,11 2 ,9 -

H 43,24 24,32 29,73 2,70 loo a

A. Od Fajićevs A 19 18 7 2 46do Pariske V 1,36 4,72 0,99 11,11 1,84

H 41,30 39,13 15,22 4,35 ICO CO

A 1392 381 7,04 18 2495’jkupno V 100.00 100,00 100,00 100,00 IX or

H 55,79 15 ,27 28,22 0,72 loo, a*

- 193 -

КОККСН&Р STFANE IJLICE PO SrafNTFlA U P O W W . PRAVCU

SeprTKrvtile v «3.n e p a m as t r a n a

L

s r e d n jau l i o e

S

d osn ap a m as t r a n a

D

пеид p o ć a t .

0

T "< l$no

1 . Od A lb a n ijc ? A 53 8 13 n 74

do C f c i l i ć e v o r V 1 4 ,76 1 0 ,5 3 5 ,9 9 0 , 0 1 3 ,3 1v e n c a H 7 1 ,6 2 1 0 ,P I 1 7 ,57 0,0*0 1 0 0 ,CO

2 . Od O b i l i ć e v . A 56 8 43 1 108v e n c a do r>asav:a V 1 5 ,6 0 1 0 ,5 3 1 9 ,72 1 0 0 .0 0 16 ,51k o d K . ^ . b r . lO H 5 1 ,8 5 7 ,4 1 39,81 0 ,9 3 100 00

3. Cd p a s e l a A Ц8 8 42 0 98k o d K .^ .b r .1 9 V 1 3 ,3 7 10 ,53 IS ,27 о.го 1 4 ,9 8do Z::iaj J o v in e H 4 8 ,9 8 8 ,1 6 4 2 ,8 6 ~ : co ICO ,00

4 . Od Zmaj J o v . Л 59 13 28 0 100 ood o Jak 5 iće\ re V 1 6 ,4 3 1 7 ,1 0 1 2 ,84 0 ,0 0 lb ,29i č i k a U u b in e H 5 9 ,0 0 1 3 ,0 0 2 8 ,n o 0 ,0 0 ICO ,00

5 . Od J a k š ić c v c Л 42 7 21 a 70i C ik a I . iu b in o V 1 1 ,7 0 9 ,2 1 9 .C 3 0 ,0 0 1C. 70d o V .K a r a đ ž ič a 4 0 0 ,0 0 1 0 ,0 0 3 0 , 0 0 0 ,0 0 ICO 00

6 . Od V .K a ra d ž . A 36 6 23 0 65do 1300 k ^ l a r a V 1 0 ,0 3 7 ,8 9 3 0 ,5 4 0 ,0 0 9 ,9 5i U skočke H 5 5 ,3 6 9 ,2 3 3 5 ,38 0 ,0 0 10П ,00

7. Od '...^kočkci i A t i 31 8 26 0 051300 k a p la r a do V 8 ,6 3 1 0 ,5 3 11 ,95 0 ,0 0 9 />4N . S p a s ić a H 4 7 ,5 9 1 2 ,3 1 4 0 ,0 0 0 ,0 0 1 0 0 ,0 0

3. Od M .S p a s ić a Л 26 7 15 0 48d o 7 . juJL: V 7 ,2 4 9 ,2 1 6 ,8 7 о,ог 7 .3 5

H 5 4 ,1 7 14 ,58 31 ,25 0 ,0 0 io n 00

9 . Od 7 . j u l a Ai- 5 6 7 о 18d o R a j i ć o v a V 1 ,3 8 7 ,8 9 3 ,2 1 0 ,0 0 2 .7 5

H 2 7 , 7B 3 3 ,3 3 38 ,89 0 ,0 0 1 0 0 ,0 0

A . CM K a j i ć e v e a: 3 5 0 0 8do P a r i s k e V 0 ,6 4 6 ,5 8 0 .0 0 0 ,^ 0 1,22

4 3 7 ,5 0 6 2 ,5 0 0 ,0 0 o lo o i o \ o o

A 359 76 218 •ч 654

Г Л/1 8 3 0 0 ,0 0 ICO ,0 0 1 0 0 ,0 0 l o o , . : 100 00. Ж Up. 1CH 54 m 1 1 ,6 2 3 3 ,3 4 Ј ,1.-i 1 0 0 ,0 0

- 194 -

Intcnzit-at ko r iS ćen ja đv lova Knaz Mihai love u l ico

'Tajveć* hro j posvžti 1 гсч Knoz tfi.haiiove u l ica na'ičc'iče j e bo-

r a v io ofl r o s tc ra n r. Z ag reb ’ do Znaj l o v in e u l i c e P to® đelu 30% praćenih bcrav i ' lo , a s ledoć i deo po u čes ta lo s t i jest* ' г.г- stavak u l i c o pr^na Kalejrvsgdanu, do Amaričke č i t a o n ic e 13%, i 12 °> u delu đo u l i ce Vuka Karadžića.

'vakv i pcče.c' p o tk rep l ju ju sc i r e7 u l ta t in a b ro ja n ja orcko r.i.z V*natski d o b ik n ih f o t o ^ r a f i j a kada j e snimanje prvog -o la \<7)e.z ' ! ih a i lo v e u l ic e v r ^ n o u toku S d^na (2 d ла preko v i

kenda i 3 rađn«? dana) na svaki 5 ninuta od б h u ju tro do 21 h uvcče (sa t e rase Kultumog cen t ra ) .

P reg led k o r iš ć e n ja deset segmenata na ko je smo p o d e l i l i Knez i iha i lovu u l icu dat j s po periodima praćcnja u toku dana. T \-

bi ' la n-i s l c d c ć i r stranar.a omogućava de ta l jnu a n a l izu , za s v i k i se gment posebno.

Por^č cv ih podataka za dolazni pravac izračunat j c i bro ; У r iš

А.-зпја sermon at: pc subjokt ina i ko j i su p ra ć e n i .

Majv i l e subjek . i t •?., n j ih 137 cd ukuono 562 (?1%) ko r is t i lvo ? c.: ** :> jadan sefnrent - deo Knez Mihailove u l i c c . Kla đrup.on Tr.ostu sa 16 su oni koj i su k o r i s t i l i t r i serrrtonta, n u segrcsr.ta jo k o r i s i i l o č*k 13r$ subjekata , dok 5, C i 7 segnenata k o r i s t i dos

t " manji bro j p o s e t i la c a .

Prema ~vi:r rc*ziiltatiji!a ôûće j e z a k l ju č i v a t i o a k t ra k t ivn os t i po jed in ih dalova Knez M ihai love u l i c e , tako da j e potvrd jen :

pretpostavka o rnnorc većoj a t r a k t i v n o s t i t z v . , prvog d o l l лп-jz fcai I ovo (od Ju.Toeksporta do AmeriČkc Či-t-a.onics) u odnosu

л- drug i , S i r i l.'o p rem Kale?negdanu, ? to v r l o korvÎira sa sa- č r ž ^ j in a u u l i c i .

- 195 -

U povratnom pravcu takod je j з na jče*ća korišćer. deo <n^z r ih a i •

love od res torane Zagreb*1 do Aineričke č i t a o n i c e . Snačajhih ra z - like-*, u ko r iš ćen ju se<7Jr<%nata nema po in t c r v a l i r n }'zčr. рглЛе- n jc vrseno. Naj.ânji broj praćenih subjekata k re tao c i segner.- tima od Par iske do u l ic e 7. Jula. Ovaj r a zu l ta t тпогс: bar ?.rgumenat za obraz lagan j e potreba pod izan ja n?'vof r r v la čn os t i ovor ê la u l i c e , ?to b i eventualr.o dovclo 3o r=»s- t e r c ć e n ja prvoc de la Knez M ihai love u l i c e .

Tabclc nr- s leđećim stranama, na osnovu k o j ih sno i z v e . i navc-

dcne zak l jučkc , omoffućavaju i o s ta le f in e ana l iz c za potrabc plancrskc^ t ima, o in t e n z i t e ru ko r i^ čen ja rvako : oJ deset s -

gmcn a t a Kn e z Mih a i love .

U povr at non pravcu n a jv e ć i broj subjekata krećo se t afcoc j •; :-;a o i u dolaznom pravcu sano jednim sepnetnom (3 o ,1 2 t ) . Na osnovu

ovakvog podatka i pođatka o vrenanu Voje su prsćen i ûbiokti p ro vođ i l i u Knez M ihai lovo j u l i c i (k o je sc na jčešče kre~ala *o 5 i l i 10 n in u ta ) , nože-ro z a k l j u č i t i da se u Knoz M ihailovoj bor.iv i v r l o kratko na odredjenon delu - m a c i sa jasn in c i l j em .

Verovatno je da ovakva d i ja^noza manje vaŽi za v e č c m jo s a t e , a l i u sumi ukupnih praćen ja tc frekvenc. i jc ne noru znač ^jno

k o r i r o v a t i na jeešće konstatovana vrcnena i dirv ine kori?oonii» de lova u l i c e . 4a drugom mestu j c bro j subjekatr*. k o j i k n r i s t i

t r i so.rnenta (14,77%), a zatim oni sa dva s "me: ta (13%).

Kada se sabere bro j seginenata ko r išćen ih u clolazno^ 1 ^-.vratnom pravcu s l i k a sc zn a tn i je ne menja: n a jv iš e j e pose*. i laca ko j i

k o r i s t c samo dva segment a (14%), pa zatim t r i (12$) i £> scenic-* nata (11%). Jcdan segment k o r i s t i 11% ko r isn ika Kr.ej; ?4’ a i ] : v . , u dolaznom i povratnon pravcu.

- 196 -

K v F T ? ć ir i I S T G F ^ T I 11 DOLAZNO'1 РЈЛУСП

Sepmer.ii9h- l l 30

112 "-14 30

?16h-18

330 183 2

421h

LkJpP.O

] . Cd Albanije A 27 47 74 70 219cb Cbilićevog V 7,16 9,06 8,65 8,65 8,78venca H 12,33 21,46 34,25 31,96 ICO 00

2. Od Cbilićev. л 50 66 127 132 375venca do T>asaža V 13,26 13,7? 15,34 16,32 15,03K.K. broj 19 ч 13,34 17,60 33,86 35,20 ICO no

3. '3d pasaža A 46 66 125 123 360K/'.br. 19 do V 12,20 13,72 15,10 15 20 14,43Zmaj Jovine Т< 12,77 18,34 34,72 34,17 100,00

4. Od Z. Jovino A M7 59 104 112 322>До Jakr,ićeve, V 12,47 12 ,27 12,56 13 85 12 .91Č. Lj ubina н 14,60 18,32 32,30 34,78 100,00

5. Cđ JćKîćeve л 49 55 98 103 305č . Lj -jbiT-je do V 13,00 11,43 11,83 12,73 12.22V. Karadžić н 16 07 18,03 32,13 33,77 100 x>

C. Od V.Kanađž. A 45 55 91 89 280dc 'iskcčke - V 11,94 11,43 10,99 11,CO 11,2213CC kapL?ra 16,08 19,64 32,50 31,73 100,70

7. Od Uskcčke A 47 50 90 85 712- 130C kaplara V 12,47 10,40 10,87 10,51 1C .90- V. Spasića I? 17,28 18,38 33,09 31,25 100,00

o. Od N.Spasić A 44 48 86 64 242do 7 Jula V 11,67 9,98 10,39 7,91 9,70

Vi 18,13 19,83 35,5^ 26,45 100,00

9. Od 7 Jula A 15 19 21 19 7Ldo Fajićeva V 3,98 3,95 2,53 2,35 2.97

H 20,27 25,67 28,38 25,68 1О0,ОГ'

A. Od Pajićeve A 7 16 11 12 46cb Pariske - \j 1,85 3,33 1,33 1.48 1,84Kalener dan H 15 22 34,78 23,91 26,09 100,00

A 377 481 828 309 2495Ikv.pno V 100,00 100,00 1 CO ,00 100,00 ICC ,00

H 15 ,11 19,2« 33,18 32,4 3 IOC .00

- 197 -

KOKI-ĆEM SEG-^TI U POVFATW PPAVCU

Se rre arci 9h- l l 30 1

12h-14302

lfc - is3

Зб JT r h4 Ukupno

1. Od 'lbanije A 16 9 11 38 74c!o Cbilićevog V 14,42 11,11 5,67 14,19 11,31venca F 21,6? 12,16 1^,F- 51,36 100,00

2. Od Obilićev. A IS 18 26 49 109verier 'Јо oasaya V 13,51 22,22 13,41 18,28 16,51K.K. broj 19 H 13,88 16,57 14,OR 45 ,37 100 .}co

3. Or. Dasaža A 15 15 28 40 9SK.M. br. 19 do V 13,51 18,52 14,43 14,92 14,99Zrej Jo vine H 15,30 15,30 28,58 40 82 100,00

4. Od Z.Jcvir.e A 15 11 33 41 100do JakSićeve, V 13,51 • 13,58 17,01 15,3C 15 ,29C.I.j ubir.e H • 15,00 11,00 33,00 41,00 100,00

5. Od JcfcSićeve Л 15 7 21 27 70Č.Liubine do V 13.51 8,84 10,82 10,07 10,71V. Karađžića 4 21,43 10,X 30,00 38,57 100,00

6. Ск' V.Karađž. A 12 8 22 23 85do U'kočke - V 10,81 9,88 11,34 £ ,58 9,941300 kaplara H 18,46 12,31 33,85 35,38 100,00

7. Od Uskočke A 13 7 23 22 65- 13CO kaplara V 11,72 8,64 11,86 8,21 9,94- N. Rpasića H 20,00 10,77 3b, 3c 33,85 100,00

S. Od 'r.^nasić A 10 5 21 12 48do 7 Jula V S,01 6,17 10.32 4,43 7.34

H 20,83 10,42 43;75 25,00 100,00

9. Od 7 Jula A 0 1 9 8 18do Rajićeve V 0,00 1 >24 4 ,54 ? }*9 ,75

H 0,00 5,56 50,00 4“ ,44 100,00

A. Cd Rajićeve A 0 0 0 3 8do Pariske - V 0,00 0,00 0,00 2.09 1,22Kalcregdan H 0,00 0,00 0,00 100,00 ir.o,oo

A 111 81 194 654iJkupno V 100.CO 100,00 ICO,CO 10^,00 100,00

H 15,97 12,38 29,57 40,9ft 100,00

- 198 -

6. P r a v c i , nać in i i. v rs te k re ta n ja p c s e t i l a c a K,M,

Karto.râfska obr&da onopućila j e v r l o de ta l jan uvic? u t r a s e k re tan ja p o s e t i l a c a , ko r isn ika Knez - ih a i l o v e u l i c e . Pošto je svaka j e đ in i c a praćen ja nancta r. a posebnu kartu , D i l c ie

nopuće lako . is tanov it i k o l ik o i s p i t a n ik a p r o la z i Knez Mihai- lovon samo u jednom sneru, a ko l ik o ih bez i z l a s k a i z Knez Mihailove n jo j p r o la z i dvosnemo i l i se vraća u oba s->era viSe puta. Sa^c 1/3 ko r isn ika p r o l a z i Knez Mih.iilovom pr i

boravku u n jo j ’vosmemo.

Takodjc smo p r i o p s e r v a c i j i ko r isn ika b e l e 2i l i i teirpo •• naČin nje<7ovor k re tan ja u l icon . N a jv iše n i ih sa^.o p r o l a z i (77• > oko 10% *e ta na ocredjenim delovima, a p ro la z i normalnir ioc1::r

na c'rucin (uglavnor* £ o m j im ) de lov ina Knez Mihailove s dakie i dc korb inovano. sporo i nom a lno . Samo lagano-' šetnjom p r o la z i 9- k o r isn ik a , dok v r l o brzo ide oko 5% praćenih su b jeka t i .

Za d e t a l jn i uvid u v rs te k re tan ja f o r m i r a l i smo neko l iko kate- •o r i ja : pro lazn iV raz^ leda do 5 sadr?.aja, sp ec i f i č a n frapač ( i z ponaânja j e jasno da subjekt * e l i da pronadje neštc ur :p- rcd odabrano), d e ta l jno razg lcda sve redo.T:, ra zg leda i kupu; r , d irektnp same kupuje, k o r i s t i upos t i te 1 j s t v o , p r o la z i do v-.iće i l i nstanove. Ove kate .ôr i je p red s ta v l j aj u d irektno i opiy ak t ivn os t i ko jc su su b jek t i v r š i l i za vreme praćenja u Knez

M iha i lovo j u l i c i .

' l a jv iš e j e onih k o j i u pro lazu ra z r lcd a ju do pet sadrflaja. Za- t in ru oni k o j i s e ta iu , razg leda ju i kupuiu (28%), a zatim oni k o j i sdro pro la ze (17%). Ostale k a t e g o r i j e zas tup l jene su sa man j^ od do set posto subjekata. Značajno na jran je j e subjekata

(1 ло) iz č i j e p j e ponaSanja ja.sno da pro laze kroz Knez I’ih a i lo v u заго ^а b i doS l i kući i l i u svo ju ustanovu.

- 199 -

Iz cetal*jnog zapisa na f o m u la.ru praćen ja o svim aktivnostirna koje su praocni sub jck t i vrCili u Knez Mihailovo*5 - i l l С' , i z

vadjen j e ukupan bro j kontakt a sadrâjima. Jt ovu ka teôr i - ju u * la je svaka v rs ta kontakt a ( raz ledam e , alazak u sadr la j i ob av l jan je kupovine u sadrâju ) sa b i l o k o j in od sad r*a ja , prodavnica u Knez M iha i lovo j u l i c i .

Va jv iSe j c kor isn ika Knez Mihailove k o j i k o r i s t e sanio jedon od s a d r la ja , mediutiir, već na drug or res tu je bro~ subjekata k o j i k o r i s t i - obavi neki od kontakta sa šc s t i sedan sadrž i-

ja u toku svo? boravka u u l i c i . Dva kontakata "? s ađrža ‘ ima Knez mihailove obavi 11 p o s e t i l a c a , a sa t r i sadrža ja ima manj e od 10% p o s e t i la c a .

Broj p o s e t i l a c a k o j i ra zg led a ju sadrža je oprda v r l c p ra v i ln o sa poveoanjem b ro ja sadrža ja k o j i su razp ledan i . 'Ja jv iše ih

k o j i razr;lodaju sano po jedan sadrfcai (15%) pa zatim ? sa d r fa ja (11%), a t r i sahržaja razg leda 9,Г>%.

Broj p o s e t i l a c a k o i i u laze u cacirzaje takod je se pen a* a vrYo p ra v i ln o u odnosu na broj sadr*a ja u ko je s^ u l a z i . kako brc j ras te toko opada bro j p o s e t i la c a . Jedna t reo ine od ukupnog

b ro ja p o s e t i l a c a u la z i sr.no u jedan s a d r * a j . - jedna dcsatin ■?. u dva.

Broj kupovina ko je p ose t io c i :(nez Mihailove o L a v i ja ju je u

odnosu na ukupan b ro j praćen ih , v r l o mail . Jednu kupovinu o~ bav l j a 2ч%, sa dve ih jo 5% a već t r i kupovir.*- ofcavlj ~ sa; io

t r i nose t ioca od ukupno 562. N iš t a n i j e kupovnlo 71' pračenih subjekata.

7. K o rišćen je sadrža ja Knez V iha i love

- 200 -

Pored a n a l iza konp'juterskS dob i jen ih r e z u l t a ta o uku:r> • b ro ju ;<cr.takra sa s a d r 'a j i ^ a za vreno boravkr. u Knez M ihai lovo j u l i c i , o b ra d i l i sno i Kcntaktiranie c a svokin sadr*a ja . Tabele na s la do ć in str^nana omorućavaj u de ta l jan uvid u bro j posetri.*

c? k o j i su p o f l a d a l i u neki ,oc odre jden ih sad rža ja , broj onih k o j i su u sa.dr*aj uS l i i bro j onih koj i su u nekorn sadrčaju ob

v i l i kupovinu. Poslednja z b im a kclona p r e d s ta v l j a ukupan brc j b i l o ko cd ov ih kontakta sa svakin cd sadrza ia . Za svaku k o lo -

nu odredjen j e rang sa d r fa ja prema odredjcnoj v r s t i kontakta.

vako dob i jen i oođaci ô:’ u sc u p o red j iv a t i c-a podacina prikup- 1 jen ih p r i i i k o r broj an j a z?. u t v rd j i v a n je koûnikacione vre dnos t sedr?.aja p r iz em l ja u l i c e . Prva uporcdjcnja pckazuju v e l i k i n iv o kore lac i jc . izinedju pod at aka p r ik u p l jen ih praćen j a i tohničkon vrednovanja koir-unikacione vrednost i sadrâja.

r r v ih pet sadr?.aja na nep&mcj s t ran i u l i c e prema bro ju os tva - renih kontakta jcsu : robna kuća *M it ić jf sa 155, “ S rb i ja teks sa 13?, robna kuća MAMA 131, nodna kuća za ?.ene 12 7, i prodr:v • n ica obuće 'P e ta r V e leb i t ’ sa 103 kontakta. Pos lcdn j ih pet

sta zauzinaju l ikovna akademija, Z la ta r u bro ju 49, Poslar. t i c a r n ica Korzo" , J u v e l i r - u pasažu kod brc j a 25 i res t o r an rc-b1 .

'la derrroj s trani u l i c e (parna) n a jv i š c kontakta p o se t io c ' su o s t v e r i l i sa "Jugockcpartem" ‘ 73, ’HeWafotehneis" • 69, r°ntancn 6M>

rebnom kućom :KIuz 6? i Obućarem “ K r a l j " 42 P o s e t i o c i n i -u ima 15 kontakta na ovoj s t ran i u l i c e sa urodavnicom Ate'-.s - -

'R ev i ja » čascvTiičsrcm u broju 30, Slu*boro SDK u bro ju 36, F i l o z o fs k in fo.kulteton, ЈГК bank on i Frizerom u broju 42, kao i P o s la s t i cam icon u broju 52.

- 201 -

12 in t e r v ju a sr. i sp i t anicima sa zn a l i smo đa <>..rtc do la ze u Knez 'Mhailovu u l icu da bi nekoga s ^ l i , da b: b i l i 'it.eciju

svetom da b i v i d e l i i b i l i v id j e n i * l e l e l i smo da ove Lz jnvg p ro v e r i r o i ar.îizor podataka p r ikup l j ?nih di*-ektnim'pcsr.a- tranjeai ponaSanja p o se t i la ca Knez ’- ' ihailove u l i c e .Po5to je ovi*n načinor b i l o jod ino г-oguća kons ta tov^ t i * a n i f :sne s o c i j a ln c kontakte , verujemo da j e t o u t i c a l c ria veoma na l i b ro j subjekata k o j i su i n a l i b i l o kakvu vrs tu s o c i j ’ kont«.*k t a za vreme borcvka u Kncz m iha i lovo j u l i c i . 11 ovu na? u a n a l i - zu nisu mopli b i t ! ukjučeni oni s o c i j a ln i kontakta drurog s te - pena, z adovol j a van j e potrebe za druženjem ko jc se •nanifastuje s2ro u b i t i u pr isustvu drupih ' , b i t i u g u ' v i nnogina p r i j a i p r e d s ta v l j a s o c i j a l n i razvo j boravka u Knez M iha i lo vo j , a l i t o ovdc nisr.o rco^li ob uh va t i t i .

Od ukupno 5G2 praćcna subjekta , n i j e in a lo nikakvu vre-tu so c i j a ln c g kontakta 501. N j ih 2 5 (4,5*.) razg ovaâlo j c c. a druî- pro lazn ic ima ko je su s u s r e l i u toku praćen ja . Kod 23 . ubiek ita

(4 * ) z a p a z i l i ?no бак pronala?.en j e p r i j a t e l j a se k c j i ' i a se па- s t a v l j a z a je d n ič k i boravak u Knez M iha i lo vo j . Samo г' subjekata

p o zd ra v i lo i c nekor za vrene p raćen ja , a n j ih 8 j e na Vratko z a s ta lo i p op r iča lo sa poznanikora. Kada sc. sve saL-^re 11% pra-

ćenih subjekata o s t v a r i l o je neku od navedenih v rs t s o c i j alr.og kontakta.

Ovde tvakako t reba napomcnuti da j e 82% naših isp5“. a n i l e vcč biô u gupi z~ vrc'nc pracenja. ’ ledjusobni kontakti * la: :v± r;rupe n^su uzinani u o b z i r u ovoj a n a l i z i .

•Je^to slobodnaje tureačenje o s tv a r i v a n ja s o c i ja ln o g kontakta

podraz\unevalo bi i uvrSćivan je sv ih onih "sl-ižbar.in razrovo- ra ‘ sa osobljem ko je rad i u пекот. od sadrftaja . o ;e su p o s o t i l i praćeni su b jek t i .

з. S o c i j a ln i kontakta u Knez M ihai lovo j u l i c i

- 202 -

-. Zak l jučc i о tan ju i * k t i vnostima ko r isn ika

Uzorak praćcnib subja ’rata n a iv i§ e je imao grupa od dva č 1 m a ,

b i l o j c v iru 2«na nego rouskaraca (60:40%),«? po uzrastu pro- ko SO” i s p i t a n ik a b i l o j e u k a t c g o r i j i od 20-Г)0 sodina.

2. ^ra janjo boravka u Knez M iha i lovo j j e v r l o k ra tko . jedna č e t v r t i n a praćonih subjekata bo rav i nanje od 10 minuta, a sano vi!;e od 50 minuta u Knez M iha i lovo j u l i c i .

3. Ulasci sc na jčcšće dogradjaju Vroz ulaz kod ‘Jupoaksport? i A lban i je , a najmanje kod u l ic e Cara Uroša i Par iske .

u. Strane u l ic e se mnogo v iš e k o r is t c neô njena sred ina , bez obzi r-.< na i s k l ju č e n je saobraćaja . VElika većina pose t i l a c ; idc če^.će đesnon - paroom stranom, a l i se bro j or.ih k o j i idu lovom neparnon stranom povećava u povratno™ pravcu.

5. In t c n z i t o t k o r i ž ć e n ja KNez Mihai love u l ic e so v r l o r o z l i k . j o u n jenor -jomjom ( iznad Američke č i t a o n i c e ) i don j or delu (od Ar.eričke č i t a c n ic c do Zagreba). Skoro duplo v e ć i brc~ po

s e t i l a c a se кгебе donjim, u2im i sadr*.ajir.a b o g a t i j i r . deion u l i c e .

G. Fravci , način i v rs te ктх^алја su dosta u skladu sa v c ' -'on- s ta t f 'v *nir i r . t o n z i t e t or k o r iš ć e n ja t i . , bro j korišćc.nj a

s.5 rr.cn*-a -• vrerenon prove denim u Knez M ih a i lo vo j . Maiv i:-e jo p o s e t i la c a k o j i se kreću jed n os rem o , k o j i p ro la ze bez зрого L-etnjo 1 k o j i p r i prolasku sc r.alo zadržava ju .

7. X o r i s o n jc sadrzaja , kon tak t iran je sa nekir. od n j i h , ПсИбсббе sc od v i i .=». saô sa jednirn sadržajcm (na jčešće su to robri'

kuće) .

S. ^ o c i j a ln i kontakt i su r e l a t i v n o re tko konst at ovani za vrerc

p raćen ja , r a n i f o s t o v a l i su se sano kod 13% p o s e t i la c a .

- 203 -

3.7. STA KAZU KORISMICIKNEZ MIHAILOVS TJLIC£ - ■ ~

Tokoa prc l in inarn ih i glavnih ra zgovora ~a kor isn ic im a

Kn.z Miiiailove obradjenc su mnoê teae prama ur :*Lr. c i } i su r e z u l t a t i svrstani po tabelama vt6 ran i je .nter- p re t i ran i . Kvantitativna obrada n i j t orao' jučilл zuđržavaa je

svih va lera i bogatstva iz ja va naših isp itan ika . Zdo t oga

smo so o d lu č i l i da sačinimo jednu radnu avesku -<oj л Ce b i t i

samo zbirka iz ja va č i ju smo autentičnost u-.aksimalno âču- v a l i .

Ova radna svaska nastala jo skidanjom delova ir.tervjua :• j korisnicima Knez Mihailove sa magnet o f on3kin t:aka i d o l e - dnirn prepisivanjem beležaka i in terv jua void jenih na tcr_nu i u stanovima stanovnika područja plana.

Jedina intervene i j a obradjivača j e s t e jrupisanj^ ovi;. i z j a- va prsma temama na kojc se odncsc, da bi Su č i t a l i c i os tal i č lanovi planerskog tima a ovo.il materi ja lu r to jo * ; sna- š i i i u p o t r eb i l i ga na n a jb o l j i način. uvereni sfiio ua autentičnost, sačuvano begatstvo, taj " s o f t " i:: in tc 'vju.;

jods tać i na razm iš l jan je i b i t i argument o d r « i j « i i a oprw- d e l j e n ja u izrad i ovo>j plana.

Isvodi i z interv jua sa korisnicima i stanovr.iciv .z područja Knez Mihailove u l i c e , svrstani su u 9 (c cV ; t ) tema:

1. KARAKTERISTIKE KNEZ MIHAILOVE ULICE 342. KVALITETI, PREDNOSTI KJEZ MIHAILOVE ULICE 3 73. NEDOSTACI KNEZ MIHAILOVE ULICE 894. PREDLOZI, ŠTA TE P0TRE3N0 J KNEZ MIHAILOVJO У25. DA L I I STA R’JoITI? 3G6. ZASTO I STA NE RUSITI? 96

7. RUSI7I I L I NE RUSITI ZoRAHU AMERIČKE čITAOižICE6. PLixZEPCIJA XrfEZ MIHAILOVE ULICE S39. LJUBA V PREMA KNEZ MIHAILOVOJ JLICI 99

:ov i p^susi u tekstu k o j i s l e d i označavaju novoj Laôvor- n ika, i z j a v o i r a z l i č i t i h isp i ta n ik a svrstane su okviru jedne teme po odvojeniia pasusima.

- 204 -

Vcoma j e važar. i njen p r i rod n i p o l o z a j , to j e veza sa K a l i - me£dano;:i istarenim vidokrugom Beograđa. d jena t r a d i c i j a us- merenost .»radjana na nju, to j e g lavna, ta j e korzo, to se teško z a b o rav l ja . Ova u l i c a j c usla u k n j ig e . TO JE NAj A*4B1- JENT KOJI JL JSAO U NAJTINIJE PORE LJ'JDSKE r t lS L I .

1. Karakteristike Knez i-lihailove ulice

Ponajanje l j u d i j e ovde m irn i j e j e r su okrenuti Gobi, ova u l i ca jc produžetak anâžovanja l j u c i u njihovom slobodnom v r e - : cnu. Ovdc. sc na odrsdjenim mestima redovno okup lja ju studen- t i i z unutrašn jos t i .

Ovaj jr-vi aSi dec u l i c e i e l u j e pun i je , ima dušu, š to n i j e i s - to i - ono;:i ^crnjem de lu , znaš nikad ne b i b i i a na Novom 3«_o- gradu .

*A u ten t ičn os t , to j o ono Sto jo Beograd* Ovo na js ta r i j^ . z,jra- d.-. pokazuju kakav j e Beograd b io , š ta jo naša p ro š lo s t .

Kada j e Knez J i ihai lova b i l a korzo bočni s a d r ž a j i su D i l i rn.i— n je a t r a k t i v n i i njcnu p r iv la čn os t j e tada preuzimac čovck, t j . , s x a ja lo se na i v i c i t ro toa ra licem korzou a led j ima sadržajima, j e r j e tada b io ž i v i ko r iđor ispunjen ž iv im tokom. To sto pros to r u t i č e na I ju d « i okr^će l ju d e l judima :ao- 2e da u t i c e i na op red e l jen je da se tu no p o s ta v l ja ju samo eksku lz ivn i s a u r ž a j i , ne b i t r eb a lo da postane samo i z l o j , . Misam za to da to bude reprezen t bogatstva , društva , već Ji svakodnevni p o s e t i o c i i,:*aju svoj m i l j e .

-vlo5 Co za od igravan je ž i v o tn ih r a d n j i . Tu su l j u d i sa uspo- hor.i, i i i o c i j o n da uspoju. ’Jveče l j u d i p ro la ze po 600 puia ovde (pored Ko larca ) a s ta lno kao žure, možda su nor- vo zn i .

1’resudno jci za ta j arab’. j e n t , s t e c i^ t e Seograda, da j e veoma ra zn o l ik . Svasta j e tu n a s ta ja lo i n a la z i l o svo je mesto.

- 205 -

SaČuvana j e auten t ičnost kako jo sa jrad jena i 7.0 i r th a saču-

v a t i . Ova u l i c a ima pedigre .

Ovde ima sve na l i e u mesta, možes da srctneš sv iko^, v i š c *0 - dinakoâ s i i zgub io ovdc češ n a c i . Nezgodno j c kad o*/čc sta -

nujoš što svako 1 često moće a o ć i .

S e r i j * 1-pih s ta r in sk ih zrrada ko je su o b _ l^ z je na jotmenijc u l i c e iz pros103 veka. To j o j j e i n a jv e ć i k v a l i t e t s to ima kuće i z r a n i j i h periodu, neće va i jđ a nešto da ruê.

Ler-o i z g le d a , iiaa dosta s ta r ih zgrada ko je zx ukrašene, nema saobraćaj a .

Ja to ipak ne vidim SJm 0 kao Sopinj cen tar , več kac susret sa l judima, iako se nikada ne dogovarair. sa oino-gima se ovdc sre - ćem.

Prvo ini fasi.de padaju na pamet, j er j e to l i c e one* vremcna sa početka njenog ž i v o ta .

:<ad i luvarLn Knez Aihajlovom na ovim bogatim lasadama avok oxkrivan neki deca l j , uvek me iznenadju je kad laâno ide...

Stara beo^radska u l i c a ima da se kupi sve , i ep e zgrade. su zb i jcn e , jedna do ura^ j .

U l ica j c beo jradsk i , s rpsk i , jugos lovensk i Stradan. âjka- r a k t e r i s t i č n i j a j e Akademija nauka sa sv in svujim značenji..:a, jtdan oa Ccntara l ikovnog zraka, što j e važno _л. naju -kultj ru .

To j e j la vn a pešačka, trôvaćka u l i e a jedn^g ve l ik o v - , r ,

nasianja se na Kalemegaan, ima očuvan karakter kra ja XIX veka i ôćetka XX УОла u svetsk in razmerama.

Ovde j e Akademija nauka i kafana "Grčka k r a l j i o a " , pa onda radnje I i z l o z i , a ima lep ih fasada.

- 206 -

Ovde j c kax'ana K.'olarac, f i n i j e to s t i l , dost.a l e p r š a v , no mo- ida za to t t o sain j a dosta romantičan, pa mi odgovara.

Kad prićam c Knez M iha i lovo j i prisečam зс č e ja sve ima avek idem od Ruskog c i r a ka Kalemegdanu, kad pojnislim na nju u sup- rotnoai pravcu od Kalemegdana j e c in o зс sećam Američkc č i t a o - n icc , ona mi j o tada g lavna .

Ovde mi j c ^ .r i jatno za šetnu, zbog i z lq g a i l e p ih d e vo jč ic a . Ovde šota ju oni k o j i nisu nervozni, k o j i brso ne idu, tu noze da sc s t in c i p o p r ič a .

Ne znam, ~u smo se s r e t a l i , neposredna j e u l i c a . Poscduje neka posebnu inti.: .nost, v i s e nego druge, vece ž i v o p i s n o s t i , k o l o i i t .

Na j pr ome t ni j a , n a j v id j e n i j a i n a jpozna t i ja .

Ona j e sasvim jasna, kad ц nju idcš tačno zriaš s ta j c t o .

Ide odjednoj, parka (Kal^megdan) do Moskve, znač i centar j c .

Odavno j c b i l a g lavna u i i o a , ona j c Beograd.

Fa, Kr.cz r i iha i lo va j c ipak p o č i v a l j j t e u ž a r is tu qrada.

Sva j c uokvirena i dugacka. Ima puno setača , očuvan s t a r i

ambijent i , pešačka zona.

š e t a l i š t e Beogradjana, s t a r i t rgovačk i deo, otmen i je , divna.

rlene no in terosu ju zgraae, vec atmosTera. Subotom i nedeljom j c Knez d ih a i i o v a praznu, l j u d i tu do laze da g led a ju , a da kupuju. Kupuju r.i Sulevaru R e vo lu c i j e .

Mirno ća od kad su automobil i i za š i i .

ČisCa je i ima mnogo mladog sve ta , nema bukc, od automobila,

i z i o z i lepo u red jcn i .

Po tome š to ovde sreccm mnogo novih l i e a, a ima i s ta r ih .

T i ž in a i s v c i k o j i j e dosta p r is to ja n .

- 207 -

Najpomernija j e , do tro j e š to nema saoDrućaja, to je j lavr . i

korzo .

Gledura i z l o g e , n i j e neki o red jen c i l j . Ovo i e uobi^’ i j cn o nes-

i o ^dfc fnnogi do la z e , pa i j a , j c r r.e:;jz v o z i l a .

Ove p raa jev ine s ta re i i z i o z i , j e d in a -u l i c a gds idem toko i

blenem na sve scrane.

2 i v o s t , svetd uvek iraa. ima ponešto za sva*o i n t e r c s o v a n j s v i

v rs ra robe.

Prodavniea i l j u d i i š to nema v o z i l a koja s tva ra ju ouku 1 за- gadjuju vazduh.

N a jva žn i ja k a ra k te r i s t ik a j e poznanscva 1 s e tn je . ' -< j e v t sa - no za moju mladost,- uvek se tu u l a z i i o pa oda t le d a l j e .

Prolazim ovuda kae jod mogu, i e r su slobodno ho-ia.

Paracia isp razn ih potrošača, lu d i l o f e t i i i z m a robe.

Svašra iao.ju aa kupim, sv^ j e na jednom raestu.

GužVa, puno prodavniea, mojućnost na la ian ja odcvni:. i clranriih

predmeta na prvooi r.iostu i kozmetika.

N i j e n i š ta posebno, j ed ino ; e e i bro i prodavniea.

Kad l j u d i ћобг od svo jč kupovine da r .v .rav j s ; , : a v.Cot> jnda q o la ze u Knez Mih-iiiovu.

Po prodavciaa farmerki ispred ko;;iisiona, uvek su u p a d l j i v i ,

Po saobraćaju po ppprečnim ulicama ( z negativr.o.^ sjuislu) . Mi— kako da so naviknem Ja šeioai kolovozora, n^jo k. л т cro-oarom, pa sa пз poia Kr.cz M iha i lova , setin. da mogu i ko lov 9zo.11.

2. K v i l i t e t i , p rednost i iî-jz M ihai love u l i c

Sto j e :; -’ r ž a lJ srednjovekov ru \аГсиги, pešačka zona, i z i a ^ i na r.aj-L^:.oi park i tome tr-^ba sve p r 1 la.70 -.Iit1 , i z b a c i t i s v _ v i se na uJ lcu, s t v o r i t i i n t im n i j i p rosror au sc l j u d i zadrzava-

j v , da tu mogu da se upoznaju, pa i neke pokretn«- ć - taon ice i

b ib i io t ek e

- ?oe -

Pr irod n i p o lo ža j , o k a c i ja , veze sa Kaierae^danom, is tu ro n i vidokrug Beograda ' t r a d i c i j a . Usmorenost gradjana za nju, b i l a j e g iavna, korzo i teška se z a b o ra v l ja , us la jo u -<nji- ge i to j e naš araaijent, ušao u n a j f i n i j e pore l jadsô m i s l i .

L judi se j v - c Č-SĆ--. srcću i oak onda kad ne moû da sc sretnu na radnora m«ista i l i kod kuće.

Najveća г.j ^na prednost j e otvor^nosi: , t a j kontakt l ju d sk i i

neotud jenost , inti:flnOSt i duh.

Ove zgrade šzo su os t a l e onakve kakve su b i l e , š to nema no- vogradnj e .

i'iajveća preanost j e njena autent i č n o s t , s ta r in a . A l i na z * ra - dama nema jbuveiteri ja o zb ivanj ima u n j ima.

Fasa.de ru s t ičn e , ujednačena a rh i tok ta ra , ima sve uslove da 7 :.stane p ra v i pesački deo. Sto j e stara 1 nema saobraća ja .

Seâtstvo r a d n j i , akidanje sacbraćaja , s ta re zgrade ko je se

nalaze u n j o j .

Arh iteK tonsx i i z g led zrrada i Sto j e pre pus ten a liudiifta, 2

ne saobraeaju.

Lepota ove u l i c e j e š to se ovde održao korzo, kao sto j e b io kad smo b i l i m ladi , pa i š l i ni p ivo i per^ce kod £a- j^ e ra .

Prednosx je Sto nema saor.-raćaja, a ima r a d n j i sv ih mo’ ueih

v r s ta . Z jraac ju l ep e , s t i l s k e .

bto j e -atvorena za saobraćaj, što još š e t a l i š t e u centra

j r a d a .

To šzo nema automobile u Knez M iha j lovo j j e božanstvena pred- -i~st. možere r.osmetano da id e t e , aa s r e tno te drage l j a d e ,

da stanete .

Nema t i n j- rok le tn ika sa automobila, a a ê'ćsrudu se sv i v r -

t i око automobila.

- 209 -

što j e zabranjen saobraćaj i ima v a l ik a trgovačku mraža i ^to kao korzo.

U ovom momenta što nema saobraćaja, a r a d n j i c . su Ž ivnu ic , j e r l j u d i sad čcsće do lazo , r a d i j e , p o s t o j i v-ića moiaćnosT še tan ja , opuatanje j c potrobnc a ovom današnjom svata .

I z la za k г.а Kalemegdan, nama saobraća ja , na sve str^r; = su i z i o z i .

Slobodno hodanje i s t a ja n je . I z i o z i su od кгаја do kra jd , sv^ i z l o j do i z l o g a .

IJeka slobodna u krotanju ~i t e prodavnico ko je *se љ*еп1 ne s v i - d ja ju i to j e prednost, može se naći sv^ šta vas in to rcsu je *

Ima n a jv iš e prodavnica г.а zôdnom mestu, pa čov_k ne аога da l a t a .

što ima puno prodavnica i poslovnih p ros to ra . Sto j c s e t a l i š - t e , t r g , cen tar .

Prednost j e to ž to ima razn ih p r e d n o s t i . Mo.ûće da sc ovde v i J i , sve na jčjdnom mestu.

Dusa j r ^ d a , tu l j u d i do laze da nadju ono šzo aioû Ja nadju ked kuće, mada neaa tc v o l jn o . Nema s p e c i j a l i z o v a n lh .n j i , sôrtska prodavnice i z sv ih raoguoih ODlast i .

Ima sve na l i c a mesta, možeS da sretneš svakC', v iS v godina koga s i - ib io , t o j e izvanredno, i . Ino j e Sto t i svakinože i doć i .

I z g le d a mi kao da sam u nckoj strar.oj a em l j i , u âkom većem gradu, nogo š to j e Beograd, vidim svo t , moda - . s.>v-\ i sv^

š to j t lepo i ružno.

3. Medostaci

Pauza u poglodu p la s i r a n ja sadrža ja - p o s t j i d-~o k o j i j c v r -lo in ten z ivx n , pa enda nema n iS ta , n ed os ta j t drvoreda, r e s to - r n a . V-.*iki bro j naaredjenih i z l o ^ a , neatrakt ivna rokloma (n i -

- 210 -

jedna ne i z a l z i van f a sa d e ) , neureajen p lo čn ik , s a a r ž ^ j i su odviSfe o r i j c n t i s a n i па trôv inu , nema drugih p r i v la č n ih sadr- ža j a .

iJije dovo l jno doLro isko r išćen pros ter1 k o j i j e 1 ep, n i j e «io- v o l jn o s:idržajan, slaD^ oovezanost sa oy.olnim ulicama.

sto j « ro : Lo p rp la z i saofcraćaj, proseca j e , na lo ima mesta za cimor i dosta ima r a d n j i sa name St a jam, kojo. stružno smetaju.

Svaka dru-ja rodnja ntože la so iz fcaci , nauieStaj, game, bank..-, SDK, sco autonioMli :;resccaju Knez M ina j lovu , t r o t o a r i , nema dost a karma.

Sto :>rol:i:c v o z i l a preko n je i š to ne<na v i s e lok a la za sedo- n jc i » to nema s p e c i j a ln ih k n j i ž a ra , s ; e c i j a l i z o v a n ih g js ie r i - ju , suvonira sa obe lcž j ima grada.

;5ta ima t r o t c a r j ko iovoz . Da rad n j ic e budu u drug or. s t ' M , a ned^statak j - šro nem* kafanica i msstd gde čovek da sedne i da Sc csvA ž i . Dosta j e p r l ja v a .

posta la j c pesačka samo, z * t o sto j e uKinut saobraća j , a l i ko

iovoz i i t roxoer i su o s t a l i . Nema druge karaktere pcšačko zone. Medostaje prizemno^ sadrža ja , kao što su ka fan ice , g a i e -

r i j a i Jru-jo.

Južva, noma i>de đa se s v r a t i i p o p i j e nešto , **лпа ka fan ice i z e i c n i l a , a v o z i l a prosecaju u l i cu .

Same iir.a Ja se p i j e i zeva а i z l o ^ , ima male kafana. Prevoz n i j e do'oro organizovan. Noma to lo l 'onsk ih govorn ica 1 kant i za ot-paJkw.

.Jeluje mi r.a ž i v c o , cvo ovclo sto rasprodaju kao na Ztlencsi venca. posaz kod T i io zo fsk og fa k u l t e t a skr ive i l j o i nc* v i d i

s e .

- 711 -

Meinter-santan sa đ rža j , lo š i zbo r u trôv inana , nc-priv 'ačni i z l o z i , nema p o s la s t i č a rn ic c i kafc; za stolom napoi ju , б.ип u l i c a j e p ro la z i n iš ta na pruža. Loža asluû u trgovi/.ani-i.

Ružne radnje i n^potrebno, nema javno^ k lo z c ta .

Surovo jo -jvo s t a j a i i na s r e d in r :;oz m^STia šadenje . -a: a- n ic c , sem Kolarca , dc lu ju kao p r č v a rn ic j , n -uôdne s^ , istio tako i p o s la s t i č a rn ic c .

Nema v i š e kafan ica sa s to lov i - ia napoiju, nu da sa ckLiUz±/n : već već da svako rnože da s v r a t i .

Loš.e j e urcdjena nema cvcća, p o s la s t i č a rn ic e i. kale b i ro .

Mama z e l e n i l a , a hladovina j e puno potrebna.

Nema čes:ne, na moze so p i t i voda osim u poslas l i č a r n i c i .

Nedostatak j c š to j e malo p r l ja v a i n iš tu v i s e .

'Ј trôvinamu su ne l jubazn i t r g o v c i , u l i c a jx. p r l j a v a . P r l j a v S t in a , to j o v e l ik a sramota, to skodi nivcu kultur'o. Sredstava ima, kao i u S3SR treba k a žn java t i .

N a jv eč i nedostatak j<i ova noč is toća , :.rljavc, j e kako ri:-. jc - l i k a j c , zgrade su nouredjeno a ovo t reba da ге-.гегеггсиј Z1" - - •

Soku j e aut i na 3-u mesta, znači n i j a pešaćka, j c r svaki put me seku.

Da s<_ zgrade r en o v i ra ju , c g u l j e n i su im z i - o v i , po ba lkoni- ma nama cveća.

Fasade su ružne zbo£ tog s i v i i a , zamaraju. Traba lo j i in os- v a ž i t i jar- j e ovo bee .^rad.

V e l i k i j e nedostatak što j e i d a l j e seku v o z i l a . Smeta i:n sa- obraćaj u poprečnun ulica;iia, j c r san se tamar. z a . i i s l i o i s lo - oodno ide.a, a moram da pazim da me ne preâze.

Uskc „е . ' t rr i 'va i ûjva j - v o l i k a , cvde j e n^sred jonost ,

kon fuz i j ?*.

- 712 -

šarer . i lo dnevno, .:veče j~ n edovo l j r c in te resan tno . IJveče t r s -

ba v i s e bV o t le ć i r rekloma, v e ć i o ro j nan j ih kioska i роп&'5~*- klupa za seuenje.

4 . P r e d lo z i , ota i j potrebno u Knez » i ir .- ij lovoi

Za budućnost treba saouvati i u amanet da зе ne menja ime ova u l i c e .

Prav io bih brda ovđc, v. 'še r.ivoa, do le kamen, p rav io bin г с - v i iu ind i janaca u ;:;;z riiha j l c v o j , s ta lno b i orânizovao neke

sp ek tak le . i ’a no . i. rad io u Buievaru R e vo lu c i j e , u ovo j lad - n i c i . K03 a b i ir.rneo tano o ih j a .;--.sIao - tutr.je tra jnva j i , Vo- l e o bih da z iv im a K.M., t r a j e do ju r r^ . Nebi mi Sinotaio 1 a tu stanuje.r. 1 da iudr.ica t r a j e do j a t r a . B i lo b i dobro da b l i - zu K.M., b ide v c l i k i ;a rk , Slobodan aa S'/e, da -nože da зе sâ- /1 . Skadar-1 ij~i ja či.sta kornercij i l a , n jene malt: scene ovrie t r e ba p o s t a v i t i .

I z v r š i t i r e o r ^ a n i z a c i j a , ia se u s i tn jeno i z v r i i u rban izac i- ja , sa v iS e ::ialih centara , da se preduzme sve cno sto smanja- j e guaû.

š e t a l i š t e u A iv o i -т.а, a l i t ip a u l i c e , deo sa ze len i lo jn , vo- doiii i kluparaa oko toâ. In t e r e s a n tn i j e o s v e t l j e n j e u l i c ^ . Kd- nov irao bih z.^rade v i š e kafanica i uveo bih i neke zanatske rad- ri je, bu t ike , i z b a c io radn je sa nameštajem (mo*e jedna da os- tanc ) . Deo ispred bioskopa "Jadran", p r e t v o r io bih u jodan tr^ , možda tu i jedno o tvoreno pozo r iS te . Zabr . b ib saobraćaj a 'Ojrečr.im aiioa.r.a. Vi&e r.oćnih r e s to ra n a . I z i o z i o i l j e da se

j rede i v i š e reklawa* takod jc .

■): s : okoine u l i c e os loLode saoDraćaja i da Sc ceo kraj c yahva- t i , u red i , kao da se s v i pasaži urodc, kô i d vo r i^ ia ipov_zu na K.H., da se abaci jo š neki kulturno-zabavnih âdr- za ja , da ne nude sairo prcdavnica, voć pozor isn ih scena, d isko-

teka, ko je o i isâr . i le v e če rn je sate .

- 713 -

P i c e r i j a , p o s la s t i č a rn ic e . Ie s t a v i t i - , r.eko s i tno z e l e n i i o . Dole s t a v i t i kamen kao na itradunu, £to a đ u g o t r * : - no i l e p o . Treba š to . re p o i e t i i no r a d i t i ла parče , urc odraah makar podloû.

Savini. male, l e j f o tne za osvezc. 3e . i’o j c l e p o . S t a v i l i smo in r.a S a jn is t e i ispred SIV-a, d za.Ho ne ovda.

rte interesantno j o za deca. Slabe sa veze sa spoređnia, bočni.a ulicama. Treba z v e s t i modernu pos la s t iča rn icu neki zaba/r.i do:n za la lad je . Posad i t i jedno - dva d rve ta .

I z . a e s t i t i svc nea trak t ivno . Kad idem da kupujeir. na:iešta j idea gde iina prosrora , a ne ovde. Pod h itno r . i v o l i s a t i po-jodnim ma-

t e r i j a lo m i z a ć i na a l i c u , nam est i t i da se Seta i s ed i , a op- lemer.it i poprečne u l i c e , a uvek će ovo b i t i £la/~ia, jc r l e ž i rvd put a grad - Kalettiegdan. ?oz obavozno uk inut i sečenje

l i h a j l o v c vo z i l i .ua .

Isu v is e pretrpana t r j o v in a , ' nema pauze, .nesta za oamor p r i kupovin i. lora nešto na kratko i brzo , u r c d j e n ' . r.artjru . op- ločano s i raznim materi ja lotn, ncke šare bi m ora l . , acra j-oj ~ , c r v en i kamen samo da nestane s iv e i fasade da sc ор1с:.вг.с» da se i z ra vn ja i drvena kocka ne ide . . t o r ; b l b io n a jb c l j v , j j l on v i s e u s v e s t i ia obradu par tc ra .

P o jod in i o b je k t i im a j1 pa i to smeta« Гг ba uvući i . r o - š i r i t i pasaže. Treba ođ rža t i 3ta ra zdanja, da se р т л i e , obezbede 1 p r o t i v v i s in a . Ja budu u svet l i^ . bojifua, j Beo^rada nedostaju p r o s t c r i za zadržavanje.

Da so svo zgrade rekonstru iŠu, da se o tvo rc nr-..-;" bas ic , t r^ c - v i , k*upe, da nože mlad svet da se okup l ja , Jc b 'da zan i- j . l j i - v i , da ne bude sa-r.o za ©etnju, već da se .\judi tu i zađržava-

ju.

I z b a c i t i sve v iS e n . u l i c a , s t v o r i t i in t i i a n i j i p ros to r da se I j id i r^ -va ja , Ai f . i mogu ea s i up^znaju, pa i nckv. jok- r e tn t ćiTiaonice i b ib l i o t e k e .

- 214 -

ViSo karanica, <-U se r '^nov:raja fa s id e , da Sc ukinu prodav- r.ice s to fov . i i aopoti= k las ičnog t i p a , već da tu budu prodav

n ice a s t i l a ov in zgrada, B u t ic i , k n j i ž a r e , č i t a o n i c e , da sc n i v e l i š e t l o - t r o t o a r , ko iovoz . O s v e t l j e n je na stubovi.-aa od kovanog gvožd ja su fan je r im a .

P rene t i mala zgradu pored rt/neričke Ć itaon ice na Kosančićev vonac. Ostaio o r g ig in a ln o r ek o n s t ru is a t i do d e t a l j a , do bo je 2 ida , ako rcogućc.

Trebalo bi. r a n o v i r a t i z jrude , u l i da nc izgubc svo je s ta ro ob e le ž j o .

rasade d o t e r a t i , a jako niske zgrade p o r u s i t i , s v id ja mi s;: oViaj t r^ kod dir.uričk«: č i t a o n ic e , cvakav kakav j c .

Iz osnove bin menjala Knez Mihajlovu, i z b a c i l a b i ovc rad- n jc , pa da bade sa.-лз še tn ja kao Skadar l i ja .

La sci i s k l ju č a ogroinne robna kuće su v c l ik im maâcinima ia judu :nale rudjne, kao u InstaiHbulu.

Ovoj t r g o v in i no xr.-.:;.u ЛШ030 s tandardnog, ncgo ba£ ž p g c i j^ , ono du sv i zbOj toga moraju ovde da dodju .

V e l i k i bazar sa i* rupostiina, a k o j i n i j e ni t i i a n i .иада, n i Ateks ni Betcks.

J.nesto t rg ov in a sa na.aestajeu treba da budu bazar i за i>»ti~ ronojr. robcn na pločniku, - t o da je ž i v o o t i Sa*wiii lo c e l o j a l i c i .

Treba p roaava t i sar.10 f i n i j e s t v a r i . Leva strana iina mesta 'Ja Sw rekonstru ise nošto ka KosanČićevcm vencu u smislu s ta - ro§ Beo^rada, d o vss t i z a n a t l i j c i n ap rav i t i nešto za one ko j i

; o l c da iu j pcške.

3 u v i ie j e prc t ipana , treba si'no t rgov in a da se kupi sve 1

svašta, bc_ p reds tavn is tva .

/l i t n a l ih dučančića sa raznovrsnOn robom, da privuce Pfcžaka da po trob i d inar.

- 215 -

Još b o l j ć Q<± se. oprema prodavn ic j , da budfe raznovrsn i j * , da

bad a jo s l ik a r s k ih g a l a r i j a i uopSto J а v. ..čt r . ic i v i š e uk l jač^ a Ž ivo t Knaz . ih a j lo va a l i c e .

Trgov ine Sć. noniešta ja& za koj i s v i kapoi i.~._j-; . ovr

in t e r c s , axnjsto k o j ih t r e b a ja b i t i o a za r i , sa isturano.:. robom na piočr.ika, bto аа је ž i v o t i Sarcn i lo C č io j u i i c i , 5 co ;w.iia kafanica i s la s t i č a rn ica sa sto lovLna.

Nesredjene reklduac, neaređjenc prodava ice , - l l ice i K\At> i

poprečnc (ncčra v iša nisca da kaŽcin), vi.*c malih prodavnioa, r.ešto kao а Kelnu i Roterđamu, sređr . j i C cn tr i .

Me b i vo leo da p r o t v o r i u jcdnu nova Skadar l i ju - menzu,

a l i b ih v o le o da ovde badu p i c e r i j c , b i s t r c i i snek :>ar.

S to love napol ju , kao p o s la s t i č a rn i c e , d i čovek i;.ia ^de d.i odinori, dai'na .aira.

Male ka fan ico , b i c t r o i , namcsto v o l i k in prodavnica na:;u- - л j a , i z n e t i s to lo va na u l i c u . P o ves t i v i š c račuiia o t rô^ ina .a, n i j o svaka trgov ir ia za ovu a l i c a .

?o sistema d o v e s t i ј. r^d, v i š c s t i l a , p r i v i a č n o s t i u ossot- skom sraislu• S t v o r i t i i u g o s t i t e l j s k i c en ta r . I z a c i sa cvoć&n malo b is t r o o за kafom i osvcženjem.

Vise r e s t o ra n č ia a , s .nanjit i b ro j prodavnica, d i j o ;k] one . io t o a r i , ovako jo^ de iu ja <ao a i i c a .

Jo:-: p o s la s t i č a rn ica da i.ma, da se svratri, odmor: а to j

Kada j i b i l o ovde z e l e n i l a , to b i mnogo ро; r a v i l o s a l i ga n i - kada ovde nijfc ni b i l o , v a l^ a lo b i , sa;nc da r.e ea/.lor.i

Treba nalo o s v ^ ž i t i ovo s i v i l o . Možda i z ^ l e n i l a pcnegdfc* a l i b i drvored po s red in i o i l o ranogo.

N e.na r.i malo h ladov ine, z e l e n i l -л, v i š c ba i t a i p o o l a s t a r n i ca , aK'^^sa eveća i z e i en i l^ da buuo s v e ž i j e čo"e.<u.

- 210 -

Jrodjivanja joS, prizer.inog z d e n i l a , da ne.na sparine. S tav i- t i c v ' . ' j for.tanu cono gde y?. okrotniea trc ,:sa.

.ložda St zgrad« arc i e , a l i d i ost-ina onakvc kakve jesa , za is ta sj lep^.

.Jok: kJiturni jvr.t.ir 2a o.niađina, zabavu i još k o j i bioskop.

Lose j v osve11 j -*n j o 5 b o i je kandelabri, i i i f e n j e r i po zgrada-.Tut •

Dao bih v££a Kariti za s.v.aće.

S. Da 11 i j ta r a š i t i ?

.Jožda Crcba poruc i t i ov^ najniže z^rade-, pa da onda bade sv= ajânačeno, i l i nikako iu g ra d i t i visoke.

Tamo gde sc. r.t: u>;l apa, gde j c prazan pros cor i l l v o i ik e zg r- - de, t r t j a i j s i i : i л s t i l a dogradj i v a t i .

Jar.o oiia straćara (do Americke č i taon ico ) o s t a l c ■ imaja svoja istov'i jsko-kalturnu vrednost.

>ras i : i sve što jo novo, j гг naružava haraonija.

•' . Zaîo i š ta :n. r a s i t i ?

!e treba r u s i t i ni jednu, izgab io bih l jubav za dolazenjo.

Mi jedna* 2 iv o t ne počinje danas, sve ima svoJM i s t o r i j a .

,Tik-kO Kolar ic , ,~dc bin bodco inače.

Am-jrička č i taon ica , ne d i r a t i , takodje fasadc zgrada koje i^.a- ja b i l o kakva l^pota bez obzira na visir.a, k v a l i t e t zg r iđe vlogu sa d c z id j i v a t i , p op rav l ja t i , a l i to no r u š i t i .

; . RjrSiii i l i r.j r a š i t i zgrada A^ćričks č itaor. ice?

I t o da se r a š i , šta j o j f a l i ?

- 217 -

.'.'u treba ru š it i am .riu*u čitaonicu, опа j - deo to- pros to r a .

Asaeričku čitaonicu no bih je rušio zboj prosrora, no bin vo- leo da lie ruî da bi se p ravilo joS nešto ôr...

Ako b i so poruîla AaeričJca čitaonica ovde L. ail--* ргзгг.аја, razumete pro tiv sa.a v d ik ih praznih prostora.

Ne bin rušio Amoričku Čitaonicu jc r 50 t . afclupu, а ne znarri da bi caj prostor ta to ii.< i bio potreban.

..'а Aiaeričku čituonicu s.ira navikia, srfietalo bi rai da ncffla* no v ia lift svrhu to^ praznog proa t ora, jo i voc pos to ji v o l ik i pasaž prema Vasinoj, -a onaj prostor isprod jo predovolj an.

»iisli.a b i ispala d isprcporcija , jo r bi to bio suviše ve- i iK i prostor za ovakvu u lica , uni&cila bi so, sv-з o i z ja p iio .

dudalastina je ru š i t i jo - oformljava аооигл prostor, пјепдЈ.\ rušenjem bi sa s tvor io jedan nedofinisani tr^ .*;o;i po iдлк_п- z i j i ne cdgovara Kn^z iin a jio vo j, a i nc treba r i š i t i rino, skupo zgrade.

RuScnje Amoričke čitaonicc bi sružilo psiholoSVu aiiku :\n.-o .iiha j lo v c j .

A»neričkc čitaonice to jo apsurd. On! iina svoje »nestč i mi smo na лја n av ik ii, cu je b io Aoroput.

Ne b i treba lo ru S it i , već je v r a t i t l sâri i .^ .^ u ,

3 ilo b i štetu pokvariti taj Ujo KneZ .iinajlovo ru š en j оч. Vn._- r ičke ćituonice.

.'lo ru o it i , to je dobra zgrada i dobro je iaeeto.

lieka Aaerička Čitaonica ostane, o mala kuća se .у. лбг, ра da ova zrrada ostane u centra.

Cf.taonica jo jaesto gdu so nalazi::i s davojko.;: i nc- Lr>.ba jo dirat.- .

3 o l j o s / u S i t i , f a l i ovde praznog prostora

- 218 -

R u š i t i , tr^, no b i -3kOd l o , b i l o b i v i s e vuzduha.

Ipak b i j . s r u i i l a , j r b i or.du zgrada F i lo z o fs k o g fa k u l t e ta i njen pasa?. d o o l i do i z r e ž a j a , tako j^ i p redv id jeno .

Xrobala b i a l _ ne v rea o lo de ostan^ prazan p ro s to r , već da SČ ure.di .fontar.a kod .4oskvc.

t o e r i č k i č i t a o n ic^ da se ru š i , j e r jc- agao, p.. ta kao neki park, i l i neka kafana. R u d it i j c r era voć id s a Šreh, z a l a z i j Cika Ljubinu.

Ir^ba j o r u d i t i i da bud« fon t ana, modernija, da so unesa svež ina u to s ta r in e , гак^ j e i p i s a lo u novinama.

RuScnjo /'-nci-ičko ć i ta on ica o t v o r i l e - i pres tor a l i da ne bade s an o b V. t ona, v e e d a bud e ze 1 cni 1 a , su no o bran a .

Treba s r u š i t i , j c r su u -iev^radu pot-'fcbni t r g o v i , da se :iap- sto s д voaum, i l i ne star.-: : .. s t a v i t i di .

već rieko s i t no z e l e n i l o . Jo lo s t a v i t i kameno pločo kao na Stradunu, s to j e dagotra jno i lepo.

b . p e rcepc i ja .<n^z .- linajlove u l i c(Ka.Ko L'igte je* propozr.aii zavezanih o č i ju ? )

.'Ianj e buke od kola i udarao o ih u narod, a ne b i me udai io

n^ki auto.

i'Jema aatoir.obiia, s ta lno b i nežta pipao u gu žv i .

Frepoznao bih j e j e r j e nešto g l a s n i j a žagor k o j i j e ovdu. до- č l j i v i j i , j e r ;>jma suobraćuja, a iaia v i s e sv^ta.

?o zvuciiTia, iaôr l j u d i , korac i i odsustvo automobila i ■iriau vazduha лоj i j e cu nešto Č i s t i j i .

^ j d a n o bih Ge. sa 1 j ueirna.

rad počrvu d i a.w ûraju sa sv ih strane znala bih da san s t i g i a

ovdo.

po ovoj skladnoj salami i ûžv i , j drugim u l i c am a j c

v cabu ka, ovd e j c noma 1 na, pr i j at ne.

- 219 -

Znal a bih da sarn a Knez i l ih a j i o v o j j u.r Cu ’ ;u va j j , г.-v'o pro- laze pored t cb e , a l l ovde. nema panične gužvc kao via ’ . . r i z i j .:>- nia . Priraet i l a s i i golubov*:.

In s t i k t i v n o , ne bih umela da objasni.ii. S irck^ bih > isa ia .

Posr.do bih j c po svežera vazduha sa Kalenic jUana i po koš iv '

z im i.

Na počerku X. i . , ima ploča ko ja зе pod п о ^ а л : Oii t i , a uapjte

t i š i n a j o , nema buke jvćčc , a pre podne: j v gužva.

Prepoznao bih ј б po vodoravnos t i , po žagora s^cača gradjana.

nema kaldrme ovde a druga j e publika nego a S k a d a r i i j i . Ovde ima sv ih uzrasta , a tamo samo mladi.

Tu l j a d i na ;v iŠe razgovara ju o parama i kupovini.

Oset io bih Kn^z tfihajlQvu po ûžv i , r a l j i i po j p r i č i ,d ruâć i je l j u d i p r iča ju ovde, a d ru gač i je na zc l . zn ičko j s ta -

n i c i .

3. lijubav prema Knez . l ih a j lo v o j i l i c i

Hnogo j a vo l im , divna 'ie z a i s t a .

Tu Sain r o d io , kako da rie.

Navikla sa:n joč kao mala d c vo jč ica ovde, i s t o kac J. u svo jo j Kaći .

Da, j a . z a l j u b l j .. - . za m e j e 1 im is l i v o da bar j ednom dnevno ne prod j era ovde, b^z o b z i r a r.a vre::a, k usa 'a ,

kiau, sneg.

Ja j c t o i i k o vol im da ne vidim masu. Sve 2 to so uredjaj.-. jc skladno, Obtajč s t a r i i z g l o d .

Cvđe no treba n i i t a r a s i t \ , ja bih is£Ubio l ju .v iv zj. do la-

ženj o.

- 220 -

Puno j e volla i j^r jb jed ina u l ic a Којојл mogu slobodno da se <£ ećen, pu, o 'Vč š: ..:ož-wš ua srctn^š poziiartika.

Voli.:i ovu alicu, na jv iše od sv i ju , ovđo je ž iv o t na Knez riinaj 1 w c j sve l sta.lno ide i svega v id iu e.

Waročito ai it= drago kad .iodjc-ii u Knoz .lihn jiovu , tu паојетп i ^rijut-7:- 61 .. . - nađjom.

Volim ja , draâ ;ni j t , uvok cu ka y j j en, j c r mib'lim du samo та ima lep ih s tv a r i .

I s t o r i j s k i značaj star-.; ’ rudjevine, dosta znazn u licu .

Moj otac je tu rad io pr . ru.ca. Ги su r.^kad b i lu parade.

Volin ovl žgrade, lepe su. malo podseća na P a r iz , nekako.

Joluzi:.' i ^r.akc kad idera i bioskop, volim da prošetau i pog- Ičdaiu iz lcû .

Nl volim j ч:, /лпозо savoparna i poslcvna.

- 221 -

Z A K L J U C C I

SOCIO-PSIKOLOSKIH ISTRA2TVANJA

Na osnovu svega uradjenor u okviru s o c io -p s ihološke s tu đ i j e sa- Činjena j e poslednja Radna sveska u k o jc j su d a t i rez im e i r e - z u l t a ta i z a k l ju č c i s tu d i j e o Knez M ihai lovo j u l i c i , s v rs tan i u 10 tema, p o g la v l j a i s t r a ž i v a n j a :

I . K a rak te r is t ik e stanovnika i kor isn ika područja K.M.I I . M o t iv i i ponašanje kor isn ika Knez Mihailove u l i c eI I I . S tavov i i potrebe stanovnika i kor isn ika područja K.M.IV. Kretanja i a k t i v n o s t i kor isn ika Knez Mihailove u l i c eV. Predstave, perceptivna o b e le ž ja Knez Mihailove u l i c eVI. D o ž i v l j a i i s tan ja i v i z i j a ambijenta Knez Mihai love u l i c e

V I I . In formaciono-znakovita strukturaV I I I . Element! mentalne r.ape

IX. Komunikacione v rednos t i sadrža jaX. P r e d lo z i za ured jen jc Knez Mihailove u l i c e

Svi navedeni z a k l ju č c i i p r e d lo z i sač ir . jen i su sane za korišće- n je па nivou opš t ih r e z u l t a ta pa b i b i l r ncophodno đa se ra sva k i d e t a l j n i j i r e z u l t a t k o r i s t e konkretni p r ik u p l j en i podaci pub l ik o v a n i u posebnim radnim sveskama za svaku od tema i s t r a ž i - vanj a.

I . K a rak te r is t ik e stanovnika i kor isn ika područj.;*. K.M.

1. Na području Knez M ihai love u l i c e dve t r e ć in e đoniaćinstava ž i v i jos od pre 1960. godine dck j e jedna t r e ć in a tu dos<_lje na pos le januara 19C1. Dv<?deset postr. đomaćinstava su s t a r o - sedeoci ovega k ra ja Cod pre 19** 5. g o c in e ) , a p r ib l iS n c i s t i bro j I«" 5c j e l j ^ n fzmeđju 1CS0. i 1970. godine.

2. Ггспа bro ju članova domaćinstava, jedna t re ć in a i sp i ta n ih domać.nsvava ima t r i č lana , sa dva člana je d v a d e s e t i t r i postc d^maćinstava, a jednočlanih j e samo 12,5?..

3.8.

- 777 -

t

3. Pr ihod i anket iran ih đomaćinstava na. jčešće sc kreću izmedju 1000,- i 17000,- d inara , jedna t r e ć in a ih j e sa prihcaima i z - medju 7000.- i 11.000,- d inars .

4. R e zu l t a t i našeg i s t r a ž i v a n ja poklapaju se sa podacima i z s ta t is t i čk c r . popisa 1971. f.odine, po kome na području Knez M iha i love u l i c e ima oko 10% viSe s tanovn iš tva žer.skog pola C55% : U5f4).

5. Medju korisn ic ima Knez Mihai love u l i c e na jv iSe j e (26- > učenika i studenata što se poklapa i sa podatkom o uzrastu ko r isn ika k o j i se na jčešće krece izmedju 2o i 30 godina (^0^ ) .

6. K o r is n ic i Knez Mihailove najčešće u nju do laze sa јоб nekim,- ргепа rezu lta t im a praćenja n a jv iš e j e rrupa p o s e t i la c a cdpo dvo je . To se cdnosi najčešće na ko r isn ike k o j i borave u Knez M iha i lovo j i u n jo j o b a v l ja ju neki od pos lova j e r j e u uzorku i s p i ta n ik a sa kojima j e obav l jen dubinski in t e r v ju • najčešće t i l e subjekata k o j i su b i l i sami (67%).

7. Na jveć i bro j ko r isn ika Knez Mihailove u l i c e stanuje u kru*C

"dvo jke " (S t a r i grad, TaSmajdan, S l a v i j a , autcbuska i ž c l f t -n i - čka s t a n ic r , Ze len i venae ) . Zatim su s tan ovn ic i Novog Beo- grada i susednih opStina: Dorćo l, P a l i l u l a , Cubura, Vračar,i Savski vonac. *J našem uzorku samo 12% osoba j e b i l o van

Beograda.

?. Podaci o radnom mcstu kor isn ika Knez M ihai love u l i c e s l i č - ni su već navedenim podacima o mestu stanova^â, samo su ovde j e š v e ć i b r o j e v i kor isn ika k o j i stanuju u neposrednoj b l i z i n i Knez Mihailove u l i c e (u krugu "dvo jke " 24%, u samom području Knez Mihai love u l i c e 19%, a u susednim o p š t i - nama 13%).

9. Najvećd broj p r isu tn ih u Knez Mihailovu u l icu je došao n . ; - češće pravc ođ svo je kuće ( skoro svaki d rug i , 50%), pa zn- t im sa radnog mesta (22%) b i l o u toku samog radnog vremer.a

i l i pos le završetka rada.

- 223 -

10. Prema podacima nr ikupljen im u i s t r a ž i v a n ju konunikacicne vrednost i sadrža ja , same jedna deset ina p o se t i la ca 4nez '4 - h a i lo v e u l i c e ob av l ja kurovine, t j . z a d c v d jn v a neke ~d sve-

j i h p---treba u sadržajima k o j i su sneSteni u samoj u l i c i . Jz- nenadjenjc o r e l a t i v n o velikom broju pc.sct i lnca kojd samo pro la ze Knez Mihailovom, donekle j e manje kada znamo j r i s t r a ž i v a n j e vršeno u le tr . j im mesecima i da su i s p i t a n i c i čes to i z j a v l j i v a l i da in je. n a j j a č i motiv de l a sk i u Knez Mihailovu samo č in j c n ic a " b i t i u n j o j , muvati se red ju sve-

tom".

11. Sudeći prema ukupnin re zu l ta t im a , n a jv c c i b rc j p o s e t i la ca k o r i s t i jedan od desct segmcnata na ko je smo p o d e l i l i Knez Mihailovu (na jčešće u delu izmedju restorana "Zagreb” i zgrade Američke č i t a o n i c e . To se poklapa i s<i podatkom dase n a jv c č i bro j ko r isn ika zađržava na jčešće samo ô 10 minuta . Medjutim, moramo n a g l a s i t i da se ovakva s l i k a drast ično nenja kada se u ana l izu u k l ju č i i doba dana, u vocernjim sa- t in a v i šcstrukc se povećava dužina boravka u Knez M ih a i l o v - j .

11. M o t iv i i ponašanja kor isn ika Knez M ihailove u l i c e

12. Glavna funkc i ja Knez Mihailove u l i c e j e s t e cb a v l ja n je kupovina u n j o j , jedna č c t v r t in a kor isn ika d o la z i da bi ku- pova la . Jedna pe t ina d o la z i rad i s e tn ie , a ne n a i l procenat (13%) ra d i razg ledan ja i z l o g a , š to se moež p r id cd a t i na prva dva n o t iva . Csta le fu nkc i je Knez Mihailove u l i c e ( r a -no mesto, o b a v l ja n je s lužbenih pos lova , uzpredni p r o la z a k . . . ) takodje su zas tu p l jene , a l i u malom, - ' r ib l i žn ^ is t cn procentu (9%).

13. Objašnjenje motiva znšto su doS l i BAS u Knez Mihailovu u l i - cu mora se povcza t i sa njenom najčešćom funxci jom, najčešće j e navedeno da su-radnje u n jo j n a jb o l je opremljene, najkva- l i t e t n i j e ГчУос, "sai..c: sc ovde to može n a ć i " . Na drugorn mestu (s<i ч .-/ nc.vcde se VaraKi-er istхке atmosfere sane u l i c e : p r i v l ičnc, in teresan tno , p r i j a tn o ; što po t ič e cd sarcc? f e -

пг.пег.а "g lavna u l i c a " i l ^ k a c i j e Knez M iha i love .

_ 224 -

14. Skoro sv--»ki dru i i s p i t a n ik d o la z i u Knez Mihailovu svakodnevno :i 5vega jedna deset ina d o la z i samo jednom mesečno i l i r^d je . Moglo b i se z a k l j u č i t i da Knez M iha i lo va ima svoju stalnu publiku, 3 uz t c (bez v e l i k e g reške )

da j e sač in java ju s v i s tanovn ic i Beograda.

11. Preko po lov ine (54%) p o s e t i l a c a doSlo j e u Knez Mihailovu peS ice , mcdjutim, t reba imat i na uiru da j e dec ov ih i s p i t a nika cd svo je kuće krenuo nekim prevozr.ir. sredstvcm u ^rrad, a potoir sc nek v od punk to va dosao dc Knez Mihailove (p o s le

obav l jan ja r.ek •; p o s la ) bez k o r iš ćen ja saobraćajnih sred- s tava . Krlima d o la z i oko 10%, a gradskim saobraćajem 30^

p o se t i la ca .

IP . l-'rer.a izjavama i s p i ta n ik a oni u Knez M iha i lovo j г.a jčešće i-staju ok- 30 minuta ( i z j a v l j u j e jedna t r e ć i n a ) , a l i same direktnirr pcsmatranjem k on s ta tova l i da j e to na jčešćc 10 rrir.

. I I S tavcv i i potrt.be stanovnika i ko r isn ika K.M.

17. T ra ra ju ć i za • pštim stavovima stanovnika ovog područja i r e -

ma njihrvcm životn^m okružju do zna l i smo da oko dve t r c ć i - ne stanovnika smatra da na p - i ru č ju Knez M ihai love u l i c e ima v is e prednost i nego nedostataka medju opštim uslovima stanovanja' i ž i v l j e n j a . Jedna pe t in a stanovnika smatra da n j ihovo ž iv o tn o okružjc ima podjednako nedostataka kao i p rednos t i , dok samo petnaest posto dajc prodnost nedcsta-

cima.

IB. ž e l j a za menj anjem stana značajno k o r e l i r a sa i z ja š n ja v a - n jen po prednostima i nedostacima ž i v l j e n j a i stanovanja na području Knez M ihai love u l i c e . Medju onimakoji tv rde đa je v i § e p rednost i ne?;0 nedostataka ima v r l o male stan^v- nik : k o j i b i men ja l i svo j stan, a v išo od po lov ine onih ,:o j i smatraju da- j e v iš e nedostataka ne:;o prednost i - že- l e l o b i da promeni s v r j stan, pa čak i nepcsrcdno ck ruž je .

15. Medju prodnostima skcro redcvno se navodi "pa, tc s te j : c e n ta r " , s t o ‘ p.'drazumeva b l i z in u trtôvine, snabdevanja i s e r v is a . Na drugom mestu j e nekor išćen je rradskop saobra-

б а јл , t j . b l i z i n a radnog mesta, kulturno-zabavnih instru - k c i j a , i parkova.

Medju stavovima stanovnika k o j i navode ned'-'Statke Knez Mih a i lo v e najČeSće i c zagad jen je vazduha (z? : r. ne rešeno- cen-

■*r?.lnor g r e j a n j a ) , a potom pre jak i zapušen saobraćaj (u susednirr. u l icama). Još se medju nedcstacima česte j a v l j a - ju : buka, n e č is to ća , s ta ro s t stanova i zgrada.

K o r i s n ic i Knez M iha i love u l i c e navode oko 3C r a z l i č i t i h nedostataka Knez Mihailove u l i c e medju kojima sa najčeSće j a v l j a đa j e prev iSe o r l j a v a (12%), a potcm da nema d c v o l j - nc ka fan ica , b is t r o a i ugodnih mesta za zadržavan.jc.

Medju s ledećim nedostacima, pcvezane sa najSešćirc utiskom da j c p r l j a v a , navedc.no j e i njeno s i v i l o , neurcdjenost i neodržavanje fasada, inače hva l jcn ih zgrada. Primedba sa sleđcćom učestalošću t i č e so takod je njeno.fr* i " g l ^ : a , k o r i s n i c i se ž a lc na nedostatak z e l e n i l a , cveća 5 drveć?..Кзо n a jv e ć i k v a l i t e t , predncst i Knez M iha i love u l i c e , n a j v i Se i sp i ta n ik a j e nave lo zabranu motornor eacbraćaja , odnosno njeno pre tvaran je upeSačku u l icu . Odmah zatim i s t i č e se prednost "ona je t rôvačk i centar,' ima ûnc k v a l i t o t n ih ; rodavn ica " . Na trećem mestu j e p r isus tvo l j u d i , prema m is l j e - nju ko r isn ika ruzva, i okup l jan je p r o d s t i v l j a k v a l i t e t Knez M ihai love u l i c e , stc lepr inos i s tvaran ju :■ sebne ?.tmosfe-

re k o j =\ pored s ta r in fasada i. k v a l i t e t a a rh i tek tu re d e r in i - Še ројатп "Knez Mihailova u l i c a ” .

S tavov i stanovnika o rušenju i neružer.ju zpr*ada r r i rckcr.- s t r u k c i j i Knez Mihai love u l i c e su v r l o konz is tentn j i poduda- r n i . Najčcšće se ist5.ee zahtev "n iš ta ne r u S i c i 1’ . Ukolikc se i daju neki p r e d l o z i , ona se u^lavnom aruriSu na niske ob je - kte i z a zr.rade Americke č i t a o n ic e i zgradv. Komisiona kod restorana "K r la r a c ’’ . Inn m iŠ l jen ja -ia ; ro t reba : 'užit5 nove zgrada ko je 3 0 ne -.l ' lapaju u duh Knez Mihailove u l i c e , a nika kc ni i ' nr oH s ta r ih : дга^л, ko je b i se morale š to pre rekon i i t ru isa t i i " d o t e ra t i ” .

- 22? -

23. j .str ' iž ivaniem sr.c ž e l e l i da doznamo stav kor isn ika Knez Mih a i lo v e u l i c e o ranijem predlogu đa se sruš i zprada Američ- ke č i t a o n ic e i. proširenjem trr.a d o b i j e r r o s t o r za eventual -

nu fontanu, i o s t v a r i p rcS iren je kor idora u l i c e .'la osnovu d irektnog i z ja šn ja va n ja za i p r o t i v , preko osam- des^-t postc isr i tan ika se ne s la ž e sa takvcn idejom. Ostatak uzorka 6 č oko 2 0%, najčcSćc navodi da je tako već p la n i ra - no, " p i s a l e su nov inc " , "ne hi b i l o l o š e ” .

26. P o s e t i o c i Knez Mihailove k o j i se i z jaS n java ju da zgradu Američke č itaenic «- ne h i t r eb a lo r u š i t i , ircaju s tav da hi s« time u n iš t i^ duh ove u l i c e , Knez Mihailova ne hi v iš e h i l a one što j e s t e "ova u l i c a nc trpd p ro s to r k o j i j e e re - š i r o k , t г b i ov 'e s t v a ra lo promaju1’ . često se* navode i sa- n i k v a l i t e t i ove uraonc zp.rade koj«**. г>о m iš l j en ju i s p i t a n i - ka v r l o jasno d e f in i š e r r o s t o r . T^n itan ic i su p r e d la r a l i da se umesto rušenja n jo j v r a t i p rvob i tn i i z g l e d i tako uopšte cloprinese vrednost anb i jenta c e le u l i c e .

27. Ovakva đ irek tna i z jaS n ja van ja ro tk rep l jen a su i re zu l ta t im alohijenim na drufa p i t a n ja : Koj ih z^rada sa sećate i z Knez

M iha i love? , Тг;гег' koje zprade b i s t e ž e l e l i da se nad je tc kada vam se odvežu o č i , da j e za trenutak ro ft ledate , pa d" budcte sit iurni da ste u Knez M ih a i lo v o j? , Koje zgrade su n a jk a r a k t e r i s t i č n i j e za ovu u l icu ? , Koje zrtrade nikako sc ne b i snele ru S i t i ?

U odfiovorima na sva ovap i tan ja , zgrada Arceričke č i ta on ic j a v l j a se sa izuzetno v is ok in procentora, a tone treba dcdл- t i i v r l o č e s tc navodjenje trs.a kc ra formira baš ova z f r a - da zajedno sa z fradon Akademije naukai z^radoir. SDK.

- 227 -

28. Meteđon praćen ja , sistematsko# be le žen ja sv ih -zhkr c a k t i v n o s t i kor isn ika Kncz Mihailove u l i c e , u t v r d i l i sm"' da su n a j f r e k v e n t n i j i u la z i u u l icu kod "Ј и гсоут г г - ; " ( 1 : ) , kod " A lb a n i j e ” (14%) i na unlu u l i c e 7. ju la ( l l ci ) .Pcšt^- su ev identirar .a i mesta i z laska i z Knez Mihailove u l i c e d o b i j e n i su v r l o s l i č n i pođaci kao i za ulaske. Najmanje op te rećen i i z l a z i ( i u l a z i ) su kod Parisk* u l i ce , na up;lu Mikole S ras ića , 1300 kaplara , i Car« UroSa.

29. N a jveć i bro j kor isn ika kredc se desnom, pamor strnnejr. u- l i c c . Posebno j e n a l i b ro j ^nih k o j i se kreću levrr . , r.t- parnom stranon u dolaznom rravcu , a l i se bro j kor isn ika na l e v o j s t r a n i zn a tn i je r>ovcćava kada se a n a l i z i r a strana u l i c e p r i kretan ju u povratn^m nravcu, t j . p cs lo Toirene pravca kre tan ja .

30. Od ukupno,3 b ro ja praćenih kor isn ika Knez Mihailove u l i c e 4 3% se k reće , k o r i s t i deo u l i c e cd restorana "Zagreb1’ dc

zgrade Američke č i t a e n i c e . Takav r c z u l t a t se d o b i ja i ' r i

a n a l i z i kc-rišćcnja segmenata Knez Mihai love u l i c e u pcvra t- nom pravcu. Očig ledno j c da j e potrebna in t e r v e n c i j a koj?m b i se podirao n ivo a t r a k t i v n o s t i g o rn je r de le u l i c e iznad Američke č i t a o n i c e . Ovaj podatak ootvrdjer. j e i hrr janjirr.a

za i s t r a ž i v a n j c kcmunikacione v rednos t i sadrza ja .

31. N a jv eć i bro j p o s e t i la ca (skoro dve t r e ć in e ) kreće sc Knez Mihailovom samo u jednom pravcu. P r i tome je na jčeSći način k re tan ja p r o la ž e n je , samo deset postc n j ih sc š e t i , a pet pcsto p r o l a z i ;v r l c brzo.

32. Pr i brravku u Kncz M iha i lovo j p o s e t i o c i najčešce ra z . ' l e a- ju i z l o ^ e , a samo cko 10% o b a v l ja neku cd kurovina i l i dru- r ih a k t i v n o s t i po sadrž . i j ina .

33. Manifest no obavijan je soo ijo l;.ih kcrtalcca koje je b i l r moûjc rc g is tro v a t i roetodom posmatranja, ni j e evidentiran©

TV. Kretanja i a k t iv n o s t i ko r isn ika Knez M ihailove u l ic e

*

kod p e t s t - t in a subjekata od ukupno pe ts to šezđese t id va pra-

con«?.. Moraine ovakvo s ta n je , koje i e u sukchu sa podacima i z in t e r v ju a , ptfo’tumačit i ’’ la tentn irc” , p o te n e i ja ln im Jru- ženjerr., kada so ^ctreba za s o c i j a ln in kontaktima zadovo- l j a v a samo f i z i č k im prisustvom medju drupima. Takv ir oh- jašnjenjem moženo opravdat i ovako mali b ro j s o c i j a ln ih kontakta, a vecma č e s t r i s t i c a r i j e i s p i ta n ik a u nj ihovim izjavama đa j e veoma važna s o c i j a ln a funkc i ja Knez Mihai-l o ve u l i c e .

V. Pređstave, percep t ivna ^ b e le ž ja Knez Mihai love u l i c e

34. liavnc o b e le ž jo na osnovu koga bi k o r i s n i c i p repczna l i

Knez Mihailovu u l icu i kaâ bi sc k re ta l . i pradon zaveza- r.ir o M ju , j c s to cdsustvo saobra . • • -ra na-ičešće i e navodjeno da se jedi.no u ^vo j u l i c i nože ou t i bat l judsk ih когака, â je. rnoruće ču t i I ju d sk i žae-^r i raz£ovor , đa j e u n jo j najčešće pužva i rta b i j c orepoz-

n a l i po tone, što b i se su d a r i l i sa drupim l judima. ’’a n t r rp o lc š k i " k v a l i t e t Knez M iha i love , njeno "očoveče- n je " i s t i c a n o jo voomačesto i modju njenim najvećim : r e^ - nostima.

'-5 . f-vakvi podaci mir. jasno pokazuju da pored predstava koje su nastalena osri'. vu f i z i č k e strukture e lemerata vezanih za zrrade , pabar i te , p r o f i l e ’ i d imenzije p ros tora Knez Mih a i lo ve u l i c e , p c s to je i njena o b e le ž ja vezana za I ju d e , pose t io co , k c j i p r e d s ta v l ja ju v r l o značajan elemer.at n j t - пок amb i j ent л .

26. Kedju o b e l e ž j i r a ko ja su f i z i č k a s v o js t va u l i c e , zrrade po kojir.a so prcpoznaje i Đamti ’ Knez Mihailova najčošće se navodi zgrada SANU, zatim zrrada Air.eričke č i t a o n i c c ,

t r r - p rc s to r izncdju ove dve r r a đ je v in e , ž t o zajedno o i - n i v ič e ос! jedne t r e ć in e od svih navedenih odtfovora.

- 228 -

-229 -

37. Kojc se zrrađc r e r c i r i r a j u kac n a jk a rak te r is t i f cn i ie za i r -

b i j e n t i duh Knez Mihailove u l ice?

Jeđna r e t in a isp i ta n ik a pr.novo i e navcla z :ra.‘ u J’AI-JU rkarak- t e r i s a v š i j e kac n a j i s ta k n u t i ju , zatim sled*. : z -rade : r i c -

ke Č i ta cn ic e , M ck zgrada od "Ko la rca ” dc Kalemc^dana, t r r sa t r i okdlne zgrade is r r ed Američke č i t a c n i c e , sama z r n - da rcs tc rana "K c la rac " .

38. Tra«zanjem za n a j i z r a z i t i јотп karakter ist ikcro Knez Mihail^- ve k c ja lo^ icnc n a jv iš e u t i č e na fo rm ir in je -redstavc o ovoj u l i c i , u s t a n r v i l i smr da skoro t r c ć in a is r i tan ik r . navodi da j c za Knez Mihailovu n a jk a ra k te r i s t i č r . i j t p r isus - t vo v e l ik op b ro j a t rsov in a u n j o j .

39. Kao s ledeće vs?ne k a ra k te r i s t ik e Knez Mihailove nave 1c

sc korzo , š e t a l i š t e i b l i z i n a Kalemc^dana. Fa trccern ncs- tu po u č e s ta l o s t i navod jen ja j a v l j a j u se s ^ c i ja ln e karakter i s t i k e , p r isus tvo l j u d i , " to i e s a s t a j a l i š t e jnl = d ih " , r.cs- to okup l jan ja , v id j e n ja sa p r i j a t e l j i m a . Mecju ed.rovoriraa sc j a v l j a i sedam posto navnda k o j i se odnose na sar pojam Knez M iha i love , cna je centar f r a r a , duša 5ec|trada, intiir.- nost i p r isnos t su njcne k a ra k te r i s t ik e prema iz javana ovih i s p i t a n ik a .

VI. D o ž i v l j a j i s tanja i v i z i j a ambijenta Knoz M iahi love u l i c e

40. Primenom Semantičkor d e f e r e n c i j a l a ž e l e l i snc da a.rгпапк neštc .viSe c A o ž i v l j a ju sadašnjep: ambijenta i že l jenop s tan ja Knez Mihai love u l i c e . Na osamnaest skala na č i j i r krajevima su se n a l a z i l i p r id e v i suprotnop značenja i s r i - tan ica cu označaâl i i n t e n z i t e t svor d o S iv l j a .~ nml i j e n ta u l i c e .

Ul. Kada sc uporede prosečni kodovi za svaku skalu zapaSano da i r ' i t a n i c i ž e l e tnačajane ispravke u rcst^jeccm aml*i- jen tu , =»li istcvremeno 1 <j j e ukupan d c ž i v l j a j sadaSnjer s tan ja pozit ivnor. đelu skala ( i z u z c v na j e d n ^ j , kar->.

- 23P -

ј с d c ž i v l j a j označen kao " s i v o " , dok j e ž e l j e n i ambijcnt i z r a z i t o " z e l o n " .

ц2. Medju pr iđevc k r j i s f na jveć in in t e n z i t e t o n opisuju sr.- dašnje s tan je -»mbijenta sradaju "pun", "pcuzdan", "z£us~

nut” i " r i t o n " . V i z i i a že-ljenor s tan ja ambijcnta opisana jc rridevinia " z a n i m l j i v " , "vedar" , . " top ao " , “ Slobodan", " ;u n " , " z e l e n " , " l a k " , "beo " .

^З. Mcsli bismo z a k l j u č i t i na osnovu ov ib r e z u l t a ta da na j-nanje in t e r v e n e ! ja tre'ra :>a hude u^rav'- na f i z i čk in i strukturama Knoz Mihai love u l i c e , j e r sudeći po malim razlikama u kođovim?. za pos to jeće i ?.eljeno st. ’.n je, Knez Mihailova nc b i t r e b a l r :1л bude чЛ v i š a n i n iž ?., n i zpusnuti ja ni r a s p l in u t i j a nc-*'-- š to ... ^tc .

V I I . In fo rnac ionc-znakrv i t a struktura

N. N a j v i š i k c e f i c i j e n t in fcrmat ivne v rednos t i imaju p r o s to r i na raskrsnicama kođ C ; i l i ć e v o r venca, Znaj Jov inc , Pasa- ža koč radnjc J'arcdne rad in os t i i r.oređ r a d n j i "Betčks" i "Soke S tark " . Prema z~radi SANU, t j . prema t rru kod Атг.е- r i čk e č i t a c n ic e k o e f i c i јепт in for irac iono-znakcv ite strukturo r a s tc .

-S. Kao nogativno ncže se o c c n i t i nizak k o e f i c i j e n t na samoi?.

početku kcd "O i ' t ik c " , "Centrorroma" i "Jucroplast ike" . Poš- to t a j deo p r e č s ta v l j a v r l o značajan ulaz u Knez M iha i lo vu, na cvon delu b i t r e va lo p o ja č a t i i n f e m c i o n e znako- v i tu strukturu.

Inforrcaciono-znakcvita struktura sc r a z l i k u j e u dnevr.oj i ncćnoj s l i c i poŠto sc ncki elemc-nti, k o j i su prekc dana h o ra t i in formaci jana u toku noć i uopšte ne primećuju. Pot- trebnc j e in t e r v e n i s a t i n a roč i to u znakov i to j s t ruk tur i ncćne slikc*. Pobo l jšan ja u komunikacicniir. k a r a k t e r i s t i - karna sadržaja roûćc jc-r : o s t i ć i izmenom namene p ros to ra ,

- 231 -

47. Metodom mentalnih karata u s ta n o v i l i sir/' r-r iv lačnost i d-

■ ' * r ed jen ih ambijenata Knez M iha i love u i i c e . J z r z i t a su s la?an ja u m iš l ien ju o p r iv la č n in nrv/Storina, š to pokazuje da j e poset ioc ima Knez Mihai love j a s n i j e koj e p ros to re v o l e , ne^ro k o i i ih p r o s to r i o d h i ja ju , jer jc f r e k v e n c i ja ođpcvora o nepriv lačnim prostorima тпско v išc d is p e r z iv n ^ .

48. M iš l j e n ja o p r i ja tn im prostor.ima grupišu se oko l o k a c i ja

"Junoexporta " , ispred Američke č i t a o n i c t , okc pasaža nove zrrade F i l o z o fs k o r f a k u l t e t a , kod "Fontanc" i kod kafane "Crveni pe tac ” . Manja koncen trac i ja p o z i t i v n ih ocena r.abe- ležena j e kod p o s la s t i č a rn ic e "Kođ spomenika” , " Ispred Ma- ž e s t i k a " , "Kod A n t ik v a r i j a t a ” i "Tspred kafane Prrleće- " .

49. Crne, nepativne tačke u ovoj zoni urlavnor. su ra s ro r ed je -

ne pr ^bodnim ulicama i uzanim po-.rečnim ulicana k r j e v - de ka Knez M ih a i lo vo j . T z r a z i t i j e nera t ivnc miSljenje. jr .se- t i o c i imaju o r ros to ru ok re tn ice t ro le jh u ca i auto!ûsn na kraju Knez Mihai love u l i c e , kao i u zcn i isp-red ,.araže na OMlićevom vencu.

50. Ovakav nalaz r m iš l jen iu pose t i la ca za poprečn« u l i c e v r l o je ind ika t ivan z p đ a l j i p lanersk i rad. S runiir pravom moruće j e z a k l j u č i t i da upravo u t i r prostorir .a t r e b a , na j- v i š e in t e r v e n i s a t i , kako po p i tan ju s a i r ž a ja , take 1 ц vc- z i i z f l e d a , ured jen ja ov ih u l i c a .P o z i t i vn a m iš l j e n ja o određjenim ambijent5тпд takor j e c !- ive- zuju planere na r e la t i v n o poStovanje postojećC; stanja t ih p ros tora ća so ne : i d e s i l e d ras t ičnc izmene u ne-ativnom

smeru i tako poremetic p o s t o j e ć i p o z i t i v a n ođncs prena n j i - та.

V IT I. Elementi mentalno тг.аре Knez M ihailove ulic-*

- 232 -

Sl. Detr:ljnim bro jan jen ^rolazr. ika, cnih kr ' j i su u određ jen i sadržaj p o g led a l i i l i u nje£a u š l i ( b i l c r,a su o h a v l j a l i kupcvinu i l i z a đ c v o l ja v a l i neku drur?u p o trobu ) u s ta n o v i l i smo p r iv la č n o s t , t j . komunikacionu vrcdnost svakog r-ć. sadrža.ja ko ja j e izražena procentom onih k c j i su por leda-l i i l i u š l i u sađržaj - od ukupnog b ro ja p ro la zn ika .

F>2. Na l o v c j s t ran i u l i c e n a jv iš e pro lazn ika pof-ledalo j e RK "Seorrac!" (31,5%), " S r b i ja t e k s 11 (28,7%), "A tcks" (25,2%), "Obuća” (23,1%) i "Moda” (22,6%).

Na i s t o j s t r a n i najmanji procenat pro lazn ika k c j i su pop- l c d a l i u sad rza i , dakle najnanju komunikacionu vrednost inaju Apotoka (0%), PKP. (0 ,8%), "Centroprom" ( 0 , 7 ? ) , "Op- t i k a ” (1,2%) 1 G a lo r i ja SANU ( 1 , 7 * ) .

53. Na desnoj s t ran i u l i c e na jv iš e p re lazn ikapop leda lo j e ” 3 e l id " ( 4 0 ,4 * ) , "Komision" (34,7%), "A s t ra ” (34,2%), "Fontana” (30,3*. ) , "K luz" (23,8%).

Najmanju komunikacionu vrcdnost prema procentu pro lazn ika k o j i su p o p led a l i u sadržajc l e v e s trane j imaiu "Omepa" (^%), T r i z e r (0%), "Treska" (0%), "20 ^ktebar" (0%), i

" L ip a r " (& * ) .

54. Drupi stepen kcntakta sa sadržaj ima, t j . rr^ce.nat p ro la z -

nika k o j i su u sadržaj u š l i , na l e v o j s t r a n i u l i c e n a jv iš c imaju: PK "Beoprd" ( 1 7 ,S%), " S r b i j a t e k s ” (15 ,2 *0 , "Beteks" (12,8%), "Sava" (9,5%) i "Moda” (9 ,4%).

Najmanji hroj p ro lazn ika u š l i su u Blaunpukt s c r v is (0%), " A i r France" ( 0 * ) , Francusku č i ta cn icu (0%), ”Naučno ode lo

(0,22%), Britansku č i taon icu ( 0 ,6 4 * ) .

55. Na desnoj s t r a n i u l ic^ na jv iš e p o se t i la ca imal i su ”Kluz" ( ? u ,1 5 * ) , Komision (21,8%), "Sr i i j a t e k s ” (11,5%), "Sumadi- j a " (1C,5%), i "Jasmin" (10,4%).

IX. Komunikacione v red n os t i sadražja

- 233

Najmanje ko r isn ika Kncz Mihai love u l i c e j e k o r i s t i l r :Krznaru (0%), "Omep;u" ( 0 * ) , Amcričku č i ta en icu (C3) , j e r se u laz ne na laz i u rođručju posmatran ja . ) , "Trcsku" ( r 1 ) i "Optiku" (0 ,3%).

56. Kada se sabere bro j cnih k o j i su u sadržaj r o r l e d a l i (k •r.- tak t prvop: stepena) : cn ih k o j i su u š l i u sađržnj ( c s t v a r i -

l i kontakt drugog stepenn ), na jkomunikat ivn i j i s r .drža j i ■'c.vim ukupnim rrocentima, na l e v ^ j s t r a n i u l i c e jesu : RK "Re- o rrad " (49,4/%), " S rb i ja t e k s " (M3,2%), "Save” ( 3 2 ,8 * ) , "Obu- ća" (31%), i "A tcks" (31%).

Najmanju ukupnu komunikativnu vrednost imaju: " A i r France" 1 ,9 5 - ) , Serv is Blaumpunkt" ( 2 , 8 * ) , ГКБ (/ ,9%), G a le r i jn SANU (3,2%) *i "Optika" (3 ,4%).

57. Na desnoj s t ran i u l i c e najveću komunikativnu vrednost, ;• r e ran ukupnom bro ju pro lazn ika k o j i su i l i po f- leda l i i l i uS l i u s a d r ža j , imaju: "Kmisicn" (56,5%), "K luz" ( 4 7 , s * ) , "Sol i d " (^7,5%), "A s t ra " (35,5?.) i "Fontana" 0 3 , 3 * ) .

Najmanje komuhikativnih pet sadrža ja dcs.ne strane jeeu: "Treska" (0%), "20 oktobar" (0%), "Oraeâ" ( 0 * 0 , Casovniftar (0,5%) i F r i z e r (0 ,7%).

58. Pored podataka o konunikacionir. vrednost in^r•: j c^ in ih s-4.Jv'- ž a ja , dov i l i smo i komun ikac ion e vrednosta po -ranarna del t n o s t i i vrstaraa j e d in i c a . Nnjveću komunikativnost, kar 5t-

sc i o č ek iv a lo ima t rpov in a . Sa svakom jed inon t r r o v in e kontak t ira .prosečnc 17 ,3 p rc la zn ika , raspon krmunikativ- n o s t i po vrstama u t rn o v in i je od 34,4% do ^,6%.

59. Osta lc ^rane te la tr ios t i su ranr irsne /rema stcpenu komuni- k a t i v n c s t i : IT. Ufosc i t c I j s t v o (7,2%, f>,C‘ do . ), III. Kultura (6,4%, 3,4% do 7,5%), TV. Zanatstô 2,0 9 do 5,5°). Poslednje na ranpu su jed in icc poslovanja sa rr^Svč- nim prccentom komunikativnosti od 3,6V.

♦

- 23U -

SO. Na csnovu i z l o ? e n ih r e z u l ta ta Tnopuće j e fo rm u l is a t i n ekc l iko zak l jučaka i u: utstava za form*ran j e ^го^гаша i prostorne or- f a n i z a c i j c područjea Knez M ih a i lo vcu l ice .

£ ] . Jedanaest ; r v ih v rs ta po komunikativnosti su t r ro v in sk e vrs -t c , š to znači da i'n i đ a l j e treba za d rža t i i r a z v i j a t i uz ::drc-

varajuću pažnju i povo l jne lo k a c i j s k e us love . Na jkoniunikativ- r . i je v r s t e u ckv iru t rôv inc jesu: un iverza lne robne kuće (T01 ) , prodavnice obuće, k o n fek c i j e i ru b l ja (T0 3 ) , modne

kude (TC2), prodavnice obuće i kožne scalanter i je (TO1*) i r ro - davnice sp ec i ja l i z o va n e za individualize potrebe (T07 ) .

6?. Eventualno uklanjan je sa p lavnih tokova i koncen trac i ja u bo- cne i pa ra le lne u l i c e mo^lo b i se p r e p o ru č i t i za grane sa na- jnižom koir.unikativnom vrednošću u okviru t rpov ine : prodavnice ž i v c tn ih namernica (T011 ), sameusluê (T010) i prodavnice speci ja l i z o va n e za doir.aćinstvc - nameštaj (T09 ).

' •. U ^ o s t i t e l j s t v o je druca rrana k o j c j j e potrebno s t im u l i s a t i ra z v c j i na rlavnom pravcu, u samoj Knez M iha i lovo j u l i c i , Prednost treba da ima malo u .rost i te l j s t v o (U15), a l i jc-. ; r - treban i c V c v a r a jući hroj rectorana i kafana (U15).

6 . P r i fo r s i r a n ju sadrža ja kulture naroč itu pažnju treba o*'ra- t i t i na komunikativnost n j ihovop p r izem l ja i n j ihovu t rans- parcntnost - i z lo f .encs t popledu n j ihov ih sađrža ja . Mc~uće jc

p r e d v id e t i i neke sadrza je kulture k o j ih sada nema dovo l jno kao 5to su n u zo j i i b ib l i o t e k e (K26 i K27).

65. Zanatstvo i pos lovan je (a ^ e n c i j e , čak i t u r i s t i č k e , kao ip r e ts ta v n iš t v a ) ne opravdavaju svojcir. komunikativnošću postc- jan je u Knez M iha i lovo j u l i c i . Koncepcija sa n j ihov im lo c i r r . - njem u bcčne i " a r a l e ln e u l i c e i pasaže, đopr ine la b i o p t i - malnoj s t ruk tu r i saćrža ja u prostoru obzirom na njihovu komu- nikat ivnu vrednost.

- 235 -

66. Od stanovnika Knez M ihai lov eu l ice zatraženo j e đa pred lože

š ta planon mora b i t i p redv id jeno , š ta i:r sada redostaê , 5t* i n i e n a jp c t r e b n i j e . NajčeŠće se mec’ ju slobodnim odôvorima j a v l j a ju j-rod loz i za ured jen je Knez Mihailove i uvodjenie

sadrža ja od opšteg gradskog značaja, š to svedoći o tcir:e da s tanovn ic i nisu jed ino v o d i l i računa o svo j i ir 1okaInin in - teresi. ma.

67. č e t v r t in a i sp i ta n ik a zahteva i p rcd laže v i f e z e l e n i l a ( č e s c t komenrar j e b io da se to verovatno teško rcoze p o s t i ć i ) , ne- ophodna je jo š p a r k i r a l iS ta i garaža , a pobo l jšan je saobnda- jn ih uslova j e na trećcm mcstu predloga ( 9 , 0 * ) .

68. O s ta l i p r e d lo z i : đruštvenc p r o s t o r i j e , obdaništa, zanatske radnje i arr.bulante, j a v l j a j u se prosečno po pet procenata nie- dju bdfTOvorima stanovnika. Kada su u slobodnin odgovor ira navodjene prednosti područjn če s tc se j a v l j a i a t l i z i n a domova z d ra v l ja i apoteka, Sto j e u s l o v i l o da se ovde ne j a v l j a za- h tev za imbulatnom sa >atronažnom služborr kac v r l o značajna potreba - kao što sc j a v l j a l o u o s t a l in dc lov ina centra lne zone sa sličnom ^.tari jon populaci jom.

69. Stanovn ic i su takodje n a v o d i l i i potrebu uvodjenja centra lnog

д ге ја п ја , neophodr.ost popravki fasada s ta r ih zgrada i uop-*te b o l j e održavanje zgrada. A na tredep r.estu j e ' red lo g za pre- duzinanje mora rad i smanjenja zagad jenos t i v-izduha.

70. K o r i s n i c i , p o s e t i o c i Knez Mihailove u l i c e na jčešćt prcdlažu uvodjenjc v i š e raznih ir.esta za okup l jan je (Vaf-n?., bistro-. , p o s l a s t i č a m i c c ) sa rrocentorn od 16, 3 . od uku t £ b ro j p. prc- d logn. Zatim su se k o r i s n i c i i z j a s n i l i za pobolj£ar.je eko loš - kih uslova Knez Mihr-ilcvc za njer.o ured jen je i b o l j e održa- vanje (kada se saberu s v i n r ed lo z i ovc v r s t e , ima ih okc 20*-).

X'.* P r e d lo z i za u red jen je Knez M ih a ilo veu lice

- 23*

71. Na zahtev za b o l j i n uredjenjom Knez Mihai love n a jv iš e utiê

pred log za v iSe z e l e n i l a , . cvcća i uopšte osvežen je a-l i jen t Knez Mihailove u l i c e , Evcntualno sad jen je ćrveća takodje dol a z i u o b z i r za p o rn j i dec u l i c e iznad Air-eričke č i t a o n i c e ,a ukupno 15% rred loga odnosi sc na ove ž e l j e kor isn ika Knez Mihai love ulice..

72. Veoma č e s t i su zahtev i za intervenedjama u f i z i č k o j s t ruk tu r i Knez M ihai love . Preko dvanaest procenata i s p i ta n ik a zahteva rekonstrukc i ju s ta r ih zgrada, u red jen je i farbanje n j i h o v i h ’ fasada. Za Sto n i t n i j e n i v o l i s a n je pa r te ra , i z ravn javan jc nivoa t ro toa ra i kolovoza i z j a s n i l o sc oko 4% anket iran ih .

73. ° o b o l j š a n je u l ične ^ r a f ik e , v i š e rek lana, uvodjenjc novog o s v e t l j e n ja (sa fen je r im a ) i pobo l jšan je i z g l e d a i z l o g a - n j i - hovc a t r a k t i v n i j e cpremanje zahtevacko 5,5% p c s e t i l a c a .

7>i. Pčralelnr sa v e l i k i n zadovol js tvom žto j c ukinut saobraćaj u Knez M iha i lovo j u l i c i , k o r i s n i c i ovog područja iGt-iču zab- t c v za potpunirr pretvaranjera ove u l i c e u pešačku. Pc ir.if.l je- nju p c s e t i l a c a neo^hodno j c š te pre uk inuti sacbraćaj u рог- re.Čnin ulicama.

75. Kao dodatak zahteva za povećanje b r c ja mesta za okup l jan jei scdcnje (5,6%) treba u v a ž i t i i p red lcge za uvodjenjen отп- lađinskih klubova, d iskoteka , b ioskcpa, u l i čn ih orkcst=>ra i studentskih po zo r iš ta - malih scena, za ko je se za la že r r e - ko naših isp i ta n ik a .

76. U okviru pređloga za pobo l jšan je sađrža ja , uvod jen je s p e c i j a -

l i z o va n ih rcbnih kuća, eksk luz ivn ih “ rodavnica i but ika , t a - kodje se j a v l j a i zahtev za uklanjanjer. prodavnica kabaste

robcj , nanežtaja .i uk lanjan je poslovnih prostora .

U cvu grupu spadaju i r r e d l o z i za još masovnijijn ko r iš ćen j^m

prodaja na u l i c i preko t e z g i , i pobol jšanjeir. asortimana.

4.0. STEČ2NC UR BANISTIСКП I KOWZSRVATORSKE OBAVSZE

- 237 -

4 .0 . STEviNE URMMI3TIČKE I K0NZERVA70RSKZ OBAVEZI

7.a predrnetno područje su iz rad j 'en i s l c d o ć i pianskj dcku/nent i :

4 .1 . URBriNISTIGKI PLANOVI

4 .1 .1 . D e ta l jn i u rb an is t i č k i plan r ek on s t ru k c i je bloka i z ' i e -

dju u l i c e : ’ Sremske, Haršala B ir juzova , Car i c e H i ' i c e , T o p i i£ in Venae, O L i l i ć e v venae i Xn&z H ih j . i lovo uiioe (.narta 1072. j o d . ) 4337/71.

4 .1 .2 . D e ta l jn i ur bin i s * i c k i plan rekonstrukc i } e b lok« izme- aju u l i c a Knez M iha i love , Vuka Karadžiča, D«:l i j skti Uskocke* iia osnovu ovog plana p r i s tu p i l o sc i z r a d i tehn ičke dokuuiontacije. Posto j a konkretni invest i t o r i k o j i su za in te rosovan i za r e a l i z a c i j u u ovoa bloka.

( 2233/72 l!Služ .1 i » t rjrada 3eO;'rada" ,7 /7 2 ) .

4 .1 .3 . IJa i n i c i j a t i v u Skupstine grade Beograda i z r a d j e n i su urban is t i č k i u s l o v i i raspisan konkars za rokonscr u.k- c i j u bloka iz.aedju u l i c a Knez M iha i love , Tadeuaa KOo-

ćuškcg, Uzun :4' i rk o ve i 7. ju la , na ксл^ t rsoa da -je i z g r a d i ;nuzej grada Beograd a (1<J7 S .god . )

4 .1 .4 . program a k c i ja ured jsn ja Knez M ih a i lo v « u l i c a za period 197 6-1977. k o j i obuhvata sve a k t i v n o s t i Vo j e ue r e a l i z o v a t i a ovom per ioda, do i z rade J^P-a, ft odnosu se na o ž i v l ja van je ove značajne pešačkc zone.

4 .2 . KONZERVaTORSKI USLOVI

4 ,2 .1 . U a t e i j e u Zavoda za z a š t i tu spokenixa kulture i z r a -d jeno j e v i s e g la vn ih pro jekata za r-iiSLiuracija i. ada- p ta c i ju zaStioeni-k ob jekcta i co: is,i.z h in a i i c v a br. 3U, 33.

S.G. USLOVLJENOSTI ?U\NOVA

VIŠEG KEDa

- 239 -

5.0. USLOVLJENOSTI, CILJEVI I SMEKNICE KASVOJa

VISIH I PARALELNIH PLAMSK1H D0KUM£M1'A

5.1. GEtfERALNI URBAÎSTIČKI PLAN BEOGxADxi

?o s s bn i c i i j av i razvo j -i:

Stanovanje: - Obezbed it i zdrave u s lo v j stanovanja -f i z io lo skc j p s i h o l o šks i soc io lo s ke.

- o.nogu ć i t i opt ima 1 m or ga n iza c i j o s no v - nih struJctura u prostoru kao i povol jan odnos prena drugini strakturaaia,

- o b e z b e d i t i inoguonost izbora ;nesta s ta - nova n j a i na č in st a no v a n j a .

Gradski c e n t r i ( t e r c i j a rn ed e la tn o s x i ) - Obezbeđit i pristupačnosr c^ntrîne zo

ne iiajvacerit broju stanovnika,

- ornogućiti dobra pove7.a.uost su s i anicaina javnog gradskog saobracaja,

- ob e zb ed i t i debar po ioža j u odnos,.. na pr irod na vrcd nost i t ere r.a,

- omogucit i da i j i kont inua ln i ra z ve j pose bno u pravcu t e ž i š t a buduo^ ^rađa,

- Ojioguć i l ' i razvo j u a n i s ! 1 pol : f inKciona nost' i ko j a ćc o b e z b . d i t 1 ni eg ov a a tra k- t i v n o s t i ž i v o t u svako doba dana.

R ekreac i j a ; - Obez - 1 d : t jk r e a c ic n e akt iv rscst i -bez ob z ira na a z ra s t , p e l , zanimar.jo i do hodak,

- 240 -

- dnevne rakreac ione a k t i v n o s t i obez- b e d i t i a okviru stambonih zona, škola-, u sistemu javnog gradskog z e l e n i l a i r ek reac ion ih centara .

5.2. CG^TRALMa 10^ BEOGKAĐA

C i l j e v i ra zvo ja

a ) C i i j e v i za ur.apredjenje uslova stanovanja

“ Gbezbed it i f o r a i r a n j e s lo todn ih i u red jen in pro-

ator-a za igru đcce, spontanu rekreac i ju omladine i odras i ih na nivou jed in i c e sa sedstva (3 00-4 GO đoinaćinstava) i odgovarajuće pro s to re za fo rm ira - nja in teg rac ion ih sadrzaja na, nivou mesne z a j ed - n ice ( 2000-4 000 domaćinstava) rad i onoûćavanja opt In al n-з s o c i j a ln e in t e g r a o i j^ stanovnika.

- Obszbšd it i fon n iran je or ga n i z o v a n o i urcdjer.oy r.c- i e n i l a na sviat raspo ioz iv iT . nest in a a neposr&dno j o i i z i n i stana vodeć i računa o maksi'nalnim. z & š t i t -nira hi-j ij enskim e f o Jet i®a .

- Reorânizacijom tokova saobraćaja i prostora za sta novanj ~ , bezbednij om reorgan izac i jom saobro ča j - nih p r o f i l s i forjs iran јед i s k l ju e i v o pešačkib pros- cora i dolova u l i c a , p o veča t i bezbednost od ž r t a v i i povreda a kon f l ik tu sa Ttchaničkiaa saobraćaје:л.

- Obezbed i t i r egu i isano .T.ogućnosti park iran ja i l i â ra ž i ra n ja za j edno putnieko v o z i l o r.a 7 - 10

stanova.

- KekcnslrukcijOiYi s tarn be nih blokova, izborom pogc Jne sp ra tn os t i p r i rekonstrukc i j i i o r g a n i z a c i j o /л sta no-

- 2M1 -

v£L p o s t i ć i da se bro j atancva sa povo l jn in us iov iâo sa n čd n j c po v e da,

- Do 198S* god ine smar.j i t i na najmanju .ncru broj stanova u de iov ina k o j i zadržav.aju n^povol j-V: .40- ;nunalno-higij enska a s lo v e , a p r o ž i r i t i do :nakGi»T.a:;ia d e lo v - i potaze sa povoljnirc uslovi::;* •

b) C i i j e v i za unapredjenja usiova

t r g o v in e

- 'J sklonu saobraćajnih ncra poveća t i dostupnost ;j a v - niin saoirać&jem i d o v e s t i :a vezu tokove i st. in ice javno.* saobraća j j na tačkuma i pctezi 'na koncontra-e i j e trgovir i ' j* Kod ind iv idua lnog s«scbra6 i j a s t v e r i t i us love ia t rg o v in a :aožc đa o bez bed i povo l jan broj parking .nesta u dovo l jn o j :;1 i z i n i prodavnicc gde sa kao c i l j J.raže u z e t i jedno parking insstc rti i 2

prod a j nog pro st o r a .

- Pronači o r jun izac iona i f i n a n s i j s k t rnahaniz.Tia ро.лоću ko j ih b i sc nog lo v r š i t i p roš ir cr.j o i r jnov iran j a pro st o r a za t r jo v in u i u aslovrna n ižcg indaksi isk o r iš ć en ja zesn l j iš ta .

- O.i io jaćit i lako pešačko povezivanje. jedno i drugc strane i z r a z i t i h t r g o v in s k ih a l i c a i t rgova r.a b i l o kora ffiestu.

c ) C i l j ev i za una pred j en j ezanatstva

- Pronr.ći o rgan izac ione i f i n a n s i j s k « .v.chanizrr.o po>.ioču k o j ih 6a b i t ! moguće o d r ž a f i u ž i v o ta zanatskc a k l i - v n o s t i u cen tra lno j zoni posla rokonstrukcijr? anut- r a č n jo s t i b lokov i j i o r i s t a ć : u l ična p r o s t o r i j e u ve ćo j mer i .

- 242 -

đ) C i l j c v i za unapredjenje ugost i t e l j s t v a

- O i l j k c j i s--, p o s ta v l ja u ovakviî u'Slovi.na tr-_. đa t c ž i STtčštaju j t o većeg bro ja uôst i t e l j&kin kapac i te ta u i s k l j a č i v o р^баСке i ozeler. j^ne ргс- i t o r c a i l i u ž ižane a k t i v n o s t i i k retan ja peiaka u zTa^ -кош c e n t r a .

•з) C i l j c v i ra z vo ja saobraćaja

jaobraća j u c e n t ra ln o j zon i i njarom nasledjonora tk ivu j u posl od ica prostornc organ izac i j e g ra c a , a l o k a c i j c osnovnih a k t i v n o s t i i tekaće p c i i t i k e

ra z vo ja i p lan iran ja građa u C č l i n i .

iac iâća jna ir.reža i r c ž in na n jc j .aoraju da šl^.itir.itfu ■.noûćnost površ insk ih t ra n z i tn ih kretan ja kroz zonu razrr.a t ra r . ja .

C en tra lni potez sa popročnia napajajućioi saobraćajr . i- за-лл, aora b i t i i s k l ju č i v o posvećen pošac 1т.а. Snabde- va čk i saobraćaj ;лožc da k o r i s t i deo ovo mrože i s k l j a - č ivc- a toku n o ć i .

Jnđ iv idua in i saobraćaj zadržava sć i đ i s t r i b u i r a na unutrsšnjeui saobraćajno.a prstenu. T ra n z i tn i Sdobraćaj

kanaliŠe oko spo l ja šn jeg prstena kao i k~oz рор1ч--Г:п« prod or-o a đrugom nivou .Putna : anapređjuje i uklapa sa unutrašnjiift is p o l j дбг.јi a prstanosi, kao i ,aagis t r a in i-~ poprečni^ potez i ’iia, u j gd in s tv en ^radski siste:a.

i p o v r i in e 2a grupno pa rk iran je l o c i r a ju ac па oLod ur.utrašnjtfg prstena, sa povećanir. kapac i t e t i . * u .

Kapac ite t prostora za â ra ž i ra n je *i pa rk iran je treba

- 243 -

OiitOgućfc smeštaj po j edr.og put n ičko j v o z i l a na 7 -1С

stanovr. ika i r.a 7 - 3 zaposlen ih .

Sk’-ip :nera i c i l j c v a (a posobno prothođr.i) . z--ač.. da ćć; u cen tra lno j z on i p r i o r i t tna i đo.ainaritnu ulogu 2a Hiehd nička kretan j a obavl j at i ekc noitiičn i j i i r a c io n a ln i j i <ođ ind i v i d u a lnog) v id ргovoza prcvo2a t j . j a v n i grad sk i p r c vo z . U svrfcu kretanja na rad a zonu i s p i t i v a n ja , JGS trcba da preuzme 3 0 - 9(3% putova n j a u vrš no.n ča su ,

b in i j o JGS-a moraju p r o d i r a t i u zonu i s p i t i v a n ja a

drugoia nivou, da ne b i rfciasti le pcšačke tokove. Površinsks l i n i j c treba da tang ira ju i l i opasuju zcnu .

Terminalni sadi'ža j i površ insk ih l i n i j a trsba đ-u ss sv.. - du na najnanja mogucu ;:i.eru , kroz prctapanj** :oad i j a ln ih u d i jam etra lne poteze .

Tokovi i o r o s to r i za j a v n i s in d iv id u a ln i i pe&^čki saobraćaj sprovode kroz p r in c ip ШпЛји Gobno - cđva ja- n ja . Koord in a c i ja izmuđju srcdstava aiasovnog i ir.di- v iđuainog prevoza mora b i t i dobra i i z d i f o r a ncirarsa po kcntak tn in tačkama.Svi v i d o v i saobraćaja povezaju so a j ed inst v сг. ^raask i i reg iona i ni s i s t em .

U ог;таn izac i j i з ir-ih c e l in a svaki stambeni b lok a c e n t ra l no j z on i trcba da s*a os lan ja пајиачје т jodna i s k l ju č i v o peSačku saobraea j n i c a ,

R eđ is t r ibac i jom necen tra ln ih akt.ivr.ost i i z c en t ra l no zon t , tr-eba o s l o b o d i t i š a o b r a č a jk a p a c r c t a c e ia iiiagistralnam gradykini potcz ina kao i na primarnoj , sekundarnoj i lok a lno j u'1 irnr-j mroži.

- 2ЦЧ -

Otvaranja radnih acsta u s^kundarnim contrima, kô i ?.onama uz stambera na.s-a.lja izazvaće r e l a k s i - rar.je p r i t i ska aaposlenih stanovnika na c e n t ra l na 30na.

J iss raž ivan ju i vrsđnovanju saobraćajn ih v a r i j a n t i , t reba raZi'Tiatra l i pored troSkova izgradr.j e i

^KSp loa tac i je po jed in ih v a r i j a n t i i drustvenu dobit za konačnu fa z a . P r i ovo.a posebno imati u vidu skrać nj o vrerasna putovanja, c f ik a sn i ju pr istupacnost zonii povećanu roproduktivnu sposo'bnost za po s 1 on i h .

- 245 -

D ♦ U s lo v i j-.nosi 1 zone Kncz лЈћдИруе u l ica pr r.id odr^d jenj i:na s tud i je Centralne zone

J S-cađiji Centrains zone ..r:atrico.:i p ros torn in j od in ic a zona Knaz r l iha i lo ve s pad a u jed in icu A # 114, G<i koj=v r r.icd Dotal j под plana vaoma male odstupa pa sa::i xcn- k re tn ih v radnost i i z računat ih bi lansa sva drug a odr u- d j an j a mogu pri.rienit i a irektno .

- J osnovnom-zonirvju s v i b lokov i izuzev dva izsxedju Vis 1- ne, Zmaj Jo v in e , Ciica Ljubina i 13 '0 kaplara ( k o j i su пшлсг.ј eni spec i ja l i z o v a n im eontra in im ak*c ivr.ost i-na t j . faku l te t im a ) i t r i bloka izmcdju Par iske , Jračaničkci 7. ju la ( k o j i su namer.jeni stanovanju sa c e n t ra l nin: akt ivno st ima) z o n i r a n i su za dominant no c en tra ins a k t i - vnost j. ,

- u ran;? iranju komunikacione vrednost i , b lokovi preaa Vasinoj u l i c i ima.ju I rang, i s to kao i blokovi iz.iedju X W : (koristićemo u dal jam takstu čcstJ troslovn«. skra- ćenice z-x oznaku u l i c a ) i Obiličevog vsnca (0I>V) . Osta-i i b lokov i irndju drug i ran g . Ovo zndč i da su u s lc v i za. ra z vo j v isoko komunikativnih c e n t ra ln ih ak t ivnosL i izu- ze-cni, da хо.ле cd jovara i posraj oća struktura i da se može o č e k i v a t i izuzetan in t e r e s za loc irunjt t u ovoj zon i kod m nog i h i nst i t uo i j a . Pr i r ora s o ;nor а r n ču r .a t i :ча v i so k s~epen isk o r is c en ja zemlj i o ta t j . nisko sian-aard*. sv ih po- k a z a t e i j a po kor isn ika j e r j c to u pr irod i kor išćen ja cvakv ih zona.

- U saobracajnoj she&i 1st i č e se I i n i j a r e t r o d du£ Vasina, obodni saobraćaj kroz Brace Jugovića, 3r<iv. a ličku i iJa r i - bku ( spustenu podzciano u zon i KMM - Ka’.omei-ian) . Zonu površ insk i i i prsseca samo sac braćaj uIico:;i 7. j a l a .Osta lo su peš tčk i p r o s t o r i , s t im da se a Vasinoj u l i c i

c v' л z a d r ž a t i j a v n i s.iObra ča j dok to nal;.?.u potrabć ,

- 246 -

- Konentar- sadrž.aja, karakt era i osnov.n-ih bil&nsa p ros t- o rn i j e-dinice . A . 11 ( Knez 1 ih a i lo v a ..'ulica)... dat j e na

st-ranafta 71 i 7 2 s tu d i j e c en t ra l no zo nc, ind iroktne koneepc i j ske snernico i:iogu- sa naći i a koinentaru o central-nosi 'j ezgru ( A . 1 ) 5 na stranazia 65 i 71, d c ta l jn o urbanist i č k i b i l a n s i i p o k a z a t e l j i za prostornu j e d i n i

cu Л .И 4 a n t i šu u aneksu I (modelska a n a l i z a ) na s c ra пала 115, 116 i 117 u t r i t a b e l e ko j e se hor iz c nt a -1 no nuciovezuju a redu oznacenoin su A . l lU (deve\;i odgore ) .

Tek'st potsebncg koraentara zone Xnez. M ihai love u i i c e u Stu- d i j i Ce'ntralr.e zone C.str . IX i 72) ^ l a s i :

S t r . 7 1 . , , , , ?ro s tom a jedJLnica A , 1 lu (Knez M ihai lova u l i c a )

Karakter i u loga ovo jed in ic e već sada su p r i l i č n o jasno d ei' i ; ■ isa ne u Sin. i si u o pš1 ih program s kill or ct pc- st a </ k i ko j e cxlgovaraju nivou ove anal iz c ,Ipak j e pourebno ukazat i da se prirAoĆujc proces cpadunia trôvinskog nivoa i značaja Knez l i h a i i o v t u l i c e , kao po~ s led ica l o c i r a n ja moćnih magnetnih sadržaja t r g o v in e na v e l i k o j a d a l j e n o s t i od n je (robna kuea na Terazi juma, zat ir i joS veća kod Cvetnog t r g a , sa da nova na Taraz i ја.ла ,

uskoro j o5 jedna na S l a v i j i ) slo pr irodno r e z u l t i r a a poraoranju trgov inskog t e ž i š t a da l j e od Knez M iha i love u 1 ic o .

tfkol iko d s f in i t i v n a i d e t a i l na program ska razrada ov-. j e- d in ico budc računala na d a l j i k v a l i t a t i v n i r a z vo i t r^ o v in - skih j e d in i c a a ovoj zon i , r e a l no j e računat i i sa -jot re bora

loc iran ja . jedne većc i k v a i i t e tn e robne kućc u ovoj pro- s torno j j e d i n i c i j e i j i b i zadatak bio da kao magnetni sad r ž a j po no v no uspost a v i r a v notežu ,

- 247 -

Razvoj ago s i i t « l j s k i h j e d m ic a važnc j * po:jacaLi i l t o

lea o i n iz . na n j ih ■ sadr 2.1 j a i z dontonj kult uг ч (<* a I o r i j * , č i taor . ica , k n j i ž a r « , ant i k v a r i j a t i i t d . ) .

.N'oseći sadržaj iz dornena kulture : ovo j -‘ s d i n i i i (sea ut io a j a v i so koš ko3, skil l us La nova) t reba da bud 6, kao 3 t o j e i predvid jcno , rfuzej -rada Beograda s v o j i a doaac- n iii: a kc ivno st 1'na .

Ja b i so koiaunikac ion i značaj i u t ic a j na svakodnevni ku lturn i ž i v o t saroog đuzf-ја i n jegovo l o k a c i j o b o l j e a k t i v i r a o , b i l o bi poxo l j no i s p i t a t i -ftogučno’st progr-a.a-

ske kombinacijc Huzeja sa sal oar. Huzeja k ino; ek^ koja b i po jac^ ia .nagnetna svo js tva Huzeja, a saaia dob i la at i - c a jn i j a lo k a c i ju nego danas.

J odnosu na no s to j ecu izgrad j ’enost i maksiâlnc iiojuce

kapac i te te ( sa ekoloskog i funkcionainog s tanov iš ta ) provercne kroz mod e l , p ro iz i i a z i da a ovo j zon i već sad a posto j i v i š a k i z g ra d j eno povr3 ino i da b i do 20УC-t e

godine cak t r e b a lo sa ian j i t i akupnu izgradje'nu r.ovrs inu u j e d i n i c i za oko '4 .000 m2. Da b i se t o raoglo *;o st i ć i , uz i z j ra dn ju neophodnih r a n i j e po.nenut ih sadrža ja , potr-аono j e o g r a n ič i t i sioûće zahteve za proć iren j o:r. iz,f,radjene povr š ine i kapac i f eta za poslovanje op£ log < ka nee l a r i j - sko^) ti,>a u ovo j j e d i n i c i , а takod je r a d i j e o lakšavac i 1 rn s č i š ć a v a t i inan j e vrodne ob jek te iz anutrašr . jost i o_okova nege ih a k t i v i r a t i kao nastavak a k t i v n o s t i sa u i ičnog f ron t a .

1. Površina jeđ in icB A .114 1^,7 ha

2 . ?o st o je ća i z g r . površ ina 3.2 7 0u m 23. rioguća i z g r .povr . 2G00-te 373 .7 6Ci *i&2

- stanovanje ' 03 Л20 n>2- oos lovan je * 2S3. 200 »2

- 248 -

4 . Broj stanovnika 2.97 6 ( 1 95/ha)5; Broj radnih aes ta 16.222 (0G8/fta)6. Broj v o z i l a 2.214

- povrsina u garažaraa 43.УОО m2- pov .o t v . parkinga 22.710 m2

7 i Siobodni p rostor 5,2 ha

8. ZajedniČke fu n k c i je 1,6 ha

Ovde j e potrebno ukazati na c e t i r i s t v a r i :

- Jasno j o da se ne može i ne treba da z n a c a jn i j c pove- ćava ukupna iz^radn ja površ ina a da su potrebna raS- č ićavan ja ,

- J a Lino j da sc a nut a r same zone neće moći da obezbedi potrebnih 43 .900 m2 površ ine u garažama 1 22.7 JO m2 za otvorene parkinge pa treba v o d i t i računa da ćc sc ovaj d e f i c i t p r c n e t i na obode zone i a barcm tu ga treba odlučno r a š a v a t i a т a kod j o k o r i s t i t i svaku p r i l i - ku za izgradnju podzemnih _*araža i u samo j zor;i kod voć ih zahva-a (rtuzej, netro, Trg . Re publ ike) »

- Komcr.tar o opadanj u značaja i prom eta u KNft j o uar pre potpunog isk l ju e en ja saobraćaja i danas b i se v c ro - vatno mogao i z o s t a v i t i (mada nema jos uvek uporcd iv in egzaktn ih podataka o e fekt ima) .

- Decidivan stav o po tr eb i l o c i r a n ja " jedn e veee i kval i t e t n i j^ robne kuć<. u ovoj p ros to r no j j e d i n i c i e i j i b i zadatak b io da kao magnetni sadržaj ponovo uspo- s t a v i ravnotežu !,3 ( m i s i i se na zonu bi isku Kalamo.^danu a odncsu na kenpoz i c i j u poteza Kalompgdan-SlavijaJje bio v is e put a fcr i t ikovar. p r i i z laganju Scud i j c COntralr.e zone. Au tori s tu d ije s to je na stanovištu da jc takva kcncepoij u stručno veoma os nova na a l i ia sc v c l i o ina može komoenz ira t i kvai i'cetom do nude i udru-

- 2U9 -

ž ivanj em v iš e r a z l i č i t i h magnetnih sadr2a ja ( r r g o v i - na, kaitura, ugost i t c l j 3 tvo) u odrcdjenoa prostoru tako' '2а 'T.ioз;аćrio s t'l za r e a l i z a c i ju avoj stava treba 1 d a l j e tra ž i t 1 м završnoj 2oni poteza ka Kaie.TiÎanu . Mojučncst kOinbinac i j e .'iuzeja j rada i .<azcјз. кзпотик^ sa salom n ijo is p it an a kroz aslovc nsdavnc> konkursa, a l l s« laožda još uvok jnož« p lover i t i j c r L i i o k a c i j a i ?<o:a- b inac ija sa stanoviSta efekats b i l i izuzetno povo i jno .

- Minimal ne. v r ednos t i f unkc iona ln ih i ekološkin parame- tara za blokove I i I I ko;aunikacionog rang a za pođručjii sa rekonstrukoijo:n, šco se odnosi na KM.-j su u S t u d i j i2 i "CZ' s lede 'če :

PSEDLOZENI PAkAMETRI MODELA

л -A

•у1 i n ima 1 nc v r ođ no s t i f u n kc io na 1 nin i eko losk ihparametara za CZ - podračja sa rek cnstruko ijo.n

-1J. • Ra ng ко.т.и nikae io n 0

vrednost i Ldoka: (K) I 11

2, Bru to i z g r . pov . po stanovniku CQ1) '7 : • 22

3 . 3rut 0 i z g r . pov. po raJnOin mestu :n2 (32) 16. IS

«4 . Slobodan prostor po stanovnika m 2 ( S i . ) Ц 5

0 . Slobodan p ros to r po radnom nostu ;a.2 (S2) 2 2,5

лV • Parking prostor d o

stanovniku ( P i ) ■ ■ t* j 5

7 . Parking prostor po radnom mestu ( P2) 2 2,6

3 . Parking za pc 3 st ioc e po radnom .me^tu (P3) 1 1,5

9, Parking po radnoia mestu•акивпо • (PU) ' 3

- 2SO -

Z a jc in ičk e fu n k c i j e postanovnika CZ1) 2,0 2,5

l i . Z i i j tdničke fa n k c i j e po zaposler.om (Z2) 0,5 - A 5 _

12. Odncs isg rad jene povr s inc po s i ova n j a ( stanovanja) ( Kg) 90/10 60/4 0

13 . Od no s garažnOg pros- t o r a / o tv o re n i parking (Rp) 7 0/3 0 60/4 0

A1 ■- Svedene v rednos t i зогпј ih pr a is grad j c no j pov rs in i

par ametara na odnoso

1 . Kang . kos: .vred .bloka : GO I I I

2. Slobodan p ros to r na .a2 stam^rog pro st o r a (31) 0,20 0,2 0

3 . Slobodan prostor na m2 po s i ov nog- - pro stora t '62 )- ------ Cyl3 .....0;i9- ~

4 . Slobodan prostor na m2 ukupno izgradênog pros t ora" ' (S ) ' 0,14' "0Д 3 ’

S. Parking prostor na m2 s tarn bo no % orostora (?1) 0,2 0 0,20

w . Parking p ros to r na a 2 po si ov nog pro st ora (p2) 0 J19 0,22

7 . Parking pros tor m2 ukupno is grad j en .oros . (P ) 0,13 0,21

3 , Parking p ros to r na otvorenom pros t . na m2 (?o ) 0,06 G, 03

3. Parking pros tor u obj ektima (Ps ) 0,13 0,13 .

10. Za j edn i č ko f unkc i j e po m 2 st ат.. pr o st or a (Z D 0,10 0,11

11. Zajođr.ičko fu n k c i je po n2 po s lov no^ prosi. ora (22) 0, 03 0,03

12. Zajedničke fu n k c i j e po m2 izgrad jsnog prost . (Z ) 0,04 0 , 06 . . ..

13 . Ukupan o t v o r c n i prostor po m2 izgra l je r .og (o ) 0,2 0 0,26

- 2S1 -

- Saobraćaj no-urbanist ičke postavke ra z vo ja cen tra lne zone

Centralna zona p red s ta v l ja p ros to r sa v i s e nuklcusa, ruz - raesčenih u sturOi.i Boogradu, Savskom a z i f i t e^tru , centru Novoj Beograda i Zemuna. Ovak&v razmeštaj âhtova nj ihovo ef ikasno medjusobno povez ivan je , kao i uki j a č i v a n j « j š i r e područje grada.

£ f ikasno povez ivan j e iz isku j 0 dki j ač ivar.j e u s isto.7i коли - n ik a c i ja ko j ina зс na jbrže dop ire u nukleuso, sa prcvoz- п2ул sredstviTia š irokog prostornog i kapacit et:io& đo^.eta, a bez nqgat ivn ih j o s l e d i c a na namonu povsrina. Ovakve u s i e ve icd ino ispunjava sredstvo brzog sinsko.T' prevoza, ko j e u Bcograđu p e r s o n i f i c i ra o ie t ro .

In đ iv id u a ln i provoz u c e n t ra l no j z on i gub i u značaju. zt-og zakrčenost i r.isko kapacitetna loka lne sirožc, zagad jcn ja , buke i ugrožavanja bezbednosti pcSaka. (Jpotreha putr. iokih au toaob i la svođ i sc u kon trc l isane ^rar.ice. Stanovnic zaposleninia i p o s e t i o c l rna centra lr ie zone, .obezbeiu jo se p r i l a z automobilom u neposradnu b l i z inu o c n t r i l n ih obju- kata, a. za v o z i i a se r e z o r v i š e povrSina u odgovaraju 6 i .11 t i p o v i ла parkinga i garaža .

Centralna zyna sc s t i t i od nepožel jrto j •notorncg saoLraćaja kanalisanjcm t r a n z i tn ih tokova kroz tan.-jentne i denivisî- sanc aijametralr.r; prodore. Ovim se omogućuje ur e-d ј<нг;ј e pesačkih površ ina, r c la k s i r a n ih od i ;x l iv idua lna : i i o - o r i z a c i j o .

Koor-đ ir.ac i j a pešačko.-- ind iv idua lnog i j a v r o i sao:>raćaja osnvaruje se kroz fo rm iran je sistema ja vn ih ja raža i par- k i r a i i ć t a na cbodu c e n t r a lnih j e đ in i c a . Uz ovo parking površ inc uk l ju ču je se sistcm J6 S-a, sa sinhronizovanim rd- sporedoT. snanice, prcrna vn i ’ii pešačkin tokovir.a i loka-сз- j i prostora 1 ob jekata za park iran je .

- 2 52 -

KONCEPCIЈл JKUSTVEMO-EKOMO.-1SKOG Ra ZVOJA I

PR0SI4AMPR0ST0RN0G KAZVOJA I IZGRADNJ5 350GKADA :J PERIOĐU 1076-1985 . SOD I ME

J okviru z a i t i t e i bol j eg iz ražavan ja i ko r iščen ja naSeg kuiturnog nas led ja , naro.čitu .pažnja se posvo- čuje po treb i :

- da sc: r e a l i z u j e pesačka zona,

- da se i z v r S i t r a n s f o r m c i j a pos to jećsg karaktera i sadržaja zone, s tim da s e :

a ) v iSe i z r a z i sadrzaj ku lture , zabave i r e f c r e a c i j e ,

b) UKioneneodôvaraju ć i s a d r ž a j i , da se odgovara juc i sadrAa j i razmeste u svin poločni.n ulicama i pasa- žiraa i da se jasno i z r a z e k o r id o rsk i (kiejna) i kol sk i an b i j e nt i zone .

РлОЗКЛМ AKCIJA Ui<EDJEKJA PODRUCJA KNEZ .•IIhAi l OVE ULICE ZA PERIOD 137S-1077 .god.

- da j e to jedan od n a jv r e d n i j ih spomenickih ambijonata na području grada Beograda i dato treba i d a i j e da ostane.

- da pripađa gradekoiri centru opšteg reg ionaino^ nacio- r.alno^ i aadjunarodno^ značaja,

- da s j i z v r š i t r a n s f o m a c i j a pos to je ć e .3 karaktera i sadržuja , s tira da c en t ra l ne a k t i v n o s t i t reba da bubu

pre t tžno poslovnog i trgovačkog karaktera sa viiic- iz ražene ku lture , zabave i r e k r e a c i j e , i da bud., p r i

stupafian svrn gradjani.ua,

- ? 5 3 -

da se a kt i v i r a j a po bo čnc u I ic e a no ž is ir && -ч i x .1 k •_ iv - r . i jeg sađrža ja ,

da se ukione r.o odôvarajući s a d r ža j i , oinosno 1 jša ri j ihov kvaI i t e t ,

da se o s t v a r i smcna nainena i ak t ivn osx i (u tv rd jeno u pret hodnirn t a бкал\а ov ih c i i j eva ) a g 1 av r;o j p0k č - koj a r t e r i j i u l i c e Knez M iha i love , kao i formiranim prostoriaia sa već in zadržavan jera kor isn ika ,

da se oviin akc i jaaa i z v r š i sv^strar.c ankeriranj „ korisnika ob jekata javnog sadržaja kao i j rad j^na ko

j i k o r i s t e n j ihovc as lugs ,

da se i z v r s i provera koncepta o r g a n i z a e i j e prostora sa otanoviš ta funkc iona lnos t i l ikovnog oboâcenja cvog urbanog p ros to r a i u t iea jana ostvaren j <j s o c i j a - In ih kontakta,

da se r e z u l t a t i preduzet ih ake i ja ovim programo:n s i - storaatizuju a o i l j u for-a iranja draôeeno* iskustva iz ž i v o ta Knez r f ina i love u l i c e za potr-ê u t v r d j i - vanja progra.ua i p ros tom e o r g a n i z a c i j e Зсоj * će se ac f in i s a t i Deta l j n It, urban i s t i čkira piano«:.

6 . 0 . Л ivr A L I Z

- 2 5 *+ -

ANALIZA

ANALIZA UT1CAJA OXOLNIH "SPC M Etflč K Ih KO/iPLEKSA” NA

IZBO R I OPREDCLJEltJ£ STRUKTURA I A K T IV N O STI J jVO:-i iÔSTOKU

P o d ru č ie Knez t f ib a ilo v e u l ic o dec je nekadaćnie " v a r o s i

u Sancu11, s ta ro g leograda k o j i se kao n a s o ije ro rn ira o

i r a z v i ja o u t in .^ranicarna do 19 ve ka . Đanašnja crasa

i u rb a n is t ič k i zn u č a j sane Knez M iha ilo v ;a u l ic e ute/ne-

l j e n i su. re g u la c io n im planom ing# Jo sim o v ic a i z 1 3 67 .g o d ine . N jln e je ova sa o b ra ć a jn ic a in a la da poveže un.u- с/1Пл v a ro š i r.je n u g ia vnu ć a r š i ju sa novoosnovano.^.sp o Ij^ šn jc .T i v a r o š i i To ra z ija m a u kor.a so pravcu počec

naglo da r a z v i ja o s lo b o d je n i Beograd.

U d ru g o j p o lo v in i 1 9 . veka u l ic a se f o rm ira la u sk la d u

S i takvom svo jo .n ulogoirr. р о р гзли ju ć i sv^ v i je f u n k c i je c p šte g ra d sko ^ zn a č a ja . Vremeno.n u n jo j ja č a ju i uinnoža-

v a ju sc t rg o v ir .s k o -p o s lo v n e a k t iv n o s t i k o je je r a n i jć im ala Dubrovaćka u l ic a (7 . j u l i ) . S a d rž a jn i k v a l i t e t i

područ ja Knez . l ih a i lo v e u l ic e o b e zb e d ju ju :nu v e l i k i ~ r.u-

čaj i u današnje.:i v iš e s t r u k o n a ra s lo s i i r a z v i j eno,ft lie o -

^ ra d u . To su a k t iv n o s t i i u sta n o v s naukc, k u lt u r e , v i - sokog s k o ls t v a , u .n e tn o s t i n sd ju k o j ima su S rp sk a akade. i - ja nauka .1 u m o tn o s t i, R e k to ra t sa f i l o z o f s k i n i r i l o l j š k v a

fa k u lte to m , K o la rč e v n a ro d n i u n iv e r z i t e t , Beogradska f i l -

h a rn to n ija , N a ro d n i rr.uz.ej . N jim e u sk o ro tr^ b a da sc- p r i k - i ju č e g ra d s k i muzej i B ib l io t e k a na noviiu lokac ija :n a .

T r a d ic i ja k u it u r n ih in s t i t u c i ja o i j i rang i d e js tv o p re - v a z i la z c g ra n ic e i potrebc Siiiaoga Beograaa 1 i l o s u , j-~su

i t re £ a da osta nu n e o t u d jiv i k v a l i t e t ovog p o d ru č ja , sa

c i l je r . da n a s le d je n i u s lo v i s ie s t a ju p o je d in ih ustanova pod ignu na n iv o r . j ihcvog dana š n j eg de 1 ova n j a .

- 25S -

I p o rt J s v ih s p e c if ič n o s t i područj л Knez M ih a ilo v e u l i - •

ce ko je aiu d a ju naglašeno o b e le ž je đ ru š t v e n o - k u lt u rn ih i p o s lo v n c - t rg o v in s k ih A k t iv n o s t i , ono je n e o d v o jiv i • • dô is c o r i j s k c g c e n tra Beograda, k o j i n i je n i t i o š t rc

to p o g ra fs k i oaedjen n i t i fu n k c io n a ln o o d e lje n od s u s e - d n ih delova i s t e i z c o r i j s e c e lin e .

J o s a d a š n ji nađa fra g m e nto va n i n a ia z i r in is k o g u rha n izm a

o /n o g u ć ili su s ig u ra n z a k lju č a k đa je Knez M ih a ilo v a u l i

ca na t r a s i jed ne od g la v n ih a n t ič k ih sa o b ra ć a jn ic a V ia c a rd o , r in s k o g gruda S ing iđ unum a , č i j i jo p o lo ža j na

grebenu pcf/ododelnic i cako zna ča jan i u r b a n is t ič k i n e i-

zbežan da se p o s lc v iševekovnog p re k iđ a jedna g ra d ska

u l ie a ponovo ra d ja na c ra s i a n t ič k o . Poznato je , ta k o d je ,

da je r iM s k i гогсеп b'*.o sm ešten bi.i?,u sa đ a šn jeg ra s k rš ć a Knez M ih a ilo v e u l ic e i 7 . ju la . o u sta iz g ra d je n o s t ovo^ p o d ruč ju otezava ako ne i on&noûčuje š i r a is t r a ž iv a n ja

i p re z e n ta c iju o sta ta ka a n t ič k ih ^ ra d je v in a ( a s lo v i ie - rm i 11 S tud e ntsko jU parku i uz • Kapetar. M iS in o zd a n je .

Knez M ih a ilo v a u l ic a p ro je kto va n a je da p o s lu ž i kao v o -

za u n u t ra š n je i s p o lja š n je v a r o š i o so b ito T e r a z i ja sa <0 - j ima ctada c in i n e p re k in u tu sa d rža ju c e lin u gde d o m in ira

c rg o v ina j p r iz e m lju p o slo vne a k t iv n o s t i na o s ta iim e ta -

žama.

- A rheolo& ka i s t r u ž iv a n ja ko ja se p o s le d n jih n e k o lik o

2odina o b a v lja ju na Kaleiaegdanu mogu p r u ž i t i ne sa'-io n e su .iin jiv e dokaze o u rb a n iz jnu a n tič ko ^ jra d a vec i re la t iv n c očuvane kom piokse k o j i se mogu p re z e n to v a t i u p a rku . a ovo.

ko r.ta ktn o j, p o v r š in i n a la z i зе v e ro v stn o g ra n ic a ka stru .;ia

i na sle d jc t r ira sk e k o lo n i jo . U pored na a rh e o lo šk a i s t r a ž i - va n ja i k o n ze rv a to rsk a obrada o sta ta ka a n tić ko ^ i s re d -

n jevekovnog Beo^raâ г.а p o d ruč ju T v rd ja v e i Kalesie^dana,

- 256 -

o sig u ra ć e u sle đ e ć i.n goćinama s ig u r n i ja z a k i ju č iv a n j io iaogućim n o v iu sa đ rž a jia a i a k t iv n o s t l-a a д o b je k t la a

T v r i ja v e i n je n in s lo b o d n im p ro s to r im a . N o su a n jiv o da će oć p rin a rn o g značaja o s c a t i n jersa vrednosc '<du iz v o -

r i s t a za proučavanje i d o ž iv l ja v a r . jc : : a j s t a r i j i h k u l t u r -

n ih s lo je v a i u r b a n is t ič k ih s t r u k t u r a Beograda.

Beogradska tv rd ja v a i Kalemegdan a neposrednon su 'kedstvu

sa područjejr. Knez M ih a ilo v e u l ic e nude ra z n o v r s n i ja sa d -

r ž a jn a i p ro sto rn a p ro ž ia ia n ja a odnosu na đaŠanje s t a n js

$rube f i z ič k e podele ko ja je nametnuta saobraćaje ra .

- Kosančićev venae je i s t o r i j s k i a m b ije n t k o j i sv o j im položa jem i u r ba n o -a r h i t e k to r.sk in pro s t o r i-na moie b i t i

a ko np le m enta rno j u io z i sa pođruč j em Knez И 1пдi lo v a u l i

ce. To se n a ro č ito o d n o si na njegovo jc z ^ ro da2 isco im ene a i ic e . R e la t iv n o za tvo re na c e lin a za št ić & n a je od a g re s i- vn0 £ t ra n z i t nog saobraća ja svo j im p o lo ža je jn : p e r i r e rn im

u odnosu na p o s lo v n i c e n ta r, a d o m ina ntn ln pre.na o b a ii sa p r is t a n iš t e m . Tako stv o re n o je z ^ ro pešačk'e zone n u d i-

lo b i na k o r iš ć e n je bez z n a tn ih a la ^ a n ja s v o j n a jv e ć i s lo b o d r ii p ro s t o r : u l ic e n e p ra v ilr . ih t ra s a p o krive n a k a l-

drjnom, Oinedjene n e v iso k ira zjradam a i z 19 ve ka . Osposoj-1 Javan je pogođnih delova p r iz e m l ja za ^ a lo r i je i p o t rk o v ija .

za a te lje a o incguć ilo b i postoper.u i n f i l t r a c i j u s i i k a r s k e

um etn ičke a k t iv n o s t i . Ona b i bez v e l i k ih s .- . . t r a -a d a p ta e ija , post > sv a ja la p ro s to re i s a d r ia je

Kosančićevog venca ne rem ete ć i za te č e m f u n k c i ju s ta n o

v a n ja .

- T r e ć i s a s ta v n i deo nekadašnje " v a r o š i u '-.n c u ’‘ o r.a j

na p a d in i prema Dunavu ne na d i većc p ro s to r no c o .lo v ito a m b ije n te s t a r i - e od druê p o lo v in e p ro ilo g ve ka . Tu j^

p re svega a m b ije n t oko D o s ite je v o £ l i c e 3a i p o zo rišn o ^.T 17e ia k o j i se :no$e š . r i c i i pove:*-?ti sa Jrugim i s t o r i j s k i m

- 257 -

objectifc-a iz.Hv-dju ponenutog ansar.Voia i S tu d e n tsko £ p a rka ,

čime b i sa o.'nogueila la g o d n ija oešačka veza i s a d r z a jr . i i x in e r e t : L ic e j , V o lik a š k o la , R ' o r a t .

- T r - K c p u b lik e nastao na p ro s to ru oko nekadaSnje Sta-v.bol

k a p x ja je s t e g la srn i u rb a n is t ie k J io t iv sp o ja s ta re u n u - t r a s n je i s p o l ja in je v a ro s i п е ка п лп п јeg Beograd a , i?os.te- pc.ni'n oslobad ja n je :n od aaobraču-ја potoza T e r a z i je , V a s i-

na -U zun M irk o v a , Tpg R e p u b lik e i S t u d e n t s k i t r g , m oći će

da povra to sv o je ugrožene u io g c s lo b o d n ih p ro s to r^ za

o k u p lja n je i posete o ko ln im k u l f j r p . ln ir . s t it u c i ja m a ( P o z o r iš t e , ia ro d n .. sn u z e j, Ku ' z x : . i : o c nta y , K o ia rč e v u n i- v o r z i t e t i d r . ) .

A n a l i z i r a ju ć i sve ove spaaeničke l.o m p l^ kse , p ra te ć i

r . j i i :b v na sta n a k, i s t o r i j s k i ra z v o j i ra e d juso b n i u t ic a j , •aožemo z a k l j u č i t i da s a d rž a jr.c i p ro s to rn o i-na ju sv o jc

v r lo ja k o iz r& ž a n c s p e c if ičnosc . a l i i i s t o v r jir .e se

oseća o rga nska m edjusobra p o v ^ a n c st , n a sta ia k ro z i s t o r i j u • Zbog to.-’a je snoguče t r e t i r a t i ovo p o d ruč jc

kao posebnu jnetodsku je d in ic u u u r l ’a n is t ič k o m p la n ira n ju ,

a l i je neophodno da se sva z a k l ju č iv a n ja c i l je v a i p ro - ^ ra n s k ih s.-nernica a r td je n ja podvr^nu p ro v o r i u .n e d ju d e j- s tv u ovog područ ja na o ko ln e p r o s t o r n o - i s lo r i j s k e o m b ije -

n re i o b ra t no.

- 255 -

6 .2 . ANALIZA POSTOJEĆEG GRADJEVItfSKOG tO'ADk

H i ovom podrac ju P ro c e m t izg ra d je n o s t i j i z r a z i t o

V e l i k i i k re ć e se od 8 0 do iG O š. Od 2 - b lo ka rnogu so i z -

d v o j i t i saao dva b lo ka č i j i se procenat izg ra d je n o s t i krcć e od 5D-7C%. Raz lo g ovome je o s rn n a b ije n so t i. o ko -

va , v e l ič in a , ko ja je i z r a z i t o mala i u s io v i la je izg ra d r.ju . jodnog je d in s tv e n o g o b je k ta na č itavom p ro s to ru kao

ž t o je N a ro d n i r tu z e j, F i l o l o s k i f a k u lt e t , i drugo .

i ’ro cena t izg ra d je n o s t i , kao i. in J ie k s izg ra d je n o s t i , jo

na ovo.a p ro s to ru uslavnom ujednačen i v r io v c l i k i , je r

k o n c e n tra e ija o d re d je n ih s p ra t n o s t i p r a t i zone ova.3

p od ruč ja po ka te g o rija m a procenta i ind e ksa iz g ra d jo n o s t

Ma o’vomepotezu ne p o sto je i z r a z i t o v e l ik e sprar. n o st i ,

neke dom inante, već uglavnom preovladava prosečno s re a - n j_ i sp ra t no s t .

Im a ju ć i 11 v id a sve ove prethodne p o k a za te lje »nože se za k

I j u č i t i da je :

Po java v e lik o g d e f ic it a s lo b o d n ih p o v rš in a u n u ta r b lo ko -

v . r e z u lt a t i z r a z i t o v e l ik e iz g r a d je n o s t i . DA b i s i ik c ; b i la 3O0 gora ono malo slohodnog p ro se o ra k o je se ja v - 1 ja u o đ re d je n im b lo k o v in г veoma je za puštenc i ne ure d je

no, a o z c le n i la so ne ir.ože n i g o v o r i t i .

!\reposredna o i i z ir.a Xalome^dana, doneklo pob o ljša v a ovo s t a n je , a l i za l’v o re n o st b lo ko va , u sk e u li.o . kao i jo s

avek ja ke t ra n s v e rz a ln e sa o b ra ć a jn ic e ir ta ju s v o j nega- t iv a n o fe k a t.

- 259 -

A n a l i z i r a ju ć i b o n ite t , o p re ra lje n o st , kao i i s t o r i j s k u

vrednosc o b je ka ta se k o n s ta to v . it i đa sa aglavnom

svo t r i k a te g o r i je z a s tu p lje n e , odnosno vezanc za i s t e o b je k te .

K o n c e n tra c ija k v a l i t e t n i je g grad j etf in skog fonda r.a j v i s e se oseća duž u l ic a : Knoz Z i ih u i lo v e , VJka K a ra d ž ić a , č ika L j u b i: io , 'Zmaj Jov inc-, 0 b i l i 4":ev03 Venca i Vaa in e .

A n a liz o n je u tv rd je n o da je potrebno oko lib % ? ra -

đ je v ir . s k o j foncla duž u i ic a 1 u r.u ta r b lokova z a m e n it i i l i u k l o n i t i .

Uz ima ’u e i u o b z ir sv ;. a n a liz ira n e k a ra k t e r i s t i к г r ;o s to -* л

joeeg g ra d je v in sk o ^ fonda inože se z a k l j u č i t i da j^ p o t- г>;.1:по i z v r š i t i č isć e n jo u n d ta r b lo ko va : 6 , 2, 1 2 ,1 b ,

1 6 , kakw b i s <2 d o b ilo š to v is e slobođnog p ro s to ra к о ј^ b i u sp o s ta v io ra vn o te žu u ođnosu na one b iokove č i je re -

iz ^ ra d je n o s t do b rim i vrednim o b j e k tiin a ne d o zv o lja v a

veće ro k o n s t r u k c i je ( b lo k o v i: 2 - 3 3 4 , 7 ,0 , 1 1 , 1 3 , 1 3 , 2 1 , 2 2 ) .

лта o vd j n a č in со зе z a d o v o l j i t i u s io v l je n o s t plctnova

v iš o - j r^ d a , da se na ovo.n d e lu c e n t ru ln « zop.e ne poveeava posto jccg a g u st in a , ođnosno p o b o ljš a ju u s lo v i ž iv o t ne s re -

d in e kac b io lo s k e i urbane sre d in s* u doiaenu sta n o v a n ja , ra -

đa i s lo b o d n ih a k t iv n o s t i , i s p r * č i 'jro .3ro s iv .- ia def or.aac i j a u s o c i ja ir .o j i d em o g ra fsko j s t r u k t u r i s ta n o v n iš tv a .

%1

- 260 -

6 .3 . A r iA L IZ E P0ST0JEĆ S NA IE ME, SADR2AJA I A K T IV J O S l'I

PODRUCJA KNEZ MIHAILOVE U L IC E

6 . 3 . 1 . Го гс Ј јА Јг.с d e la t n o s t i

T e r c i ja l r ie d e la t n o s t i č in e b it r .u s a d rž in u zonu Knez . ' i i -

h a ilo v e u l ic e , n jeno o b o le ž je i s i* a bo 1 n a js t a r i je g Cc- i i I r a 3eograda. T rg o v ira na male za u z in a n a jv id n i je m«i-

s tc i o b l ik u je č a r š i j s k u kić:uu celokupnog po-ceza.Lu ksu zn o za n a ts tv o p r a t i t rg o v in u i z a s tu p lje n o ie u

p r i l ič n o j in c r i , p o v la č e ć i so č s s to u u n u t ra š n je p ro -

s to re pasaža i u la z a , P o s lo v r . i p r c s t o r i z a u z in a ju zn a - ca ja n deo Knez M ih a ilo v e u l ic e i n je no š i r o zone, i sve

v if ia o s v a ja ju nekad a šn je staaibene d e iovo i o D jo k te , a po cenu s k t ip ih re k o n 3 t ru k c ija i ne d o sta tka p a rk in g * .

D o m in a c iji t rg o v in sk o -p o s lo v n o g k a ra k t era Knez . i ih a i . o - v s u l ic e i u iz v e s n o j raer-i n je n t s i r e zo n e , v r lo se s u p t i ln o s u p ro s t a v lia ju s a d r ž a j i k u lt u r e , nauke, umet-

r . o s t i i v iso k o g o b ra zo va n ja , k o jJ зо tu a p lio u na d osta skroaian n a č in , a ip a k unoso iz v e s ta n ^ а гл , k o j i jo gotovo

t ip ič a n - za Knez M ih a ilo v u u l ic u . OvaJcva k a r a k t o r is r io n o s t , o d u h o v lje n o st je n e p o n o v lj iv a u fteogradu 1 no.ua je n i u

jednom p ro sc o ru g radskog c e n tra . Toaie svakako d o p r in o s i i č in je n ic a da jo Knez d i h a i l ova u l ic a sa cčuvaniv. a u to n -

to n im am bijentom je d im . i s t o r i j s k i vrcdna c e lin a u rradu ' i z X IX ve ka , i pogoduje naaieni c e n tra , j e r je kao ta kva

i n a sta la i č i n i in d iv id u a l no o b e le ž je Beograda.

U -com k o n te k s tu u k a zu jo so na p o v o ljn o s t da"1 je g r a z v i -

ja n ja ovakve osnovno ko n c e p c ijo Knez X ih a i^ o /o u i ic e

kao d o la na južo g c e n tra Seograda, .uko a ixo so z o l i očuû- n je 1 p o te n c ira n j enjenog in d iv id u a l nog k a ra k t era kao

t rg o v in sk o -p o s lo v n e L k u lt u ^ n o - is t o r i ; i s K e zo ne.

- 263 -

p re tr;o đ n :i ta b e la p o k a zu je da od naprod na ve d e n ih s a d rž a -

j a n a j veće e f e k t «j o a tv a ru j u g a l o r i j e . x a z lo g O'/ллс j & š t c

je u Knez Л ih a i lo v o j lo c ir u n a je d na od na j znača j n i j ih

o b e g ra d sk ih g u lo r i ja - g a le r i ja SANU k o ja л odnosu na o s ta

le u gradu o s tv a ru je .p c v i s e d e se tir> a p u t a v e ć i b ro j po

s e r i la c a .

Kao z a k l ju č a k moglc b i se nave i l l da a područ ju tre b a

z a d r ž a t i sve p o sto je č e g a le r i je ( g a ie r i je SANU, g a ie r i - ja Ko la rčovog u n iv s r z i t e t a , g a le r i ja G ra fič ko g k o le k c iv a ,

g a le r i ja tfu ze ja savrcmene u m e tn o st i) b i lo i z ra z lo g a da

jc г . ј ihova p o l i r ik a iz la g a n ja poota la već na Iz v e s ta r.

na č in t r a d ic i j 2 ovog p o d ruč ja * b i ic š t o p o ka zu ju iz u z e tn e -

p o slo vne e fe k te a tim e v r š e .sv o j u k u lt u rn u . m is i ju .

p o d ru č je iCl jx : i z r - a z i t o d e f i c i t a r n o b ic s k o p s k L n dvoranama,

o čerr.u sveđoče n a l a z i i s p i t iv a r i ja s ta v o v a k o r i s n i k a pod-

r u č ja Ki¥! , i t o v a ž i i za p o z o r i s t a . U d a lje sn r a z v o ju Ш

z a d r ž a v i j u so i p o z o r i š t e "QoSko Buha " i b io s k o p " J a d r a n " .

L ' f e k l i p o s lc v a n ja o s t a i i h s a d r ž a ja i z dornona k u l t u r e

n a ke d je p o k a zu ju v i s c k e e f e k t a ra d a , a porod toga p r o t -

s t a v l j a j a i i n s t i t u c i j e sa v iso k o m t ra d ic i j on rada u

p o d ru č ju Z i' , pa j e s ta v da se u d a i je a r a z v o ju z a d rž e .

To p r a k t ič n o z n a č i da su u p o d ru č ju za d rza n e sv.-. p o s '.o -

j e e e ku 1~ u r no i n s t i t u c i j e .

U s p e š n o s t rada p o s lc v a n ja n a uc n ih i n s t i t u c i j a i v i s o k e g

s k o l s t v a , k o j i su u s lu č a ju КЛ z a s t u p l j e n i u v e l i k e . л bro~

j u , -noguee j e . n e r i t i v r l o s lo ž e n im v a l o r i z a c i c n i n m e to -

dana i k o n p a r i r a t i sa s i r r n s i sb a o ^ o v ih i n s t i t u c i j a

(v e ro v a tn o KcpUDl ič k im i ju g o s lo v o n s k i . ;\ n ivoort i) , jva.<av

- 26W -

postupcik svakako i z la z i ' i ž " doafeha OV03 rada n je g o v i r ^ z u l t a t i v r* Io to ško da b i u sistfc m u s v ih k r . i-e r i ja m a

za procenu za d r^ nva n ja o d r^ d jčnog sa d rza ja m o ^ ii Ja Ln a ju vcću u lo s u . S v i o v i r u z l o z i su u t ic a l i : i* o p r ja c -

l je n je da s . : rad o v ih in s t i t u c i ja u ovo j 'J a z i i s t r a ž i -

va n ja ne a n a l i z i r a .

Doininantan sa d rč a j p o iru č ja K.1 je svakako t rg o v in a . U

o vo j a x ia l i z i je obuhvaćeno sod am r a z l i č i t i h tip o v a t r^ o -

v in s k ih sa d rža ja k o j i su d e f i r . i s a n i p reko ojp.osa k o r i s n ik a prema o d re d je n o j g ru p i a r t i k a ia . Ovde su obuhvaćeni roba svakodn^vnć* p o t rć šh je (u “ ria re d no j t a 'o - l i oznaka S ) ,

stand a raa roba pcvreiaar.v. p o t ro šn je (oznaka ? i ) , roba pov r emene p o t ro sn jc sa k O .n p ira t iv r. iin procesom iz b o r - na

l ie u .nesta (oznaka P2) roba povr.emcne p o tro rsn jo sa prod a ie r. im i in a iro k tn im procesom izb o ra (oznaka ? 3 ) 9 roba

re tk e p o tro S n jc su ko m up ra tivn im procesom izb o ra na l ie u jxi&sta (?2 ), roba re tk e p o t ro šn jc a p ro d užen iin i ind ire k-c r.iin procesoin izb o ra (oznaka ( R 3 ) ,

Da b i sc p r o c e n i l i c f e k t i p o s lo v a n ja p o je .3 in ih p o s lo v i. i л

je d in ic a k o je p re te žr.o t rg u ju sa ôrć n a v e je n in robama

iz v rS c r .o je m e re r.je preko prom--ta po za poslenom . P ro se - čan promet po za p o sle ro m za odred jenu v r s t a sa d r^ a ja i z

p od ruč ja КЛ je u 2 o t kao 100 i u od no su na : ; j eg a su pcsma

tra n e sve p rodavnico k o je sc n a l& 2e па p o d ruč ju (181 pro d a v n ic a ). U narednoj t a b o li dat je p re d log n ro se č n ih p ro

mo la po zaposlenom za p o je d in e v r s t o :

- 2 6 5 -

V r s t a p ro - p ro s e S in prom et . B ro j p ro d a vn ic e■davniea po za posienom po

v r s t i .

s

I

5 6 0 ,8 4 47

P I M7 0 ,1 2 6

P 2 7 6 4 ,9 6 75

P 3 7 1 1 ,5 3 i7

141 1 . 1 0 2 ,3 4 4

Л2 1 . 1 3 6 ,9 5 14

143 1 . 0 5 5 ,2 0 12

J prodavnicam a ro b e svakodnevne p o t rc s n je ( ko j ih je a

z o n i 4 7 ) p ro se e a n prom et ro b e po za p oslenom a p ro d a v -

n i e i je 5 6 0 ,8 4 0 nd . Od toga 20 p ro d a vn ie a o s t v a r u je p ro -

mat: iznad p ro secno j .

P ro se č a r. prom et po za posienom u б p ro d a vn ie a sta n d a rd n e

ro b e savreme-ne p o t ro š n je je 4 7 0 ,1 2 0 n d , , a p o lo v in a p ro

d a vn ie a i i :a p ro .-ie t izn a d p ro s o ka .

P rod av n ic a ro bo p o v r erne ne po t ro š 'n j e sa kompara t i v n in

procesom iz b o ra na l ie u m esta i;na u p o sm a tra n c j z o n i

7 b i one o s t v a r u ju n a jv e ć i aka pan p ro .n e t, a prose 'čan p ro -

met po za posienom u p ro d a v n ic i 7 6 4 ,9 6 0 mn. Svega 23 p roda

v n ic e su sa pronetom v o ć in od p ro se c n o g .

P ro d a v n ic e ro b e re t k e p o t ro s n je o s t v a r u ju na jve e e p ro so -

čan prom pt po zaposienom u p ro d a v n ic i, bez o b z ir a o kom

se t ip u ro b s re t k e p o t ro s n je r a d i .

- 266 -

K c n k re tn o , prosečar. promot standardne го п « re iik o p o tro - š n jo po zaposlenoia u 4 prodavnice jo 1 .1 0 2 .3 4 0 nd . o.:'

k o j ih samo 1 p o s lu je izn a d p ro so ka .

Pro d a vn ic o robo re tk e p o t ro šn je sa k o n p - ra t i■•/nLn izbcro^.

na l ie u mesta o s tv o ru ju r.a -jve ć i p rosečan promot po zapc- sleno.n 1 ,1 3 6 .9 5 0 . T a k v ih prodavnica je 14 i 50$ o s tv a fa je

prone t i z nad pro s eka .

1 2 . p rodavnica robe re tk e p o tro šn rje sa prodaženi.n i in d i -

r s k t n in i procosom iz b o ra im a ju proscčan promot po z a p o s le - поа 1 .0 5 5 ,2 0 0 nd. i 5 prodavnica in a nadprosecan prO:i;c” ,

Sa s ta n o v ia ta r e a l i z a o i je promota po zaposlenoru jnožc se

z a k l ju f i . i t i s lsđ e č e :

- Na j znača j n i j i v id t rg o v in e u* K r a i lo v o j u i i c i je

t rg o v in a robom povre;.”.ene p o x ro sn je sa koraparat iv n i. . . prooeso.a i z bor a .

- Znatno n i ž i promot im a ju p rod avn ice sta nd a rino .r, robcn povremene p o t ro š n j c , 5 to u k a zu je па oiogućnost i potrebu

zameno (or. jc a p sc lu tn o n a jn i ž i sa 4 00,000 d in . po

za p o s le n o n ) .

- P rod avn ice robe svakodnevnc p o tro sn jc in a ju n iz a k rvivo pr-o.n-ta i opravdano j - zum en j-iva t i n j ihov«a lo ka c i ] e na

j la v n o j o s o v in i p o v o ljn im lo ka c ija m a u f rc k v e n tn iir ; i oč- nim u lic a ia a .

- 'Ј o k v iru prodavnica robe ra tk o p o tro žn jv . r . n j v i š i n iv o p ro .ie ta o s tv a ru ju ta k e jo v r s t e sa кол1,„агас iv n in - proc^so:n

iz b o ra ta ko da se kao v r s t a .103U p la n i r a t i na g la v n o j o s o v in i za jedno sa robom povr&menc p o t ro s n jc .

- 257 -

TRA D IC IJA PCSTOJANJA D E U TM O S T I I SADR2AJA

Današnja sa đ rža jn a k o a ip o z ic ija podrucjot KM je zasnovana r.a r e la t iv n o пи^о ј a f i r ^ a c i j i r-ađii o d ro d je n ih d e ia t n o s t i i sa c rža ja k o j i 7; re t s t a v i ja ju o k o sn ic t i podužno:^ pr.;vca

pod ru e j i - sa.nu u l io c K/:. Bud uć i ra z v o j po đ ruč ja a p ro sc o r-

noss i prog ra n skoa s .a is lu tre b a da bude, za s;io va n na zad- rfcavanju c n ih d e ia t n o s t i i sa d rža ja k o j i p ro tsta v .1 ja ju

t ra d ic io n a ln u v re d n o s t , oko k o jo su fo rm ira n o m v i k j , pose te i k o r is ć e n ja .

•J Cifcavoa p o d ruć ju kao d c ia t r .o s t sa i z r a z i t o n a s la se n ii."

d r i ig ir : vekon p o sto ja n ja ja v l ja se t rg o v in a na .Jia la,C la r is lo c ira n a p rc te žn o na d e o n ic i izm e d ju počecka Kn^z A ii-a i i o v , na T 'c ra z ija .a u i ra s k r š ć a sa C ika L ju b in o .ii. J

sv im program skim v a r ija n ta s ia o va j potez j e za d rža n kao n a g lasono t r g o v in s k i .

OsCala d e ia tn o st i no po ka zu ju iz ra že n e k o n c o n t ra o ije ,

n j ih o v i s a d r ž a j i su d is p e rz iv n o ra z n e s te n i po č i t лv j . a

t k i v u .

Druga J e la tn o s t ko ja so ja v l ja kao k o n c e n tra c ija s a J rž a - јд j £ .•rosveta i nauka lo e ira n s u b lo ko v i;.ia iz.a cd ja V a sin e

i Knez ld h a ilo v o j Z-aaj Jo v in a i 13 00 k a p la ra , kao "> t rg o -

v in a 1 ove in s t i t u c i je La a ju v is o k u t r a d ic i ju u.. sco ja .- n ja na ovo.il p ro s t o ra .

O sta i:: d e la tn o sc i no p o ka zu ju iz ra ž e r.e k o n c e n t ra c ijo ,

n j ih o v i s a d r ž a j i su d is p e rz iv n o ra z n e s te n i po č itavo^ i t k iv u . Kao s a d r z a j i s i dujom egz is te n c ijo ra na o d ro ijo n o j

lo k a c i j i ja v l ja ju se p la v i ja d ra n , Narodna banka, B r ic u -

nsfca č ita o n ic a , kafana X o ia ra c , dvy robne kueo 11 Beo g ra d ",

- 268 -

K o la rč e v u n iv e r z i t e t 9 Зл:УЈ , Am erička i Francufcka č it a -

o r.ic a , saaioposluga u č ik a L ju b in o j , J i r o d n i . lU z e j , t io -

skop "Ja d ra n 11, " r a f i č k i k o ic k t iv i h o te l ^ a ž e s t ik ” . Oči;$lcdno je da u o v o j g ru p i s a d rž a ja p o sto jc n e s i ko j i

na p ro s to ru Knes M ih a ilo v e ra de v r io угс ле п а , i

r a z l i k u od d ru g ih k o j i su fo rm ira n i iz a r a t a .

R a zlo g da ih sve sv rsta m o u i s t u k a te g o r i ju je s ie r a z -

i i č i t a b rz in a p r i fo rm ira n ju n a v ika posota i k o r iš c je n ja , ko ja je kod k o » n e rc ija in ih d e la t n o s t i su ja rn o vsća r.e:;o

koc o n ih i z se k to ra nauke, p ro sv e te i k u lr u r e .

SOCIOLOšKiS K A R A K TE R IS T IK E ЗДЖ2АЈЛ

Is p it iv a n ja г.а te re n u su nesumnj iv o dokaza la da зе pro - sjcor Knez M ih a ilo v e u l ic e shvata kao sp fc c if if id n c a nt_ ir

o k u p lja n ja i đ ru že n ja l j u d i sa tondene i jo ; i: 2a - jo v o lj e r.j a

p o tre o c -p rvo g stc p e m d ru š tv c n o s t i . 1 s t r a ž iv a n je ponaša- г .ја i stavova k o r is n ik a i p o se t ila c a Kr.cz . i ih a i lo v o a lia e p o ka zu ie da je jed a n od v a ž n ih jn o tiv a boravka a o v o j a i i c i " B i t i sa d ru i i - n a " ,• "da malo v id im s v e ta " , "ovde s r o s t i

i onog koga n i s i v id e o godinam a", "а ко nokog t r a ž i š n a ć i ćes

3 a u Knez M ih a ilo v o j11 i l i " p r i ja m i ova -u žva ko ja n i je par.ična kao na Te ra z i j arna M .

Mavodeći ^ lavna k a r a k t e r i s t ik e Knez M ih a ilo v e u l ic e i s p i

t a n ic i u 20% s ia č a je v a navod i p r is u s t v o v a lik o g b ro ja l j u d i (гго ј e trc ć a n a jv a ž n ija n j ana k a r a k t e r is t ik a , ou.nah

p o s le t rg o v in e sa 22,3% i o tsu sL v a saobraća ja sa 2 3 š ) .

Kada smo ž c l e l i da dozna.*ao • s ta Knez . - i l ia i *. a t i n i van

njenO£ f iz ič k o g o k v ir a , na p ita n je kaxo b i kncšz r f ih a ilo v a p re p o z n a li jia v e za n ih o č iju sk o ro redovno je dob ija -n oogovor

- 269 -

đd je to l j j u d s k i ž a a o r, ra z g o v o r i i su d a ra n je a n j e no j

^ u ž v i« ^ e đ ju odôvcr i^na na p it a n j e PO ^ . iU S E SZČ:\JJ K«vEZ .'H IsH iLO V E , na trc ć e in ;r.e stu .3*.• p r i s u s t v c '.n n o ^ iii I j u -

d i , g užva ;jc i po o vo * r e z u i t u t u n je na važna k a ra k L e r i s t i - k a , i ; j yj п h i t a n 2 na k .

O vakys s o c i ja m e k a r a k t e r i s t i k e X n sz n in a i lo v e s tv o ro n a

su n je no a -ulogoja k r o z mnogo g o d in a s t im e š t o je ona u

s v o jo j Lrad ie i j i re j> re z e n t s o c ija ln o g a sp e kta ž iv o ta i

g rad skom e ^ .n t ru . K a r a k t e r i s t ik e p o s t o je ć ih (pa i b u d u ć ih )

s a d rž a ja sva ka ko .n o ra ju to:ne d o p r in o s i t i j e r je po to.r.

Knez in u i io v a i p o s ta la ono 5 to je s t e a so c io lo sk o m s a i i- s lu ,

Pored 3a:.ii_ u l ic e k o ja ima o d re d jo n e k v a l . i t e tc sa so c io - ic -

5 kO'3 s ■: a nov i š ua , to i s t o po s eUu j u i po j od in i sa đ r ža j i

k o j i su to k o ,71 vrornena u s p o l i da sc a f i r . i i i s a kao m ik ro

ž i ž e o lc u p lja n ja o d re d / je r.ih d r u š t v o n ih g rupa , N e k i od o v in

S i c r ž i i j i ko & to su t o f a k a l t e t i pc s v o jo j d e f i n i c i j i

p r e t p o s t a v l ja ja in t o n z iv n e d ru š t v e n « k o n ta k te pa o tu d u a

iin a ju v is o k e o d lik e u ovom s m is la .

D ru g i з а а г га ј .i p re s v e ja i z do'/iena k a l t u i ’e u s p e l i su t o -

koa vreaena da f o r n i r a ju svo ju spec i f ič n u p u b l ik u k o ja

sa nc ji io ž e s h v a t i t i kao a g re g a t, g rupa m edjusobno ncpo-

z na t i h 1 j ad i ko j c po v o z u je j ad na r e I a t iv no k r a t ko L.r a j na

s v rh a * vee kao posefcna soc i ja ln a jru p a se ku n d a rn o ;v t ip a

k o ja se ro d ovno o ka p i ja a odred j erdrn in s t i t u e i ja n ia . C vak-

ve k a ra k t u r i s t ik e su iz ra ž e n a u s la č a ju K o la rč a v o g u .: / o r -

z i t e ta , F i l b a r mo n i j e , G ra f i c k i k o le k t i v .

S v i u ^ o st i t a l j s k i s a d rž a j i u p o d ru č ju Knez i l ih a i io v e т:ако-

d je iru a ju s v o ju pos-etnu pub l ik u pa sa tog s t a n o v iš ta i l i » , #

.ao ž emo sm a tra t i v r ed n in ;n e s t ima . Svo j u z a s ebnu po pu la c 1 : a

- 2 70 -

k o r is n ik a ■do-' sada' sa ITS £ e liT 'đ a f o r i r . i ' r i ju r la v i ja 'd ran

(p re te žn o s l i k a r i i s tu d e n t i Fakul-ccta i ik o v n ih UaVotnj- s t i ) Kafana Ko la ra c ( s tu d e n t ! o k o lr . ih fa k u lt e t^ ) i ka -

h o te la MaŽre.scik ( s i a r i j i p c s e t io c i i p e r.z io n o r i) .

S v i o v i s a đ r ž a j i sa r a z l ič i t o g aspekta p r-e ts ta v l ja ju vređ

no'S tr u “soc io lo šk o rn s n i 's lu i ■'s t av j e đa ih u narcdrio'a

p e rip d u takDđj.e tre b a z a ir . ž a . t i као ste c .is .ta i .nesta okup- l ja n ja o d re d je n ih k a te g o r i ja p o se t ila c a , adredjene p u b iik Do o v ih za k lju č a k a sc d o š lo i pr-eko ra zg o vo ra sa o so h l j е.л

u navcd-eniT. sa d rža j'im a k d lt u re i v i'g 'ost'If e l j s tv a 3 a 'п

na rednp j f a z i rad.a č.e b it i p re d jze ta odgovara juca i s t r a -

S iv a n ja . ■ ___ •

iia osnovu prethodne a n a ii2<2- i k r i t c r i ju .v ia sa V ta v lje a a jo '

ta b e la .saćrjsa.ja . k o j i se za d rza y a ja kao t ra jn a .v re d n o st a p o d ruč ju K t;2Z M ih a ilo v e u l ic e . I z naveder.e ta b e le se uo - Ćuva da n e k i od sa d rža ja za d o v o lja v a ju v e ć i b ro j k r i t c -

r i j u . -.ла, dok n c k i'-sve ^ a je d a n -; O'bzriO/л da h i ' j e v rse n o - jn -

;e ;r i^ a n j^ .,k 2: i t ^ t ’i ju : i ia , kao n i b o io v a rje v.red nost i za sv a k od n j ih u svako-ti ko n kro tn o a s lu S a ju to j a ovoai t re iia t k u

te d ko p ro c e n it i r e la c i je izm e d ju skupa k r i t e r i j iw ia * i je d - nog k r i t i j uffia.

Ta b e la p o ka zu je da se u n jo j n a la z i n iz sa d rža j a k o i ć.

danas sa p o ja d in ih aspekata :ncû da p r e t s t a v i ja ju o d re - dj'cr.e d ru sxv e r.e v re d n o s t i4. 'S v i s a d r ž a j i ' k o j i n is a oâ:;7_.-

een.i “ ab^lo.r., a k o .j. i. se. n a lu ze .u području^ bice-.predraet posebnog i s p i t iv a n ja ta ko da je u ovo.n t re n u ik u nomoûć^ re e l da L i o n i Obaveznc tre b a da bud a i s e l j - r . i i z pecrue-

ja i l i ja znogućo 'da badu z a d rž a n i, u k o j in / -err.efjski...

fazanva. To zn a e i da ta b e la n« p r ik a z u * e is k l ju č e n e sad - r ž i j e , več one k o je b i t re b a lo obavezno z - id r ž a t i .

• rv -J X X xT) H

>!>5M s

T3 O * X Xd rHto i

•nC n X 1 X XC 1•"? 1> fXj ?r! I

'МH Г- X

T3•T!N) ^ X 1 X X X

‘'6•

N X X X X1

£ 1Г5 -?■ I

•Г1•H :

X X-y i4-'

• r | <N M

:

r-l x ; X X X«

i•H

u СЛ •>4 o •-<r* c c

u ПX 2) r:f •H

F- M -X (-1 <•{1cu :3 :'4 >r;

„v: - r t 0) •cl(Л > *o rr* |V.c^ 0 ri o 0 .V?

‘.“ •5 U ■ f—4 Л-- r f ■P f-1 (Лn 0> ■H r< l-l

>N! i—i •И .a •d — i r l •HSi • > (3 0 •rl i-/

ГЈ 0 rj *■"> U H •Hd ■H i—J r> £« ■H .

■•o (0 u. a , 7<T •Л vi| £J

X X X X X X X X X X

X X X X X X XV X

X X X X

X

X X

X X X X X X; X

X x • X X X X X X X X X

X X X •

X

X X X X X X X X

t>• 0

1Л 4 ' • •HДС —1 ■iJ •;) “1 •4 r l c 0

• ,- i £ Г« *r"> 0 rtr> ч! .X • r l l- l H !■>

•rl n M 4-* M •H6 ■V r1 •rl >0

'< > -X •н 1—1 • — 1 wJ >orrf -X •rl r l fTJ •rl .X n •U > > IC .X ВД •r*i '5 r * d

o o o U-t >0D • ri c! !-> -X :.i •r-»rn o >0 0 o r; >0 2 *.-l£ :u 1ч r j u H •ii o Л ' • n •H -X ■rl Ui*i :'r i ” 1 r. Q 0 T> TJ •H • H & -.0 I-'

•—i rH i j .-•J r I nj p -П f j c •:.9 ,-»f

O 0 :j •rH •H -X Cl c{ •0 0 f!*•< “JDi u . -Д* -• i < CO | ■>! a , f 4 1 .ГЛ

- 272 -

1 2 3 Ч- 5 S 7 3 9 10 11

Sam posla ja X X

Fo n t ana X X

W a r Z c: j X X X X

RK E l^ k t ro re h n a X X

0 bu ća X X

P r o s i t . k n j i2 . X X X

3osko Buha X X X

J ađ r an X X X X *

Ju g o e ksp o rt X X

L o k a l Za^reba X X X

G r a f ič k i k o le k t iv X X X X

£K Beograd X X X

. ia ž e s r i k X X X

Garaža O j. i l . v e nao X

All s e ra i i j .a jiib . X

N o v i h o te l X

Ba za r X

Kod ko n ja X X X

i\;ova po.slovna z g r . X

Legenda za ta b e lu :

1 , V iso k a t r a d ic i ja p o sto ja n ja na o d r'e d je no j lo k a c i i i

2 . V iso k a t r a d ic i ja e g z is t e n c ija o d red jene d e la t.& t i na o dred j er.o j io kac i j i .

- 273 -

3 . $ lo z ene t sh : iic R o - £ eh no Id s ke o.l 1 ' i k ©- rfa roanak.......... ................. ----- -— -- - ..............

5 . V is o k i k u i t u r o lo š k i p o s lo v n i e f c k t i6 a 0 n ik a t n i sa d rža j i7 . E k s t e r i t o r i ja ln o s V ..............

.8 , po s to j ^ć 0.. 0 bav ez .e ^ • V- —••• -• • •9 . V i so ko sc-c i j a i r.o ka ra k t c r i s t ik e

1 0 . V is o ko komun ika c io n i rang1-1. / isoka-.T.asovno "St p o r t 'd ’ Cna,nsne)

„ , ........... . . • _..... .. . . ...

6 .*w , A ilA L IzV i РОЗТОЈНСЕС АЛЗХЈБМТА

• K tfEZ- rtlriiV ILO V E U L IC E ..................... ........

Fenonen Knez M ih a ilo v e u i ic c je je d in s rv e n , u n e p o n o v ij iv . Ono š to č in i ova j am bijenc tako

iz u z e tn i.T . i u n ik a t n iT j e k'o he exit r a c i j a ‘r'aznoi'od n ih

namena. i s a 4 r la ja ..ko j i ..su. n a y t o ja l i , -nasta-jui™ i- n a sto - јабм: Хао jedna koiriple*aer.tarna snaâ. To je p ro s t o r

gde sc p ro ž in a ju k u it u ra i S k o is - v o sa u ^ o s t i - e l j -

stvo.T. i s r^ o v in o .s , to su ;$ X re r ijo iln a svedbćanstva

n a s to ia n ja 1 r.a sta jsdnog. clela grada s.* • n re rio sn i-r i značt-.nj eTi za ra z v o j c e lo ; :?rada .

■ T r a n s f огл*асi j a o b je ka ta i sa đ rža ja 3e ša va la "sc k ro z

ra zn a .d ru šL vena k re c a r.ja , a l i uvek o s ~ a v lja ju ć i

jed an i s t i pečat, a to jc njegova "u n ik a c n o s t " .

U o k v iru CV03 područ ja ja s r.o se .nogu id e n t i f ik o v a t i o d re d je n i a :n b ije n t i k o j i su v o za n i za p o sto je ć e

p ro s to re i u l ic e , za a r h it c k t u ru o b je ka ta , odnosno

sa d rza je u n j h m . To su a e sta gd.e n a jv i^ e d o la z i do s o c i ja ln i f t ko n ta ka ta , âc sc p o s c iio c i id e r . t i f i -

k u ju sa ovi:.*; ^rado.T;, odnosno o se ć a ju sv o ju p rip a d n o st o vo j s r e d in i .

- 27U -

Knez M ih a ilo v a u l ic a k c ja kao ki&aa p o ve zu je Т е га г 'i j e

su Kaleaegdanon, dve n a jv e ć s ž i ž e r . jo te z u S la v i ja - Kaiemqgdan, đ o m in ira ovim područjem . K o n c e n tru c ija

a c ra k t iv n ih sa d rž a ja , p re tc žn o t rg o v in c , o r i j e n t is u r ; in na samu u l ic u u d e lu od A lb a n ije do Američ ko c ita o n ie e , o fo rm ila ja o d re d je n i a ra & ije n t k o j i a*, r e g i s t r u je u

sv e tu p c se tio c a n a jv iš e po s a d rž a ju , j i e j « xo m u n ika i iv -

n o s t v r lo v e l ik u , a l l malo s o c i ja ln ih k o n tu k a ta .

Deo Knez M ih a ilo v e u l ic o od A lb a n ije do Kalemegdana, k o j i svo jo in ra zn c v rsn o šć u s a d rž u ja , o re d je n im a t ra k t iv r . im

punktovim a - ž n r 1 s t ima j a l e r i j a SA N -u , F i l o z o f s k i f a k u lt e t , r e s t o ra n ’’K o la ra c 11, re s to ra n ‘‘P la v i J u d ra n ", L iko v n a

a ka d e m ija ), u obogaćcn zna č a jn im a rh ite k to n s k im vr-.;dno-

s t im a , ko je sc v id n o r e g i s t r u ju u s v e s l i p o se tio c a , - i- ije mogućno s t i . za soc i ja ln e k o n ta k to .

Bočne u l ic e kao 7 . j u l i , .Zmaj Jo v in a i Vuka K a ra d zić u

k o jc b i mo^la da im a ju sv o j s p e c if ič a n k a ra k te r kako

po s a d rž a ju ta ko i po p o lo ža ju a odnosu na vezu sa e ira a o k o iin o m , ne mogu da dodju do iz r a ž a ja zbog ja ko^ k o ls k o j saobraća j a .

U l ic a C ika L ju b in a danas sve v i5 e d o b ija sv o j sp e c if ič a n

k a ra k te r i značaj na tom p o đ ruč ju z a h v a ija ju ć i sa d rž -лј ;

<sam oposluga, " E le k t ro t e h n a " , manje s p ^ c ija liz o v u n o ra - d n je ) . O ž iv lja v a r. jc m pasaža izm e d ju Knez . i ih a i lo v . - 1

C ika L ju b in a , kao n O b ilić e v o g venca, kao vecv_> zna Sa jnog

a m b ije n ta za soc i ja ln e ko n ta kto na ovom d e lu p o đ ruć j-i К . Л . 9 om ogufiile b i sc i a t r a k t iv n i je t ru n s f e r z a ln e pesa- ekc ko m u n ika c iju izm e d ju V a sin e u l ic e i 'J b llić e v o g ver.ca.

O uta le JoCne u l ic e sa u m rtv lje n e koo i mnogi p r o s t o r i u n jim a za hva l ju ju ć i neadekvatnom s a d rž a ju , ia ko im a ju

e s lo v e za fo rm ira n jo am bijenta kako u odnosu ;•»a a r h it e k - t->nsko n a s le d je * take 1 u odnosu mo£-o ć n e s t i p ro s to rn o j

- 275 -

j ro d je n ja , (dco P a r is x e u l ic e , t ro ie jb u a k a o k re in ic a ,

U s ko č ka u _ ic a sa Ka fa nom " " r v sn i Pe z ao,r, 0 b i l ić sv v c p.ac , T o p i ič in vsna c , u n u t r a š n jo s t i b lokova Ko la re evo .3 u n iv e rz

te td i MRobn<3 kuče Beograd - Kalccae^dan” nekađa f l i r i ć ) .

Ovo p o d ruč jc k a ra k te r iž e v c ć i b ro j ž a r i& t a , to je s t ko n ta kn ra u sk la d u sa ka ra kto rom sim b o ia kac:

Ko larč-_v u r . iv e rz i t e t , f i lh a rm o n ija Akadem ija nauka -

; a lc r i ja SAN, F a k u it o t i , "M a žo st i k " , Ko la ra c i d r u * i .

i ia c ita vo ir. p o d ruč ju p o sto i i o d re u je n b ro j oznaka k o je

n is u ž a r i š t a , odnosno p ro s t o rn i m o d ij i s o c i ja ln ih ko n - ta kd Ta , v^ć id c n t i f ik o v a n i z n a c i i l i s i in b o l i , (Samou-

s lu g a u C ika L ju b in o j , L ju b lja n s k a banKa, A-Tiericka

č ita o n ic a , T ro !i.e jb u ska s ta n ie a , o io sko p "Ja -d ran” , Xoi>na kuoa "NdiTia1' , -."aruža, Л а г u Xale-nogdan) . ‘Jn o šc n j& r. o i r s -

d je n ih fu n k c ija u z za d rža v a n jć v re d n o c t i oznaka jjr.a u s lo v a da oostanu ž a r iS t a .

- 276 -

б. S . ANALIZA I VALORIZACIJA URBANE AGLOMT.RACIJE POĐRUCJA

6 .5 .1 * Arhe d o Ska an a 11 z a

2a x a r t u a rh e o lo ške a n ^ liz c k o r išć e n a su sa zn a n ja o s vim

d osad a Sn jim a rh e o lo S k im n a la z im a na p o d ru č ju kao : s t a -

v o v i i z n e t i u do sada p o zn a to j p u b lik c v a n o j l i t e r a t u r i .

6 . 5 . 2 . H ro n c lo -rka a n a liz a ap.lonteraci je

K a rta h ro n o lo šk e a n a liz e iz ra d je n a je na t o n e l ju p a r io d i-

z a c ije prema zn a č a jn im i s t o r i j s k im epohama. Za g ra n ič ne ■track e o v ih epoha uze te su sv e t s k i ra t o v i k o j i su bez sum-

n je p r e d s t a v l ja l i pre k re t n ic e u ko n p le ksnor: ra z v o ju podru č ja podjeđnako kao i našeg ceiokupno£ n o v ije g n a s le d ja .

6 . 5 . 3 . S t i l s k e k a r a k t e r i s t ik e

K a rta s t i l s k i h k a r a k t e r is t ik a o b je ka ta zasnovana je na do

sa d a šrijiro is t o r io g r a f s k im p ro u č a va n jin a našeg n c v i js g spo menicko<7 n a s le d ja u kome su id e n t if ik o v a n i p o je d in i s t i l -

s k i t o k o v i.

G ra d ja nska a r h it c k t u ra , n a sta la u početnom p e rio d u ra zv o -

ja područ i a , izd v o je n a je i z e k le k t ic iz n a 10 . vckr. s

o b z iro n i da ne poseduje u zn a č a jn ije m o b inu c d lu ke i s t o r i j s k ih s t i lo v a . I z - značajnog b ro j a o b je ka ta k o j i p rip a d a ju

e le k t r iČ n o m akademizr.nu izd v o je n a su t r i o b je k ta (n c d ju n jim a i Kapetan M lš in o zd a n je ) k o j i <>e jo ? uvek vr ij.u

u k lo p i t i u z a k a s n e li e v ro p s k i romant ič a r s k i p o k re t , Os ta le s t i l s k e te n d e n c ije (akademizam, se c e s ij-a . ro d e rn iza n

i s r p s k o v iz a n t i i s k i s t i l ) ja v l ja ju seoo c .- 'e te d e c o n ije 19 . veka svc do drugog sv e tsk o p ra ta , č e sto na o b jc ktim ^

neposrodno vezanim jedan uz drup-i a l l na j r dnom jed ino -r.

o b je k tu .

- 7.11 -

U s lu e a je v i. -a ovo p o s le člr.ie v r s to p re k lap an jo s t i lo v a je na k a r i i п ^ п д с е п о . 3aznovt4- cct s t i l s k i h te n d c n c ijn u

s a v re ^ n o i a r h i t e k t a r i r,vo~ p r i l ik o m n i je posebno an a l i - z i r cL“;> kac i g ra e ja n ska a rh it e k t u ra XTX s to le č a .

6 .5 * 1 . A n a liz a is t o r is k o g . ambijenat-a

K a tra a n a liz e a r^b ijr.nata s a d r ž i u s e b i dva osnovna stanov«

n iš t a : i.G to r io g ra fsk o i a rh ite k to n s tc -e s t e t s k o . P o la ze d i s

p rvog s ta n o v iš ta ucceni su a is b i je n t i Kneževog spom enika , u g ja ko d M aêstika i ć v c r iš t a .Kapctan .K iŠ in o g zd a n ja . P r v i medju ovi^ i a rab ijcntim a p re d s ta v lja m esto na korro je

u z jo š sve *e re n d n isc e n c ije na S ta n b c l k a p iju cdata

p o st a Knezu r f ih a i lu , jednom cd n a jz n a č a jn i j ih v ln d n ra

X IX s to le ć a . Uf.so kod ::Maž e s t - ’ka je ja sa n £ p r is u t a n t r a r re v e lin a nakađašnjeq šanca k o j i je o p a siva o grad

od sa v ske do dunavske o b a le . Ne \ za č , d v o r iS te Kapetan M ^ in o g zd a n ja p re d s ta v lja s re d iŽ t e p rve V e lik e š k o le

u S r b i j i , a i*b ije n a t u kome ye dugo.Medina tokom 19 i početkom 2 0 . veka ra d ia o n c v i in t e le .k t u a ln i n a ra s ta j

S r b i jc * Sa drur,og s ta n o v iš ta k o j i b is -so m o f l i n a j pre n a zv a t i a rh it e k t o n s k o - c s t e t s k o f za p a že n i su a ro b ije n + i pa--

saSa ( e i j i je n a j i z r a z i t i j i p r s d s ta v n ik "S p a s ić e v pasa / .! ) , a ro b ije n t i skv a ro v a ( c i j i je p re d s ta v n ik s k v e r

Kod erven o<i pet l a " ) , ra s k r s n ic a (kakva je ra s k r s n ic a u l .

Knez M ih a ilo v e i 7 . ju la ) i l i ra č va n ja d ve ju u lic a kakav je a m b ije n t kod Anie ričke č it a o n ic « . T re b a napomenuti da

se nave deni a n b ije n t i noau s m a t ra t i iz u z e tn o vro d n i:::

a l i da se i d ru g i nianje v re d n i a m b ije n t i k o j i nose eve i l i s l ić n e k a r a k t e r is t ik e mogu ta k o d je z a p a z it i u je d n o j de t a l j n i j o j -..n a 1 i z i o vc pod ru e j a . W a j z ad, s mat r a mo d a

je potrebno s k r e n u t i p a žn ju na t r i posebno zr.ačajna

a n b ije n ta : Kalcmegdan, Stud entsko?: t rg a i T rg a -e pub l i k e . sn e šte n a po obodu p o d rue ja č i je se v re d n o s t i i s p i t u ju i

k o j i u an#>ijentalnom po^ledu p re d s t a v l ja ju svakako

snačajne fo ku sn e taeke ft ita v o g p o d ru č ja .

- 278 -

S . 5 .5 . A n a iiza b o n ite t a

A n a iiz a b o n ite ta o b je ka ta zansovana j * r.a t ro č la n o j grada- c i j i . I; o b jo kte dobron; b o n ite ta u b ro ja n i s i : o b je k t i m asiv- n ih i s k a la t n ih k o n s t r u k c i ja , očuvani i l i adapt асгјогл s a n ir a n i. S re d n j i b o n ite t im a ju o b ja k t i xna sivn i'rj i s k e la -

t n ih k o n s t ru k c i ja k o j i r a je potrebna č a lip .ič n a sa n a e ija

i l i re k o n s t ru k c i ja . 'Та ј za d 5 lo š b o n ite t im a ju o b je k t i h e te re fe n ih k o n s t ru k c i j a (b o n d ru k , mas i vn i zxd i t d . )

k o j i su zna tno o š te ć e n i, pa se m ora ju obavezno s a r . i r a t i

i l i u k lo n i t i .

6 . 5 . 0 . Д па 1:га fu n kc io n a ln e d is p o z ic i ja p rc s to rau spor-enickiTT: o b je ktim a i n jih o v a u s lo v l j o nc st

u budućoj re k o n s t ru k c i j i b lo ka 5 ce l in e

Sa s ta n o v iš ta s lu žb e za:-: t i t a a n a iiza fu n kc io n a ln a d isp o - z ic i j e p ro s to ra p o je d in a o n ih o b je ka ta je od v e l ik c - zna -

č a ja za buduće, p ia n sk e in te rv e n e ! jo re k o n s t ru k c i je i

r e v i t a l i z a c i je , b lo ko va i c e lin a .

H o r iz o n ta ln e i v e r t ik a ln e ko m u n ika c iie u o b jo k t ir .a p re c -

s t a v l ja ju o ko sn ic u č ita v a fu n kc io n a ln e Seme, k o je з- odra- 7-ava na k o n s t ru k * r* v n i s k lo p i k o m p c z ic iju fa sa d e . StO r-.i

so i s t o r i j s k a kon>un5kaciona ^а-^а o b je k ta ;ora p o š to v a t i p r i budućim re k o n s t ru k c i j a.na i adaptaci j am a kakc samof

o b je k ta tako i b lo ka u cc1in i .

U z a v is n o s t i ed k a te g o r iz a c ije sp o n & n ič k ih o b je k a ta , i

i s t o r i j s k e namene data je k l a s i f i k a c i j a p ro s to ra u n u ta r ob j ek at a 5 b lo ko va .

P r v i stepen u s lc v l je n o s t i č ir.e o b je k t i A - k a te f .o r i je č i ja se f in k c io n a ln a d is p o z ic i ja p ro s t o i i îora č n v a ti

o b ziro m da je od izu ze tn o g zna fia ja za spoineriička s v o j- s tv a o b je k ta .

- 278 -

D ru ru s te pen u s lo v l je n o s t i c d n o si so uslc'*nom na e v id e n t ! rane c b je k te i n jih o v a fu n k c i on a In a d isp o -

z ic . i ja p ro s to ra sc .'no že m e n ja ti uz obavezne k o n ze rv a - t o r s k e us love Zavoda.

Na osnovu d is p o z ic i je o b je k ta u b lo ku i v c l ič in e b lokova

vrerosncm s u s " f o r n i r a le in te rn e ko iru n ika c io n e voze ,

ко ц * su p o sta le s a s ta v n i đeo S i r e kom unikacione šeme c e lin e ( p r im e r : veze O h ilić e v venae3 Knez M ih a ilo v a ,O ik a L ju b in a u l ic a ) .

IJ i s t e r i i s k o m s u d s lu u po:: e d in in i b io k o v ir ia p o s to j a le

su in te rn e kom unikacione vaze kao * to je p r im e r b lo k Knez M ih a ilo v e , 1300 k a p la ra , Uzun M irko va .i 7 . ju la ,

k o je su vromenon k a s n i j im in ta rv e n c ija m a u k in u te . Sa

s t a n o v ir ta slu^ b e z a S t i t e ta kve vaze neophodno je por.ovo a k t i v i r a t i (p o ve ziva n je m u l ic a 7. ju la i 13 00 k a p la ra .i Knez M ih a ilo v e 1 Uzun M. i r k o ve ) .

1. V e rt ik a ln e i h o r iz o n ta lr -e k o m u n ika c ije obaveznc za d rža v a ju u sv im sp o ne n ič k im o b je ktim a na pođruč i u

Knez M ih a ilo v a u lic e p r i buđućim in rc rv e n c i ja.oa.

2 . Fu n kc io n a ln a d i s p o z ic i jr p ro s to ra od izu ze tn o ^ zna - Č a ja za spomenik k u lt u re mora г-е z a d r ž a t i u s"e đ e ć ir.i ob je k L im a :

1. Knez M ih a ilo v a 5 3 -5 5

?. Knez M ih a ilo v a 503. '^nez h a ilo v a it3

1». Knez M ih a i 3 ova U65 . Knez M ih a ilo v a ^3

6. Knez MT^.ailova; 35

- 280 -

?. Xnez M ih a ilo v a 338. Knez M ih a ilo v a 2 69 . >: r =т Ropub l i k e 110. S tu d e n t s k i t r< r 111. 7. ju la 41

12. 7. ju la 1613. 7. ju la 1214. 7. ju la 11 -13

15. Zmai J o v in a 9

3. ČUvanje o sn o v n ih k a r a k t e r i s t ik a fu n kc io n a ln e c isp o -

z ic i j e p ro s to ra sa itogućnošču п-апјih in te rv e n e d j a u o b jo k tim a ;

1. Knez M ih a il ova b r . 56

2 . K n sz M ih a ilo v a h r . 52

3. Knez M ih a i 1 ova b r . 514. Knez I l ih a i l ova b r . Ч-9

5 . ; Knez M ih a ilo v a b r . 4 7

6 . .Knez M ih a ilo v a b r . 457. Knoz M ih r.i lo va b r . 41

8. Xnez M ih a ilo v a b r . 4 2

S . Knez M ih a ilo v a b r . 4010. Knez M ih a ilo v a b r . 3911. Knez M ih a ilo v a b r. 37

12 . K n sz M ih a i lo va b r , 36

13. Knez Mi h a i lo va b r. 34

14, Knez M ih a ilo v a b r . 31

15. Knez '15 h a ilo v a b r . IS16. Kn e z M ih a ilo v a b r . 20

17. Knez M ih a ilo v a b r . 13

18. Knez H h a ilo v a b r . 9

- 281 -

19. O b ilić e v venae b r . 2 7

20 . C b ilić e v venae b r . 17

21 . Obi l ic e v venae b r . 7

22 . O b il ić e v vonac b r . 16

23. O b ilić e v venae b r . 262 '*+. O b ilić c v venae b r . 32

2 5 . Obi l ic e v venae b r . 226. a rS a l a B i r j uz ova 1027. '•■'a r š a 1 a B i r j uz r> v a $2 3. Vase čarap iča b r . 9

25 . / > a j J o v in a b r . 1 **30 Zmaj J o v in a b r . 1131. Zmaj Jo v in a t>r. 132. s t u d e n t s k i t r g b r . 333. S tu c e n t s k i t r g b r , 53 1 4 . S tu d e n t s k i t rg b r . 11

35. Uzun M srkova b r . 1

36. Uzun M irko v a b r . л/

*> . 5 . 7 . A n a liz a k o n s t r u k c i ja пд sp o jn c n lč k i^ . i d ru r im o b g a ktlr.a

i njihova u s lo v l je n o s t u buđućoj re k on s t r u k c i j i

An = iiz -? . k on s t ru k t i vn oj? sk lo p a obuhvata sairo p r iz e - sp o ia e n ič k in o b je ka ta područj a ; kako u v e r t ik a ln o n ta ko i

u h o rizo n ra ln o m s n d s lu .

K o n s t ru k c ije u vorti.ka3.nom s m is lu p o d e ljene su na жг?.-

s iv n e , s k e lc tn o b e tc n ske , bonđručne i m e So v itc * ođnosno m asivno • ske let.ne .

- 2 8 2 -

P r i rekon s t puke i j i o b je ka ta ■ n o r a s e vo ć i t i rač ur. a u p rsvoo k o n s t ru k t iv n o m sk lo p u o b je kta kako b i sa č u v a li o sro vne k a r a k t e r is t ik e k o n s tu k c i je u s tatičko.™ i o b iiko va n o ;

s m is lu . 'Ta ^ o č ita p a žn ja mora b i t i posvaćena zgvadana

m asivne i b on cl rue n e k o n s t ru k c i je , k o je je potrebno s?.- n i r a t i uz obavczno č iv a n je osn ovno g k o n s t ru k t ivno.v

sk lo p a .

Ito r iz o n ta ln e k e n s t r u k e i je - tavan'ice nad p r iz e m ije n

ra z l ik u je m o po k o n s t ru k t iv n o m s k lo p u 9 i tc m asivne

s vo clove i ra vn e t a van ic e ( d r ve n e i 1 i be t on s k o ) .

Kođ o b je kta m a sivn im i p . l it k im svodovim a u budueoj ra ko n - s t r u k c i j i тг.огај u se z a đ rž a t i kao... p snp vn i o le n e n t i a rh ite k

to n sk o g s k lopa i ob rs .d e en tc r i j e r a .

Predmet p a žn je u ovon ’p o g la v lju su same nieo ju s p ra t ne k o n s t ru k c i je nad p r iz e m lje m . Podrurcske t a van ic e su u g la - vnom sv o d o v i 1 i s t e us le v e l je n o s t i važe i za n j ih .

K o n st r u k t iv n i s k lo p se obavezno mora p o s to v a t i u o b je x t i -

ma;

1 . Knez M ib a i le v a 180 - Knez M ih a i lo v a 20

3. Kne z M ih a i-o v a 33).4 . Kne z M ih a ile v a 37

5 . Knez H i ha i lo va 39

6 . Knez ? 'ih a i l ova 41

7, K r.e z >1 ih a i lo va U3

8. Knez M ih a ilo v a us

9. Knez M ih a ilo v a 46

10 . Yr-4 -■ M ih a i j ova • 48

11 , Knez M ih a ilo v a 5012 .K n e z M ih a ilo v a 49

13 . Kne z H ih a ilo v a 5114 . Knez M ih a ilo v a 5 !i sS

- 283 -

15. 7. ju la • b r. 4115. 7. j u la b r . 1517 . 7. ju la b r . 1318. 7. ju la b r. 1119. 7. ju la b r . o

20 . 7. ju la b r . 1221 . P a r is k a b r . 1522 . Uzun '-‘I r k o v a 523. S tu d e n ts k i t rg 1

6 . 5 . 8 . Z r.a č a jr. i e n t e r i je t i u spom aničkim o b js k t ire a , n jih o v a . ulo&a u buđućoj re k o n st ru k ^ - ij i

c b is k ta i b lc k c v a

E n t e r iv - ' r i u sT)omen5.čki.m o b je k t im a , p ik a z u ju ne u joe na - čene. v re d n o s t i u o b ra d i. Kod o b je k ta ja vn e namene:

k u lt u r e * b ar.ck a i d e lin ič n o t r^ o v in e . ja v l ja ju sc

iz u z c ln o d e ko ra tiv n o o b ra d je n i p r o s t o r i u u la z im a , T ic lo -

v i i r a , s te p o n iš t iia a i salam a.

4ajč«šć>? b o fa to obrad jen:i c n tc -r i j c r i sa mnostvorr- v re d n ih

d e k o ra t iv n ih d e ta lja povećavaju v re d n o st spom enika . Kova ■no ::vo zd jo na s te p e n iS r . in o fraoa ira > bogato š tu k o de- k o ra c ije na z id o v iira , o s lik a n e tr iv a n ic e (m o z a ic i, zg ra -

f i t i ) , b o ra to o b ra d je n i podcvi (jne rm er, ke ra m ika - ir.c za ic

im a ju vred no.st u r. ik a ta prim en je n e u m e tn o st i i za n a ts tv a ,

Obrađa p ro s to ra ja vne namene r . i s u sajno od značaj. a za

po jeđ inačne o b je k te , vać p re d s t a v lj a j u v ra d n o st či~ava a r lc m c ra c ijc i užeg .>■ ra d sko g c e n tra , ( p r im e r : banka 5

robnog maâcina u u l i c i 7 . ju la , N a ro d n i muzej , u la z n i

h o i Kapetan P iS in o c zd a n ja , u la z u Sp a sić e vu za d u žb in u ,

Knez M ih a ilo v a 33 * sa la K o l. irČ o v o r u n iv e r z i t e t a , stambe-

na z rra d a u Zmaj J o v in c j S , h o lo v i ban aka u Knez ' i hcîlo

vo j ^2 i 3-3 i d r . ) .

- 2 В Ч -

Sa s ta n o v iš ta s lu žb e z a S t it e s v i o b ra đ je n i e n t e r ! j e r i

in a ju iz u z e tn u v re d n o st k a r a k t e r i t ienog urbano*' o b e le ž ja s i is b o la id e n t i f ik a c i ie pojedins&nct-r o b jc k -a , i

cel i n e .

Vredne e n t e r ! jc te i u n u t ra šn je p rc s to re k o j i s u oo zn a - ба ја za spomeničke o b je k te nora r.c sa č u v a ti u sv im budu-

ć i:r. in te rv e n e !ja m a o čentu tre b a v o d it i računa u budućin re kon s t ru k c i j araa.

S v i o s t a l i e n t e r ! j e r i sp o ire n ič k ih o b je ka ta k o i i su bez

većeg značaja ro g u se- men j a t i a l l ooaveznu s a g la s n o s t i

Zavoda za z a š t i t u spomenika k u lt u r e .

1. E n t e r i i e r i iz u z e tn e v re d n o s t i k a r a k t e r i s t ič n i za sporn.

k u lt u r e obavezno se n o ra ju č u v a t i u o b js k t i^ .a :

1. Kne z Mi h a i lo v a •b r . U22 . Knez M ih a ilo v a b r . 363. Knez M ib a ile v a b r . 35

Knez M ih a ile v a b r . 33

5 . T rg Re pub l i k e b r . 16 . S tu d e n t s k i t rg b r . 1/ . S tu d e n t s k i t rg b r . 38. S tu ć e n t s k i t r r b r . 5

5. Zmaj J o v in a b r . 12

10. Zmaj J o v in a b r . S

11. Zmaj Jo v in a b r . 112. 7. ju la b r . 1613. 7. ju la b r . 12

- 2 85 -

2 . V re r1: " i e n t e r i j o r i i u n u t r a š n j i p r o s t o r i ođ zn a č a js za

sp c o o r.ike k u lt u re i kac t a k v i sa za d rža v a ju sa mo-

gućncšću m in im a ln ih in t e rv e r .c i ja

I . Kne z M ih a ilo v a b r . 56

2 » Knez Mi h a i1 ova b r . 5 3-55Л3 . Knez M ih a ile v a b r . 52i.•• » Knez M ih a ilo v a b r . SO •

5 . Kr.cz M ih a ilo v a b r . KSЛ 0 . Knez M ih a ilo v a b r . 467 e KRcvZ ■ 'ih a ilo v a b r. 47-

8 . Knez M ih a ilo v a b r . 45


1 0 . Knez f - ih a ilo v a b r* 42

1 1 . Knez M ih a i lova b r . 33

1 2 . Knez F i l ia l le va b r . 35


IH . Knez M ih a ile v a b r . 18> *•i-O • Knez " ih a i lo v a b r, 20

16. Kr.ez M ih a ilo v a h r . 917. Re p u b like b r . 1

13. V>.SO čarap ića b r . 17

19. S tu d e n tsk i. t r . r b r . 1

2 0 . S tu d s n t s k i t rg b r. 3

2 1 . 1’tu dent s k i t rg b r . V

2 2 . S tu d ant s k i t rg b r . 1 1

23 . 'Jzur: N i rko va b r . 1

2 4 . Uzun M irko va b r . 5

25 . O b ilič e v venae b r . 332 5 . O b il ić e v venae b r . 2 7

27 . O b il ić c v venae b r . 28

28 . O b il 2.6 cv van ac b r. 17

29 . O b ilić e v venae b r. 23 ">%■ < Zmaj Jo v in a b r . 13

- 2 86 -

31. Zmaj Jo v in a b r . 1332. Vuka -Ka ra d zica b r . 8

33. Vuka Ka rad^ ića b r . 12'SU. V uk a X a ra d£ i 6 a b r . 1U

35. Uskočka b r . 236. 7. ju la . b r . U l37. 7. ju la b r . 18

CDCO 7. ju la b r . 1?

39. 7, ju la b r . 15

MO. 7. ju la b r . 13U l. 7. j u la b r . 11U2. P a r is k a b r . 16

6 . 5 . 9 . A rh itc jk t 'o n sko u rb a n ! o e t a l j i i

d e f in ic i ja l ik o v n ih am b ijenata

A rh ito k to n sk o -u rb a n 3. đ e t a l jn i podm ićja Kncz m iha ilo ve u lic e im a ju v c lik o g znaea ja u d e f in i san ju a u te n tic n c g

a m b ije n ta . To su b o ra to d e ko risa n e fasade , sa p la s t ik o m

i p o l ih r o s i j oip. m ansardni k r o v o v i, k u p o lc » b a lk o n i , s r k e r i , i s p ad i i fa s adne s k u lp t u te .

IJ budućir, re k o n stru k o ija m a sve ovo d c ta ljn o potrobno je r o s t a u r i s a t i i l i pak r e k o n s t r u i s a t i> u k o lik o n e d o sta ju .

In te rv e n c ijc jc po treb r.o p la n ir a t i i na onin: u rb a n o -a rh i te k to n sk irn d e ta ljim a k o j i u sadašnje ir. t r s n u t k u nose n e g a tivne k a r a k t e r i s t ik e kao š to su k a lk a n i i z za b a tn i z i d o v i, ne adokvatn a p r i zem1j a , un u t r a sn j a d v o r i■ta i

s v i o n i m ed juso b n i s k lo p o v i o b je ka ta i l i cielova o b je ka ta k o j i ih na iz v e s n i na č in d c v a lo r iz i r a ju ,

- 2B7 -

5 .5 . 1C. A n a liza p o s to je ć ih sa d rž a j a u s p o T ž r i ič k iir . ob~?ckti:[ia

i n i i h ova u s lo v l ie n o s t u buđuć03 re ko n s t r u k с5j i■ ------ ------------- ------- -1-Tbi I У —1-1 MI - l. ...................... I .11 ............. .....

o b je k ta , b lo ka i c e lin e

A n a liza sa d rža ja p o đ ruč ja Knez M ih a ilo v e u l ic e p r ik a - z u je sa d a šn je stc?nje u p r iz e m lju sp o m e n ič kih o b je ka ta ,

n a s ta lo kod p o s le d ic a spontancg urbanog ra z v o ja ovo£

de la pvcide.

Ovde su z a s t u p l je r i i s v i o n i k a r a k t e r i s t ič n i s a d r ž a j i užeg ? ra d sko g c e n tra sa naglasenom ore svega trg o v in o m ,

zat in-: pos 1 ovan je n -* k u ltu ro m i naukom. Sta no va n je s s

ja v l ja na sp ra to v im a đok ga u p r iz e m lju đaleko manie ipia i ja v l ja se po p r a v i lu uvek o r i je t is - a n o ka unu-

t r a S n jo s t i b lc k a , sa iz u z e tk o r r b lo ka zgrada u G ra č a n i-

o ko j u l i c i iz n e d ju P a r is k e i R a jič e v e u l ic e .

Mnogi oč o v ih sa đ rža ja su do te mere v e za r.i za spome- n ik e k u lt u re da p re đ š ta v lj a ju o sn o v n i znak ra sp o zn a -

va n ja kako za сатп o b je ka ta tako i za p o d ruč je Knez

Г 1 h a 5 Л о ve u 1 i ce .

Takve sa đ rža je potrebno je o č iv a t i i u budućiro re ko n

s t r u k c i j ama nc sm e ju se m e n ja t i ( p r im e r : p r iz e m ljo Akadem ija nauka, Kapetan ^ iš in o zd a n je 9 F i lo lo č k i f a k u lt e t , K o la ra C j banka u u L 7. j u la , Ro b n i ir.a-

gacin i t d . ) .

S v s os t a le namene p r iz e rn l ja k o je nc p re đ s t a v l ja ju

spomeničku u s lo v l je n o s t sa š ta n o v iS ta s lu ž b e z a č t it e

Г:0 gu se rhen j at i u k va i i t a f c i vnom s mi s l u .

- 28ft -

S c iđ rž a ji i патг.епе p r iz e m lja obavezno z a đ rž a t : u

s le đ e ć im o b je k tim a :

1 . Knez. M ih a ilo v a SG

2 . Knez. M ih a ilo v a 513. Knes M ih a ilo v a ';24. Knez ' ' ih a i lo v a 40

5 . Knez M ih a ilo v a 3ft C>. Knez M ih a ilo v a 35

7. <ncz M ih a ilo v a 198. O b ilić e v venae 3 39 . O b ilić e v venae 2 7

10 . Obi l ic e v venae 26

11. O b ilić e v venae 17

12. Zmaj J o v in a 3

13. T r g K c p u b like 114 . Vase čara p ića S

15 . S tu d e n t s k i t r g 1 10. S tu d e n t s k i t r p

17. S tu d e n tsk - i -t-r<5 5

13 . 7. ju la 1619. 7 . ju la 12

2 0 . G račanička ... 15

2 1 . £ r ačan i бka , 12 2 . P a r is k a 12

2 3. P a r- isk a 13 2 4 . P a r i ska IS

2 5 . R a jić e v a 22

( G ra f ič k i k o lc k t iv )

- 291 -

2 . R e k c n s t ru k c ija fasada izved ena je ча o b je k tifn a u :

1. Kncz M ih a ilo v a • 33

2. Knez ih a i 1 ova 35

3 . Knez M ih a ilo v a 4G4. Knez M ih a ilo v a • 485 . Knez t h a ile v a 50

6. Kncz M ih a ilo v a 497 4 Knez Mj.haDova 518. * tu d e n t s k i t r g • 1

9. S tu d e n t s k i t r q 11

3. B e s ta u ra o ija fasade mora se i z v e s t i na o b je k tim a :

3 . Kn^7. M ih a ilo v a b r . 72 . Knez M ih a ilo v a b r . 9

■j • Kncz M ih a ilo v a b r. 13

~ . Knez M ih a ilo v a b r . 26

5 . Knez v- ih a ilo v a b r . 28

5. Knez M ih a i lo va b r. 35

7. Kn s z M ih a ilo v a h r . 37



10. Knez M ih a ilo v a h r . M2

11. Knez K ih a ilo v a b r . 4$12. Knez V h a ilo v a b r . 45

13. Knez M ih a i lova h r . 4 7

i^v Knez M ih a ilo v a b r . 5 3-55

15. Knez M ih a ilo v a b r. 50> c P a r i sk a b r . 15

17. P a r i ska b r . 13

15. P a r is k a b r . 12

19. 7. ju la b r . 41

20, 7 ■; * j u la b r . 39

/ 1 . 7. j u la b r . 11

. 7 . û la b r . 13

— 292

23. 7, ju la b r . 152 4. 7. ju la b r. 12

25 . 7. ju la b r . 14

2*3 . 7. ju la b r . 24

2 7. 7. ju la b r . 2 б28. 7. ju la b r . 30

29 . 7. ju la b r . 32

30. 7. ju la b r . 34

31. N ik o le Sp a sic a b r . 132. N ik c > : Spasôa b r . 3

33. U sko č ka b r. 5

34. Vuka K a ra d zic a b r. 12.

35 . Vuk a K arac ?, i ć a b r . 1436. Vuk r K a ra n ^ ić a b r . 7

37. Vuk a K a ra d žić a b r . 7a38. V uk a K a r a č z i ć a b r . 9

39. Vuka K a ra đ žić a b r . 11

40. Ja kS ić e va b r . 3

41. J a kšić c va b r . 5

42 . Ja kš ić e v a b r . 7

43. J ak§ ić.c va b r . 344. J a k š ić e va b r . 11

45 . Zmaj Jo v in a b r. 146 о Zmaj Jo v in a b r . 547. Zmaj J o v in a b r . 7

48 . Zmaj Jo v in a b r . 9

49 * Zraaj J o v in a b r . 4

50. Zmaj Jo v in a b r . 12

51 . Zmaj J o v in a b r . 14

52 . Zmaj Jo v in a b r . 16гчV- • Zmaj Jo v in a b r . 1854 . Zmaj Jo v in a b r . 15

55 . C ika L ju b in a b r . 156. Č ik a L ju b in a b r . 357 . č ik a L ju b in a b r . 5

- 293 -

5 8. Č ika L i abina b r . 759. C ik r L ju b in a . b r . з

60 . C5ka L ju b in a b r . 6

61 . C ika L ju b in a b r . 1052 . Vas o Cara?лc a b r . 3o 3. Var-c ča ra n ića b r . 7

64 . Vase Harapica b r . 9

6 s . Vase čarap ića b r . 15

66 , S tu d e n t s k i t r g b r . 367 . S tu d e n t s k i t r ? b r . 5

68 . Grač anieka h r* ±

69. Gracanicka b r . 7

70. Gračanič k a b r . 971. Oračanička b r . 11

72. Grae a n .ič k a . b r* 13

73. Grač aničk^ b r . 15

7 . R a jić e v a V; *p e 22

76. P л i i ć r v a b r . 18

76. Paj 1 eeva b r » l^

77. Ra jić e v a b r . 12

78. Ka jić č v a b r . 10

79. Cara La za ra b r . 10

80. C«?ra La za rri b r . 12

81. Cara La za ra b r . 14

82. O b i l i 6ev venac b r . 3 3

83. O b ilić e v vena.c b r . 17

34. 0 b i l ić o v vcnac b r . 2

85. O b ilič e v venac b r . 4

86 . O b iH ć e v venac b r . 6

87. Obi 2 ić e v ven a c b r . 8

86. O b il.ić c v ver.^c b r . 10

&

' i . R e k o n s t ru k c i ju fa s ads tre b a i z v e s t i na cb je k t i i- ia :

- 294 -

J- • Knez M ih a ile v a b r . r%

2 . Uzun MirkoVa b r . 1

Obj c k t i z a p đ ap t д c i j u i re k on s t ru k c i j u :

1. Knez M ih a ilo v a b r . 332 . Knez M ih a ilo v a b r . 35

3. Knez Mih a ilo v a b r . 414 . Knez M ih a ilo v a b r* 45

5 . Knez M ib a ile v a b r . 46Ci. Knez M ih a ilo v a b Г • 487. Knez M ih a ilo v a b r . 498. Knez M ih a ile v a b r . 51

9. Knoz M ih a ilo v a b r. 53-5510. ?* 3 u la b r . 30

11. 7. ju la b r . 2 612 . 7. ju la b r . 22

13. N ik o le 3 o as i ć a b r . 1 .

14, N i.ko Ie S p a s ić a b r . 3

15. Cara La z a ra b r . 9

16. Vuka K a ra d ž ić a b r . 1417 . Vuk a K a ra d z ic a b r . 12 .i a. J a k š ič e v a b r . S

i s . S t u de n t s k i t rg b r . 12 0. Vase Č a ra p ića V r . 7

21 . Vase č a ra p ić a b r . 9

22 . O b il:Lćev venae b r . 19

5 . O b je k t i z a s t a t ic leu <■ n a c i j u , adapt a c i j u i re ko n s t ru k c i

1. Knez h l o v a b r . 5 6

2 . Kn e z K i l l a i 1 ova b r . 50

% 3. Knez M ih a ilo v a b r . 42 • *

U, Kr.cz h a i l ova b r . 39

г-1

- 295 -

O. Knez M ihanlova b r , 206 . Xnez Mi h a i ].ova b r. IB7. Stud e nts?< i t r g b r . 11S . Vase Čarapića b r . 159 , č ik a l . j ub lna b r . 7

10. C iLa T .ju b in a b r . 9

7. O b je k t i za ra zg ra d j i van jo , ru S e n je dogradnih sp ra t ova i

sejp.aci ju s

Uzun ? 'irk c v : i b r . 1

2 . Zmaj J o v in a b r . 3

S. ‘b je k t i za ra zg ra d jx v a n je i ru S e n je do^.rad jenih s p ra t ova:

1. Knez M ih a ilo v a b r . 372 . O b ilić e v venae b r . 17

5 . ■ . 11. P la n in t e rv e n c ije

P la n in t a rv c n c ija . Sađrfc i one nužne in t e rv e n c ijo ( u k la

n ja r . je o b je ka ta 1 l i dclova o b je ka ta ) k o je p r o iz i la z o i z dosadaŠnje v a lo r iz a c i je i p re lir rd n a m ih i s t r a ž i va r.j

f i z i č k i h s t r u k t u r a - D c f in i t iv n i s ta v o svakom o b jo K tu o k v iru dat Of p o d ruč ja b ić e odred jen k ro z d e ta ljn e k on 2

v a tc rsk e us 1ovo. U to n s m is lu sa d a šn ja k a r t a in t s r v a n • c i je rr>ože sc s m a t ra t i kac fa za k or. acne k a rte in te rv e r.-*

c i je k e ja 6« u s le d i t i po iz r a d i konzer*. n t o r s k ih us lo v a

7. O P STI C IL J E V I RAZVOJA POĐPuCJ

- 296 -

7 .0 . OP5-7J C IL J E V I RAZVOJA PODRUCJA

7 .1 . XonceptuaTn i p r- is tu p

Kada ae g o v o ri o Beogradu, ne r e t k o , Čak v r lo ra d o ,

k o r is t im o re č i Mpepeo: , : l f e n ik s • , uponovo ra d ja n je .

Sve to im p l ic i r a k o n t in u e ln i p ro c e s r a z l i č i t i h v iđ ova

jednog is t o g ž iv o t a .P o tra ž im o đ oslovno gnezdo toga fe n ik s a .

P re d a n ja . 2a p i s i , n a t o r i ja ln i t ra g o v i 5 s k ie s : p la n o v i,

dokum enti lo c ir a ju ga na grebnu k o j i sc za v rša v a K a le - megdanom, h e ro ič n in s im b o lo r: Beograda.

Tra?.im o l i sm isa o p o rn j ih znakova i s im b o la , tada je sve ono S to s i rc b o liz u je i i v o t Beograda, i s t o r i j u gradskog

ž iv o t a , b iv a lo i d ogad a jlo s s t u .

Jcdan p reko drugog, i l i ize m d ju , s lo je v i k u lt u r a u f i z ič k im

fo rm am i l i sv e tu id e ja i zn a č e n ja , s u p e rp o n ira ju se u in t e g r a ln i id e n t i t s t sa d a šn je g b ić a Knoz M ih a il eve.

Ako se colokupna l ju d s k a i s t o r i j a , k o ju označavamo kao

c iv i l i z a c i ja > o d v ija la u gradovima noguće ja re c i da neko

mesto u vradu p re d sta v 3 .ja i z r a z njegovog b ič a .

M asto jo s t e p r o s t o r 5 pa nj-egov s a d r ia j kao k u ltu rn o r-

b id a je s t c k o n tin u ite fc ž iv o ta da o d rc č je n i^ ^ па ^ сп^ г k ro zi s t o r i j ske epohc.

Zn a č sn je ž iv o t a u Knez M ih a ilo v o j je u sv irn epohama u o sn o - v i b i lo ir>to<

T U I a j c to s va ukupno? t k a r a k t e r i s t ik a beo.i’radslcop; ž iv o ..a

u p o je d in im epohara i i s to v e me no n jih o v a p . r-.if in c r.tr. a me d j uut i ca j r, os h.

- 2S7 -

S tvo re na ja t ako v re d n o st p ro s to ra bog at a značon jem . uim.bo-

i i r * , a so c ija č ija m a , pcčev ođ p o je d in a č n ih o b je ka ta , n j i h o v ih do le va * e lemon at a , p rc s t o rn ih odnosa, k or. an i k a d o n e

m a tric o > t r & d ic i je sa d rž a ja i p o na ša n ja , pa do ambi jen .a ta . k o j i p re d s ta v lj a ju k o m p le k s ite t s v ih p r i s u t n ih u t ic a ja .

od f iz ič k o g do sve ta id e ja .

Svejedno-, o zna Č il i to a tsm o fe ro is* s ir^ b o lik o m , značen jem , s v ijsa nar. je ja sn o d-i ie p o d ruč je Xncz - in a i lc v c n a jo c i-

r l a d n i j i l ia k ro znak ra z v o ja i t ra ia n ja Beo^rađa.

Id c n t i t e t , id o n f i t i k a c i ja , кл s p o ija i u r .u t ra , оло ос čemu B e o p ra d ja n i z n a ju Bo op ra d , a s ta n o v n ic i Beorrada se o se č a ju Beograd ja n isn a , p re d s ta v lja dub Knez m ih a ilo v e * makar ne i je d in i i ne samo na tom m estu .

Sh v a1 a j uć i t * k v u s u § t i n u Kn e z Mi h a i l o vc u t re n u t k u k a d a

sa p la n c rsk d r. odlukama usmerava n je n a b u d u ć n o st, p o im lj iv a je u zn e m ire n o st, k o ja se kre ć e od o g z a lt a c ije , p re ko e e n t i-

n ie n ta ln o s t i do pra^m atične r e a ln o s t i i naučne i s t i n o .

7.ato je pošte.no da s t r u č n i t iro k o j i ra d i na ovot. p o s lu pre svega kaSe s v o j s ta v prema fenomenu Knez M ih a ilo v e .

Ako smo s p o m in ja l i pojmovo 1 k o n t in u it o t ’ » l?iz r a z e-johe > id a n t it c t radskop; t i vota ’ tim e sno i s k i c i r a l i nas s ta v .

Kne z h a i le va n i j a s amo s po men i čko po druč j e .

Me s t o 1 u loga krJez M ih a ilo v e u odnosu na prad n i je sa s us t i n s k i "pro men! la .

- 298 -

Kne2 M ih a ilo v a tre d a da ostane опо š to jo- od uvek b i la ,

rc p re ze n ta r-t b ića ? ra d sk o r г ! vo . з u fu n kc ic n a ln c n i k u l -

t u r io - a tro p o lo žk o n s m is lu .

O p re d e lj u ju č i n je n u neposrednu i d a lju b ud uč no st, p la n e rsk im odlukama tre b a o s t v a r i t i u s lo v c k o j ln a će s v a k i n a ro d n i

p e rio d ^ o ć i u s a g r la s it i p o sto ja č e v re d n o s t i sa zahtevim a svpff.a vreinena- i z a b - j lc ž i t i t ra# sv o ie k u lt u re u or.o j m eri

u k o jo i je n je ?o va v ro d n o st moćna u odnosu na p ro tho cne.

Tako ć e i de j a 4 r e k l i b ism o oak id e o lo g .i j a Knez M ih a ilo v e .. s v o j in k u lt u m o - a n tro p o lo sk irn in te g r ite to m d is lo e ira n a i z p o je c in ih p e rio d a , s t a ln o e v o lu i r a t i sa i s t c r i ' j c n ovo£

grada.

A ktu e ln o re č e no , p ra k t ič k e moći ovog d ruStrva su ta kve da u k ra tko ra p e rio d u jrogu . iz m e n it i postojošu i de j u Knez

M ih a ilo v e .

Mo -jo£ su vece n.iegove id e in o ić e o lo ž k e rnoći k o je u o s tv a -

re n ju p ra kse ž iv o t a p o ka zu ju sv u l ju d s k u bujr.anost odncsa sv o jo s t v a m o s t i prema p r e š lo j i budučoj .

Tako b i i ovo v re roe t re b a lo , b a r S to se u rb a n is t ič k o a r n i - t e k to n s k ih Ide j a i praJcse t . io e ? da bude za be loženo ra zv o je n i k o e g z is te n e ijo m sa p ro š l i r r . u buduć ir. k u ltu ra m a .

7 .2 . D e f in ic - ia aspekata i k r i t e r i ju in a za de f i r. i s an j e p ro p r ana

Prethodna o d re đ je n ja omoûćuju da pod ruč je Knez M h a ilo v e

i posebno n jeôvu podužnu k ič m u , samu u l ic u Knez M ih a ilo v e ,

čti f in iše m o kao CBN TAR RAZMENE9 ЕЈАШ 1 ’’V ’T A?., CENTAR CEMTara 3E0GRADA, KAO KUtTURNO IS T O R IJ S K I VREDNO PODRUČJE I kao INFORMACIONI CENTAR.

- 299 -

7.a sva ku od o v ih d c f in ic i ja Knez M ih a ilo v e dato 'jo d e t a l jn i

jo o b ja S r ije r i je 5 ukazano na k a r a k t e r i s t ik e sa d rž a ja k o j i b i b iT : i u plcladu sa ta kv im ka ra k te ro n i ovo-;- p o d ruč j a.

*'a osnovu naveđcnih k a r a k t e r i s t ik a sa d rž a ja , u o k v iru svc;-

ke od pet g la v n ih d c f in ic i ja p o d ruč ja Knez M ih a ilo v e u l ic a . moguće jo i z v r S i t i o d a b ira n je o n ih s a d rž a ja k o j i se u k la -

pa ju u k a ra k te r ovog p o d ru č ja i za d o v o lj ava ju navecc-r.e

d e f in ic i je * N[a t a j na č in đ o š lo so do č -a đ a šn jifr p ro i* ra m sk ih

o p re d l^ js n ja a l i to tre b a da p o s lu z i i za buduoi i z v o r sa d rža j a.

Po d ruč je Knez Miha-’ lo ve je SO C IJA D 'I CENTA?, p ro s t o r

c k u p lja n ja i k o r .u n ic ira n ja l j u d i k o j i ja kao n e y ik a 5. oMc-aj r.^ ste o dugCv*odi5njom u logon i značcnjero ovo?

p ro s to ra u gradu. Zbog toga je Knez M "h a ilo v a jnoeućnost za d o v o lja n ja potrebe p rvog stepena d r u š t v o n o s t i > potrebe za b i t i sa rugiraa . sneîjum l ju c s k ih s u s rc t a i k o n ta - ka ta * oseća nja p ro p a c n ištv a i id e n t i f i k a c i ja sa r^r adorn

i s p c c if ič n im grupama* sa gradskcm k u ltu ro n i u svo jo ~ k o rc p le k sn o st i 5. p o se b n in g ra d s k i- $ u b k u ltu ra r»a ,

Otuda je p o zo ljn o da u Knez M ih a ilo v o j na d ju s v o j3

.7»e to i s a đ rž a j s le d e ć ih o d lik a :

- s a đ r ž a j i k o j i i-na j u v e l ik u p ro te e n o st p o sc t ila c a i

k o r i s n ik a ,- s a d r ž a i i kod k o j ih je u p ro c e su razmene dominantan

I j u d s k i k o n ta k t , . . . .- s a đ r ž a j i k o j i u p ro c esu k o r iš ć e n ja c o d stič .u i omop.uća-

v a ju } j udsko k o n ta k te ,- s a d r ž a j i k o j i p o d st ič u n a v ik u i s t a ln o s t k o r i š č e n j i ,

v s z iv a n ja 5 tc večejr: b ro j a k o r is n ik a za p o č ruč jc л : .

- з о о -

Knez M ih a ilo v a je c e n t ra ln i p ro s t o r k o j i ima t r a d ic i - ju kao k u lt u rn o - i s t o r i j s k u v rc d n o st , pa je otuda

’ CENTAR CE'ITARA BEOGRADA, a l i ne u fu n c io n a ln o h i j c r a r h i j

skom s a i i s lu već k ao k u ltu m o -a n t ro p o D o šk i ra p re zo n t z i -

vota u grfidskoro o e n tru . Ovo ra zd v a ja KM oć c s t a l ih

n o v i j ih elemenata u s is te m u centa ra Beograda pa otuda kao p o s le d ic u navodimo da u ovo p o d ruč je je p o že ljn o da

u d ju s a d r ž a j i s le d e ć ih k a r a k t e r i s t ik e :

- s a d r ž a j i k o j i su tokoro dosadašnje?. rada u gradu p o tv r - đ i l i u sp e šn o st svo^ p o s lo v a n ja i l i k u ltu rn o u lo g e ,

- s a d r ž a j i i đ e lr it n o s t i kođ k o j ih je s te pen ko m u n ic i-

ra n ja sa s p o ljn im svetoro n a g la še n ,- s a d r ž a j i k o j i re p e re zo n tu ju c c n tra ln e d e la tn o s t i r.rada- u n ik a t n i s a đ r ž a j i k o j i s u i z r a z savremene urbane k u lt u r e ,

k o j i s u moguoi zametak n o v ih potroba k o je đe d a lja

p ode1a dru51ve no £ ra da ne s unm j i vo r o j i t i .

Kn^z M ih a ilo v a u l ic a u funkc iona lno m s m is lu je dco

gradkso-y, c e n tra sa k o n c e n tr isa n im p ro s to rn im jcd in ica m a namen je n in RAZKE-’I rob a > u s lu & a , in fo rr^ a c i j a s u n e tn ič k ih

i k u l t u m ih v re d n o s t i. Tim e Knez M ih a ilo v a za đ o vo lja va k o n k re tn e potraba savremenog čovcka i ra d r.ih i d ru š t vo n ih

o rg a n iz a c ija čime i r . r a 2паб=?јпи u lo g u u z a o k ru ž iv a n ju đ ru š tv e n o r c ik lu s a p ro izv o d n je i ra sp o d e lo i p o t ro š n je .

Otuda u l^ ilo b i p o že ljn o u k l j u c iv a t i ;

- s s d r z a je k o j i re p re z e n tu ju n a j zn a č a jn i je , sa s ta n c v iS ta k o r is n ik a i z o b la s t i d ru štv e n e p ro izv o d n je rob a . идди&а,

in fo rm a c ija i u m c tn ič k ih i k u l t u m ih v re d n o s t i >- s a d r ž a i i za ko je p o s t o j i t ra ja n i u c e s t a li in t c r e s

k o r i s n ik a ,- <>ađ rža ji k o je vode n a ju s p e š n ije , na jre no ....l^ a n i je i

n a jk v a l i t e t n i je radne e r f a n iz a c i je ,

- 301 -

- s a d r ž a j i k o je d ru štv e n a za je d n ic a ima posebno ra z lo g a

da p r ib l i* a v a k o r i s n ik u na ovoir. n a jv iše jn n iv o u u s t r u k - t u r i g ra ć * k ih e c e n ta ra ,

- sa d rza j i k o j i in a jC i v e l ik u in t e n z iv n o s t t ra n s fe ra u ku p n ih č ru š tv e n ih v re d n o s t i u ođnosu na p o tre b n i p r o s t c r ,

- s a d r^ a ji k o j i t ra ž e opsežna ttsd jusob na p o re d je n ja p r i iz b o ru 1 dor.ošenje d e f in i t iv n ih od luka o k o r iš ć e n ju .

P o d ru e je K'/l u s v o jo j d a n a šn jo j f o r n i p re d s ta v lja URAVNC- T E žr.'J !JH3ANI A ''B IJ Z -TT . o d re d je n ih глега i odnosa a r h i -

te k to n sk o fr n a s le d ja i u lič n e -p.reže sa g la sn ib sa percep t iv n i.T . s v o js tv ira a eoveka u s m is lu e s te tsk o g d o ž iv l ja jai uspeSnog ko m u n ic ira n ja sa pređrr.'?.tncn s tv a m o šć u .

Ctuda b i u K.' t re b a lo p u s t i t i one sa d rža jc k o j i se

o d l ik u ju s le d o ć ir . k a ra k t e r is t ik a m a ;

- sa đ rž a ie k o i i in a ju f le k s ib i ln u te h n o lo p .iju p r i la g o d ja - va n j \\ posto jećem spomeivičkom i a m b ije n ta ln o n fo nđ u ,

- sa d r? a je k o j i ire a ju o d re d j-e n i stepen f l e k s i b i ln c s t i u pogledu zahteva г?. ra d n in i d ru f im p ro sto ro m

- sa d rža jo k o j i im a ju ta kve zahteve 2a p ro s to ro r. k o j i

sc u sk la d u sa posto jećom s t ru k tu ro m nera i odnosa,

š i ro k c sk a le modula p o d ruč ja KM.

Kmez ‘- 'ih a ilo v a je C5HTAP. IZR A ŽH N r KOMPLEKSNOSTI TNFORMACI- J A i KOMI JNIK A C l ON IH PROCESA, p re n o sn ik poruka i z

r a z l i č i t i h k u l t u m ih s re d in a S to j o j daje in t e g r iš u ć i

s v o js t v a . Otuda u Knez M ih a ilo v u tre b a u k l ju č iv a t i sa d rž a je č i je su o d lik e sledeće

- 302- _

- sa d rž a je kođ k o j ih d o m in ira ju k o m u n ik a t iv n i a пе

г d P ip u la t iv n i p ro c ss .i i a k t iv n o t i ,- s c d r ž a j i k o j i c m itu ju v c l i k i b rc j in fo rm a c ija ,

- s a d r ž a j i k o j i im a ju s t a ln o s t р го те пг. in f o m a c ija

kao p r in c ip svog fu n k c io n isa n ja .

7 .3 . O pšt-i c i l j e v i

KO m p le ksitG t p o d ru č ja Knoz M ih a ilo v s u lic o na la?e da go

d a l j i p la n s k i t r e t man č ita v e zone usnterava prema ja sn o d c f in is a n in i c i l je v im a n & jv iš c g rcd a, F te f in is a n je

fsncmona KM i o d rc d jiv a n je k r i t e r i j u n a za sa d rža jc k o j« tre b a f a v o r iz o v a t i u ovom p d o ru e ju dopunjava se o v in

c i l jc v im a k o j i su u s u š t i n i p la n e rsk o f, reda i k o j i p re d - s t a v l ja ju osnovne p r in c ip e > sm e rn ice u cvakoiP pa i o v o r p lane rskc -n p o s lu . Ovcjc navođimo se sx o sn o vn ih

p la n e rs k ih c i l je v a i n jih o v e o p c ra c io n a lizc v o n e izvo d e '

k o j i tre b a da ih dovsdu u d ira k ta n k o n te k s t з a fencmenom KM. O p št i c i l j e v i ra z v o ja p o d ruč ja KM su s le d e c i :

CL. O BF.ZBED ITI 5 F IK A S N 0 S T I FUMKCIOHAINCST POĐRUČJA

u C E L IN I I PO JEĐ IN IH MJEGOVIK POTCF.LIMA

C2 , O B E Z B E D IT I PERMANENT AN RAZ VO J PODRU’CJA

C3. O B K ZB E D IT I S T VARAN JE I MS GOV AN J E Н№ Ш О - SOCIJAT.KIH VREDNOSTI I K V A L ITE TA OVOG PC^RUCJA

C*. O B E ZB E D IT I KROZ R E V ITA L IZ A C IJ U ZDRAV T

PRIJATAN DEC GRADA XAKO U ODNOSU МЛ STANOVANJE I

POSLOVANJE TAKO I U ODNOSU NA SVE UKUPNO K0RI5ČEM JE

CS. O B E ZB E D IT I CUVAMJE, RAZVIJANJE I STV A PW JE E STE TSK O -

KU LTU R N IH VREDNOSTI I K V A L ITE TA OVOG /CDRUcJA

0 6 . O B E ZB E D IT I OPTIM/iLNU EKOMOMSKU SMAGU PODRUČJA.

- 303 -

Ako sr.:c Knez v ih a i lo v u d e f in i s a l i kao c e n ta r ra z ire n c ,

d ru s tv e n o s t i i k o m u n ik a t iv n o s t i onda ukupno p la n sk o re - Se n je ( p ro grains ko > p ro stc m o i sa o b ra ć a jno ) tre b a da omogu-

- i da sc .4. f i l * T sn o s t i fu n k c io n a ln o s t p o d ru e ja i s g o l je k ro z s led eoa dva zadatka :

- k ro z k o ^ o le k sn o st s t r u k t u r e i k o m p o z ic ije sa d rža ja k o j i <5‘? sc n a ć i u Knez M ih a ilo v o j,

- k r o z sk la d n o te h n o lo šk o re šc n je ( ^ a z i i č i t i v iđ o v i

sa ob ra ^ a ja i n j ih o v i o d n o s i, p r is tu p a č n o s t r a z l ič i t im ^ ra d sk im s lu žb a n a i k o r is n ic im a i t d ) k o je će n a p a ja t i

i p o v e z iv a t i sve sa d rža jc č in e ć i je d in s tv a n s is te m .

C i l j 2 p o la z i od p o sta vke o p o tre b i k o n t in u e ln o g ra z v o ja p o d rue ia КГ' i o p e ra c io n a liz a c ije so. k r o z s v o ja dva v id a ;

- k ro z sra<?nu i ra z v o j s a d rž a ja * grupa s a d rž a ja i d e la tn o

s t i u n u ta r datog f iz ič k o - p ro s t o m o g o k v ir a .- k ro z cmogućavanj e g ra d it e l js k o g ra z v o ja č ita v o g p o d ru č ja .

C i l j 3 je u sk la đ u sči postavkom da je p ro s t o r Knez M ih a ilo ve sp e c if ič a n s o c i ja ln i c e n ta r u kome tre b a o b e zb e d it i

_ jaosrućnost k o r iš ć e n ja sa d r? .a ja i p ro s to ra č ita v o g podru č ja ođ s t ra n e r a z l i č i t i h s o c i ja ln ih grupa i p o se t ila c a ,

- p r i s t upačnost r a z l ič i t im s ta ro sn im ka te g o rija m a

s ta n o v n iž tv a grada,

- k v a l it a t n u s re đ in u u k o jo j se mogu a f i r m is a t i d ru š tv e - n o st ( k o n t ro la n iv o a b u ke , o d rža n je o p tim a In a . g u st in e k o r iS ć e n ja p e ša č k ih p o v rš in a i đ ru g ih g u s t in a , sm sn je n je

k o n f l ik t a k o r is n ik a i t e h n ič k ih s re d sta v a k o ja č in e

te h n o lo g iju p od rue ja i t d . ) t

C i l j *т podrazuineva u vo d je n je n iz a z a š t i t n ih i sa n a c io n ih

mera za o d r ia n ie k v a l it e t a $ re d ine ( v id e t i d r . ' l i š ić e ) .

- зоп -

C i l j б p o la z i od koncepta da je KM p o d ruc je v is c k ih

sp o m e n ič k ih i a n fo ije n ta ln ih i k u i t u r o ih v re d n o s t i k o jo tre b a da buđu čuvane i ra z v 5 . j?лпе k r o z :

- z a dr/, a van jo d e la tn o s t i na oc ired jeno j lo k a c i j i k o je im a- ju t r a d ic i ju kao k u l t u r n o - i s t o r i j s k u v re d n o s t ,

- zadrâvanje sa d r? a ja na o d re d je n o j le k a c i j i k o j i ta ko d je

in ia ju t r a d ic i ju kao k u lt u m o - i s t o r i j s k u v re d n o st

- za d r*a v a n jc zg ra d a , o b je ka ta i n j ih o v i> elemenata sa

od£ovara jućon k u lt u m o - i s t o r i j s k o m vêdnošću- čuvanje am bijenata

- čuv^nje saobraća jne m a tric e kao posebno v re d n o s t i

- čuvanje p ro s to rn . ih odnosa , k a r a k t e r i s t ič r . ih тпега i

mo dula .

C i l j 6 p re tp o s ta v lja da ž iv o t sa đ rža ja i m e d ju lju d s k ih i

d ru s tv e n in odnosa k o je o n i o b e zb e d ju ju p o č iva na uspesnom p o s lo v a n ju svake pojedinačne je d žn ic o u kona je iz ra ž o n c p t im a ln i step e n sa r.o re p rc d u ke i j e . U p o d ru č ju KM s a đ r ž a j i tre b a da p o s lu ju :

- na n iv o u jednakora i l i v iše ro od n iv o a k o j i p o ka zu je prosečar. s a d rž ^ j i s t e v re s te u c e n t ra ln o j z o n i .

Documents

NARUČILAC* SKUPSTINA GRADA BEOGFADA …mapa.urbel.com/silverlight/12/12-tekst.pdfNARUČILAC* NOSILAC IZFADF. PLANA: SKUPSTINA GRADA BEOGFADA ZAVOD ZA PLANIRANJE RAZVOJA GRADA BEOGRADA