Nasrps en 12542

SRPSKI STANDARD naSRPS EN 12542XXX 2010. Identian sa EN 12542:2002+A1:2004

Stabilni zavareni elini cilindrini nadzemni rezervoari serijske proizvodnje za skladitenje tenog naftnog gasa (TNG) zapremine ne vee od 13 m3 Projektovanje i proizvodnja

Static welded steel cylindrical tanks, serially produced for the storage of Liquefied petroleum gas (TNG) having a volume not greater than 13 m3 and for installation above ground Design and manufacture

II izdanje

Referentna oznakanaSRPS EN 12542:2010 (sr)INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE

AUTORSKA PRAVA ZATIENA Autorska prava za srpske standarde i srodne dokumente pripadaju Institutu za standardizaciju Srbije. Umnoavanje, u celini ili delimino, kao i distribucija srpskih standarda i srodnih dokumenata, dozvoljeni su samo uz saglasnost Instituta za standardizaciju Srbije. ISS Izdaje Institut za standardizaciju Srbije

INSTITUT ZA STANDARDIZACIJU SRBIJE 11030 Beograd, Stevana Brakusa 2, p.f. 2105 Telefoni: (011) 75-41-260, 75-41-261 Telefaks: (011) 75-41-257 Prodaja: (011) 65-47-496 Informacioni centar: (011) 65-47-293

[email protected] [email protected]

www.iss.rs

ISS naSRPS EN 12542:2010 Ovaj standard doneo je direktor Instituta za standardizaciju Srbije reenjem br. Ovaj standard je identian sa evropskim standardom EN 12542:2002+A1:2004 i objavljen je uz dozvolu Evropskog komiteta za standardizaciju CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels. CEN i njegove lanice u potpunosti zadravaju sva prava reprodukovanja i umnoavanja evropskih standarda u bilo kom obliku i na bilo koji nain i oni se ne mogu umnoavati bez pisanog odobrenja CEN-a Institutu za standardizaciju Srbije. This standard is identical with EN 12542:2002+A1:2004 and is reproduced by permission of CEN, rue de Stassart 36, B-1050 Brussels. All exploitation rights of the European Standards in any form and by any means are reserved world-wide to CEN and its National Members, and no reproduction may be undertaken without the expressed permission in writting by CEN through the Institute for Standardization of Serbia. Nacionalni predgovor Ovim standardom povlai se i zamenjuje SRPS EN 12542:2007. Ovaj standard pripremila je Komisija za standarde iz oblasti postrojenja I opreme za teni naftni gas, KS M 286. Ovaj standard predstavlja prevod evropskog standarda EN 12542:2002+A1:2004 sa engleskog na srpski jezik.

Za potrebe ovog standarda izvrene su sledee redakcijske izmene:

- dodate su nacionalne fusnote za dodatna objanjenja;

Veza srpskih dokumenata i citiranih meunarodnih i evropskih dokumenata

BIE NAKNADNO UNETE VEZE SRPSKIH DOKUMENATA I CITIRANIH MEUNARODNIH I EVROPSKIH DOKUMENATA

i

EVROPSKI STANDARD EUROPEAN STANDARD NORME EUROPENNE EUROPISCHE NORM

EN 12542 April 2002.

+ A1 Novembar 2004.

ICS 23.020.30

Verzija na srpskom jeziku

Stabilni zavareni elini cilindrini nadzemni rezervoari serijske proizvodnje za skladitenje tenog naftog gasa (TNG) zapremine ne vee od 13 m3

Projektovanje i proizvodnja (Ukljuujui izmenu A1:2004)

Static welded steel cylindrical tanks, serially produced for the storage of Liquid petroleum gas (TNG)

having a volume not greater than 13 m3 and for installation above

ground Design and manufacture (includes amendment A1:2004)

Rservoirs cylindriques fixes, ariens, en acier sound, fabriqus

en srie pour le stockage de gaz de ptrole liqufi (GPL) ayant un volume infrieur ou gal 13 m3

Conception et fabrication (inclut lamendement A1:2004)

Ortsfeste, geschweite zylindrische Behlter aus Stahl, die

serienmig fr die Lagerung von Flssiggas (TNG) hergestellt

werden, mit einem Fassungsvermgen bis 13 m3

fr oberirdische Aufstellung Gestaltung und Hertstellung (enthlt nderung A1:2004)

Ovaj evropski standard odobrio je CEN 15. februara 2002. godine. lanice CEN-a obavezne su da se pridravaju Internih pravila CEN/CENELEC u kojima su definisani uslovi pod kojima evropski standard, bez izmena, stie status nacionalnog standarda. Aurirani spiskovi i bibliografske reference koje se odnose na te nacionalne standarde mogu se dobiti od Menadment centra ili od lanica CEN-a. Ovaj evropski standard postoji u tri zvanine verzije (na engleskom, francuskom i nemakom jeziku). Verzija na nekom drugom jeziku, nastala prevoenjem na nacionalni jezik pod odgovornou lanice CEN-a i prijavljena Menadment centra, ima isti status kao zvanina verzija. lanice CEN-a su nacionalne organizacije za standardizaciju Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Estonija, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Kipara, Letonije, Litvanije, Luksemburga, Maarske, Malte, Nemake, Norveke, Poljske, Portugala, Slovake, Slovenije, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

CEN

Evropski komitet za standardizaciju European Committee for Standardization

Comit Europen de Normalisation Europisches Komitee fr Normung

Menadment centar: rue de Stassart 36, B-1050 Brussels

2002 CEN Sva prava reprodukovanja i umnoavanja u bilo kom obliku i na bilo koji nain zadravaju lanice CEN-a u svim zemljama.

Ref. oznaka EN 12542:2002+A1:2004 E

naSRPS EN 12542:2010 ISS

Sadraj

Strana

Predgovor .......................................................................................................................................................... 5

Predgovor za izmenu A1.6

1 Predmet i podruje primene.................................................................................................................... 7

2 Normativne reference ............................................................................................................................. 7

3 Termini i definicije ................................................................................................................................. 8

4 Materijali ................................................................................................................................................ 9 4.1 Omotai i danca...................................................................................................................................... 9 4.2 Delovi pod pritiskom, osim omotaa i danaca ..................................................................................... 10 4.3 Delovi zavareni na rezervoar................................................................................................................ 10 4.4 Potroni materijal za zavarivanje.......................................................................................................... 11 4.5 Serifikati ............................................................................................................................................... 11 4.6 Nemetalni materijali (zaptivai) ........................................................................................................... 11

5 Projektovanje........................................................................................................................................ 11 5.1 Opti zahtevi......................................................................................................................................... 11 5.2 Temperatura.......................................................................................................................................... 12 5.3 Pritisak.................................................................................................................................................. 12 5.4 Zahtevi koji se odnose na vakuum ....................................................................................................... 12 5.5 Optereenje oslonaca............................................................................................................................ 12 5.6 Optereenje oveenja za dizanje........................................................................................................... 12 5.7 .............................................................................................................................................................. 12

6 Otvori ................................................................................................................................................... 12 6.1 Opti zahtevi......................................................................................................................................... 12 6.2 Ojaanje................................................................................................................................................ 12 6.3 Poloaj zavarenih spojeva i otvora ....................................................................................................... 12

7 Izvoenje i proizvodnja ........................................................................................................................ 12 7.1 Opti zahtevi......................................................................................................................................... 12 7.2 Kontrolisanje i sledljivost materijala.................................................................................................... 13 7.3 Proizvodne tolerancije .......................................................................................................................... 13 7.4 Prihvatljivi detalji zavarenih spojeva ................................................................................................... 13 7.4.1 Uzduni zavareni spojevi ..................................................................................................................... 13 7.4.2 Preklopni zavareni spojevi ................................................................................................................... 13 7.5 Delovi pod pritiskom koji su proizvedeni oblikovanjem ..................................................................... 14 7.5.1 Opti zahtevi......................................................................................................................................... 14 7.5.2 Termika obrada posle oblikovanja...................................................................................................... 14 7.5.3 Ispitivanje delova proizvedenih oblikovanjem..................................................................................... 14 7.5.4 Ponavljanje ispitivanja ......................................................................................................................... 15 7.5.5 Vizuelna provera i provera mera .......................................................................................................... 15 7.5.6 Obeleavanje ........................................................................................................................................ 15 7.5.7 Izvetaj o ispitivanju............................................................................................................................. 15 7.6 Zavarivanje........................................................................................................................................... 16

2

ISS naSRPS EN 12542:2010 7.6.1 Opti zahtevi......................................................................................................................................... 16 7.6.2 Specifikacija postupaka zavarivanja (WPS)......................................................................................... 16 7.6.3 Kvalifikacija WPS................................................................................................................................ 16 7.6.4 Kvalifikacija zavarivaa i osoblja za zavarivanje................................................................................. 16 7.6.5 Priprema ivica za zavarivanje............................................................................................................... 16 7.6.6 Izvoenje zavarenih spojeva................................................................................................................. 16 7.6.7 Dodatna oprema i oslonci..................................................................................................................... 17 7.6.8 Predgrevanje......................................................................................................................................... 17 7.7 Termika obrada posle zavarivanja ...................................................................................................... 17 7.8 Popravke............................................................................................................................................... 17 7.8.1 Popravke povrinskih greaka osnovnog materijala............................................................................. 17 7.8.2 Popravke greaka zavarenih spojeva .................................................................................................... 17

8 Delovi koji nisu izloeni pritisku ......................................................................................................... 18 8.1 Dodatna oprema ................................................................................................................................... 18 8.2 Poloaj .................................................................................................................................................. 18 8.3 Otvori za provetravanje ........................................................................................................................ 18

9 Pregled i ispitivanje .............................................................................................................................. 18 9.1 Vizuelni pregled zavarenih spojeva...................................................................................................... 18 9.2 Ispitivanje bez razaranja ....................................................................................................................... 18 9.3 Metode ispitivanja bez razaranja .......................................................................................................... 19 9.3.1 Opti zahtevi......................................................................................................................................... 19 9.3.2 Metoda radiografskog ispitivanja ......................................................................................................... 19 9.3.3 Metoda ispitivanja ultrazvukom........................................................................................................... 20 9.3.4 Metoda ispitivanja magnetnim prahom................................................................................................ 20 9.3.5 Metoda ispitivanja penetrantima .......................................................................................................... 20 9.4 Obeleavanje svih postupaka ispitivanja bez razaranja........................................................................ 20 9.5 Kvalifikacija osoblja............................................................................................................................. 20 9.6 Kriterijumi za prihvatanje .................................................................................................................... 20 9.7 Proizvodne ispitne ploe ...................................................................................................................... 20 9.8 Zavrno kontrolisanje za prihvatanje.................................................................................................... 21 9.8.1 Ispitivanje pritiskom............................................................................................................................. 22 9.8.2 Zavrni pregled..................................................................................................................................... 22

10 Povrinska i zavrna obrada ................................................................................................................. 22 10.1 Opti zahtevi......................................................................................................................................... 22 10.2 Refleksivnost ........................................................................................................................................ 22 10.3 Zavrna obrada ..................................................................................................................................... 22

11 Obeleavanje i sertifikacija .................................................................................................................. 23

12 Zapisi i dokumentacija ......................................................................................................................... 23 12.1 Zapisi koje pribavlja proizvoa .......................................................................................................... 23 12.2 Dokumenti koje sainjava proizvoa.................................................................................................. 23 Prilozi Prilog A (normativan) Proraunski pritisak i uslovi punjenja ...................................................................... 25 A.1 Proraunski pritisak (p) ........................................................................................................................ 25 A.2 Uslovi punjenja..................................................................................................................................... 25 A.3 Proraun najvee koliine punjenja...................................................................................................... 25

Prilog B (informativan) Tolerancije mera rezervoara ................................................................................... 26 B.1 Srednji spoljanji prenik ..................................................................................................................... 26 B.2 Odstupanje od krunosti ....................................................................................................................... 26 B.3 Odstupanje od pravosti ......................................................................................................................... 26

3

naSRPS EN 12542:2010 ISS B.4 Nepravilnosti krunog profila............................................................................................................... 26 B.5 Tolerancije ispupenog danca .............................................................................................................. 27 B.6 Profil..................................................................................................................................................... 27 B.7 Aksijalnost povrine ............................................................................................................................. 28 B.8 Dodatni delovi, prikljuci i pribor ........................................................................................................ 28

Prilog C (normativan) Ispitivanje hidraulinim pritiskom ........................................................................... 29 C.1 Privremeni prikljuci ............................................................................................................................ 29 C.2 Merila pritiska ...................................................................................................................................... 29 C.3 Ispitni medijum..................................................................................................................................... 29 C.4 Onemoguavanje udara ........................................................................................................................ 29 C.5 Postupak ispitivanja.............................................................................................................................. 29

Prilog D (normativan) Greke na zavarenim spojevima............................................................................... 30

Prilog E (normativan) Obrasci za proraun rezervoara ................................................................................ 32 E.1 Dozvoljena naprezanja ......................................................................................................................... 32 E.2 Obrasci za proraun.............................................................................................................................. 32 E.2.1 Opti zahtevi......................................................................................................................................... 32 E.2.2 Proraun cilindrinog omotaa............................................................................................................. 32 E.2.3 Proraun torisferinog danca................................................................................................................ 32 E.2.4 Proraun elipsoidnog danca.................................................................................................................. 33 E.2.5 Jednaine za proraun C....................................................................................................................... 34 E.3 Ojaanje prikljuaka............................................................................................................................. 35 E.3.1 Opti zahtevi......................................................................................................................................... 35 E.3.2 Veliina otvora ..................................................................................................................................... 35 E.3.3 Rastojanje izmeu otvora ili prikljuaka.............................................................................................. 35 E.3.4 Otvori i prikljuci ................................................................................................................................. 36 E.3.5 Cilindrini omotai i ispupena danca sa otvorima.............................................................................. 36 E.3.6 Ojaanje omotaa ................................................................................................................................. 36 E.3.7 Oblast ojaanja ..................................................................................................................................... 36 E.3.8 Eliptini otvori...................................................................................................................................... 37 E.3.9 Zavareni prikljuci ............................................................................................................................... 37 E.3.10 Kompenzacione ploe .......................................................................................................................... 37 E.3.11 Ojaanja Opti zahtevi....................................................................................................................... 37 E.3.12 Ojaanje prstenovima ........................................................................................................................... 37 E.3.13 Ojaanje prikljucima........................................................................................................................... 37 E.3.14 Spajanje ojaanja upravno na zid rezervoara ....................................................................................... 38

Prilog F (informativan) Merenje najveeg odstupanja profila omotaa ........................................................ 42 F.1 Merila profila........................................................................................................................................ 42 F.2 Merenje odstupanja od profila povrine ............................................................................................... 42

Prilog G (informativan) Primeri zavarenih spojeva....................................................................................... 43

Prilog H (informativan) Metoda odreivanja indeksa refleksije ................................................................... 48 H.1 Metoda.................................................................................................................................................. 48

Prilog ZA (informativan) Take ovog evropskog standarda koje se odnose na bitne zahteve ili druge odredbe direktiva EU.................................................................................................................. 49

Bibliografija..................................................................................................................................................... 50

4

ISS naSRPS EN 12542:2010

Predgovor Ovaj dokument pripremio je Tehniki komitet CEN/TC 286, Pomoni ureaji i oprema za teni naftni gas, iji je sekretarijat u nadlenosti NSAI-ja. Ovaj evropski standard mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identinog teksta ili proglaavanjem najkasnije do oktobra 2002. godine, a svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povui najkasnije do oktobra 2002. godine. Ovaj dokument pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije i Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu i on podrava bitne zahteve direktive(a) EU. Za vezu sa direktivom (direktivama) EU, videti informativni Prilog ZA, koji je sastavni deo ovog dokumenta. Prema Internim pravilima CEN/CENELEC nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih zemalja obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Luksemburga, Malte, Nemake, Norveke, Portugala, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

5


Predgovor za izmenu br. 1 Ovaj dokument (EN 12542:A1:2004) pripremio je Tehniki komitet CEN/TC 286, Pomoni ureaji i oprema za teni naftni gas, iji je sekretarijat u nadlenosti NSAI-ja. Ova izmena evropskog standarda mora da dobije status nacionalnog standarda ili objavljivanjem identinog teksta ili proglaavanjem najkasnije do maja 2004. godine, a svi nacionalni standardi koji su u suprotnosti sa njim moraju se povui najkasnije do maja 2004. godine. Ovaj dokument pripremio je CEN na osnovu mandata koji je dobio od Evropske komisije i Evropskog udruenja za slobodnu trgovinu i on podrava bitne zahteve direktive(a) EU. Za vezu sa direktivom (direktivama) EU, videti informativni Prilog ZA, koji je sastavni deo ovog dokumenta. Prema Internim pravilima CEN/CENELEC nacionalne organizacije za standardizaciju sledeih zemalja obavezne su da primenjuju ovaj evropski standard: Austrije, Belgije, eke Republike, Danske, Estonija, Finske, Francuske, Grke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, Kipara, Letonije, Litvanije, Luksemburga, Maarske, Malte, Nemake, Norveke, Poljske, Portugala, Slovake, Slovenije, panije, vajcarske, vedske i Ujedinjenog Kraljevstva.

6


Stabilni zavareni elini cilindrini nadzemni rezervoari serijske proizvodnje za skladitenje tenog naftnog gasa (TNG) zapremine ne vee od 13 m3 Projektovanje i proizvodnja

1 Predmet i podruje primene Ovaj evropski standard utvruje zahteve za projektovanje i proizvodnju stabilnih zavarenih cilindrinih elinih rezervoara serijske proizvodnje, za skladitenje tenog naftnog gasa (LPG)*) iznad zemlje, zapremine ne vee od 13 m3. 2 Normativne reference U ovaj standard ugraene su, putem pozivanja, odredbe iz drugih datiranih ili nedatiranih publikacija. Ova normativna pozivanja citirana su na odgovarajuim mestima u tekstu, a spisak publikacija dat je ovde. Za datirana pozivanja, kasnije izmene ili revizije tih publikacija primenjuju se na ovaj evropski standard samo kada se u njega unesu putem izmena ili revizije. Za nedatirana pozivanja primenjuje se najnovije izdanje navedene publikacije (ukljuujui i izmene). EN 287-1, Approval and testing of welders for fusion welding Part 1: Steels EN 288-2, Specification and qualification of welding procedures for metallic materials Part 2:

Welding procedure specification for arc welding EN 288-3, Specification and qualification of welding procedures for metallic materials Part 3:

Welding procedure tests for the arc welding of steels EN 288-8, Specification and qualification of welding procedures for metallic materials Part 8:

Approval by a preproduction welding test EN 462, Non-destructive testing EN 473, Qualification and certification of NDT personnel General principles EN 499, Welding consumables Covered electrodes for manual arc welding of non-alloy and

fine grain steels Classification EN 571-1, Non destructive testing Penetrant testing Part 1: General principles EN 756, Welding consumables Wire electrodes and wire-flux combinations for submerged arc

welding of non alloy and fine grain steels Classification EN 758, Welding consumables Tubular card electrodes for metal arc welding with and without

a gas shield of non-alloy and fine grain steels Classification EN 837-2, Pressure gauges Part 2: Selection and installation recommendations for pressure

gauges EN 875, Destructive tests on welds in metallic materials Impact test EN 876, Destructive tests on welds in metallic materials Longitudinal tensile test EN 895, Transverse tensile test EN 910, Destructive tests on welds in metallic materials Bend tests EN 970, Non-destructive examination of fusion welds Visual examination

Nacionalna fusnota

7

*) LPG predstavlja skraenicu od izraza na engleskom jeziku "liquefied petroleum gas", a na srpsko skraenica TNG od izraza teni naftni gas.

naSRPS EN 12542:2010 ISS EN 1290, Non-destructive examination of welds Magnetic particle testing of welds Method EN 1321, Destructive tests on welds in metallic materials Macroscopic and microscopic

examination EN 1418, Welding personnel Approval testing of welding operators for fusion welding and

resistance weld setters for fully mechanized and automatic welding of metallic materials EN 1435, Non-destructive examination of welds Radiographic examination of welded joints EN 1668, Welding consumables Rods, wires and deposits for tungsten inert gas welding of

non-alloy and fine grain steels Classification EN 1708-1, Welding Basic weld joints in steel Part 1: Pressurized components EN 1714, Non destructive examination of welds Ultrasonic examination of welded joints ISO 9162, Petroleum products Fuels (class F) Liquefied petroleum gases Specifications EN 10025, Hot rolled products of non-alloy structural steels; technical delivery conditions (includes

amendment A1:1993) EN 10028-2, Flat products made of steels for pressure purposes Part 2: Non-alloy and alloy steels

with specified elevated temperature properties EN 10028-3, Flat products made of steels for pressure purposes Part 3: Weldable fine grain steels,

normalized EN 10028-5, Flat products made of steels for pressure purposes Part 5: Weldable fine grain steels,

thermomechanically rolled EN 10204, Metallic products Types of inspection documents.

EN 12062, Non-destructive examination of welds General rules for metallic materials EN 13445-2, Unfired pressure vessels Part 2: Materials. EN 13445-3, Unfired pressure vessels Part 3: Design.

prEN 13445-2, Unifired pressure vessels Part 2: Materials prEN 13445-3, Unifired pressure vessels Part 3: Design EN ISO 6520-1, Welding and applied procedures Classification of imperfections in metallic materials

Part 1: Fusion welding 3 Termini i definicije

Za potrebe ovog evropskog standarda primenjuju se sledei termini i definicije. 3.1 PED (PED) Direktiva 97/23/EC Evropskog parlamenta i Saveta od 29. maja 1997. godine o aproksimaciji zakona drava lanica u vezi sa opremom pod pritiskom 3.2 konvencionalni napon teenja (yield strenght) gornji konvencionalni napon teenja ReH ili, za elike za koje nije mogue tano odrediti napon teenja, napon pri deformaciji od 0,2 % NAPOMENA Ova svojstva odgovaraju vrednosti Re/t koja je definisana u PED. 3.3 serijski proizvedeni rezervoari (serially produced tanks) vie od jednog rezervoara koji se proizvode u istoj fabrici, korienjem istog materijala, konstrukcije i postupaka proizvodnje, bez dueg prekida u proizvodnji u odreenom vremenskom periodu 3.4 proizvodna serija (production-batch)

8

ISS naSRPS EN 12542:2010 skup delova koji su izloeni pritisku ili zavrenih rezervoara proizvedenih u odreenom vremenskom periodu od strane istog proizvoaa, uobiajene konstrukcije, korienjem istih postupaka proizvodnje, veliine i materijala, na istim proizvodnim postrojenjima, koji su podvrgnuti istoj termikoj obradi NAPOMENA U ovom kontekstu "u odreenom vremenskom periodu" ne mora da znai "kontinualna proizvodnja". 3.5 oblikovanje u hladnom stanju (cold forming) oblikovanje na temperaturama koje su najmanje za 25 C manje od najvee dozvoljene temperature za otputanja unutranjih napona u saglasnosti sa specifikacijom materijala.

3.6 oblikovanje u toplom stanju (hot forming) oblikovanje na temperaturama koje su vee od najvee dozvoljene temperature za otputanje unutranjih napona, u saglasnosti sa specifikacijom materijala. 3.7 klimatska oblast (climatic area) geografska oblast koju je prihvatio ili utvrdio nadleni nacionalni organ ili organ koji je nadlean za utvrivanje projektnih uslova rezervoara za uskladitenje tenog naftnog gasa (TNG) u dravi (dravama) gde e rezervoar da se koristi. Oblast utvruje referentnu temperaturu za proraunski pritisak i punjenje 3.8 proraunski pritisak (design pressure) pritisak koji se koristi u obrascima za proraun NAPOMENA Za rezervoare koji se proizvode prema ovom standardu, proraunski pritisak je jednak "najveem dozvoljenom pritisku", PS u PED. 3.9 proizvoa (manufacturer) proizvoa rezervoara, ako nije drugaije utvreno 3.10 Ar3 (Ar3) kritina taka u dijagramu ravnotenog stanja gvoeugljenik, koja predstavlja temperaturu poetka promene austenita u ferit pri hlaenju elika NAPOMENA Stvarna temperatura kritine take menja se u zavisnosti od sastava elika. 4 Materijali 4.1 Omotai i danca Materijali za omotae i danca moraju da se izaberu iz grupa elika utvrenih u EN 10028-1, EN 10028-3 ili EN 10028-5. Alternativno, mogu se koristiti ekvivalentni materijali koji su odobreni i imaju evropsko odobrenje za materijale ili se podvrgavaju detaljnom razmatranju materijala. U svim sluajevima materijali moraju da ispunjavaju sledee zahteve: hemijski sastav i mehanika svojstva moraju da ispunjavaju zahteve grupe 1 ili grupe 2 koji su navedeni

u tabeli 1; najmanja vrstoa pri zatezanju ne sme biti vea od 700 N/mm2;

9

naSRPS EN 12542:2010 ISS najmanje izduenje mora da iznosi 14 %; ilavost pri ispitivanju udarom na najmanjoj proraunskoj temperaturi ne sme biti manja od 27 J, ili mora

da zadovolji zahteve prorauna za niske temperature koji su navedeni u EN 13445-2 ; elici iz podgrupe 2.2 moraju da imaju vrednost ekvivalenta ugljenika ogranienu na najvie

0,43 % , koja se proraunava prema EN 10028-5. elici moraju da se uvrste u grupe u skladu sa tabelom 1.

Tabela 1 Grupe materijala

Grupa Podgrupa Vrsta elika elici sa najmanjom graninom vrednou konvencionalnog napona

teenja ReH 460 N/mm2 a) i hemijskim sastavom u %: C 0,25 Si 0,60 Mn 1,70 Mo 0,70b) S 0,045 P 0,045 Cu 0,40b) Ni 0,5b) Cr 0,3 (0,4 za odlivke)b) Nb 0,05 V 0,12b) Ti 0,051

1.1 elici sa utvrenom najmanjom graninom vrednou konvencionalnog napona teenja ReH 275 N/mm2

1.2 elici sa utvrenom najmanjom graninom vrednou konvencionalnog napona teenja 275 N/mm2 < ReH 360 N/mm2

1

1.3 Normalizovani finozrni elici sa utvrenom najmanjom graninom vrednou konvencionalnog napona teenja ReH > 360 N/mm2

Termomehaniki obraeni finozrni elici i liveni elici sa utvrenom najmanjom graninom vrednou konvencionalnog napona teenja ReH > 360 N/mm2

2.1 Termomehaniki obraeni finozrni elici i liveni elici sa utvrenom najmanjom graninom vrednou konvencionalnog napona teenja 360 N/mm2 < ReH 460 N/mm2

2

2.2 Termomehaniki obraeni finozrni elici i liveni elici sa utvrenom najmanjom graninom vrednou konvencionalnog napona teenja ReH > 460 N/mm2

a) U skladu sa odreenim standardima za eline proizvode, ReH moe da se zameni sa Rp0,2. b) Dozvoljena je vea vrednost, pod uslovom da Cr + Mo + Ni + Cu + V 0,75 %.

4.2 Delovi pod pritiskom, osim omotaa i danaca Materijali za delove pod pritiskom koji nisu omotai i danca moraju da zadovoljavaju zahteve odgovarajuih harmonizovanih evropskih standarda za materijale ili posebne ocene materijala ili moraju da imaju evropsko odobrenje za materijal. Materijali moraju da ispunjavaju i zahteve prema 4.1. 4.3 Delovi zavareni na rezervoar Delovi zavareni direktno na rezervoar, koji nisu optereeni pritiskom, moraju da se izrade od odgovarajuih materijala izabranih prema EN 10025 ili od materijala koji je zavarljiv i kompatibilan sa materijalom koji se koristi za izradu delova pod pritiskom.

10

ISS naSRPS EN 12542:2010 NAPOMENA Moe biti neophodno izvriti ispitivanja ovih materijala iji su zahtevi drugaiji u odnosu na PED. U svim sluajevima materijali moraju da ispune zahteve prema 4.1. 4.4 Potroni materijal za zavarivanje

Potroni materijali moraju da imaju sposobnost stvaranja vrstog zavarenog spoja ija svojstva odgovaraju najmanje svojstvima osnovnog materijala gotovog rezervoara . Potroni materijali moraju da se paljivo izaberu prema EN 499, EN 756, EN 758 ili EN 1668. Pogodnost primene izabranog materijala mora da se dokae u skladu sa 7.6.3. 4.5 Sertifikati Proizvoa rezervoara mora da dobije sertifikate materijala koji sadre hemijsku analizu i detaljne mehanike osobine elika koji se isporuuje za izradu delova rezervoara koji su izloeni pritisku. Sertifikati moraju da odgovaraju EN 10204, sertifikat tipa 3.1B, zajedno sa dokumentovanom potvrdom proizvoaa materijal da je u skladu sa specifikacijom materilala . 4.6 Nemetalni materijali (zaptivai) Nemetalni materijali moraju biti otporni u odnosu na oba agregatna stanja TNG u celom opsegu pritisaka i temperatura koji se pretpostavljaju pri eksploataciji. 5 Projektovanje 5.1 Opti zahtevi Debljina zida rezervoara mora da se prorauna prema Prilogu E. Za rezervoare namenjene za TNG, koji su usaglaeni sa ISO 9162 , .odgovarajuim nacionalnim ili meunarodnim standardima, ili drugim odgovarajuim propisima, ne mora da se razmatra unutranja korozija. Za rezervoare koji su zatieni od spoljanje korozije u skladu sa 10.1, ne mora da se razmatra spoljanja korozija. Za izabrani materijal mora da se odredi koeficijent zavarenog spoja, kao i obim ispitivanja bez razaranja u skladu sa tabelom 2. Rezervoar mora da se projektuje tako da izdri sva optereenja koja izazivaju pritisak, vakuum i masa tenosti prema 5.3, 5.4 i 5.5. Za sluajeve kada je to neophodno, delovi prikljueni na rezervoar moraju da se zavaruju korienjem podlone trake.

Moraju se izraditi projektna dokumentacija sa svim detaljnim merama. 5.2 Temperatura

11

Proraunska temperatura mora biti u opsegu od 20 C do 50 C. Ako se proraun vri sa temperaturama niim od 20 C, proizvoa mora da dokae da materijal koji je korien za konstrukciju sastavnih delova pod pritiskom rezervoara ima svojstva koja odgovaraju opsegu temperatura od 40 C do 50 C prema

EN 13445-2 .

naSRPS EN 12542:2010 ISS 5.3 Pritisak

Proraunski pritisak, p (videti 3.8) , ne sme biti manji od najveeg pritiska koji se javlja za vreme rada, u skladu sa Prilogom A. Proraunski pritisak mora da se izabere tako da se u obzir uzima najvei pritisak koji razvija TNG. 5.4 Zahtevi koji se odnose na vakuum

Rezervoar mora da se projektuje tako da izdri najmanji apsolutni unutranji pritisak od 0,3 bar.

NAPOMENA 1 Ovaj zahtev moe da se ispuni ako se zadovolje zahtevi prema EN 13445-3. NAPOMENA 2 Ovim zahtevom treba da se obezbedi da rezervoar izdri potpritisak koji stvara medijum za vreme rada

ili za vreme normalnog odravanja.

5.5 Optereenje oslonaca Rezervoar i oslonci moraju da se projektuju tako da izdre optereenje punjenja rezervoara vodom. To mora

da se dokae proraunom u skladu sa EN 13445-3 ili eksperimentalnim ispitivanjem . 5.6 Optereenje oveenja za dizanje Oveenja za dizanje moraju da se projektuju tako da omogue najvee optereenje koje se pretpostavlja za

vreme postavljanja i rukovanja. To mora da se dokae proraunom u skladu sa EN 13445-3 ili eksperimentalnim ispitivanjem.

5.7 Brie se tekst

6 Otvori 6.1 Opti zahtevi Rezervoar mora biti opremljen odgovarajuim brojem otvora za armature kako bi se obezbedili zahtevi koji se odnose na rad. 6.2 Ojaanje Svaki otvor mora da se ojaa prstenom, prikljukom ili ploom za ojaavanje koji se privruju zavarivanjem i projektuju u skladu sa E.3. 6.3 Poloaj zavarenih spojeva i otvora

Zavareni spojevi ojaanja otvora moraju da se izvode izvan uzdunih i krunih zavarenih spojeva i na

rastojanju od najmanje 40 mm izmeu zavarenih spojeva. .

7 Izvoenje i proizvodnja 7.1 Opti zahtevi

Rezervoari moraju da se proizvedu prema projektnoj dokumentaciji i specifikacijama u skladu sa zahtevima ovog standarda i inenjerske prakse .

12

ISS naSRPS EN 12542:2010 Proizvoa je odgovoran za kompetentnost, osposobljenost i nadzor nad svojim osobljem. Materijali odreeni za proizvodnju rezervoara moraju da se obrade (prema uputstvima za obradu proizvoaa materijala, ako postoje), tako da proizvedeni rezervoar ispunjava zahteve projektovane primene i zahteve utvrene ovim standardom. Proizvoa mora da ima utvrenu organizaciju kontrole proizvodnih operacija, koja obuhvata specijalne postupke, kao to su oblikovanje, zavarivanje i termika obrada. 7.2 Kontrolisanje i sledljivost materijala Proizvoa mora da obezbedi sistem identifikacije materijala koji se koriste u proizvodnji, kojim se omoguava da se za zavreni rezervoar utvrdi poreklo materijala koji su korieni pri proizvodnji delova izloenih pritisku. Sistem mora da obuhvata i postupak provere identifikacije materijala dobijenog od isporuioca na osnovu sertifikata materijala od strane proizvoaa i/ili na osnovu ispitivanja pri preuzimanju. Proizvoa mora da obezbedi da materijal koji se koristi odgovara zahtevima koji su navedeni u tehnikoj ili projektnoj dokumentaciji Brisati tekst . Pri merenju i seenju materijala identifikacione oznake se moraju postaviti tako da: a) budu jasno vidljive posle kompletiranja dela pod pritiskom, ili b) sistemom dokumentovanja postupka proizvodnje bude obezbeeno utvrivanje sledljivosti svih

materijala zavrenog rezervoara. Nain obeleavanja materijala mora da se izabere tako da ne izazove nikakve tetne posledice na utvrena svojstva materijala. NAPOMENA Ako je za vreme proizvodnje dela pod pritiskom neophodno da proizvoa ukloni oznaku materijala, proizvoa mora da premesti identifikacionu oznaku na drugi deo ove komponente. Oznaku moe da premesti samo lice koje je odredio proizvoa.

Moraju da se uvaju zapisi o potronom materijalu za zavarivanje. 7.3 Proizvodne tolerancije Tolerancije oblika rezervoara moraju biti u skladu sa Prilogom B. 7.4 Prihvatljivi detalji zavarenih spojeva Osnovni detalji zavarenih spojeva moraju biti u skladu sa EN 1708-1. Preporueni detalji zavarenih spojeva navedeni su u Prilogu G. 7.4.1 Uzduni zavareni spojevi Zavareni spojevi omotaa moraju biti zavojni sueoni spojevi ili uzduni sueoni spojevi. Ako je rezervoar napravljen od vie sekcija, uzduni zavareni spojevi susednih ploa moraju da se uzajamno pomere najmanje za 100 mm. Ovo rastojanje mora da se meri izmeu krajeva zavarenih spojeva. 7.4.2 Preklopni zavareni spojevi 7.4.2.1 Preklopni spojevi moraju da zadovoljavaju sledee zahteve: a) preklopljeni deo koji predstavlja podlogu vara, mora da se nepropusno spoji po celom obimu sa drugim

delom (obrada preklopljenog dela dozvoljena je pod uslovom da debljina preostalog materijala koji slui kao podloga nije nigde manja od 75 % osnovne debljine);

b) za sve vreme proizvodnje mora se odravati profil preklopljenog dela sa blagim poluprenikom bez otrih prelaza;

c) zavreni zavareni spoj mora da ima pravilan oblik i mora da ispunjava leb po celoj debljini limova koji se spajaju . 13

naSRPS EN 12542:2010 ISS NAPOMENA Preporueno izvoenje preklopnog spoja moe se videti na slici G.2. 7.4.2.2 Ako je prirubniki deo ispupenog danca sa preklopom, preklop mora da bude dovoljno udaljen od poluprenika zaobljenja prelaza izmeu cilindrinog i ispupenog dela danca, tako da se obezbedi da je ivica krunog ava na rastojanju od najmanje 12 mm od ovog prelaza.

7.4.2.3 Ako je omota sa preklopom, uzduni ili zavojni av mora da se prebrusi sa unutranje i

spoljanje strane, na rastojanju od priblino 50 mm od preklopa, bez smanjenja debljine ploe. Posle

izvoenja preklopa, zona zavarenog spoja mora da se ispita metodom ispitivanja magnetskim prahom prema

EN 1290, ili ispitivanjem penetrantima prema EN 571-1 da se proveri da nisu nastale prsline. 7.5 Delovi pod pritiskom koji su proizvedeni oblikovanjem 7.5.1 Opti zahtevi Delovi pod pritiskom koji su proizvedeni oblikovanjem mogu da se oblikuju u hladnom ili u toplom stanju.

Danca moraju da se proizvedu iz jednog komada lima. Limovi koji se koriste za proizvodnju oblikovanih delova moraju da zadovolje zahteve prema 4.1. Temperatura dela koji se proizvodi za vreme postupka oblikovanja ne sme da bude vea od 1 050 C. 7.5.2 Termika obrada posle oblikovanja 7.5.2.1 Termika obrada posle oblikovanja u hladnom stanju

Danca koja se proizvode oblikovanjem u hladnom stanju moraju posle oblikovanja termiki da se obrade, ako proizvoa ne dokae da su postignuta svojstva navedena u 4.1, ili ako ispitivanjem rasprskavanja

pritiskom na prototipu rezervoara ne dokae da oblikovani deo nije najslabije mesto na rezervoaru. Ako se primenjuje termika obrada posle oblikovanja u hladnom stanju, to mora da bude normalizaciono arenje ili drugi pogodan postupak. NAPOMENA Za odreivanje ili preporuku postupka termike obrade moe da se koristi sertifikat o ispitivanju koje je izvrio proizvoa osnovnog materijala. 7.5.2.2 Termika obrada posle oblikovanja u toplom stanju Ako nije predviena naknadna termika obrada, postupak oblikovanja mora da se potvrdi, kontrolie i moraju da se ispune zahtevi prema 7.5.1. Ako je temperatura oblikovanja nia od AR3, ili ako je vrednost izduenja elika posle oblikovanja manja od vrednosti utvrene u 4.1, oblikovani delovi moraju posle oblikovanja u toplom stanju da se termiki obrade normalizacijom ili drugim utvrenim postupkom, tako da se obnove mehanika svojstva u skladu sa 4.1. 7.5.3 Ispitivanje delova proizvedenih oblikovanjem

Za delove koji su oblikovani u hladnom stanju, a koji nisu termiki obraeni, ne zahtevaju se posebna

mehanika ispitivanja vezana za oblikovanje, osim zahteva prema 7.5.2.1 za ispupena danca. Za sve ostale delove koji su proizvedeni oblikovanjem, ija je debljina vea ili jednaka 5 mm, posle poslednje operacije oblikovanja mora da se izvri ispitivanje ili termika obrada, i da se odredi da li su ispunjeni zahtevi za svojstva materijala. Ispitni komadi moraju da se izaberu iz dela koji predstavlja produetak dela proizvedenog oblikovanjem ili iz samog dela koji je proizveden oblikovanjem istim

14

ISS naSRPS EN 12542:2010 postupkom. Iz ispitivanog komada uzme se jedan uzorak za ispitivanje zatezanjem i tri uzorka za ispitivanje udarom pri savijanju. Za sluaj danca proizvedenog oblikovanjem moraju se uzeti sledei ispitni uzorci: 1 iz prvih 10 od svake vrste, a zatim 1 na svakih 1 000 proizvedenih komada, ali najmanje 1 uzorak za 2 godine. Kao jedna vrsta danca smatraju se danca koja imaju sledee zajednike karakteristike: istu specifikaciju materijala; isti postupak oblikovanja; istu termiku obradu; geometrijsku slinost do 10 %. 7.5.4 Ponavljanje ispitivanja Ako rezultati ispitivanja koji su uslovljeni nekvalitetnom tehnikom ispitivanja ili grekom koja je ograniena samo na jedan uzorak nisu zadovoljavajui, ispitivanje moe da se ponovi. Ako rezultati ispravno izvrenih ispitivanja ne odgovaraju specifikaciji, ispitivanje mora da se ponovi na sledei nain: ako rezultati ispitivanja zatezanjem ili savijanjem nisu zadovoljili, ispitivanje mora da se ponovi

na dva sledea uzorka koja su izabrana od ispitivanog komada. Rezultati oba ispitivanja moraju da zadovolje zahteve;

ako rezultati jednog od tri ispitivanja udarom pri savijanju nisu zadovoljili, sledea tri ispitna uzorka

moraju se izabrati iz od ispitivanog komada i ispitati. Srednja vrednost ovih est pojedinanih ispitivanja mora da zadovolji zahteve. Najvie dve vrednosti smeju da budu manje od najmanje vrednosti, a od ove dve vrednosti jedna mora da bude najmanje 70 % od najmanje vrednosti.

Svaki deo koji je izloen pritisku, a koji ne zadovoljava zahteve, mora da se iskljui iz grupe. Ispitivanje mora da se ponovi na druga dva dela proizvedena oblikovanjem iz iste proizvode serije , pri emu rezultati ispitivanja moraju da zadovolje zahteve specifikacije. Ako rezultati ponovljenih ispitivanja ne zadovolje zahteve, delovi proizvedeni oblikovanjem i ispitni komadi moraju da se izloe naknadnoj termikoj obradi i ispitivanje mora da se ponovi.

U sluaju da ispitivanje i posle naknadno izvrene termike obrade delova nije zadovoljavajue, odbacuju se delovi proizvedeni oblikovanjem ili proizvodne serija ispitivanih proizvedenih delova. 7.5.5 Vizuelna provera i provera mera Za delove proizvedene oblikovanjem, za koje se zahteva sertifikat o prijemu prema EN 10204, proizvoa rezervoara mora da izvri vizuelnu proveru i da proveri mere prema uslovima isporuke . Rezultate vizuelne provere i provere mera mora da potvrdi proizvoa i da ih ukljui u sertifikat prema EN 10204. 7.5.6 Obeleavanje

Delovi proizvedeni oblikovanjem moraju tako da se obelee da je u svakoj fazi proizvodnje mogue identifikovati materijal i proizvoaa delova proizvedenih oblikovanjem za odreeni rezervoar. U sluaju ispitivanja pojedinih delova iz proizvoda serija, mora da postoji mogunost odreivanja pripadnosti dela toj proizvodnoj seriji.

7.5.7 Izvetaj o ispitivanju

15

naSRPS EN 12542:2010 ISS Sertifikati navedeni u 4.5 moraju da sadre i detalje o svakoj termikoj obradi koja je vrena na delovima koji su proizvedeni oblikovanjem. 7.6 Zavarivanje 7.6.1 Opti zahtevi Zavarivanje mora da ispunjava sledee zahteve: a) postupke zavarivanja za odreenu oblast primene mora da izabere proizvoa, a zavarivai i operatori

zavarivakih radova moraju da poseduju odgovarajuu kvalifikaciju za radove koje obavljaju; b) uzduni zavareni spojevi moraju da se izvode pomou mehanizovanog/automatizovanog postupka

zavarivanja. Svi kruni zavareni spojevi na rezervoarima prenika koji je manji ili jednak 1 250 mm, moraju da se izrade pomou mehanizovanog/automatizovanog postupaka zavarivanja.

NAPOMENA Za rezervoare za koje je neophodna usaglaenost sa PED, postupci zavarivanja i kvalifikacija zavarivaa moraju da se odobre od strane notifikovanog organa ili tree strane koju je imenovao dravni organ. 7.6.2 Specifikacija postupaka zavarivanja (WPS) Proizvoa mora za sve zavarene spojeve da sastavi postupke zavarivanja prema EN 288-2. 7.6.3 Kvalifikacija WPS Kvalifikacija specifikacije postupka zavarivanja mora da se oceni ispitivanjem postupka zavarivanja prema EN 288-3 ili EN 288-8. 7.6.4 Kvalifikacija zavarivaa i osoblja za zavarivanje Zavarivai moraju da imaju odgovarajuu kvalifikaciju prema EN 287-1, a osoblje za zavarivanje prema EN 1418. NAPOMENA Za osposobljavanje, nadzor i kontrolisanje zavarivaa i osoblja koje je zadueno za zavarivanje, odgovara proizvoa. Proizvoa mora da odrava auriranu listu zavarivaa i osoblja koje je zadueno za zavarivanje, kao i odgovarajua dokumenta o njihovoj kvalifikaciji. 7.6.5 Priprema ivica za zavarivanje NAPOMENA Materijal moe da se pripremi tako da ima odgovarajue mere i oblik primenom odgovarajuih mehanikih ili termikih postupaka seenja, ili njihovom kombinacijom. Ova priprema materijala moe da se ostvari pre ili posle oblikovanja. Sa povrina koje se zavaruju moraju se detaljno odstraniti sve oksidne prevlake, ulje ili druge strane materije, da se onemogui njihov nepovoljni uticaj na kvalitet zavarenog spoja. Ivice koje se zavaruju moraju da se privrste u zahtevanom poloaju, mehaniki ili pripojnim avom, ili kombinacijom ova dva naina. Pripojni av mora da se odstrani ili stopi u "gusenicu" ava. U oba sluaja proizvoa mora da obezbedi da pripojni av ne prouzrokuje metalurke greke ili nedostatke koji se odnose na homogenost. Proizvoa mora obezbediti da povrine pri zavarivanju budu bez korenog ava, da su dobro postavljene i da izmeu njih postoji dovoljan zazor koji obezbeuje provar korena. Za vreme postupka zavarivanja, povrine koje se zavaruju moraju se pogodno uvrstiti tako da se postigne zahtevana geometrija zavarenog spoja. 7.6.6 Izvoenje zavarenih spojeva Posle svakog zavretka zavarenog spoja mora da se odstrani sva ljaka i ako je potrebno, mora se oistiti av, uz odstranjivanje svih povrinskih greaka. Ako se postupkom zavarivanja ne obezbedi potpunost i dovoljna dubina provara, strana korena zavarenog spoja mora da se odstrani mehanikim ili termikim postupkom ili bruenjem sve do zdravog materijala.

16

ISS naSRPS EN 12542:2010 Za delove rezervoara koji su izloeni pritisku mora da se onemogui dodir elektrodom izvan zone pripreme zava-renog spoja. Ako doe do dodira elektrodom, to mesto (ukljuujui i zonu uticaja toplote) mora da se popravi. 7.6.7 Dodatna oprema i oslonci Zavarivanje dodatne opreme (privremene ili druge), ukljuujui i oslonce na delovima koji su izloeni pritisku, moe da vri samo kvalifikovani zavariva prema odobrenom postupku. Privremena dodatna oprema mora da se odstrani postupkom koji ne utie na svojstva metala ili dela koji je izloen pritisku, a na koji je ta oprema zavarena. Zone uticaja moraju da se poprave glaanjem i provere ispitivanjem penetrantima, ili ispitivanjem magnetnim prahom, ako se naknadno ne pokrivaju sledeim avom koji mora da se proveri prema 9.2 7.6.8 Predgrevanje

7.6.8.1 Proizvoa mora da navede temperaturu predgrevanja u postupku zavarivanja. NAPOMENA Temperatura predgrevanja zavisi od sastava metala koji se zavaruje, debljine materijala i primenjene toplotne snage. Preporuene vrednosti za predgrevanje navedene su u EN 1011-2. 7.6.8.2 Zavarivanje nije dozvoljeno ako je temperatura osnovnog materijala u blizini zavarenog spoja manja od +5 C. 7.7 Termika obrada posle zavarivanja Termika obrada posle zavarivanja ne zahteva se za vrste materijala i zavarivane debljine koje se koriste za proizvodnju rezervoara u skladu sa ovim standardom. 7.8 Popravke 7.8.1 Popravke povrinskih greaka osnovnog materijala Manje povrinske greke, kao to su dodir elektrodom, tragovi alata, tragovi posle seenja gasnim plamenom, moraju se odstraniti bruenjem tako da prelaz izmeu bruene povrine i okoline mora da bude kontinualan. Posle bruenja mora da se izvri kontrolisanje povrinskih greaka. Na mestu koje se popravlja mora da se izvri kontrolisanje debljine materijala, tako da se obezbede zahtevi konstrukcije. U sluaju da greke smanje debljinu zida na vrednost manju od vrednosti proraunske debljine, popravka ne sme da se vri, a rezervoar se mora odbaciti. 7.8.2 Popravke greaka zavarenih spojeva Greke zavarenih spojeva koje ne ispunjavaju dozvoljene kriterijume, moraju da se poprave, ili se rezervoar mora odbaciti. U zavisnosti od obima greaka zavarenih spojeva one se moraju popraviti ili potpunim odstranjivanjem i ponovnim zavarivanjem celog zavarenog spoja, ili popravkom oteenog mesta. Popravke moraju da se izvre ako preostala debljina nije u okviru dozvoljene tolerancije. Popravke moraju da se izvre prema utvrenim postupcima zavarivanja u skladu sa 7.6.2, ili prema specifikaciji odreenog postupka popravke. Ako se za popravku koristi prvobitni postupak zavarivanja, postupak popravke ne mora da se ponovo utvruje. Popravke mora da vri kvalifikovani zavariva ili operator zavarivanja. Popravljeno mesto mora da se proveri ispitivanjima bez razaranja na isti nain kao to je predvieno za osnovni zavareni spoj, pri emu mora da zadovolji zahteve prema taki 9. Ako rezultati provere ne zadovoljavaju, sledea naknadna popravka nije dozvoljena.

17

naSRPS EN 12542:2010 ISS Proizvoa mora da uva izvetaje o svim popravkama zavarenih spojeva. 8 Delovi koji nisu izloeni pritisku 8.1 Dodatna oprema Oslonci, oveenja, podloke itd. koji nisu izloeni unutranjem pritisku mogu da se uvrste na rezervoar zavarivanjem, pod uslovom da su izraeni od zavarljivih i kompatibilnih elika. Svi prikljuni zavareni spojevi moraju da budu bez prekida. 8.2 Poloaj Dodatna oprema mora biti tako projektovana da je mogua provera zavarenih spojeva i, ako je to mogue, mora da se postavi na rastojanju od najmanje 40 mm od uzdunih i krunih zavarenih spojeva. Ako to nije mogue, dodatna oprema i pripadajui zavareni spoj moraju potpuno da budu ukrteni sa glavnim zavarenim spojem. Dodatna oprema mora da se postavi i projektuje tako da se onemogui skupljanje ili zadravanje vode. 8.3 Otvori za provetravanje Svaka ploa za ojaanje koja pokriva zavareni spoj izloen pritisku mora da ima otvor za provetravanje koji je opremljen navojem i epom. 9 Pregled i ispitivanje 9.1 Vizuelni pregled zavarenih spojeva Posle zavretka zavarivanja svi zavareni spojevi moraju se vizuelno pregledati kako bi se odredilo da li postoje greke u skladu sa EN 970, pri emu ove greke moraju da se ocene prema kriterijumima koji su navedeni u Prilogu D. Kontrolisana povrina mora da bude dobro osvetljena, bez masnoe, prljavtine, okovina, vika prevlaka ili zatitnih prevlaka razliitih vrsta. Greke koje nisu prihvatljive moraju se popraviti u skladu sa 7.8, ili rezervoar mora biti odbaen. NAPOMENA U sluaju kada postoji nedoumica, preporuuje se da se izvri dopunsko ispitivanje metodom sa magnetnim prahom ili metodom sa penetrantima (videti 9.3.4 i 9.3.5). 9.2 Ispitivanje bez razaranja 9.2.1 Radiografsko ispitivanje ili ispitivanje ultrazvukom uzdunih ili zavojnih zavarenih spojeva omotaa rezervoara mora se izvriti u skladu sa 9.3.2 i 9.3.3, u obimu koji je odreen u tabeli 2. Svaka greka mora da se oceni prema kriterijumima koji su navedenio u Prilogu D.

18


Tabela 2 Obim ispitivanja bez razaranja uzdunih zavarenih spojeva i koeficijenti zavarenih spojeva

Grupa elika (videti tabelu 1) 2.1, 2.2 1.1, 1.2, 1.3

1.1, 1.2, 1.3 2.1, 2.2

Obim ispitivanja bez razaranjaa) 100 % 100 %, zatim 10 %b),

c) 10 %

Koeficijent zavarenog spoja 1 1 0,85 a) Procenat se odnosi na procenat zavarenih spojeva svakog pojedinanog rezervoara. b) Vai za potpuno mehanizovan i/ili automatizovan postupak zavarivanja, za koji je mehanizovano i najmanje pomeranje glave za zavarivanje, kao i dovod dodatnog materijala. c) Prva brojka: na poetku; druga brojka: posle zadovoljavajuih iskustava. Videti 9.2.3.

9.2.2 10 % celokupne duine svih krunih zavarenih spojeva na svakom rezervoaru mora da se ispita radiografskom metodom ili ispitivanjem ultrazvukom u skladu sa 9.3.2 ili 9.3 3. Ispitivana mesta moraju da obuhvate sve T-spojeve. NAPOMENA Preporuuje se da proizvoa priloi crte rasporeda svih ispitivanih mesta. 9.2.3 Za elike grupa 1.1, 1.2 i 1.3 obim ispitivanja bez razaranja moe da se smanji sa 100 % na 10 %, u sluaju da se postiu zadovoljavajui iskustveni rezultati. NAPOMENA Zadovoljavajui iskustveni rezultati su definisani kao uspena proizvodnja bez ikakvih nedozvoljenih greaka, za 25 rezervoara ili za 50 m zavarenih spojeva, zavisno od toga ta je vee. Ako se promeni postupak zavarivanja ili se nastavlja posle prekida u proizvodnji koji je dui od 4 nedelje, kriterijumi za zadovoljavajue iskustvene rezultate moraju ponovo da se odrede. 9.2.4 10 % od ukupne duine svih zavarenih spojeva koji uvruju prikljuke, ogranke i ploe za ojaanje na omota rezervoara i ispupena danca i 10 % od svih prikljunih zavarenih spojeva za delove koji su izloeni pritisku, moraju da se ispitaju metodom sa magnetnim prahom i/ili metodom sa penetrantima, videti 9.3.4 ili 9.3.5. 9.3 Metode ispitivanja bez razaranja 9.3.1 Opti zahtevi Izbor metoda ispitivanja bez razaranja mora da se izvri prema EN 12062. Mogu da se koriste i druge metode i postupci koji pruaju istu osetljivost pri odreivanju greaka. 9.3.2 Metoda radiografskog ispitivanja Radiografska ispitivanja moraju da se izvre prema EN 1435. Osetljivost radiografskog ispitivanja mora se odrediti prema EN 462, ili drugom metodom, kojom se postie uporediva osetljivost. Svaka ispitivana sekcija zavarenog spoja mora se obeleiti oznakom na osnovu koje moe da se utvrdi: a) serijski, redni ili slini identifikacioni broj radnog naloga ili referentni broj; b) zavareni spoj; c) sekcija zavarenog spoja; d) poetak i zavretak zavarenog spoja. NAPOMENA 1 Za obeleavanja se preporuuje korienje strelica ili drugih oznaka po duini zavarenog spoja, koje jasno ograniavaju mesto poetka i zavretka zavarenog spoja. Ako se zahteva radiografija cele duine zavarenog spoja, odgovarajuim prekrivanjem mora se obezbediti da se na radiografu prikae ceo zavareni spoj. Svaki radiografski snimak mora se na svakom kraju oznaiti brojem.

19

naSRPS EN 12542:2010 ISS Radiografski snimci popravljanih zavarenih spojeva moraju jasno da se oznae, npr. "R1". NAPOMENA 2 Poloaj zavarenog spoja moe da se obelei ako se koristi za uzdune zavarene spojeve, npr. slovna oznaka L, a za krune zavarene spojeve, slovna oznaka C, sa dodatnom brojanom oznakom (1, 2, 3 itd.) koja oznaava da li se odnosi na prvi, drugi, trei itd. zavareni spoj tog tipa. 9.3.3 Metoda ispitivanja ultrazvukom Metode ispitivanja ultrazvukom moraju da odgovaraju odredbama EN 1714. Pre ispitivanja zavarenih spojeva ovom metodom, ultrazvukom se mora odrediti debljina osnovnog materija-la i sve greke koje mogu da ometaju uspenost ispitivanja zavarenog spoja. 9.3.4 Metoda ispitivanja magnetnim prahom Metode ispitivanja magnetnim prahom moraju da odgovaraju odredbama EN 1290. Mora se obratiti panja da se loom primenom magnetskog ureaja ne izazove oteenje povrine, a ako se to dogodi, oteenje mora da se popravi u skladu sa 7.8.1. 9.3.5 Metoda ispitivanja penetrantima Ispitivanje metodom sa penetrantima mora se izvesti u skladu sa EN 571-1. 9.4 Obeleavanje svih postupaka ispitivanja bez razaranja Oznake du zavarenih spojeva moraju da pruaju podatke o referentnim takama za odreivanje tanog poloaja zavarenog spoja u odnosu na izvetaj o ispitivanju [videti 12.2 i)]. 9.5 Kvalifikacija osoblja Osoblje koje vri ispitivanja mora imati kvalifikacije prema EN 473.

NAPOMENA Za rezervoare za koje se zahteva usaglaenost sa PED Kategorija III i IV, osoblje koje vri

ispitivanje mora biti odobreno od tee nezavisne organizacije koju je priznala drava lanica. 9.6 Kriterijumi za prihvatanje 9.6.1 Greke koje su otkrivene pri ispitivanjima bez razaranja moraju da se ocenjuju prema kriterijumima datim u Prilogu D. 9.6.2 Ako se ispitivanjima bez razaranja otkriju pojedinane nedozvoljene greke, istom metodom se moraju proveriti sledee dve sekcije zavarenog spoja koji sadri greke. Ako se utvrde nove nedozvoljene greke, zavareni spoj mora da se proveri 100 %, pri emu se moraju koristiti kriterijumi prihvatanja za 100 % proveru. 9.6.3 Ako se ponavlja ista nedozvoljena greka zavarenog spoja (neprekidna ili viestruka) pri ispitivanju celog zavarenog spoja prema 9.6.2, na isti nain moraju da se provere i rezervoari koji su izraeni neposredno pre rezervoara koji se kontrolie, kao i onaj rezervoar koji je izraen posle njega. 9.6.4 Ako se na odgovarajuim zavarenim spojevima ova dva rezervoara ne pronau nedozvoljene greke, nisu neophodna dalja posebna ispitivanja. 9.6.5 Ako se u prethodnom ili u sledeem rezervoaru pronau nedozvoljene greke, dodatni rezervoari proizvedeni pre proveravanog rezervoara i posle njega, moraju se oceniti prema 9.6.2 i 9.6.3, sve dok se ne pronae rezervoar bez nedozvoljenih greaka. Ako se primenjuje 9.2.3, za vreme nastavka proizvodnje moraju se obnoviti zadovoljavajui iskustveni rezultati. 9.7 Proizvodne ispitne ploe (kontrolne ploe) 9.7.1 Za svaki mesec tokom proizvodnje i za svaki postupak zavarivanja uzdunih ili zavojnih zavarenih spojeva, broj ispitnih ploa mora biti sledei:

20

ISS naSRPS EN 12542:2010 1 ispitna ploa od 0 m do 60 m; 1 ispitna ploa od 60 m do 360 m; 1 ispitna ploa od 360 m do 1 860 m; 1 ispitna ploa od 1 860 m do 9 360 m. Ako se za obimne zavarene spojeve koristi drugaiji postupak od onog za uzdune/zavojne zavarene spojeve mora se izraditi jedna kontrolna ploa godinje za taj postupak. 9.7.2 Tamo gde je to mogue, ispitne ploe moraju da se privrste za omota rezervoara na jednom kraju zavarenog spoja, tako da zavarene ivice na kontrolnoj ploi predstavljaju produetak i kopiju odgovarajuih zavarenih spojeva na rezervoaru. Metal ava na ispitnoj ploi mora da se nanese kontinualno odgovarajuim uzdunim avom, korienjem istog postupka i tehnike zavarivanja. Ako je neophodno da se ispitna ploa zavaruje posebno, kao to je to u sluaju krunih zavarenih spojeva, mora se koristiti isti postupak zavarivanja kao za konstrukciju rezervoara. 9.7.3 Ispitne ploe moraju da budu dovoljne veliine da se omogui izrada zahtevanih uzoraka ukljuujui i uzorke za ponovljena ispitivanja. Vrste i broj uzoraka koji se uzimaju iz ispitne ploe navode se u tabeli 3.

Tabela 3 Broj ispitnih uzoraka

Grupa elika (videti tabelu 1) 1.1, 1.2 i 1.3 2.1 i 2.2

Debljina osnovnog materijala, e e 12 e > 12 e 12 e > 12 Ispitivanje savijanjem sa strane lica ava 1 1 Ispitivanje savijanjem sa strane korena ava 1 1 Makroskopsko ispitivanje 1 1 1 Ispitivanje udarom pri savijanju: metal ava 31) 3 31) 3 Ispitivanje udarom pri savijanju: zona uticaja toplote 3 3 Ispitivanje zatezanjem metala ava u uzdunom pravcu 3 12) Ispitivanje zatezanjem metala ava u uzdunom pravcu 3 1 1) Ne zahteva se za debljine koje su manje od 5 mm. 2) Ako nastanu problemi pri ispitivanju zatezanjem metala ava, ispitivanje moe da se zameni hemijskom analizom metala ava. NAPOMENA Da bi se obezbedilo uzimanje uzoraka od neoteenih delova, na ispitnoj ploi mogu prvo da se izvre ispitivanja bez razaranja.

Ispitivanja moraju da se izvre u skladu sa sledeim standardima: Ispitivanje savijanjem EN 910; Makroskopsko ispitivanje EN 1321; Ispitivanje udarom pri savijanju EN 875; Ispitivanje zatezanjem metala ava u uzdunom pravcu EN 876; Ispitivanje zatezanjem zavarenog spoja u poprenom pravcu EN 985. 9.7.4 Mora se sainiti izvetaj o ispitivanjima u kojem e se navesti usaglaenost rezultata ispitivanja sa unapred utvrenim zahtevima. 9.7.5 Ako rezultati pojedinih ispitivanja savijanjem ne zadovoljavaju utvrene zahteve, mora biti razmotren razlog za to, a ako se ne pronau nedozvoljene greke moraju se izvriti dva dodatna ispitivanja savijanjem. Ako neko od ponovljenih ispitivanja ne zadovolji utvrene zahteve, zavareni spojevi ispitne ploe moraju se smatrati neusaglaenim sa odredbama ovog standarda. 9.8 Zavrno kontrolisanje za prihvatanje

21

naSRPS EN 12542:2010 ISS 9.8.1 Ispitivanje pod pritiskom Rezervoari moraju da se ispitaju pod pritiskom, prema Prilogu C. Rezervoari ne smeju da pokau znakove proputanja i deformacija, a posle odvajanja od izvora pritiska, pritisak u rezervoaru ne sme da se smanjuje. Posle ispitivanja pod pritiskom rezervoar ne sme da pokae znakove trajne deformacije. Rezervoari koji su popravljani posle ispitivanja pod pritiskom, posle popravke moraju da se ponovo ispitaju pod pritiskom, osim ako nije drugaije dogovoreno. Najmanji ispitni pritisak mora da bude 1,43 puta vei od proraunskog pritiska (videti Prilog A). Mora se izvriti proraun i obezbediti da ukupni napon u zidovima pri primenjenom ispitnom pritisku ne bude vee od 95 % gornje granine vrednosti konvencionalnog napona teenja materijala rezervoara ReH. Tamo gde je ova vrednost prekoraena, ispitni pritisak se mora smanjiti u odgovarajuem odnosu. Vreme trajanja ispitivanja mora da prui dovoljno vremena za proveru pokazatelja gubitka medijuma i ukupne plastine deformacije rezervoara, ali ne sme da iznosi manje od 10 minuta. 9.8.2 Zavrni pregled Rezervoari projektovani i opremljeni u skladu sa ovim standardom moraju da se podvrgnu spoljanjem i unutranjem pregledu, kojima se dokazuje da li rezervoar ispunjava zahteve projektne dokumentacije. Ako veliina otvora ne dozvoljava unutranji pregled rezervoara posle proizvodnje, proizvoa mora da obezbedi pregled unutranjih povrina pre zavrne montae rezervoara. Zavrni pregled mora da se izvri posle zavretka svih zavarivakih radova i posle termike obrade, ali pre nanoenja bilo kakvog premaza.

10 Povrinska i zavrna obrada 10.1 Opti zahtevi Rezervoari moraju da se zatite od atmosferske korozije sistemom zatitnih premaza. Primenjeni sistem povrinske zatite mora da uzme u obzir: lokalne radne uslove; vremenski interval izmeu redovnih provera/odravanja; sve spoljanje protivpoarne i druge zatitne prevlake. Podaci o sistemu povrinske zatite, njen pretpostavljeni vek trajanja i preporuke za odravanje moraju da se navedu u uputstvima za rad. 10.2 Refleksivnost Spoljanji zavrni premaz mora da bude svetle boje, sa visokom vrednou refleksije. Mogu se koristiti samo boje sa refleksijom 1, 2 ili 3. U tabeli 4 su dati meusobni odnosi boja i indeksa refleksije koji moraju da se koriste, a koji su odreeni uslovima projekta u skladu sa Prilogom A.

Tabela 4 Boje i indeksi Indeks Boja

1 bela, slonova kost, boja cinka, boja aluminijuma i boja srebra uta do stepena RAL 1021

2 siva do stepena RAL 7035 zelena do stepena RAL 6019

3 sve ostale boje, osim tamnoplave i crne NAPOMENA Metoda odreivanja indeksa refleksije opisana je u Prilogu H. 10.3 Zavrna obrada Rezervoari moraju da:

22

ISS naSRPS EN 12542:2010 budu provereni potpunim pregledom spoljanjih i vidljivih delova unutranjih povrina; budu oieni od svih unutranjih neistoa, a zatim potpuno osueni; imaju zatiene sve prirubnice i navarene delove protiv udara i korozije; imaju zatiene unutranje povrine od atmosferske korozije, kao i od prodora bilo kakvog stranog

materijala. Ovaj nain zatite mora da uzme u obzir i mogue poveanje pritiska koji izaziva visoka temperatura okoline i mogui potpritisak koji izaziva kondenzacija vodene pare.

NAPOMENA Zavrna obrada obuhvata sve obrade koje se vre posle ispitivanja pod pritiskom, a pre transporta rezervoara. Cilj je da se rezervoar zatiti od udara i prljanja za vreme transporta, postavljanja i prikljuenja na odgovarajue postrojenje.

11 Obeleavanje i sertifikacija Podaci o rezervoaru moraju vidljivo i trajno da se oznae na natpisnoj ploici koja je otporna na koroziju i trajno privrena na deo koji nije optereen pritiskom. Natpisna ploica mora da sadri najmanje sledee podatke: naziv i adresu ili identifikaciju proizvoaa na neki drugi nain; serijski broj; tip ili broj proizvoden serije; najveu i najmanju dozvoljenu graninu temperaturu (TS) i pritisak (PS); nazivnu vodenu zapreminu rezervoara u litrima; datum proizvodnje; kd projekta; ispitni pritisak (PT) u bar i datum ispitivanja. Slovni znaci za obeleavanje moraju da budu najmanje visine 4 mm.

NAPOMENA Tamo gde je to bitno, moe da se navede i oznaka CE, oznaka ili identifikacija ovlaenog organa i sve ostale informacije koje utvrdi naruilac. Najmanja visina oznake CE iznosi 5 mm.

Uz svaki rezervoar ili svaku proizvodnu seriju rezervoara proizvoa mora da dostavi sertifikat o usaglaenosti koji potvruje da rezervoar ispunjava zahteve ovog standarda.

12 Zapisi i dokumentacija 12.1 Zapisi koje pribavlja proizvoa Proizvoa mora da pribavi sledeu dokumentaciju: a) sertifikat o hemijskom sastavu i mehanikim svojstvima elika koji je korien za izradu delova koji su

izloeni pritisku; b) sertifikat za delove koji su proizvedeni oblikovanjem prema EN 10204, ako se to zahteva. 12.2 Dokumenti koje sainjava proizvoa Proizvoa mora da saini sledee: a) projektnu dokumentaciju, ukljuujui i proizvodne crtee sa svim pripadajuim kotama, specifikacije

materijala, projektne proraune i sl.; b) izvetaje o svim termikim obradama; c) protokole o mehanikim ispitivanjima prema 9.7.3; d) protokole o vizuelnim pregledima i proveri mera delova koji se proizvode oblikovanjem; e) specifikacije postupaka zavarivanja i rezultate ispitivanja postupaka zavarivanja;

23

naSRPS EN 12542:2010 ISS f) aktuelni spisak zavarivaa i dokaze o njihovoj osposobljenosti; g) zapise o svim popravkama zavarivanjem; h) izvetaj o ispitivanju hidraulinim pritiskom; i) izvetaje o radiografskom ispitivanju i rezultate ostalih ispitivanja bez razaranja u skladu sa 9.2; j) izjavu o usaglaenosti prema taki 11; k) uputstva za rad.

24


Prilog A (normativan)

Proraunski pritisak i uslovi punjenja A.1 Proraunski pritisak (p) Proraunski pritisak mora biti izmereni pritisak, odreen za odgovarajue klimatsko podruje prema tabelama A.1 i A.2. Proraunski pritisak ne sme biti manji od najveeg dozvoljenog radnog pritiska, PS.

Tabela A.1 Proraunski pritisak Indeksi refleksije 1 i 2 Klimatsko podruje I

Klimatsko podruje II

Klimatsko podruje III

Klimatsko podruje IV Zapremina,

m Najmanji proraunski pritisak, bar


Prilog B (normativan)

Tolerancije mera rezervoara B.1 Srednji spoljanji prenik Srednji spoljanji prenik cilindrinog omotaa koji se proraunava iz obima ne sme da se razlikuje za vie od 1,5 % od nazivnog spoljanjeg prenika. B.2 Odstupanje od krunosti Odstupanje od krunosti, O, odnos razlike izmeu najveeg i najmanjeg prenika i srednjeg prenika, odreuje se prema obrascu:

max minmax min

2 ( )D DD D

+ (B.1)

ne sme biti vei od 1,5 % nazivnog spoljanjeg prenika, a najvie (u milimetrima):

( 1250)

200D +

(B.2)

Ove tolerancije primenjuju se za cilindrini omota, ukljuujui i prav deo ispupenog danca. NAPOMENA 1 Utvrena odstupanja od krunosti ne moraju da uzimaju u obzir elastinu deformaciju koju izaziva teina rezervoara.

NAPOMENA 2 Na mestu prikljuaka grla dozvoljeno je vee odstupanje od krunosti ako je ono dokazano proraunom ili merenjem napona. Pojedinana ulegnua ili ispupenja moraju biti blaga, a njihova dubina, tj. odstupanje od povrine omotaa, ne sme biti vea od 1 % od njihove duine ili 2 % od njihove irine. NAPOMENA 3 Vea ulegnua ili ispupenja dozvoljena su ako je njihova prihvatljivost dokazana proraunom ili merenjem napona.

B.3 Odstupanje od pravosti Odstupanje od pravosti ne sme biti vee od 0,5 % celokupne duine rezervoara.

B.4 Nepravilnosti krunog profila Nepravilnosti krunog profila ne smeju da budu vee od sledeih vrednosti: 2 % od izmerene duine (kontrolisanje mernim kalibrom od 20; videti sliku F.1a)); ili 2,5 % od izmerene duine (kontrolisanje mernim kalibrom od 20), pri emu duina odstupanja od

pravosti u pravcu duine rezervoara ne sme biti vea od jedne etvrtine duine sekcije omotaa izmeu dva kruna zavarena spoja, a najvie 1,0 m. 26

ISS naSRPS EN 12542:2010 Ako jedan ili drugi uslov nije ispunjen, mora se proraunom ili merenjem napona dokazati da dozvoljene vrednosti napona nisu prekoraene. Ako se neravnine povrine nalaze u preseku koji sadri zavareni spoj i prelaze na susednu povrinu u vidu ravnih zona pored zavarenog spoja, neravnina povrine ili ispupenje ne smeju biti vei od e/3 (videti sliku F.1), gde je e debljina zida. NAPOMENA Pogodan konzervativni postupak merenja (koji obuhvata neravnine i odstupanja od krunosti) opisan je u informativnom Prilogu F. Za merenje se mogu koristiti i druge vrste merila, kao npr. obuhvatna ili merila sa iglom.

B.5 Tolerancije ispupenog danca Debljina materijala posle oblikovanja ne sme biti manja od debljine koja je utvrena u Prilogu E.

B.6 Profil Tolerancije ispupenih danaca moraju da budu u skladu sa vrednostima koje su navedene u tabeli B.1, za delove prema slici B.1. Poluprenik ispupenja ne sme da bude vei, a poluprenik torusnog dela manji od vrednosti utvrenih u projektu.

Na slici je: R poluprenik ispupenja r poluprenik torusnog dela H visina ispupenja danca h visina cilindrinog dela e debljina zida danca D spoljanji nazivni prenik danca c obim (D)

O odstupanje od krunosti max minmax min

2( )D DD D

+

i odstupanje pravog dela od cilindrinog oblika unutranja strana o odstupanje pravog dela od cilindrinog oblika spoljanja strana

Slika B.1 Primer profila ispupenog danca

27


Tabela B.1 Tolerancije ispupenih danaca

Veliina Tolerancija veliine Napomene c D 1000 mm 0,4 % D > 1000 mm 0,3 %

Za posebne proizvodne uslove mogu se zahtevati i manje tolerancije.

O 1 % Za posebne proizvodne uslove mogu se zahtevati i manje tolerancije. H 0 +0,015D ili

+10 mm, vea od navedenih vrednosti

Tolerancija ne sme da bude manja od nule.

e 10 mm 0,3 mm e > 10 mm 0,5 mm

Stvarna debljina zida ne sme da bude manja od debljine sa utvrenim odstupanjem.

i 2

o 5

U sluaju ispupenih danaca, za koje je spoljanji ugao izloen postupku oblikovanja, odstupanje ravnog dela od cilindrinog oblika ispupenog danca meri se samo na unutranjoj strani.

B.7 Aksijalnost povrine Povrine limova pripremljene za zavarivanje moraju da se sastave u skladu sa tolerancijom koja je dozvoljena za odgovarajui postupak zavarivanja. Delovi moraju da se sastave prema konstrukcionim crteima na sledei nain: a) za uzdune zavarene spojeve cilindrinog omotaa povrine susednih limova moraju da se sastave u

skladu sa sledeom tolerancijom: za limove debljine e do i ukljuujui 10 mm: 1mm; za limove debljine e vee od 10 mm: 10% debljine. b) za krune zavarene spojeve povrine susednih limova moraju da se sastave u skladu sa sledeom

tolerancijom: 10 % od debljine tanjeg dela plus 1 mm. B.8 Dodatni delovi, prikljuci i pribor Sve podloke, ploe za ojaanje, oveenja, konzole, oslonci i drugi dodatni delovi moraju tesno da naleu na omota, a zazor izmeu ivica za zavarivanje ne sme da bude vei od 2 mm. Izuzimajui sluajeve kada su na potpuno kotiranoj dokumentaciji navedene konkretne mere, zazor izmeu spoljanje strane prikljuka i unutranje ivice otvora na omotau, prirubnici, prstenu za ojaanje ili prstenu za privrivanje, ne sme da bude vei od 1,5 mm za otvore prenika do 300 mm, i 3 mm za otvore prenika veeg od 300 mm. Zazor moe da se postigne obradom spoljanjeg prenika rezervoara ili prikljuka na duini koja je potrebna za ispravno postavljanje dodatne opreme koja se zavaruje. Obraena povrina ne sme da obuhvata prelaze ili krajeve spoljnih avova i ne sme da smanji debljinu zida grla na vrednost manju od vrednosti koja je utvrena proraunom.

28


Prilog C (normativan)

Ispitivanje hidraulinim pritiskom C.1 Privremeni prikljuci Sve privremene cevi, spojevi i ureaji za zatvaranje moraju da se dimenzioniu tako da odgovaraju standardnom ispitnom pritisku. Zaptivni materijal za prirubnike spojeve mora da bude kompatibilan sa materijalom koji se koristi pri radu. C.2 Merila pritiska Merila pritiska moraju da se izaberu u skladu sa prEN 837-2. Tanost merila pritiska mora da iznosi najmanje 4 % od opsega merenja. Vrednost ispitnog pritiska rezervoara mora da se nalazi na skali merila pritiska od 50 % do 90 % mernog opsega skale. Mogu da se koriste i drugaije metode merenja pritiska, ako se postie isti stepen tanosti. C.3 Ispitni medijum Kao ispitni medijum obino se koristi voda. Rezervoar mora da se postavi tako da je mogue odvazduenje. NAPOMENA Da bi se onemoguilo zamrzavanje, voda za vreme ispitivanja mora da ima temperaturu najmanje 7 C. C.4 Onemoguavanje udara Rezervoar za vreme ispitivanja pod pritiskom ne sme da bude izloen nikakvim udarima ili vibracijama. C.5 Postupak ispitivanja Pritisak u rezervoaru mora da se poveava postepeno, sve do dostizanja vrednosti ispitnog pritiska (videti 9.8.1). Zahtevani ispitni pritisak mora da se odrava najmanje tokom 10 minuta. Posle zavretka ispitivanja pod pritiskom, u rezervoaru se postepeno smanjuje pritisak u njegovom gornjem delu. Mora se obezbediti odgovarajui dovod vazduha, tako da se za vreme isputanja medijuma ne stvori nedozvoljeni potpritisak. Posle pranjenja, sva isputena voda se mora odstraniti na odgovarajui nain.

29


Prilog D (normativan)

Greke na zavarenim spojevima U tabeli D.1 utvruju se kriterijumi prihvatljivosti greaka na zavarenim spojevima. U tabeli D.2 utvruje se najvee nadvienje ava za zavrene uzdune i krune zavarene spojeve.

Tabela D.1 Nivoi greaka na sueonim zavarenim spojevima koji su utvreni metodama ispitivanja bez razaranja

Greka Poziv na EN ISO 6520-1 Dozvoljena granica utvrene greke

Prsline i lamelarne upljine 100 Nisu dozvoljene Gasni mehurovi (poroznost) 2011 d = 0,3t najvie 4 mm Gasni mehurovi podjednako rasporeeni (podjednako rasporeena poroznost)

2012 Za pojedinane pore videti 2011 nije dozvoljena ako celokupna projekcija povrine

pora prelazi 2 % od ukupne projekcije povrine zavarenog spojaa)

Gnezdo gasnih mehurova 2013 Za pojedinane pore videti 2011 nije dozvoljena ako celokupna projekcija povrine

pora prelazi 4 % od ukupne projekcije povrine za-varenog spoja, pri emu se razmatra vea povrina od sledeih:

povrina 1) okruenje envelope koje obuhvata sve pore;

povrina 2) krug prenika koji je jednak irini ava.Gasni mehurovi u nizu (linearna poroznost)

2014 Kao i za pravilno rasporeenu poroznost, videti 2011, ali rastojanje izmeu dve pore ( l) mora biti jednako najmanje dvostrukoj vrednosti prenika najvee pore, ali ne manje od 4 mm (kako bi se iskljuila mogunost nedovoljnog stapanja)

Izduena upljina 2015 l = 0,3t, najvie 5 mm; i w = 2 mm Zavojna upljina 2016 Isto kao i za izduenu upljinu, videti 2015 upljina usled skupljanja 202 l = 0,3t,najvie 4 mm; i w = 2 mm

Nije dozvoljeno na mestu prekida ili ponovnog paljenja luka

Ukljuci troske, praha i oksida (paralelni sa osom ava)

301 302 303

w = 0,3t, najvie 3 mm U sluaju vie ukljuaka troske sa rastojanjem izmeu dvaukljuka koje je manje od dvostruke duine najdueg ukljuka, ukupna duina mora da se smatra nedostatkom

Ukljuci troske i praha (poje-dinani, koji nisu paralelni sa osom ava)

3012 3013 3022 3023

Pojedinana duina od najvie 3 mm

Ukljuci volframa 3041 Isto kao i za poroznost, videti 2011 Ukljuci bakra 3042 Nisu dozvoljeni Nalepljivanje (na povrini ava, u korenu ili izmeu prolaza)

401 Nije dozvoljeno

Nepotpuni provar 402 Nije dozvoljen Ukljuci troske (svi) 301 Ukljuci praha (svi) 302 Ukljuci oksida (svi) 303 Metalni ukljuci (svi) 304

Nisu dozvoljeni, ako se nalaze na povrini (moraju da se odstrane, npr. bruenjem)

30

ISS naSRPS EN 12542:2010 Tabela D.1 (zavretak)

Greka Poziv na EN ISO 6520-1 Dozvoljena granica utvrene greke Nedostatak provara 402 Nije dozvoljen Zajed 5011

5012 t = 16 mm :h = 0,5 mm za dugake greke6 mm t < 16 mm :h = 0,3 mm za dugake greke :h = 0,5 mm za kratke greket < 8 mm :h = 0,3 mm za kratke greke

Prokapljina 5041 Dozvoljena je mestimina lokalna ispupenost vea od h (videti 504), pri emu najvea vrednost h mora da se odredi za odgovarajue uslove rada

Brazda u korenu 5013 Dugake grekeb) : nisu dozvoljeneKratke grekec) : h = 1 mm

upljina usled skupljanja u korenu

515 Zahteva se blag prelaz

Prevelik provar 504 h = 1mm + 0,6b, najvie 4 mm Prevelika ispupenost 503 h = 1mm + 0,15b, zahteva se blag prelaz Ugaoni av sa prevelikim nadvienjem

502 h = 1mm + 0,15b, najvie 4 mm, zahteva se blag prelaz

Greka u simetrinosti ugaonog ava

512 h = 2 mm + 0,15a,

Nepravilna povrina 514 509 511 513 517

Preveliko ispupenje mora biti bez prekida, pravilnog oblika, sa potpunom ispunom upljine

Prelivanje 506 Nije dozvoljeno Linearno smaknue (povrine) 507 Videti B.7 Prskanje 602 Prskanje mora da se odstrani sa svih delova koji su

izloeni pritisku i sa svakog noseeg zavarenog spoja. Na delovima koji su izraeni od elika St 1 dozvoljena je pojava pojedinanih, nepravilno rasporeenih prskanja.

Dodir elektrodom 610 Prskanje 602 Prskanje volframa 6021 Mestimino otkidanje povrine 603 Trag bruenja 604 Trag sekaa 605

Glatko izbrusiti; prihvatanje zavisi od merenja debljine i ispitivanja postojanja prslina u skladu sa 9.3

Preterano bruenje 606 Nisu dozvoljene. Svako prekomerno bruenje mora da se izravna prema projektnim karakteristikama (prora-unska debljina = najmanja debljina osnovnog materijala). (U sluaju nedoumica, debljina mora da se meri ultrazvukom.)

NAPOMENA a je debljina ugaonog ava; l je duina greke; b je irina ispupenja ava; t je debljina zida ili lima; d je prenik pore; w je irina greke. h je visina greke; a) Povrina se odreuje proizvodom najvee duine ava i lokalne irine ava. b) Dugake greke: jedna ili vie greaka ukupne duine vee od 25 mm na svakih 100 mm duine ava, ili najvie 25 % duine ava ako su zavareni spojevi krai od 100 mm. c) Kratke greke: jedna ili vie greaka ukupne duine od najvie 25 mm na svakih 100 mm duine ava, ili najmanje 25 % duine ava ako je zavareni spoj krai od 100 mm.

Brie se tekst

31


Prilog E (normativan)

Obrasci za proraun rezervoara E.1 Dozvoljena naprezanja ReH je gornja granica konvencionalnog napona teenja koja je navedena u standardu za materijal. Rm je zatezna vrstoa koja je navedena u standardu za materijal.

Nazivno proraunsko naprezanje eH mmin ;1,5 2,4R R

f = Za temperaturu veu od +50 C, ReH mora da se zameni sa vrednou Rp0,2, koja predstavlja konvencionalni napon teenja, pri deformaciji od 0,2 % za proraunsku temperaturu. E.2 Obrasci za proraun E.2.1 Opti zahtevi

Za proraun rezervoara moraju da se koriste obrasci prema E.2.2 do E.2.5. NAPOMENA Rezultujua debljina jeste minimalna debljina, pri emu se ne uzima u obzir nikakav dodatak na koroziju. E.2.2 Proraun cilindrinog omotaa

Minimalna debljina omin 2

p Defz p

=

+ (E.1)

gde je: Do spoljanji prenik omotaa; p proraunski pritisak;

z koeficijent zavarenog spoja (1,0 ili 0,85); f nazivno proraunsko naprezanje. E.2.3 Proraun torisferinog danca Sledea pravila primenjuju se za danca koja ispunjavaju sledee zahteve: r 0,06 Di r 3e e 0,08 Di e 0,001 Di

32

ISS naSRPS EN 12542:2010 R Do Minimalna debljina e jeste najvea vrednost es, ey i eb, gde je:

s 2 0,5pRe

fz p=

(E.2)

iy(0,75 0, 2 )Cp R D

ef

+= i (E.3)

i

10,825 1,5

ib

b

0, 75 0, 2111

Dpe R Df r

= + (E.4)

gde je: fb = ReH/1,5 za sve materijale. gde je: D0 spoljanji prenik omotaa; p proraunski pritisak; z koeficijent zavarenog spoja, = 1,0 za danca iz jednog komada; f nazivno proraunsko naprezanje; fb proraunsko naprezanje za proraun deformacija; C koeficijent odreen sa slike E.1 ili odreen proraunom (videti E.2.6); e zahtevana debljina danca; es minimalna debljina danca za ograniavanje membranskog naprezanja u sredinjem delu; ey minimalna debljina zaobljenja za onemoguavanje asimetrinog naprezanja pri zatezanju; eb minimalna debljina zaobljenja za onemoguavanje izvijanja; Di unutranji prenik danca; R unutranji poluprenik zaobljenja sredinjeg dela torisferinog danca; r unutranji poluprenik zaobljenja. Debljina torisferinog danca moe se smanjiti na es, na krunoj ploi udaljenoj od zaobljenja ne manje od

Rxe . Sve prave cilindrine prirubnice moraju biti u skladu sa E.2.2 za cilindar, ako njihova duina nije vea od 0,2 iD e ; za ove sluajeve, debljina prirubnice moe biti jednaka debljini zaobljenja. E.2.4 Proraun elipsoidnog danca Elipsoidno dance je definisano kao dance poluelipsoidnog oblika bez odreenog poluprenika sferinog zaobljenja. Pri proraunu, ova danca se razmatraju kao ekvivale

Documents

Nasrps en 12542