NASTAVNA OBLAST: POJAM I RAZVOJ RAČUNARSKIH MAŠINA GENERACIJE RAČUNARA

NASTAVNA OBLAST:

POJAM I RAZVOJ RAČUNARSKIH

MAŠINA

GENERACIJE RAČUNARA

KRENIKRENIIZLAZIZLAZ

OSNOVNA ŠKOLA”DESANKA MAKSIMOVIĆ”,TRN

profesor INFORMATIKEVALENTINA TODOROVIĆ

NASTAVNA JEDINICA:NASTAVNA JEDINICA:ISTORIJSKI RAZVOJ RAČUNARSKIH ISTORIJSKI RAZVOJ RAČUNARSKIH

MAŠINA MAŠINA

ISTORIJAT RAČUNARSKIH MAŠINA Valentina Todorović

Istorija

računara

IZLAZIZLAZ


Prvo poznato pomagalo za obavljanje osnovnih

aritmetičkih operacija

ABACUS

KLIZAJUĆI LENJIR 1600.god.

KRUŽNI KLIZNI LENJIR,

1621.god.

Smatra se prvim analognim računarskim uređajem

BLAISE PASCAL-ov SABIRAČ

1642.god.

Prvi automatski kalkulator, nazvan Paskalina, koji je

zasnovan na zupčanicima

Mehanički kalkulator baziran na nazubljenim cilindrima koji je mogao da sabira, oduzima,

množi i deli.

Izumitelj Gotfrid Lajbnic (Gottfried Leibniz)

LAJBNICOV TOČAK

1673.god.

NAZADNAZAD


SISTEM BUŠENIH KARTICA, 1804.god.

BABBAGE-ova MEHANIČKA MAŠINA ZA DIFERENCIRANJE, 1820.god.

BABBAGE-ova ANALITIČKA MAŠINA, 1835.god.

NACRT PROGRAMA KOJI BI SE IZVRŠAVAO U ANALITIČKOJ MAŠINI, 1833.god.

BOOLOVA ALGEBRA, 1850. god.

MAŠINA ZA RAČUNANJE koja je koristila bušene kartice za elektronsko brojanje, 1886. god.

NAZADNAZAD


Ovaj sistem se koristio u uređaju za tkanje. Naime, kartice su se koristile da propuste određene

niti, a da blokiraju ostale.

Ova ideja sa bušenim karticcama kasnije se proširila i na muzičke

instrumente.

Izumitelj Žozef Žakar (Joseph Jacquard)

SISTEM BUŠENIH KARTICA, 1804.god. Ideju bušenih

kartica je kasnije preuzeo

Čarls Bebidž kao prvi

mehanički metod unošenja

informacija u računar.

NAZADNAZAD


Bila je toliko osetljiva da se Bila je toliko osetljiva da se češće kvarila nego što je češće kvarila nego što je

radila, pa je premijer izjavio radila, pa je premijer izjavio da je jedina namena ove da je jedina namena ove

mašine da izračuna ogromnu mašine da izračuna ogromnu količinu novca koja je količinu novca koja je

potrošena na njenu gradnju. potrošena na njenu gradnju.

Izgradja uređaja je bila Izgradja uređaja je bila finansirana od strane finansirana od strane

britanske vlade, ali nikada britanske vlade, ali nikada nije puštena u upotrebu. nije puštena u upotrebu.

Izumitelj Čarls Izumitelj Čarls BebidBebidžž ((Charles BabbageCharles Babbage))

BABBAGEBABBAGE-ova-ova MEHANIČKA MEHANIČKA MAŠINA ZA DIFERENCIRANJE, MAŠINA ZA DIFERENCIRANJE,

1820.god.1820.god.

Koristi Koristi bušene karticebušene kartice slične slične Jacquard-ovoj mašini. Namena Jacquard-ovoj mašini. Namena Babbage mehaničke mašine je Babbage mehaničke mašine je

bila da rešava polinomne bila da rešava polinomne jednačinejednačine i da računa i štampa i da računa i štampa

karte i tabele za vojsku. karte i tabele za vojsku.

NAZADNAZAD


BABBAGE-ova

ANALITIČKA

MAŠINA, 1835.god.

Babbage je uspostavio OSNOVE MODERNIH KOMPJUTERA. On je definisao da automatska mašina za računanje mora

da ima:

Izumitelj Čarls Bebidž (Charles

Babbage)

Babbageov-a mašina se smatra predhodnicom savremenih računara. Mašina

se sastojala od 4000 mehaničkih delova, težila je preko tri tone i bila je na ručni

pogon.

Medijum za smeštanje brojeva za obradu koje je Čarls Bebidž nazvao MEMORIJA

Uređaj koji će da sprovodi aritmetičke operacije, koje je on nazvao RAČUNAČ, a mi danas nazivamo centralna procesorska jedinica (engl. central processor unit - CPU).

Uređaj koji će da upravlja operacijama mašine. Danas to zovemo upravljačka jedinica.

Ulzni i izlazni uređaj. Tada su to bili čitači kartica. Danas monitori, printeri, skeneri...

NAZADNAZAD


Augusta Ada

(grofica od Lavlejsa) Prvi put da je koncept

računarskog programa bio predložen, pa se smatra da je

Ada bila prvi kompjuterski programer.

NACRT PROGRAMA KOJI BI SE IZVRŠAVAO U ANALITIČKOJ

MAŠINI, 1833.god.

BOOLOVA ALGEBRA, 1850. god.

Geoge Bool

Teoretska osnova logičke algebre, a time i binarnog

sistema, koji postaje osnova svih savremenih računara.

Logička algebra je poseban deo algebre koji se bavi matematičkim

opisom logičkog zaključivanja. Boolova algebra sa svoja dva stanja

(istina-laž) vrlo dobro je primjenjivana binarni sistem koji

takođe poseduje samo dva moguća stanja("1" i "0").

NAZADNAZAD


Pronalazač Herman Holerit (Herman

Hollerith)

MAŠINA ZA RAČUNANJE koje je koristila bušene kartice za elektronsko brojanje, 1886. god.

SMATRA SE PRVOM MODERNOM MAŠINOM ZA OBRADU PODATKA.

Za razliku od dotadašnjih pokušaja, ova mašina nije

obavljala artimetičke operacije već je obrađivala podatke. Jedina aritmetička operacija koju je obavljala ova mašina bila je

sabiranje ili brojenje podataka koji su se nalazili na bušenim

karticama.

Ovaj uređaj je napravljen da bi se obavio popis iz 1890. godine (u Americi), jer bi ručno brojanje trajalo čitavu deceniju.

1896. godine Holerit je osnovao Tabulating Machine Company.

1924. godine, nakon nekoliko spajanja i

preuzimanja, kompanija je postala International

Business Machines (IBM). NAZADNAZAD


““TJURINGOVA MAŠINA” TJURINGOVA MAŠINA” rad o hipotetičkom digitalnom računaru, 1936. rad o hipotetičkom digitalnom računaru, 1936.

god. god. Računar Z3, 1941. Računar Z3, 1941. godgod. .

John von Neumann John von Neumann 1945.god. 1945.god.

NAZADNAZAD


Alan Tjuring Alan Tjuring (Alan Turing)

Postavio Postavio temelje temelje

modernog modernog računarstvaračunarstva

Tokom drugog svetskog rata, Tjuring je razvio

tzv. ”bombe” (mehanički uređaji), a

zatim “kolose” (električni uređaji) koji su razbijali nemačku

šifru (ENIGMA MAŠINA).

““TJURINGOVA MAŠINA” TJURINGOVA MAŠINA” rad o hipotetičkom rad o hipotetičkom

digitalnom računaru, 1936. digitalnom računaru, 1936. god.god.

NAZADNAZAD


Dizajneri dr Džon Astanasov (Dr. John Astanasoff) i Kliford

Beri (Clifford Berry) na državnom univerzitetu u Ajovi (engl. Iowa State

University).1939-1942. god. ABC računar (engl. Atanasoff-

Berry Computer)

Računar Z3, Računar Z3, 1941. 1941. godgod.

• 600 releja u numeričkoj jedinici

•1600 releja u memorijskoj jedinici

• frekvencija rada 5, 3 Hz

• ulaz – decimalna tastatura

• izlaz – 4 cifre, sijalice

• težina – 1 tona

• potrošnja struje – 4 kW

Pronalazač Pronalazač Konrad Konrad ZuseZuse

MemorijaMemorija ovogovog modela, kojimodela, koji se se sastojaosastojao odod 2600 2600 releja, čitačareleja, čitača bušenebušene kartice kartice i i sklopasklopa zaza upravljanjeupravljanje kalkulatorom, bilakalkulatorom, bila je veličinaje veličina 64 reči, 64 reči, svakasvaka rečreč popo 22 22 bita. Kalkulator je bita. Kalkulator je biobio u stanjuu stanju da da pomnožipomnoži dvadva brojabroja zaza 2 do 5 sekundi, 2 do 5 sekundi, a zamenjivaoa zamenjivao je 30 je 30 žena, koježena, koje susu do do tadatada računaleračunale uz uz pomoćpomoć stolnihstolnih mehaničkihmehaničkih kalkulatora.kalkulatora.

NAZADNAZAD


John von Neumann 1945.god.

Ulazni Ulazni delovidelovi

IzlazniIzlazni delovi Aritmetičko-Aritmetičko-

logička logička jedinicajedinica

UpravljačkUpravljačka jedinicaa jedinica

preko njih se u preko njih se u računar unose računar unose

podaci i podaci i informacijeinformacije

preko njih se u

okolinu prenose rezultati

programa

može izvoditi može izvoditi instrukcijama instrukcijama

zadate aritmetičke i zadate aritmetičke i logičke operacijelogičke operacije

instrukcije iz memorije

dekodira i na osnovu

toga upravlja

aritmetičko – logičkom

jedinicom, i ulaznim i izlaznim

delovima.NAZADNAZAD

Elektronska cev


Tranzistor

Integisana kola

Visoko integrisani sklopovi

Područja istraživanja: ekspertni sistemi, veštačka inteligencija i

prirodni jezici Neuronski ili

paralelni računari

Generacije

računara

NAZADNAZAD

Documents

NASTAVNA OBLAST: POJAM I RAZVOJ RAČUNARSKIH MAŠINA GENERACIJE RAČUNARA