Nastavni Plan i Program 2011-2012-Sve

Наставни план и програм за школску 2011/2012. годину- Историја, Грађанско васпитање, Свакодневни живот у прошлости

2 Дамир С. Живковић, дипл. историчар- наставник у ОШ „Радомир Лазић“

САДРЖАЈ: 1. ИСТОРИЈА...................................................................... 2

1.1. Глобални и оперативни планови (V-VIII разред) ........ 2

1.1.1. Пети разред...................................................................... 3

1.1.2. Шести разред.................................................................... 5

1.1.3. Седми разред.................................................................... 10

1.1.4. Осми разред...................................................................... 16


1.2.1. Пети разред...................................................................... 22

1.2.2. Шести разред.................................................................... 23

1.2.3. Седми разред.................................................................... 24

1.2.4. Осми разред...................................................................... 25

2. СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ............... 34


2.1.1. Пети разред...................................................................... 35

2.1.2. Шести разред.................................................................... 37

2.1.3. Седми разред.................................................................... 39

2.1.4. Осми разред...................................................................... 41

3. ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ........................................ 43


3.1.1. Пети разред...................................................................... 43

3.1.2. Шести разред.................................................................... 45

3.1.3. Седми разред.................................................................... 47

3.1.4. Осми разред...................................................................... 49

4. ПРИЛОЗИ........................................................................ 51

4.1. Литература........................................................................ 51

4.2. Кључна знања.................................................................. 58

5. СТАНДАРДИ................................................................... 62

5.1. Увод.................................................................................. 62

5.2. Образовни стандарди по нивоима.................................. 63

5.3. Образовни стандарди по нивоима са примерима питања 65

5.4. Димензије знања: главни типови и подтипови знања... 78

5.5. Настава на узрасту од 11 до 15 година........................... 79



1. ИСТОРИЈА

Разред бр.наставних

недеља

бр.часова

недељно

укупно

часова Уџбеник

ПЕТИ 36 1 36 Данијела Стефановић, Снежана Ферјанчић, Зорица Недељковић,

Историја за 5.разред основне школе, ФРЕСКА, Београд, 2011.

ШЕСТИ 36 2 72 Радивој Радић, Марко Шуица, Историја за 6.разред основне школе,

ФРЕСКА, Београд, 2011.

СЕДМИ 36 2 72 Радош Љушић, Историја за 7.разред основне школе, ФРЕСКА,

Београд, 2011.

ОСМИ 34 2 68 Љубодраг Димић, Радош Љушић, Историја за 8.разред основне

школе, ФРЕСКА, Београд, 2011.

ПЕТИ РАЗРЕД ЦИЉ ИЗУЧАВАЊА

Циљ изучавања наставног предмета јесте културни напредак и хуманистички развој ученика. Циљ наставе историје јесте да допринесе

разумевању историјског просора и времена, историјских процеса и токова, као и развијању националног, европског и светског идентитета и

духа толеранције код ученика.

ЗАДАЦИ ИЗУЧАВАЊА:

Задаци наставе историје су да ученици, уочавајући узрочно-последичне везе, разумеју историјске процесе и токове, улогу истакнутих личности

у развоју људског друштва и да познају националну и општу историју ( политичку, економску, друштвену, културну...) као и историју суседних

народа и држава.

Циљ и задаци учења историје наведени су у ''Правилнику о наставном плану за други циклус основног образовања и васпитања и наставном

програму за пети разред основног образовања и васпитања'', ''Службени гласник РС, Просветни ласник'', број 6/07 од 25 јуна 2007. године.

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ:

Разумевање појма прошлости

Упознавање начина и значаја проучавања прошлости

Разумевање основних одлика праисторије и старог века



Примењивање временских одредница: деценија, век, миленијум

Оспособљавање за коришћење историјске карте

Стицање знања о личностима који су обележили епоху старог века

Упознавање основних одлика античке културе

НАСТАВНА СРЕДСТВА:

УЏБЕНИК: Данијела Стефановић, Снежана Ферјанчић, Зорица Недељковић, Историја за 5.разред основне школе, ФРЕСКА, Београд, 2011.

ИСТОРИЈСКИ АТЛАС ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ, ЗУНС, Београд, 2007.

- рачунар

- видео пројектор

- зидне историјске карте

- презентација у Power-point (Историја за 5.разред- аутор: наставник Дамир Живковић)

1.1. 1. ГЛОБАЛНИ ПЛАНОВИ (V-VIII РАЗРЕД)

Ред.бр.

наставне

теме

Бр.

часова

по

теми

Број часова за

Назив наставне теме

Обраду

новог

градива

Утврђи-

вање

Система-

тизацију

I УВОД (ШТА ЈЕ ИСТОРИЈА?) 5 3 2

II ПРАИСТОРИЈА 2 1 1

III СТАРИ ВЕК 29 14 12 3

Стари исток 4 2 2

Стара Грчка 12 6 5 1

Стари Рим 13 6 5 2

УКУПНО 36 18 15 3



Редни

број

теме

Тема Циљеви/ исходи по темама Методе и технике

рада

Активности

наставника


ученика

Оцењив

ање

Време

реализације

I Увод

Стицање знања о основним

одликама историје као дела

прошлости, интегрисање знања о

историји као науци, историјским

изворима и временским

одредницама;

Разумевање рачунања времена

Причање, дијалог,

Илустрација, рад са

уџбеником

Предаје, објашњава,

илуструје, проверава

знање ученика,

самосталан рад са

ученицима, кординира

дијалог између

ученика и подстиче

изношење мишљења и

закључака код ученика

Посматра,

слуша, бележи,

самостално ради,

износи своје

мишљење,

Усмено,

кратке

писане

провере,

рад на

часу

септембар

II Пра-

историја

Упознавање са одликама

праисторије и поделом; Уочавање

начина живота код људи овог

периода

Причање, предавање,

дијалог, рад са

уџбеником,

посматрање

илустрација

Разговора , предаје,

објашњава, припрема

самосталне задатке за

ученике, подстиче

ученике на изношење

сопственог запажања

Посматра,




мишљење,

Усмено,

кратке

писане

провере,

рад на

часу

октобар

III Стари

век

Стицање знања о времену и

простору старог века, друштву,

веровањима, култури, народима и

државама старог века

Разумевање географског и

историјског појма старог истока

Стицање знања о грчком свету,

друштвеном и државном уређењу,

Значајним сукобима,

Уочавање културних достигнућа

старих Грка

Упознавање са кључним

личностима и догађајима из

прошлости старог Рима; државно

и друштвено уређење; одлике

културе

Причање, предавање,


уџбеником,

посматрање

илустрација Рад са

историјском и

географском картом

Рад на истори-јским

Изворима и разговор;

гледање уметни-чких

филмова и докуме-

нтарних емистија

које имају за тему

антику

Разговора , предаје,

објашњава, припрема

самосталне задатке за

ученике, подстиче

ученике на изношење

сопственог запажања,

Помаже ученицима у

самосталном раду са

историјском картом,

упућује их на

самостална

истраживања теме која

их интересује

Посматра,




мишљење,

Читају и

коментаришу

приступачне

историјске

изворе и

коментарисање

истих.

Самостално

истражују теме

за које су

заинтересовани

Усмено,

кратке

писане

провере,

рад на

часу

Новембар -

јун



1.1.2. ШЕСТИ РАЗРЕД ЦИЉ И ЗАДАЦИ ЦИЉ изучавања наставног предмета историја је културни развој и хуманистичко образовање ученика. Циљ је и у доприношењу разумевања

историјског простора и времена, историјских процеса и токова, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код

ученика.

ЗАДАЦИ су да ученици уочавајући узрочно-последичне везе, разумеју историјске процесе и токове, улогу истакнутих личности у развоју

људског друштва и да познају националну и општу историју (политичку,економску, културну...) као и историју суседних народа и држава.

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ: - разумевање појма „‟средњи век‟‟ и основних одлика тог историјског периода;

- разумевање основних одлика феудалног друштва;

- стицање знања о најзначајнијим државама средњовековне Европе;

- стицање знања о српским средњевековним државама;

- стицање знања о личностима које су обележиле средњи век у општој и националној историји;

- разумевање улоге религије у друштву средњег века;

- упознавање културних и техничких достигнућа средњевековне Европе;

- упознавање културног наслеђа Срба у средњем веку;

- коришћење историјских карата за период средњег века;

- подстицање ученика за коришћење историјских извора;

- развијање критичког односа према историјским изворима.

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА НАСТАВЕ Дужина и значај периода средњег века, који се изучава у средњем веку, а обухвата 1000 година људске историје, захтевају велику пажњу у

избору наставних садржаја. У програму се налазе релевантни догађаји, личности и појаве за то историјско раздобље, а кључни садржаји у

оквиру наставних тема дати су у заградама које се налазе иза назива наставних јединица. Оваква структура програма помаже наставнику у

планирању непосредног рада са ученицима јер му олакшава одреживање обима и дубине обима појединих садржаја. Наставник има слободу да

сам одреди распоред и динамику активности за сваку тему уважавајући циљеве и задатке предмета.

Наставни програм се може допунити садржајима из локалне средњовековне прошлости, чиме се код ученика постиже јаснија слика о томе шта

од културне баштине њиховог краја потиче из овог периода.

У школама на наставном језику неке од националних мањина могу се, осим садржаја из њихове средњовековне историје који су дати у

програму, обрадити и проширени наставни садржаји из прошлости тог народа. При томе, наставници ће настојати да ученицима пруже



историјску слику дотичног народа и његове државе у средњем веку, али и слику средине у којој живе: како су и зашто населили те просторе,

какав је био начин живота у средњем веку и које су значајне личности

обележиле то раздобље њихове прошлости. Савлађујући наставни програм историје ученици шестог разреда, осим што стичу знања о

догађајима из средњовековне прошлости, добијају и подстицаје за

свој интелектуални развој. Они се кроз историју вежбају у логичком закључивању и схватању узрочно-последичних веза. Историја је изузетно

погодан наставни предмет за подстицање развоја критичког мишљења, односно за разликовање чињеница од претпоставки, података од њихове

интерпретације и битног од небитног. Због тога је од великог значаја којим ће методским приступом да се обрађују наставни садржаји.

Историја као наративни предмет, у коме су усмено излагање, опис, разговор, објашњења, тумачења, аргументовање наставника и ученика

главна активност, пружа велике могућности за подстицање ученичке радозналости која је у основи сваког сазнања. Наставни садржаји треба да

буду представљени као „прича” богата информацијама и детаљима, не зато да би оптеретили памћење ученика, већ да би им историјски

догађаји, појаве и процеси били описани јасно, детаљно, живо и динамично. Настава не би смела бити статистичка збирка података и извештај о

томе шта се некада збило, већ треба да помогне у стварању што јасније слике код ученика не само о томе шта се тада десило, већ и зашто се то

десило.

Посебно место у настави историје имају питања, како она која постављанаставник ученицима, тако и она која долазе од ученика, подстакнута

„причом” коју су чули током наставе или ван ње. Питања наставника немају функцију само у фази утврђивања и систематизације градива, већ и

у самој обради наставних

159 садржаја. Добро постављена питања, као позив на размишљање и вођени процес трагања за одговором, обезбеђују разумевање, а самим тим

и успешно памћење. У зависности од тога шта наставник жели да постигне, питања могу имати различите функције, као што су: фокусирање

пажње на неки садржај или аспект, подстицање поређења, трагање за појашњењем, процена могућих последица...

Наставник, поред тога што креира своја предавања, осмишљава и планира на који начин ће се ученици укључити у педагошки процес. Није

битно да ли је ученичка активност организована као индивидуални рад, рад у пару, малој или великој групи, као радионица или домаћи задатак,

већ колико и како „уводи” у прошле догађаје, односно колико подстиче ученике да се децентрирају од садашњости и сопственог угла гледања,

што је за дванаестогодишњаке тежак задатак.

Да би схватио догађаје који су се збили у прошлости, ученик мора да их оживи у свом уму, у чему велику помоћ пружа употреба различитих

историјских текстова, карата и других извора историјских података (документарни и играни видео и дигитални материјали, музејски експонати,

илустрације, као и обиласци

културно-историјских споменика). Историјске карте су одличан спољни „ослонац” за мисао која није још у стању да се одвоји од конретног

нивоа, што је карактеристично за ученике шестог разреда. Оне омогућавају ученицима не само да на очигледан и сликовит начин доживе

простор на коме се неки од догађаја одвијао, већ им и помажу да прате промене на одређеном простору кроз време. Настава историје има

утицаја и на развијање језичке и говорне културе јер историјски садржаји богате језички фонд ученика. Наравно, потребно је да се све речи и

појмови који су непознати или недовољно добро познати ученицима прецизно објасне. Где год је могуће, треба избегавати појмове високог

нивоа апстрактности. Како нису сви ученици са једнаким даром за вербално изражавање, наставник ће позитивно вредновати када се ученик



добро сналази на историјској карти, поставља промишљена питања или вешто аргументује у дискусији, чак и онда када је његово изражавање,

посматрано по броју речи, сиромашно.

У раду са ученицима треба имати у виду интегративну функцију историје, која у образовном систему где су знања подељена по наставним

предметима, помаже ученицима да постигну целовито схватање о повезаности и условљености биолошких, географских, економских и

културних услова живота човека кроз простор и време. Треба се чувати фрагментарног, изолованог знања историјских чињеница јер оно има

најкраће трајање у памћењу и најслабији трансфер у стицању других знања. Постоји природна веза историје са другим обавезним и изборним

наставним предметима (географија, српски језик, ликовна култура, музичка култура, народна традиција, свакодневни живот у прошлости,

верска настава,

грађанско васпитање...) и зато је пожељна сарадња између предметних наставника, која се може остваривати на различите начине (редовна

настава, додатни рад, слободне активности, излети и екскурзије...).

НАСТАВНА СРЕДСТВА:

- УЏБЕНИК: Радивој Радић, Марко Шуица, Историја за 6.разред основне школе, ФРЕСКА, Београд, 2011.

- ИСТОРИЈСКИ АТЛАС ЗА ОСНОВНУ ШКОЛУ, ЗУНС, Београд, 2007.

- рачунар

- видео пројектор

- зидне историјске карте

- презентација у Power-point (Историја за 6.разред- аутор: наставник Дамир Живковић)

Ред.бр.

наставне

теме

Бр. часова

по теми


Назив наставне теме Обраду

новог

градива

Утврђи-

вање

Система-

тизацију

I Увод 6 4 2

II Европа и Средоземље у раном средњем веку 13 7 5 1

III Срби и њихово окружење у раном средњем веку 11 6 4 1

IV Европа у позном средњем веку 12 6 5 1

V Срби и њихово окружење у позном средњем веку 16 8 7 1

VI Српске земље и њихово окружење у доба

османлијских освајања 10 5 4 1

Годишња систематизација градива 4

УКУПНО 72 36 27 9



Редни

број

теме


рада Активности наставника


ученика

Оцењи

вање

Време


I Увод

Уочавање хронолошких одредница

средњег века и усвајање

најосновнијих појмова. Усвајање

основних историјских извора и

оспособљавање ученика за њихово

препознавање

Предавање,

Објашњавање,

Описивање,

Илустрација, рад са

историјским изворима,


илуструје, проверава знање

ученика, самосталан рад са

ученицима, кординира

дијалог између ученика и

подстиче изношење

мишљења и закључака код

ученика, припрема

адекватне примере

средњовековних извора

Посматра, слуша,

бележи,



мишљење,

Самостално

уочава периоде на

временској ленти,

ради са

историјским

изворима

Усмено,

рад на

часу,

краће

писмене

провере

септембар

II

Европа у

раном

средњем

веку

Разумевање узрока и последица

Пада Западног римског царства и

сеобе народа. Усвајање знања о

народима и државама раног

средњег века : Византија и

Франачка држава

Разумевање карактеристика

хришћанства и ислама у раном

средњем веку

Предавање, описивање,

причање, дијалог, рад са

уџбеником, рад са


демонстрација,

илустрација, рад са

картом, самосталан рад




адекватне изворе,

демонстрира на карти и

оспособљава ученике да се

сами користе карту,

подстиче ученике да износе

своја мишљења, подстиче их

да самостално истражују

појав за које су



бележи,



мишљење,

Користе

историјску карту,

покушавају да

препознају

значајне податке у


изворима

Усмено,

рад на

часу,

краће

писмене

провере

Септембар,

октобар

III

Срби и

њихови

суседи у

раном

средњем

веку

Усвајање основних знања о Јужним

Словенима, њиховом насељавању

на Балкан и формирању првих

српских држава; Уочавање

географског простора и народа које

су Словени затекли на Балкану.

Упознавање са културним

достигнућима Јужних Словена







картом, самосталан рад














бележи,



мишљење,

Користе






изворима

Усмено,

рад на

часу,

краће

писмене

провере

Новембар,

децембар



Редни

број

теме




ученика

Оцењи

вање

Време


IV

Европа у

позном

средњем

веку

*Уочавање карактеристика

средњовековних сталешких

монархија

*Уочавање узрока и последица као

и кључних момената током

крсташких ратова

*Упознавање карактеритика

средњовековних градова и начина

живота


причање, дијалог,

самосталан рад, рад са

уџбеником, писање ,

читање, илустрација,

демонстрација на карти



учен ика, демонстрира на

карти и оспособљава

ученике да се сами користе

карту, подстиче ученике и

даје им идеје за писане

радове и служа и даје

мишљење о тим радовима.

Посматрају,

служају, бележе,

користе


износе своје

мишљење

писмено и усмено.

Пишу задате

радове и читају их

Усмено,

рад на

часу,

краће

писмене

провере,

самостал

ан рад

код куће

Децмбар,

јануар,

фебруар

V

Српски

народ и

његови

суседи у

позном

средњем

веку

Изучавање и разумевање основних

карактеристика Намањићког

периода. Савладавање хронолошких

одредница као и значаја који су

Немањићи имали на културу Србије

током позном средњег века

Изграживање свести о значају

стицања самосталности српске

цркве. Уочавање карактеристика

средњовековне босанске државе и

Дубровника и њиховог значаја за

Србију.







картом, самосталан рад,

Посете мансти-рима,

материја-лним остацима

из средњег века,

музејима;

Гледање уметничких


нтарних емисија












заинтересовани, користи

илустрације у раду и

адекватни филмски

материјал


бележи,



мишљење,

Користе






изворима,

Усмено,

рад на

часу,

краће

писмене

провере,

самостал

ан рад

код

куће,

Фебруар, март,

април

VI

Српске

земље у

доба

Османлиј

ских

освајања

Стицање восновних знања о турској

држави и њен утицај на земље

Балканског полуострва у позном

средњем веку.

Изучавање и разумевање политке

српских држава крајем средњег века

и уочавање разлога за нестанак

хришћанских држава на Балкану.

Упознавање са првим миграцијама

српског становништва у позном

средњем веку







картом, самосталан рад,

Посете мансти-рима,

материја-лним остацима

из средњег века,

музејима;











појаве.


бележи,



мишљење,

Користе






изворима,

Усмено,

рад на

часу,

краће

писмене

провере,

самостал

ан рад

код

куће,

Мај, јун



1.1.3. СЕДМИ РАЗРЕД ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Циљ наставе историје јесте да се осигура да сви ученици стекну базичну jeзичку и научну писменост и да напредују ка реализацији

одговарајућих стандарда образовних постигнућа, да се оспособе да решавају проблеме и задатке у новим и непознатим ситуацијама, да изразе и

образложе своје мишљење и дискутују са другима, развију мотивисаност за учење и заинтересованост за предметне садржаје, као и развијање

историјске свести и хуманистичко образовањe ученика. Настава историје треба да допринесе разумевању историјског простора и времена,

историјских догађаја, појава и процеса, као и развијању националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.

ЗАДАЦИ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ СУ:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и

циљеви наставе историје буду у пуној мери реализовани

- да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и

општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...).

ОПЕРАТИВНИ ЗАДАЦИ

Ученици треба да:

- усвоје појам нови век и стекну знања о основним одликама тог историјског периода

- стекну знања о историји најзначајнијих европских држава у новом веку

- стекну знања о положају српског народа под турском, хабзбуршком и млетачком влашћу

- стекну знања о настанку и развоју модерних српских држава до међународног признања независности 1878. године

- упознају културна и научно-технолошка достигнућа Европе и света у новом веку

- упознају културна и научно-технолошка достигнућа Срба у новом веку

- стекну знања о знаменитим личностима новог века

- развијају истраживачку радозналост и критички однос према историјским изворима.

- стекну знања о развоју грађанских слобода и права током новог века

НАЧИН ОСТВАРИВАЊА ПРОГРАМА

Током остваривања програма потребно је уважити високу образовну и мотивациону вредност активних и интерактивних (кооперативних)

метода наставе/учења те кроз све програмске целине доследно осигурати да најмање једна трећина наставе буде организована употребом ових

метода.

У настави користити, најмање у трећини случајева, задатке који захтевају примену наученог у разумевању и решавању свакодневних

проблемских ситуација препоручениох од стране Министарства и Завода, а приликом оцењивања обезбедити да су ученици информисани о

критеријумима на основу којих су оцењивани.



Дужина и значај периода који се изучава у седмом разреду основног образовања и васпитања, а обухвата четири века људске историје, захтевају

велику пажњу у избору наставних садржаја. Програм садржи најважније догађаје, појаве и процесе, као и знамените личности које су

обележиле раздобље од краја XV века до седамдесетих година XIX века. Кључни садржаји у оквиру наставних тема дати су у заградама које се

налазе иза назива наставних јединица. Оваква структура програма конципирана је с циљем да помогне наставнику у планирању непосредног

рада са ученицима јер му олакшава одређивање обима и дубине обраде појединих садржаја. Наставник има слободу да сам одреди распоред и

динамику активности за сваку тему уважавајући циљеве и задатке предмета.

Пожељно је овако осмишљен програм допунити садржајима из локалне прошлости, чиме се код ученика постиже јаснија слика о томе шта од

историјске и културне баштине њиховог краја потиче из овог периода (положај под турском или хабзбуршком влашћу, учешће у устанцима,

револуцији 1848–49. или ослободилачким ратовима 1876–1878...).

Савлађујући наставни програм историје ученици седмог разреда, осим што стичу знања о догађајима, појавама и процесима из прошлости,

добијају и подстицаје за свој интелектуални развој. Они се, учећи историју, вежбају у логичком закључивању и схватању узрочно-последичних

веза. Историја је изузетно погодан наставни предмет за подстицање развоја критичког мишљења, односно за разликовање чињеница од

претпоставки, података од њихове интерпретације и битног од небитног. Због тога је од посебног значаја којим ће

методским приступом да се обрађују наставни садржаји.

Историја као наративни предмет, у коме су усмено излагање, опис, разговор, објашњења, тумачења, аргументовање наставника и ученика

главна активност, пружа велике могућности за подстицање ученичке радозналости, која је у основи сваког сазнања. Наставни садржаји треба да

буду представљени као„прича” богата информацијама и детаљима, не зато да би оптеретили памћење ученика, већ да би им историјски

догађаји, појаве и процеси били описани јасно, детаљно, живо и динамично. Настава не би смела бити статистичка збирка података и извештај о

томе шта се некада збило, већ треба да помогне ученицима у стварању што јасније слике не само о томе шта се тада десило, већ и зашто се то

десило и какве су последице из тога проистекле.

Посебно место у настави историје имају питања, како она која поставља наставник ученицима, тако и она која долазе од ученика, подстакнута

оним што су чули у учионици или што су сазнали ван ње користећи различите изворе

информација. Добро осмишљена питања наставника имају подстицајну функцију за развој историјског мишљења и критичке свести не само у

фази утврђивања и систематизације градива, већ и у самој обради наставних садржаја. Прецизно постављена питања као позив на размишљање

и трагање за одговором „како је уистину било”, обезбеђују разумевање, а самим тим и успешно памћење и трајно усвајање знања и вештина код

ученика. У зависности од тога шта наставник жели да постигне, питања могу имати различите функције, као што су: фокусирање пажње на

неки садржај или аспект, подстицање поређења, трагање за појашњењем, процена могућих последица...

Наставник, поред тога што креира своја предавања, осмишљава и планира на који начин ће се ученици укључити у образовно-васпитни процес.

Није битно да ли је ученичка активност организована као индивидуални рад, рад у пару, малој или великој групи, као радионица или домаћи

задатак, већ колико и како „уводи” у прошле догађаје, односно колико подстиче ученике да се дистанцирају од садашњости и сопственог угла

гледања.

Да би схватио догађаје који су се збили у прошлости, ученик мора да их оживи у свом уму, у чему велику помоћ пружа употреба различитих

историјских текстова, карата и других извора историјских података (документарни и играни видео и дигитални материјали, музејски експонати,



илустрације, као и обиласци културно-историјских споменика и посете установама културе). Коришћење историјских карата је од изузетне

важности јер оне омогућавају ученицима не само да на очигледан и сликовит начин доживе простор на коме се неки од догађаја одвијао, већ им

и помажу да прате промене на одређеном простору кроз време.

Настава историје има утицаја и на развијање језичке и говорне културе јер историјски садржаји богате језички фонд ученика. Наравно,

потребно је да се све речи и појмови који су непознати или недовољно добро познати ученицима прецизно објасне. Где год је могуће, треба

избегавати појмове високог нивоа апстрактности. Како немају сви ученици једнак дар за вербално изражавање, наставник ће позитивно

вредновати када се ученик добро сналази на историјској карти, поставља промишљена питања или вешто аргументује у дискусији, чак и

онда када је његово изражавање, посматрано по броју речи, сиромашно.

У раду са ученицима треба имати у виду интегративну функцију историје, која у образовном систему, где су знања подељена по наставним

предметима, помаже ученицима да постигну целовито схватање о повезаности и условљености биолошких, географских, економских и

културних услова живота човека кроз простор и време. Треба се чувати фрагментарног, изолованог знања историјских чињеница јер оно има

најкраће трајање у памћењу и најслабији трансфер у стицању других знања. Постоји природна веза историје са другим обавезним и изборним

наставним предметима (географија, српски језик, ликовна култура, музичка култура, народна традиција, свакодневни живот у прошлости,

верска настава, грађанско васпитање...) и зато је пожељна сарадња између предметних наставника, која се може остваривати на различите

начине (редовна настава, додатни рад, слободне активности, излети и екскурзије...).

Ред.

бр.

Наст.

теме

Назив наставне теме

Бр.

часова

по

теми


Обраду

новог

градива

Утврђи-

вање

Система-

тизацију

I УСПОН ЕВРОПЕ (Европа од краја XV до краја XVIII века) 11 6 4 1

II Српски народ под страном влашћу од XVI до XVIII века 15 7 7 1

III ДОБА РЕВОЛУЦИЈА (Европа и свет од краја XVIII века

до седамдесетих година XIX века) 17 10 4 3

IV Нововековне српске државе Србија и Црна Гора 24 11 9 4

V Српски народ под страном влашћу од краја XVIII века до седамдесетих година XIX века

5 2 2 1

УКУПНО 72 36 26 10



Редни

број

теме




ученика Оцењивање

Време

реализаци

је

I Успон

Европе

Упознавање са основним

одликама и хронолошким

одредницама новог века,

променама до којих су

довела велика географска

открића и мануфактурни

начин производње.

Разумевање појма

„апсолутистичка

монархија“, као и схватање

промена у оквиру

хришћанске цркве.

Развијање осећаја за значај

тековина хуманизма и

ренесансе код ученика

Предавање,

описивање, причање,




изворима,


илустрација и

препознавање

истих, рад са картом,

самосталан рад, Гледање уметничких


нтарних емисија.



знање ученика, припрема



оспособљава ученике да

се сами користе карту,

подстиче ученике да

износе своја мишљења,

подстиче их да

самостално истражују

појаве за које су

заинтересовани, користи

илустрације у раду и

адекватни филмски

материјал, подстиче

ученике да формирају

сопствено мишљење о

тековинама хуманизма и

ренесансе

Посматра,

слуша,

бележи,

самостално

ради, износи

своје

мишљење,

Користе

историјску

карту,



значајне

податке у


изворима

Усмено, рад

на часу,

краће

писмене

провере,

самосталан

рад код

куће,

Септембар

, октобар

II

Српски

народ под

страном

влашћу од

16. до 18.

века

Упознавање ученика са

карактеристикама државног

и друштвеног уређења

османлијске државе,

Као и са положајем

српског народа под страном

влашћу у периоду од 16. до

18. века;

Уочавање значаја

миграција српског

становништва као и значаја

формирања грађанске класе

код српског народа и улоге

Пећке патријаршије

крај

Октобра,

новембар,

почетак

децембра



Редни

број

теме





Време

реализаци

је

III Доба

револуција

Стицање знања о индустријској,

политичким и грађанским

револуција крајем 18. и у првој

половини 19. века;

Француској после револуције

(Наполеоново доба);

Формирању Италије и Немачке

као националних држава.

Схватање последица

Наполеонових ратова и уочавање

промена

које су револуције 19. века

донеле у Европи.

Упознавање са карактеристикама

историје САД-а у другој половни

19. века;

Уочавање проблема „источног

питања“ и постављање питања

српске улоге у овом проблему.

Предавање,

описивање, рад са

картом, рад са


изворима,



уџбеником,

самосталан рад,

Гледање уметничких


нтарних емисија,

дискусија са

ученицима




припрема адекватне

изворе, демонстрира на


ученике да се сами

користе карту,



подстиче их да

самостално истражују



Посматра,

слуша,

бележи,



своје

мишљење,

Користе


карту,



значајне

податке у


изворима

Усмено,

рад на

часу, краће

писмене

провере,


рад код

куће

Крај

децембра,

јануар,

фебруар

IV

Нововеко-

вне српске

државе

Србија и

Црна Гора

Савладавање основних података

везаних за српску револуцију и

уочавање узрока и последица.

Разумевање појмова

„полуаутономија“ и „аутономија“

као и промена који су

карактеристичне за статур Србија

у оквиру Турске. Разумавање

основних одлика владавине кнеза

Милоша и Михаила као и

тековина уставобранитељског

режима.

Упознавање ученика са значајем

који је Берлински конгрес имао

за балканске државе. Упознавање

ученика са одликама Црне Горе

св до стицања независности.

март,

април, мај



Редни

број

теме




ученика

Оцењив

ање

Време

реализа-

ције

V

Српски

народ под

страном

влашћу од

краја XVIII

века до 70-

их година

XIX века

Уочавање и разумевање

положаја у којима је српски

народ живао ван територија

српске државе, идеја које су

се јављале на овом простору,

као и веза које су постојале

између Срба у и ван Србије

Предавање,

описивање, рад са

картом, рад са




уџбеником,

самосталан рад,



знање ученика, припрема








бележи, самостално

ради, износи своје

мишљење,

Користе историјску

карту, покушавају

да препознају



изворима

Усмено,

рад на

часу,

краће

писмене

провере

мај и јун



1.1.4. ОСМИ РАЗРЕД

ЦИЉ И ЗАДАЦИ

Развијање националног и европског идентитета и духа толеранције код ученика.

Задаци наставе историје су:

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе историје сврха, циљеви и задаци образовања, као и

циљеви наставе историје буду у пуној мери реализовани

- да ученици разумеју историјске догађаје, појаве и процесе, улогу истакнутих личности у развоју људског друштва и да познају националну и

општу историју (политичку, економску, друштвену, културну...).

Циљ и задаци наставе историје остварују се кроз различите садржаје, методе и облике рада, уз поштовање Образовних стандарда за крај

обавезног образовања.

Оперативни задаци

Ред.бр.

наставне теме

Бр.

часова

по

теми


Назив наставне теме Обраду

новог

градива

Утврђи-

вање

Система-

тизацију

I Свет у другој половини XIX и почетком XX века 5 3 1 1

II Србија, Црна Гора и Срби у Хабзбуршком и Османском

царству од Берлинског конгреса до Првог светског рата 11 6 4 1

III Први светски рат и револуције у Русији и Европи 6 3 2 1

IV Србија и Црна Гора у Првом светском рату 6 3 2 1

V Свет између Првог и Другог светског рата 7 4 2 1

VI Југословенска краљевина 6 3 2 1

VII Други светски рат - Тотални рат 7 4 2 1

VIII Југославија у Другом светском рату 7 4 2 1

IX Свет после Другог светског рата 6 3 2 1

X Југославија после Другог светског рата 7 4 2 1

УКУПНО 68 37 21 10




- стекну основна знања о најважнијим одликама историјског периода од друге половине XIX до краја XX века

- стекну основна знања о најважнијим одликама историјског периода од друге половине XIX до краја XX века на српском и југословенском

простору

- стекну основна знања о историји европских и ваневропских држава у периоду од друге половине XIX до краја XX века

- разумеју најзначајније политичке идеје историјског периода од друге половине XIX до краја XX века

- стекну основна знања о знаменитим личностима периода од друге половине XIX до краја XX века у општој и националној историји

- се упознају са културним и научнотехнолошким достигнућима на српском, југословенском, европском и ваневропском простору у периоду од

друге половине XIX до краја XX века

- разумеју да национална историја представља саставни део опште историје

- развијају истраживачки дух и критички однос према прошлости и оспособе се да препознају различита тумачења истих историјских догађаја

- разумеју узроке и последице најважнијих историјских појава у периоду од друге половине XIX до краја XX века

- овладају вештином коришћења историјских карата за период од друге половине XIX до краја XX века

- науче да повезују различите историјске садржаје (личности, догађаје, појаве и процесе) са одговарајућом временском одредницом и

историјским периодом

- поседују свест о повезаности појава из прошлости са појавама из садашњости.

Редни

број

теме

Тема Циљеви/ исходи по

темама Методе и технике рада





Време


I

Свет у другој

половини 19.

и почетком

20. века

Упознавање са

међународним

односима и

привредним и

друштвеним односима

крајем 19. и почетком

20. века.

Разумевање тековина

овог периода и подела

које постоје у Европи

и свету пред Први

светски рат.

Предавање,


Описивање, дијалог, рад

са историјског и

географском картом,

коришчење различитих

типова историјских

извора, рад са

уџбеником, коришћење

документарних и

уметничких филмова.








користе карту, подстиче

ученике да износе своја

мишљења, подстиче их

да самостално

истражују појав за које

су заинтересовани

Посматра,




мишљење,

Користе


карту,



значајне податке

у историјским

изворима


на часу,

кратке

писмене

провере,


рад ученика

септембар



Ред.бр

теме Тема

Циљеви/ исходи по

темама

Методе и технике

рада





Време


II

Србија, Црна

Гора и Срби у

Хабзбуршком

и Османском

царству од

Берлинског

конгреса до

Првог

светског рата

Стицање знања о историји

Србије , Црне Горе и

њихових суседа крајем 19.

века и почетком 20. века,

као и о условима у којима

су живњли Срби ван

просторс Србије и Црне

Горе.

Разумевање околности у

којима се развија

политички живот

независне Србије,

политичких странака,

њихових програма .

Уочавање узрока који су

довели до Балканских

ратова, као и последица.

Истицање значајних

појединаца и разумевање

њихове улоге у одређеним

догађајима.

Предавање,


Описивање, дијалог,

рад са историјског и


коришчење

различитих типова

историјских извора,

рад са уџбеником,

коришћење


уметничких филмова.








користе карту, подстиче

ученике да износе своја

мишљења, подстиче их

да самостално

истражују појав за које

су заинтересовани

Посматра,

слуша,

бележи,



своје

мишљење,

Користе


карту,

покушавају


значајне

податке у


изворима


на часу,

кратке

писмене

провере,


рад ученика

Септембар,

Октобар,

III

Први светки

рат и

револуција у

Русији и

Европи

Уочавање узрока и повода за

избијање Првог светског рата

и истицање значајних

моменатата у рату.

Истицање значајних ратишта

и личности.


узроцима који су довели до

Фебруарске и Октобарске

револуције у Русији, као и

упознавање са последицама

ових ревлуција и утицајем

истих на догађаје у Европи,

новембар



Ред.бр

теме Тема


темама


рада





Време


IV

Србија и

Црна Гора у

Првом

светском рату

Стицање знања о догађајима

везаним за учешће Србије и

Црне Горе у Првом светском

рату и стварању прве

јужнословенске државе

Истицање значајних битака

Истицање значајних чинилаца

који су довели до стварања

Краљевине СХС

Издвајање значајних личности

и уочавање њихове

појединачне улоге у

колективу.

Изграживање става о

доприносу Србије рату, али и

о променама које су настале

после рата.

Предавање,



рад са историјског и


коришчење




коришћење


уметничких филмова

Дискусија,


објашњава, илуструје,

проверава знање







износе своја мишљења

Посматра,

слуша,

бележи,



своје

мишљење,

Користе


карту,



значајне

податке у


извори

Усмено, рат

на часу,

учествовање

у дискусији,

краће

писмене

провере

децембар

V

Свет између

Првог и

Другог


Стицање знања о

идеолошким и политичким

системима у Европи између

два светска рата као и

економским, културним и

друштвеним приликама у

Европи и свету.

Разумевање улоге појединаца

у догађајима.

Оспособљавање ученика да

уоче пропагадни материјал и

успеју да одреде у којој мери

би евентуално подаци могли

бити релеванти. Изграђивање

свести о културним

достигнућима.

Јануар,

фебруар



Ред.бр

теме Тема


темама


рада





Време


VI Југословенска

краљевина

Уочавање догађаја и чинилаца

који су довели до стварања

заједничке државе Срба,

Хрвата и Словенаца, као и

оних који су деловала током

постојања ове државе.

Уочавање значаја

појединачних личности и

политичких странака

Предавање,



рад са историјском и


коришчење




коришћење



Дискусија,











Посматра,

слуша,

бележи,



своје

мишљење,

Користе


карту,



значајне

податке у


извори


на часу,


у дискусији

март

VII

Други светски

рат – тотални

рат

Истицање узрока и последица

Другог светског рата.


основним подацима о Другом

светском рату и детаљима

који су утицали на његов ток,

као и личностима које су

имале значајну улогу на

колектив

Март, април

VIII

Југославија у

другом

светском рату


догађајима везаним за Други

светски рат у Краљевини

Југославији и грађански

сукоб. Уочавање и истицање

проблема са којима се

Краљевина суочава 1941. и

оспосабљавање ученика да

самостално уочи географске

промене на Балкану 1941. уз

помоћ историјске карте.

април



Ред.бр

теме Тема


темама


рада





Време


IX

Свет после

Другог


*Стицање знања о

најважнијим променама у

Европи и свету после Другог

светког рата

Блоковска подела и стварање

НАТО и Варшавског пакта

*Промене настале

деведесетих година.

Уочавање географских

промена после 1945.

Предавање,



рад са историјском и


коришчење




коришћење



Дискусија,











Посматра,

слуша,

бележи,



своје

мишљење,

Користе


карту,



значајне

податке у


извори


на часу,


у дискусији

мај

X

Југославија

после Другог


Уочавање проблема

послератне Југославије,

основних карактеристике

спољне и унутрашње

политике социјалистичке

Југославије.


проблемима током

деведесетих година и

уочавање узрока као и

последица политике која је

била актуелна на Балкану у

овом периоду.

мај



1.2. ДОДАТНИ РАД И СЕКЦИЈА „МЛАДИ ИСТОРИЧАРИ“

ФУНКЦИЈА ИСТОРИЈЕ У НАСТАВНОМ ПРОЦЕСУ

Историја као наука и наставни предмет, јесте једна од друштвених наука, али истовремено је и хуманистичка наука. То практично значи да она

пружа не само знање о прошлости, већ и утиче на образовање и моделирање ученика, (човека), у смислу што рационалнијег сазнања о себи и

другима.

Зато је она у обаразовном процесу, било као познавање друштва било као историја:

1. Једина наука, односно наставни предмет, која ученицима објашњава појмове из друштвене теорије и праксе (држава, владар, демократија …)

2. Једина наука која уз српски језик и географију, пружа основе за изградњу идентитета (националног, културног итд)

3. Једина наука која пружа елементарну политичку писменост и политичку културу.

4. Једина наука која треба да васпитава за демократију, мир и толеранцију, објашњавањем појмова као што су: рат, мир, избори, странке,

опозиција, историјски процес, …

5. Једина наука која пружа основе за усвајање националних, регионалних, европских и светских културних вредности

ЦИЉЕВИ НАСТАВЕ ИСТОРИЈЕ У XXI ВЕКУ Настава историје у демократској Европи треба да:

- има витално место у припреми одговорних и активних грађана и развоју уважавања свих врста различитости, заснованог на схватању

националног идентитета и принципа толеранције;

- буде одлучујући фактор у помирењу, прихватању, разумевању и поверењу међу народима;

- игра главну улогу у унапређењу основних вредности као што су толеранција, узајамно разумевање, људска права и демократија;

- буде кључни чинилац слободне изградње Европе на основама заједничког историјског и културног наслеђа, обогаћеног кроз различитости, чак

и у оним аспектима који су конфликтни и понекад драматични;

- буде део такве образовне политике која непосредно доприноси развоју и напредовању младих људи у погледу њиховог активног учешћа у

изградњи Европе, као и мирном развоју људског друштва у глобалној перспективи и у духу међусобног разумевања и поверења;

- омогући развој интелектуалних способности ученика потребних за критичку и одговорну анализу и тумачење информација, кроз дијалог,

трагање за историјским сведочанствима и отворену расправу која се заснива на мултиперспективности, посебно кад је реч и контроверзним и

осетљивим питањима;

- омогући грађанима Европе јачање њиховог индивидуалног и колективног идентитета кроз познавање заједничког историјског наслеђа у свим

његовим димензијама - локалној, регионалној, националној, европској и глобалној;

- буде инструмент за спречавање злочина против човечности.



ЗЛОУПОТРЕБА ИСТОРИЈЕ

Настава историје не сме бити средство идеолошких манипулација, пропаганде, нити се сме користити за заговарање идеја нетолеранције, ултра-

национализма, ксенофобије, расизма и анти-семитизма.

Историјска истраживања, као и настава историје у школама, нису ни на који начин и без обзира на намеру, спојиве са основним вредностима и

прописима Савета Европе, уколико допуштају или промовишу злоупотребу историје кроз:

- кривотворење или састављање лажних сведочанстава, статистичких података, монтираних слика итд;

- стриктно везивање за један догађај да би се оправдали или прикрили други;

- искривљавање прошлости за потребе пропаганде;

- изразито националистичку верзију прошлости која може да створи поделу «ми»-«они»;

- злоупотребу историјског записа;

- негирање историјских чињеница;

- занемаривање историјских чињеница.

ЕВРОПСКА ДИМЕНЗИЈА У НАСТАВИ ИСТОРИЈЕ

Како је изградња Европе израз и слободне одлуке самих Европљана који су у њу ушли и историјске реалности, било би прикладно:

- показати постојање трајних историјских веза на локалном, регионалном, националном и европском нивоу;

- подстаћи наставу о оним периодима и збивањима која имају очевидну европску димензију, посебно оне историјске и културне догађаје и

тенденције које су ослонац европске свести;

- користити сва расположива средства, посебно информациону технологију, за унапређење заједничких пројеката и медјушколских размена о

темама везаним за историју Европе;

- развијати занимање ученика за историју других европских земаља;

- уводити и развијати наставу о самој историји изградње Европе.

У унапређивању европске димензије наставе историје у једној увећаној, демократској и мирној Европи, прикладно је:

- узети у обзир постигнуте резултате у оквиру пројекта «Учење и настава европске историје двадесетог века» и то како садржинске тако и у

домену методолошког приступа, који је извео Савет за културну сарадњу;

- ослонити се на програме Савета Европе за реформу наставе историје и припрему нових уџбеника и методолошких водича у активностима

развоја и консолидације демократске стабилности;

- ослонити се на програме Савета Европе за подизање свести о значају и настави у домену културног наслеђа;

- што је више могуће ширити употребу наставних материјала насталих у оквиру пројекта «Учење и настава европске историје двадесетог века»

одговарајућим коришћењем технологија информација и комуникације;



САДРЖАЈ НАСТАВНИХ ПРОГРАМА

Иако настава историје мора избегавати акумулацију енциклопедијских знања, она ипак мора обухватити:

- подизање свести о европској димензији које ће бити узето у обзир приликом састављања нових програма, да би се ученицима усадила

«европска свест», отворена према остатку света;

- развој критичких способности ученика, способност самосталног размишљања, објективност и отпорност на манипулације;

- догађаје и тренутке који су оставили траг на историји Европе као таквој, који се изучавају на локалном, националном, европском и глобалном

нивоу а којима се приступа из перспективе посебно значајних периода или чињеница;

- истраживање свих димензија европске историје, не само политичке, него такодје и економске, социјалне и културне;

- развијање радозналости и истраживачког духа, нарочито кроз коришћење метода откривања у истраживању културног наслеђа што у први

план истиче међукултурне утицаје;

- уклањање предрасуда и стереотипа истицањем у наставним програму историје позитивних међусобних утицаја различитих земаља, религија и

школа мишљења током историјског развоја Европе;

- критичко преиспитивање злоупотреба историје, без обзира да ли до њих долази због порицања историјских чињеница, фалсификата,

прећуткивања, незнања или прилагодјавања идеолошким циљевима;

- истраживање контровезних питања узимајући у обзир различите чињенице, мишљења и становишта, исто као и трагањем за истином.

МЕТОДЕ УЧЕЊА

***УПОТРЕБА ИЗВОРА

Потребно је користити најразноврсније изворе наставног материјала у преношењу и приказивању историјских чињеница да би оне биле научене

кроз критички и аналитички приступ, а посебно:

- архиве који су доступни за јавност, у којима сада постоји слободан приступ аутентичним документима;

- документарне и игране филмове и друге аудиовизуелне изворе;

- материјале који су производ информационе технологије, а које је потребно проучавати и индивидуално и групно, у чему наставник има

кључну улогу;

- све врсте музеја посвећених двадесетом веку и места од историјског значаја, који могу помоћи реалном сагледавању недавних догађаја од

стране ђака, посебно њихове свакодневне димензије;

- усмене историје, путем које изговорено сведочење о недавним историјским догађајима младима може приближити историју и понудити

гледишта и становишта оних који су изостављени из «историјског записа».

САМОСТАЛНО ИСТРАЖИВАЊЕ Ђаке треба подстаћи да врше самостална истраживања, одговарајућа за њихов узраст и околности,

чиме се код њих подстиче радозналост и иницијатива у погледу прикупљања података и способност уочавања важних података;



ГРУПНО ИСТРАЖИВАЊЕ

Потребно је подстаћи групе ђака да се баве истраживачким пројектима или активним учењем да би се створили услови за дијалог и отворено и

толерантно поређење мишљења.

ИНТЕРДИСЦИПЛИНАРНИ И МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНИ ПРИСТУП У настави историје треба увек користити образовни потенцијал интердисциплинарног и мултидисциплинарног приступа, успостављајући везе

са другим предметима у програму у целини, укључујући књижевност, географију, уметности и природне науке.

НАСТАВА И СЕЋАЊЕ

Наглашавајући позитивна достигнућа двадесетог века, као што је употреба науке у циљу побољшања животних услова и ширења демократије и

људских права, потребно је учинити све што је могуће у сфери образовања, да се спречи понављање или порицање страшних догађаја који су

обележили век, пре свега Холокауста, геноцида и других злочина против човечности, етничког чишћења и масовног кршења људских права и

основних вредности које Савет Европе посебно подржава. Ово треба да обухвати:

- помоћ ђацима да стекну знање и свест о догађајима – и њиховим узроцима – који спадају у најмрачније догађаје европске и светске историје;

- размишљање о идеологијама које су до њих довеле и начинима како да се спречи њихово поновно појављивање;

- обликовање, развој и координисање релевантних програма усавршавања за запослене у образовању у земљама чланицама Савета за културну

сарадњу;

- олакшавање приступа постојећој документацији о овом предмету употребом нове технологије и за наставне материјале у овом домену;

ОБРАЗОВАЊЕ И УСАВРШАВАЊЕ НАСТАВНИКА ИСТОРИЈЕ

Образовање и усавршавање наставника историје треба да:

- оспособи и подстакне наставнике историје да користе сложене, на процесе усмерене и промишљене методе наставе историје;

- упозна будуће наставнике и оне који већ предају о свим најновијим производима, средствима и методима, посебно у погледу употребе

технологија информација и комуникација;

- упозна наставнике са техником наставе која, узимајући у обзир чињеничке податке иде и даље од њих са циљем да ђаке оспособи да тумаче и

анализирају историјске чињенице и њихов утицај на садашњост, у различитим контекстима, на пример, социјалним, географским, економским,

итд.;



- помогне наставницима да се оспособе у коришћењу техника оцењивања које обухватају не само податке које су ђаци меморисали, већ и

активности које су у стању да обаве на основу свог познавања одређених података, укључујући истраживање, дискусију и анализу

контроверзног питања;

- помоћ у планирању и обликовању интердисциплинарних ситуација за учење у сарадњи са својим колегама;

С обзиром да технологије информација и комуникација доводе до преображаја улоге наставника, важно је да:

- се створе прилике за размену које ће помоћи наставници да сазнају о разноврсним ситуацијама за учење у којима може да се испољи та нова

улога;

- подржи оснивање дискусионих група у оквиру којих би се разматрале тешкоће професије, недоумице и сумње у погледу ових нових метода у

настави;

- оснују банке података које се односе на веб сајтове, документе које они садрже, као и ваљаност података садржаних на сајтовима и у

документима.

Да би се остварили ови циљеви и установио одређен профил наставника историје било би упутно:

ТЕХНОЛОГИЈЕ КОМУНИКАЦИЈА И ИНФОРМАЦИЈА

У складу са законом и поштујући слободу говора, потребно је предузимање одређених корака у спречавању ширења расистичког,

ксенофобичног и ревизионистичког материјала, посебно преко интернета.

У контексту распрострањене употребе технологија информација и комуникација међу младима, и током боравка у школи и ван ње, важно је да

наставни методи и технике омогуће да ове технологије:

- постану важан извор у настави историје;

- захтевају једну темељно промишљање које се односи на разноврснот и поузданост извора;

- омогуће наставницима и ђацима приступ аутентичним изворима и разноврсним тумачењима;

- у многоме прошире приступ историјским подацима и чињеницама;

- омогуће и прошире прилике за размену и дијалог.

Штавише, било би упутно обезбедити услове у којима наставници могу да:

- у процесу одабира, помогну својим ђацима да сами процене поузданост извора података и самих података;

- у наставу уведу праксу која подстиче критичку анализу, уважава постојање мноштва гледишта и која усваја транскултурни приступ тумачењу

чињеница;

- помогну ђацима да стекну вештине критичке анализе и аналошког расуђивања.



Програм историјске секције шк. 2011/12. год.

Програмски задаци ГАНТОГРАМ АКТИВНОСТИ

V разред IX X XI XII I II III IV V VI

Договор о раду, избору тема . . .

Израда паноа или историјских карата

Израда веб сајта секције и постављање првих текстова и планираних пројеката

Култура народа Старог Истока (писма, материјали на којима се писало)

Хомерова Илијада у литератури и на филму (разговор о филму Троја)

Спартанско васпитање – Атинско васпитање

Олимпијске игре старе Грчке (израда албума- спортске дисциплине)

Историјски споменици старе Грчке и Рима (фотографије, видео снимци, ...)

Приказ Power-point презентација ученика

Разговор о раду секције током године


VI разред IX X XI XII I II III IV V VI

Договор о раду, избору тема . . . секције Живот сељака у средњем веку (радионица)

Израда веб сајта секције и постављање првих текстова и планираних пројеката

Словени, свакодневни живот, сеобе, веровања, обичаји

Израда електронског албума Јужни Словени

Србија у доба Немањића, (израда историјских карата, ПП презентација –

Задужбине Немањића, галерија слика династије Немањић

Лазар Хребељановић – историја култ, предање






VII разред IX X XI XII I II III IV V VI

Договор о раду, избору тема . . . секције Израда веб сајта секције и постављање првих текстова и планираних пројеката Историјски значај великих географских открића (техничка открића, последице

великих географских открића)

Најзначајнија дела сликара хуманизма и ренесансе (израда електронског

албума)

Израда хронолошке табеле

Српски народ под турском влашћу (данак у крви, народна књижевност)

Велика сеоба Срба (рад на сликама и тексту)

Први и Други српски устанак (писани и материјални историјски извори,

израда електронског албума)



VIII разред IX X XI XII I II III IV V VI

Договор о раду, избору тема . . . секције Израда веб сајта секције и постављање првих текстова и планираних пројеката Посета музеју

Израда хронолошких таблица

Србија у Првом светском рату (рад на историјским изворима, гледање филма

Где цвета лимун жут

Азања у Првом светском рату

Фашизам и нацизам – симболи и њихово коришћење данас

«Хладни рат»

Југославија после Другог светског рата





1.2.1. ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ ДОДАТНОГ РАДА (V-VIII РАЗРЕД)

1.2.1.1. ПЕТИ РАЗРЕД

Ред.бр.

часа

Назив наставне јединице Ред.бр.

часа

Назив наставне јединице

1. Упознавање ученика са планом и начином рада 17. Успон Македоније и победа над Персијом)

Александар Велики)

2. Историја као наука на конкретним примерима 18. Карактер Александрове државе

3. Живот човека у праисторији 19. Утврђивање градива из текуће школске године као

припрема за такмичење

4. Настанак првих држава на Истоку 20. Утврђивање градива из текуће школске године као


5. Најзначајније одлике Сумера и Акада- Хамураби 21. Грчка тј. хеленистичка историја- систематизација

6. ''Египат је дар Нила''- Херодот 22. Утврђивање градива из текуће школске године као


7. Египатски владари- фараони 23. Најстарија историја Рима

8. Државе Старог истока- сист. 24. Пунски ратови- Ханибал

9. Најстарија историја Хелена- Тројански рат. 25. Гај Јулије Цезар и ширење римске државе

10. Грчка митологија 26. Рим до царства- систематизација

11. Грчка митологија 27. Римско царство

12. Спарта и Атина као најзначајнији полиси у Хелади 28. Позно Римско царство

13. Спартанско васпитање и атинска демократија( Перикле) 29. Пропаст античког света

14. Грчка историја до рата са Персијом- систематизација 30. Античка култура- упоредни преглед римске и грчке

културе

15. Борба Грка за очување независности у рату против Персије 31. Хришћанство- појава и положај

16. Међусобни сукоб Грка за превласт над Грчком- Пелопонески рат 32. Култура и религија у старом веку- систематизација



1.2.1.4. ШЕСТИ РАЗРЕД

Ред.бр.

часа


часа


1. Упознавање ученика са планом и начином рада 17. Наследници Стефана Првовенчаног- успон српске државе до

1282. године

2. Византија као прва хришћанска држава 18. Немањићка Србија до 1282.- сист.

3. Свакодневни живот у Византијском царству;

церемонијал 19. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема

за такмичење

4. Византијско царство- сист. 20. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема


5. Словени у прапостојбини и коначно расељавање 21. Краљ Милутин и Стефан Дечански

6. Јужни Словени у борби против Византије 22. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема


7. Јужни Словени- систематизација 23. Живот на српском двору; византинизација

8. Франачки цар Карло Велики и сукоб са Византијом око

ингеренција 24. Стефан Душан- први српски цар

9. Хришћанска црква у средњем веку 25. Пропаст Немањићке Србије

10. Знамените личности средњег века- краљ Артур 26. Српска држава у периоду 1371. и Косовске битке 1389. год.

11. Рани средњи век- систематизација 27. Косовска битка у традицији и историји

12. Позни средњи век и његово друштво 28. Српска деспотовина

13. Аутокефалност српске цркве 1219. 29. Губитак независности српске државе

14. Свети Сава- први српски архиепископ 30. Србија после 1371.год.- сист.

15. Настанак српске државе у VII веку 31. Знамените жене средњевековне Србије

16. Немањићка Србија: Стефан Немања и Стефан

Првовенчани 32. Годишња систематизација градива



1.2.1.4. СЕДМИ РАЗРЕД

Ред.бр.

часа


часа


1. Уводни час 17. Доња Јасеница у устанку

2. Оснивање прве школе у Азањи 1851. године 18. Први српски устанак- сист.

3. Нова откривања света у новом веку 19. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема


4. Хуманизам, ренесанса и реформација унутар РКЦ 20. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема


5. Апсолутистичке монархије (Луј XIV) 21. Сеобе Срба у Аустрију, Хрватску и Мађарску- Привилегије

цара Леополда и стварање Војне крајине

6. Револуције у Европи и свету( Амерички рат за независност) 22. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема


7. Француска буржоаска револуција 23. Карловачка митрополија- СПЦ у Хабзбуршкој монархији

8. Наполеон Бонапарта и Европа у периоду 1794-1815. 24. Срби у Аустрији и Турској- сист.

9. Карактер и значај Револуције 1848/9. у Европи 25. Други српски устанак: ток, карактер и значај

10. Век национализма-Бизмарк и Кавур 26. Кнез Милош Обреновић и добијање независности

11. Европа у новом веку-сист. 27. Српска револуција- сист.

12. Турско царство после Мохачке битке 1526. г.- карактер,

друштво 28. Уставобранитељски режим и кнез Александар Карађорђевић

13. Османско царство и Срби( устанци, буне, положај) 29. Друга влада Милоша и Михаила

14. Пећка патријаршија(значај обнове 1556. године) 30. Србија 1835-1869- утврђивање

15. Годишњица Првог српског устанка; најзначајнији догађаји

у устанку 31. Знамените личности српског новог века(Арсеније III,

Карађорђе, кнез Милош)

16. Најзначајније личности Првог српског устанка 32. Устави у Србији 1835-1888.



1.2.1.4. ОСМИ РАЗРЕД

Ред.бр.

часа Назив наставне јединице Ред.бр.

часа Назив наставне јединице

1. Уводни час 16. Узроци и повод Другог светског рата( ток и последице у

Европи и свету)

2. Последице Бечког конгреса у Европи и на Балкану 17. Карактер владавине Адолфа Хитлера

3. Значај Конгреса за Србију- независност и краљевина 18. Крај Другог светског рата

4. Краљ Милан и краљ Александар Обреновић 19. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема


5. Мајски преврат и долазак Петра Карађорђевића на српски

престо 20. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема


6. Србија 1878-1912.- утврђивање 21. Мартовски пуч и демонстрације 1941. године.

7. Балкански ратови- узроци, ток последице 22. Утврђивање градива из текуће школске године као припрема


8. Први светски рат у Европи и свету: узроци, повод и ток. 23. Југославија у Другом светском рату: карактер, ток и битке

9. Србија и Први светски рат: најзначајније битке и егзодус 24. Покрети отпора у Југославији: Равногорски и Партизански-

сличности и разлике

10. Србија под окупацијом; војска у Грчкој и пробој

Солунског фронта. 25. Последице Другог светског рата у Југославији и свету

11. Први светски рат-систематизација 26. Хладни рат- основне одлике послератног периода

12. Стварање нове државе на Балкану- Краљевине Срба,

Хрвата и Словенаца 27. СФРЈ- карактер нове државе

13. Краљ Александар Карађорђевић 28. Јосип Броз Тито 1945-1980: једно ново време

14. Фашизам и нацизам у Европи 29. Друштвени живот послератне Југославије

15. Краљевина Југославија после Марсејског атентата 1934. г. 30. Криза и распад СФРЈ



2. СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРОШЛОСТИ Циљ и задаци

Циљ изучавања предмета је проширивање знања из области опште културе и оспособљавање ученика да, кроз упознавање

с начином живота људи у прошлости, боље разумеју свет и време у коме живе и развију свест о континуитету и

укорењености. Ученици би требало да се упознају са специфичностима динамике културних промена и да науче како да

сагледају себе у контексту "другог", да би сопствени идентитет што потпуније интегрисали у шири контекст разуђене и

сложене садашњости.

Задаци предмета су да ученици, кроз наставу усмерену ка упознавању с различитим елементима свакодневног живота, као

што су односи у породици, исхрана, образовање, дечје игре, забава, станишта, одевање итд, уоче њихову условљеност

историјским процесима и догађајима. Концепција наставе овог изборног предмета нагласак ставља на упознавање с

основним елементима свакодневног живота у прошлости Србије, Југоисточне Европе, Средоземља и Европе у целини, с

намером да се уоче њихови заједнички именитељи и упознају различитости које постоје у датом историјском контексту,

као и у односу на савремено доба у којем ученик живи. Подстицањем радозналости, креативности и истраживачког духа у

проучавању овог предмета, ученици треба да се оспособе да формирају јаснију слику о прошлим временима, да овладају

елементарним процедурама прикупљања историјске грађе, као и да развију критички однос према њој.

Разред бр.наставних

недеља

бр.часова

недељно

укупно

часова Уџбеник

ПЕТИ 36 1 36 Марко Шуица, Дневници из прошлости, ЗУНС, Београд, 2008.

ШЕСТИ 36 1 36

СЕДМИ 36 1 36

ОСМИ 34 1 34



2.1. ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ (V-VIII РАЗРЕД)

1.2.1.4. ПЕТИ РАЗРЕД Оперативни задаци:

разумевање појма свакодневни живот;

разумевање појма прошлост;

разумевање значаја проучавања свакодневног живота у прошлости;

усвајање и продубљивање знања о разликама између свакодневног живота данас и у

прошлости;

идентификовање актуелних дечјих игара (врсте и њихова функција);

упознавање с дечјим играма у прошлости (врсте и њихова функција);

идентификовање сличности и разлика између игара некад и сад;

разумевање значаја игре у развоју појединца и друштва;

упознавање са свакодневним животом људи у праисторији;

упознавање са свакодневним животом народа Старог истока;

упознавање са свакодневним животом старих Грка;

упознавање са свакодневним животом старих Римљана;

подстицање ученика на самостални истраживачки рад;

развијање способности повезивања знања из различитих области;

подстицање креативности.

Ред.бр.

н. теме Назив наставне теме Бр. часова по теми

I Увод 3

II Игре у прошлости 5

III Свакодневни живот у праисторији и старом веку 28

УКУПНО 36



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА V РАЗРЕД

УВОД 18. Употребни предмети у Старом Египту и Месопотамији

1. Прошлост и време 19. Путовање и трговина код народа Старог истока

2. Појам свакодневног живота 20. Веровања у Старом Египту и Месопотамији

3. Значај проучавања свакодневног живота у прошлости 21. Најзанимљивији археолошки налази и локалитети

ИГРЕ У ПРОШЛОСТИ СТАРА ГРЧКА

4. Појам и феномен игре 22. Начин исхране, oдевање, становање и породични односи у

Старој Грчкој

5. Дечје игре у садашњости и прошлости 23. Образовање у Старој Грчкој

6. Играчке у прошлости 24. Друштвени живот у Старој Грчкој

7. Традиционалне игре у Србији 25. Медицина и наука у Старој Грчкој

8. Олимпијске игре у античкој Грчки 26. Веровања старих Грка

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У ПРАИСТОРИЈИ И СТАРОМ ВЕКУ 27. Употребни предмети у Старој Грчкој

ПРАИСТОРИЈА 28. Најзанимљивији археолошки налази и локалитети

9. Свакодневни живот у праисторијским заједницама СТАРИ РИМ

10. Начин исхране, становање и одевања у праисторији 29. Начин исхране, oдевање, становање и породични односи у

старом Риму

11. Изуми и веровања 30. Образовање у старом Риму

12. Најзанимљивији археолошки налази и локалитети 31. Друштвени живот у старом Риму

СТАРИ ИСТОК 32. Римска војска

13. Начин исхране и становање у Старом Египту и

Месопотамији 33. Путовање и трговина у старом Риму

14. Породични односи у Старом Египту и Месопотамији 34. Веровања и ритуални обреди у Старом Риму

15. Образовање у Старом Египту и Месопотамији 35. Употребни предмети и накит

16. Обавезе становништва 36. Најзанимљивији археолошки налази и локалитети

17. Друштвени живот у Старом Египту и Месопотамији




Оперативни задаци:

- разумевање појма свакодневни живот;

- разумевање значаја проучавања свакодневног живота у прошлости;

- усвајање и продубљивање знања о разликама између свакодневног живота данас и у прошлости;

- упознавање са улогом и значајем грбова и застава;

- упознавање са улогом и значајем грбова и застава у прошлости српског народа;

- упознавање са свакодневним животом у средњем веку;

- упознавање са свакодневним животом српског народа у средњем веку;

- подстицање ученика на самостални истраживачки рад;

- развијање способности повезивања знања из различитих области.

Ред.бр.


I Увод 2

II Грбови и заставе некад и сад 4

III Свакодневни живот у средњoвекoвној Европи 18

IV Свакодневни живот у српским земљама средњег века 12

Укупно 36



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА VI РАЗРЕД

УВОД 18. Витешка каријера

1. Појам свакодневног живота 19. Витешки турнири и друге такмичарске игре

2. Значај проучавања свакодневног живота у

прошлости 20.

Друштвени живот

ГРБОВИ И ЗАСТАВЕ НЕКАД И САД 21. Употребни предмети

3. Појам грба и заставе као симбола и хералдике као

науке о грбовима 22. Страхови средњовековног становништва

4. Улога и значај грбова и застава у садашњости 23. Лечење

5. Улога и значај грбова и застава у прошлости 24. Путовање и трговина

6. Грбови и заставе у прошлости српског народа Свакодневни живот у српским земљама средњег века

Свакодневни живот у средњoвекoвној Европи 25. Начин исхране

7. Начин исхране у средњем веку 26. Одевање

8. Одевање у средњем веку 27. Становање

9. Породични односи у средњем веку 28. Лечење

10. Становање у средњем веку 29. Животни циклус

11. Живот у средњовековном граду 30. Српска средњовековна породица

12. Средњовековни замак 31. Образовање

13. Живот у средњовековном селу 32. Друштвени живот

14. Властелин на свом имању 33. Насеља

15. Образовање 34. Живот на селу

16. Живот у средњовековном манастиру 35. Војска

17. Војска 36. Путовање и трговина




Oперативни задаци


- разумеју појам свакодневни живот

- разумеју значај проучавања свакодневног живота у прошлости

- усвоје и прошире знања о разликама између свакодневног живота данас и у

прошлости

- усвоје и прошире знања о улози новца и банака у свакодневном животу људи некад

и сад

- употпуне знања о историји српског новца

- стекну знања о свакодневном животу у новом веку

- стекну знања о свакодневном животу Срба у новом веку

- развијају истраживачку радозналост

- развијају способност повезивања знања из различитих области.

Ред.бр.


I Увод 2

II Новац и банке некад и сад 4

III Свакодневни живот у новом веку 17

IV Свакодневни живот Срба од краја XV до краја XIX века 13

УКУПНО 36



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА VII РАЗРЕД

УВОД

1. Појам свакодневног живота

2. Значај проучавања свакодневног живота у прошлости 19. Доколица и забавни живот

НОВАЦ И БАНКЕ НЕКАД И САД 20. Комуникације у индустријско доба

3. Појмови нумизматика, новац и банка 21. Однос према другом и различитом

4. Новац и банке у садашњости 22. Страхови становништва

5. Новац и банке у прошлости 23. Лечење

6. Новац у Србији некад и сад Свакодневни живот Срба од краја XV до краја

XIX века

СВАКОДНЕВНИ ЖИВОТ У НОВОМ ВЕКУ 24. Начин исхране

7. Начин исхране 25. Одевање

8. Одевање 26. Становање

9. Породични односи 27. Живот у граду

10. Становање у доба ренесансе и барока 28. Трговина и занатство

11. Становање у индустријско доба 29. Живот на селу

12. Живот у ренесансном и барокном граду 30. Породица

13. Живот у граду индустријског доба 31. Друштвени живот

14. Живот на селу 32. Однос према другом и различитом

15. Образовање и васпитање 33. Образовање

16. Верски живот 34. Војска

17. Војска 35. Лечење

18. Класична музика и класично позориште 36. Комуникације




Oперативни задаци


– разумеју значај проучавања свакодневног живота у прошлости

– усвоје и прошире знања о разликама између свакодневног живота данас и у прошлости

– стекну знања о свакодневном животу у Европи и свету од краја XIX до краја XX века

– стекну знања о свакодневном животу код Срба од краја XIX до краја XX века

– усвоје и прошире знања о улози фотографије, филма, радија и телевизије у

свакодневном животу људи некад и сад

– развијају истраживачку радозналост

– развијају способност повезивања знања из различитих области.

Ред.бр.


I Увод 2

II Фотографија, филм, радио и телевизија некад и сад 4

III Свакодневни живот у Европи и свету од краја XIX до краја XX века 14

IV Свакодневни живот код Срба од краја XIX до краја XX века 14

УКУПНО 34



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА VIII РАЗРЕД

УВОД

1. Појам свакодневног живота 18. Комуникације, путовања и туризам

2. Значај проучавања свакодневног живота у прошлости 19. Односи и стереотипи према другом и

различитом

ФОТОГРАФИЈА, ФИЛМ, РАДИО И ТЕЛЕВИЗИЈА НЕКАД И САД 20. Брига о телу и здрављу – лечење

3. Феномен фотографије, филма, радија и телевизије Свакодневни живот код Срба од краја XIX до

краја XX века

4. Фотографија, филм, радио и телевизија у садашњости 21. Начин исхране и одевање

5. Фотографија, филм, радио и телевизија у прошлости 22. Становање

6. Фотографија, филм, радио и телевизија у Србији некад и сад 23. Индустрија, трговина и занатство

Свакодневни живот у Европи и свету од краја XIX до краја XX века 24. Живот у граду

7. Начин исхране 25. Живот на селу

8. Одевање 26. Породица

9. Породични односи 27. Верски живот

10. Становање 28. Друштвени живот

11. Живот у граду 29. Спорт

12. Живот на селу 30. Односи и стереотипи према другом и

различитом

13. Образовање и васпитање 31. Образовање

14. Верски живот 32. Војска

15. Војска 33. Брига о телу и здрављу – лечење

16. Забава 34. Комуникације, путовања и туризам

17. Спорт



3. ГРАЂАНСКО ВАСПИТАЊЕ

3.1. ГЛОБАЛНИ И ОПЕРАТИВНИ ПЛАНОВИ (V-VIII РАЗРЕД) Циљ и задаци

Општи циљ предмета је оспособљавање ученика за активно учешће у животу школе и локалне заједнице, проширивањем

знања о демократији, њеним принципима и вредностима кроз практично деловање.

1.2.1.4. ПЕТИ РАЗРЕД

Задаци:

- подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу школе развијањем вештина за унапређивање услова школског живота кроз праксу;

- упознавање школских правила и процедура;

- разумевање функционисања органа управљања школе и стручних тела;

- упознавање права и одговорности свих актера на нивоу школе;

- развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање, аргументовање ставова и изражавање мишљења;

- обучавање техникама групног рада;

- развијање способности критичког просуђивања и одговорног одлучивања и делања.

Ред.бр.

наставне

теме Назив наставне теме

Бр. часова

по теми

I УПОЗНАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА 6

II САГЛЕДАВАЊЕ УСЛОВА ШКОЛСКОГ ЖИВОТА 4

III ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕ ЋЕ СЕ РАДИТИ 1

IV САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ ПРОБЛЕМУ 8

V АКТИВИЗАМ И ПАРТИЦИПАЦИЈА- ПЛАН АКЦИЈЕ 12

VI ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА АКЦИЈЕ 1

VII ОСВРТ НА НАУЧЕНО- ЕВАЛУАЦИЈА 4

УКУПНО 36



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА V РАЗРЕД

1. Доношење правила 19. Евалуација рада на прикупљању података

2. Доношење правила 20. Зашто је важно да учествујемо

3. Права и одговорности 21. Нивои партиципације

4. Партиципација- Шта је то? 22. Мале акције доводе до промене

5. Учешће ученика у животу школе 23. Осмишљавање плана акције

6. Формирање разредног тима 24. План акције

7. Проблеми у школи 25. Завршница плана акције

8. Проблеми у школи 26. Завршница плана акције

9. Прикупљање података о школским проблемима 27. Планирање рада тимова

10. Извештавање и дискусија о прикупљеним подацима 28. Планирање рада тимова

11. ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕЋЕ СЕ РАДИТИ 29. Припрема за јавну презентацију

12. Извори података 30. Вежба јавне презентације

13. Технике и начини сакупљања података 31. Вежба јавне презентације

14. Технике и начини сакупљања података 32. ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА АКЦИЈЕ

15. Вежбање у сакупљању података 33. Осврт на научено- евалуација

16. Вежбање у сакупљању података 34. Осврт на научено- евалуација

17. Анализа процеса прикупљања података 35. Евалуација рада на прикупљању података

18. Извештавање о прикупљеним подацима 36. Слављење




Задаци:

- подстицање и оспособљавање за активно учешће у животу школе развијањем вештина за унапређивање услова школског

живота кроз праксу;

- упознавање школских правила и процедура;

- разумевање функционисања органа управљања школе и стручних тела;

- упознавање права и одговорности свих актера на нивоу школе;

- развијање комуникацијских вештина неопходних за сарадничко понашање, аргументовање ставова и изражавање

мишљења;

- обучавање техникама групног рада;

- развијање способности критичког просуђивања и одговорног одлучивања и делања.

Ред.бр.

наставне


Бр. часова

по теми

I УПОЗНАВАЊЕ ОСНОВНИХ ЕЛЕМЕНАТА ПРОГРАМА 6

II ПРВИ КОРАК - УОЧАВАЊЕ ПРОБЛЕМА У ЗАЈЕДНИЦИ 4

III ДРУГИ КОРАК- ИЗБОР ПРОБЛЕМА 1

IV ТРЕЋИ КОРАК- САКУПЉАЊЕ ПОДАТАКА О ИЗАБРАНОМ

ПРОБЛЕМУ 8

V ЧЕТВРТИ КОРАК - ИЗРАДА СТУДИЈЕ 12

VI ПЕТИ КОРАК- ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА СТУДИЈЕ 1

VII ШЕСТИ КОРАК- ОСВРТ НА НАУЧЕНО- ЕВАЛУАЦИЈА 4

УКУПНО 36



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА VI РАЗРЕД

1. Увод у програм

19. Разговор о прикупљеним подацима

2. Упознавање са најзначајнијим појмовима из програма 20. Подела ученика на четири студијске групе

3. Мере и решења: уочавање проблема у заједници, предлози

могућих решења одређених проблема 21.

Разврставање и класификовање сакупљених материјала

4. Правила и захтеви тимског рада

22.

Разврставање и класификовање сакупљених материјала

5. Упознавање са корацима кроз које се реализује програм 23. Критеријуми за израду студије

6.

Студија одељења: упознавање ученика са израдом

разредне студије

24. Израда студије: показни део (пано)

7. Уочавање проблема у друштвеној заједници 25. Израда студије: показни део (пано)

8. Подела ученика у групе за прикупљање података 26. Израда студије: документациони део

9. Прикупљање података о проблемима заједнице 27. Израда студије: документациони део

10. Извештавање и дискусија о прикупљеним подацима 28. Припрема за јавну презентацију

11. ИЗБОР ПРОБЛЕМА НА КОМЕ ЋЕ СЕ РАДИТИ 29. Припрема за јавну презентацију

12. Индентификовање извора информација 30. Припрема за јавну презентацију

13. Упознавање са техникама и поступцима прикупљања

информација 31. Симулација презентације

14. 32. ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА АКЦИЈЕ

15. Подела на истраживачке тимове и припрема потребних

материјала 33. Разговор о томе шта су ученици и како научили

16.

Сакупљање података о изабраном проблему

34. Разговор о томе шта су ученици и како научили

17. 35. Израда кратког писаног осврта на научено као део

документације 18. 36.




Оперативни задаци:


- разумеју значења кључних појмова који се односе на грађанина, државу и власт

- схвате историјски развој грађанских права и слобода

- се упознају са карактеристикама одговорног и активног грађанина

- разумеју место и улогу детета као грађанина у друштву

- разумеју однос између грађанских права појединца и општег добра

- се упознају са начинима развијања грађанске одговорности

- разумеју волонтерски покрет и значај волонтерских акција

- буду подстицани да се ангажују у различитим иницијативама и акцијама;

- разумеју значај иницијативе за постизање промена у друштвеној заједници

- разумеју неопходност постојања власти

- се упознају са концептом ограничене власти

- се упознају са институцијом Ђачког парламента.

Ред.бр.

наставне


Бр. часова по

теми


Обраду

новог

градива

Утврђи-

вање Пројекти

I УВОД 2 2 0 0

II ГРАЂАНИН 19 10 3 6

III ДРЖАВА И ВЛАСТ 7 5 2 0

IV ЂАЧКИ ПАРЛАМЕНТ И ИНИЦИЈАТИВА 5 2 1 2

ЗАВРШНИ ДЕО 3 0 3 0

УКУПНО 36 19 9 8



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА VII РАЗРЕД

1. Поглед уназад 19. Извођење волонтерских акција

2. Представљање циљева, задатака, садржаја и метода

рада 20.

Анализа извођења успешности волонтерских акција

3. Грађанин и политика у прошлости 21. Анализа извођења успешности волонтерских акција

4. Грађанин и политика у прошлости 22. Држава- појам

5. Одговоран и активан грађанин 23. Држава- историјски контекст развоја државе

6. Одговоран и активан грађанин 24. Власт- Неопходност постојања власти

7. Дете као грађанин 25. Власт- ограничена и неограничена власт

8. Дете као грађанин 26. Власт- владавина појединца, владавина закона

9. Породица, школа, локална заједница, држава-

заједнице у којима живимо 27.

Власт- демократија, Устав

10. Права појединца и опште добро 28. Власт- нивои власти и подела власти

11. Одговорност ( индивидуална)

29. Место и улога Ђачког парламента по одредбама Закона о основама

система образовања и васпитања

12. Одговорност ( грађанска) 30. Начин функционисања Ђачког парламента

13. Начин развијања грађанске одговорности:

институционално и ванинституционално 31.

Избор теме демократском процедуром и покретање иницијативе да

се о њој расправља у Ђачком парламенту

14. Појам и значај волонтерског покрета

32. Избор теме демократском процедуром и покретање иницијативе да


15. Вредности на којима почива волонтеризам

33. Избор теме демократском процедуром и покретање иницијативе да


16. Избор волонтерских акција 34. Израда речника кључних појмова

17. Извођење волонтерских акција 35. Израда речника кључних појмова

18. Извођење волонтерских акција 36. Шта носим са собом




Задаци :

- стварање разноврсних могућности да кроз различите садржаје и облике рада током наставе грађанског васпитања сврха, циљеви и задаци

образовања, као и циљеви наставе грађанског васпитања буду у пуној мери реализовани;

- разумевање концепта универзалности права детета;

- стицање знања о узроцима различитог степена остварености права детета у савременом свету;

- подстицање развоја критичког односа према појавама злоупотребе права детета;

- упознавање са неопходним условима за остваривање најбољег интереса детета;

- упознавање са местом, улогом и значајем међународних организација које се у свом раду баве унапређивањем положаја деце;

- упознавање са местом, улогом и значајем институција и организација које се у свом раду баве унапређивањем положаја деце у Србији;

- упознавање са националним законодавним оквиром чији је циљ заштита интереса деце;

- разумевање места, улоге и одговорности државе, друштва, породице и детета у унапређивању положаја деце у једном друштву;

- идентификовање особина, знања и вештина код деце које су значајне за њихову активну улогу у унапређивању положаја деце у друштву;

- разумевање улоге и значаја медија у савременом друштву;

- унапређивање вештина критичког разматрања информација добијених преко различитих медија;

Ред.бр.

наставне


Бр. часова по

теми


Обраду

новог

градива

Утврђи-

вање Пројекти

I УВОД 2 2 0 0

II ДЕЦА У САВРЕМЕНОМ СВЕТУ 18 12 4 2

III МЕДИЈИ У САВРЕМЕНОМ ДРУШТВУ 11 5 2 4

IV ЗАВРШНИ ДЕО 3 0 3 0

УКУПНО 34 19 9 6



ОПЕРАТИВНИ ПЛАН ЗА VIII РАЗРЕД

1. Поглед уназад 18. Компетенције деце значајне за укључивање у активности које

доприносе побољшању положаја деце у друштву

2. Представљање циљева, задатака, садржаја и метода рада 19. Активности за унапређивање положаја деце у Републици Србији

3. Положај детета у друштву - место, улога и одговорност државе,

друштва, породице и детета 20. Активности за унапређивање положаја деце у Републици Србији

4. Универзалност људских права и права детета, повезаност

дечијих потреба са правима детета 21. Медији у савременом друштву

5. Чиниоци који утичу на оствареност дечијих права 22. Место, улога и значај медија

6. Чиниоци који утичу на оствареност дечијих права 23. Разумевање и тумачење медијских порука

7. Примери злоупотребе права детета 24. Разумевање и тумачење медијских порука

8. Међународне организације које се баве унапређивањем

положаја деце и заштитом њихових интереса 25. Медији као извор информација

9. Анализа положаја деце у Србији 26. Утицај тачке гледишта на објективност информација

10. Анализа положаја деце у Србији 27. Улога медија у стварању слике о положају деце у једном друштву

11. Анализа положаја деце у Србији 28. Учешће деце у медијима - могућности и начини

12.

Институционални оквир - установе које се баве

унапређивањем положаја деце и заштитом њихових интереса

29. Анализа одабраног домаћег медија

13. 30. Анализа одабраног домаћег медија

14. 31. Разматрање предлога ученика који имају за циљ садржајније,

веродостојније и у већем обиму представљање деце и њихових

проблема у анализираном медију

15. Националне и локалне организације које се баве питањима

деце и организације у којима деца узимају учешће 32. Шта носим са собом

16. Националне и локалне организације које се баве питањима

деце и организације у којима деца узимају учешће 33. Шта носим са собом

17. Компетенције деце значајне за укључивање у активности

које доприносе побољшању положаја деце у друштву 34. Шта носим са собом



4.ПРИЛОЗИ 4.1. ЛИТЕРАТУРА ЛИТЕРАТУРА ЗА 5. РАЗРЕД

* Амијан Марцелин, Историја, прев. М. Милин, Београд 1998.

* Апијан, Римски грађански ратови, прев. Б. М. Стевановић, Београд 1991.

* Диодор са Сицилије, Историјска библиотека, прев. М. Рицл, Нови Сад 1998.

* Ђурић М., Историја старих Грка до смрти Александра Македонског у одабраним изворима, Београд 1975.

* Еп о Гилгамешу, прев. В. Кошутић, Београд 1996.

* Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, прев. А. Тузлић, Нови Сад 1980.

* Корнелије Тацит, Анали, прев. Љ. Црепајац, Београд 1970.

* Корнелије Тацит, Хисторије, прев. Ј. Миклић, Загреб 1987.

* Ксенофонт, Анабаза, прев. М. Поповић, Београд 2002.

* Ксенофонт, Хеленска историја, прев. М. Душанић, Нови Сад 1980.

* Тит Ливије, Историја Рима од оснивања Града I-II, прев. М. Мирковић, Београд 1991- 1995.

* Плутарх, Славни ликови антике I-II, прев. М. Ђурић, Нови Сад 1987.

* Плутарх, Упоредни животописи I-III, прев. З. Дукат, Загреб 1988.

* Полибије, Историје I-II, прев. М. Рицл, Нови Сад 1988.

* Транквил, Повијест дванаест римских царева, прев. С. Хосу, Ријека 1975.

* Тукидид, Историја Пелопонеског рата, прев. Д. Обрадовић, Београд 1999.

* Херодот, Историја I-II, прев. М. Арсенић, Нови Сад 1980.

* Хомер, Илијада, прев. М. Ђурић, Нови Сад 1985.

* Хомер, Одисеја, прев. М. Ђурић, Нови Сад 1985.

* Будимир, М.- Флашар, М., Преглед римске књижевноста, Београд 1963.

* Буркхарт, Ј., Доба Константина Великог, Нови Сад 2006.

* Гарашанин, М., Праисторија, Београд 1982.

* Гримал, П., Римска цивилизација, Београд 1968.

* Ђурић, М., Историја хеленске књижевности, Београд 1986.

* Замаровски, В., Тајне царства Хетита, Загреб 1965.

* Илустрована историја света I: Стари свет, Београд 1983.

* Историја приватног живота I: Од Римског царства до 1000. године, Београд 2000.



* Каркопино, Ж.., Рим у раздобљу највишег успона Царства, Загреб 1981.

* Крајсиг, Х., Повијест хеленизма, Загреб 1987.

* Крамер, С. Н., Хисторија почиње у Сумеру, Загреб 1966.

* Курт, А., Стари исток I-II, Београд 2004.

* Лисичар, П., Грци и Римљани, Загреб 1971.

* Ликови старог Египта, Београд 2005.

* Машкин, Н. А., Историја старог Рима, Београд 1985.

* Монте, П., Египат у доба Рамзеса, Загреб 1978.

* Оксфордска историја библијског света, Београд 2006.

* Оксфордска историја Грчке и хеленистичког света, Београд 1999.

* Оксфордска историја старог Египта, Београд 2004.

* Оксфордска историја римског света, Београд 1999.

* Папазоглу, Ф., Историја хеленизма. Владавина Александра Великог. Доба дијадоха, Београд 1995.

* Рађање европске цивилизације. Грчка и Рим, Београд 1967.

* Ростовцев, М., Историја Старог света, Нови Сад 1990.

* Срејовић, Д., Лепенски Вир, Београд 1969.

* Срејовић, Д., Уметност Лепенског Вира, Београд 1983.

* Срејовић, Д.-Цермановић, А., Речник грчке и римске митологије, Београд 1979.

* Струве, В. В.-Калистов, Д. П., Стара Грчка, Сарајево 1969.

* Фласелијер, Р., Грчка у доба Перикла, Загреб 1979.

* Чедвик, Џ., Микенски свет, Београд 1980.

* Шаму, Ф., Грчка цивилизација у архајско и класично доба, Београд 1967.

* Ведерил, С., Грчка - прочитај и направи, Београд 2006.

* Ведерил, С., Египат - прочитај и направи, Београд 2006.

* Дери, Т., Откачени Грци, Београд 2004.

* Дери, Т., Покварени Римљани, Београд 2004.

* Дечија илустрована енциклопедија, Развој цивилизације, Београд 2005.

* Дудуковић, А., Приче са хоризонта, Београд 2006.

* Кандури, К., Велико истраживање - Историја, Београд 2005.

* Кандури, К., Велико истраживање - Праисторија, Београд 2005.

* Пирсон, Е., Енциклопедија свезнања XXIII. Стара Грчка, Београд 2006.

* Харт, Џ., Енциклопедија свезнања XVII. Стари Египат, Београд 2006.

* Џејмс, С., Енциклопедија свезнања XXVI. Стари Рим, Београд 2006.



ЛИТЕРАТУРА ЗА 6. РАЗРЕД - С. Пеинтер, Историја средњег века, Београд 1997.

- Џ. Холмс, Оксфордска историја средњег века, Београд 1998.

- Џ. Линч, Историја средњовековне цркве, Београд 1999.

- Ж. Диби, Историја приватног живота 2, Београд 2001.

- Ж. Диби, Уметност и друштво у средњем веку, Београд 2001.

- Ж. Ле Гоф, Средњовековна цивилизација Западне Европе, Београд, 1974.

- Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1993.

- Л. Бреје, Византијска цивилизација, Београд 1976.

- Х. Иналџик, Османско царство, Београд 2003.

- Историја српског народа 1-2, Београд 1982.

- К. Јиречек, Историја Срба 1-2, Београд 1988.

- Ј. Калић, Срби у позном средњем веку, Београд 2001.

- Р. Михаљчић, Лазар Хребељановић. Историја, култ, предање, Београд 1984.

- А. Веселиновић, Држава српских деспота, Београд 2006.

- М. Благојевић, Србија у доба Немањића, Београд 1989.

- М. Благојевић, Државна управа у српским средњовековним земљама, Београд 1997.

- М. Спремић, Деспот Ђурађ Бранковић и његово доба, Београд 1994.

- С. Бојанин, Забаве и светковине у средњовековној Србији, Београд 2005.

- Приватни живот у српским земљама средњег века, Београд 2004.

ЛИТЕРАТУРА ЗА 7. РАЗРЕД Б.Максимовић, Доба великих географских открића,

Х.В.Прескот,Освојење Мексика

Р.Рајт,Отети континент,”Нови свет”виђен очима староседеоца

Ж.Делимо, Настанак и учвршћење реформације

Р.Мандру,Опседнутост ђаволом и враџбине у XVII веку

Д.Живојиновић,Успон Европе 1450-1789.



Пероа,Латреј,Дусе, Историја Француске; А.Сен-Симон,Двор Луја XIV

Паркс,Историја САД,

Д.Живојиновић, Документи о америчкој револуцији

Ч.Попов,Грађанска Европа

С. Јовановић, Вођи француске револуције.

Тарле,,Историја новог века,II

Р.Самарџић,Мехмед-паша Соколовић

Р. Самарџић, Сулејман и Рокселана

Х.Иналџик,Османско царство, класични период 1300-1600.

Ђ.Слијепчевић,Историја СПЦ,I-II

Р.Љушић,Вожд Карађорђе

ИСД II

Књига о Главашу

сабрана дела Вука Караџића

Г.Станојевић,Србија у време Бечког рата

ИСН, IV

А.Ивић,Историја Срба у Војводини од најстаријих времена до оснивања Потиско-поморишке границе 1703.

В. Стојанчевић, Из историје Србије Другог српског устанка и кнез Милошеве владе 1815-1839

Р.Љушић,Кнежевина Србија 1830-1839

Р.Љушић,Тумачење Српске револуције у историографији XIX/XX века

С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михајла 1858-1868

Р.Љушић,Књига о Начертанију

Р.Веселиновић, Арсеније Црнојевић у народној традицији и историји

С.Јовановић, Кнез Милош Обреновић

С. Јовановић, Влада Милана Обреновића

ЛИТЕРАТУРА ЗА 8. РАЗРЕД

В. Поповић, Источно питање

С.Јовановић, Влада Милана Обреновића

С. Јовановић, Влада Александра Обреновића

Живојиновић, Петар Карађорђевић

С.Скоко, Војвода Радомир Путник



В. Дедијер, Сарајево 1914.

Потемкин, Историја дипломатије

Џ.Тејлор, Борба за превласт у Европи 1848-1918

Р.Ренувен, Европска криза и Први свјетски рат

А. Митровић, Продор на Балкан и Србија 1908-1918

Д. Ћосић, Време смрти

А. Митровић, Србија у Првом светском рату

А. Ђурић, Солунци у Грчкој

Б. Петрановић, Југословенски федерализам, идеја и стварност

Ђ. Станковић, Савезници и стварање Југославије

Б. Глигоријевић, Краљ Александар Карађорђевић

А. Митровић, Време нетрпељивих

А. Митровић, Фашизам и нацизам

Винт-Калвокарези, Тотални рат

Ј.С.Пул,Тко је финанцирао Хитлера,тајни извори новца којим је Хитлер освајао власт 1919-1933.

Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату

К. Николић, Историја Равногорског покрета

К. Николић, Страх и нада у Србији

М. Ђилас, револуционарни рат

В.Лакер,Историја Европе 1945-1992.

Нирнбершка пресуда

Б. Петрановић, Историја Југославије 1918-1988

ПРЕДЛОЖЕНИ ДВД ЗА ДОДАТНИ РАД ПЕТИ РАЗРЕД

''Историја старог века'', ЗУНС,2002.

''Стара Грчка'', Мултисофт, 2006.

''Стари Рим'', Мултисофт, 2006.

''Мистерије Стоунхенџа''- документарни филм



'Тутанкамоново проклетство''- документарни филм, National Geographic

'Највећи ратник старог Египта''- документарни филм, National Geographic

''Грчка митологија''

''Највећи освајачи''

«Највећи освајачи на свету»- Александар Велики

''Рођење Исусово''- играни филм

''Бен Хур''- играни филм

''Пад Западног римског царства''- играни филм

ДВД о Гамзиграду- Felix Romuliana

ШЕСТИ РАЗРЕД

''Краљ Артур''- играни филм

''Први витез''- играни филм

Материјал добављен са: http://www.antikvarne-knjige.com/studio/

СЕДМИ РАЗРЕД

''Apocalypto''- играни филм

„Мумије Инка'' - Natioal Geographic

''Гробница породице Медичи''

''Краљица Марго''

''Лутер''- играни филм

«Кнежевина Србија»- документарно-играни филм

ТВ серија ''Вука Караџић''


http://www.antikvarne-knjige.com/studio/




ОСМИ РАЗРЕД

«Крај династије Обреноввић», играна серија

«Најважнији догађаји XX века» 1-2

«Најважнији догађаји XX века» 3-4

«Мистерија Титаника»

«Краљевина Србија»- документарно-играни филм

''Где цвета лимун жут''- документарно-играни филм

''Тамо далеко''- документарни филм

''Највеће битке 2.св.рата''

''Лов на Хитлерове научнике'' ( National Geographic'')


''Шиндлерова листа''-играни филм

''Пијаниста''-играни филм

''Мартовски пуч''- документарни филм у продукцији ТВ Пинк

''Спашавање редова Рајана''-играни филм

Исечци из филмова послератне ЈУ продукције („Сутјеска“, „Неретва“, „Ужичка република“)

„Равногорска читанка“




4.2. КЉУЧНА ЗНАЊА (ПОЈМОВИ) ЗАВОД ЗА ВРЕДНОВАЊЕ КВАЛИТЕТА ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА 2008.

СТАРИ ВЕК (ПЕТИ РАЗРЕД) НУЖНА ЗНАЊА

Подела прошлости , Стари век, Средњи век, Нови век, Савремено доба, Муслиманска ера, Хришћанска ера, Откриће ватре,

Откриће точка, Откриће метала, Појава писма, Многобожачке религије, Винча, Лепенски Вир, Мит, Еп, Стари Исток,

Настанак првих држава у долинама: Тигра, Еуфрата и Нила, Египат, Месопотамија , Ропство, Град-држава, полис ,

Пирамиде, Хомер,Грчко-персијски ратови , Грчка, Персија, Јевреји, Колонија, Спарта, Атина, Провинција, Аристократија,

Перикле, Средоземље, Народна скупштина, Александар Велики, Филозофија, Херодот, Алфабет, Грци, Олимпијске игре,

Демократија, Грчки богови, Тукидид, Рим, краљ, Италија, Цезар, Република, Цар, Римски богови, Тацит, Константинопољ,

Једнобожачке религије, Хришћанство, Исус Христос, Библија (Стари и нови Завет, Јеванђеља), Апостоли , Јерусалим,

Најзначајнији римски градови на тлу Србије, Октавијан Август, Трајанова табла, Гамзиград,Константин Велики, Балканско

полуострво, Пропаст Западног римског царства 476. год., Велика сеоба народа, Варвари, Хуни

ВАЖНА ЗНАЊА

Камено доба, Метално доба, Појава сточарства и земљорадње, Појава занатства, Фараон, Хамурабијев законик,

Илијада и Одисеја, Троја, Тројански рат, Ахил, Микена, Херакле , Пелопонески рат , Оснивање Рима 753. год. п.н.е,

Пунски ратови, Картагина, Римске провинције на тлу Србије, Прогони Хришћана, Милански едикт 313. Године, Подела

Римског царства- крај IV века, Вандали

ВРЕДНА ЗНАЊА

Клинопис, Хијероглифи, Александријска библиотека, , Рамзес, Битка код Гаугамеле 431. год. п.н.е., Александрија,

Друштвено уређење Атине, Друштвено уређење Рима, Државно уређење старог Рима, Државно уређење Атине,

Маратонска битка 490. год. п.н.е., Битка код Кане 216. год. п.н.е., Ханибал, Пир, Трајан, Оснивање Константинопоља ,

Пролазак Хуна кроз Врата народа 375. г., Готи



СРЕДЊИ ВЕК (ШЕСТИ РАЗРЕД)

НУЖНА ЗНАЊА:

Натурална привреда, робно-новчана привреда, земљорадња, сточарство, трговина, занатство, Београд као привредни

центар, Европа, Африка, Азија, Мала Азија, Балканско полуострво, Средоземље, Србија, Рашка, Зета (Дукља), Босна, Рим,

Константинопољ (Цариград), Јерусалим, латиница, ћирилица, Косовска битка, Краљевић Марко, Хиландар, Студеница,

Источно римско царство (Византија) , Западно римско царство, Арабљански калифат, Османско царство, Српска

краљевина, Српско царство, Српска деспотовина, краљевина, царство, краљ, цар, Немањићи, Лазаревићи, Бранковићи,

село, град, племство (властела), свештенство, грађани, зависно становништво у средњем веку, кмет, феудализам, феуд,

сениор, вазал, Јудаизам, Хришћанство, Ислам, Православље, Католичанство, Св. Ћирило и Методије, папа, патријарх,

црква, свештеник, џамија, манастир, патријаршија, Српска патријаршија, Душанов законик, тврђава, опсада, Пад

Цариграда под Турке, пад Смедерева-Србије, Велика сеоба народа, Сеоба Јужних Словена, Досељавање Срба и Хрвата,

сеоба Срба у Угарску, Германи, Византинци (Ромеји), Романи, Арабљани, Словени(Јужни, Источни, Западни), Срби,

Хрвати, Бугари, Мађари, Турци-Османлије, Мухамед, Стефан Немања, Стефан Првовенчани, цар Душан, кнез Лазар, Вук

Бранковић, Милош Обилић, деспот Стефан Лазаревић, деспот Ђурађ Бранковић, Сава Немањић.

ВАЖНА ЗНАЊА:

Повеље, житија, фреске, новац, грађевине оружја, оруђе-остаци, народне песме, легенде, караван, рударство, Ново Брдо,

Блиски исток-Палестина, Света Гора, Крушевац, Смедерево, Византијска културна зона, Римска културна зона, Исламска

културна зона, глагољица, Грачаница, Жича, Универзитет, Франачка, Бугарска, Угарска, Дубровачка република, Немачко-

римско царство, Енглеска, Француска, Моравска Србија, кнежевина, калифат, султан, кнез, деспот, Каролинзи, баштина,

мајстор, шегрт, калфа, витез, паганство, Велика шизма, јерес, Христијанизација, крсташки ратови, архиепископ,

архиепископија, монах, синагога, Пад Босне, Маричка битка, коњица, пешадија, досељавање Авара, Хуни, Франци, Руси,

Авари, Албанци, Румуни, кнегиња Милица, цар Урош, краљ Милутин, краљ Твртко, султан Мурат, Карло Велики,

Јустинијан, Атила.

ВРЕДНА ЗНАЊА:

минијатуре, цех, Царичин град, Мека, краљ Артур, Света Софија, Ниш, ктитор, Париз, Оксфорд, жупа, калиф, државни

сабор, Кијевска Русија, Крсташке земље, Млетачка република, Богумили, аутокефалност, епископ, бискуп, надбискуп,



исламизација, хиџра, Магна карта(Велика повеља слободе), Битка на Велбужду, сеоба Викинга, Нормани, Самуило,

Фридрих Барбароса, Ричард Лавље срце, Саладин, Марко Поло, Влад Цепеш Дракул, Ђурађ Кастриот Скендербег, краљ

Вукашин.

НОВИ ВЕК (СЕДМИ РАЗРЕД)

НУЖНА ЗНАЊА

Научнотехнолошка и географска открића,мануфактура, капиталистичка привреда, нови свет, Османско царство, Млетачка

република, аустријско и турско државно, друштвено и духовно наслеђе у српском народу, теократија, кнежевина,

краљевина, царство, Апсолутистичке монархије (16-17. в.): Француска, Русија, Свето римско царство (по сле 1806.

Хабзуршка монархија, од 1867. Аустро-Угарска, Турско царство, просвећени апсолутизам (18. и 19. в.): Аустрија и Русија,

Уставне монархије (19. и поч. 20. в.), Уставна-парламентарна монархија: Енглеска (16. в.) и Фран цу ска (18. в.), санџак,

спахије, раја, власи, Државна обележја (грб, застава, химна), Карађорђевићи, Обреновићи, Петровић-Његоши, Француска

грађанска револуција, Српска револуција, Устанак у Херцеговини и Босни (1875-1878), Први српски устанак, Други српски

устанак, буна на дахије, Српско-турски ратови 1876–78, Мохачка битка, бтке код код Аустерлица и Трафалгара 1805.,

Бородинска битка 1812., Битка народа код Лајпцига 1813, битка код Ватерлоа, Битке (на Иванковцу, Мишару, Делиграду,

Чегру), Битке Другог српског устанка, Карловачки мир 1699, Пожаревачки 1718, Букурешки мир 1812, Берлински конгрес

1878 (Независност Србије и Црне Горе и територијално проширење), Хатишерифи (1830, 1833, 1838), Декларација права

човека и грађани на, Сретењски устав 1835, Српске привилегије 1690-1695, Скупштина, Правитељствујушчи совјет, влада,

јањичари, Пећка патријаршија, Карловачка митрополија, данак у крви, Наци ја:у културном, политичком,психолошком

смислу–идентитет, Сеобе Срба 16-19. века (Лика, Кордун, Хрватска, Славонија, Далмација, Банат,Бачка, Срем),

„Начертаније”, Велике силе, Доситеј Обрадовић, Вук Караџић Карађорђе Петровић, Ми лош и Михаило Обреновић, Илија

Гарашанин, Петар II Петровић

ВАЖНА ЗНАЊА хуманизам и ренесанса, романтизам, Војна Крајина, Вој вод ство Србије и Тамишки Банат, тимарски систем, племе,

братство, Грађанско друштво(сталежи– аристокра тија, свештенство, „трећи сталеж”), Романови, Хабзбурзи, Османлије,

Револуције у Европи 1848/9, Грађански рат у САД (1861–1865), Наполеонова освајања, Руско-турски ратови (18-19. ве к),

Аустро-турски ратови (17-19. ве к), Велики бечки 1683–1699, Кочина Крајина 1788–1791, Милетина буна, Вучићева буна,



Црногорско-турски рат 1876–78, Француски устав 1791, Српски грађански законик 1844, Унијаћење, Уставобранитељски

покрет, Петар Велики, Марија Терезија, Наполеон Бонапарта, Ото фон Бизмарк, Милан Обреновић, Јован Ристић,

Светозар Милетић, Петар I Петровић, Данило и Никола Петровић, Кнегиња Љубица

ВРЕДНА ЗНАЊА

Ејалет (беглербеглук), Бурбони, Тјудори, Стјуарти, Орански, Америчка револуција, Бечки конгрес 1814/5, Устав САД 1787,

Намесништво, (Прво (1839–40)и Друго(1868–1872), Света алијанса 1815

САВРЕМЕНО ДОБА (ОСМИ РАЗРЕД)

НУЖНА ЗНАЊА грађанско друштво, Нација, Велике империје (нестају 1918), демократска држава, аутократска држава, Социјалистичка држава, Фашистичка

држава, Нацистичка држава, Краљевина СХС/Југославија 1918–1945, Петар I Карађорђевић, краљ (1904–1921), Октобарска револуција, Први

светски рат (1914–1918) (узрок, повод, последице, зараћене стране), Церска битка, Колубарска битка, Повлачење преко Албаније, Живојин

Мишић, Никола Пашић, Гаврило Принцип, Радомир Путник, Степа Степановић, Конференција мира у Паризу (Версај), Друштво народа, Вудро

Вилсон, Александар I Карађорђевић, Петар II Карађорђевић, краљ, Парламент/парламентаризам, Уставотворна скупштина, Видовдански устав,

28. 6.1921, Диктатура, 6.1.1929, Марсејски атентат 1934., Споразум Цветковић-Мачек 26. 9.1939., Окупација и подела земље, 1941–1945, Друго

заседање АВНОЈ-а 1943, Ослобођење 15. 5.1945., Други светски рат (1939–1945) (узрок, повод, последице, зараћене стране), 27. март 1941,

Априлски рат, 6-18. 4. 1941, Југословенска војска у отаџбини (Драгољуб Михаиловић), Народноослободилачка војска (Ј. Б.Тито), Ратни савези

(коалиције), Атомска бомба (Хирошима, 6. 8. 1945. и Нагасаки 9.8.1945), Дан победе против фашизма 9. мај 1945. (данас Дан Европе), Хладни

рат, Блоковска подела света, Концентрациони логори, Холокауст, Организација уједињених нација, Милан Стојадиновић, Милан Недић, Адолф

Хитлер

ВАЖНА ЗНАЊА радничка класа, буржоазија (грађанска класа), пролетеријат, Велика економска криза (1929–1932), Југословенска влада у избеглиштву, Влада

народног спаса, Битка за Британију (1941–1944), Операција „Овер лорд“, Напад на Перл Харбур, Вајс I и II (1942–43), Шварц I и II (1943),

Споразум Тито–Шубашић (Вис и Београд), Сукоб са Информбироом, Национализација, Откуп (1945–1955), Колективизација, Студентске

демонстрације 1968, УНЕСКО, УНИЦЕФ, Шарл де Гол, Видкун Квислинг, План „Барбароса“, Франш Депере, Царински рат.



5. СТАНДАРДИ ЗА КРАЈ ОБАВЕЗНОГ ОСНОВНОГ ОБРАЗОВАЊА 5.1. Увод

Образовни стандарди су дефинисани за следеће области:

• ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ

• ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ

ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ чини скуп организованих информација и појмова из историјске науке које поседује ученик/ученица на крају Основног образовања:

Знања о времену и простору, разумевање хронологије, познавање важних чињеница, појмова, личности и процеса из националне и опште историје,

разумевање узрочно-последичних веза, као и вертикална и хоризонтална перспектива у историји. Историјско знање служи као основ за сагледавање

савременог света Који узима у обзир временску димензију, у којем је садржано разумевање да садашњи догађаји и збивања имају своје корене у прошлости

(често у далекој прошлости), а нису само резултат нечега што се недавно догодило.

Вертикална перспектива односи се на проучавање промене и континуитета током времена. Хоризонтална перспектива односи се на одређивање места

појединачних догађаја, дешавања или токова у ширем европском контексту.

ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ чине вештине, умења, ставови и вредности који су засновани на употреби историјских извора, коришћењу

различитих средстава у функцији историјског истраживања и стицања знања, и мултиперспективност и пристрасности у тумачењу историје. Истраживање и

тумачење историје служи као основа за аналитичке вештине и умење тумачења, које ће ученици моћи да употребе у будућности да би разумели свет у коме

живе и промене које се дешавају и које ће им помоћи да процене податке који до њих долазе преко медија и из других извора.

Дакле, у листи стандарда наведени су: експлицитни искази шта ученик треба да зна и уради да би показао да је нешто савладао нивои стандарда описују

колико добро је ученик савладао знања и вештине које су дате у стандардима наученог градива.

Образовни стандарди за наставни предмет Историја описани су на три нивоа захтева.

Нивои образовних стандарда описују захтеве различите тежине, когнитивне комплексности и обима знања, од једноставнијих ка сложенијим. Сваки наредни

ниво подразумева да је ученик савладао знања и вештине са претходног нивоа.

1. Основни ниво

На првом, основном нивоу описани су захтеви који представљају базични или основни ниво знања и вештина. Основни ниво описује очекивани минимум

нивоа знања и вештина. На основном нивоу налазе функционална и трансферна знања потребна за наставак учења и сналажење у окружењу. Очекује се да ће

око 80% ученика постићи тај ниво.

2. Средњи ниво

На другом, средњем нивоу описани су захтеви који представљају средњи ниво знања, вештина и ставова. Очекује се да ће око 50% ученика постићи или

превазићи тај ниво. Средњи ниво описује оно што просечан ученик може да постигне.

3. Напредни ниво

На трећем, напредном нивоу описани су захтеви за ученике који представљају напредни ниво знања, вештина и ставова.

Очекује се да ће око 25% ученика постићи тај ниво. Захтеви за ученике на напредном нивоу су когнитивно сложенији. Напредни ниво описује знања и

вештине које могу да покажу ученици који ће вероватно бити успешни у средњем образовању.

Сви стандарди у овом документу означени су на следећи начин:



скраћеница за назив предмета: ИС. – Историја

први број је ознака за ниво: 1. основни ниво; 2. средњи ниво; 3. напредни ниво;

други број је ознака за област:1. Историјско знање; 2. Истраживање и тумачење историје

трећи број је редни број стандарда у одређеној области на одређеном нивоу.

Сваки исказ са листе стандарда знања, вештина и умења односи се на кључна знања из историје за крај обавезног образовања, којa су саставни део

Приручника за наставнике. Листе кључних знања из историје за крај обавезног образовања настале су као резултат рада око осамсто наставника историје

на семинарима „Подршка настави историје“, који су реализовани у сарадњи Министарства просвете и спорта, Завода за вредновање квалитета образовања и

васпитања и Друштва историчара Србије „Стојан Новаковић“.

5.2. Образовни стандарди по нивоима

1.1. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ 1.2. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ

1.

ОС

НО

ВН

И Н

ИВ

О ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске

одреднице

ИС.1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед

историјских периода

ИС.1.1.3. зна поделу на праисторију и историју

ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне

године из прошлости

ИС.1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду

припадају важне године из прошлости

ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из

историје цивилизације

ИС.1.1.7. именује најважније појаве из националне

историје

ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје

ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле

најважније појаве и догађаји из националне и опште

историје

ИС 1.1.10. уме да наведе узроке и последице

најважнијих појава из прошлости

ИС.1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских

извора (текстуалних, сликовних, материјалних) о којој

историјској појави, догађају и личности је реч

ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског

извора и других текстова познатих ученику, који говоре о истим

историјским појавама

ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске

информације дате у форми слике

ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне

историјске информације дате у форми историјске карте у којој је

наведена легенда


историјске информације дате у форми табеле


историјске информације дате у форми графикона

ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се

тумаче

ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве

на једноставним примерима

http://portal.ceo.edu.rs/file.php/7/istorija/IST.1.1.1.pdf








































2.

СР

ЕД

ЊИ

НИ

ВО

2. 1. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ 2.2. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ

ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен

са одговарајућом временском одредницом и историјским

периодом

ИС.2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне,

регионалне и светске историје

ИС.2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и

светске историје

ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из

прошлости са појавама из садашњости

ИС.2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних

историјских феномена у националној историји

ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних

историјских прекретница из опште историје

ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је

реч на основу садржаја карактеристичних писаних историјских

извора

ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на

основу карактеристичних сликовних историјских извора

ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског

простора потиче историјски извор када је текст извора непознат

ученику, али су у њему наведене експлицитне информације о

особинама епохе или географског простора

ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву

(победника или побеђеног) на основу поређења два историјска

извора који говоре о истом историјском догађају, феномену

ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим

тумачењима историјских личности, догађаја, феномена

3.

НА

ПР

ЕД

НИ

НИ

ВО

3. 1. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ 3. 2. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ

ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске

хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и

веку, историјском периоду припада одређена година,

личност и историјски феномен)

ИС.3.1.2. уме да објасни специфичности важних

историјских појмова и да их примени у одговарајућем

историјском контексту

ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште

историје

ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из

националне, регионалне, опште историје

ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и

садашњости

ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених

историјских догађаја и које су последице важних

историјских дешавања

ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора

ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског

извора

ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло

извора

ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора

контекст у којем је настао извор и контекст о којем говори извор

(идеолошки, културолошки, социјални, политички, географски

контекст извора)

ИС.3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим

симболичким модалитетима и повеже их са претходним

историјским знањем (закључује на основу историјске карте без

понуђене легенде, упоређује два графикона и закључује о појави)

ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и

изворима који се односе на исту историјску појаву

ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу

историјског феномена и да одреди врсту пристрасности

(манипулација, пропаганда, стереотип...)
































































5.3. Образовни стандарди по нивоима са примерима питања

1. ОСНОВНИ НИВО 1.1. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ

ИС.1.1.1. именује и разликује основне временске одреднице Знање: чињенично

Когнитивни процес: разумети, разликовати

Којој деценији припадају „шездесете“ године XX века?

___________________ . (Тачно решење: седмој деценији, 7.)

ИС.1.1.2. именује историјске периоде и зна редослед историјских периода Знање: чињенично


Наведени су историјски периоди. Упиши правилан редослед, хронолошки след историјских периода бројевима од 1 до 4.

а) Нови век __

б) Стари век__

в) Савремено доба__

г) Средњи век__ (Тачно решење: а )3, б) 1, в ) 4, г) 2, (3,1,4,2,))

ИС.1.1.3. зна поделу на праисторију и историју Знање: чињенично

Когнитивни процес: памтити

Допуни реченицу:

Прошлост делимо на праисторију и ______________________ . (Тачно решење: историју)

ИС.1.1.4. уме да одреди којем веку припадају важне године из прошлости Знање: чињенично


Стефан Душан се крунисао за цара 1346. године. Та година припада: Заокружи словиспред тачног одговора.

А) првој половини XIII века

б) првој половини XIV века

в) другој половини XIV века. (Тачно решење: б) првој половини XIV века)







ИС.1.1.5. уме да одреди којем историјском периоду припадају важне године из прошлости Знање: чињенично


У којем историјском периоду се догодило откриће парне машине? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) у Старом веку

б) у Средњем веку

в) у Новом веку

г) у Савременом добу (Тачно решење: в) у Новом веку)

ИС.1.1.6. препознаје значење основних појмова из историје цивилизације Знање: чињенично, познавање терминологије


Пронађи појмове који су истог значења и повежи их линијама.

1. револуција а) исељавање

2. емиграција б) изјашњавање грађана путем општег гласања

3. референдум в) преврат

г) избори (Тачно решење: 1-в, 2-а, 3-б)

ИС.1.1.7. именује најважније појаве из националне историје

Знање: чињенично

Когнитивни процес: памтити, разликовати

У време којег од наведених владара је Београд по први пут био српска престоница?Заокружи слово испред тачног одговора.

а) велики жупан Стефан Немања

б) цар Стефан Душан

в) деспот Ђурађ Бранковић

г) деспот Стефан Лазаревић (Тачно решење: г) деспот Стефан Лазаревић)

ИС.1.1.8. именује најважније појаве из опште историје


Когнитивни процес: памтити, присетити се, препознати

Наведене су три револуције и године када су се одиграле. На линију поред сваке револуције упиши одговарајућу годину:

а) Октобарска револуција______

б) Француска буржоаска револуција_____

в) европске социјалне/националне револуције_____

(Тачно решење: а) 1917 б) 1789 в) 1848) 1789 1848 1917







ИС.1.1.9. зна на којем простору су се одиграле најважније појаве и догађаји из националне и опште

историје Знање: чињенично


На којој од наведених територија се одиграла Mаратонска битка између Грка и Персијанаца?

Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Мала Азија

б) Апенинско полуострво

в) Балканско полуострво (Тачно решење: в) Балканско полуострво)

ИС 1.1.10. уме да наведе узроке и последице најважнијих појава из прошлости



Међу наведеним појавама само jeдна је последица Индустријске револуције. Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Појава мануфактура

б) Појава апсолутистичких монархија

в) Прелазак са ручне на машинску производњу (Тачно решење: в) Прелазак са ручне на машинску производњу)

1.2. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ИС.1.2.1. препознаје на основу карактеристичних историјских извора (текстуалних, сликовних,

материјалних) о којој историјској појави, догађају и личности је реч Знање: чињенично

Когнитивни процес: препознати, разумети

Који од наведених извора потиче из праисторије? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) папирус

б) цртежи у пећинама

в) плочице са клинастим писмом (Тачно решење: б) цртежи у пећинама)

ИС.1.2.2. препознаје разлику између текстуалног историјског извора и других текстова познатих

ученику, који говоре о истим историјским појавама

Знање: концептуално

Когнитивни процес: разумети










Наведени извори написани су 28.06.1919. поводом Версајске мировне конференције. Један је написао др Лазар Марковић, а други је из

немачких новина. Заокружи слово испред извора који је из немачких новина.

а) “Данас је у Дворани огледала потписан срамотни мир. Немојте то никада заборавити. Биће освете за срамоту из 1919.”

б) “У одређеном моменту, кад је дворана била дупке пуна,...појавио се стари Пашић, шеф југословенске делегације и бивши председник српске

владе...И Немцсу зурили у Пашића, осећајући и сами да је ово...врло лепа иронија судбине и пунасатисфакција за малу Србију и сва њена

страдања у рату.” (Тачно решење: а )

ИС.1.2.3. препознаје једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми слике Знање: чињенично


Овај плакат могао је да настане у време: Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Кнежевине Србије

б) Краљевине Срба Хрвата и Словенаца

в) Краљевине Југославије

г) Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

Тачно решење: в) Краљевине Југославије

ИС.1.2.4. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми

историјске карте у којој је наведена легенда Знање: чињенично

Когнитивни процес: препознати

Пажљиво погледај мапу, прочитај легенду са објашњењем и одговори на пиатање испод мапе.

Које републике су биле у саставу СФРЈ ?

1.__________________ 4._________________

2.__________________ 5.________________

3.__________________ 6._________________

Тачно решење: Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија






ИС.1.2.5. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми табеле Знање: чињенично


Прочитај из табеле и одговори која је држава чланица Балканског савеза дала највећи проценат војника.

Укупан проценат бугарских, грчких и црногорских војника Укупан проценат српских војника

35,48% 61,42%

Укупно 100%

Одговор____________ (Тачно решење: Србија, српски војници)

ИС.1.2.6. уме да прочита једноставне и карактеристичне историјске информације дате у форми

графикона Знање: концептуално


Графикон представља проценат незапослености у односу на укупан број становника у

Немачкој, у периоду од 1928. до 1938. године.

Које је године незапосленост у Немачкој достигла највиши ниво?

Одговор: _________________ .

(Тачно решење: 1932. Године)

ИС.1.2.7. зна да исте историјске појаве могу различито да се тумаче Знање: чињенично

Когнитивни процес: евалуирати

Да ли иста историјска појава може да се тумачи на различите начине ?


а) да

б) не (Тачно решење. а) да)







ИС.1.2.8. препознаје различита тумачења исте историјске појаве на једноставним примерима Знање: метакогнитивно


Који од ових извора говори негативно о светом Сави? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) «...И опет оде свети (Сава) у... велику архиепископију звану Жичу. И ту помоливши се по Богом преданом своме обичају... изабра ту од

својих ученика богоразумне и богобојажљиве и часне (поштене и религиозне)... који могу управљати по божанственом закону и по предању

светих апостола (по Светом писму) и чувати указање светих богоносних отаца.»

б) «Одавна нам је стигао глас ... како си оставио своју земљу (Србију) и родбину иочинско наслеђе (Стефана Немање) ... и дошао у Свету гору.

... (Потом је) испосниСава оставио Свету гору и вратио се натраг (у Србију) као они који се предомишљају и окрећу ка злу ... Укратко речено,

не само да је повредио монашкзавете, него је уздрмао и сам устав о црквеним стварима.»

(Тачно решење. б)

2. СРЕДЊИ НИВО 2. 1. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ

ИС.2.1.1. уме да повеже личност и историјски феномен са одговарајућом временском одредницом и

историјским периодом Знање: чињенично


Уз назив политичког система упиши име једне од понуђених држава у којој се тај систем први пут појавио у XX веку.

Нацизам______________________

СССР, Италија, Немачка, Француска, Велика Британија (Тачно решење : Немачка)

ИС.2.1.2. препознаје да постоји повезаност националне, регионалне и светске историје


Когнитивни процес: памтити, разумети

Који догађај је довео до повлачења Руса из Србије 1812.године? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Француска буржоаска револуција

б) Рат Русије и Енглеске

в) Наполеонов поход на Русију

г) Сукоб Руса и Срба (Тачно решење: в) Наполеонов поход на Русију)

ИС.2.1.3. препознаје да постоји повезаност регионалне и светске историје Знање: чињенично









Који од наведених догађаја или процеса је довео до изумирања староседелачког становништва (Индијанаца) у Америци?

а) Колонизација Америке б) Америчка револуција в) Грађански рат у Америци (рат Севера и Југа)

Заокружи слово испред тачног одговора. (Тачно решење : а) Колонизација Америке)

ИС.2.1.4. препознаје да постоји повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости Знање: чињенично


Која од наведених институција у Србији траје од средњег века до данас? Заокружи слово испред тачног одговора.

a) Народна банка

б) Српска православна црква

в) Народна скупштина (Тачно решење: б) Српска православна црква)

ИС.2.1.5. зна и разуме узроке и последице важних историјских феномена у националној историји Знање: концептуално


Која освајања су довела до нестанка српске средњовековне државе? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) крсташка освајања

б) турска освајања

в) хабзбуршка освајања

г) византијска освајања (Тачно решење : б) турска освајања)

ИС.2.1.6. зна и разуме узроке и последице важних историјских прекретница из опште историје Знање: концептуално


Један од најважнијих изума који је допринео ширењу знања и информација у прошлости био је:

а) проналазак парне машине

б) проналазак штампарије

в) проналазак механичког часовника

Заокружи слово испред тачног одговора. (Тачно решење : б) проналазак штампарије)

2.2. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ИС.2.2.1. уме да закључи о којем догађају, феномену и личности је реч на основу садржаја

карактеристичних писаних историјских извора Знање: концептуално

Когнитивни процес: анализирати








О којем рату говори текст?

„На сопствену молбу постављен је ... за команданта Прве армије, која се у Колубарској бици нашла под најјачим ударом аустроугарских снага.

Тада је извео маневар којим су његови војници успели да поврате положаје на планини Сувобор идаљим дејствима, у садејству са друге две

армије, избаце аустроугарске трупе из Србије ...“

______________________________________ (Тачно решење: о Првом светском рату, 1. Светски рат)

ИС.2.2.2. уме да закључи о којем историјском феномену је реч на основу карактеристичних сликовних

историјских извора


Когнитивни процес: памтити, разумети

Шта је приказано на овој слици? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Косовска битка

б) Велика сеоба Срба

в) досељавање Словена

г) Први српски устанак

Тачно решење б) Велика сеоба Срба

ИС.2.2.3. уме да одреди из које епохе или са ког географског

простора потиче историјски извор када је текст извора непознат ученику, али су у њему наведене

експлицитне информације о особинама епохе или географског простора Знање: концептуално


Пажљиво прочитај део историјског извора.

„Овај свети и увек помињани кнез Лазар отачеством и рођењем и васпитањем од српскога колена беше, рода славна и светла и одлична и од

благочастивих родитеља... када је тако одрастао, дадоше га у службу цару Стефану, и због крепости, благе наравиврлина његових и храбрости

би од цара одликован и постављен за првога у палати његовој... И би отац синовима и кћерима Мари, Драгани, Јелени, Теодори, Оливери, Вуку

и Стефану, потоњем деспоту.“

Из којег историјског периода потиче овај писани извор? __________________________ Тачно решење: Из Средњег века, Средњи век








ИС.2.2.4. уме да одреди угао гледања на историјску појаву (победника или побеђеног) на основу

поређења два историјска извора који говоре о истом историјском догађају, феномену Знање: метакогнитивно

Когнитивни процес: разумети, разликовати, проценити

Заокружи слово испред цитата који говори о паду Јерусалима из угла освајача.

а) «Проливају се реке крви,

док се наши мачеви и копља немилосрдно заривају

у заблуделе људе.

Радуј се Јерусалиме» (Латинска песма о паду Јерусалима)

б) «Наша крв је натопљена сузама.

Нико не може да одбије непријатеља који прети.

Пред копљима и мачевима који боду, влада ужас.

Лица деце су бледа од страха» (Арапска песма о паду Јерусалима)

(Тачно решење. а)

ИС.2.2.5. препознаје да постоји пристрасност у појединим тумачењима историјских личности, догађаја,

феномена Знање: чињенично


Извод из радијског саопштења од 04.05.1980. о смрти председника СФРЈ, Јосипа Броза Тита гласи:

„ Данас, у 15 часова и 5 минута престало је да куца срце највећег сина свих нашихнарода и народности.“

Који од наведених исказа је чињеница? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) Јосип Броз Тито је умро 15. маја

б) Јосип Броз Тито је умро у 15:05 часова

в) Сви грађани СФРЈ су обожавали Јосипа Броза Тита

г) Јосип Броз Тито је био особа различитих народности (Тачно решење б) Јосип Броз Тито је умро у 15:05 часова)

3. НАПРЕДНИ НИВО 3. 1. ИСТОРИЈСКО ЗНАЊЕ

ИС.3.1.1. уме да примени знање из историјске хронологије (уме прецизно да одреди којој деценији и веку,

историјском периоду припада одређена година, личност и историјски феномен) Знање: метакогнитивно


“...На дворске балове позивани су у то доба, поред градског паше, још и аустријски официри из Земуна и Панчева и они су сматрали за велику

част да будгости кнеза Михаила и кнегиње Јулије...”( Коста Н. Христић, «Записи старог Београђанина»). Овај извор је из

________________века. (Тачно решење: Из деветнаестог века, 19 , XIX век, 19.)











ИС.3.1.2. уме да објасни специфичности важних историјских појмова и да их примени у одговарајућем

историјском контексту Знање: метакогнитивно


Уз назив политичког система упиши име државе у којој се тај систем први пут појавио у XX веку.

а) социјализам___________________________

б) фашизам_____________________________

в) нацизам______________________________

Могући одговори: Кина, СССР, Немачка, Француска, Велика Британија, Италија

ИС.3.1.3. зна специфичне детаље из националне и опште историје Знање: чињенично


„Савезничке вође размениле су честитке... У победничкој емисији те вечери,

Черчил се обратио Британцима: Волео бих да вечерас могу да вам кажем да је крајсвим нашим мукама и невољама.“ Заокружи слово испред

одговора у којем је наведен тачан датума Черчиловог говора.

а) 15. 12. 1945.

б) 09. 05. 1945.

в) 02. 09. 1945.

г) 06. 08. 1945. (Тачно решење: б) 09.05.1945.)

ИС.3.1.4. разуме на који начин су повезане појаве из националне, регионалне, опште историје Знање: метакогнитивно

Когнитивни процес: анализирати, евалуирати

Шта повезује ратове за уједињење у Европи и ратове за ослобођење на Балканском полуострву у 19. веку? Заокружи слово испред тачног

одговора.

а) економски интерес б) тип државног уређење

в) идеја стварања националне државе г) идеја једнакости људи (Тачно решење: в) идеја стварања националне државе)

ИС.3.1.5. разуме како су повезане појаве из прошлости и садашњости Когнитивни процес: памтити, разумети

Текст задатка и упуство за рад:

Која институција данашње Србије одговара Правитељствујушћем совјету , основаном 1805. године? Заокружи слово испред тачног одговаора.

а) Народна банка Србије б) Влада Србије

в) Ректорат Београдског универзитета г) Синод Српске православне цркве (Тачно решење: б) Влада Србије)






ИС.3.1.6. уме да закључи зашто је дошло до одређених историјских догађаја и које су последице важних

историјских дешавања Знање: концептуално

Когнитивни процес: применити

Велика сеоба Срба 1690. била је непосредна последица једног од наведених догађаја.


а) масовно учешћe Срба у Бечком рату б) спаљивање моштију светог Саве

в) укидање кнежинске самоуправе г) балкански ратови

(Тачно решење а) масовно учешће Срба у Бечком рату)

3. 2. ИСТРАЖИВАЊЕ И ТУМАЧЕЊЕ ИСТОРИЈЕ ИС.3.2.1. уме да изврши селекцију историјских извора

Знање: метакогнитивно


Која од ови слика представља сведочанство о Првом светском рату?

а) б) в) г)

Заокружи слово изнад слике која представља сведочанство о Првом светском рату

(Тачно решење В )

ИС.3.2.2. уме да анализира и процени релевантност историјског извора Знање: метакогнитивно


Народна песма «Цар Лазар и царица Милица», записана је у XIX веку.

«А што питаш за проклетог Вука,

Проклет био и ко га родио!







Проклето му племе и кољено!

Он издаде цара на Косову

И одведе дванаест хиљада,

... љутог оклопника ...»

Да ли је та песма поуздан историјски извор за догађаје и XIV века?

Заокружи један од понуђених одговора : ДА НЕ (Тачан одговор: не)

ИС.3.2.3. уме да анализира и процени ближе хронолошко порекло извора Знање: концептуално


У којем веку је наведени цитат из историјског извора могао је да настане?

«...А по убијању мужа овог храброг деспота Угљеше (и Вукашина), просуше се Турци и полетоше по свој земљи, као птица по ваздуху.... а

друге у ропство одвођаху..»


а) 12. век

б) 13. век

в) 14. век

г) 15. век Тачан одговор: в) 14. век

ИС.3.2.4. уме да одреди на основу анализе историјског извора контекст у којем је настао извор и

контекст о којем говори извор (идеолошки, културолошки, социјални, политички, географски контекст

извора) Знање: метакогнитивно


Пажљиво прочитај стихове и одговори на питање: О чему говори овај цитат?

„Ој Стаљине стара бако

не вара се Тито лако,

Не вара се Титo борац,

Нити Ђидо Црногорац.

Што је више клевета и лажи

Тито нам је милији и дражи.“


а) о савезу СССР и ФНРЈ б) о оснивању Коминтерне

в) о Титовом 56. рођендану г) о раскиду са Информбироом Тачан одговор:г) о раскиду са Информбироом







ИС.3.2.5. уме да прочита историјске информације у различитим симболичким модалитетима и повеже их

са претходним историјским знањем (закључује на основу историјске карте без понуђене легенде,

упоређује два графикона и закључује о појави)

Знање: метакогнитивно


На основу података приказних и уцртаних на историјској карти, одреди о каквој појави је реч. Заокружи слово

испред тачаног одговора.

а) мрежа трговачких путева

б) стварање државе

в) сеоба

(Тачан одговор: в )

ИС.3.2.6. уме да издвоји разлике и сличности у тумачењима и изворима који се односе на исту

историјску појаву Знање: метакогнитивно


Наведена су два извора која сведоче о Версајском миру:

1. “Данас је у Дворани огледала потписан срамотни мир. Немојте то никада заборавити. Биће освете за срамоту из 1919.”

2.“У одређеном моменту, кад је дворана била дупке пуна,...појавио се стари Пашић, шеф југословенске делегације и бивши председник српске

владе...И Немци су зурили у Пашића, осећајући и сами да је ово...врло лепа иронија судбине и пуна сатисфакција за малу Србију и сва њена

страдања у рату.”

Како ови извори тумаче Версајски мир? Заокружи слово испред тачног одговора.

а) оба извора тумаче Версајски мир пристрасно

б) један од извора тумачи Версајски мир пристрасно а други објективно

в) оба извора тумаче Версајски мир објективно

Тачно решење: а) оба извора тумаче Версајски мир пристрасно

ИС.3.2.7. уме да изрази став и мишљење о одређеном тумачењу историјског феномена и да одреди врсту

пристрасности (манипулација, пропаганда, стереотип...) Знање: метакогнитивно











Прочитај стихове из песме Владимира назора „Друг Тито“:

„Лице тврдо, шапа лавља,

али на дну груди скрито,

срце има као отац

друг нам Тито, Тито, Тито!“

Ови стихови предст ваљају: Заокружи слово испред одговора који одражава твоје мишљење.

а) реалан опис Титове историјске улоге

б) пропаганду личности вође

в) песму без политичке поруке

г) уметничку критику личности вође

Тачно решење: б) пропаганду личности вође

5.4. Димензије знања: главни типови и подтипови знања А. Чињенично знање

– основни елементи које ученици треба да знају да би били упознати са дисциплином и могли да решавају проблеме у области: терминологија и

специфични детаљи и елементи.

Б. Концептуално знање

– разумевање основних појмова, повезаност основних елемената са ширим структурама које им омогућавају заједничко функционисање:

класификације и категорије, принципи и генерализације, теорије и модели.

В. Процедурално знање

– знање како нешто чинити, коришћење истраживања и критеријума, коришћење вештина, техника и метода: специфичне вештине

и алгоритми, критеријуми за одабир одговарајућих поступака.

Г. Метакогнитивно знање

– знање о когнитивним процесима (процесима мишљења који се користе за учење), као и свесност и разумевање властитих когнитивних

процеса: знање о начину како смо решили задатке, знање када како и у којим ситуацијама применити одређена концептуална и процедурална

знања.



5.5. Настава на узрасту од 11 до 15 година

Употребите конкретна средстава и

помагала, посебно када се ради о

комлекснијем материјалу.

Користите визуелна помагала као што су мапе, дијаграми, табеле...

Користите добро појмовно организоване материјале који дају објашњења корак

по корак.

Дајте ученицима могућност да истраже

многа хипотетичка питања.

Омогућите ученицима да дискутују о друштвеним темама.

Планирајте наставне ситуације у којима ће ученици да износе ставове и аргументе

„са позиције других“

Охрабрите ученике да објасне како су

разумели о чему се ради, како су решавали

проблеме.

Тражите од ученика да раде у паровима где ће један од ученика да размишља

наглас и изложи како би решио проблем или приказао лекцију, а други ученик је

слушалац који проверава да ли су сви кораци споменути и да ли све делује

логично.

Проверите да ли питања или тестови које дајете деци захтевају само пуко

меморисање, један једини исправан одговор или дајете отворена питања или

тражите од ученика да упореде два различита става о истој теми.

Када год је могуће, објашњавајте и

приказујте шире концепте, не само

чињенице користећи материјале и идеје

релевантне за ученике.

Када говорите на пример о грађанском рату, узмите у обзир да су многи други

проблеми поделили земљу пре тога.

Користите медије, изворе, примере из живота, из књижевности, да бисте

илустровали и објаснили друштвене појаве.

5.6. Литература Министарство просвете-Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања,

Образовни стандарди за крај обавезног образовања за наставни предмет Историја,

Београд, 2010.

Министарство просвете-Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања,

Кључни појмови за крај обавезног образовања, Београд, 2008.

Documents

Nastavni Plan i Program 2011-2012-Sve