ne fotosintezi (Keller E.R. 1975–a kod strnih žita, kukuruza, suncokreta i soje, šećerne repe, raznog povrća, jagodičastog i drugog voća, kao i na vinovoj lozi (za stone i

d.o.o. Beograd, Kralja Milutina 26, tel: 381(11)268 26 64; 381(11)264 21 52, fax: 381(11)268 26 64, mob: 381(64)147 80 08 http://www.agrostemin.com e–mail: [email protected]

2

Prošlost Budućnost

Prin

os (

t/ha

)

inhibi. fotorespir. efikasnija fotosinteza

Sadašnjost

min. đubriva selekcija pesticidi

bioregulatori–biostimulatori bioinženjering proizvodni sistemi novi biljni varijeteti

BUDUĆNOST JE STIGLA!

U proteklih 40–tak godina prosečni prinosi u poljoprivrednoj proizvodnji značajno su se povećali. Ovo povećanje iznosilo je u proseku 5–6% godišnje. Pored novih visokorodnih sorata i hibrida, ovako značajnom povećanju prinosa doprinela je i primena raznih hemijskih sredstava, kako za ishranu gajenih biljaka, mineralna đubriva, tako i hemijskih sredstava za zaštitu bilja. Dugogodišnjom nestručnom ili prekomernom primenom ovih sredstava prouzrokovani su najrazličitiji poremećaji u biološkoj ravnoteži. Zbog toga se svet sve više okreće novim materijama koje povećavaju proizvodnju, a ne zagađuju životnu sredinu. Za ishranu biljaka, gde god je to moguće, koriste se različite organske materije, a biološki preparati postepeno zamenjuju hemijska sredstva za zaštitu bilja. Cilj je proizvodnja hemijski i biološki kontrolisane hrane, koja se najčešće susreće pod nazivom "zdrava hrana". U sledećem, XXI veku, u oblasti proizvodnje gajenih biljaka, po proceni svetskih naučnika i stručnjaka, povećanje prinosa biće bazirano na: biostimulatorima prirodnog porekla, bioinženjeringu, novim biljnim varijetetima, a pre svega na znatno efikasnijoj fotosintezi (Keller E.R. 1975 (1) i Kastori R.1987 (2)). Prikazani dijagrami slikovito ilustruju ulogu biostimulatora u budućnosti.

http://www.agrostemin.com/

mailto:[email protected]


3

BUDUĆNOST JE STIGLA!

Alelopatin prirodnog porekla, Agrostemin, već se godinama primenjuju na ratarskim i povrtarskim kulturama, voću i vinovoj lozi. Dobija se od sirovina iz prirode. Nije toksičan ni u dozama 1000 puta većim od propisanih. Sa AGROSTEMIN®–om se postižu statistički značajna povećanja prinosa i poboljšanje biološkog kvaliteta plodova. Primena AGROSTEMIN®–a, pokazalo se, ima veliku ekonomsku opravdanost.

AGROSTEMIN® – šta je to?

Prirodni alelopatin Agrostemin stvoren je na osnovu dugogodišnjih ispitivanja biocenoloških i pozitivnih alelopatskih interakcija između kulturnih i korovskih vrsta. Proizvodnja AGROSTEMIN®–a je u potpunosti zasnovana na prirodnim sirovinama. AGROSTEMIN® se proizvodi na bazi sopstvenih biotehnoloških procesa, po patentnom spisu Saveznog zavoda za patente br. 32749 iz 1974. godine. Autor je dr Danica Gajić, a proizvođač firma "Agrostemin" d.o.o. Beograd.

TOKSIKOLOGIJA

Hemijske analize Agrostemina su pokazale da ovaj prirodni alelopatin između ostalih sastojaka sadrži dva kompleksa jedinjenja (Zbornik radova Karađorđevo 1987) (2):

- kompleks aktivnih jedinjenja: amino i organske kiseline i njihovi derivati (Janjić V. 1980)(3).

- kompleks inhibitora (u tragovima): derivati ABA (apcisinske kiseline), zasićeni alifatični ugljovodonici i ciklični inhibitor (C8H29N3O7)

AGROSTEMIN® nije toksičan za biljke, životinje, ljude i pčele, kao ni za čovekovu okolinu, i ne ostavlja rezidualna dejstva na navedeno (Rusov Č. 1978) (6) . To je zaključak ispitivanja toksičnosti i ekotoksičnosti AGROSTEMIN®–a, na osnovu testova:

- ODREĐ IV AN JE LD 5 0 PREP AR ATA D ATO G P ACO V IM A I M IŠE V IM A OR ALN O - ODREĐ IV AN JE LD 5 0 PREP AR ATA PRE KO KO ŽE KUN IĆA - ODREĐ IV AN JE LD 5 0 PREP AR ATA PO S LE IN H A LAC IJ E KO D P AC OV A - ISP IT IV AN JE N ADR AŽAJ N O G D EJS TV A PREP AR ATA N A OČ I KUN IĆ A - ISP IT IV AN JE N ADR AŽAJ N O G D EJS TV A PREP AR ATA N A KO ŽU KU N IĆ A - ISP IT IV AN JE PR OM EN A N A P LUĆ IM A I TO KS IČ NO S TI US LE D IN H ALAC IJE KO D P ACO V A - ISP IT IV AN JE TO KS IČN OS TI PREP AR ATA D ATO G P ILI Ć IM A OR ALN O - ISP IT IV AN JE AKUM U LAC IJE U PRE HR ANBE NOM LA NČ AN OM S IS TEM U - TESTIR ANJE PREP AR ATA N A M U TAGE NO S T/KANCE RO GEN OS T - ISP IT IV AN JE TER ATO GE N O G E FE KT A PREP AR ATA N A EM BR ION U P AC OV A - ISP IT IV AN JE DE LO V AN J A PREP AR ATA N A CEN TR A LN I NERVN I S IS TEM - EFE KT I PREP AR ATA N A U S LOV LJ EN O P ON AŠ ANJE - ISP IT IV AN JE TO KS IČN OS TI AGR OS TEM IN A N A R IB AM A (Š AR AN – C ARP) - ISP IT IV AN JE DE LO V AN J A AGRO S TEM IN A N A ZEM LJ IŠ TE




4

EKOFIZIOLOGIJA

U toku 20–togodišnjeg ispitivanja i primene AGROSTEMIN®–a učestvovalo je preko 300 jugoslovenskih i stranih naučnika i stručnjaka. Dugogodišnjim ispitivanjima primene AGROSTEMIN®–a na različitim biljnim vrstama uočen je čitav niz efekata kako na semenu tako i u fazi vegetacije. Kada se sortno seme ratarskih i povrtarskih kultura tretira AGROSTEMIN®–om, uočava se povećanje energije klijanja i ukupne klijavosti i brzine nicanja, početni porast je brži, dobijaju se veći broj i duži korenčići, a povećava se i masa suve materije (Jošt M. 1986) (7). AGROSTEMIN® se godinama primenjuju na ratarskim i povrtarskim kulturama, voću i vinovoj lozi . Analizirajući postignute efekte u vegetaciji, zaključno sa plodonošenjem, utvrđeno je povećanje sadržaja hlorofila a, hlorofila b, ukupnog hlorofila a+b (Kalezić D., Bogdanović M. 1983) (8), povećanje intenziteta fotosinteze i respiracije (Kalezić R., Plesničar M., Šinžar B. 1981)(9), povećanje sadržaja azota u listu biljčice pšenice (Jošt M. 1986) (7). Biotestna istraživanja (Kran jčič B. 1987) (10) na biljkama Lemnaceae u uslovima kratkog i dugog dana, pokazala su pozitivan uticaj AGROSTEMIN®–a na procenat cvetanja i prinos suve materije kod biljaka kratkog i dugog dana i dnevno neutralnih biljaka. Na osnovu ovoga, zaključuje se da AGROSTEMIN® ima biostimulativni učinak i na fotoperiodički neutralne biljke, kao što su neke sorte pšenice i kukuruza, suncokret i dr., a kod biljaka kratkog dana – proso, soja, pirinač i neke sorte kukuruza.

AGROSTEMIN® – Primena

AGROSTEMIN® – za strna žita: pšenicu, ječam, raž, zob i pirinač, AGROSTEMIN® – za kukuruz i sirak, AGROSTEMIN® – za uljane kulture: suncokret i soju, AGROSTEMIN® – za šećernu repu, AGROSTEMIN® – za paradajz, papriku, plavi patlidžan, krastavac, boraniju, grašak i

pasulj. AGROSTEMIN® – za krompir, šargarepu, peršun, celer, cveklu, rotkvu i luk, AGROSTEMIN® – za kupusnjače (kupus, kelj, karfiol) i salate, AGROSTEMIN® – za jagodičasto voće: jagodu, malinu i kupinu, AGROSTEMIN® – za voće, AGROSTEMIN® – za vinovu lozu i lozne kalemove. AGROSTEMIN® – za naklijavanje ječma pri proizvodnji pivarskog slada, AGROSTEMIN® – za lubenice i dinje, AGROSTEMIN® – za cveće, AGROSTEMIN® – za lekovito i aromatično bilje, AGROSTEMIN® – za krmno bilje, AGROSTEMIN® – za južno voće, AGROSTEMIN® – za humusne materije sa biostimulatorima, kao i za duvan, mak,

pamuk, kafu i šećernu trsku.



DIPLOMA OMPI


6

EFEKTI

Povećanje prinosa

U dosadašnjoj primeni AGROSTEMIN®–a na gajenim biljkama postignuta su značajna povećanja prinosa, i to: - strna žita od 400 do 600 kg/ha - kukuruz od 400 do 800 kg/ha - suncokret od 200 do 300 kg/ha - soja od 200 do 500 kg/ha - šećerna repa od 2.750 do 8.800 kg/ha - paradajz od 15.000 do 20.000 kg/ha - paprika od 2.000 do 3.500 kg/ha - krompir od 3.000 do 9.000 kg/ha - kupus od 3.000 do 6.000 kg/ha

- karfiol od 1.800 do 2.500 kg/ha - pasulj od 150 do 300 kg/ha - jagoda od 200 do 1.000 kg/ha - malina od 500 do 2.000 kg/ha - kupina od 300 do 1.000 kg/ha - jabuka od 1.400 do 3.000 kg/ha - šljiva od 400 do 1.200 kg/ha - višnja od 500 do 800 kg/ha - grožđe od 2.000 do 8.800 kg/ha

Biološki kvalitet

Pored povećanja prinosa kod gajenih biljaka utvrđeno je i poboljšanje biološkog kvaliteta plodova, što je veoma značajno posebno sa aspekta ljudske ishrane, jer se omogućava kvalitetnija i zdravila ishrana stanovništva i drugih živih organizama.

AGROSTEMIN® u Svetu

Na bazi uspešnih višegodišnjih ispitivanja primene AGROSTEMIN®–a u Jugoslaviji i svetu, postignuti su značajni rezultati u sledećim zemljama: Kina, Koreja, Australija, Mađarska, Bugarska, Brazil, Argentina, Čile, Kolumbija, Meksiko, Nemačka, Švedska.

PRIZNANJA

Savezni zavod za pronalazaštvo SFRJ 1986. godine dodelio je autoru Agrostemina dr Danici Gajić zlatnu plaketu za doprinos koji je dala unapređenju poljoprivredne proizvodnje i održavanju zdrave čovekove okoline. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, kao jedna od agencija Ujedinjenih nacija, za životno delo Agrostemin, dodelila je zlatnu medalju i diplomu autoru dr Danici Gajić za 1987. godinu. Na primeni AGROSTEMIN®–a kod strnih žita, kukuruza, suncokreta i soje, šećerne repe, raznog povrća, jagodičastog i drugog voća, kao i na vinovoj lozi (za stone i vinske sorte), lozno sadnom materijalu i korenovom sistemu, posebno ističemo doprinos sledećih autora: Gajić D. (1973, 1976, 1977) (11) (12) (13), Krunić Đ. (1985, 1986) (14), Plazinić V. (1980, 1981, 1982, 1983, 1984) (15) (16), Stanojević D. (1981, 1982, 1983) (17), Lazić B. (1986, 1987) (18) (19), Ranković B., Dragojlović V. (1981, 1984) (20), Stanković D., Rajković N. (1982) (21), Stanković D., Rajković N. (1984) (22), Avramov L. (1987) (23), Avramov L., Žunić D., Mladenović K., Purić D. (1981) (24).




7

P R I M E N A N A:

Strna žita ................................................................................................................................................ 8

Kukuruz ................................................................................................................................................ 10

Suncokret i soja .................................................................................................................................. 12

Šećerna repa ........................................................................................................................................ 14

Duvan (sorte Burley "T" i Virginija) ................................................................................................... 16

Ostalo (paradajz, paprika, krastavac, plavi patlidžan, boranija, grašak i pasulj) povrće ............ 18

Korenasto–krtolasto (krompir, šargarepa, peršun, celer, cvekla, rotkvica) i lukovičasto(crni, beli, mladi luk i praziluk) povrće ........................................................................ 20

Lisnato (kupus, kelj, karfiol, salata, blitva i spanać) povrće .......................................................... 22

Jagodasto voće (jagoda, malina, kupina) ......................................................................................... 24

Jabučasto (jabuka, kruška, dunja, mušmula) i koštičavo voće (breskva, kajsija, nektarina, šljiva, trešnja, višnja) ............................................ 26

Stone i vinske sorte vinove loze, u matičnjacima loznih podloga, u proizvodnji loznog sadnog materijala i pri sađenju ožiljenih kalemova vinove loze ................ 28

PRILOZI ................................................................................................................................................ 31

Lubenica, dinja i bundeva .................................................................................................................. 32

Cvećarstvo – Ruža ( Rosa L. ) ............................................................................................................ 34

Proizvodnja podloga ........................................................................................................... 35

Proizvodnja sadnica (kalemova) ........................................................................................ 36

Proizvodnja rezanog cveta ................................................................................................. 37

Šećerna trska ( Saccharum officinarum L. ) ..................................................................................... 38

Priprema sadnog materijala ............................................................................................... 39

Proizvodnja sadnog materijala ........................................................................................... 39

U toku vegetacije ................................................................................................................. 39

Efekti ..................................................................................................................................... 40

PAŽNJA – VAŽNO ! ............................................................................................................................. 41

LITERATURA ........................................................................................................................................ 42




9

STRNA ŽITA ( pšenica, ječam, raž, ovas i pirinač )

NAČIN PRIMENE I VREME TRETIRANJA

S t r n a ž i t a P r i m e n a D o z a

( g/ha ) V r e m e t r e t i r a n j a

Pšenica Ječam Raž Ovas Pirinač

Sa semenom* AGROSTEMIN® – "zlatni" AGROSTEMIN® – "zeleni"

Folijarno u vegetaciji AGROSTEMIN® – "zlatni" AGROSTEMIN® – "zeleni"

30** 300**

30 300

Istovremeno sa uobičajenom doradom semena

Prskanjem biljaka u periodu između bokorenja i vlatanja

* AGROSTEMIN® – "zlatni" (koncentrat) koristi se u industrijskoj doradi semena **na planiranu količinu semena setvene kulture po hektaru

EFEKTI

Na semenu

- povećanje energije klijanja, - povećanje ukupne klijavosti, - značajno brži početni porast, - povećanje suve materije, - veća otpornost na izmrzavanje, i - veće bokorenje.

U vegetaciji

- povećanje hlorofila, - brže klasanje, i - ranije sazrevanje.

Povećanje prinosa

- strna žita ......................400 – 600 kg/ha

Biološki kvalitet

- povećan sadržaj sirovih proteina, - povećanje sedimentacione vrednosti, i - povećanje hektolitarske težine.




11

KUKURUZ


K u l t u r a P r i m e n a D o z a ( g/ha ) V r e m e t r e t i r a n j a

Kukuruz



30** 300**

30 300


U periodu 2–6 listova


EFEKTI

Na semenu

- povećana energija klijanja, i - značajno brži početni porast.

U vegetaciji

- povećanje hlorofila, - razvijeniji korenov sistem, - povećanje lisne površine, - povećanje biomase, - povećanje broja zrna u klipu, i - povećanje težine klipa.

Povećanje prinosa

- kukuruz ........................400 – 800 kg/ha

Biološki kvalitet

- povećan sadržaj sirovih proteina, i - povećan sadržaj karotina.




13

SUNCOKRET I SOJA



Suncokret

Soja

Sa semenom* AGROSTEMIN® – "zlatni"


30**

2 x 30 2 x 300


I prskanje 2–4 lista kod suncokreta i 2–6 listova kod soje

II prskanje 10 dana pred cvetanje


EFEKTI

Suncokret Soja NA SEMENU - povećanje energije klijanja, - povećanje ukupne klijavosti, - značajno brži porast

- povećanje energije klijanja, - povećanje ukupne klijavosti, - značajno brži porast

U VEGETACIJI - razvijeniji korenov sistem - povećanje hlorofila - veća lisna površina - veći prečnik glave - veća otpornost na bolesti i štetočine - ranije sazrevanje

- razvijeniji korenov sistem - veći broj bakterijskih kvržica (nodus) - veća otpornost na bolesti i štetočine - veći broj mahuna po biljci

POVEĆANJE PRINOSA - zrna suncokreta ........ 200 – 300 kg/ha - zrna soje ................... 200 – 500 kg/ha

BIOLOŠKI KVALITET - povećan sadržaj ulja - povećan ukupan prinos sirovih ulja i

ukupan prinos sirovih proteina




15

ŠEĆERNA REPA



Šećerna repa


Folijarno u vegetaciji AGROSTEMIN® – "zeleni" AGROSTEMIN® – "zlatni"

30** 300**

2x1.500 2x 150


I prskanje u periodu od 6–12 lista

II prskanje nakon "sklapanja redova"


EFEKTI

Na semenu

- povećanje energije klijanja, - povećanje ukupne klijavosti, - brži početni rast, - brže i ravnomernije nicanje, i - veća otpornost na izmrzavanje, kod semenske

šećerne repe.

U vegetaciji

- povećanje hlorofila, - veća lisna površina, - ranije sazrevanje, i - povećana otpornost na bolesti.

Povećanje prinosa

- koren šećerne repe ............. 2.750 – 8.800 kg/ha - konzumni šećer ....................... do 1.200 kg/ha.

Biološki kvalitet

- povećanje digestije, - povećanje prinosa polarizacionog šećera, - povećanje vrednosti kvocijenta zrelosti, - povećanje vrednosti kvocijenta presovanog soka, - povećanje sadržaja K u presovanom soku, - smanjenje sadržaja α aminoazota u presovanom soku.




17

DUVAN ( sorte Burley "T" i Virginia )



Duvan

Sa semenom* AGROSTEMIN® – "zlatni"

Folijarno u vegetaciji

AGROSTEMIN® – "zlatni" AGROSTEMIN® – "zeleni"

AGROSTEMIN® – "zlatni" AGROSTEMIN® – "zeleni"

30**

30 300

2x 75 2x750


I prskanje (u rasadniku) - u fazi "ukorenjavanja rasade"

II prskanje 3–7 dana nakon rasađivanja

III prskanje u periodu 9–11 lista

* AGROSTEMIN® – "zlatni" (koncentrat) koristi se u industrijskoj doradi semena ** na planiranu količinu semena za zasejavanje jednog hektara rasadnika

EFEKTI

Burley "T" Virginia NA SEMENU - povećanje energije klijanja, - povećanje ukupne klijavosti, - značajno brži i ujednačen porast.

- povećanje energije klijanja, - povećanje ukupne klijavosti, - značajno brži i ujednačen porast.

U VEGETACIJI - razvijeniji korenov sistem, - uvećana pojedinačna i ukupna površina

lišća, - biljke više ( i do 3,5 m ), - veća otpornost na bolesti i štetočine.

- razvijeniji korenov sistem, - uvećana pojedinačna i ukupna površina

lišća, - veća otpornost na bolesti i štetočine.

POVEĆANJE PRINOSA 11 – 44 % 48 – 50 %

BIOLOŠKI KVALITET - umanjen sadržaj:

o nikotina, o ukupnog azota, o azota belančevina, o belančevina;

- uz nepromenjen "Schmuckzahl"

- uvećana masa suvog duvana, - boja nakon sušenja intenzivnije žuta.




19

PARADAJZ, PAPRIKA, KRASTAVAC, PLAVI PATLIDŽAN, BORANIJA, GRAŠAK I PASULJ


P o v r ć e P r i m e n a D o z a ( g/ha ) V r e m e t r e t i r a n j a

Paradajz Paprika Krastavci Plavi Patlidžan



30** 300**

5x 30 5x300


I prskanje rasad pred rasađivanje


III prskanje nakon prve berbe

IV prskanje nakon druge berbe

V prskanje nakon treće berbe

Boranija Grašak Pasulj

Sa semenom* AGROSTEMIN® - "zlatni" AGROSTEMIN® - "zeleni"

Folijarno u vegetaciji AGROSTEMIN® - "zlatni" AGROSTEMIN® - "zeleni"

30** 300**

30 300


Prskati u periodu pre cvetanja


EFEKTI

Na semenu - povećana energija klijanja, - povećana ukupna klijavost, - brži početni porast, - brže nicanje, - povećana otpornost na izmrzavanje.

U vegetaciji - intenzivnija boja lista i plodova, - ranije cvetanje, - ranije sazrevanje plodova 7–10

dana.

Povećanje prinosa - paradajz .......... 15.000 – 20.000 kg/ha - paprika .............. 2.000 – 3.500 kg/ha - krastavac........... 9.000 – 11.000 kg/ha

- boranija ............... 500 – 1.000 kg/ha - grašak ...............1.000 – 2.000 kg/ha - pasulj ................... 150 – 300 kg/ha

Biološki kvalitet - povećanje sortne boje plodova za 2–3 nijanse, - povećanje suve materije, - kod graška, intenzivnija boja zrna graška i smanjenje tenderometarske vrednosti, - bolje održavanje pri transportu i skladištenju.




21

KROMPIR, ŠARGAREPA, PERŠUN, CELER, CVEKLA, ROTKVICA I LUK



Krompir

Sa semenom*** AGROSTEMIN® – "zlatni"* AGROSTEMIN® – "zeleni"

Folijarno u vegetaciji AGROSTEMIN® – "zeleni" AGROSTEMIN® – "zlatni" AGROSTEMIN® – "zeleni" AGROSTEMIN® – "zlatni"

60** 600**

300 30

600 60


I prskanje u periodu 2–3 lista

II prskanje u periodu pre cvetanja

Šargarepa Cvekla Peršun Rotkvica

Sa semenom* AGROSTEMIN® – "zlatni"* AGROSTEMIN® – "zeleni"


30** 300**

2x300 2x 30



II prskanje trideset dana nakon prvog

Luk crni Luk beli

Sa semenom* AGROSTEMIN® – "zlatni"* AGROSTEMIN® – "zeleni"


30** 300**

2x300 2x 30



II prskanje u periodu formirane glavice

* AGROSTEMIN® – "zlatni" (koncentrat) koristi se u industrijskoj doradi semena ** na planiranu količinu semena setvene kulture po hektaru *** poželjno EFEKTI

Na semenu - povećanje energije klijanja, - povećanje ukupne klijavosti, - brži početni porast, - povećanje suve materije, - brže i ravnomernije nicanje.

U vegetaciji - povećanje mase podzemnog stabla i korena, - povećanje sadržaja hlorofila, - ranije cvetanje i sazrevanje, - privlačniji izgled, - ujednačenija veličina plodova.

Povećanje prinosa - krompir ...... 3.000 – 9.000 kg/ha - šargarepa ... 2.000 – 4.000 kg/ha - cvekla ........ 1.500 – 3.000 kg/ha - peršun ........... 700 – 1.200 kg/ha

- rotkvica ...... 1.500 – 3.000 kg/ha - luk crni ....... 2.000 – 3.000 kg/ha - luk beli .......... 400 – 1.000 kg/ha

Biološki kvalitet - povećanje sadržaja karotina, - izraženija sortna boja plodova,

- povećanje suve materije, - bolje održavanje pri transportu i skladištenju.




23

KUPUSNJAČE (kupus, kelj, karfiol), SALATA, BLITVA I SPANAĆ



Kupus Kelj Karfiol Keleraba



AGROSTEMIN® – "zeleni" AGROSTEMIN® – "zlatni"

30** 300**

2x300 2x 30



II prskanje u periodu rozete

Salata Blitva Spanać




30** 300**

2x300 2x 30



II prskanje u periodu rozete

* AGROSTEMIN® – "zlatni" (koncentrat) koristi se u industrijskoj doradi semena ** na planiranu količinu semena setvene kulture po hektaru

EFEKTI

Na semenu

- povećanje energije klijanja, - povećanje ukupne klijavosti, - brži početni porast nadzemnog dela, - povećanje suve materije, i - brže i ravnomernije nicanje.

U vegetaciji

- intenzivnije formiranje listova, i rozete i glavice,

- ranije dospeće, - veća otpornost na bolesti, i - privlačniji izgled.

Povećanje prinosa

- kupus .................. 3.000 – 6.000 kg/ha - kelj ...................... 1.800 – 2.500 kg/ha - karfiol ................. 2.000 – 3.000 kg/ha - keleraba .............. 2.500 – 3.200 kg/ha

- salata ..................... 2.000 – 3.500 kg/ha - blitva ..................... 1.600 – 2.800 kg/ha - spanać ................... 1.500 – 2.500 kg/ha

Biološki kvalitet

- povećanje sadržaja hlorofila, - povećanje suve materije,

- povećanje sadržaja šećera.




25

JAGODIČASTO VOĆE ( jagoda, malina, kupina )


V o ć e P r i m e n a D o z a ( g/ha ) V r e m e t r e t i r a n j a

Jagoda

Malina

Kupina



4x300 4x 30*

I prskanje pre cvetanja

II prskanje posle cvetanja



* AGROSTEMIN® – "zlatni" (koncentrat)

EFEKTI

U vegetaciji

- intenzivno zelena boja lista, - ujednačeniji oblik i veličina plodova, - poboljšanje mehaničkih svojstava plodova, - veća otpornost na bolesti, - ranije sazrevanje plodova 7–12 dana, - bolje sazrevanje i prezimljavanje lastara.

Povećanje prinosa

- jagode ................................ do 1.000 kg/ha - maline ................................ do 2.000 kg/ha - kupine ................................ do 1.000 kg/ha

Biološki kvalitet

- povećanje sadržaja šećera, - povećanje sadržaja ukupnih kiselina, - povećanje suvih materija, - povećanje sortne boje plodova za 2–3 nijanse, - bolje održavanje pri transportu i skladištenju,




27

JABUČASTO i KOŠTIČAVO voće ( jabuka, kruška, dunja, mušmula ) ( breskva, nektarina, kajsija, šljiva, trešnja, višnja )


V o ć e P r i m e n a D o z a ( g/ha ) V r e m e t r e t i r a n j a

Jabuka Kruška Dunja Mušmula Šljiva



4x300 4x 30*

( 300** 30**)

I prskanje u fazi "mišje uši"

II prskanje pre cvetanja

III prskanje nakon cvetanja

IV prskanje pred pojavu boje

na plodovima ( V prskanje )**

Trešnja Višnja Breskva Kajsija



3x300 3x 30*

I prskanje pre cvetanja

II prskanje nakon cvetanja

III prskanje pred pojavu boje

na plodovima

* AGROSTEMIN® – "zlatni" (koncentrat) **prskati sve plodove pred berbu 5–10 dana radi poboljšanja očuvanosti u skladištu.

EFEKTI

U vegetaciji - intenzivno zelena boja lista, - ujednačeniji oblik i veličina plodova, - ranije sazrevanje plodova 7–10 dana, - poboljšanje mehaničkih svojstava plodova, - veća otpornost na bolesti, i - privlačniji izgled.

Povećanje prinosa - jabuka ......................... do 3.000 kg/ha - kruška ......................... do 3.000 kg/ha - dunja ........................... do 1.200 kg/ha - mušmula .................... do 800 kg/ha - šljiva ........................... do 1.200 kg/ha - trešnja ......................... do 1.800 kg/ha - višnja .......................... do 800 kg/ha - breskva ...................... do 2.000 kg/ha - kajsija ......................... do 800 kg/ha

Biološki kvalitet - povećanje sadržaja suvih materija, - pozitivan uticaj na odnos sadržaja šećera i

ukupnih kiselina, - povećanje sortne boje plodova za 2–3 nijanse,

- bolje održavanje pri transportu i skladištenju, i

- smanjenje kala – truleži u skladištu.



28


29

STONE I VINSKE SORTE VINOVE LOZE, MATIČNJACI LOZNIH PODLOGA, PROIZVODNJA LOZNOG SADNOG MATERIJALA I SADNJA OŽILJENIH KALEMOVA


V i n o v a l o z a N a č i n p r i m e n e D o z a

( g/ha ) V r e m e t r e t i r a n j a

Stone i vinske sorte



3x450 3x 45*

I prskanje 10 dana pre cvetanja

II prskanje 10 dana posle cvetanja

III prskanje 10 dana pred šarak grožđa

Matičnjak loznih podloga



3x450 3x 45*

I prskanje 10. – 15. jula

II prskanje 01. – 05. avgusta

III prskanje 20. – 30. avgusta

Lozni kalemovi

Folijarno u loznom prporištu (korenilište)


3x450 3x 45*

I prskanje 10. – 15. jula

(kada se na lastaru kalema razvije 5 – 6 listova)

II prskanje 25. – 30. jula

III prskanje 15. – 20. avgusta

Neožiljeni lozni kalemovi

Umakanje bazalnog dela kalema


na 10 l vode

15 g 1,5 g

Pred stratifikovanje kalemova umakanje u rastvor

u trajanju od 2 – 3 sekunde

Ožiljeni lozni kalemovi

Tretiranje korena pred sađenje kalema


na 10 l vode

15 g 1,5 g

Pred sađenje umakanje u rastvor

u trajanju od 2 – 3 sekunde

* AGROSTEMIN® – "zlatni" (koncentrat)

Preporuka:U zasadima sa navodnjavanjem kap po kap, AGROSTEMIN® primenjivati u dozama 1,5 puta većim od navedenih u tabeli ("zeleni" = 3 x 600 g/ha; "zlatni" = 3 x 60 g/ha) odnosno, dva puta većim ("zeleni" = 3 x 900 g/ha; "zlatni" = 3 x 90 g/ha) ukoliko se želi povećanje i bojenih materija u pokožici.




30

EFEKTI

U vegetaciji

- poboljšanje mehaničkih svojstava bobice i grozda, - povećanje mase bobice i grozda, - povećanje debljine pokožice bobice, - povećanje otpornosti prema niskim temperaturama.

Povećanje prinosa

- povećanje prinosa grožđa kod stonih i vinskih sorata za 10 – 30%, - povećanje procenta prve klase kalemova za 10%, - povećanje drvne mase – reznica I klase i loznih podloga do 10%.

Biološki kvalitet

- pozitivan uticaj na povećanje i harmonični odnos sadržaja šećera i ukupnih kiselina u grožđu,

- povećanje sadržaja bojenih materija, antocijana i karotina, u pokožici bobice, - bolje održavanje pri transportu i skladištenju.




31

P R I L O Z I




33

LUBENICA, DINJA I BUNDEVA



Lubenica Dinja Bundeva



30** 300**

5x300 5x 30






V prskanje nakon treće berbe

* AGROSTEMIN® – "zlatni" (koncentrat) koristi se u industrijskoj doradi semena ** na planiranu količinu semena setvene kulture po hektaru

EFEKTI

Na semenu

- povećana ukupna klijavost, - povećana energija klijanja, - brže, ujednačeno nicanje, - brži početni porast, - snažniji korenov sistem

(razgranatiji – bogatiji),

U vegetaciji

- bolje ukorenjavanje rasada, - uspešniji prijem kalema, - ranije, bujnije cvetanje, - veća otpornost na bolesti i štetočine - ranije sazrevanje plodova 7–10 dana.

Povećanje prinosa - lubenica ........................................... do 15% - dinja ................................................ do 15% - bundeva ........................................... do 15%

Biološki kvalitet

- povećan sadržaj šećera, - povećanje suve materije, - ujednačeniji oblik i veličina plodova, - bolje održavanje pri transportu i skladištenju.




35

C V E Ć A R S T V O

R U Ž A ( Rosa L. )

Proizvodnja podloga Iz semena

– Način primene, vreme i količina v u pripremi za setvu – prašak

pre odlaganja u pesak, seme pomešati sa 30* g/ha "zlatnog" v nega sejanaca (prva–druga godina) vodenom suspenzijom

prvi put – sa 30 g/ha "zlatnog" (300 g/ha "zelenog") po otvaranju lisnih pupoljaka

drugi put – istom količinom u vreme pred uobičajeno za cvetanje treći put – krajem sezone (duplu dozu)

v vađenje i presađivanje potopiti u vodeni rastvor 1,5g "zlatnog" (15g "zelenog") na 10l vode

Reznicama (ožiljavanje)

– Način primene, vreme i količina reznice potopiti u vodeni rastvor 1,5g "zlatnog" (15g "zelenog") na 10l vode i/ili prpilište (korenilište) zaliti sa 30 g/ha "zlatnog" (300 g/ha "zelenog")

Efekti

– bolja klijavost i energija klijanja – bolje ukorenjavanje – snažan neuobičajeno razvijen korenov sistem – bujnije bokorenje – veći broj snažnih, dužih izbojaka – veća zastupljenost sadnog materijala I klase – uspešnije prezimljavanje

* na količinu semena planiranu za zasejavanje jednog hektara




36

Proizvodnja sadnica (kalemova)

Način primene, vreme i količina

v vađenje i presađivanje sejanaca/ožiljenih reznica pre sadnje držati potopljene u rastvoru 1,5g "zlatnog" (15g "zelenog") na 10l vode

v nega presađenih sejanaca/ožiljenih reznica prvi put – po izbijanju lisnih pupoljaka zaliti / isprskati

sa 30 g/ha "zlatnog" (300 g/ha "zelenog") drugi put – pred kalemljenje podloge zaliti / isprskati

sa 30 g/ha "zlatnog" (300 g/ha "zelenog") v kalemljenje

priprema grančica za kalemljenje – držati ih potopljene u rastvoru 1,5g "zlatnog" (15g "zelenog") na 10l vode ili krpu u kojoj se čuvaju do kalemljenja ovlažiti navedenom suspenzijom

v nega kalema–sadnica po formiranju lisne mase na kalemima, odnosno, bilo u vreme prvog prehranjivanja ili prskanja zaštitnim sredstvima, zaliti sa 30 g/ha "zlatnog" (300 g/ha "zelenog")

v priprema za vađenje i presađivanje/prezimljavanje u sklopu uobičajenih mera koje se sprovode u cilju uspešnijeg prezimljavanja prskati sa 60 g/ha "zlatnog" (600 g/ha "zelenog")

v pakovanje za transport masu kojom je sadnici obezbeđena vlaga tokom transporta navlažiti rastvorom 1,5g "zlatnog" (15g "zelenog") na 10l vode

Efekti

– uspešnije presađivanje – prijem podloga i sadnica – veći procenat kalema koji su se primili – bujnije bokorenje – veći broj snažnih izbojaka – zadebljali vrat korena – veća zastupljenost sadnog materijala I klase – pogodnija za transport i čuvanje – uspešnije prezimljavanje




37

Proizvodnja rezanog cveta

Način primene, vreme i količina

– prijem i odlaganje sadnica do trenutka sadnje po preuzimanju, držati ih potopljene u rastvoru 1,5g "zlatnog" (15g "zelenog") na 10l vode radi oporavka

– sa 30 g/ha "zlatnog" (300 g/ha "zelenog") zaliti

v kad krenu da se otvaraju lisni pupoljci v pred cvetanje, odnosno, po formiranju lisne mase v istovremeno sa prihranjivanjem i sa sredstvima za zaštitu (pola od

preporučene doze) v nakon rezanja cveta v pri kraju vegetativne sezone (bolje prezimljavanje)

Efekti

– uspešnije ukorenjavanje – bujnije bokorenje i cvetanje – veći broj snažnih izbojaka – veći procenat cvetova sa dužom i snažnijom drškom – intenzivnija boja i miris – pogodnija za transport i čuvanje – uspešnije prezimljavanje

Napomena: AGROSTEMIN® je kompatabilan sa svim drugim sredstvima koja se primenjuju u poljoprivredi putem vodene suspenzije – ne zahteva zaseban prolaz.

Potpuno je bezopasan za ljude, životinje (uključujući i pčele) i prirodnu sredinu; ne zahteva posebne mere HTZ




39

ŠEĆERNA TRSKA ( Saccharum officinarum L. )

Priprema sadnog materijala

Bez obzira da li je u pitanju ožiljeni ili neožiljeni sadni materijal, pre svake sadnje obavezno ga držati 15–20 min potopljenog u vodenom rastvoru AGROSTEMIN®–a (može i istovremeno sa dezinfekcijskim sredstvima)

v 3,0g "zlatnog" (30g "zelenog") na 100l vode.

Proizvodnja sadnog materijala

Bilo da se vrši u namenskim sudovima (npr PVC kesama) ili na namenskim površinama, nakon sadnje:

v isprskati sa 30 g/ha "zlatnog" (300 g/ha "zelenog") ili zaliti sa vodenim rastvorom 3,0g "zlatnog" (30g "zelenog") na 1000l.

U toku vegetacije

Na početku sezone

Prve – ukoliko predhodno nije vršeno potapanje sadnica, 7–10 dana nakon sadnje, odnosno,

Druge i svake naredne – neposredno pre pojave izbojnih pupoljaka:

v prskati sa 30 g/ha "zlatnog" (300 g/ha "zelenog").

Tokom sezone

I prskanje na početku faze bokorenja ("Tillering Phase")– neposredno pre nego što krene bokorenje.

v prskati sa 30–150 g/ha "zlatnog" (300–1.500 g/ha "zelenog").

II prskanje na početku faze intenzivnog razvoja useva ("Grand Growth Phase")

v prskati sa 30–150 g/ha "zlatnog" (300–1.500 g/ha "zelenog").

Preporuka: u ostalim rokovima, istovremeno sa primenom hemijskih zaštitnih sredstava prskati sa 15g/ha "zlatnog" (ili 150g/ha "zelenog") radi uspešnijeg oporavka.




40

EFEKTI

Na sadnom materijalu

- povećanje energije izbijanja pupoljaka, - veći procenat sadnog materijala

koji se primio, - bolje ukorenjavanje – snažan

neuobičajeno razvijen korenov sistem, - brži i ravnomerniji početni rast, - povećana otpornost na bolesti i štetočine, - veća zastupljenost sadnog materijala I klase.

U vegetaciji

- uspešnije presađivanje – prijem sadnica, - uspešnije ukorenjavanje, - brži i ravnomerniji početni rast, - bujnije bokorenje, - veći broj snažnih – produktivnih izbojaka, - povećanje hlorofila, - veća lisna površina, - povećana otpornost na bolesti i štetočine.

Biološki kvalitet

- povećanje prinosa polarizacionog šećera, - povećanje vrednosti kvocijenta zrelosti, - povećanje vrednosti kvocijenta

presovanog soka,

- povećanje digestije, - povećanje sadržaja K u presovanom soku, - smanjenje sadržaja α aminoazota

u presovanom soku.

Napomena: Pri određivanju trenutka otpočinjanja žetve, pored iskustvenih metoda obavezno koristiti i metode koje se zasnivaju na određivanju stvarne količine šećera u trsci (pod uticajem Agrostemina stanje lisnih površina više nije pouzdan kriterijum). AGROSTEMIN® je kompatabilan sa svim drugim sredstvima koja se primenjuju u poljoprivredi putem vodene suspenzije – ne zahteva zaseban prolaz.

Potpuno je bezopasan za ljude, životinje (uključujući i pčele) i prirodnu sredinu; ne zahteva posebne mere HTZ




41

P A Ž N J A , V A Ž N O !

Pre primene AGROSTEMIN®–a, potrebno je da se pročita: Uputstvo za upotrebu

(važi isključivo za AGROSTEMIN® "sa potpisom")

AGROSTEMIN® se može koristiti u doradi sortnog semena (industrijska ili kod individualnih proizvođača) i folijarno u vegetaciji.

TRETIRANJE SEMENA

U vlažnoj industrijskoj doradi semena, AGROSTEMIN® – "zlatni" treba nanositi skupa sa propisanim hemijskim sredstvima zaštite, obzirom da je kompatibilan sa svima koja su na bazi vodene suspenzije. U slučaju da sortno seme nije dorađeno i sa AGROSTEMIN®–om, preporučuje se zaprašivanje takvog semena (bilo "zlatnim" bilo "zelenim"– već prema preporuci) u mešalici za beton ili nekom sličnom pomoćnom uređaju. U ovom slučaju mešanje vršiti 5–10 minuta.

FOLIJARNO TRETIRANJE U VEGETACIJI

Preporučuje se da se folijarno tretiranje gajenih biljaka sa AGROSTEMIN®–om, u vegetaciji, vrši istovremeno sa primenom pesticida. Na ovaj način se znatno ublažava depresivno delovanje, posebno herbicida, na nastavak vegetacije i praktično omogućava ranije sazrevanje plodova.

Priprema rastvora

Količina AGROSTEMIN®–a za 1 ha, odnosno proporcijalna količina AGROSTEMIN®–a prema raspoloživoj površini, doda se u sud sa hladnom ili toplom (~50–60ºC – najbolje je) vodom zapremine 3–5 lit., pa se intenzivno meša u trajanju od 5–10 minuta. Ovako pripremljen rastvor sipati u masu vode potrebnu za prskanje raspoložive površine i zatim obaviti normalan proces prskanja, odnosno, rastvor AGROSTEMIN®–a sipati u odgovarajući, unapred pripremljeni rastvor fungicida, herbicida ili insekticida, mešati intenzivno 5–10 minuta i nakon toga obavljati proces dorade semena, odnosno prskanja biljaka.

Z A D R Ž A V A M O P R A V O I Z M E N E

DOPUNSKE INFORMACIJE

Za sve dodatne informacije vezane za primenu AGROSTEMIN®–a, stoji Vam na raspolaganju stručni štab firme

AGROSTEMIN d. o. o., 11000 Beograd, Kralja Milutina 26, tel/fax: 381(11) 268 26 64, mob: +381(64) 147 80 08.




42

LITERATURA

(1) Кeller, E.R. (1975.): Neue Wäge im Ackerbau, Eine Betrachung über den allgemeinen und biologischen Lendbau sowie, über Körnerlegioninosen, Schweiz, Landw, Konatshefte, 53, 1–30

(2) Zbornik radova sa savetovanja o efektima primene Agrostemina, Karađorđevo 1987., Jugoslavija

(3) Janjić, V. (1980): Prilog proučavanju aminokiselina u semenu kukolja (Agrostemma githago L.) i preparatu Agrostemin, Prvi kongres o korovima, 247–253, Banja Koviljača, Jugoslavija

(4) Vrbaški, M. (1982): Doktorska disertacija, Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd

(5) Sajdl, V., Kapor S. (1981): Effect of Agrostemin on cytoquinine synthesis dur-ing the germination of soybean, Proceeding of the International Confer-ence on Mechanism of Assimilate Distribution and Plant Growth Regula-tors, 196–206, Piestany, Czechoslovakia

(6) Rusov, Č. i saradnici (1978): Ispitivanje uticaja Agrostemina na toksičnost, Institut za primenu nuklearne energije u poljoprivredi, veterinarstvu i šumarstvu, Beograd–Zemun, Jugoslavija

(7) Jošt, M. i Jošt, M. (1986): Delovanje bioregulatora Agrostemina na neke osobine bilja i prinosa zrna pšenice (Triticum aestivum ssp vulgare), Poljoprivredni institut Križevci – Križevci, Jugoslavija

(8) Kalezic, R., Plesnicar, M., Bogdanovic, M. (1983): Chlorophyll synthesis during greening in Wheat (Triticum vulgare L.) grown in the presence of corn cockle (Agrostemma githago L.), Proceeding of the VI International Congress on Photosynthesis, 1–6 August, Brussels, Belgium

(9) Kalezic, R., Plesnicar, M., Sinzar, B. (1987): Effect of Agrostemin on wheat respiration, Advances in research on plant growth bioregulators, CIES, Goltze–Druck, Goettingen, Germany

(10) Kranjčić, B. (1987): Uticaj Agrostemina na Lemnaceae, Zbornik radova sa savetovanja o efektima primene Agrostemina, Karađorđevo 1987., Jugoslavija

(11) Gajic, D., and Nikocevic, G. (1973): Chemical allelopathic effect of Agrostemma githago upon wheat Fragmenta Herbologica Yugoslavia, 18, 1–5 Zagreb, Yugoslavia

(12) Gajic, D., Malencic, S., Vrbaski, S. (1976): Study of quantitative and qualitative improvement of wheat yield through Agrostemin as an allelopathic factor, Fragmenta Herbologica Yugoslavica, 63, 121–141, Zagreb, Yugoslavia

(13) Gajic, D. (1977): Increase of free tryptophan content in Wheat germ under the influence of allantoin and allelopathin, Fragmenta Herbologica Yugoslavica, 3, Zagreb, Yugoslavia.




43

(14) Krunić, Đ. (1985 do 1986): Višegodišnji uticaji Agrostemina na prinos i tehnološki kvalitet šećerne repe, Godišnji izveštaji, PKB "Fabrika šećera", Beograd–Padinska Skela, Jugoslavija

(15) Plazinić, V. (1980, 1981, 1982, 1983): Ispitivanje dejstva Agrostemina na osnovne komponente prinosa i kvaliteta soje u proizvodnim uslovima, Godišnji izveštaji, PKB "Uljarice", Beograd–Padinska Skela, Jugoslavija

(16) Plazinić, V. (1984): Efekat bioregulator Agrostemina na prinos, kvalitet i zdravstveno stanje nekih sorti soje, The abstract of the 9th World Fertilizer Congress, 191–192, Budapest, Hungary

(17) Stanojević, D. (1981, 1982, 1983): Uticaj Agrostemina na prinos i kvalitet zrna suncokreta, Godišnji izveštaji, Zavod za poljoprivredu i tehnologiju, Zaječar, Jugoslavija

(18) Lazic, B., Djurovska M., Markovic, V. (1986): Effect of foliar renutrition on the characteristics of quality and yield of green pepper Contemporary ag-riculture, XXIV, N° 1–2, 29–38 Novi Sad, Yugoslavia

(19) Lazić, B. (1987): Primena Agrostemina u povrtarstvu, Zbornik radova sa savetovanja o efektima primene Agrostemina, Karađorđevo 1987., Jugoslavija

(20) Ranković, B., Dragojlović, V. (1981, 1984): Primena Agrostemina na malini, Zavod za poljoprivredu Valjevo, Godišnji izveštaji

(21) Stankovic, D., Rajkovic, N. (1982): Possibility of alleviation of the problem of apricot dieback by application of Agrostemin, XXI International Horticul-tural Congress, 29th August–4th September, Hamburg, Germany

(22) Stankovic, D., Rajkovic, N. (1984): Effect of Agrostemin on pear, I.I.F.–I.I.R. – Commission C2 – Avignon (France), Working Group "Pears",1984/1 Acta Horticulturae 161, p. 177–178, 1984

(23) Avramov, L. (1980–1991): Primena Agrostemina u vinogradarstvu, Godišnji izveštaji, Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu–Katedra za vinogradarstvo, Beograd–Zemun, Jugoslavija

(24) Avramov, L., Žunić, D., Mladenović, K., Lukić, D. (1986): Uticaj Agrostemina na koeficijent rodnosti i stepen izmrzavanja okaca u sorte Muskat hamburg u belocrkvanskom vinogorju, Jugoslovensko vinogradarstvo i vinarstvo, 2–3, Novi Sad, Jugoslavija



Documents

ne fotosintezi (Keller E.R. 1975–a kod strnih žita, kukuruza, suncokreta i soje, šećerne repe, raznog povrća, jagodičastog i drugog voća, kao i na vinovoj lozi (za stone i