UNIVERZITET U NIUFAKULTET ZATITE NA RAD
Odrivi razvoj
NE MOE UVEK DOBITI ONO TO ELI
Mentor:Prof dr Slobodan MilutinoviStudent:Gaji Stefan 12038
Ni, 2013UVOD
Dananja ekoloka kriza dovodi u pitanje zadovoljavanje mnogih
naih potreba, dalji razvoj, pa ak i na opstanak. Odrivi razvoj za
cilj ima ne samo zatitu ivotne sredine, ve i poboljanje kvaliteta
ivota, kako naeg, tako i kvaliteta za budue generacije.Za
realizaciju svih tih ciljeva, politika igra veoma znaajnu ulogu.
Danas bez nje je nemogue ostvariti sve te ciljeve. Jaka politika
volja, posveenost vlade, podrka javnosti, odnosno graana
predstavljaju glavne faktore za ostvarivanje ovih ciljeva.
Koncept odrivog razvoja
Koncept odrivog razvoja podrazumeva uravnoteen ekonomski,
socijalni i kulturni razvoj bez ugroavanja ivotne sredine, ime e se
buduim generacijma omoguiti da se razvijaju na istom ili viem
nivou. Koncept je usmeren na ouvanje i zatitu ivotne sredine i
racionalnog korienja prirodnog bogatstva drave, a pored toga i na
podizanje kvaliteta ivotne sredine i kvaliteta ivota. Radi
ostvarivanja odrivog razvoja neophodno je uspostaviti nove drutvene
vrednosti koje se zasnivaju na znanju, kreativnosti i sposobnosti
primene.to se tie odrivog razvoja u Srbiji neophodno je
popularizovati i potruditi se da se odrivo ponaanje to vie prenese
u praksi. Odrivi razvoj predstavlja promenu ponaanja u skladu sa
troenjem resursa, ali na nain koji ne podrazumeva bezobzirno
troenje. Na obrazovanju o odrivom razvoju radi i civilni sektor
kroz projekte koji se finansiraju iz dravnog budeta i raznih drugih
stranih fondova.
Razvoj odrivog razvoja
U drugoj polovini 20. veka u industrijski najrazvijenijim
zemljama u vreme intenzivnog razvoja proizvodnih snaga, poinju
rasprave o kvalitetu ivota kao kategoriji koja treba da zauzme
dominantno mesto u sistemu vrednosti oveka i drutva. Uvidelo se da
razvoj proizvodnih snaga i porast ivotnog standarda ima pozitivne,
ali i negativne posledice po pojedince, posebna drutva i itavo
oveanstvo, kao i da porast bogatstva i drutvenog standarda ne
dovode automatski do humanizacije drutva, blagostanja, sveukupnog
zadovoljavanja linih potreba i oseanja zadovoljstva i sree,
poboljanja kvaliteta ivota. Neto kasnije, 70-ih godina istog veka,
ukazuje se i na negativno antropogeno delovanje oveka na ivotnu
sredinu, na naruavanje ravnotee u sistemu "drutvo-priroda", ime se
dovodi u pitanje dalji ne samo razvoj, ve i opstanak oveanstva, te
kvalitet ivotne sredine postaje jedan od indikatora kvaliteta
ivota. Mnogobrojne nauno-strune studije o moguim modelima daljeg
razvoja drutva nastale sedamdesetih i osamedesetih godina
dvadesetog veka, bile su manje ili vie prihvatljive za pojedinana
drutva, ali ne i za oveanstvo u celini. Traganju za
opteprihvatljivim modelom razvoja prikljuila se i Organizacija
Ujedinjenih Nacija, koja je na Konferenciji o ovekovoj sredini u
Stokholmu 1972. godine, ukazala na neophodnost povezivanja
ekonomskog i socijalnog razvoja uz voenje rauna o zatiti i
unapreenju ivotne sredine, a Svetska komisija za ivotnu sredinu i
razvoj tzv. Bruntlandska komisija podnela je 1987. izvetaj pod
nazivom naa zajednika budunost u kojem je izloen koncept nove
svetske ekonomske i ekoloke politike koje bi omoguile sustainable
development, i, u krajnjoj meri, kvalitetniji ivot.
Kvalitet ivota
Krajem sedamdesetih godina prolog veka u nastojanju da to
preciznije definiu kvalitet ivota, kao indikator njegovog kvaliteta
navode zagaenost ivotne sredine.Kvalitetna ivotna sredina
predstavlja jedan od indikatora kvaliteta ivota u dananje vreme,
jer je uoeno da nauno-tehnoloki razvoj i porast ivotnog standarda
dovode do negativnih posledica u prirodi i ljudskom drutvu.
Kvalitet ivotne sredine odreuj uslove koji omoguavaju nesmetano
funkcionisanje ekosistema, odnosno postojanje takvih uslova u
ivotnoj sredini koji ne ugroavaju opstanak nekog ivog bia,
ukljuujui oveka. Prirodni resursi obezbeuju pre svega ovekov
bioloki opstanak i omoguavaju zadovoljavanje ovekovih potreba, a
njen kvalitet omoguava razvoj i opstanak oveka kao biolokog bia,
ali i opstanak ostalih vidova ivota.
Planovi za budunost
Akcije za ouvanje planete ima sve vie, ali se one vrlo sporo
prenose na ekonomiju, koja je izvor svih negativnih efekata.
Potrebne sun am nove tehnologije, ali se one ne mogu pokrenuti
preko noi, problem je i to stare tehnologije ne moemo potpuno i
odjednom odstraniti.Norme ivotne sredine XXI veka nameu svim
nacionalnim ekonomijama pravila pri upotrebi prirodnih resursa, tj
pravila za tednju prirodih resursa.Smatra se da ako nastavimo ovako
da troimo prirodne resurse, da e nam do 2030. godine biti potrebni
resursi dve planete da zadovoljimo svoje godinje potrebe.Ekolokim
otiskom se meri uticaj ljudi na njihovu sredinu i uzimaju se u
obzir podaci kao to su koliina obradive zemlje i vode potrebne za
proizvodnju. Zbog prevelikog ekolokog otiska pojedinaca i neodrivog
korienja prirodnih resursa Srbija se danas nalazi na 70. mestu od
152 u svetu. Na vrlo jednostavan nain gradjani svakodnevno mogu da
utiu na zatitu ivotne sredine svoje okoline i smanjenju svog
ekolokog otiska usvajanjem takozvanih odrivih navika, odnosno
ponaanja koja su u skladu sa principima odrivog razvoja.
Smanjenje emisija tetnih gasova
Poslednjih godina primeeno je da su koliine osloboenog
ugljen-dioksida i drugih tetnih materija sve vee i vee. Svaka
godina donosi nove rekorde u visini letnjih temperature, to je
pojava koju svi moemo da primetimo i bez saoptenja naunika. Sve vei
broj naunika navodi da imamo malo vremena, svega nekoliko godina,
kada e rast temperature toliko brzo rasti da nikakve mere
predostrnosti vie nee pomoi.Posledice globalnog zagrevanja: porast
temperature, sue, poari, poplave, oluje...Sve je manji rod
poljoprivrednih kultura, a broj ljudi na planeti vei. Sve je vie
umiranja ljudi zbog nedostataka vode i hrane. ire se zarazne
bolesti.Krajnja posledica svih ovih promena bie izumiranje svih
vrsta biljaka i ivotinja i najmanje 4,5 milijardi ljudi.Nakon to su
postali svesni injenica da svojim aktivnostima utiu na promenu
klime i unitavanja ozonskog omotaa, svetska zajednica je poela sa
preduzimanjem niza stvari kako bi spreila da posledice ljudskih
aktivnosti na okolinu postanu katastrofalne. U tom cilju je
potpisan niz medjunarodnih ugovora koji drave potpisnice obavezuju
na zatitu ivotne sredine. Tu spadaju sledei ugovori: samit u Rio de
eneiru, Beka konvencija, Montrealski sporazum, Kjoto
protokol...Preuzimanjem prevencione hitne mere u cilju spreavanja
ovih negativnih promena i posledica je najneophodnija stavka, kako
bi ivot na zemlji bio i dalje mogu.Ukoliko sve zemlje saradjuju u
ukidanju tetnih materija, smanjenju tetnih gasova, kao i
racionalnoj upotrebi prirodnih resursa, mogue je izbei sve te
katastrofalne posledice.
Razumnim ponaanjem do odrivog razvoja
Kako bi se utvrdilo u kojoj meri je mogue promeniti neke vidove
ponaanja, pokrenuta je akcija pod sloganom Izdri i odri!, koja je
zahtevala od svojih uesnika da smanje svoj ekoloki otisak u toku
jedne sedmice (od 18. do 24. aprila 2011.), pokuaju da primene neke
nove vidove ponaanja, i da istraju dugorono kroz izbor novih
odrivih navika kojih e se pridravati i u budunosti. Ova akcija
inspirisana je iskustvom Kolin Bevana iz Njujorka, poznatog kao No
Impact Man, koji je zajedno sa svojom porodicom pokrenuo
eksperiment da za godinu dana pokua da ne ostavi ekoloki otisak na
planeti. Poeli su malim koracima: prestali su da koriste javni
transport, kretali su se peice ili biciklom, nosili su platnene
torbe za kupovinu i jeli su iskljuivo lokal-no proizvedenu,
sezonsku hranu. Zatim su prestali da proizvode otpad koristei samo
ono to su ve imali ili su dobili korieno od drugih. Izbacili su
kozmetiku iz upotrebe, poklonili elektrine ureaje prijate-ljima i
na kraju su iskljuili struju u stanu. Ovaj proces im apsolutno nije
bio lak i nisu bili uspeni u svim svojim idejama, ali su za tih
godi-nu dana mnogo nauili, videli bez ega mogu i ne mogu da ive, i
usput podstakli hiljade drugih na aktivnost ove vrste (Beavan,
2009).Za akciju Izdri i odri! koja se odvijala iskljuivo preko
interneta, prijavilo se 107 uesnika iz cele Srbije koji su se
zainteresovali da naue neto novo o odrivom razvoju i da pokuaju da
izdre s odrivim navikama. Proces prijave je trajao nedelju dana i
uesnici koji su se prijavili preko formulara na sajtu su imali
priliku da ocene nivo poznavanja koncepta odrivog razvoja i
ekolokog otiska na skali od 15 (gde 1 oznaava prvi susret s
terminima, a 5 potpuno ovladavanje temom). Nivo poznavanja termina
odrivi razvoj proseno je ocenjen s 3,14, dok je termin ekoloki
otisak ocenjen malo nie s 2,97. Na pitanje u kojoj meri su ve
upoznati s idejom odrivih navika i da li ih primenjuju, uesnici su
ocenili svoja svakodnevna ponaanja s 4,12, odnosno prijavili su da
se trude da primenjuju odrive navike u svom svakodnevnom ivotu.Kako
bi se uesnicima akcije prikazao irok dijapazon odrivih navika,
svaki dan je podrazumevao odreenu temu, tako da je prvog dana
predstavljena tema otpada, a narednih dana sukcesivno hrana, voda,
energija, prevoz, potronja i priroda. Svake veeri su uesnici akcije
dobijali informativnu elektronsku potu, sa sugestijama o odrivim
navikama koje narednog dana mogu da usvoje, zajedno s odreenim
izazovom u skladu s temom dana. Na primer, izazov prvog dana je bio
da se smanji koliina proizvedenog otpada i pronae druga upotreba za
neto to su uesnici bili spremni da bace. Takoe se od uesnika trailo
da premere koliinu sopstvenog proizvedenog otpada i izdvoje stvari
koje su koristili manje od 10 minuta, a potom bacili, kako bi lake
prepoznali na koji nain mogu da smanje koliinu stvorenog
ubreta.Kako bi se to bolje sagledao ekoloki uinak uesnika akcije,
zahtevano je da popunjavaju tzv. eko-dnevnike, odnosno upitnike
dizajnirane za ovu svrhu. U poetku je bio cilj da se dizajnira
upitnik koji e dozvoliti da se kvantifkuje ekoloki otisak uesnika,
kao to rade mnoge organizacije poput Mree globalnog otiska. Meutim,
do ovakvih podataka je teko doi i informacije koje su javno
dostupne su esto samo globalne procene otiska. Ovako specifni
podaci o uesnicima, kao i detaljna analiza njihovog svakodnevnog
ponaanja bi eventualno omoguila merenje njihovog ekolokog otiska,
neophodno je imati i detaljne statistike podatke za Srbiju, ali bi
takoe smanjilo verovatnou da e oni aktivno uestvovati u akciji zbog
vremena koje bi popunjavanje takvog upitnika zahtevalo. Ova vrsta
istraivanja bi mogla da se sprovede u budunosti, ali bi ona
zahtevala mnogo vie vremena i odreenu institucionalnu i finansijsku
podrku.
Zakljuak
Odrivi razvoj, kao opte orihvaeni model razvoja na globalnom
nivou, u prvi plan stavlja zadovoljavanje potreba i uskladjivanje
ekonomije i ekologije.Kao trajno mogu razvoj treba da izrazi
ovekovu potrebu za razvojem koji bi obezbedio vee blagostanje, ali
da ne dodje do naruavanja ravnotee u ivotnoj sredini. To je razvoj
koji omoguava unapredjenje tehniko-tehnoloki nain rada, porast
drutvenog bogatstva i blagostanja ljudi uz istovremeno ouvanje
ivotne sredine koja je potrebna za opstanak kako tanasnjih tako i
buduih generacija.Odrivost oznaava traganje za nainima da se
poboljaju uslovi ivota u zajednici, jaanjem veza izmeu ekonomije,
okruenja i drutva. Mogue ga je ostvariti kroz odrivu ekonomiju,
odrivo korienje energije i odrive industrijske
aktivnosti.Prihvatanje ovog modela razvoja koji reava dugogodinju
dilemu: ouvanje prirode ili zadovoljavanje materijalnih potreba,
nametnula je i potrebu za potovanje ivota i zadovoljavanje ljudskih
vrednosti, uz postojanje svesti o mestu, ulozi i odgovornosti oveka
u svetu koji ga okruuje, a ne samo profit i posedovanje
materijalnih dobara.
Literatura
1. Milutinovi, S. (2008). Doktrine razvoja. Skripta. Ni:
Fakultet zatite na radu2. Nacrt Strategije odrivog razvoja
Republike Srbije3. ukanovi, M. (1991). Ekoloki izazov. Beograd:
Elit.4. Miltojevi, V. (2001). Ekoloka kultura i kvalitet ivota,
doktorska disertacija. Ni: Filozofski fakultet5.
www.odrzivi-razvoj.gov.rs
