Letopis iioucnili radovaGodina 24 (2000), broj 1-2, strana 46-62

UDK: 574.001.892

NEKI PRAVCI RAZVOJA EKOLOGIJE

Belie, S., Piperski, [ostia'

REZIME

Pregledni radReview paper

Od svog nastanka do danas ekologija je prosirila polje svojih istrazivanjasa proucavanja interakcija organizama u okviru prirodnih ekosistema i nainterakcije koje covek ostvaruje kako sa prirodnim okruzenjern, tako i u okvirusvog urbanog okruzenja. Poslednjih dvadesetak godina ekologija dozivljavanagli procvat. Razlog za ovakav ubrzani razvoj lezi u cinjenici da je podcovekovim uticajem doslo do globalnih promena uslova zivota na Planeti, kojiprete i samom opstanku covecanstva. Od ekologije se ocekuje da, buduci da sebavi fundamentalnim zakonitostima funkcionisanja biosfere, ponudi resenjaza prevazilazenje ekoloske krize. Zbog slozenosti problema sa kojim se suo­cava, javlja se potreba da se u njegovo resavanje ukljuce i drustvene, ali itehnicke nauke. Tako da danas imamo mnostvo nauka koje u svom nazivusadrze rec ekologija: agroekologija, socijalna ekologija, urbana ekologija, inzi­njerska ekologija, i dr. Medutim cini se da jedino deep ecology uspeva da ucelini sagleda problem polazeci od uzroka koji lezi u antropocentricnompogledu na svet. Iako ekologija kao nauka dozivljava svoj procvat, ipak sepostavlja pitanje u kojoj meri ce informacije do kojih dolazi ornoguciti uspe­sno razresenje ekoloske krize.

Kljucne xeci: Ekologija, urbana ekologija, inzenjerska ekologija,deep ecology

UVOD

S pocetka perioda industrijske revolucije tj. druge faze destruktivnogdelovanja coveka na prirodu, javlja se nauka koja najkrace receno izucavaodnose zivih bica i njihove zivotne sredine. Rezultati ove pirodne nauke

Dr Sima Belie, red. prof., [asna Piperski, dipl. biolog, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

46

danas mogu posluziti kao polazna tacka koja ce coveku pomocl u borbi protivdegradacije prirode. Prema Gorzu (1982) .Ekologija se pojavljuje kao izdvojenadisciplina tek onda kad ekonomska aktivnost trajno rusi ili menja covekovuokolinu i usled toga dovodi u pitanje sarno svoje nastavljanje ili bitno menjauslove za svoje odvijanje. Ekologija se bavi uslovima koje ekonomska akti­vnost treba da ispunjava u eksternim granicama". Cinjenica je da otkad postojicovek menja zivotnu sredinu. To je osnova njegovog napretka. Bez tih pro­mena nema ni coveka, ni ljudskog drustva kakvo postoji danas.

Slicno razmislja i Kastori (1995) "U procesu razvoja ljudske civilizacijepromene u zivotnoj sredini bile su neminovne, pa je tako kao nuznost nastalai njena degradacija. Stoga kraj ovog, a verovatno i naredni vek, odlikovace sedubokim uverenjem 0 neophodnosti zastite i unapredenja zivotne sredine, kaoneizbeznog uslova za opstanak i dalji razvoj civilizacije. Smatra se da su trivelike civilizacijske epohe izazvale najznacajnije promene u zivotnoj sredini.Svaka ova epoha predstavlja znacajno razdoblje u razvoju ljudskog drustva.One se odlikuju odredenim stanjem u biosferi (svet prirode), tehnosferi (svetljudskih dostignuca], sociosferi (drustveni svet), infosferi (informacije, znanja iporuke) i psihosferi (stanje duha)".

Ekoloska razmisljanja prisutna su i kod svetovnih licnosti pa Sindesmos(1994) naglasava "Ne mozemo da nastavimo sa haranjem Bozije tvorevine a dane poznjerno kao rezultat njeno moguce unistenje", Cak i u ovim razmi­sljanima, neki teze priblizavanju izvornim ekoloskim principima a Vuka­sinovic (1994) ukazuje "Covek se ne moze pravilno dozivljavati izdvojen odprirode, od sveta", Slicno tome, Gorz (1982) upucuje da "Covekov odnosprema prirodi nije jednom zauvek dat, niti je po svojim karakteristikamakonstantan i nepromenljiv. On zavisi od drustvenih odnosa, vrednosti ipolozaja drustvenih klasa i njihovih ciljeva". Interesantno je sto se i upravoslavnom bogoslovlju razmislja i analiziraju uzroci sadasnjeg stanja zivo­tne sredine i buducnosti. Ovaj pristup najbolje ilustruje vukasinovic {1994).Pravoslavno bogoslovlje s posebnim interesovanjem gleda na psiholoskeaspekte ekologije. Izrazena zudnja za novim, cistim, nevinim od zagadenjasvake vrste svetom, jednim svojim delom moze da se javlja kao dusevnakompenzacija izgubljene cistote i nevonsti koju su odlikovale coveka u poce­cima njegovog istorijskog postojanja. Ideal Ijudske licnosti ne pociva u pro­slosti, on nije u rajskome Adamu. Taj ideal je buduci dogadaj Hrista ispasonosna praksa novozavetnog coveka. Priroda je nevidnim nitima spojenasa covekom. Zato ne iznenaduje sto u borbi za zastitu zivotne prirodnesredine covek ucestvuje s takvim zarom - boreci se za nju, on se u stvari boriza samoga sebe. Zbog toga je izvorna hriscanska ekologija rad na ociscenjuprvenstveno coveka, ali istovremeno i sveta koji ga okruzuje od svih nanosazla, greha, bolesti, smrti, zloupotrebe ... Mi imamo jednu ekologiju duha iekologiju prirode."

Ukljucivanje drustvenih nauka u resavanje ekoloskih problema je vrloznacajan korak. Andre i Miirovic {1994) na to ukazuju "Na resavanje ekoloskihproblema gledalo se u pocetku kako na nuzno zlo. Svi delovi drustva bili su

47

slozni u misljenju da ekoloske probleme treba resiti, ali u vecini slucajeva seocekivalo da to neko drugi uradi i snosi troskove", kao i Vukasinovi6 (1994)"Stoga ce cela tvorevina, posto bude obnovljena i bude duhovna, postatinematerijalno, nepropadljivo i vecno obitavaliste". Pored toga, Zizjulas (1994)ekolosku krizu tumaci na sledeci nacin .Postaje sve ociglednije da je ono stose naziva ekoloskom krizom verovatno problem broj jedan sa kojim se suocavaljudska zajednica sirorn sveta u nase vreme. Za razliku od ostalih problema,obelezje ovog je globalni problem, koji se tice svih ljudskih bica bez obzira nadeo sveta ili drustvenu klasu kojoj pripadaju, i to je problem koji je u vezi nesarno sa blagostanjem, vee i samim opstankom covecanstva, a verovatno i svihtvari. Ne postoji nacin da svet umakne prostoru i vremenu ili pocetku kaopreduslovu koje lezi iza bitija sveta".

Postavlja se pitanje da li je danas prisutna ekoloska kriza iii kriza eko­logije. Ekoloska kriza je izrazena sto se ne bi moglo reci i za nauku koja sezove ekologija. Ravoj ekologije moze se okarakterisati revolucionarnim inten­zitetom iako rezultati jos nisu prisutni. Osnovni pravci razvoja su ukljucivanjedrustvenih nauka i deljenje ekologije na uze oblasti. Tako se javlja niz naukakoji za razliku od izvorne imaju teziste na ekoloskirn izucavanjirna antro­pogenizovanih podrucja. Tipicni predstvanici su npr. Urbana ekologija, inze­njerska ekologija itd.

ZACECI - OSNOVI EKOLOGIJE

Ekologija je nauka koja proucava odnose izmedu organizama i njihovezivotne sredine. Termin "ekologija" (grd. oikos - dom, domacinstvo] prvi put jeupotrebio istaknuti biolog Ernst Heckel 1869. godine. Sistematska istrazivanjao odnosima koji se javljaju izrnedu organzama i njihove zivotne sredinesprovedena su tek pocekom XX veka. Ekoloski problemi, medutim, nisuizdvajani posebno kao ekoloski i izucavani u okviru ove nauke, vee su senjima bavile druge nauke i naucne disciplin kaosto su: botanika, zoologija,geografija, geologija, geohemija, paleontolaogija i dr. nauke (Budyko, 1980).

Ako ekologiju posmatramo sarno kao naucnu disciplinu biologije tada binjena definicija bila sledeca: .Ekologija proucava uzajamne odnose izmeduorganizama i sredine od kojih zavisi odrzavanje jedinki i populacija vrsta, kaoi njihova zajednica u prirodi, njihov raspored i gustina na pojedinim sta­nistima, nacin zivota i ponasanja pod datim uslovima opstanka" (Molnar iMilosev, 1995). Kao takva ona se bavi sarno procesima koji se odvijaju uzivotnim zajednicama. Ove procese objasnjava Stankovi6 (1933): "Sve ovepostepene i dugotrajne promene nisu u stvari nista drugo do preobrazajizivotnih zajednica izazvani postepenim i neprekidnim promenama zivotnijhuslova u biotopu. Usled tih promena vrse se i promene u samoj zajednici:jedne organske vrste iseezavaju iz zajednice dok se druge nove javljaju. Brojniodnosi individua pojedinih vrsta se menjaju a samim tim se menjaju opstaravnoteza i izgled citave zajednice. Preobrazaji, cak i postepeni, mogu dovesti

48

i do potpune propasti, do iscezavanja odredene zivotne zajednice." Pri ova­kvim posmatranjima covekov uticaj nije uziman u obzir. Covek je taj kojisarno registruje sta se u prirodi dogada, a on sve to posmatra s distance nesmatrajuci sebe delom prirode. Stankovic (1933) kritikuje ovakav odnos co­veka prema prirodi: "Nicim opravdano verovanje da covek moze ziveti izvanostale prirode i nezavisno od nje, ustupa danas mesto sasvim drugom shva­tanju zasnovanom na nacelima ekologije. Covek nije sarno clan uze drustvenezajednice nego u isto vreme i clan jedne daleko sire zajednice koju cini zivisvet oko njega. Odrediti odnos coveka prema ostaloj zivoj prirodi koja je jednanerazdeljiva celina i koju covek sve intenzivnije iskoriscuje jedan je odzadataka ekologije i to zadatak od nedoglednog prakticnog znacaja."

U drugoj polovini XX veka uticaj coveka na prirodu se znacajno povecao.Antropogene promene u prirodi se nisu zadrzale sarno na lokalnom nivou, veesu se prosirile ne celu planetu u nekim delovima korenito menjajuci us lovezivota. ave promene su se manifestovale u vidu globalanog zagadenje atmo­sfere, okeana, kopnenih voda, zernljista, a takode i u ubrzanom izumiranjuorganskih vrsta. avo istice i Staiikovic (1933) "Nema nikakve sumnje da jecovek snazno utisnuo svoj pecat u savremenu epohu zivota prirode. Pa ipak,nikako se ne sme reci da on zivi izvan i iznad ostale prirode, da je od njenezavisan. Covek je i danas, a to ce i u buducnosti ostati, sarno jedan deoprirode, i to deo koji u punoj meri zavisi od celine. U tom pogledu on se nerazlikuje rna od kog drugog zivog bica, bez obzira na sasvim izuzetnu ulogukoju igra u prirodi."

Budyko (1980) istice da "glavni problem savremene ekologije ukljucujoproucavanje antropogenih promena u covekovom okruzenju, kao i razvojnaucnih metoda za ocuvanje i poboljsanje tog okruzenja u interesu cove­canstva." Isti autor uocava da je za resavanje ova dva problema potrebaninterdisciplinarni pristup. Tako je ukljucivanjern vise nauka moguce ovakokompleksan problem sagledati sa vise stanovista, Kao posebnu teskocu Bu­dyko (1980) istice objedinjavanje velike kolicine podataka dobijene sa takorazlicitih polja znanja radi razresvanja pojedinacnih ekoloskih problema. Zatose ovaj autor zalaze za "sprovodenje kompleksnih ekoloskih proucavanja utimu ukljucujuci prdstavnike razlicitih nauka."

Krajem XX veka javila se potreba da se u resavanje navedenih problema-ukljuce i drustvene nauke. Po Pejcicu (1998) pored uobicajenog poimanja"ekologije kao nauke posvecene proucavanju ekosistema, sto znaci, sistemamedusobnih odnosa zivih bica i njihovih odnosa sa zivctnom okolinom...postoji misljenje da je izucavanje ekosistema sarno jedan deo ekologije. Mozese reci da ekologija, u meri u kojoj ispituje razne vidove covekovog uticaja naekosistem Zemlje, a on je say obuhvacen tim uticajem, predstavlja neku vrstusociologije prirode. Krajnji cilj ekoloskog istrazivanja jeste utvrdivanje uzroka iprakticnih nacina razaranja prirodnih pretpostavki zivota na nasoj planetikako bi se nad tim procesom uspostavila kontrola i tako predupredila mogucaekoloska katastrofa." Isti autor prirnecuje i da je "Do potpunog ekoloskogosvescenja ljudi doslo tek kada je ekoloska kriza dostigla puni razmah", a da

49

.Razvijena ekoloska svest podrazumeva, pored uvida u raznovrsnost pojavnihoblika ekoloske krize savremenog sveta i uvid u njene uzroke. Ali potpunuekolosku samosvest savremeni covek stekao je sagledavanjem neophodnostiosrnisljene zastite svoje zivotne okoline, pre svega, od sebe samog. Ekologija,kao jedna krajnje slozena i osobena nauka, predstavlja nezamenljiv izvor tesamosvesti."

ANTROPOCENTRICNI I EKOCENTRICKI PRISTUP EKOLOGIJI

Tokom razvoja ekologije, posebno nakon intenziviranja ekoloske krize,javljaju se dva dijametralna pristupa ciji su tipicni predstavnici atropoeen­trizam i ekoeentrizam. Kontradiktorna osnovna nacela ova dva pristupa uzro­kuju blokadu resavanja problema ekoloske krize. Zbog toga, razradujuci nekemoguce pravee razvoja ekoloske nauke, bitno je prouciti osnovu antropo­centricnog i ekocentricnog nacina razmisljanja i delovanja.

Na antropocentricki pristup ukazuje jos Statikovic (1933) "Menjanjemprirode covek prouzrokuje preobrazaj zivotnih zajedniea ciji je clan i taj sepreobrazaj ponajcesce odigrava nezavisno od njegove volje. S druge strane,brzina promena u zivotnim zajednieama pod dejstvom coveka raste sve vise saporstom civilizacije. Covek ne sarno da menja prirodu vee je menja zapre­pascujucorn brzinom. Pored teznje da ovlada prirodom covek ostaje zavisanod tih promena. Kruna covckovih napora za iskoriscavanjem prirode sastoji seu onome sto se u obicnom govoru oznacava kao kulturna priroda".

Cak i razmisljan]a erkvenih otaca imaju slicne dileme. Patrijarh Dimitrije(1994), posmatrajuci krizu stanja zivotne sredine ukazuje: "D nasim danima,covekovo odbijanje njegovog privilegovanog polozaja u stvaranju Tvorcevezapovesti da vlada zemljom je vee dovelo svet na ivicu apokaliptickog uni­stenia u vidu zagadenja opasnog za sva ziva bica, izumiranje mnogih zivo­tinjskih i biljnih vrsta i sl. S obzirom na ovakvu situaciju, Crkva Hristova nemoze da ostane nezainteresovana. Po Velikim ocima erkve, covek je prineeelokupone tvorevine, obdaren privilegijom slobode". Nasuprot ovom blagoantropocentrickorn stavu Ignatije IV (1994) je blizi ekocentrickom pristupu"Covek je bice pozvano da postane bog. On je uspeo i jos hoce da svet ucinisvojim plenom - da bude njegov tiranin umesto da bude car-svestenik. Odmoguce prozirnosti tvari, obnovljenih u Hristu, on je nacinio Narcisovoogledalo. Hriscanstvo ima odgovornost u ovoj drami. Na zapadu narocito,hriscanstvo nije dovoljno volelo zemlju. Pravoslavlje, medutim, zna. da jezemlja osvecena".

Predstavnici drustvenih nauka, kao sto je Meyer-Abich (1990) ukazuju daje .Antropocentricka slika svijeta je sarno jedna od mnogih mogucnosti meduonima koje uzimamo u obzir prilikom naseg djelovanja sarno zbog njih samohi onih koje u obzir uzimamo zbog onih drugih, da bismo povukli granicu.Antropocentricka slika svijeta je pogresna jer mi, ljudi, nismo mjera svihstvari. Svi ti rodovi ne postoje zbog nas vee s nama, nisu sarno nas okolni

50

svijet vee nas zajednicki svijet. Zato u miru s prirodom mi taj prirodnizajednicki svijet moramo respektovati ne sarno zbog nas vee i zbog njih.Prirodni zajednicki svijet nije nikakav resurs". Istovremeno, potpuno je jasnoda antropocentrika ne maze zastiti ni coveka ni da antropocentricna slikasveta ne maze opravdati cak ni polazeci ad starog zaveta vee je ana dokazneverovanja.

Dilema antropocentrizam ili ekocentrizam kao vladajuci pristup je i daljeaktuelna. U opredeljivanju za jedan ad njih moguce resenje nudi se krozkvalitet zivota. Pre rna Kokovicu (1989) .Kvalitet zivota je prilicno maglovitpojam. Kvalitet zivota je ostvarenje blagostanja Iicnosti, njeno zadovoljstvo, ilinezadovoljstvo zivotom, njenu srecu i nesrecu, Teze a kvalitetu zivota javljajuse kao futuroloske utopije ali i kao nostalgije za proslim", Cak i ovde, mada izsenke, provejava antropocentrizam.

Osnova ekocentrizma u najvecem broju slucajeva se vezuje za povratakprirodi ili povratak u proslost. Koliko je to moguce nije potrebno argumen­tovati.

EKOLOGIJE ANTROPOGENIZOVANIH PROSTORA

Agroekologija

Tipican predstavnik ekologije antropogenizovanih podrucja je agroeko­logija koja, prema Molnaru i Milosevu (1995) " ... proucava zakonitosti nakojima se u poljoprivrednoj proizvodnji zasniva zajednickizivot, odrzavanja iproizvodna delatnost kulturnih biljaka i domacih zivotinja. Sem toga, agro­ekologija proucava i razvoj ave privredno-proizvodne zajednice u cilju posti­zanja maksimalne koristi za coveka. Pri tom se posebna paznja posevcujecoveku kao ravnopravnom clanu ave zajednice, koji je planski i smisljenounapreduje". Isti autori, pored prethodnog antropocentrickog stava, isticu dasa ekoloskog stanovista, stvaranje poljoprivrednog proizvodnog prostora pred­stavlja nasilje nad prirodom trajnog karaktera. Na ovim povrsinama narusavase prirodna ravnoteza slobodne sredine za racun malog broja kulturnih biljakai domacih zivotinja, koje covek gaji u cilju dobijanja hrane i drugih proizvoda.Na tom prostoru dolazi do stvaranja kulturne prirode (Molnar i Milosev, 1995;Stankovic, 1933), gde vladaju sasvim drugaciji odnosi ad onih u slobodnojsredini. Malo je cudno sto Molnar i Milosev (1995) smatraju da je .Pokretacrazvica biocenoze je covek''. Nairne, razvoj biocenoze koji maze da danesecovek je uvek manje ili vise antropocentrican tezeci ka kulturnoj prirodi.

Nasuprot tome, Kastoii (1995) pod agroekosistemom podrazumeva deoprirode u kojem je uplitanje coveka veoma intenzivno tj. istice destrukcijucoveka prilikom pretvaranja izvornog ekosistema u agroekosistem. Isti autorukazuje .Agroekosistemi se u osnovi ne razlikuju ad ostalih terestricnihekosistema. Oni sadrze sve osnovne elemente koji su svojstveni za ostaleekosisteme i u njima deluju isti zakoni. Za razliku ad vecine prirodnih

51

ekosistema u agroekosistemima lanci ishrane su prostorno odvojeni". Blagakontradiktornost u do sada iznetim ekocentricnim stavovima je iskazana upristupu .Dsnovni cilj zastite agroekosistema je zadovoljavanje potrebe cove­canstva sa dovoljnom kolicinom, kvalitetnom, zdravstveno bezbednom hra­nom i ocuvanje ad zagadenja potrebnih prirodnih resursa za proizvodnjutakve hrane: zernljiste, vodu i vazduh. Zadatak zastite zivotne sredine u siremsmislu je i ocuvanje prirodnih vrednosti" (Kastori, 1995). Veoma su znacajneekocentricne konstatacije istog autora .Rezultati brojnih istrazivanja i teo­retskih razmatranja uzroka nastanka ekoloske krize ukazuju da do sada nanetasteta prirodi maze da se popravi, aka se uz pomoc znanja i novoformiranimpredstavama a prirodi i planeti kao celini, dalji razvoj civilizacije uskladi sazakonima prirode. U narednom periodu covek mora da prilagodi svoje po­nasanje prirodi".

Postavlja se pitanje koliko agroekosistem maze biti rezultat delovanjaekocentricnog pristupa. Cinjenica je da on predstavlja antropogenizovanusredinu sa znatno izmenjenim izgledom i odnosima u biotopu i biocenozi.Maksimalno prilagodavanje prostora jednoj nameni - proizvodnji hrane zacoveka i domace zivotinje, ostavlja posledice. Cak ni savremni pristupi kori­scenju prostora iskazani kroz odrzivu poljoprivrednu prozvodnju idu, presvega, ka zamrzavanju trenutnog stanja zernljista i voda na poljoprivrednompodrucju, Neznatno poboljsanje maze doneti savremenije ureden prostor agro­ekosistema. Uredenje podrazumeva zasnivanje i negu stanista nekultivisanihbiljaka i zivotinja. Ova se maze izvesti obrazovanjem povrsinskih, tackastih ilinijskih struktura u poljoprivrednom prostoru. Poseban znacaj u tome imauredenje mreze melioracionih kanala bez obzira na njihovu namenu. Uredenjemora biti zasnovano na naturalnom uredenju cime se objektima - kanalima,daje prirodniji izgled bez gubitka projektom trazene funkcije.

Urbana i socijalna ekologija

Poslednjih godina ekologija izlazi iz okvira prirodnih nauka i dobija svevise elemenata drustvenih nauka. Takode, javila se potreba da se unutar sameekologije oforme mnoge nove naucne discipline. Zajednicko za sve ave novenaucne discipline (nauke) je da one daju resenja za postojecu ekolosku krizu,ali ovaj problem posmatraju sa razlicitih stanovista. ° tome Johnstone i Martin(1997) isticu: "Socijalni ekolozi objasnjavaju ekolosku krizu kao proizvod negenerisanog antropocentrizma vee kao rezultat autoritarnih socijalnih stru­ktura, koje mozerno naci u kapitalizmu ali takade i u socijalizmu. Ekofeministiobjasnjavaju ekolosku krizu kao rezultat patrijarhata kog prati "logika dorni­nacije". Radikalni ekolozi nastoje da svoj pokret razgranice ad reformatorazrvotne sredine koji teze da suzbiju industrijsko zagadenje i da prirodneresurse koriste mudrije, ali se ne zahtevaju promene i modernistickom instru­mentalistickorn pogledu na prirodu."

Po Dukanovic (1991) .Prvi zadatak urbanizma je da se uskladi sa osno­vnim potrebama coveka". Aka posmatramo coveka kao clana jednog sireg

52

biotickog sistema, a ne sarno kao bice koje je vezano za urbane okvire, tadamozemo prihvatiti Staukovicu (1933) tvrdnju: "Jos manje je realno gledanje dase zivotinjski organizmi jednog del a zivotnog prostora grupisu u samostalnezajedniee, iako ta teznja kao logicki postupak moze imati prakticne vrednosti".Za razliku od urbanizma urbana ekologija tezi da se priblizi izvornoj ekogiji.Namece se pitanje - postoji li uopste urbana ekologija? Da li ono sto je urbanomoze biti i ekolosko? Ako je po Markovicu (1994) ekologija .mauka koja zapredmet svojih proucavanja ima odnos zivih bica prema njihovoj sredini,njihov medusobni odnos u sredini i utieaj na njih", a "Urbana ekologija zapredmet svojih proucavanja ima odnose i proeese u izgradenoj, vestackojsredini." Treba li tada prosiriti podrucje proucavanja ekologije na urbanesredine, jer i Homo sapiens je sarno jedna od vrsta na Planeti, koja uspostavljarazlicitc interakcije sa ostalim vrstama isa okolinom koja ga okruzuje. Odgovorna ovo pitanje daje soeijalna ekologija: "Socijalna ekologija za predmet prou­cavanja ima specificne veze izmedu coveka i njegove zivotne sredine, istra­zujuci utieaj zivotne sredine, kao ukupnosti prirodnih i drustvenih cinilaca,na coveka, kao i utieaj coveka na njegovu zivotnu sredinu sa stanovista njenogocuvanja kao okvira covekovog zivota, kao prirodno-drustvenog bica" (Mar­kovic. 1994). Slicno istu nauku prikazuje i Johnstone "Soeijalna ekologijaobjedinjava ucenje 0 coveku (humani ekosistem), prirodnim ekosistemimakroz razumevanje i povezivanje kulture i prirode. Ona unapreduje kriticki,eelovit pogled na svet i sugerise da humana inicijativa moze da konstruisealternativnu buducnost reharrnonizujuci ljudski odnos prema svetu prirodemenjajuci njihov odnos jednih sa drugima. Ovaj interdisciplinarni pristup seprovlaci kroz prirodne nauke, feminizam, antropologiju i filozofiju da biobezbedio koherentnu radikalnu kritiku tekucih antiekoloskih trendova icticki pristup kao odgovor na izazov stvaranja ekoloskog drustva, socijalnaekologija obezbeduje kriticke analize i predlaze proees gradenja prihvatljivestrukture zajedniee kroz integraciju teorije i prakse"

Ljudska naselja, pre svega gradove Downtown (1997) istice kao sredisteproblema "Gradovi su u eentru oluje ekoloske destrukcije. Sve u biosferi jepovezano i gradovi su deo globalnog ekosistema. Oni olicavaju vrednostieivilizacije koja ih je proizvela... industrijskim kolonijalizmom i rastucompopulaeijom situacija se pogorsava, tako da se gradovi sire kao rak preko lieaplanete. Ali gradovi su ljudska gnezda - tu vecina nas zivi, Ako su gradovieentralni u problemu ekoloske krize, oni moraju biti i eentralni i u njenomresavanju. U poslednjih nekoliko godina razvijen je svetski pokret koji tezi dastvori ekoloske gradove - gradove koji su u ravnotezi sa prirodom". Isti autoriznosi jos i niz maglovitih i utopistickih teza, koje opisuju ekopolis - gradbuducnosti (?):

Planetarna medicina: Ekoloski grad je isto toliko u ravnotezi sa ljudskimdrustvom, koliko su u ravnotezi ljudi sa prirodom. Ekopolis je mesavinaeko-grada, paket koneepata, etika i programa za pravljenje gradova kao mestaekoloske restauracije.

53

Uskladiti a ne boriti se: Tehnologija ne pravi gradove - prave ih ljudi.Tehnopolis je zasnovan na modernistickoj iluziji ekonomskog i tehnoloskogdeterminizma i predstavlja atak na prirodu. Ekopolis je ukorenjen u istinskupotrebu da bude odgovora ljudskoj naseobini, sa uzorcima prirode i njegovasvrha je restauracija biosfere.

Novae: Socijalna jednakost je sustinska za ekopolis. Gradenje ekoloskihgradova takade znaci gradenje kulture i ekonomije bazirane na etickornponasanju, socijalnoj odgovornosti i "cistom" kapitalu, koji vodi neeksplo­ratorskom odnosu s pirodom.

Zajednica: Neophodni su ani klijenti koji ce podrzati inovacije u arhite­kturi, ekoloski svesni, demokratski aktivni gradani, su esencijali za inovacije uurbanizmu. Graditi ekopolis znaci graditi zajednicu, koja podrzava promene.

Slaveci gravitaciju situacije: Priroda ne pregovara, vrste ne dobijaju drugupriliku. Arhitektura mora da bude u saglasnosti sa bioloskim zahtevimaekosistema u istoj meri u kojoj mora da odgovori fizici konstrukcije i zako­nima gravitacije.

Lubbe i Struker (1990) realnije gledaju na trenutnu ekolosku stiuaciju ipredlazu: .Ljudski interesi i interesi zajednickog sveta bi, do daljnjeg, trebaloda budu medusobno taka izbalansirani da se razaranje okoline vrati na onumeru razorenosti kakva je bila prije otpriIike jednog vjeka. Smisaoni cilj nemaze biti ni odrzavanje postojeceg stanje ni netaknuta priroda." Ipak na krajuostaje da se slozimo sa grupom autora i Belie i Piperski (1999) koji isticu da seekosistem "ne maze prilagoditi kulturnoj sredni".

Inzenjerska ekologija

Nakon poljoprivredne i industrijske revolucije koje su doprinele najinten­zivnijim promenama prirode, neophodno je posebnu paznju posvetiti destru­ktivnom delovanju graditeljstva u najsirem smislu. Covek gradi da bi sebinacinio staniste ili da bi sto je moguce vise sebi prilagodio prirodu. Teska je,prema intenzitetu nepovoljnih uticaja na prirodu, izdvojiti neki deo grade­vinarstva. Najracionalnije je posmatrati ga kao ukupnu delatnost pa takapokusati i minimizirati njegov nepovoljan uticaj. Cine se pokusaji da se oviuticaji minimiziraji bez zelje da se covekova aktivnost na destrukciji prirodeumanji usporavanjem tempa gradjenje ili kultivisanja podrucja. U tom pravcuse javlja inzenjerska ekologija. To je nauka antropocentrickog pravca delo­vanja. Po nekim definicijama (Mazur, 1989) inezenjerska ekologija ima zada­tak da istrazuje i sprovodi pouzdane nacine stvaranja uslova za opstanakcovecanstva, Pri tom, ana obuhvata analizu povratnih i nepovratnih degra­dacionih procesa, kvantitativnu procenu gubitaka elemenata prirode, klasi­fikaciju objektivnih kriterijuma ocene ravnoteze ekosistema, normiranje na­cina i sredstava za dobijanje ekoloskih informacija, razradu lokalnih i regio­nalnih ekoloskih skala u procesu gradevinskog i industrijskog delovanja iekonomske okvire upravljanja. Iz ovoga se uocava teznja inzenjerske ekologije

54

ka resavanju antagonizama u sistemu covek-prlroda. Ponovo se iz prirodeizdvaja covek.

Osnovna prednost inzenjerske ekologije u celini je da se krece sa poku­sajima minimiziranja uticaja grac1evinskih zahvata na promene u prirodi.Sigurno da i bez grac1evinarstva nema napretka covecanstva bez obzira stovrlo cesto deo prirodnih ekosistema nestaje i biva zamenjen urbanim sre­dinama. Ocigledno da je u ovakvoj situaciji osnovni princip inzenjerskeekologije izvestan napredak. U projektovanju se cesto istice potreba za pozna­vanjem " ... baznih ekoloskih zakonitosti ... " (Dordevic, 199B). Sllcni, ekolo­gizovani principi su prisutni i kod upravljanja radom vodoprivrednih sistema.

Poseban znacaj inzenjerske ekologije moze se sagledati na meliorisanimpovrsinama. Dosadasnji funkcionalisticki pristup (lJoraevi6 i [urok, 1992)projektovanja, izvodenja, eksploatacije i odrzavunja objekata na melioracionimsistemima mora pretrpeti korenite promene. Te promene se pre svega odra­zavaju kroz vece priblizavanje prirodnim uslovima i oplemenjivanje prostoratoka i priobalja. Znacajan pomak u tom pravcu daju principi naturalnoguredenja vodotoka primenjenih na kanalskoj mrezi, pre svega, sistema zaodvodnjavanje. Posto naturalno uredenje podrazumeva .Prtkladno uklapanjevodoprivrednih sistema u zivotnu sredinu" (SaIvai, 1994), pretpostavlja se dase ovom merom stvaraju uslovi za poboljsanje biodiverziteta a time i po­boljsanje kvaliteta antropogenizovane sredine kakav je melioracioni sistem.Osnovni nedostatak naturalnog urec1enja tokova je smanjenje povrsina poljo­privrednog zernljistana racun prosirene zone oko prirodnih i vestackih tokova.Mec1utim, smatra se da je ovaj pristup veoma znacajan u procesu rena­turalizacije poljoprivrednog podrucja, I inzenjeri sve cesce navode da jenatural no uredenje pokazatelj viseg nivoa razvoja tehnicke misli. Cesto seistice da je naturalna regulacija vezana za odredeno bogatstvo drustva, Teskoda se ovo moze smatrati tacnom polaznom postavkom jer "... srnisljenoplanirani i izvedeni radovi na uredenju toka po principima naturalne regu­lacije najcesce ne sarno sto nisu skuplji od alternativa sa teskim regulacionimradovima, vee investiciono i nesto jeftiniji" (lJoraevi6 i Jurak, 1992):

DEEP ECOLOGY

Deep ecology (DE) je, smatra Grey (1993), novi pogled na svet. Johnstonepostavlja pitanje: Why DEEP? (Harding, Deep Ecology, Me Lauglin, 1995).Termin DE je prvi uveo Naess u ranim 1970 godinama kada je naglasiopotrebu da se pomerimo iznad povrsnih odgovora na socijalne i ekoloskeprobleme sa kojima se suocavarno. Predlozio je da se zapitamo, obracajucipaznju na "zasto i kako" vodimo takav zivot i sagledavajuci kako se to uklapasa nasim dubljim uverenjima, potrebama i vrednostima. DE se takode mozeposmatrati kao mnogo siri proces preispitivanja osnovnih nacela naseg dru­stva sto vodi tome da na novi nacin politiku, brigu za zdravljem, obra­zovanjem, duhovnost i druge oblasti. To je novi pogled na duhovnost i mnoge

55

druge oblasti. To je novi pogled na svet. On tezi da naglasi vezu izmedurazlicitih podrucja, spajajuci licne i drustvcne promene, nauku i duhovnost,ekonomiji i ekologiju. DE objasnjava ekolosku krizu kao rezultat antropo­centricnog humanizma koji zauzima centralno mesto u vodecim ideologijamamoderne, ukljucujuci liberalni kapitalizam i marksizam. Suliano] Drustvenipokret nazvan DE nastoji da opise i da stvori nacin zivota na zamji gde selepota u svim stvarima u potpunosti postuje, DE uci zdravom bilansu izrneduintervencije i suzdrzanosti. Principi DE prikazuju prirodu zdravog odnosaiskusnog lekara - klijonta i nacin na koji doktor pomaze zdravi zivot naZemlji. Mogu nas inspirisati da se dublje interesujemo sto je, ja verujem, nasasudbina kao lekara 21. veka da budu .Bastovani" koji neguju prakticnepromene na planeti na kojoj zivimo. Deep ecology ukljucuje pored empirijskihi mnogo dublja, globalna, filozofski i spiritualno orijentisana ekoloska razma­tranja.

Arne Naess (1984, 1995) istice osam osnovnih principa deep ecology:1. Dobrobit i razvoj (bujanje) ljudskog i drugog zivog sveta na Zemlji je

vrednost sarna za sebe. Ove vrednosti su nezavisne i korisne u zivomsvetu za uspehe ljudske.

2. Bogatstvo biodiverziteta zivih formi doprinose realizaciji tih vrednosti itakode vrednosti njih samih.

3. Ljudi nemaju prava da redukuju to bogatstvo i biodiverzitet osim zazadovoljenje vitalnih potreba.

4. Razvoj ljudskog zivota i kulture je kompatibilan sa sustinskim opadanjemljudske populacije. Razvoj zivog sveta zahteva slicno opadanje.

5. Sadasnji ljudski odnosi sa zivim svetom su ekscesni a situacija se rapidnopogorsava,

6. Politika se mora zbog toga menjati. Taj politick! afekt zasnovan je naekonomskoj, tehnoloskoj i ideoloskoj strukturi, proizasloj iz stanja koje cese duboko razlikovati od sadasnjeg.

7. Ideoloske promene su uglavnom ocena kvaliteta zivota (nalazi se u situa­ciji nerazdvojive vrednost) bolje nego vernost rastu standarda zivota. Tu bibila duboka razlika izmedu velikog i ogromnog.

8. Taj ko opisuje prethodne tacke i obaveze indirekto se trudi da ih primeniu neophodnim promenama.

Sustina DE je oblik i nacin zivota jednakih prava za zivot i procvat.Osnovni duh prikazane platforme je dobar ali prve tri i sedma tacka su sasadasnje tacke glcdista vise utopijskog nego realnog znacaja.

Osnovna ideja DE da smo mi deo Zemlje, a ne nezavisni i odvojeni od nje.Ova ideja je prema ]ohnstoneu "kontrast dominantnom individualizmu nasekulture koja uzima u obzir sarno sebe odvojene od stvaranja sveta i koji nisuuznemireni zbog dogadanja u njemu". Kljucne ideje zasnovane su na naucnojmisli koja podrzava razvoj svakog dela Zemlje. Prva ideja potice od Teorijesistema a druga od Gea hipoteze. Teorija sistema posmatra svet kao sistemegde je svaki sistem celina sastavljena od delova koji takode mogu biti veci od

56

sistema. Na primer celiju cine pravilno rasporedena masa molekula kao deoveceg sistema npr. tkiva i organa. Organ je deo bica ali on je ideo sistemajedinke. Porodica i zajednica mogu se posmatrati kao sistem gde su su celineljudi, Gea hipoteza preuzima i primenjuje ove ideje na celu planetu. Ceo zivotna planeti moze se posmatrati kao celina sastavljena od sume delova, ta celinahica je ogromna superforma zivota nazvana Gea [potice od imena boginjeZemlje starih Grka). Zivi sistemi imaju tendenciju sopstvenog ocuvanja uravnotezi ali takode i prilagodavanja i evolucije tokom vremena. Gea hipotezapolazi od Cinjenice da ce Zemlja ziveti ako smo mi deo nje.

Leopold ukazuje na iste osnovne principe DE kao i Naess ali daje i osnovubioetike. Ti principi su sledeci:

• Mi moramo razmisljati 0 ljudima kao clanovirna zivotne zajednice naPlaneti Zemlji povezanim sa ostalim delovima zivog sveta.

• Planeta Zemlja je prirodni ekosistem sastavljen od isprepletanih, kom­pleksnih, nezavisnih, elemenata; sudeci bioloski, svaki tezi nezavisnojfunkciji u odnosu na druge.

• Svaka jedinka je centar zivota. koja tezi sopstvenoj dobrobiti i sop­stvenom putu.

• Doticni zahtev bioloski superiornijih ljudi je iracionalno predubedenjena sopstvenom putu

Roper (1998) naglasava da DE karakterise kriticizam antropocentricnogpristupa savremene kulture Capra (1996) DE izjednacava sa spiritualnom ireligioznom svesti. Pri tom, etika je vrlo znacajna u DE. Prema Sultanoffu DEuci 0 zdravom bilansu izmedu rnesanja i uzdrzljivosti a Harding .Kroz dubokoiskustvo, duboko preispitivanje i duboko delovanje javlja se DE".

EKOLOGIJA U BUDUCNOSTI

Prema Etinskom (1991), drzave imaju, shodno Povelji Ujedinj -nih nacija inacelima medunarodnog prava, suvereno pravo da koriste svoje resurse sho­dno svojim politikama zastite okoline, i odgovornost da obezbede da seaktivnostima pod njihovom jurisdikcijom ili kontrolom ne r.zrokuje stetaokolini drugih drzava ili u oblastima van granica nacionalne jurisdikcije. Ovamogucnost lokalnog organizovanja eksploatacije prirodnih resursa daje dozvo­ljava izrazenu sarolikost stanja rersursa kao i politike njihovog koriscen]a,Pored toga, i ekoloska politika ce se razlikovati, mozda jos vise nego sto je tosada, sluca]. Postoji rea Ina opasnost da ce siromasnije sredine-drzave predatina ekslpoataciju svoje resurse bogatijim, bez mogucnosti kontrole procesa.

Veliki uticaj za stanje zivotne sredine, njeno unapredivanje i zastitu imareligija. Moguce je da cak ona postane nosilac aktivnosti na izgradnji neo­phodne, nove ekoloske svesti. Zizjulas (1994) ovu tezu potvrduje razmi­sljanjem: .Llkoliko svet ne shvatamo kao celinu, kao entitet u sebi, negournesto toga pogledamo u njegovu unutrasnjost, u ono sto se dogada, tako reci,

57

unutar njega, opazamo istovetne cinjenice da je on usao u bitije iz nista.Teologija moze nesto da ponudi coveku u njegovom pokusaju da se succi sakrizom koju je stvorila kultura, ukljucujuci tu nauku i filozofiju. I teologija iprirodna nauka imaju svaka svoj cilj za kojim idu, ali se njihov rad neizbeznopreklapa jer obe deluju kroz racionalne strukture prostora i vremena. Miverujemo da ce svet, uprkos svemu, opstati, jer je istinski covek sada stva­most. Ekoloska kriza je, cini mi se, kriza kulture". Medutim, postoji realnamogucnost neoadekvatnog koriscenja religije u ovu svrhu. Vukasinovic (1994)smara da je nekima ekologija postala nova religija, sto ocito vodi u pseudo­religioznost. Isti autor naglasava "U ekologiji se moze traziti spas, ali ne onajmetafizicki, Drugima preti opasnost da ekologiju potpuno ideologizuju. Od njestvaraju novog idola i tehnokratskog tiranina. Ako bismo zdravoj mladiciekologije nakalemili bilo kakve bolesne navrtke (politikanstvo, revolucio­narstvo, levicarenje, ideologizaciju, tehnokratiju, protivhriscanstvo i s1.), do­bili bi smo sarno jednu ideologiju, zapravo ideokratiju, vise, I nista drugo".

Citri6 (1988) istice potrebu depolitizacije ekoloskih pokreta "Ako podemood pretpostavke i ocene da je ekoloski pokret kao jedan od novih socijalnihpokreta sarno izraz novog nacina protesta, nacina organizovanja i oblikovanjau sasvim konkretnim istorijskim uslovima industrijskog drustva, i da jeisuvise obojen specificnim nacionalnim-regionalnim karakteristikama, tada jeekoloski pokret vee sam po sebi osuden na odredeno drustvo i vremenskotrajanje". Smatra se da je ovo vrlo vazan preduslov za nezavisno, naucnozasnovano ekolosko delovanje bez obzira na drustveno uredenje. Znacajno jenaglasiti da se resenje ekoloske krize ne moze traziti u zaustavljanju razvojaproizvodnih snaga, ono se ne moze traziti kroz koncepciju nultog ili organ­skog rasta u stvaranju malih samodovoljnih zajednica, u vracanju preva­zidenim oblicima ljudskog udruzivanja i rada. Razresen]e se moze naci sarno uukidanju osnovnog izvora ekoloske krize, kakvu danas poznajemo, a to znaciukidanje eksploatatorskog nacina proizvodnje i proizvodnih odnosa (Gorz,1982).

Istovremeno, Mi6i6 (1996) istice da je za postavljanje efikasnog sistemaupravljanja zivotnom sredinom neophodna su usaglasena nacela, i razgra­nicene nadleznosti i savremene i efikasne drustveno-upravne mere. Za Dele­tica (1995) kljucni faktori koji ce imati znacaj za razvoj savremenog drustvakao postindustrijskog su: Elektronika, etika, edukologija, ekonomija, ernan­cipacija, ergonomija, estetika, ekologija, egzistencija (9E)

Botkin (1992) istice "... postepeno nastaje nov stav 0 prirodi. Priroda visene moze da se posmatra kao velicanstven mehanizam, spor, smisljen i sta­tican. Priroda kakvu pocinjerno da upoznajemo je mozaik slozenih sistema ukojima se mnostvo dogadaja odvija istovremeno, i ciji svaki sistem prolazikroz promene razlicitog obima u vremenu i prostoru. Ljudi, ne sarno sto nisutudinci i uljezi koji remete vecne prirodne ritmove, vee su sastavni deoprirodnog poretka. Slucajni dogadaji kao da igraju vaznu ulogu. Promene kojemi namecemo prirodi, ukoliko su njihova svojsva i brzina prirodni, po svojprirodi ce bii bezopasne. Brze promene, ili promene koje predstavljaju novost

58

u istoriji bioloskog razvoja - kao sto je unosenje mnogih novih hemikalija ­verovatno ce izazvati neki problem". Iako prolaicki, ovaj pristup sisntetizujesustinu problema zastite prirode i zivotne sredine pa kao takav maze vrlokorisno posluziti prilikom kreiranja ekologije buducnosti.

ZAKLJUCAK

Iako ekologija kao nauka sve vise napreduje, ipak se cini da rezultatinjenih istrazivanja nece mnogo doprineti u konkretnom slucaju poboljsanjauslova zivota na Planeti, pa stoga gledano iz sadasnje perspektive maze se recida je njena buducnost tamna. Ovaj pristup je mazda fatalisticko-apokaliptickiali je zasnovan na cinjenici da je dosadasnji razvoj covecanstva baziran nakoriscenju sporoobnovljivih resursa. Porast broja stanovnika uslovljava inten­zifikaciju eksploatacije resursa iii zaustavljanje tj. strogu kontrolu ljudskepopulacije. U cilju uspostavljanja ravnoteze sa prirodom po izvornim defini­cijama ekoloske ravnoteze porast broja jedinki jedne vrste uslovljava sma­njenje ili odumiranja jedinki druge vrste. Ova znaci da porast ljudske popu­lacije neminovno dovodi do smanjenja broja biljnih i zivotinjskih jedinki.

Da li je ekologija prerasla okvire biologije i to uslovilo njeno sirenje irazvoj? Cini se da je odgovor potvrdan pa se ekologija cepa na uze delove.Predsatvnici ovog procesa su npr. urbana ekologija, agroekologija, inzenjerskaekologija i slicne nauke koje ocigedno postaju nauke buducnosti, Brojnidodaci reci ekologija upucuju da te ekologije postaju nauke a stanistima ipripadajucim zivim bicima uzih delova, pre svega antropogenizovane prirode.Prema tome, ocigledno nedostaje globalni pristup po kom se ni jednomekologijom ne posmatra planeta Zemlja kao staniste.

Drugi moguc pravac evolucije, ili mazda i revolucije, ekoloske nauke je DEkoja maze biti deo dubljeg procesa u odgovorima na osnovne pretpostavke unasern drustvu i vodilja ka novom gledistu (stavu) nauke, politike, unapre­denje zdravlja, obrazovanja, vere i mnogih drugih oblasti. Zbog toga se smatrada je ovaj pristup principijelno drugaciji te termin sustinska ekologija mazebiti odgovarajuci prevod davno uvedenog DE. Pored globalizacije sagledavanjaproblema, DE nudi, posredstvom ukljucivanja drustvenih nauka, kvalitetnijupodlogu za resavanje nagomilanih problema u zastiti zivotne sredine

Na kraju se mora konstatovati da i dalje postoji dilema: Da li je grananjeekologije razvoj ave nauke iii nedostatak volje i zelje za globalnim sagleda­vanjem prisutnih problema. KoIiko sma mi spremni da razumemo i resavarnoekoloske probleme na bazi rezultata dobijenih savremenim ekologijama. Ko­liko i da Ii to doprinosi resavanju globalnih ili sarno lokalnih problema. Zaocekivati je da ipak preovlada sustinski drugaCiji nacin rada koji ima uslove zakvalitetnije resavanje problema zastite zivotne sredine.

59

LITERATURA

1. Andre P. Mitrovic Z.: Stimulacija i motivacija u resavanju ekoloskih problema isprovodenje zakonskih normativa, U: Osnove modela ekoloskog sistema, str.54-60, Sator, Beograd, 1994.

2. Botkin D.: Preispitivanje covekove okoline, Pregled, br.259, str.60-65, 1992.

3. Budyko M.I.: Global Ecology, str. 6-8, Progress Publishers, Moscow, 1980

4. Roper D.:What Exactly is Deep Ecology Charge Against Neoclassical Economics?,http://csf.colorado.edu/forums/ecol-econ/an thropocentrism/ncvsd e.h tml, 1998.

5. Capra G.: Deep Ecology: A New Paradigm, in The Web of Life. Ancor Books; NewYork, p 1-13, 1996.

6. Cifric I.: Prilog istrazivanju ekoloskih pokreta, Scientia Yugoslavica, br. 3-4, str.205-223, Zagreb, 1988.

7. Deep Ecology; http://www.mosquitonet.com/esalmon/env/3deepecol. html

8. Deletic S.: Moderno tehnolosko doba i buducnost coveka. U: Dordevic D, DurovicB.: Etika inzenjera, str. 114-118, Masinski fakultet, NiS, 1995.

9. Downtown F.P.:Urbann Ecology and the Architecture of Ecopolis, internet, 1997.

10. Dukanovic.Mara: Grad kao ekosistem, U: Ekoloski izazov, str. 315-321, Elit, Beo­grad, 1991.

11. Dordevic B., Jurak B.: Naturalna regulacija vodotoka kao nacin prikladnog ukla­panja vodoprivrednih sistema u zivotnu sredinu, Vodoprivreda 24, 137-140, str.135-145, Beograd, 1992.

12. Dordevic B.: Kljucne ekoloske zakonitosti - bitne za planiranje vodoprivrednihsistema, Vodoprivreda 30, 175-176, str. 335-345, Beograd, 1998.

13. Gorz A.: Ekologija i politika, str. 253, Pros veta, Beograd, 1982.

14. Grey W.: A Critique of Deep Ecology, Journal of Aplied Philosophy, Vol. 3, No 2,pp. 211-216, 1986.

15. Grey W.: Anthropocentrism and Deep Ecology, Australian Journal of Philosophy,Vol. 71, No 4, pp. 463-475, 1993.

16. Harding S.: What is Deep Ecology; http://www.gn.apc.org/resurgence/185/Harding185.htm

17. Ignatije IV, Patrijarh antiohijski: Bogoslovsko videnje tvari, Beseda, Pravoslavnibogoslovski casopis 1-4/94, str 7-12, Novi Sad, 1994.

18. Johnston C.: What is Deep Ecology; http://forests.org/ric/seed/deeo-ecology/john­ston.htm

19. Kastori R: Zastita agoekosistema, str. 337, Feljton, Novi Sad, 1995.

20. Kokovic D.: Kvalitet zivota i humanizacija svakodnevnice, U: Ekologija i kriza, str.59-67, Polja, Novi Sad, 1989.

21. Leopold A.: Some Environmental Ethic: Land Ethic, Bioethic, Deep Ecology;http://www.ualberta.caldkahane/supersection/EnvironmentaI2.html

22. Lubbe H. Stroker K: Ekoloski problemi u kulturalnoj mijeni, str. 183, VeselinMaslesa, Sarajevo, 1990.

23. Mazur 1.1. Moldavanov: Vvedenije v inzinernuju ekologiju, str. 374, Nauka, Mo­skva, 1989.

60

24. Meyer-Abich K.M.: Trideset teza 0 prakticno] filozofiji prirode, U: Ekoloski pro­blemi u kulturalnoj mijeni, str. 135-144, Veselin Maslesa, Sarajevo, 1990.

25. Markovic D.: Urbana ekologija i ekoloska svest, U: Urbana kultura i ekologija, str.9-14, Gradina, NiS, 1994.

26. Martin B.: Radical Ecology and Critical Theory: A Critique of the EnvironmentalMovent; http:Uwww.wazoo.com/dbmartin/introrad.htm. 1997.

27. McLaughlin A.: The Heart of Deep Ecology, Deep Ecology for the 21st Century,Shambala, Boston, 1995.

28. Micic D.: Pravo zastite zivotne sredine, U: Socijalna ekologija, str. 9-15, Anattapress, Novi Sad, 1996.

29. Molnar I., Milosev D.: Agroekologija, str.187, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad,1995.

30. Naess A: Deep Ecology s Basis Principles; http://members.aol.com/Ecologallery/deep.htm, 1984.

31. Naess A: The Deep Ecology Platform, Deep Ecology for the 21st Century, Sham­bala, Boston, 1995.

32. Pejcic M.: Tehnika i kulutra, str. 245, Prosveta, NiS, 1998.

33. Poruka Blazenopocivseg Vaseljenskog Patrijarha Dimitrija na Dan zastite zivotnesredine, Beseda, Pravoslavni bogoslovski casopis 1-4/94, str. 5-6, Novi Sad, 1994.

34. Salvai A: Specificnosti uredenja inundacionih podrucja duz reka i kanala, Save­tovanje Navodnjavanje i odvodnjavanje u Srbiji, str. 307-311, Svilajnac, 1994.

35. Stankovic S.: Okvir zivota, str.142, Nolit, Beograd, 1933.

36. Stojanovic Z., Etinski R., Salma J., Durdev D.: Medunarodnopravna zastita zivotnesredine, U: Pravna zastita zivotne sredine, str. 91-97, Naucna knjiga, Beograd,1991.

37. Sultanoff B. Fortunate Blessings; http:// www.spirutual-endeavors.org/health/bless­ings. htm

38. SYNDESMOS: Pravoslavlje i ekoloska kriza, Beseda, Pravoslavni bogoslovski caso­pis 1-4/94, str. 43-48, Novi Sad, 1994.

39. Vukasinovic V.: Pravoslavlje - jedna ekoloska vera, Beseda, Pravoslavni bogo­slovski casopis 1-4/94, str. 49-60, Novi Sad, 1994.

40. Zizjulas J.: Ocuvanje Bozje tvorevine, Beseda, Pravoslavni bogoslovski casopis1-4/94, str. 13-42, Novi Sad, 1994.

61

SOME WAYS OF ECOLOGY EVOLUTION

byBelie, S., Pipetski, [asiia

SUMMARY

Since its beginnings until today the subject of research of Ecology has widenfrom the research of relationships of organisms within an ecosystem, to interac­tions that man accomplishes with natural, but also with his urban surround­ings. In the last two decades Ecology flourishes. The reason for this rapiddevelopment it seem to lie in a fact that man has caused changes of life condi­tions on the Planet that can even threaten to the existence of the sole human­kind. As Ecology deals with fundamental processes within biosphere it isexpected to offer solutions for existing ecological crisis. Because of complexity ofthe problem Ecology is faced with emerges a need for joining other sciences in­cluding social and technical sciences. Because of it today we have a lot of sci­ences that contain word "ecology" in its name e.g.: Agroecology, Social ecology,Urban ecology, Engineering ecology, etc. However, it seems that only Deep Ecol­ogy manages to give holistic view of the problem starting with its cause - an an­thropocentric view of he world. Although, Ecology as a science is rapidlyevolving, nevertheless a question emerges: will the information Ecology providesus help (enable) humankind to solve ecological crisis?

Key words: Ecology, urban ecology, engineering ecology, deep ecology

Primljeno: 16.10.2000.Prihvaceno: 20.10.2000.

62