Nenad Sokolović TŽNSI

7/29/2019 Nenad Sokolovi TNSI

1/18

Visoka poslovna kola strukovnih studija Leskovac

TEHNOLOGIJA IVOTNIH NAMIRNICA SA ISHRANOM

PIVO

- Seminarski rad

Student: Nenad Sokolovi Mentor: Prof. dr Tatjana M. ekiSmer: Turizam i ugostiteljstvoBroj indeksa: 11747 / 11


2/18

Leskovac, 2012

2


3/18

SADRZAJ

Uvod...

..3

Osnovne karakteristike proizvodnje piva...

5Proizvodnja sladovine.5

Drobljenje slada.5

Ukomljavanje slada..6

Razgradnja skroba...6

Razgradnja belanevina..6

Filtracija sladovine...6

Sastav pivskog trebera...7

Kuvanje sladovine sa hmeljom.7

Dodavanje hmelja.8

Odvajanje sladovine od hmeljnog tropa....8

Hlaenie bistrenje sladovine.....9

Vrui talog...9

Hladni talog...

.9Oksidacija sladovine.

.10Glavno i naknadno vrenje..

..10Alkoholno vrenje..

..10Uzronici vrenja..

11Karakteristike vrenja..

...11Naknadno zrenje i vrenje..

12

Bistrenje i istakanje piva. Gotovo pivo.....12

Filtracija piva12

Separacija piva....13

Filtracija piva.......13

Karakteristike kisel-gura...13

Punjenje piva13

Hemijski sastav i osobine piva...

14

3


4/18


5/18

Osnovne karakteristike proizvodnje piva

Pod pivom se podrazumeva slabo alkoholno pie, koje se proizvodi u procesualkoholnog vrenja iz slada, hmelja, vode i pivskog kvasca. Voda je glavni deo svihnapitaka. Ona slui kao rastvara. Slad daje pivu sastojke ekstrata od kojeg zavisi

punoa ukusa i koncentracija osnovnog ekstrata piva. Hmelj konzervira pivo i daje muugodan miris i gorak ukus, dok pivski kvasac izaziva alkoholno vrenje u kome eer

prelazi u alkohol i ugljen dioksid. Proizvodnja piva se deli na tehnologiju slada itehnologiju piva. Tehnologiju slada obuhvata: ienje i sortiranje jema, moenje

jema, klijanje jema, suenje zelenog slada, oslobaanje slada od klice i poliranje.Tehnologija piva obuhvata:

Proizvodnja sladovine,

Glavno i naknadno vrenje,

Bistrenje i punjenje piva.

Proizvodnja sladovine

5


6/18

Proizvodnja sladovine prikazuje proces proizvodnje sladovine u klasinojpivari koji se moe podeliti na sledee faze:

Drobljenje slada,

Ukomljavanje ili ekstrakcija slada,

Filtracija sladovine,

Varenje i hmeljenje sladovine,

Bistrenje i hlaenje sladovine.

Drobljenje slada

Drobljenje slada predstavlja mehaniku pripremu slada za ekstrakciju. Glavnizadatak drobljenja slada je olakavanje i ubrzavanje fizikih i biohemijskih procesarastvaranja sadraja zrna u toku ukomljavanja radi maksimalno mogueg prevoenjaeksraktivnih materija u vodeni rastvor, tj. sladovine. Slad mora biti ist, sortiran i sa

jednolinom veliinom zrna, to je sve od posebnog znaaja za postizanje dobrogsastava prekrupe. Na prinos ekstrakta utie i stepen usitnjavanja slada. Kod drobljenjaslada i boljeg usitnjavanja endosperma postavlja se zadatak da se pljevice ne otetemnogo. Pri normalno prekrupljenom sladu, odnosi pojedinih sastojaka izraeni u

procentima treba da budu sledei:

pljevica 15-18%,

grubi griz 18-22%,

fini griz 30-35%,

brano 25-35%.

Ukomljavanje slada

6


7/18

Sutina procesa ukomljavanja lei u prevoenju nerastvorenih materija slada inesladovane itarice u rastvoreni oblik putem enzimske hidrolize. U sladu ima malosastojaka koji se rastvaraju u vodi (10-15%) od ukupne teine suve materije. Sastojcislada rastvorljivi u vodi su: eeri, deo belanevina i proizvoda njihove razgradnje, temale koliine pentozana, pentoza, heksozana i heksoza, pektina, taninskih i gorkih

kiselina. Sve ove supstance brzo prelaze u rastvor, a najznaajniji deo zrna slada, kogaini skrob, nije rastvorljiv. Pored skroba ima jo jedan deo belanevina u sladu koji jeu nerastvorljivom obliku. Da bi mogli prei u rastvor, glavni sastojci zrna: skrob i

belanevine moraju se dalje razgraditi putem enzimske hidrolize. Ova enzimskarazgradnja odvija se pod uticajem amilolitikih i proteolitikih enzima. Amilaza cepaskrob na maltozu, glukozu, maltotriozu i vie dekstreine. Proteaza prevodi sloene

belanevinske supstance do aminokiselina. Fitaza razgrauje fitin na inozit i fosfate, alipaza razgrauje masti.

Razgradnja skroba

Do enzimske hidrolize skroba dolazi usled delovanja aminolitikih enzima.Skrob se sastoji od amiloze i amilopektina. U poetku ukomljavanja molekuli skrobase brzo razgrauju uz hidrolizu, to karakterie promenu jodne reakcije. Jedna odnajkarakteristinijih reakcija skroba je intenzivno modra boja sa jodom. Ona ukazujena prisustvo skroba. Uticajem alfa i beta amilaze u prisustvu vode skrob se rastvara namaltozu i dekstrin. Kod tog raspadanja skroba nastaje obino 80% maltoze i 20%dekstrina. Procenat nije stalan ve se menja pod uticajem temperature. Sve u svemudelovanje enzima traje dok se izmeu dekstrina i maltoze ne postigne odreenaravnotea. Enzimska hidroliza skroba odigrava se istovremeno alfa i beta amilaze.

Postepenim odcepljivanjem molekula maltoze od molekula skroba nastajeamilodekstrin, koji sa rastvorom joda daje ljubiastu boju. U daljoj fazi razgradnjeenzima iz amilodekstrina odcepljivanjem maltoze nastaje eritrodekstrin, koji sa jodomdaje crvenu boju. Daljim delovanjem iz eritrodekstrina se odcepljuje maltoza panastaje ahrodekstrin, koji sa jodom ne izaziva promenu boje. Konano nastaje maltozai maltodekstrin koji sa jodom ne reaguje, pa ne dolazi do promene boje. Poto ovakvarazgradnja skroba dovodi do eera, proces se zove oeerenje.

Razgradnja belanevina

U toku procesa ukomljavanja sloeni molekuli belanevina su pod dejstvomenzima proteaza raspadaju.

7


8/18

Proizvodi razgradnje belanevina (polipeptidi i aminokiseline) neophodni za ishranukvasca. Sa druge strane, srednje-molekularne belanevine (peptoni i delimino

polipeptidi) uslovljavaju punou ukusa i stabilnost pene piva. Belanevine velikihmolekula su esto uzrok pojave pomuenja, zbog ega se tei njihovoj razgradnji.

Filtracija sladovine

Poto su u toku procesa ukomljavanja i kuvanja sve rastvorene materije preleu sladovinu, nuno je da se ona odvoji od nerastvorenih delova trebera. Postupakfiltracije se vri du ve faze: prva faza je oticanje prve sladovine, koja ima veukoncentraciju osnovnog ekstrakta, i druga faza - ispiranje ekstrakta iz trebera koja sevri putem ekstrakcije sa toplom vodom.

Sastav pivskog trebera

Sve one materije, koje prilikom ukomljavanja slada i kuvanja ne prelaze urastvor, ine nerastvorni deo koji se izdvaja u pivski treber. U njemu se u prvom redunalaze pljevice zrna, nerastvorenih belanevina aleuronskog sloja zrna, netozaostalog skroba to se nije razgradio u toku kuvanja, i mala koliina nerastvornogekstrakta koji pri ispiranju nije preao u sladovinu.

Kuvanje sladovine sa hmeljomKod kuvanja sladovine sa hmeljom prelaze gorke i aromatske materije u

sladovinu, a belanevine se izdvajaju u krupne pahuljice koje se postepeno taloe isladovina bistri. U toku procesa kuvanja deavaju se sledee fiziko-hemijske

promene:

-razgradnja i rastvaranje hmelja i njegovih preraevina, ekstrakta u

jednostavnije spojeve

-koagulacija belanevina i izdvajanje belanevina u vidu pahuljica

-isparavanje vode u cilju postizanja standardne koncentracije osnovnog

ekstrakta

-sterilizacija sladovine

-inaktivacija enzima

-bojenje sladovine

-oksidacija sladovine

-obrazovanje reducirajuih materija

8


9/18

Zadatak kuvanja je stabilizacija sastava sladovine uz gore navedene fiziko-hemijske promene. Sa dodatkom hmelja postie se njegova ekstrakcija koja utie nakvalitet piva (ukus, bioloku stabilnost, penu). Kuvanje sladovine traje obino 1,5-2h.Predugo kuvanje vodi do pojaanja boje sladovine, a prekratko deluje nepovoljno jer

ne moe da dovede do izdvajanja visokomolekularnih belanevina koje izazivajuslabo bistrenje sladovine i pomuenje piva. Kraj kuvanja se praktino odreuje premakoncentracije ekstrakta u sladovina, prema izdvajanju belanevina u vidu pahuljica i

providnosti vrue sladovine. Kuvanjem se takoe unitavaju i svi enzimi u sladoviniime se obezbeuje stabilnost hemijskog sastava sladovine pre vrenja. U sladovini i u

pivu nalaze se materije koje se veu sa kiseonikom i stvaraju nerastvorni obliktaninsko-belanevinskih kompleksa koji su uzronici pomuenja piva usled dugogstajanja, zbog toga je vano da u sladovini postoje redukujue supstance koje mogu dasuzbiju oksidaciju koja nastaje aeracijom. Ove supstance su tzv. reduktoni, dolaze sasirovinama u sladovinu, i stvaraju se u procesu kuvanja.

Dodavanje hmelja

Koliina hmelja koja se dodaje u sladovinu varira od 200-500g po hektolitrupiva. To zavisi od vie faktora:

-zahtevima i ukusu potroaa

-kvalitetu hmelja

-tipu i vrsti piva

-sastavu vode

-kvalitetu slada

Npr. svetla piva u odnosu na tamna zahtevaju 20-30% vie hmelja pohektolitru piva. Razlog je da svetla piva treba da imaju hmeljnu gorinu, dok su tamna

piva slabo aromatinog ukusa.

Odvajanje sladovine od hmeljnog tropa

Nakon zavrenog kuvanja hmeljne sladovine ona se prepumpava preko cedila

za hmelj u talonjak. Na dnu hmeljnog cedila nalaze se sita gde ostaje hmeljni trop ideo kojagulisanih belanevina, a bistra sladovina izlazi kroz sita i odlazi do

9


10/18

talonjaka. Hmeljni trop koji ostaje u cedilu sadri dosta upijene sladovine koja seispira sa toplom vodom, pa se na 1kg dodatog hmelja nalazi 6-7 litara sladovine.

Hlaenje i bistrenje sladovine

Zadatak procesa hlaenja je sniavanje temperature koja odgovara potrebamapoetnog stadijuma vrenja i zasiavanje kiseonikom iz vazduha u cilju postizanjavrenja. Osim toga treba da se izdvoji talog kako bi se dobila bistra sladovina kao

jedna od osnovnih predpostavki za pivo visokog kvaliteta. U sladovini koja dolazi nahlaenje nalaze se belanevine koje ine fini talog. Snienjem temperature one setaloe kao i druge materije. Za vreme hlaenja sladovina se mora zasititi kiseonikomiz vazduha i osloboditi grubog taloga. U vezi ovog zahteva sladovina se hladi u dvefaze, pa dobijamo dve vrste taloga - vrui i hladni talog.

Vrui talog

Vrui talog koagulira u vidu krupnih pahuljica prilikom taloenja sladovine.Sastav vrueg taloga je sledei:

-50-60% belanevina

-15-20% smole od hmelja

-20-30% drugih organskih materija

-3-20% pepela

Sladovina pod pritiskom pumpe ulazi u talonjak i tom prilikom dolazi donjenog krunog kretanja. Usled toga formira se talog u centru posude u obliku kupekoja ostaje na dnu nakon isputanja sladovine.

Hladni talog

Ovaj talog poinje da se izdvaja na temperaturi ispod 60 C. Hladni talog ini:

-60-70% belanevina

10


11/18

-ostatak su taninske materije

Za otklanjanje hladnog taloga koristi se Venturijeva cev, tj. proces koji se zoveflotacija. Sutina flotacije je u tome, to se u rashlaenu sladovinu, iz koju je izdvojen

grubi talog pomou Venturijeve cevi ubrizgavan vazduh. U tanku se zbog toga stvarapena koja se penje prema gornjim slojevima i povrini, nosei za sobom hladni talog.Sa vazduhom se kroz cev istovremeno dodaje i kvasac pa se na taj nain vri aeracija iistovremeno dodavanje kvasca, pa se posle toga sladovina pumpa na vrenje.

Oksidacija sladovine

U toku procesa bistrenja sladovina vezuje kiseonik fiziki i hemijski, todeluje na poveanje boje. Kod viih temperatura dolazi do hemijskog vezivanjakiseonika, a kod niih kiseonik se rastvara sve dok rastvor ne postane zasien. eera

u sladovini ima daleko vie nego drugih ekstraktivnih materija, zbog ega se u tokuhlaenja kiseonik uglavnom vee sa eerom.

Glavno i naknadno vrenje

Alkoholno vrenje

Osnovu tehnologije dobijanja piva sainjava alkoholno vrenje. Proces vrenjaje ivotna pojava disanja kvasca, kada dolazi do razgradnje eera u alkohol i ugljenukiselinu (Pasterova vitalna teorija vrenja).

C6H12O6 = 2C2H5OH + 2CO2

Posle Pastera pojavila se i nova teorija prema kojoj treba alkoholno vrenje

posmatrati posledicom delovanja enzima, a kvasac je neophodan kao nosilac enzimavrenja. Enzim koji se nalazi u kvascu dobio je ime cimaza.

Uzronici vrenja

Uzronici svih vrsta vrenja su mikroorganizmi koji proizvode enzime kaospecifine izazivae hemijskih promena. Sve te mikroorganizme moemo podeliti utri glavne grupe, i to:

-Kvasci

-Bakterije

11


12/18

-Plesni

Za proizvodnju piva slue pivski kvasci. Kvasci su jednoelijski organizmielipsoidnog, uglastog, ovalnog, ili duguljastog oblika, koji se redovno razmnoavaju

pumpanjem. U nepovoljnim prilikama, kada kvasci ne raspolau sa dovoljno hranjivihmaterija razmnoavaju se sporama koje nastaju unutar elija. U pivarstvu kvasci sedele na pahuljaste i prakaste. Pahuljasti kvasci imaju nii stepen prevrenja sladovine

jer se zgruavaju u pahuljice i imaju manju kontaktnu povrinu sa sladovinom.Prakasti kvasci imaju vii stepen prevrenja sladovine, jer je vea povrina njihovihelija u kontaktu sa sladovinom. Ovi kvasci imaju odreene osobine znaajne za tokalkoholnog vrenja. One se ogledaju u sledeem:

-brzini razmnoavanja

-brzini i trajanju vrenja

-bistrenja piva

-brzini taloenja kvasca

-sposobnosti za prevrenje piva

-ukusu piva

Brzina razmnoavanja ocenjuje se prema koliini kvasca koji se taloi na dnuposude u vrenju posle 36-48 sati.

Brzina i trajanje vrenja se vidi po spoljanjim manifestacijama sladovine utoku vrenja, tj. kada nestane pena sa povrine posude, a to je dokaz da je glavnovrenje zavreno.

Bistrenje piva je u dobroj meri zavisno od fiziolokih osobina kvasca. Dok seu jednim posudama vidi brzo bistrenje i lepi sjaj piva, u drugim posudama i posledueg vremena pivo je opalescentno.

Brzina taloenja kvasca je vaan faktor pri izboru kvasca. Boja taloga je esto

u zavisnosti od sladovine, jer, ako ova ima belanevine koje koaguliraju, stvara sekaasta masa prljavo-sivog taloga.

Sposobnost za prevrenje piva izraena je stepenom prevrenja eera usladovini. Razliite sorte kvasca u istoj sladovini daju razliit stepen prevrenja.

Ukus piva je u izvesnoj meri uslovljen i sortom kvasca, pa je potrebno probompiva utvrditi eventualne razlike.

Karakteristike vrenja

Na sladovini prilikom vrenja dolazi do vidnih promena. Te promene se mogupodeliti na sledee faze:

12


13/18

-niska bela pena

-srednja pena

-visoka pena

-opadanje pene

-hlaenje i taloenje

Prvi znaci vrenja se pokazuju stvaranjem belog pokrivaa od pene koju stvaraugljen-dioksid, a koji se oslobaa prilikom vrenja i prelazi u atmosferu. Pri kraju ovefaze vrenja poinju se nakupljati male koliine hmeljnih smola i belanevinskihmaterija, to se naziva faza niske bele pene.

U ovom stadijumu mehurii ugljen-dioksida razvijaju se intenzivnije i nastaje

gua kompaktna pena, koja se poinje podizati. Usled pojaanog izdvajanje hmeljnihsmola, pena dobija ukasto-smeu boju. Boja zavisi od hemijskog sastava ikoncentracije sladovine i sorte kvasca i koliine hmelja.

Trea faza predstavlja fazu najintenzivnijeg zrenja. U ovoj fazi temperaturadostie maksimum, a nastajanje pene je najintenzivnije.

etvrta faza je karakteristina po tome to se u njoj pored smenjivanja pene injenog postepenog propadanja dolazi do flokulacije pene i bistrenja piva. Pena se

postepeno gubi i na kraju povrina piva ostaje pokrivena tankim slojem pene.Proizvod dobijen na kraju ove faze naziva se "mlado pivo".

U ovoj fazi se pivo hladi kako bi se ubrzalo taloenje kvasca i postiglatemperatura 4-5 C. Za odreivanje zavretka glavnog zrenja slui stepen prevrelosti ispoljni znaci na povrini sladovine, odnosno "mladog piva". Pivo se uzima u au od50ml i kada se dobro prosvetli treba da pokazuje suspendovane estice na dnu i to bi

bio znak da se dobro izbistrilo i da je proces glavnog vrenja zavren.

Naknadno zrenje i vrenje

Za naknadno vrenje karakteristina je lagana fermentacija eera, pri kojoj seodigravaju isti procesi kao kod glavnog vrenja, ali oni teku sporije. Brzina

biohemijskih reakcija procesa se smanjuje usled niih temperatura i manjeg brojaelija kvasca po jedinici zapremina piva, jer se glavni deo kvasca uklanja po zavretku

glavnog vrenja. U toku naknadnog vrenja oksido-redukcioni potencijal piva opada,tom prilikom dolazi do oksidacije nestabilnih materija, usled ega se pojavljuje finooksidaciono zamuenje, koje se samo delimino odstranjuje filtracijom, a ostatak seotklanja prirodnim taloenjem. Ovo bistrenje piva predstavlja drugu fazu vrenja isastoji se u tome to elije kvasca apsorbuju belanevine zamuenja i drugesuspendovane materije koje padaju na dno. U toku naknadnog vrenja kojaguliu se

belanevine, taninske materije i hmeljne smole. U toku zrenja menja se ukus mladogpiva, dolazi do smanjenja gorine to se objanjava procesom koagulacije i razgradnjehmeljnih smola.

Bistrenje i istakanje piva. Gotovo pivo

13


14/18

Filtracija piva

Poznato je da u toku procesa glavnog vrenja i zrenja dolazi do odreenihfiziko-hemijskih i organo-leptikih promena u sastavu i osobinama piva. Pivo se

bistri, elije kvasca i druge suspendovane materija belanevinsko-taninskogkompleksa se taloe, a osloboeni ugljen-dioksid se vee za pivo, tako da poprimasvoj konaan sastav, ukus i druge osobine. Filtrirano pivo treba da bude kristalno

bistro, sa potrebnom trajnosti, ukusom i ostalim karakteristikama. Radi toga, filtracijaima veliki znaaj kao poslednja faza proizvodnog procesa, jer tek filtrirano pivo imasve one karakteristike koje trae potroai. Danas se u svetu u cilju postizanja

bistrenja piva primenjuju dva osnovna postupka, i to:

-separacija piva

-filtracija piva

Separacija piva

Bistrenje piva na separatoru odvija se na bazi centrifugalne sile. Poznato je dasladovina i pivo sadre izvesne estice razliite specifine teine koje se taloe usledgravitacione sile. Pivo dolazi pod pritiskom u bubanj u kome su smeteni rotirajuitanjiri. Tanjiri su smeteni na uplje vreteno koje slui za ulaz piva. Po bubnju pivo

prolazi izmeu tanjira i osnovice bubnja u prostor za taloenje. Krupne estice seizdvajaju usled centrifugalne sile ka periferiji, pa se na taj nain vri stvaranje taloga.

Ovaj talog se u odreenim vremenskim intervalima izbacuje. Poto su separatorihermetiki zatvoreni odrava se konstantan pritisak i ne dolazi do gubitka piva ismanjenja koncentracije ugljen-dioksida.

Filtracija piva

Osnovna prednost filtracije piva je mogunost otrije filtracije i postizanjevee bistrine. Kvalitet filtracije gotovog piva zavisi od pravilnog izbora i doziranjakisel-gura koji odgovara zahtevima za postizanje odreenog stepena bistrine piva. Uveini sluajeva estice zamuenja koje treba odstraniti iz piva su male pa je potrebnostvoriti odgovarajui porozni sloj koji e ove estice zadrati prilikom filtracije. Na tajnain se iz tene faze izdvajaju estice tako da se dobija bistra tenost. Za filtriranje seobino koriste filtracioni uloci koji su izraeni u vidu ploa iz kombinacije celuloze i

pamuka. Na filtracionim ulocima se formira prvo jedan naplavni sloj grubog kisel-gura, a zatim se nanosi kisel-gur finije granulacije koji formira filterski sloj kojizadrava estice i na taj nain omoguava da kroz filtracione slojeve prolazi potpunoist filtrat, osloboen svih talonih materija i elija kvasca.

Karakteristike kisel-gura

Kisel-gur kao sredstvo za filtriranje, proizvodi se od slojeva diatomeja (alge

kremenjaice). Kad je pravilno pripremljen najbolje odgovara zahtevima koji sepostavljaju idealnom sredstvu za filtriranje: svojim oblikovanim esticama stvara

14


15/18

veoma prepostljivu filter-pogau koja omoguuje najbolje filtraciono delovanje. Uhemijskom sastavu kisel-gur je najveim delom sastavljen od silicijumovih dioksida ialuminijumuvih oksida.

Filtracija je poslednja faza u proizvodnom procesu, koji predhodi punjenju

piva u burad, boce i limenke pa je nuno da joj se posveti posebna panja. Kako sastanovnita bistrine i drugih tehnolokih zahteva za kvalitetno pivo, tako i sastanovnitva ekonominosti izvoenja ove tehnoloke operacije.

Punjenje piva

Filtrirano pivo dolazi u tankove pod pritiskom u kojima treba da se zadri 8-12h pre punjenja. Zadravanje piva u tankovima ima svrhu da se pivo ohladi natemperaturi 1-2 kako bi se spreilo penuanje u procesu otakanja piva. Pivo se puni

pod izobarometarskim pritiskom. Pod ovim pojmom se podrazumeva konstanti protiv-

pritisak ugljen-dioksida kojim se omoguava normalno punjenje piva i koji spreavagubitak ugljen-dioksida i oksidacija piva.

Hemijski sastav i osobine piva

15


16/18

Glavni sastojci gotovih piva su voda, alkohol, ugljen-dioksid i ekstrakt(neprevreli deo ekstrakta). Zavisno od sorte piva sadraj alkohola se kree od 2-6%.Pored etil alkohola u pivu se nalaze male koliine viih alkohola. U pivu normalnoima 0,30-0,40% ugljen-dioksida. Prisustvo ugljen-dioksida deluje povoljno na ukus,daje sveinu, a predstavlja i vanu komponentu za penuavost piva. Sposobnost

dranja pene zavisi o koliini i hemijskom sastavu ekstrakta. Od piva se trai da pripunjenju u au peni tako da se ova gusta i vrsta pena, tako da se ova gusta i vrstapena zadri na povrini najmanje 3 minuta. Mehurii ugljen-dioksida koji se diu oddna ka povrini pomau odravanju pene. Ekstrakt piva preteno ine ugljeni hidrati imanja koliina proteina, aminokiselina, glicerina i sastavnih delova hmelja. Odsastava ekstrakta zavisi punoa ukusa piva. Hemijski sastav ekstrakta ne zavisi samood vrste slada, nego i nainu proizvodnje sladovine i voenju fermentacije, odnosnostepenu konanog prevrenja na kraju fermentacije.

ZAKLJUAK

16


17/18

U ovom seminarskom radu sam pokuao da izloim i prikaem proces

proizvodnje i nastanak piva kao konzumirane namirnice u istoriji oveanstva. Proli

smo kroz nastanak, proizvodnju, popularizaciju, komercalizaciju i na kraju sam proces

od nabavke sastojaka do gotovog proizvoda.

Dokazali smo da je pivo veoma bitan element u okviru ivotnih namirnica

tokom istorije oveanstva, da se i dalje vri usavravanje proizvoda i da e se sa tim

nastaviti. Pivo e uvek biti sastavni deo ivotnih nairnica ljudi.

17


18/18

LITERATURA

http://tehpiva.tripod.com/

http://www.dgt.uns.ac.rs/download/tehnzivnam_11.pdf

http://www.dgt.uns.ac.rs/download/tehnzivnam_11.pdf

http://revija.in/zabava/zanimljivosti/1142-pivo-je-qkrivoq-za-nastanak-civilizacije

18
http://tehpiva.tripod.com/http://www.dgt.uns.ac.rs/download/tehnzivnam_11.pdfhttp://www.dgt.uns.ac.rs/download/tehnzivnam_11.pdfhttp://revija.in/zabava/zanimljivosti/1142-pivo-je-qkrivoq-za-nastanak-civilizacijehttp://tehpiva.tripod.com/http://www.dgt.uns.ac.rs/download/tehnzivnam_11.pdfhttp://www.dgt.uns.ac.rs/download/tehnzivnam_11.pdfhttp://revija.in/zabava/zanimljivosti/1142-pivo-je-qkrivoq-za-nastanak-civilizacije

Documents

Nenad Sokolović TŽNSI