Univerzitet u Beogradu

Fakultet političkih nauka

Predlog praktične politike

Nespojive delatnosti sa

policijskim poslom

Članovi istraživačkog tima:

Marija Mikić

0

Katarina Žunjić

Beograd, jun 2015.

Sadržaj

Suština problema..................................................................................................................2

Analiza nedovoljne normativne regulisanosti.....................................................................3

Važnost problema za širu političku zajednicu.....................................................................4

Analiza aktuelnog stanja......................................................................................................6

Raspoložive prakticno-političke opcije...............................................................................9

Preporuke...........................................................................................................................12

Zaključak............................................................................................................................13

1

Apstrakt

U ovom radu nastojimo da pokažemo da je bitno jasno definisati posao svakog

policijskog službenika kako ne bi dolazilo do povrede službene dužnosti, usled obavljanja

poslova koji dovode do sukoba interesa.Najpre ćemo se potruditi da istaknemo samu

suštinu problema nespojivih delatnosti sa policijskim poslovima.Potom ukazujemo na

nedovoljnu normativnu regulisanost,koja zapravo stvara problem.U odeljku o važnosti

prikazaćemo da kako problem utiče na pojedinca, takav uticaj ima i na društvo u celini.

Zatim navodimo stav stručne javnosti po ovom pitanju nastojeći da dodjemo do što

adekvatnijih rešenja za ovaj problem,pa tako na kraju izdvajamo naše preporuke.

Suština problema

U praksi se može naići na veliki broj slučajeva da su policajci pored svog redovnog

posla prinuđeni da rade dodatno i druge poslove iako im je Zakonom zabranjeno da

obavljaju profesionalne delatnosti koje su nespojive sa policijskom službom. Ovakva

realnost je zabrinjavajuća i treba pristupiti rešavanju problema. Nedozvoljene su

delatnosti poput poslova pružanja usluga obezbeđivanja imovine i lica, detektivski

poslovi, trgovinski poslovi, posedovanje firmi, članstvo u političkim strankama, odnosno

svi oni poslovi koji mogu da ometaju njihova redovna profesionalna zaduženja. Problem

nastaje onoga trenutka kada se policijski službenik odluči da obavlja neku od ovih

delatnosti, a da pritom nije ni dobio ovlašćenje svoga nadređenog ili je ipak usledila

prećutna dozvola. Danas je nadređenim licima ostavljeno da ocenjenuju da li je neka

delatnost nespojva ili ne i kome će dozvoliti da obavljaju dodatnu delatnost, a kome ne.

U javnosti su prisutni brojni primeri obavljanja ovakvih poslova, ali i uprkos tome do

sada nije precizirano ni u jednom zvaničnom zapisu koje su to izričito nespojive

2

delatnosti. Obavljajući te delatnosti oni često koriste svoja policijska ovlašćenja i

policijske resurse. Ovakva situacija nosi brojne rizike poput: nejasnog lanca

komandovanja, korupcije, problema nadzora i utvrđivanja odgovornosti. Nepostojanje

adekvatnog normativnog okvira koji bi uredio detaljno ovu oblast je veliki nedostatak,

koji omogućava da se dešavaju ovakve zloupotrebe službene dužnosti u praksi.

Analiza nedovoljne normativne regulisanosti

Važeći Zakon o policiji iz 2005.1u članu 133. jasno ukazuje da ,,Policijski službenik i

drugi zaposleni u policiji ne mogu obavljati samostalnu privrednu ili profesionalnu

delatnost’’( stav 1). Predviđeno je da se aktom ministra bliže definiše koji su to poslovi

i delatnosti, kao i uslovi za obavljanje poslova van radnog vremena, odnosno da se

operacionalizuje ovaj uopšten član, ali to još uvek nije realizovano. Ovakva uopštena

zabrana ostavlja rizičan prostor za tumačenje. Ministarstvo unutrašnjih poslova je

plasiralo u javnosti predlog pravilnika 2012., ali se ubrzo odustalo od donošenja,

pravdajući to planiranjem izrade novog Zakona o policiji.

Nedavno je najpre objavljen prednacrt novog Zakona o policiji u kome je prvi put

navedena lista nespojivih delatnosti u članu 66( stav 1), ali ubrzo je predstavljen i Nacrt

Zakona o policiji koji je ponovo ovu listu izostavio. U vreme pisanja ovog dokumeta na

sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova javno je dostupan Nacrt Zakona o policiji, dok je

sam tekst Prednacrta, koji je sada nevažeći, dostupan na engleskom jeziku.2

Nacrt Zakona o policiji3 ,kao i prethodni, bliže uređenje nespojivih delatnosti ostavlja

nekom budućem pravilniku – praksa koja se do sada pokazala neefikasnom. Za razliku od

trenutnog važećeg Zakona, u Nacrtu se dodaje u članu 165. da ,,Poslovi koji su nespojivi

sa poslovima zaposlenih u Ministarstvu su svi poslovi koji na bilo koji način mogu biti

dovedeni u vezu sa pojmom i vrstama policijskih i drugih poslova utvrđenih zakonom i

aktima donetim na osnovu zakona.’’

1 Zakon o policiji , Službeni glasnik RS br. 101/05 , 63/09. , 92/112 http :// www . mup . gov . rs / cms / resursi . nsf / Prednacrt - ZOP - eng . pdf (27.05.2015)3 Dosupan na stranici http://www.mup.gov.rs/cms_lat/sadrzaj.nsf/nacrti_zakona.h (27.05.2015)

3

Ukoliko se pogleda važeći Zakon o policiji iz 2005., Kodeks policijske etike, a i sada

Nacrt Zakona o policiji, može se uočiti da postoji još jedan član koji naglašava da

policijski službenici ne mogu da obavljaju bilo koju drugu delatnost pored svoje službe.

Tako u članu 49. Nacrta Zakona o policiji stoji da ,,policijski službenici preduzimaju

neophodne radnje radi bezbednosti i zaštite života i lične bezbednosti ljudi i imovine i

van radnog vremena’’. Iz ovog proizilazi da su policijski službenici obavezani

policijskom službom i van radnog vremena, tako da im se ne može dozvoliti da obavljaju

delatnosti koje će ih sprečavati da adekvatno vrše svoju službu.

Kao i u slučaju drugih državnih službenika, rad pripadnika policije i službi bezbednosti

koji imaju status državnih službenika regulisan je i detaljnim pravilima o sprečavanju

sukoba interesa, koja su propisana u Zakonu o državnim službenicima.

Zakon o državnim službenicima4, čije se odredbe prema članu 169. Zakona o policiji

shodno primenjuju na položaj, dužnosti, prava i odgovornosti zaposlenih u MUPu,

propisuje da „državni službenik može, uz pismenu saglasnost rukovodioca, van radnog

vremena, da radi za drugog poslodavca ako dodatni rad nije zabranjen posebnim

zakonom ili drugim propisom, ako ne stvara mogućnost sukoba interesa ili ne utiče na

nepristrasnost rada državnog službenika“. Međutim, imajući u vidu da Zakon o državnim

službenicima jasno uređuje u članu 28. da „državni službenik ne sme da osnuje privredno

društvo, javnu službu, niti da se bavi preduzetništvom“, a u članu 29. da „državni

službenik ne sme biti direktor, zamenik ili pomoćnik direktora pravnog lica“, izostanak

konkretnog definisanja delatnosti kojom državni službenik ne može da se bavi je

evidentan. Na osnovu ovoga dolazi se do zaključka da zakoni koji uređuju rad u

specifičnim državnim organima moraju da sadrže tačno istaknute specifikacije poslova

kojima zaposleni ne mogu da se bave.

Važnost problema za širu političku zajednicu

4 Zakon o državnim službenicima, "Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008, 104/2009 i 99/2014

4

Policijski službenici bi trebalo da obavljaju odgovorno svoje dužnosti, jer je policija

bitan segment svakog društenog sistema. Značajno je raditi na njenom integritetu, kako

bi se održalo poverenje građana, pa shodno tome treba zabraniti one aktivnosti koje

ometaju službeno lice da valjano obavlja svoju dužnost. U sustini, integritet policije

obuhvata individualnu čestitost policijskog službenika i njegovo postupanje u skladu sa

zakonom, moralnim i etičkim vrednostima.Takodje, integritet predstavlja i

institucionalnu

celovitost rada policijske službe, kao i postupanje u skladu sa zakonom. Policajac koji

poseduje integritet je pimer ostalim kolegama. On se bori protiv korupcije, diskriminacije

i promoviše osećanje jednakosti u policijskoj službi. Narušavanjem integriteta policije i

njenih službenika dovodi se u pitanje njena osnovna uloga, koja podrazumeva očuvanje i

unapređenje bezbednosti građana. Smatra se da policija nije glavni akter korupcije u

Srbiji,mada joj se svakako pripisuje jedna od vodećih pozicija. Više od polovine gradjana

(59%) i policijskih službenika (55%) smatraju da je korupcija u policiji prisutna u istoj

meri kao i u drugim institucijama.5Korupcija u policiji narušava integritet policijske

službe. Na to ukazuje istraživanje MUP-a iz 2013. da je poverenje gradjana u policiju

2012. iznosilo 42% , da bi tokom 2013. opalo na 30% .6 Nepoverenje građana ne treba da

čudi s obzirom da se često čuje kako je zamenik načelnika koristio službeno vozilo u

privatne svrhe, da policajci u uniformama rade kao privatno obezbeđenje u noćnim

klubovima, da su trgovali drogom, bili u sprezi sa kriminalcima, lažirali saobraćajke...

Ipak podatak OEBSa iz 2015. ukazuje na sledeći statistički prikaz:

1. poverenje građana u policiju u prošloj godini (2014.) je poraslo za skoro pet odsto

u odnosu na 2013. i iznosi 35 %

2. a 21 odsto građana pokazalo je nezadovoljstvo.7

Ukoliko pripadnici policije ne poštuju zakon i ne rade svoj posao odgovorno i savesno,

narušava se sama bezbednost građana. Policija treba da obezbeđuje red i sigurnost u

društvu, a ne da se bavi i drugim poslovima koji mogu da dovedu i do podrivanja

bezbednosti u državi.

5 Petrović i Đorđević, 2014, 646 http :// www . mup . gov . rs / cms _ lat / sadrzaj . nsf / javno - mnjenje -2013. pdf (31.05.2015)7 http :// www . blic . rs / Vesti / Drustvo /531071/ Gradjani - traze - vise - hapsenja - zbog - korupcije (31.05.2015)

5

U praksi najčešći primeri kršenja službene dužnosti su ti da pripadnici policije rade kao

obezbeđenje noćnih klubova i raznih imućnih ljudi koji se često bave kriminalnim

radnjama, kao i da obavljaju ulogu odbornika u opštinskim skupštinama.Neregulisanje

nespojivih delatnosti dovodi i do drugih problema, kao sto je čest slučaj da oni koji rade

kao obezbeđenje dolaze u kontakt sa kriminalcima, i zajedno sa njima rade nedozvoljene

poslove, sprečavaju da ih policija ne procesuira, žmure na dilovanje droge u klubu i

slična krivična dela.

Vršenje policijske službe na adekvatan i odgovoran način je veoma značajno jer je

policija ta koja se stara o bezbednosti i zaštiti života i lične bezbednosti ljudi i imovine.

Zato je pitanje nespojivih delatnosti važno za celokupni sektor bezbednosti.

Analiza aktuelnog stanja

Zbog ne postojanja adekvatne i precizne normativne regulative koja bi uredila oblast

nespojivih delatnosti, pojedini policijski službenici su pored policijskog posla mogli da

obavljaju i neku privrednu ili drugu samostalnu profesionalnu delatnost i da pritom

koriste svoja službena ovlašćenja i resurse, a da retko ili gotovo skoro niko ne odgovara

zbog toga. Najčešće pripadnici policije rade kao privatno obezbeđenje u noćnim

klubovima ili pružaju ličnu zaštitu imućnim ljudima, a neretko se bave i nekom

privrednom delatnošću ili politički deluju, iako im je i to Ustavom i Zakonom izričito

zabranjeno. Na osnovu svojih istraživanja BCBP je izdvojio osnovne karakteristike

policajaca koji se bave nespojivim delatnostima:

6

Grafikon8

U javnosti su prisutan veliki broj slučajeva koji potvrđuju gore navedene karakteristike.

U 2013. i 2014. godini mediji su često izveštavali o pripadnicima policije koji rade kao

obezbeđenje raznih klubova. Najviše slučajeva zabeleženo je u Novom Sadu, među

kojima je i incident koji se desio krajem 2013. godine u lokalu „Tapas“, kada je

„službenik obezbeđenja“ najpre pucao u kolegu, a zatim i sebi pokušao da oduzme život.

Alarmantna činjenica je da su oba „službenika obezbeđenja“ ujedno bili i pripadnici

Interventne jedinice Policije Novog Sada, a da su posao obezbeđenja obavljali nakon

radnog vremena kao dopunsku aktivnost. Takođe, zabeleženi su u 2014. najpre slučaj

tuče ispred kluba u Ulici Laze Telečkog u kojoj je učestvovao i pripadnik policije kog su

snimile sigurnosne kamere da radi kao obezbeđenje, a onda i izjave da policajci reketiraju

vlasnike lokala i da im nameću da ih obezbeđuju pripadnici policije. I u Nišu je januara

2014. jedan pripadnik Žandarmerije koji je angažovan kao obezbeđenje u jednom kafiću

bez povoda napao i ranio troje ljudi.9

Postoje i primeri iz 2013. koje iznosi tadašnji državni sekretar Božović kome je Sektor

unutrašnje kontrole MUP-a dostavio izveštaj u kome se navode tri primera nespojivih

poslova sa službenom dužnošću policajaca: tri policajca iz Bojnika su bili angažovani kao

članovi upravnog odbora Centra za socijalni rad, zatim primer iz Zaječara, gde je

utvrđeno da je policijski službenik svoje vozilo ustupio taksi udruženju i treći primer iz

Kikinde, gde je policijski službenik u nekoj školi obavljao administrativne poslove.10

Otkrivene su i sutuacije u kojima su određeni policijski službenici obavljali dužnosti

odbornika u opštinskoj skupštini. Odlukom MUP-a omogućeno je da se da saglasnost za

prihvatanje odborničkog mandata Draganu Stojnoviću u Skupštini opštine Novo Brdo,

dok njegova prava i obaveze na osnovu ugovora o radu miruju dok mu traje odbornički

8 Petrović, 2014, 29.9 http :// www . cins . rs / mobile / srpski / news / article / policajci - koji - rade - kao - obezbedjenje - osumnjiceni - za - nasilje - i - korupciju (31.05.2015)10http :// www . danas . rs / danasrs / drustvo / bozovic _ zakonom _ definisati _ nespojive _ delatnosti .55. html ? news _ id =270726 (31.05.2015)

7

mandat. Takođe, u Majdanpeku je oktobra 2013. Skupština opštine odbila da odobri

odbornički mandat Draganu Popoviću koji je pre toga bio predsednik opštine (do jula

2013.), a njegov radni odnos u MUP-u je mirovao.11

Sektor unutrašnje kontrole policije kontroliše zakonitost rada policije pri izvršavanju

policijskih zadataka i primeni policijskih ovlašćenja. Međutim, postoji nekoliko problema

kojim je ograničen rad Sektora unutrašnje kontrole. Najpre, pravna praznina u Zakonu o

policiji iz 2005., po kome SUKP nema nadležnost da kontroliše sve zaposlene u

Ministarstvu unutrašnjih poslova, već samo one koji su zaposleni u Direkciji policije,

tako da je bez nadzora ostalo oko 18 000 zaposlenih. Drugo, SUKP nije nezavistan u radu

jer po zakonu ministar može da izuzme predmet na kome radi SUKP i dodeli ga nekoj

drugoj organizacionoj jedinici. Pored SUKP, kontrolu u MUP-u vrše i Odeljenje za

kontrolu zakonitosti u radu, Odsek za kontrolu zakonitosti u Žandarmeriji i Služba

interne revizije, pri čemu njihov rad nije koordinisan. Najzad, veliki praktični problem je

što Unutrašnja kontrola policije ne poseduje odgovarajuće ljudske, materijalne i

finansijske kapacitete. Alarmantan je podatak da je u SUKP-u zaposleno oko 90 ljudi,

koje treba da kontroliše više od 28 000 pripadnika policije.12

Nedavno je javnosti predstavljen izveštaj o radu MUP-a za period od maja 2014. do

aprila 2015., u kome se ističe da je SUKP podneo ukupno 153 krivičnih prijava protiv

141 policijskog službenika, a da je najviše prijava podneto zbog zloupotrebe službenog

položaja, 58 dela.13 U razgovoru sa službenicima Sektora unutrašnje kontrole saznale smo

podatak da je u 2014. godini bilo 69 operativnih informacija koje se odnose na bavljenje

nespojivim delatnostima i da je 13 slucajeva provera u toku, a da je utvrđeno da su se 7

policijskih službenika bavili dodatnim poslovima.14

Članovi radne grupe iz SUKP-a koji su učestvovali u izradi preloga Nacrta novog

Zakona o policiji upoznali su nas sa dosadašnjim njihovim radom po pitanju kontrole

policijskih služebenika koji su obavljali neku dodatnu delatnost. Dve su prepreke koje

remete njihov rad. Prvo, neprecizna zakonska uređenost i nepostojanja pravilnika koji

tačno precizira šta su nespojive delatnosti i postpak odobrenja da se radi dodatni posao,

11 Petrović i Đorđevic, 2014, 3112 http :// www . bezbednost . org / Bezbednost /5525/ Policijski - sindikati - i - organizacije - civilnog . shtml (31.05.2015)13 http :// www . mup . gov . rs / cms _ cir / aktivnosti . nsf /240415- rezultati - rada . h (31.05.2015)14 Razgovor obavljen u SUKP 15.05.2015.

8

kao i kontrola. Drugo, u praksi je veoma teško pribaviti dokaze,a posebno kada policajac

koji čini takvu vrstu prekršaja ima prećutnu dozvolu svog neposredno nadređenog, a

SUKP nema nadzor nad policijskim starešinama i njihovim radom. Zbog ova dva

problema sa kojima se susreću službenici SUKP-a, u situaciji su da i pored operativnih

saznanja i praćenja veoma retko i teško su u mogućnosti da pokrenu disciplinski postupak

ili podnesu krivičnu prijavu. Izdvajaju slučajeve kada policajci rade kao privatno

obezbeđenje noćnih klubova ili pružanje zaštite imućnim licima, koji često imaju i

kriminalnu prošlost. Tada je posebno teško prikupiti dokaze jer vlasnik lokala ili

poslodavac ne želi da prijavi takav slučaj, policajac takođe ne želi da sarađuje, a i njihove

kolege policajci im pomažu da prikriju činjenicu da van dužnosti rade. Pritom ako u

klubu zateknu policajca, on će uvek reći da je samo svratio na piće i da je gost kao i ostali

u lokalu. Kažu nailazi se na takozvani ,,plavi zid ćutanja’’ i nista se zvanično ne može

pokrenuti i isterati do kraja.

U cilju prevazilaženja ovakvih zloupotreba službenog položaja, zemlje Evropske unije,

ali i u našem regionu, su internim pravilima strogo uredile obast nespojivih delatnosti.

Najstrožije je u Belgiji, Grčkoj i Portugalu gde je na primer policijskim službenicima pet

godina nakon prestanka rada u policiji zabranjeno da rade kao privatno obezbeđenje.

Takođe, u Ujedinjenom Kraljevstvu je jasno regulisan postupak podnošenje zahteva za

bavljenjem dodatnom aktivnošću, a Zakonom o policiji je definisano da aktivni članovi u

službi policije ne mogu da se bave nespojivim delatnostima i da su sve druge aktivnosti

službenika sekundarne u odnosu na posao policije. Policijski službenici su čak dužni da

prijave ukoliko članovi njihove uže porodice rade neki posao koji može uticati na njihovu

nepristrasnost pri obavljanju policijske službe. I u Nemačkoj, Sloveniji, Italiji, Danskoj,

Slovačkoj i Madjarskoj je privatno obezbeđenje okarekterisano kao nespojiva delatnost sa

policijskim poslom.15

Raspoložive praktično-političke opcije

15 http :// ceas - serbia . org / root / images / Nacrt _ CEAS _ analize _- _ Nespojive _ delatnosti _ pripadnika _ MUPa _ u _ odnosu _ na _ pruzanje _ usluga _ privatnog _ obezbedjenja _- _ mart _2015. pdf (31.05.2015.)

9

Stručna javnost ističe da je od izuzetne važnosti da se donese pravilnik kojim bi se

detaljno odredile nespojive delatnosti, tj. uslovi i kriterijumi koji utvrđuju kada policajac

obavlja dodatne poslove. . Da bi se uopšte govorilo o nespojivim delatnostima mora se

prvo jasno definisati svako radno mesto u MUP-u Srbije. Istraživači iz Beogradskog

centra za bezbednosnu politiku su više puta do sada isticali da lista nespojivih delatnosti

ne sme biti zatvorena, već je treba vremenom dopunjavati. Oni naglašavaju da policajci

često obavljaju poslove obezbeđivanja lokala i klubova, pri čemu zarade od 2.000 do

5.000 dinara za jednu noć, a da za to imaju prećutnu saglasnost svojih šefova. Takođe,

bitno je redovno pratiti stanje u ovoj oblasti i odrediti lice koje će se baviti očuvanjem

profesionalnih standarda, kako bi se jačao integritet policije.16

U Ministarstvu unutrašnjih poslova takođe ističu potrebu da se u Zakonu precizno

regulišu nespojive delatnosti, što nam je i potvrđeno u intervjuu sa Načelnikom Uprave

policije Zoranom Alimpićem.17 On ističe da do sada nije bila predviđena posebna

organizaciona jedinica koja bi se bavila praćenjem nespojivih delatnosti već se one prate

u okviru samih organizacionih jedinica u središtu Ministarstva i područnih organizacionih

jedinica. Naglašava da će se svakako dodatni rad policijskih službenika urediti novim

Zakonom o policiji. U vezi sa ovim, važno je istaći i to da smo poslale Zahtev za

informacijama od javnog značaja MUP-u u kom smo tražile podatak o godišnjem broj

zabeleženih slučajeva zloupotrebe službenog položaja zbog obavljanja nespojivih

delatnosti i kao odgovor samo dobile da je u 2013. zavedeno 48 dokumenta u kojima je

ukazivano na policijske službenike koji se bave poslovima koji su nespojivi sa službenim

dužnostima i da je posle provera SUKP utvrdio da se 7 policijskih službenika bave

nespojivim poslovima te da je protiv 6 policijskih službenika pokrenut disciplinski

postupak zbog teške povrede službene dužnosti, a za 1 policijskog službenika je

predloženo da odgovarajuće mere prema njemu preduzme njegov neposredni starešina.

Takođe, podnešena je i 1 krivična prijava. Što se tiče podataka za 2014. godinu isti su kao

i oni što smo dobile neposredno od službenika SUKP (gore navedeno), kao i da su

podnete 2 krivične prijeve.

Službenici Sektora unutrašnje kontrole izričito ističu potrebu da se što pre pristupi

pravnom regulisanju nespojivih delatnosti, obzirom da je ovo predstavljalo ključnu

16 Petrović, 2014, 29-3017 Intervju obavljen elektronskim putem, 21.05.2015.

10

kočnicu u njihovom dosadašnjem radu. U intervjuu sa dva člana Radne grupe iz SUKP-

a18 koji su učestvovali u izradi preloga Nacrta novog Zakona o policiji, izneli su nam

njihov predlog za koji smatraju da bi najbolje uredio ovu oblast. Oni su stava da se u

novom Zakonu o policiji najpre jasno navedu koje su nespojive delatnosti, potom one

koje se mogu obavljaju jedino uz pismenu dozvolu i na kraju delatnosti za koje nije

potrebno odobrenje, a da se pravilnikom definiše samo postupak i procedura za dobijanje

dozvole.

Prilikom izrade predloga upoređivali su i zakone koji uređuju ovo pitanje u zemljama

regiona,i došli su do zaključka da su uglavnom veoma rigorozni. Ipak uzimajući u obzir

ekonomsku situaciju u našoj zemlji i niske plate u policijskom sektoru, mišljenja su da se

i policajcima treba ostaviti mogućnost da rade neke dodatne poslove ali koji ne remete

njihovu službu. Predlažu da policijski službenici moraju da podnesu zahtev za obavljanje

dodatnog posla, koji pored ličnih podataka treba da sadrži i ugovor o privremenom radu,

da se dozvola izdaje u pismenom obliku i da se ostavi mogućnost žalbe ukoliko se odbije

zahtev. Policajac bi trebalo da u periodu od obavljanja dodatnog posla i svoje redovne

službe ima pauzu od 12 časova, kako bi bio sposoban da valjano izvršava svoje policijske

dužnosti. Lista bi sadržala 11 nespojivih delatnosti.

Sa druge strane imamo policijske Sindikate koji smatraju da to pravo na dodatan rad ne

treba jedino osporavati profesiji u bezbednosti tj. Policiji ili Vojsci. Svakoj profesiji je to

dozvoljeno i neosporivo – štiteći bezbednost i ne odavajući službene tajne i ne

zloupotrebljavati javni sektor bezbednosti, to treba dozvoliti i policajcima i vojnicima.

Ovo je otvoreno tržište rada i svako može da radi, osim ukoliko ne narušava bezbednost

građana i Države i zato i taj vid treba regulisati zakonom i pravilnicima u skladu sa

pravom na slobodu rada.

Dejan Milutinović, predsednik sindikalne organizacije Žandarmerije (SOŽ)19 rekao

nam je da smatra kako je ovu oblast bolje urediti Pravilnikom,jer je ovo problematika za

koju će sigurno biti potrebno dosta vremena i prilagođavanj, te tako i lakše izmene i

dopune pravilnika, umesto složenijeg procesa izmene Zakona. Pravilnik ne bi trebalo da

ima za cilj sprečavanje, nego slobodu u dodatnom radu u privatnom sektoru, tako da ga

ne ograničava u tome, ali sa druge strane propisuje na koji način i kako može da se

18 Intervju obavljen 15.05.2015.19 Intervju obavljen elektronskim putem, 16.05.2015.

11

obavlja. Kako nas sagovornik ističe, da ukoliko neki policijski službenik ima želju i

mogućnost da dodatno radi privremene poslove u privatnoj režiji, to treba kvalitetno

urediti i dozvoliti, ali tako da se ne izdvaja iz poreskog sistema i obaveza, kao i da nikako

ne ometa redovne obaveze u svom matičnom radnom okruženju. Obzirom da je

organizovani kriminal najprisutniji po noĆnim klubovima, nastojanje da se ograniči

policijski službenik da vrši dodatnu deltanost kao privatno obezbeđenje je krajnje

kontraproduktivno. U prednostima policije on navodi mogućnost represivnog delovanja i

uvezanu reakciju sa kolegama iz MUP-a, odnosno sa ekipama za intervencije i podršku

kolega u tom reonu. Povodom toga smatra da je potrebno da se policija fakticki

‚‚infiltrira‚‚ u takva mesta ili slobodno angažuje uz strogu kontrolu i izveštavanje, gde bi

se radilo u korist opšte bezbednosti, kako građana i imovine, tako i Republike Srbije.

Preporuke

Vladi i Narodnoj Skupštini Republike Srbije :

1) U Zakonu o policiji precizirati opšti osnov zabrane bavljenjem poslovima koji su

nespojivi sa službenim dužnostima na taj način što će se uneti lista poslova koji dovode

do sukoba interesa, sa ostavljanjem mogućnosti da se ta lista pozdakonskim aktima na

osnovu iskustva može i naknadno dopuniti.

Ministarstvu unutrašnjih poslova:

2) Usvojiti kriterijume i uslove koji treba ispuniti da bi se obavljali dodatni poslovi

3) Potrebno je pravilnikom precizirati postupak obaveštavanja rukovodioca o dodatnoj

delatnosti

4) Urediti da odluku o zahtevu za dodatnim poslom donosi područna policijska uprava

12

5) Policajcu je potrebno omogućiti da se žali ako mu je odbijen zahtev za dodatnim

poslom, ali ga i obavezati da dodatni posao ne obavlja tokom radnog vremena

6) U pravilniku uneti i odredbu kojom bi se zaštitili policijski uzbunjivači, kako bi se

olakšalo rušenje takozvanog ,,plavog zida ćutanja’’

7) Napraviti bazu podataka sa tačnim brojem policijskih službenika i zaposlenih u

Ministarstvu koji obavljaju dodatni posao van radnog vremena

8) Utvrditi da li su policajci koji obavljaju dodatnu delatnost u sukobu interesa

9) Policajcu je potrebno omogućiti da se žali ako mu je odbijen zahtev za dodatnim

poslom, ali ga i obavezati da dodatni posao ne obavlja tokom radnog vremena

10) Propisati sankcije za kršenje ove obaveze

11) Potrebno je odrediti osobu ili organizacionu jedinicu koja će biti zadužena za

očuvanje profesionalnih standarda kako bi pratila stanje u ovoj oblasti

12) Policajcima zabraniti da se bave privatnim obezbjeđenjem tokom određenog

vremenskog perioda nakon napuštanja policije

Zaključak

Naš stav je da je ovu materiju potrebno detaljno regulisati zakonom jer on strogo

određuje i nema mesta daljem tumačenju. Postupak za dobijanje dozvole za obavljanje

nekog dodatnog posla treba precizno regulisati Pravilnikom. Od ključne važnosti je i

napraviti bazu podataka o svim službenicima MUP-a koji obavljaju neku dodatnu

13

delatnost van radnog vremena i redovno ih kotrolisati. Posebno je bitno povecati broj

zaposlenih u unutrasnjoj kontroli. Nadoknade za obavljanje policijskih poslova treba da

budu pristojne, ali treba i dobro urediti sankcije za kršenje obaveza predviđenih

Zakonom. Neke od mogucih sankcija mogle bi biti novcana kazna, nize radno mesto ili

cak kao najteza prestanak radnog odnosa.

U radu smo pokazali da pojedini službenici Ministarstva unutrašnjih poslova

istovremeno rade neke druge nespojive poslove van radnog vremena, što nosi brojne

rizike poput: nejasnog lanca komandovanja; korupcije; problema nadzora i utvrđivanja

odgovornosti.Opisana situacija nosi sa sobom i brojne druge posledice. Ugled MUP-a se

narušava činjenicom da pripadnici Ministarstva, kao državni službenici, finansirani iz

budžeta Republike Srbije, kao dodatni angažman obavljaju poslove koji se smatraju

nespojivim sa njihovom dužnošću. Ovakvo stanje zahteva da se što pre pristupi rešavanju

ovog problema.

14

Literatura

Blic, Građani straževiše hapšenja zbog korupcije ,01.02.2015.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/531071/Gradjani-traze-vise-hapsenja-zbog-korupcije

(31.05.2015)

Centar za evroatlanske studije, Nespojive delatnosti pripadnika MUP-a u odnosu na

pružanje usluga privatnog obezbeđenja, Beograd, 2015.

Centar za istraživačko novinarstvo , Policajci koji rade kao obezbeđenje osumnjičeni za

nasilje I korupciju, 26.11.2014. http://www.cins.rs/mobile/srpski/news/article/policajci-

koji-rade-kao-obezbedjenje-osumnjiceni-za-nasilje-i-korupciju (31.05.2015)

Danas, Božević: Zakonom definisati nespojive delatnosti, 07.11.2013,

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/bozovic_zakonom_definisati_nespojive_delatnosti.5

5.html?news_id=270726 (31.05.2015)

MUP, Stav građana prema radu policije , 2014,

http://www.mup.gov.rs/cms_lat/sadrzaj.nsf/javno-mnjenje-2013.pdf (31.05.2015)

Nacrt Zakona o policiji - http://www.mup.gov.rs/cms_cir/sadrzaj.nsf/Prednacrt_ZOP.h

Petrović, Predrag, Đorđević Saša, Đokić Katarina, Erceg Vladimir, Procena integriteta u

sektoru bezbednosti Srbije, Beograd, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2014.

15

Petrović, Predrag, Đorđević Saša, Korupcija u policiji u Srbiji,Beograd, Beogradski

centar za bezbednosnu politiku, 2014.

Prednacrt Zakona o policiji http://www.mup.gov.rs/cms/resursi.nsf/Prednacrt-ZOP-

eng.pdf (27.05.2015)

Zakon o policiji , Službeni glasnik RS br. 101/05 , 63/09. , 92/11

Zakon o državnim službenicima, "Sl. glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005 - ispr., 83/2005 -

ispr., 64/2007, 67/2007 - ispr., 116/2008, 104/2009 i 99/2014

16