NI LIBERALIZAM, NI ZDRAV RAZUM

ZORAN AVRAMOVI UDK 141.7:159.955 NKPO

NI LIBERALIZAM, NI ZDRAV RAZUM Aleksandar Bokovi, Liberalizam, pragmatizam i zdrav

razum, Kultura polisa, 13/14 2010.

U socijalnim naukama jedno od najsloenijih pitanja je vrsta argumen-tacije u prilog vrednosnog stanovita. A naroito kada je u pitanju voljnointe-resno zastupanje ideolokog pogleda na politiku. Praktino delovanje i ideo-loku opredeljenost uvek je poeljno pokriti naunim obrascem miljenja. Neko to ini spretno, a ima i previe onih koji su nespretni u ovom poslu. Dobar primer za ovo drugo je tekst Aleksandar Bokovi, Liberalizam, pra-gmatiza i zdrav razum, (Kultura polisa, 13/14 2010.).

U tekstu o kome je re, kritiku panju privlae: 1) karakteristino znaenje pojma liberalizma i srpskog liberalizma iz 1972. godine, 2) ocena srpske inteligencije, 3) shvatanje drave i srpske dravotvornosti posebno, i najzad, 4) moralno-politiki lik srpskog naroda.

Liberalizam i srpski liberalizam iz 1972/73

Nije jasno za koju teoriju liberalizma optira A.Bokovi. Izloena su tri pogleda: 1) suprotstavljanje oblicima politikog apsolutizma (prosvetitelj-stvo), 2) slobodan pojedinac kao vrhovna vrednost, 3) ograniavanje moi drave. ini se da pisac teksta o kome je re, prihvata drugo stanovite, koje dopunjava miljenjem jednog britanskog antropologa o slobodnoj volji kao uslovu konstrukcije pojedinanog identiteta. Prigovor ovom miljenju je u tome to posmatra zajednicu kao voljnu (slobodan ulazak i izlazak)a ne i kroz oblike nunih odnosa u porodici, na radnom mestu i drugim institucijama.

Na jednom mestu u tekstu, proizvoljno se dovodi u vezu potreba za ko-lektivom sa Frojdovim (A.B. pie Freud) teorijom o hordi i strahom od slo-bodnih pojedinaca.

Z.Avramovi, Prikaz:Aleksandar Bokovi, Liberalizam, pragmatizam i zdrav razum

376

Sa ovako mutnim pojmom liberalizma autor prelazi na analizu libe-ralizma u Srbiji. Zaudo, njegova polazna taka je 1972. godina, a to je godi-na u kojoj je jedna komunistika frakcija imenovana kao liberalizam, porae-na od druge tvrde linije unutar SK Srbije. Zaudnost ide i dalje. Aleksandar Bokovi povezuje poraz te frakcije sa padom Berlinskog zida.

Evo autentinih rei: Posledice ovog politikog poraza Srbija je po-sebno osetila kroz specifian otklon prema onome to se dogaalo u svetu, pre svega povezano sa padom Berlinskog zida i politikim posledicama koje je doneo slom socijalizma u Istonoj Evropi 1989. i 1990. godine.(153)

Od te 1972. godine, liberalizam je prokazan kao teorija i kao praksa do dana dananjeg, tvrdi autor. A danas, 2009. godine, u Srbiji je uvar liberali-zma LDP, stranka koja nudi, po miljenju A.Bokovia, racionalni izbor graanima Srbije.

ta je racionalni izbor? To je izbor koji bi vodio blagostanju pojedinca i prosperitetu itave zajednice. Tako je velika zagonetka racionalnog izbora svedena na nekoliko optih pojmova i jednu malu stranku koja ne mari za dr-avu i naciju. A druge stranke povlauju irokim masama umesto da se oku-pe oko ideje autonomnog pojedinca kao osnovnog inioca slobodnog demo-kratskog drutva.

U istorijsko-sociolokim i politikolokim radovima, objavljeni su re-zultati opsenih analiza razdoblja Srbije i SFRJ pod komunistikom vlau. Danas, imenovati komuniste kao liberale, govori nam ili o mutnim pojmovi-ma liberalizma ili neznanju osnovnih injenica iz novije istorije Srbije. A po-vezati 1972. i pad Berlinskog zida je jedna obina novinarska tvrdnja a ne nauna i kao takva ne zahteva kritiki osvrt.

Srpsku inteligenciju narod prezire a ova mu se dodvorava

Da vidimo kako Aleksandar Bokovi razumeva srpsku inteligenciju. Ona nije postojala od vremena nadrealista. A kada je stasao srpski intelektua-lac eli da se dopadne irokim narodnim masama. Sa retko vienom proizvo-ljnou autor izlae utiske o srpskoj inteligenciji i njenom odnosu prema na-rodu i naroda prema njoj. Ona je tradicionalno zatvorena i provincijalna, narod je prezire a ono malo inteligencije tei da se dopadne narodu. A dopadanje je uvek pragmatino- stie se korist. Nenadano, ovaj prezir se pro-tee i prema nauci i naunicima u Srbiji i u napomeni se ukazuje na plate u naunim institutima (!).

Ovaj galimatijas od inteligencije i naroda u Srbiji dopunjen je citatom ruskog istoriara i etnografa Rovinjskog iz daleke 1868. godine, koji je zapi-sao da ondanja inteligencija suvie malo izmie masama. ta je tu nelogi-

Kultura polisa, god. VIII (2011), br.15, str. 375-382

377

no? Inteligencije je bilo u Srbiji i pre nadrealista. Zato bi se udvarala ma-sama ako je tako blizu?

A kada je re o koristoljublju inteligencije u savremenom srpskom drutvu i njenom odnosu prema narodu, onda treba imati samo otro oko da bi se konstatovala injenica o irokom krugu srpskih intelektualaca koji pre-ziru sopstveni narod. O tome sam opirno pisao u mojoj knjizi Rodomrsci (2008).

Drava i Musolini

ta je drava i kakva je uloga drave u ivotu drutva i pojedinca? Ne moe se imati mutan pojam o liberalizmu, inteligenciji a bistar o dravi. I to potvruje autor, na pitanju drave. Savremenu dravu on objanjava princi-pima sicijalijanske mafije(!). Ona titi graane u zamenu za novac (porez). Posle ovoga nita ne iznenauje u naunom miljenju A. Bokovia o poli-tikim stvarima. Tako, on se ispoveda da niko do sada nije argumentovano pokazao da drava nuno mora da postoji.Ona postoji zato to ljudi veruju u dravu a ne zato to je objektivno opravdana.

A od oboavanja drave do totalitarizma samo je jedan korak, tvrdi A.Bokovi. I sada sledi kreendo. Musolini je rekao: Sve za dravu, nita izvan drave, nita protiv drave. A nauni savetnik A. Bokovi umno do-pisuje:U ovom kontekstu treba razumeti i insistiranje gotovo svih politikih partija u Srbiji danas na principu takozvane dravotvornosti (156).

Tako, dobili smo udovite u prisustvu razuma. U Srbiji dravotvorne stranke nastavljaju Musolinijevu ideologiju. I sve to pod okriljem naune akribije.

Srbi nacionalni stid

Kakvi su Srbi? Na ovo pitanje se moe odgovoriti i bez navoenja sta-vova A.Bokovia. Ipak, da iskljuimo svaku proizvoljnost.

Za odnos prema demokratiji, dovoljan je citat iz govora ivojina Peri-a iz 1909. godine. Ja sam gospodo protiv demokratije....jer poiva na prin-cipu jednakosti....koji unitava svaki autoritet.

Da Srbi strogo slede reenicu ivojina Peria, na nauni savetnik do-kazuje etiketama koje dolaze iz kruga srpskih antisrba.

U Srbiji je sramota biti antifaista, istorija se revidira a to je poraz ita-vog drutva.


378

U Srbiji je eksplozija nasilja a dokaz su ubijeni strani navija, parada ponosa i miting Kosovo je Srbija iz februara 2008. godine.

U Srbiji su velikodravni projekti na sceni od Nikole Paia do Dobri-ce osia.

Srbi i Srbija e se oporaviti ako se ljudima na ovom prostoru prui mogunost da slobodno odluuju o svojoj sudbini (Samo da dopuste Vaing-ton i Brisel, NATO i SAD- Z.A).

U Srbiji se, tvrdi A.Bokovi zajedno sa piscem Filozofije palanke, ovek moe da bude ili Srbin ili udovite.

I ovde moraju da se stave logiki prigovori. Ako se A.Bokovi zalae da autonomni pojedinac slobodno bira svoj ivotni i misaoni put, da bude su-veren u Milovom smislu rei, kako onda drugaije autonomije linosti, one koje nisu po volji A. Bokovia atribuirati kao predcivilizacijske oblike mi-ljenja i ponaanja, kao iracionalno izraavanje? A kako tek objasniti sebi ne-saglasna miljenja kao instiktivni krik uplaenih i neobrazovanih pojedina-ca!? Oni drugi, nisu slobodni i autonomni u miljenju i ponaanju, logino sledi zakljuak.

Generalno ocenjujui tekst A.Bokovia, moemo da zakljuimo da je predmet njegove kritike srpska nacija i institucija drave. Re je o jednom dovoenju stanovita liberalizma do krajnjih konsekvencija. A to je anarhi-zam.

h h h

U sreditu teksta ije se teze ovde kritiki osporavaju nalazi se nera-zumevanje odnosa drave i individualnih prava i slobode ili kako bi autor na-pisao, suverenog pojedinca. Zadrau kritiku panju na elaboraciji odnosa drave i slobode pojedinca kao vrhovnom vrednou drave.

Sa istorijskom pojavom drave, ovek je mogao da rauna na vlastitu sigurnost i slobodu u zajednici sa drugim ljudima na odreenoj teritoriji. Tek u dravi mogla je da se na pravni nain rei jedna od najveih antropolokih zagonetki potreba za vlau. Drava i sloboda su u neprekinutom protivre-enju.

Istorijsko miljenje o pravim ciljevima drave (antiko opte dobro, li-beralno sloboda pojedinca) u stopu su pratili racionalni i ogoreni kritiari institucije drave (anarhisti, marksisti, liberali). Nae vreme opet je u znaku odumiranja drave. Ideolozi globalizacije sa idejom o supremaciji ljudskih prava nad suverenitetom drave napadaju nacionalna prava drave pri emu ideoloki pomeraju male suverenitete u svoje velike drave.


379

Ova kritika sa stanovita individualnih ljudskih prava nije nova u isto-rijsko saznajnom smislu. Bentam je najtemeljitije podvrgao kritici francusku Deklaraciju prava oveka i graanina tvrdei da prava ne prethode vlasti, zapravo da tek u sistemu zakona prirodna prava (prava oveka) mogu dobiti svoje mesto. Cilj je drave da omogui najveu korist i zadovoljstvo za naj-vei broj svojih lanova. Bentam je kritikovao primarnost prirodna prava za dravu utilitaristikim argumentom.

Racionalistika tradicija odbrane prava drave bila je predmet ospora-vanja raznolikih politikih uenja i akcija. Stratezi i ideolozi novog svetskog poretka prave novi mit slobode i prava da bi ga potom instrumentalizovali u kritici prava drave. To je odnos viih (jaih) i niih (slabijih) drava u kome ove druge treba samo da izvravaju zahteve drugih. Tako prve drave (SAD, drave EU) procenjuju stanje ljudskih prava u drugim dravama, zahtevaju usklaivanje prava sa meunarodnim pravima, sude o tome koliko su prav-na sredstva malih drava prilagoena svrsi. Vrhunac takvih intervencija u ko-rist ljudskih prava je odluivanje o kadrovskim politikim pitanjima malih, slabih drava.

U savremenom svetu, ideologija individualnih prava i sloboda je dobila prevagu u odnosu na dravni razlog. Kako se odbraniti od ideologije ljudskih prava? Jedina odbrana je da se dovedu u vezu sa pravima drave. Suoene sa nekontrolisanim nasrtajem Vaingtona i Brisela na male drave jedini aktivni otpor koji bi imao smisla jeste odbrana koncepta prava drave.

Osnovno uporite odbrane prava drave nalazi se u nekim univerzal-nim vrednostima drutvene zajednice. Drava pre svega mora da ima nepri-kosnoveno pravo na postojanje, narod koji ivi u njenim granicama mora da uiva mir i sigurnost. Isto tako drava ima pravo na sopstvenu volju, ona u prostoru slobode odreuje svoje shvatanje opteg dobra. Najzad, drava mora da uiva pravo na omogui svojim graanima traganje za sreom. Njene in-stitucije treba da izgrauje vlastitim moima koliko je to moguno a svako ugledanje na iskustva drugih drava mora da bude motivisano iznutra, iz sop-stvenog miljenja i tradicije.

Drava nije samo teritorija, stanovnitvo, vlast ve i deo due koju u sebi nosi narod koji ju je stvarao. Prava drave su zapravo prava naroda koji u njoj ivi da traga za formama zajednikog ivota, za sigurnou i slobo-dom. Napad na ta prava drave napad je na prava i slobode graana da ive po svojoj tradiciji, navikama i shvatanjima. Sa tog stanovita pravo je drave da izabere oblik vlasti i drutveno ureenje. Bila ona paternalistika ili libe-ralna drava, stvar je njenih graana a ne samozvanih svetskih uvara prave i istinske drave.


380

Drava postoji da bi branila teritorijalnu celovitost, pravo naroda da bi-ra svoju vlast i mir graana od nasilnih pokuaja da se te vrednosti i prava ugroze. To znai da je pravo drave da se demokratskim sredstvima bori za duhovno (moralno) jedinstvo graana i oseanje solidarnosti. Jedinstvo se ne shvata kao rtvovanje moralne autonomije i slobode pojedinca nekakvom do-gmatskom i nasilnom programu odbrane drave. Mora se uvek imati na umu injenica da drava moe da: a) podstie egoizam svojih graana, b) podstie oseanje drutvene solidarnosti. Pravo je drave da odredi svoje prioritete: odbrana, bogaenje graana, vaspitavanje, obrazovanje.

Osnovna prava drave mogu se ostvariti samo pod uslovom da postoji jednakost u pravima drava na meunarodnom terenu. Ukoliko jedna ili gru-pa drava dopusti sebi mo da se mea u unutranje poslove drugih drava, onda se gubi taj temeljni uslov pravnog odnosa u meudravnim odnosima. Kada se jednom dozvoli da velika drava napravi od manje(i vee) drave vazalni odnos, kraja nema u irenju spoljne kritike i meanja.

Prava drave su prava na istoriju, na kulturu, na tradiciju; drugim re-ima to su prava na razlike u politikoj istoriji sveta. Na podruju takvih pra-va stvara se dobar osnov za konflikt izmeu drava. Razlike su sok napretka i svaka tenja da se svetske drave urede po jednom iskustvu i po jednom mo-delu mora voditi u stagnaciju i sivilo. Takva politika harmonija bila bi neto to bi svaki razuman ovek morao da odbaci kao pretnju ivotu.

Svet je postojao u dosadanjoj istoriji kao svet dubokih politikih raz-lika pa je opstao i preiveo. Koji je to razlog da se danas, u tehniki i komu-nikacijski izmenjenom svetu insistiralo na guenju i suzbijanju prava drave da ide sopstvenim putem u budunost. Briga koju pokazuju SAD i EU drave za narode drugih evropskih i vanevropskih drava ne moe biti vea od sta-novnika tih drava. Najnovije iskustvo je zapravo pokazalo da je meanje u prava drave usmereno prema sistemu vlasti ili linostima na vlasti, a isto ta-ko i prema onim dravama koje su po svom sastavu vienacionalne.

Pravo je suverene drave da odreuje ko e biti na vlasti. Samovolja najmonijih drava savremenog sveta je dola dotle da se u ime ideologije ljudskih prava male i slabe drave dekomponuju i razgrauju. Najsloenija odbrana prava vienacionalne drave obuhvata prava pojedinanih nacija u njenim granicama. Da li su prava nacija iznad prava vienacionalne drave? Dopustimo pretpostavku da su prava nacije iznad prava vienacionalne dra-ve. U tom sluaju pravo mora biti univerzalno, dakle primenljivo na sve naci-je u vienacionalnim dravama sveta.

Problem koji se postavlja pred savremeni svet je ono to sledi iza prava na nacionalnu dravu. I kada se uspostave jednonacionalne drave nee, kako sada stvari stoje, prestati napadi na prava drave od onih koji misle da su u-


381

vari svetskih ljudskih prava. Suoeni sa tom injenicom, mislioci politike i drave morae da izrade koncept odbrane od takvog svetskog jedinstva ili e pristati na vlastitu suvinost u svetu iste sile i pragmatike.

Zakljuak U sredite javnosti treba staviti suvernog pojedinca, to je teza teksta

koji je ovde predmet kritike. Izloeno stanovie je logiki nekoherentno, pojmovno-teorijski neutemeljeno, ali sa referentnom literaturom. Rad je do-bar primer upotrebe teorijskih izvora bez argumentativne snage. Umesto nau-nih injenica i valjano zasnovanog metodskog postupka, dobili smo tekst sa ideolokim proizvoljnostima i politikim pristrasnostima u odnosu na jednu stranku.

Rad Aleksandra Bokovia je dobar primer miljenja koje polazi od te-orije liberalizma a zavrava u misaonom anarhizmu. ta je konsekvenca slo-bode pojedinca shvaene kao odnos prema sebi, prema sopstvenom telu i umu. ta je drutvo sa suverenim pojedincima u krajnjoj liniji? Po ko zna koji put pokazuje se da i kada razum ne spava na scenu izlaze monstrumi.

Documents

NI LIBERALIZAM, NI ZDRAV RAZUM