-Ničeova koncepcija tragičkog junaka nije istorijski relevantna. -Dolazi do vraćanja Antici u pripovednoj književnosti XX v. i to kroz Ničeovu prizmu. -Sva razmatranja koja iznosi u Rođenju tragedije su samo njegova slobodn rekonstrukcija-Estetski konstrukti su podeljeni u dve kategorije – Apolon i Dionis.-Oslanja se na Šopenhauerovu izjavu da je svet opravdan kao estetski fenomen-Apolonijsko i dionisko su estetski kontrasti. Oni su svojevrsni estetski znaci.-Odnos ljudske duše i estetskih predmeta i sveta-Apolon je privid, a Dionis zanos. To su dva potpuni drugačija stanja.-Bogovi vrše stalne intervencije, delaju nad stvarnim svetom koji je toliko strašan, da čoveku umetnost služi da preživi. Niče kaže da su tako Heleni doživljavali svet.-Umetnost privida, apolonska, stvara alternativni svet uz pomoć mimezisa (podražavanje, ponašanje, predstavljanje). Mi tada zaboravljamo na realnost, jer je to poezija koja stvara sopstveni svet (epovi i drama). To je umetnost oko, poetske slike,-Umetnost zanosa, dionisijska, donosi ekstazu, jer stvarni svet zamenjujemo drugim svetom. To je i umetnost uha, muzika.-Niče teži sintezi ova dva.-iza svega je osobena istinitost-Homerova poetika je poetika pogleda-dionisijsko se izražava kroz zvuke i zato je više lirska umetnost-fenomen lirskog se definiše iz suštine dionisijskog zanosa. To je uplitanje pojedinca u zajednic i spajanje sa prajednim. To je odricanje od svesti i potpuno napuštanje muka individuacije. Do egzistencijalnih muka dolazi zbog prepuštenosti sebi, a to je prenebegnuto samo dionisijski-Svrha uetehe mora doći pri ujedinjenju apolonijskog i dionisijskog-Apolonijska umetnost je deo stvarnosti, zbog tog ostanka u svetu, aktivan je.-Dionisijska umetnost je druga stvarnost, pasivan je zbog odvajanja od sveta.-Tragedija je spoj a.1 i d.2zastpljen je princip zanosa, individuacije, utapanja u privid.-d.element je u horu-a. element je u glumcu-hor i glumci su dva disparatna segmenta u tekstu (različiti i razdvojeni)-horske partije su na dorskom dijalektu, a partije glumaca na atičkom-metrika horskih partija je trohejsko-daktilska-metrika glumaca je jampski tetrametar, koji je najbliži govoru-U Antici je hor u krugu, a glumci na proskenijumu-krug predstavlja zajedništvo, a linija izdvojenost-hor i glumci su razdvojeni,ali čine koherentno delo-kada hor peva, glumaca nema, a kada glumci govore, hor je tu. Samo u prologu nema hora-hor je projekcija polisa, idealni gledalac-horovi se dele po gradu, polu i starosti...npr. hor staraca, devojaka Okeanida... itd.-Glumac je uvek taj koji dela, u Orestiji zovu hor da dela, ali ne sme.-

1 apolonijsko xD2 dionisijsko xP