Nikola Stevanović - Ponuda i Tražnja Na Tržištu

VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: POSLOVNO PLANIRANJE

TEMA: PONUDA I TRAŽNJA NA TRŽIŠTU

Mentor: Student:

mr Jovica Cvetković Nikola Stevanović

Broj indeksa: 12367

Smer: Menadžment u biznisu

Leskovac, 2015.

Sadržaj

Uvod ...................................................................................................................................3

Ponuda i tražnja na tržištu ...................................................................................................4

1. Osnovni pojmovi .................................................................................................4

2. Tražnja ................................................................................................................7

3. Ponuda ...............................................................................................................10

4. Tržišna ravnoteža ..............................................................................................12

Zaključak ...........................................................................................................................15

Literatura ...........................................................................................................................16

2

Uvod

Tržište je složeni mehanizam regulisanja i koordinacije odnosa među ljudima i među

raznim ekonomskim aktivnostima posredstvom konkurencije, informacija i cena. Radi se

o mehanizmu posredstvom kojeg uzajamno sarađuju kupci i prodavci po pitanju određene

količine dobara i njihove cene.Tržište se definiše kao ukupnost organizovanih i ustaljenih

odnosa ponude i tražnje posredstvom cena i novca. Postoje različite vrste tržišta.

Tržište ima veliki značaj, jer povezuje proizvodnju s raspodelom i potrošnjom,

omogućuje razmenu i raspodelu, slobodu izbora i razmenu svojinskih prava. Ono

afirmiše preduzetništvo, privatnu svojinu i inicijativu, razvoj instituta, racionalno

ponašanje ekonomskih subjekata i motivisanost ljudi.

Iako u praksi postoji realno tržište ograničene konkurencije, radi boljeg shvatanja tržišta

često se teorijski prikazuje idealan model savršene konkurencije. Taj model karakterišu

mnoge tržišne slobode, isključena mogućnost privilegija, potpuna informisanost i

organizovana, ustaljena i velika ponuda i tražnja proizvoda i usluga.

Njegova dva osnovna elementa su glavna tema ovog rada, ponuda i tražnja.

3

Ponuda i tražnja na tržištu

1. Osnovni pojmovi

Ponuda podrazumeva ukupnu količinu proizvoda/usluga koju su proizvođači spremni da

prodaju u izvesnom vremenskom periodu i pod određenim uslovima koji vladaju na

tržištu.1

Tražnja predstavlja ukupnu količinu proizvoda/usluga koju su kupci spremni da kupe u

izvesnom vremenskom periodu i pod određenim uslovima.2

Polazna osnova za formiranje i razvijanje odnosa ponude i tražnje su potrebe kupaca i

potrošača. Iako je osnovna postavka zakona ponude i tražnje da se povećanjem cene

smanjuje tražnja i povećava ponuda, postojanje odnosno nedostatak potrebe može

značajno promeniti ovu uslovljenost.

Potreba se definiše kao nedostatak nečega, čijim pribavljanjem se uspostavlja biološka i

psihološka ravnoteža.3

Na tržištu se sreću proizvođači roba i usluga (kao prodavci) i njihovi korisnici (kao

kupci). Količina roba i usluga pojedinačnih proizvođača (prodavaca) koja se nudi na

tržištu radi prodaje po određenoj ceni (tj. radi razmene za novac) predstavlja individualnu

1 Šoškić, B., Ekonomske doktrine, Savremena administracija i institut za ekonomska istraživanja, Beograd,

1983, str. 120.


1983, str. 120.


1983, str. 120.

4

ponudu S (supply). Ona je često veća od stvarne prodaje, jer se sva ponuđena roba na

tržištu ne realizuje.4

Veličina individualne ponude zavisi od više faktora, od kojih su najznačajniji:5

Cena

Troškovi proizvodnje

Nivoi tehnologije

Kvalitet

Dizajn

Veličina državnih poreza i stimulacija

Broj konkurišućih prodavaca i tražnja za odgovarajućom robom ili uslugom.

Tržišna ponuda nekog dobra je ukupna ponuđena količina svih količina koje nude svi

prodavci za svaku cenu. To znači da se kriva tržišne ponude dobija horizontalnim

sabiranjem svih krivih individualne ponude.6

Potrošači (kupci) kao subjekti tražnje na tržištu formiraju tzv. efektivnu ili platežno

sposobnu tražnju, koja predstavlja:7

Stvarni zantev (želju) za potrošnjom određenih roba i usluga i

Njihove objektivne novčane mogućnosti da kupe odgovarajuću količinu roba i

usluga.


1983, str. 120.


1983, str. 121.


1983, str. 121.


1983, str. 121.

5

Iz zakona opadajuće korisnosti izvodi se zakon tražnje kao opadajuće krive na sledeći

način: postoji beskonačno mnogo potreba, ali svaka od njih ima svoju granicu (zakon

zasićenja potreba ili zakon opadajuće korisnosti)

Ako se zakon opadajuće korisnosti prevede na jezik cena, dolazi se do zaključka da

raspolaganje većih količina zaliha bilo kog dobra znači spremnost da se plati manja cena

za dopunsku njenu količinu (pri istoj kupovnoj snazi novca i jednakoj količini novca koju

poseduje individua). Znači da se stalno smanjuje granična cena kupčeve tražnje za

dodatnim dobrom.8

Da bi dobili potpunu predstavu o tražnji za bilo kojim dobrom potrebno je utvrditi koju

količinu tog dobra je neko spreman da kupi po svakoj od cena po kojima se to dobro

nudi. Cena meri graničnu korisnost robe za svakog kupca individualno, jer su potrebe i

materijalni položaj ljudi različiti.

Tražnja se može tačno izraziti samo posredstvom spiska cena po kojima je neko spreman

da kupi različite količine dobra. Može se zaključiti da individualna tražnja predstavlja

novčano izražene zahteve kupaca za kupovinom neke robe na tržištu po određenoj ceni.

Opšti zakon tražnje glasi: "Što je veća količina ponuđenog dobra, to je potrebna njegova

niža cena, da bi ono moglo naći kupca, ili količina robe koja se traži raste pri sniženju

cena i smanjuje se pri povećanju cena."9

Kod zakona tražnje važi obrnuto-funkcionalna zavisnost između tržišne cene i tražnje: što

je veća cena, tražnja je manja i obrnuto.


1983, str. 121.


1983, str. 129.

6

2. Tražnja

Delovanje tražnje za datom robom i ponude date robe može se prikazati na tabeli tražnje i

krivoj tražnje i na tabeli ponude i krivoj ponude, prvo odvojeno, a potom zajedno.

Tražnja potrošača, kupaca za nekom robom biće veća ukoliko je prodajna cena te robe, tj.

cena koju za tu robu traže proizvođači, ponuđači odnosno prodavci, manja. I obrnuto,

tražnja za nekom robom biće manja ukoliko je njena prodajna, tj. ponuđena cena veća.10

Ova međuzavisnost cena i tražnje se svakodnevno (zanemarujući izuzetke) na tržištu

potvrđuje.

Tabela tražnje neke robe pokazuje koju bi količinu (kilogram, metara, komada) neke robe

potrošači bili voljni da kupe po određenoj ceni.11 Drugim rečima, tabela tražnje pokazuje

kretanje obima tražnje (naviše ili naniže) u zavisnosti od (nižih ili viših) prodajnih cena

date robe.

Slika 1. Tabela tražnje.

Cene (u din. po kg.)Tražena količina (u hilj. Kg.

Mesečno)A 5 6B 4 7C 3 9D 2 12E 1 17

Izvor: http://www.link-elearning.com/site/home, viđeno 27.03.2015. u 13.02.

Različite prodajne cene neke (homogene) robe (npr. Kafe od 1 kg) obeležene su u prvoj

koloni tabele. Različita tražnja, tj. različiti obim tražnje, drugim rečima, količina u kg. tih

roba koju potrošači traže i koju bi bili voljni da kupe po određenoj ceni obeležena je u

drugoj koloni. Situacije koje odgovaraju različitim prodajnim tj. ponuđenim cenama i od

10 Drašković, V., Osnovi ekonomije, Centar za stručno obrazovanje, Podgorica, 2009, str. 160.


7

njih zavisnom obimu tražnje potrošača koji su voljni po tim cenama da kupe robu,

obeležene su slovima abecede.

Tabela tražnje pokazuje odnos koji postoji između tražnje, tj. tražene količine, odnosno

količine koju traže potrošači i cene date robe koju nude proizvođači.12 Po najnižoj ceni

biće najveća tražnja (17000 kg robe). I obrnuto, kada je cena najveća biće najniža tražnja

(6000 kg robe). Taj odnos tražnje, tj. tražene količine i cena može se prikazati i

dijagramom kao na sl.2.

Na apscisi je obeležena količina datih roba koje se traže (kolona 2), a na ordinati cene tih

roba (kolona 1.). Cenu date robe (za svaku situaciju A, B, C, D, E) obeleženu na ordinati

i količinu roba koja se po toj ceni traži, tj. količinu roba koju su potrošači voljni da kupe

po toj ceni, obeleženu na apscisi, treba povezati tačkastim horizontalnim i vertikalnim

linijama. Tako se dobijaju tačke preseka ( A, B, C, D, E). Spajanjem svih (u ovom slučaju

5 ) tačaka preseka dobija se kriva tražnje.

Kriva tražnje nije ništa drugo nego tabela tražnje prikazana u vidu slike.13 Na njoj se

jasno vidi da se količina tražene robe i cena po kojoj se ta količina robe nudi stoje u

obrnutoj srazmeri, odnosno zavisnosti. Kriva tražnje opada sa leva u desno. Ona tako

najbolje ilustruje "zakon opadajuće tražnje", a taj se zakon svodi na sledeće: " Kad cena

jedne robe skoči (a za to vreme cene ostalih roba ostanu nepromenjene, tražnja te robe se

smanjuje". Drugim rečima, ako se poveća ponuda neke robe, tj. "ako se veća količina

neke robe iznese na tržište", onda se pod uslovom da sve ostane nepromenjeno, "ta roba

može prodati samo po nižoj ceni"



8

Slika 2. Kriva tražnje.


Promena cene neke robe dovodi do promena u obliku tražnje koja se manifestuje na

dvostruki način:14

Dolazi do promena u broju kupaca (povećanja ili smanjenja broja kupaca)

U pogledu obima kupovina postojećih kupaca (dodatne, tj. ekstra kupovine

odnosno manje kupovine).

Snižavanje cene date robe proširuje krug potrošača, povećava broj kupaca, donosi nove

kupce za tu robu, nove kupce koji pri ranijoj višoj ceni nisu mogli ili hteli kupovati tu

robu. Snižavanje cena date robe, dovodi do dodatne, ekstra kupovine postojećih kupaca. I

obrnuto, povećanje cena date robe sužava krug potrošača, smanjuje broj kupaca te robe,

jer jedan broj kupaca ne može ili ne želi da kupuje tu robu po toj povećanoj ceni; on se

orijentiše na supstitute ili se potpuno lišava kupovine te i sličnih roba (supstituta).


9

Pri tom treba imati u vidu da tržišna tražnja predstavlja zbir svih pojedinačnih tražnji bilo

da su u pitanju novi kupci ili povećana odnosno smanjena kupovina postojećih kupaca.

Povećanje ili smanjenje broja kupaca zajedno sa povećanjem ili smanjivanjem kupovina

postojećih kupaca znači povećanje ili smanjivanje ukupne tržišne tražnje.15

To ne znači da se do povećanja ukupne tržišne tražnje jedne robe može doći samo ako

padne cena robe. Do povećanja cene neke robe može doći i zbog povećanja dohotka, tj.

podizanja kupovne moći stanovništva, zbog znatnog porasta cena supstituta, ili zbog

promena u ukusu potrošača, promena u modi ili zbog zdravstvenih razloga, tako da se

potrošači sada više orijentišu na kupovinu i potrošnju ove robe na račun potrošnje neke

druge robe. Količina robe koja bi se tražila po datim cenama bila bi , za svaki iznos cena

(iz kolone 1) veća (umesto 6, 7, 9, 12, 17- kolona 2- bila bi npr. 7, 8, 10,13,18). To

povećanje tražnje značilo bi pomeranje krive tražnje iz našeg dijagrama sa prethodne

slike udesno. Svako smanjivanje tražnje po datim cenama, tj. smanjivanje količina roba

koje se traže i koju su potrošači voljni da kupe za datu cenu, značilo bi pomeranje krive

tražnje ulevo.

3. Ponuda

Tabela i kriva tražnje dovodi u odnos cene i tražnju, tj. cene i količinu roba koja se po

određenoj ceni traži. Analogno tome, tabela i kriva ponude dovode u odnos cene i

ponudu, tj. cene i količinu roba koju su proizvođači voljni da ponude po određenim

cenama.16

Tabela ponude pokazuje da pri vrlo visokoj ceni (npr. 5 dinara) proizvođači će nuditi

najveću količinu date robe (13000 kg). Pri niskoj ceni (npr. Od 2 dinara po kg)

proizvođači će nuditi mnogo manju količinu date robe (6000 kg), a po još nižoj ceni (od 1

dinara po kg) proizvođači uopšte ne bi nudili robu (nijedan kg), obično zbog toga što sa

tako niskom cenom oni ne bi mogli pokriti troškove proizvodnje te robe. Ponuda robe je



10

utoliko veća ukoliko je veća prodajna cena. To znači da su u ovom slučaju količina

ponuđene robe i cene po kojoj se ta količina roba nudi direktno srazmerne.

Slika 3. Tabela ponude.

Cene (u din. po kg.)Ponuđena količina(u hilj. Kg.

Mesečno)

A 5 13

B 4 12

C 3 9

D 2 6

E 1 0


Kriva ponude se dobija analogno dobijanju krive tražnje.17 Na apscisi se obeležava

količina robe koja se nudi, a na ordinati cena roba. Cena robe (za svaku situaciju A, B, C,

D i E), obeleženu na ordinati, i količina robe koja se po toj ceni nudi, obeleženu na

apscisi, treba povezati tačkastim horizontalnim i vertikalnim linijama. Tako se dobijaju

tačke preseka (A, B, C, D, E). Spajanjem svih pet tačaka preseka dobija se kriva ponude.

Sl.4.)

Za razliku od krive tražnje koja se, po pravilu, s leva na desno spušta, kriva ponude se, po

pravilu, s leva nadesno penje.18

Svako povećanje ponuda roba po datim cenama, tj. povećanje količina roba pri istim,

datim cenama roba značilo bi pomeranje krive ponude udesno. Svako smanjivanje

ponude roba po datim cenama, tj. smanjivanje količina roba pri istim, datim cenama roba,

značilo bi pomeranje krive ponude ulevo.



11

Slika 4. Kriva ponude.


4. Tržišna ravnoteža

Kako bi se videlo kakve će biti stvarne cene date robe i stvarna količina dobara koja će

biti proizvedena i potrošena, potrebno je posmatrati međusobno delovanje ponude i

tražnje. Spajajući tabelu tražnje sa tabelom ponude u jednu tabelu tražnje i ponude može

se lako uočiti da najviše cene (pod A i B ) i najniže (pod D i E) ne mogu potrajati duže na

tržištu zbog velike nepodudarnosti između tražene količine (kolona 2) i ponuđene

količine (kolona 3) po datim cenama.

12

Slika 5. Tabela ravnoteže ponude i tražnje.

(1)

Cijene

(u din. po 1 kg)

(2)

Tražena

količina

(u hilj. kg)

(3)

Ponuđena

količina

(u hilj.kg)

(4)

pritisak na

cijene

A 5 6 13 naniže

B 4 7 12 naniže

C 3 9 9 neutralan

D 2 12 6 naviše

E 1 17 0 naviše

http://www.link-elearning.com/site/home, viđeno 27.03.2015. u 14.15..

U prvom slučaju, tj. u slučaju veće ponude, tj. proizvodnje nego što je tražnja, tj.

potrošnja date robe (situacija A, ili B), proizvođači bi po tim visokim cenama nudili, tj.

izneli na tržište veću količinu roba (13000 kg po ceni od 5 dinara i 12000 kg po ceni od 4

eura) nego što bi potrošači po tim cenama bili voljni da kupe. Potrošači bi po tim cenama

bili voljni da kupe mnogo manju količinu roba ( 6 a ne 13000 kg odnosno 7, a ne 12000

kg robe). To znači da bi jedna velika količina roba (razlika između ponuđene i tražene)

ostala neprodata i predstavljala bi neprodatu zalihu ( u situaciji A neprodatih roba bi bilo

7000 kg, a u situaciji B 5000 kg). To bi nateralo proizvođače da počnu da snižavaju cenu

tih svojih roba. Pritisak na cene bi bio naniže (sl. 5).

U drugom slučaju, tj. u slučaju veće tražnje nego što je ponuda date robe, potrošači bi po

tim niskim cenama (1 odnosno 2 dinara po kg) tražili tj. bili voljni da kupe i da potroše

mnogo veću količinu roba (17000 po ceni od 1, a 12000 po ceni od 2 din. po kg), nego

što bi proizvođači, ponuđači hteli, odnosno mogli da proizvode i ponude. Po tim niskim

cenama, proizvođači bi bili voljni da ponude mnogo manju količinu (ništa po ceni od 1, i

6000 kg po ceni od 2 din. po kg). Nedostajala bi jedna velika količina roba koju bi po tim

nižim cenama tržište htelo da apsorbuje. Nezadovoljni potrošači bi pristali da plate veću

13

cenu. Višak tražnje nad ponudom delovao bi u pravcu povećanja cena. Pritisak na cene bi

bio naviše (sl. 5).

Iz ovoga proizilazi da "jedina cena koja može da potraje jeste ona po kojoj je dobrovoljno

ponuđena količina jednaka dobrovoljno traženoj količini". Zbog toga se takva cena zove

"ekvilibrijumska, tj. ravnotežna cena". Ova cena se ne može postići odjednom. Njoj

prethodi period približavanja i oscilacija pre nego postigne položaj ravnoteže.19

Iz tabele se može videti da je to cena u situaciji C (cena od 3 eura po kg), jer se samo po

toj ceni dobrovoljno ponuđena količina (9000 kg, kolona 3) poklapa sa dobrovoljno

traženom količinom roba (9000 kg- kolona 2). Ta cena se nalazi u stanju ravnoteže jer tu

postoji tendencija njenog porasta ili pada, drugim rečima na tom nivou pritisak na cene je

neutralan.

Zaključak19 Drašković, V., Osnovi ekonomije, Centar za stručno obrazovanje, Podgorica, 2009, str. 165.

14

Količina roba i usluga pojedinačnih proizvođača koja se nudi na tržištu radi prodaje po

određenoj ceni predstavlja ponudu. Ponuda zavisi od više faktora, ali su najznačajniji:

cena, troškovi proizvodnje, kvalitet, dizajn, tražnja za odgovarajućom robom ili uslugom

i dr. U osnovi krive ponude nalaze se troškovi proizvodnje, jer proizvođač neće nuditi

robu po ceni koja je manja od cene koštanja. Tržišna ponuda nekog dobra je zbir svih

individualnih ponuda.

Kupci na tržištu formiraju efektivnu ili pretežno sposobnu tražnju, koja predstavlja

stvarni zahtev za potrošnjom određenih roba i usluga i njihove objektivne novčane

mogućnosti da kupe odgovarajuću količinu roba i usluga. Tražnja se tačno izražava

posredstvom spiska cena po kojima je neko spreman da kupi različite količine dobara.

Individualna tražnja predstavlja novčano izražene zahteve kupaca za kupovinom neke

robe na tržištu po određenoj ceni. Pored cene na nivo tražnje utiču potrebe potrošača,

njihov dohodak, ukusi i očekivanja, cene supstituta i komplementarnih roba, broj

konkurentnih kupaca i dr. Tržišna tražnja nekog dobra je zbir traženih količina svih

količina toga dobra koje žele da kupe svi kupci za svaku cenu.

Kriva ponude predstavlja hipotezu o ponašanju proizvođača, a kriva tražnje hipotezu

ponašanja kupaca. U ravnotežnoj tački ponuda i tražnja su jednake. Ravnotežna tačka se

nalazi na preseku ponude i tražnje, a njoj odgovaraju ravnotežna cena i ravnotežna

količina. Razlika između maksimalne cene po kojoj je potrošač spreman da plati svaku

jedinicu robe i tržišne cene te robe koju potrošač faktički plaća naziva se višak potrošača.

Literatura

15

Andžić, R., 2000, Ekonomika preduzeća, Viša poslovna škola, Beograd.

Grozdanović, R., Radojičić, M., Vesić, J., Ekonomija preduzetništva, Tehnički fakultet,

Čačak, 2006.

Drašković, V., Osnovi ekonomije, Centar za stručno obrazovanje, Podgorica, 2009.

Radunović, D., 1967, Ekonomika preduzeća, Ekonomski biro, Beograd.

Šoškić, B., Ekonomske doktrine, Savremena administracija i institut za ekonomska

istraživanja, Beograd, 1983.

16

Documents

Nikola Stevanović - Ponuda i Tražnja Na Tržištu