CENA 3 DINARA

BAJKA O UMIRANJU

DEREK FINEGAN

BAJKA O UMIRANJU

Derek Finegan BAJKA O UMIRANJU

Izdava;NIP Deje novine,

Gornji Mlanovac

Za izdavaa:Miroslav Petrovi, generalni direktor

Glavni i odgovorni urednik: Borivoje M. LoSi

Urednik:Mirjana Sterijevski

Lektor:Mirjana Jakovljevi

Korektor:Nada Maksimovi

1995. DEN PRESS

Izdaje MIP Deje nonne, Tihomira Matijevia 4, 32300 Gornji Milanovac. Telefoni: (032) 712-246, lokal 28, urednStvo C:^ 2) 714-250 prodaja i (032) 710-529 pretplata. Telcu; 13731. Esroj tekueg rauna kod SDK u Gornjem Mlianovcu: 41320-603-7-1263. tampa Litopapir Coak.

DEREK FINEGAN

BAJKA O UMIRANJUZapalivi cigareitiu i uifcljlui

vi radiio u automobilu, Taha- sho Pit se dublje zavali u se- dite i zado-Moljno uzdahnu. Jo je mimisao na itelio> zanosne cr- vendhase dame !roveo ludu no. Duga, plava icosa mu je bila sva zamrena, a na licu su mu ise videli tragovi rua za usne. O njima je Pit misllro kao o nekakvim tro- feijdma. U mislima je pooovo prollazro kroz vee i no u svilenim aiavima njene postelje. ..

Vozio je niiz Aveniju Grant brzinom od jedva tridesetaik miilja na as. N ije mu se urilo. Bilo je neto iza eitdiri izjutra i avenija je bila gotovo prazna, a zaneseni, krupni oveik je mislio na svoju crvenokosu i uivao u zvucima neike sentimentalne muaike sa radija. To je bio onaj ivot u ko

me je Tabasko Plit mogao da uiva. Mislioi je: Kad jednom, u dalekoj budunosti, budem star, imau ega da se seam!

Skrenuo je prema Golden Gejt mositu ne ubrzavajui. O- seao' je silaitki ljubavni umor i pomalo mu se spavalo, ali kao da je odlagao san, bojei se da se u s^ nu nee moi seati stra- snib asova od te jo nezavrene noi. I ve je stupio na most i ne primeujui njegovu veliianisitvenu lepoitu, kada je Ugledao, na nelkih tristotinak jardi isipred sebe parkiran pa- tnolni policijski automobil sa uMijuemim roitacionim svetii- ma. Vrata patrolnih kola bebu otvorena, ali, na prvi poigled samih policajaca nije bilo u blfl- zind. Tabasko Pit uspori.

Tek kada je priao sasvim blizu viideo je o emu se rada dva policajca siu stajala po-

NINA 134

red ogirade mata 1 odmah se motglio zaikijiuict da siu napeti do ikrajnjUi graaiilca. Oruje im je poivailo u futimlama i Piitu to nije bilo jasino sve dok niije ugledao i treu osobu!

oveik je ve bio sa one strane ograde drei se za niju samo jedinom lulkom. Ograda je zalfciainjala potencijalnog sa- moubicu (tio vie mije mogla biti velika tajna za Tabaslka i vi- ddlo mu se samo lice, oznojeno, 'unzwerano, sa ulepljeuom kosom i ndkalkivim nenormalnim, criniim boirama m eilu. Ta baisifco Pit zaustaivi svoij automobil tik pored patrolnih bola. Izaao je i prilazio poilalko fKiilicajcima ^ amoubici, maida se niije sikirivao, pretpasitavlija- jui da bi se samoubica mogao upiaiiti i uoiniiti neto pogire- oo recimo, mogao je zaista skoiti...

Poiicajoi li samoubica nisu niita govorili, samo su tako sta jallii, ikao ukoeni u nekakvom fiimsikom stop-kadru. Tabasiko Pit se (tiho ualsalljao da bi stavio ido znanja da je i on tu. Jedan od policajaca se naglo okrete 1 hitro mu prie, ali Pit je gleldao ipreko policaje- vqg ramena u samoubicu. Ne- sream ovek je primetio Ta- ba&ka i gledao ga razirogae- nim, presitravljenim, aM i odlunim oima, bez rei.

ta ete vi ovde? ree poiMcajac. Nastavite put, mo lim vas!

Zar ne vidite da tom oo- vaku treba pomo? upita TaJbaslko'.

Mi emio mu pomoi, alko nam to idozvoli ree policajac. To je naa dunosit i mi emo to uiniti. Vi se nemojte pribliiavati.

Nain na ikoji je poilicajac to izgovorio otkrio je Tabasiko Pitu jednu neveselu isitinu policajac je bio upilaeniji od samoubice i isasvim dzvesmo nije imao pojma ta treba da u- raJdi da bi pomogao bilo kome u talkvom sikiaju.

Ovo je vae prvo samou- biisitvo, zar ne?! upiita miflnno Pit policajca.

a... ree pirebrzo po- liicajac, a onda se pokaja. ta se to vas tie? Mollim vas, udaljite se!.

U tom trenutku Tabasiko Pitu pade na um ideja koja ga je razvesalila. On niije poikazivao nameru da se udalji. Naprotiv prie poMcajou i ree nadajui se da to ini vrio uverijivo:

PoEomie, ja sam sluajno kliiniioki psiholog i imao sam ve posla isa samoubicama. Mogao bili da vam pomognem, alko mi dozvolliiite. Znam da je situacija kaikljiiva, aii ba zato svemu tome treba prii sa psiholokog stanovita.

NINA 134

Psiholog, a? sumnjiavo lizgpviaiii policajac. Meutim, inilo se da je bio ube- ein. . . Pa, ddbro.. . Kako mdisiMte ito da izivedate?

Lalko reikaO' je Tabasko Pit. Samo me pustite da ra- zigoivairam sa njim li nemojte prilaziti.

Policajac je razjmiiilj-ao nekoliko tireflautaika oikreuci se ne prema samloubici, ve prema siviom partnem, koji je, izgleda, bio vie uplaen i od sa- moubice 1 dd svog kolege zajedno. Tabasko Pit pomislli: Moda bi svim pidliicajcima o- vog sveta trabalio oibjasniti da saimoubice ipaik niisu fcriimina- Ic i...

Okej! Samo palijivo ree policajac konano. Pro baj da urazumi ovog Judalka, aJi alko iipak sikoi, to ide na tvioiju duu...

Dogovioreno! ree veselo Tabasiko Pit i zakorai prema qgradi mosta, ne naroito brao aili odluno.

Samoubica niije mlita govo- nio. iSamio je gledaO' ogromnim oima u Tabasiko Pita a znojio se, iako jutro uopte nije bilto vnalfl.

Hej! uzviknu skoro veselilo Talbasko. Mecni se ini da ti ovi pajikani ismetaju. Jesam li u pravu?

Cdvak na ogradi mosta nije odgovorio. Samo je napravijo

nervomu grimasu. Tabaisko Piit (isaisvim iskreno) uopite nije procenjivao da ili postoji mogunost da samoubica zaista skoi.

Policija se u posilednje vreme mnogo mea u nae privatne ivote, zar ne? mekao je Rit mimio, nastavilljajui da prilazi sve kraim koracima. Niti te putaju da vozi kolikom brzinom hoe, uiiti te putaju da odalami svoju enu oraoiliifco puta koliko ti se svia, niti te iputaju da sam sabi prekrati takav, bedam ivot. ..

Ne prilazi! jeknu samo- ubica kada je Tabasko bio ve ma tri koraka diO' nljeiga.

Zato? uzvrati gotovo dabroudno Pit. Kakve veze ima? Ja "lopte nemam nameru da te ispreaivam ni u emu, kao toi nemam nameru ni da te gurnem, ako si ve dlluio da sikoi. Mene lsamo' arnima koji avo mioe da matera oo- vdka da se otisne sa ovdlike visine niuta... Mislim, ako meni nekada bude idoilo da se ubijem, ne znam da li b:ih se odluio ba na takav nain. Ili je, ipaik, tvoj nain bdlji o, recimo, otmva, ili metka, ili preseenih vena ili konopca ve- zamoig za luster. ..

Sada je ve stajao pored same ograde, naginjui ise radoznalo kao da eli da vidi ko

NINA 134

liko je to zaista viisoiko i kako bi uopte moiglo izgledati pasti sa takve visine.. .

Ba je visoko nastavio je spokojno Tabasko Pit. Do dole e leteti, bogami, pnili- no dugo. Ja, da iti kaem poteno, ne bih izdrao. Mislim, da letiim toliko dugo i da razmiljam hoe li mi uspeti da poginem ili nee. Jer, nikad ne zna ta te dole eka. ..

Samoubica ga je jo uvek sa mo glledao. Tabasko Pit nate- ra sebe da pagleda oveka u oi najveselije to je mogao. U samoubdinim oima je proitao jednu veliku, nesagledivo veliku nesigurnost, onoda i u samu odluku o oduzimanju so- pstvenog ivota.

- Rei. . . ta ovek osea dok ovalko kao ti stoji na ivici ponora? Mislim, da ili se o- sea kao nefkaikav heroj ili neto slliaio? Illi se samo boji da ti nee uspeti? Pit je avrljao ba kao da sedi negde za arikom i izmenjuje uobiajene glupoisti sa drugarima, uz plie.

Ne. . . Ne znam. . . za- muca samoubica i zatrepta.

To je hilo dovoljno. Taj pre- kratki trenutak fcoilebanja i neodlunosti, i nepanje. Jer, oveik najeidnom vie nije dovoljno posveivao panje svojoj odluci i svojoj nameri, jo manje tom udnom, vedrom kru

pnom strancu diuge, plave zamrene kose, koji je tako otvoreno vesdlo razgovarao sa njim. . .

Uprikos injenici da je bio zaista krupan momak, Tabasko Pit se pokrenuo poput munje, lako i brzo, hvatajui levom rukoim samoubicu za vrat, a desnom ga udarajui u sle- ponicu, pesnicom, odmereno snano.

Nesreni potencijalni samoubica nije stigao ni da uzdahne, ni da jekne, samo je o- setio gram u glavi od kojeg je potonuo u nesvestiou. . .Telo mu se opusti i ostade naas da visi nad ponorom i da ga Tabasiko nije drao za vrat samoubica bi, etio, na taj nain rea- Mzovao svoju zamisao. Ovako, Tabasiko ga je drao, lako kao da je u pitanju velika, krpena lutka. Zatm ga je prebacio preko ograde i neno poloio na asfalt.

Policajci pritrae. . . Kailio si uspeo?! uzvi

knu jedan od policajaca. Lako isceri se zadovo

ljno Tabasiko Pit. Psihoilo- ki.

Drugi policajac je stavljao lisice na rulke onesveenom co- velku, odmah zatim potravi prema patroilnim kolima da ra- dio-ve^om javi ta se dogaa. Drugi policajac jc skiinuo kapu i maramicom bnisao zno j...

NINA 134

Je r lisdoe spadaju u uobiajeni postupak? upita Tabasiko. Zaboga, van svesti je. Nee pabei!

Nae je da ga odvezemo u sitaniou ree poilicajac. Vezaraog. ta e posle hiti, ne znamo...

ekajte! ree Pit. Poi ou i ja do Sitainice sa vama. Uostalom, tolilko mi dugujete, jer sam ga ja izvukao o- damide.

Nema potrebe ree policajac. Vau izjavu emo odmah uzeti. . .

Ne razume me, prikane! ree Pit. Ne zanima me izjava, ve ovaj ovek. Mislim, kad sam ga ve iupao od smrti, onda se nekako oseam dunim da i dalje vodim rauna o njemu.

Policajac odmahnu glavom nekoiliko puta, ali ipak ree:

Pa, nee smetati ako poete u stanicu.

A da li e smetati ako o- voga povedem sa siobom, kad vi zavrite formalnosti tamo?

Poilicajac je ^edao u Tabaska sa neizmemim uenjem. No, inilo se da je, eto, taj visoki, plavolkosi oveik uspeo u onome u emu ona nisu i da, ako ni zbog ega drugog, zbqg toga zajsluuje da bude ukljuen u postupaik. . .

Videemo. . . ree policajac. U svakom siluaju.

kad ga obradirno... MisJiim, kad uzmemo njegovu izjavu... Pa, moe i da poe sa vama, ako eli.

Naravno da eli ree Tabasko Pit neno, pogledavi sa deakom radoznalou u onesveenog samoubicu.

Zivao se Malkdlm Rasel. Adresu i ostale podatlke koje je uo u policijskom postupku Tabasko Pit je jednostavno zaboravio zato to mu to nije nii bilo vano. Mailkoilm je bio kompjuterski analitiar u Gollden stejit banci, otputen pre izvesnog vremena, oenjen, star trideset dve godine...

Dui^ je ta:ajal)0 popamjava- nje policijskih upitniilia, uzimanje izjava i sva ostala administracija, posle koje su Ma- iJiohna Rasela upitali da li mu je potrebna leikarska pomo.

Ne rekao je tiho bivi samoubica trljajui nateklu sileponicu, po kdjoij ga je pomilovao Tabasko Pit.

U tom sluaju ste slobodni rekao je jedan od policajaca. Ali, bez glupoisti u- budue. . .

Raseil nije nita odgovorio. Njegovo oduevljenje idejom o

8 NINA 134

samoubistviu bee spiasilo na niiiu ofnog tcreniutika kaida je, u paltrolkuim kalima, doao sebd. Shvatio je da samaubistvotn nita ne moe da rei i najednom miu se oimijo da je sebi, eto, isikom,pllikovao ivat .tim neusipelim polkuiajem. Sada je imao policiju pred sobom i tog plaivoikosog, kolji je sedeo sa strane i elkao da poiMcija zavri svoj deo posla...

Koliko sam shvatio, vi ste neka vrsta psihijatra rekao je Pitu jedan od policajaca. Poto preuzimate ovog aveka, savetovao bh vam da povedete rauna o njemu. Mi- silim, moda bi trebalo da ode malo u bolnicu ili nekaikvu psi- hiijatrijsiku insitituciju, da se izlei od tih iglupositi o samou- bilsitvu.

Kao strunijaik... ree Taibaisko Pit zvuei i sam sebi samouvereno i znaiakii kao stmonjaik tvirdim da je taj ovek ve toliko izileen da mu nee skoro pasiti na pamet nita alino. Osim toga, ja u brinuti o njemu.

Time je sav posao koji su i- malli sa poOlicijom bio zavren, pa je Tabasiko Pit priao Mal- kollmu, spustio mu ru!kiu na rame i rekao:

Kalka se osea? Imam stranu gla^abolju

rekao je Mailkalm.

Raziimiljivo rekao je Pit ali znam jedan sjajan lek proitiv [lavoibolje. Hoemo li da poemo?

Kuida? upitao je Mal- kodm.

Tabasiko Pit nije adgoviorio. Pridravao je MaJlkoikna ispod ruke dioik su izlazili iz pK)llicij- ske stanice. Onda su uli u Pitov automabil i krenuli...

Ko si ti, iiopte? upitao je slabanim glasom neus- peili samoubica.

Ljudi me obino zovu Tabaisiko Rit, ali poto smo se sp- rijateljiili moe me zvati samo Pit nasmeja se pilavokosi. Vi e mu se nije spaivaio. Tabaisfeu se nSikada nije spavalo kad se dogaa neito neobino.

Kuda idemo? ponoivio je pitanje Malikoilm, ali nekako bez izrazite radoznalositi.

U svakom sluaju neemo stlii u palkao, to jest tamo kuda si ti noais krenuo odgovorio je Tabasiko Pit.

Pustio je Mallkoima da se pee na vatri neizvesnositi jo neko vreme d progovorio tek kada je sikrenuo na paanking ka- fea za boji je odlino znao da raspolae sa prilinom kolii- nom aaaatralijiskog piva:

Nadam se da pije pivo, drugar?

Da ree iznenaeno Malkolm. Zato?

NINA 134

Zato to je to oidllian lek za glavobotlju od.'vraitio je veselio Tabasko Pii Osim toga, razveziuje jezik, a ti si mi neto napadno oulijiv, pa bih hteo da te malo opustim.

iNaraviniO, u kafeu su svi poznavala Tabaska i trebalo mu je dohrih pdla asa da presita- ne da se po^dravlija sa gostima i asobljem i da sedme, u mirnom uglu, preko puta MaJkol- ma i prihvati se pojva. Teik posle tree boce Malkoilm Rasel je protgcwoirio;

U stvari, ne zmam da li da li zahvalim ili ne reikao je.

Nema na emu da mi za- hvajjuje rekao je Pit. Bito mi je pravo zadovoljstvo da te tresmem po gilavi!

Mami to ree Malkoilm. U neku rubu si mi spasao ivot, alko to uopte moe da se nazoive ivotom...

Hej! Pazi ta goviori, drugar ree Tabasko Pit pretvarajui se da hoe da zapreta nesrenom oveku. Ko tako govori o ivotu, ivot mu se osveti, pre ili kasmije!

Meni se ve osvetio ree Mailkolm Rasel.

Pit je vrlo pailjivo ispio ostatak piva iz boce, mahnuo bo- noibam da domese jo, a onida saekao jo neko vreme da se Malkolm raskravii. Osetio je da propali samioubica eli da se is- povedi i, svega mu na svetu,

bio je spreman da tu ispovest zaiista paljivo sasdua...

ta vredi ivot bez svrhe? Kad ne vidi cilj u ivortu, onda je boilje da ne ivi!

Ta tii je dobra, dn^ar ree Tabasiko Pit. A ti si kao izgubio cil[j u ivotu?!

Sve ciljeve... ree ne- uteno Mailkoilm.

Gorim od nestupljenga da utjem ta se to toililko strano 'dogodilo da si morao da ode na mosit i tamo izvodi ono po- zorite!

Malikolm proguta jo malo piva, a omida ree:

Ne zmam da li e mi po- verovati?!

Sluaj, ja sam poverovao jedinom tipu i to da mu papagaj peva Boe, spasi 'kralijicu, pa se posle ispostavilo da je jadmiu ptiou naterao da ta mimiijaturaii magne

'Nesremiik se nije nasmejiao. Iskrivio je lice neodreeno i nastavao:

Otpustili su me sa posla! Jednostavno su me najurili iz banike.

Pa ta? ree Tabasko Pit. Tolilko ima poslova na ovom svetu koji, mioda ba u ovom trenutku, trae ba tebe. ..

Hvala ti to poihuava da me razvedri ree Malkolm mllako. Jeste. Ostao sam bez

10 NINA 134

posila. Hoe li da zna zbog ega?

Viak radne snage? enski ef nije prihvatio tvoje odbijanje seksualnog kontakta? Kriza banjkainske industrije? Pit nije prestajao da se ali.

Pimnaao sam proneveru ree Malkolkn tiho. Pro- vafMo sasm iiru i utvrdio da je neko iz banke prebacio na pri- vatnejratme vie od 28 miliona dolara! To sam uradio i onda su me... Sve su mi uradili, samo (to me nisu ubili...

Pa si pokuao sam, a? isceri se Tabasko. Nije verovao ni jadnu jedinu re koju je uo od Malikoilma.

a... Ba sam to uradio... ^ govorio je Malkolkn, ali je sada izgledaJo da on to ne govori Pitu, ve samom sebd, jer se zavalio u stolicu i gledao je nellciuda u tavanicu bludnim pogledom, redajui rei kao da od nijih hoe da saini neto za ta bi mpigao vrsto da se uhvati i nastavi da ivi. Bila je to, u sitvari, rutinska kontrola. .. Radio sam u analitikoj slubi, a to je rad sa kompjuterima, a u njima je sve to se radi u banci i tako... Naleteo sam na ifru koja mi nije bila poznata, niti je bila igde u- beleena i to mi je bilo pirvo udmo, a onda sumnjivo. Bilo je uasno teko provaliti ifru, ali ja se pomalo razumem

u kompjutere... I, tamo je bilo sve! Spisak, sume, datumi, adrese, brojevi raima... Jedino nije bilo zapisano odakle sav taj novac. Protutnjao sam svim ostalim raunima i, ma- loHpomalo, ukazivala mi se slika te pronevere. Znao sam tano kalko su je izveli i ko je to uinio, jer nemaju ba svi u banci pristupa tim stvarima... Znao sam ak i da nisu prestali to da rade. Jer, to je bilo izvoeno ve etiri godine i verovatno bi portarajalo jo etiri godine da ja to nisam doznao.

Aha! Odlino si to uradio reikao je Tabasiko Pit, po navici bacajui polovinu u voidu od onoga to je uo od Rasela.

Moda se niiita ne bi dogodilo da sam utao ree Malkolm Rasel. Ali, ja sam hteo da budem poten, pa sam otiao direktoru, svom pretpostavljenom, i pokazao miu ta sam pronaao.

ta je on uradio? Nita! Mene je potapao

po ramenu, pohvalivi me i o- beavi da e me imati u vidu kad se budu delile poviice... Zalboga! Pa, ja to nisam uradio zbog poviice!

Dragi moj! Meni uopte nije jasino kako se ti moe smatrati dolbrim Amerikancem?! rekao je Tabasko Pit. Dobri Amertkainoi sve to rade ra-

NINA 134 11

de zbog love, odnosno, u tvom sluaju, poviice! Jesi li siguran u svoje dravlj,anstvo?

Nisam radio zbog poviice ponovi MalkoJm, ne obraajui panju na Pitove upadice. Mislio sam da e on, direktor, neto uraditi da se to sprei, oidnosno da se pTOnae ko je tu sve kriv i da se ti ljudi pohapse i kazne... Ono to je on uinio bilo je vidljivo dva dana kasnije, kada sam ponovo seo za kompjuter sa namerom da jo jedinom proem kroz sve to i utvrdim... U stvajfi, im sam doao do te ifre vie nita nije bilo vano, jer tog programa vie nije bilo. Neko g^ je izbrisao! Uklonio! Moda i unitio! Ni traga od 28 miliona dolara! Moe li ti to da zamisli ?

Ne mogu ree iskreno Tabasiko Pit. Nilkada nisam video toililko dolara na gomii.

I ta se desilo kasnije? Prvo su organizovali kont

rolu moje slube nastavo je Malkolm jo uvek gledajui u tavanicu. Neznano kako, kon trola je pronala da ja nisam radio dobro, da je nainjeno toliko propusta da sam, navodno, naneo banci ogromnu tetu, i sve tako neito... Izbezumio sam se! E, ndkako u isto vreme je i Kerol odluila da me napusti... Moja ena.

Znao sam da e biti neka ena u prii ree Tabasiko Pit. Nijedna pria nije dobra ako u njoj nema bar jedna ena!

Voleo sam je. .. ree Rasel, pa tumiknu na nekoliko trenutaka, a licem mu pree nekakva senka. Nekada. Nekada sam je volio. I, kaem, o- na je otila. Rekla mi je i zato odlazi. Odlazi zato to voli drugog oveka. Rekla mi je i ko je taj drugi ovek. Jedan od direktora Goilden stejt banke! Rekla mi je i da se njih dvoje vole ve due od godinu dana i da su se potajno viali, i sive...

Bogami, dobra pria ree Tabasiko Pit, pomislivi da je prii kraj. Ali, sve to nije razlog da neko pomisli na samoubistvo!

Moda i nije... ree po mirljivo Malikolm Rasel. Meutim, nije to sve. Ja sam '^ - novo otiao, sada kod predse- dnika kompanije koja je i osnovala banku. Dobio sam odgovor. .. Rekli su mi da sam paranoian. Rekli su mi da je pametnije da ne iamiljam sitvari. I, upozorili su me da pazim na svoj posao, jer mogu da oisitanem bez njega. Konano, posle nekoliko nedelja razmiljanja, otiao sam u policiju...

E ba si naao kuda e da ode! uzviknu veselo Pit.

12 NINA 134

Piriijaiviio sam pronevem i oni su sastavili nekakav zapisnik, uzeli mojiu izjaivu i rdkli da e positiupiti po zakonu. Meutim, ndkoiliko dana kasnije me je posetio jedan inspelktar, pokazao mi neke papire i rekao da oni imaju dolkaze da satm ja zlioiupioitrebio svoju du- noisit, da sam zabrljao u svom poslu taliko da me lako moigu uhapsiti i optuiti za ne znam ni ja ta, i da je bolje da se malio primirim, inae e zaista to uradiiti.. . To je bitlo njihovo po zakonu!

Rekao sam odmah da si pogreio ree Tabaisko Pit.

I, opet, nije to bHo sve... nastavlljao je da pria nes- reonaik, Pustili su me da vaem svoju gorinu, gnev, jad i nesreu nekoliko nedelja. Za to vreme su me smenili sa du- nositi i prebacdili u arhivu, ali niijsam se zbqg toga mnogo potresao. Bilo mi je svejedno ^ ita e biti sa mnom. Ja sam hiteo da zakon i pravda pobede. Onda, su me, jadnog dana, pozvali kod jednog od direktora. Bili su vrlo> uglaeni, vrlo ljubazni. .. Dalli su mi da popijem malo njihovioig, direktorskog, Visikija, i uopte su bili slatiki da siiai ne mogu biti. Da! I, bili su isikreni! Otvoreno su mi relkli da smatraju da sam pametan i da, kao taikav, verovatno mogu da procenim ta je

dobtx) za mene, a ta nije. Kao, dolbno bi za mene bHo da prihvatim ono Lo mi nude, a da sasvim zaboravim sve te gluposti sa proneveremo. Nudili su mi, ni manje ni vie, nego mesto dirdktora njihove filijale u Santa Klari! Sa sito osamdeset hiljada godinje, i svim drugim direktorskim pnivilegi- jama... No, tako su mi samo stavili do znanja koliko je vano sve to to se dogaa, i svakako potvrdili da je tih 28 mi- liona zaista otilo u privatne depove. Dali su mi nedelju dama da razmislim, ali ja nisam razmiljao ni asa, ve sam im odmah reikao* da ponudu mogu da zataiknu u trticu. ..

Hrabro, nema ta! rekao je Talbasko Pit, a Malkolm je nastavio:

Morao sam da pronaem naiin da se sve to otikrije i da krivci za to budu kanjeni i uinilo mi se da je najbolje da sve to predoim televLaiji, novinama, radiju. . . Kontaktirao sam nekoiliko urednika. Neki su odmah rekli da to jednostavno nije materiijal za njih. Drugi su izvirdali govorei kako sve to treba dobro proveriti i argumento vati. .. U stvari, niko mi nije poverovao! Naprosito nisu poverovali.. . No, oni koji su me drali zbog svega toga na oku pomlislilii su da sam sada ve- opasan, im toliko obila-

NINA 134 13

Zlim uredinike i moraili su da stupe u aikciju. Pnvo su me, normalno, atpustdili! Razlag je bilo ono to je, kao, ona kontrola pronala. Dva dana po mom otputanju planuda mi je kua! Na sreu, vatrogasci su stigli na vreme. . .

Cakaj! uozbilji se Tabasko Rit. To su sada ve ozibiljine stvari... Reci... To to govori, to nije samo obina pria?

Mallfcolm Rasel kao da ga nije uo. Prineo je pivo usnama, ali ih je samo ovlaio, a zatim nastavio, kao zanesein, da pria, iTigovaraijui svaku re sa gonoinom boja jednostavno nije moigla biti gkimiljana:

Konano, pre dve nedelje je na mane nailateo nekakav kamionet, tik ispred kue. Jednostavno, ekao me je tamo, parikiran malo dalje, sa upaRje- oim motorima, i kada sam krenuo prako uilice ka svom automobilu, kamionet se zaleteo i oborio me! Imao sam ludu sreu to me nije udario frontalno, ve sam uspeo da se izvijam tako da me je, u stvara, samo okrznuo i bacio preko tri pankirana automobiila, pa sam pao u nekakvu ivu ogradu i sav se izgrabao...

Rased je zasukao ruikav i Ta- basku pokazao podlakticu, svu u krastama i ograbotinama.

Onda sam, izgleda, konano shvatio da me nee ostaviti na miru dok me ne ubiju, a ja jednostavno niisam edeo da im dozvolim da priute sebi jo jedno zadovoljstvo rekao je Malikolm. I, zato sam otiao na most...

Ba si se dabro setio. .. ree zamiljano Tabasko Pit.

Jesi li zadovoljan? Sada sve zna ree Malkolm.

Cakaj! zakilji Tabasiko Pit na jedno oko. Da ti to mane ne folira?

Rakao sam ti da mii nee verovati osmehnu se tuno Malkolm Rasel. Meutim, ja imiam sve dolkaze. Sve ono to je bilo u tom kompjuteru, pod tom ifrom, odtampao sam i sada sve to imam. To su dokazi. Kad- t^ad e mi neiko zaista poveroavti i onida u moda uspeti da ih otkr^ jem. . . /

Tabasko Pit je dugo gledao u nesrenlika, nazirui na njegovom licu as tragove ludosti, as senlke oaja, as svetdo- st krajnije isikrenosti. To to je Malkolm ispriao moglo je biti i verovatno i mogue, kao to je moglo biti, od rei do reoi, izmilljotina neurotine osobe. No, sve u svemu, za Tabaska je celo jutro bdilo prepuno tiizibuenja, a to je bila voda u kojoj je on najradije plivao, a nagla namera da prou-

14 NINA 134

i uzbuenje samo je znailD da se to jutro nee jo zavriti. ..

Da li bi tii te doJkumente polkazao nekome ko se razume u te stvari bolje od mene? upita Pit. Naravno, radi seo oveku kolji bi, moda, mogao da ti pomogne. On je novinar. . .

Malkolm Rasel na pomen reci novinar poskoi, unese se Pitu u lice, a oi su mu arile novim plaimenoim:

Novinar, kae? Gde radi? Je li urednik?

ta znam? Radi u Dejli vordu. Znam samo da se bavi ekonomijom i takvim stva- nima... I bankama...

Da li bi zaista mogao da me odvede da razgovaram sa njim? upita sa nadom Malkolm.

Raunam da bismo mogli danas oko tri posle podne da odemo kod njega ree Tabasko Pit. Znam gde e biti u to vrame.

lU zanicama Malkolma Rasela Tabasko Pit je tada prvi put ugledao nato to je liilo na iskrice .ivota. . .

Kafe bar Dolores bio je mesto u kome su se okupljali, uglavnom, propali glumci, os

rednji pavai, igraice na zalasku karijere, humoristi kojima je prc.suiio duh i sline sipo dobe sa ivice velikog i slavnog ivota o kome nisu prestajali da sanjaju. Riard Levin je voleo tu atmosferu, pre svega zato to se meu takvim ljudima oseao uspean. U stvari, i sam je bio novinar kome se nije posreilo da napravi veliku karijam, koju je ve dvadeset godina prieljkivao, oekujui nelkakav veliki dogaaj kome bi samo om imao pristupa i tako napravio senzaciju i stekao ime i ugled u profesiji. Obino je sedeo u uglu, po- zdraviljajuoi stalne goste i pi- juclkajui pivo.

Tog dana je obavio svoj neveliki posao u redakciji i pred sobom je imao more praznog vremena sa kojim nije znao ta da zapone i zbog toga je bio miTzovaljan. Kada je ugledao kako u bar ulazi Tabasko Pit, njegov stari drugar u piu, ivnuo je. Sa Tabas;kom ndikada nije moglo biti dosadno. Osim toga, Tabasko mu je, s vremena na vreme, prenosio vesti iz pollusveta, kojim se inae kretao, to je Riarid ponekad znao da iskoristi. Nije ni primetio da uz Pita koraa jo jedan oveik...

Hej! Tabasiko! Odavno se ne videsmo! uzviknuo je Riard.

NINA 134 15

Burni dani, Rii... os- mehniuo se Tabasko Pit i pristupio stolu pokazujui na Ma- Ikoilima Rasdla. Ovo je moj prijatelj, Malkolm, Rii. Zanimljiv oovek. Moda bismo mogli da popijemo koje pivo i da proaskamo?

Za pivo i asikanije uvek imam vremena ree novinar pruajui ruku Mallkolmu. Osetio je neverovatino nestrpljenje kod tog oveka.

Mislim da bi Malkolm mo gao da ti ispria jednu priu. Ja sam je ve uo ree Tabasko Pit. Mend zvui neve- rovatno, ali,, ko zna... Moda e ti poverovali.

Ja verujem u sve piie Riard se obraao Malkolmu. Ali, po profesionalnoj deformaciji ih proveravam. O emu se radi?

Nisam uo kako se zovete. . . ree tiho Malkoikn. Bio je nedovoljno siguran da li ga je Tabasko doveo kod pira vog oveka.

Oh! Oprostite! ree novinar. Riard Levdn iz Dej- Id voilda. Moda ste itali moje komentare?!

Boijdm se da se ne seam imena, ali sam moda neto i itao rekao je oprezno Malkolm Rasel.

Nije vano zabrunda Tabasko Pit. Malkolm, opa

li tu priu da oveku ne oduzmemo vreme!

iNaruili su odmah dve ture pia i Malkol mije poeo da pria isto ono to je Pit ve sluao. U fK>etku je govosrio tiho, istrzano, pravei duge pauze i procenjivaoki odmeravajui Riarda, oekujui reakciju. No, kako je pria odmi- calla, Malkolm je bivao sve sigurniji, pogotovu to je u oima novinara video izvesnu panju koja ubrzo pree u neku vrsltu koncentrisanog zanimanja, da bi, konano, Riard siu ao Malkolma otvorenih usta, ne skidajui pogled sa njega.

To to govorite je toliko vrue da moe da progori dlanove kad bi se it^o rekao je bez daha Riard Levin kad je Malkolm zavrio. Kako moete da dkumentujete sve to?

Imam sve dokumente ree Malkolm. Dau ih onome ko mi bude garantovao da e sve to bili tampano, obja- vl[jeno... Razumete?

Da sam ja urednik, odmah bih sve objavio i bez pro- vere! uzviknuo je Riard Levin. Ali, uvek postoje te zlovoljne osobe zvane urednici.. . Kad bih imao bilo kakve do- kazfe da je to to ste mi ispriali istina, mogao bih da odem kod urednika na razgovor. No

16 (NINA 134

rmalno, oelkiujem da to bude moja eksikkiziva!

MallkoilTn Rasel nije raziumeo ta Riard pddrazumeva pod reju eksikliuziva, ali je oseao da mu se, bar doneble, veruje, i oprezino izgO"vpri:

Moda... Da, za poetak, dobijete samo deo materijala?

Niisam ni traio sve ree spremno Riard. Ve je znao kalko se takve stvari rade. Kad mogu to da vidim?

TeM se, izgleda, uri ree Tabasko Piit. Meni to govori da ti ovom naem pri- jateliju veiruije?

Pite, drugarino! osmehnu se Riard Levisn, kome se ukazivalla u mislima naslovna strana na kojoj bi njegovo ime bilo vee od nasilova. Stvari o kojima Malkoilm govori su opasne, a opasnost je ono ime se novine bave. Za- miisili samo da puhne bruka me- iu sAriim tim ljudima... Ama, svalkome je jasno da bilo ko na vlasti, ma i najmanjoj, obre ne\^ idenu lovu za koju e ne zna odakle stie, ali malo ko ima pojma odakle im sva ta loa'a. Nekako imam oseaj da na Mailkoilm zna kako sve to funkcionie.

Naravno ree tiho Ma- ikokn. Imam dolkaze za to!

Bogami... Ma kako udno izgledalo, meni se ini da nas trojica ovide spremamo ne

to pakleno za gospodu iz Go- Iden steijit bainlke, ali i za ostale. ..

Malkolm Rasal je dahtao od uzbuenja. inilo mu se da je, eto, nekakvim gotovo sabla- nijiivdm sticajem dkoloosti uspeo da pronae put kojim e isterati pravdu.

Kad bih mogao da vidim to to ima, Mialkolime? upita novinar.

Ne znam... otegnuo je Mallkdkn. U stvari, odmah, ako to ne stvara probleme.

Cakaj! prekide ih Tabasko Pdit. Gde ti to dri? Da ja imam tako neto, pod uslovom da su stvari zaista pra ve, ni u ludilu mi ne bi palo na pamet da to drim u kui.

Materijal i nije u kui ree Malkolm. Na sigurnom je matu.

Dobro, dobro. . . Riard je ve imao izvesnih iskustava sa takvim p>ojavama. Ne bih eleo da razume kako Pit i ja elimo da se dokopamo tih ddkumenata, Maikolme. uva ih tamo gde ih uva i dovdljno je da ti zna gde su. Ali, meni je potrebno da vidim bar deo toga... Kako bi hilo da se sad odmah dogovorimo kad i gde e mi dometi. ..

Moete li da me saekate ovde pola asa? upita naglo Malkolm Rasel.

NINA 134 17

Taibastko Pit pogleda u Riarda. Nije bio siguran da li uo- >te moe da povenuje Malko- miu. Jo uvdk je imao utisak da ima posila sa blago poremeenom osobom koju je, eto, sticajem okolnosti, pesiilicom ubedio da ne izvri samoubis- tvo. No, tada Riard Levin ree:

Misli da to donese ovamo?

Zato da ne? uzvnaiti Malkolm. Ovo je mesto dobro kao i svako drugo.

Okej, onda! zakliima no vinar gilavom. dkaemo te. Zar ne, Pite?

Pod usiloviom da bure sa pivom u ovoj rupi ne presui nasmejao se Tabasko Pit i malhnuio rukom konobairici to je znailo da im donese jo piva.

Malikolm Rasel je poskoio, ustajui sa stolice i krtui pre ma izlazu iz bara, istovremeno maui i rukama i glavom Riardu i Pitu... Kad je izaao. Pit uadailmiu:

Mniogo mu se uri. Gde si naao ovoga?

upiita Riard sasvim ozbiljno. Nee mi verovati... Iz

vukao sam ga sa ivice velikog mosta isceri se Pit preko Mva. Hteo je da skoi. Ma coliko istine ima u toj njegovoj prii o proneveri siiilnih miliona, bojiim se da je to nijemu

izgjledalo kao dobar razlog da raisti sa ivotom.

Samoubica! ivnu novinar. Sjajno! Izvanredno se ulklapa u priu! ova digao ruku na sebe zbog toga to su re- iili da ga unite kao linost, a sve zbog toga to je otkrio pro- nevemu...

Stani mailo. Rii! ree Tabasko. Zar mu ti venuje? Ja nekako miisldm da on pomalo izmdiija.

Sluaj... Sve to je rekao zvoui krajinje logino ree Riard Levin. Uklapa se. Pria ne viisi. Razume?! Jo ako zaista donese nekakve dokaze. .. Moda bih zaista mogao od toga neto da napravim za novine?!

Hajde, neka ti bude. . . dobroudno izgovori Tabasko Pit. Mada... Meni se ini da ta pria ima jednu poveliku rupu. Onu sa policijom! Mailkalm odlazi u pollicijiu, a posle toga se ispostavlja da je on napravio neikakve greke, a o proneveri ni rei... Nije ba da oboavam te momke to se kriju iza plave uniforme i znake, ali ovo je ipak nekakva civilizova- na drava u kojoj bi policija bar moralla da proveri sve ono to je on prijavio. Umesto toga. .. Ama, bojim se da je na Malikolm samo malice pome- ren i paranoian!

18 NINA 134

Saznaemo to vrlo brzo asmehmiuo se Riard Levin. Niijje gilaSno izigovorio siVoje nadan je, a nadao se da je ono to bi Malikolm Rasel trebao da m/u donejse zaista senzacija. O- naikva kaikvu je ekao dvadeset godina.

Proaskalli su zatim o nevanim stvarima. . . enama, lovi, provodu i vremenu, popi- vi jo dve ture pia. Tabasko Pit je ve bio prilino umoran. Spavalo mu se i samo je mislio na to kad e Malkolm stii, raunajui da e tada moi otvoreno da prizna da vie ne moe da izigrava njegovu dadilju. Planiirao je da konano stigne kui, legne i naspava se. Povremeno mu je u misli dolazila crvenokosa dama od prethodne noi. ..

Evo ga! izjavi iznenada Riard Levin poigledavi kroz prozor.

Nekoiliko sekundi kasnije u bar ue Malikolm Rasel, sav oznojen, zajapuren, sa diA/ ljiim arom u oima. Osvrtao se. Kada se stropoatao na stolicu, izgovorio je kao bez daha:

Mislim da su me pratili!Pit ga saaljivo pogleda. Iz

gledalo mu je da se njegova teorija o paranoji, eto, ostvaruje i potvruje.

Jesi li doneo? upita nestrpljivo Riard.

Malikolm Rasol je posegnuo za unutranji dep i odatle izvukao samo tri lista papira odtampana na kompjuterslkom tampau. Stavio je to, rastvoreno, na sto izmeu njih trojice. Tabasko Pit je pogledao u to bez naroitog zanimanja, za;kljuivi odmah da uopte ne bi znao o emu se tu, zapravo, radi.

iNovinar je lagano uzeo papire i dugo gledao u njih, kao da ita slovo po slovo i broj po broj. No, izraz njegovog lica se positepeno menjao. Od oprezno sumnjiavog ka zapanjenom. . .

Blagi boe! dahtao je Riard Levin. Sudija.. . Korporacija. . . Pobogu! ef policije! Javni tuilac! Predsednilk odbora. . . Fondacija. . . Advokat. .. Direiktor.. . Pukovnik... Isuse! Senator!

Talbasko Pit je gledao as u novucnara as u biveg samou- biou. Koliko je Riard poikazivao vie oduevlljenja onim to ita, toiliko je uagreniji bivao Malkolm. Pit je, inilo se, konano poinjao da shvata da zaista postoje iodikaciije po kojima se Mallkolmu Raselu moe verovati.. .

Hajde! Reci da je sve istina, pa da astim jo jednu turu i posle toga oidoh kui ree Tabasko Pit. Zaspau za ovim stolom. . .

NINA 134 19

Maikolme! uzviknuo je konano Riard Levin. Ovo je tempirana bomba! Atomslka! Ako se sve ovo moe dakume- ntovati fakturama...

Naravno da imam sve fakture ree ivo Malkolm. Kad budem bio siguran da e sve ii u tampu i fakture ti moigLi doneti.

Isuse! uzviknu ponovo novinar. Ovo moe da rasturi ne samo tu prolkletu baniku ve i gospodina senatora... policiju. . . javno tuilatvo, sud, neikoiMko krupnih imena i'/ ekonomije i privrede... Oni su falsifikovali odluke o fondovima! Pa, ovo je zaista sjajno!

Sada je ve sa sigurnou znao da u rulkama dri neto to e ga uzneti na virh profesionalne hijerarhije. Riard Levin viiie nee biti samo obian, prosean novinar, ve ime koje e znati svi u dravi. . .

Govorio sam... ree mimjo MailkoJm. U njemu vie nije oistalo ni traga onih crnih misli koje su ga nate- rale na taj most. . .

Ovo jo noas moram pokazati uredniku! ree Riard. Pogledao je na asovnik. Nemam ba mmogo vremena. . .

Ne! usprotivi se Malkolm uzimajui naglo svoje pa

pire. Prvo garancije da e bini tampano!

Ali, kalko da ga ubedim?! Sa dokazima bih mogao da ga uverim da je to iatiina! ree novinar.

Malkolm Rasel je razmailijao nekoiliko trenutaika. Potom izvue samo jedam list i prui ga novinaru. . .,

Ovo e biti dovoljno. Ostalo e dobiti tek kada budem sasvim uveren da e cela afera biti pubiMkovana!

Okej! Riard spremno uze list papira i spakova ga u dep.

Gde emo se sresti? upita Malkolm.

Ne znam.. . ree novinar. Ako hoe, ja mogu da doem kod tebe im obavim razgovor sa urednilkom.

Ja ne smem kui. Ako su me pratili... Mislim, doidue, da sam im pobegao. . . Jednostavno, ne smem kui!

iRiard Levin pogleda u Tabasko Pita. Dobio je odgovor u vidu razrogaenog pogleda...

A, ne! Ja idem svojoj kui da se naspavam i sa vama vie...

iNije mogao da nasitavi. Ri- ardov pogled mu je govorio da je upravo dobio podstanara. ..

20 (NINA 134

Uzbiueoje se prkneiivalo na liou Rianda Levina vie nego to je on to hteo. Kada je uao u prostonije ejJi vorda, osetio je kako ga kolege drugaije giedajiu. Dejn je, alk, izvii- riila iza svog kompjutera i veselo rekla:

Rii, da se nisii zaljubio? Odakle ti takva ideja?

uzvratio je noivinar. Pa. . . Nekalko blista!

nasmejala se Dejin. To je novi losiion posle

briijanja rekao je smuetno Riard i bre-bolje strugnuo ka uredtiiikovoj kancelariji.

Filip Vam Doren je bio ovek koji je vie od svega na svetu voleo vilast. injenica da je bio samo urednik u novinama njegovu ijuibav nije umanjivala. I te kako dobro je znao da je i uredniko mesito poligon za vladanje. Vladao je novinarima, tehniarima, datkti- lografkinjama, d,rugim urednicima, veto i sa nevienim entuzijazmom. Za njega su govorili da mu jediino nedostaje unifoirma, jer se najee ponaao poput vrlo savesnog pukovnika. U potaji su ga ak i zvali pukoivnik, ali zaista niko nije smeo da dozvoli da Van Doren to sazna.

Sekretarica Filipa Van Dorena bila je biva plesaica koja je jo uvek zadrala raskonu, pomalo gojazniu lepotu, gajei je vrlo paljivo, upore- dio sa odnosom pwema svima koji su ulazilli u njenu kancelariju koja je siluila kao isti- lite to je vodilo ka raju urednikovih prostorija.

Pa... emu moemo da zahvalimo to ai nas posetio? upitala je sekretarica Riarda Levina kada je ovaj uao. U njenom glasu bilo je suvie zajedljive ironije.

Moram da vidim Filipa reikao je Riard pokuavajui da zivui samouvereno, iako je morao sam sebii da prizna da uopte ne zvui talko. Imam sljajan materijal i hteo bih da mu. . .

Mora da saeka! hladno ga je prekinula sekretarica. On sada ima nekoliko vaniih telefonslkih razgovora.

Riard je uoutao, mraei iz dubine due i sekretaricu i Filipa. Mogao je da pretpostavi kaikvii su ti vani telefonski razgovori bili Filip Van Doren je razgovarao sa bilo kime samo iz dva razloga. Jedan je bio novac, a drugi uvrivanje vlasti.. .

No, Riardu mrnja nije mogla da pomogne da ue kod urednika. Pomagalo je samo strpljenje i on je dugo sedeo, za

NINA 134 21

gledan u fotografije na zidiu, mada ga je kopkalo iutanje arapa koje su se pomicale ispod selkretariinag stola. Raz- miljao je o njoj kao o kuki koja je svesina svoje eroti- nosti, kolju koristii na Jiukave naine, seidei tu u predvorju Vam Dorenovog carstva. Nekada davno, kada je tek stigla u Dejli vord, ta ena ge poka- /jvala interesovamje za Riarda Levima, ali im je utvrdila njegov sitatus meu novinarima, odustala je od toga. Za ljubavnika je radije imalla uredinike, direktore i bogate saradnike uprave lisita. ,

Moete sada ui rekla je sakretairica, pretnuvi Riarda iz razmailjamja. Niije imao pojma kako je uopte mogla da doizna da je Van Doren slobodan.

Uao je unutra suoivi se sa lepim, raladolliikim licem Filipa Van Dorena (verovao je da to lice sadri vie plastike od bilo kaikve deje igrake), koji ga je odbojno odmerio. Riard Levin je morao da se proka- Ije dobro pre nego to je izgovorio:

Hteo sam da razgovaram sa vama o vrlo vamoj stvari.. .

Pa. .. eto! Razgovara reikao je mirno, tiho, ledeno Fidiip Van Doren.

Sluajino sam sreo oveka koji ima materijal koiji bi

magao biti senzacija... zapoeo je Riard, aili ga je urednik prekinuo pokretom ruke i reima:

Gospodine Levin, ja nemam vremena za bacanje. Ukratko, molliim vas!

Ukratko... Riard se zbonio, ali je bio odloan da izgura sivoije. Ukratko, postoji niz doikaza da je u toku pronevera nekolliilko desetina railiiona doilara u GoMen stejt banci. Evo!

iPruio je onaj jedan list papira koji je dobio od Malkod- ma uredniku, sa nadom da e ovaj poskoiti od saznanja da list moe da ima aksikluzivinu senzaciju. Meiutim, Van Doren je ostao savreno miran, ne poikazujui ba nikakvo zanimanje. Nije ak ni ispruio ruiku da prihvaiti dokument.

ta je to? upitao je.Riard Levin je udahnuo vr

lo duboko, a ooda poeo da govori, glasindije nego to je nameravao i svaikako bre, to je samo bila p>osledica elje da sve izgovori pre nego to ga urednik pretelkme. Prvo je izgovorio sve to je bilo vezano direiktno za samu proneveru, a onda je ispriao priu o Mal- kollmu i, konano, nain na koji je uopte sreo ooveka koji ima sve te dokaze.. .

iKada mu se uinilo da je sve izigovorio, uoutao je naglo i

22 NINA 134

za.pttitjio se u urednika oekujui reakciju.

Da... rakao je tiho Van Doren. Zanimiljivo. I, kold- ko taj. . . Malkolm Rasel. . . Koliko trai za te papire?

Ne trai nita ree Riarid. Samo eli da sve to izae u tampu. Njemu je stalo do javnosti, nama do senzacije. .. E, pa... Imamo je! Meni se ini da je imamo!

Bojim se da je to teko progujtati ree urednak. Jednostavno, teko mogu da poverujem da neto tako vrue neko eli da nam naprosto pokloni. Takve stvari vrede mnogo love, dragi moj! Dakle, ili je taj tvoj Malkoilm budaila, ili je stvar ist falsifikat. Ne vidim tree reenje.

Jo uvek postoje poteni, lojalni graani... rekao je tiho' Riard Levin.

Hajde, hajde. . . Odrasli srojo ljudi ree urednik i os- mehmi se nadmono. Ko jo veruje u tp? Ali, evo ta u uiniti da bih ostao mirne save- siti... Da6a taj tvoj dolkument ljudima iz banke, pa nel^ mi oni potvrde bilo ta i, svega mii, imaemo priu koju emo moi tampati.

Riard Levin je razmiljao nekoliko trenutaka. On nije pla nirao da se u sve to upetljava GoMen stejt banka, ne pre vremena. Raunao je neto sa

svim drugo. Osim toga, imao je oseaj da se to sa pax)verom banke ne bi svidelo Malkolmu, kome je, bez obzira na sve, verovao vie nogo FiMpu Van Dorenu. Rekao je;

Ne verujem da bismo tako postigli ono to bi bo dobro za Dejli vord. Moda kad bismo imali vie doikaza. Vie dokumenata...

Hoe rei da toga ima jo?! urednik nije pokazivao uenje.

Svakako ree Riard. Malkoilm Rasal poseduje ko mpletan dosije. Kalko bi bilo da ga nagoviorim da doe ovamo sa svim tim papirima, pa da onda pozovemo nekoga iz banke i . ..

Da! presee ga urednik. Dovedi Malkolma ovamo, i neka ponese sve to ima, pa emo videti. Ako u tome ima neega, midllm da nemamo ra- zlloga da ne pustimo to u tampu! U svakom sluaju, prvo bih voleo da sretnem tog oveka i vidimo sve to.

Da ree Riard Levin. Talko bi bilo najbolje.

Vrlo laganim poikretom jeposegnuo za Malkolmovim papirom, kao da se bojao da e ga urednik spreoiti da uzme taj dokument. Meutim, Van Doren nije aJk ni pogledao u tom pravcu. Riard oseti izvesno o- lakianje kada mu se taj papir

NINA 134 23

ponovo naao u depu. Krenuo je ka vratima karaajui unazad.

Kad bih mogao da dovedem oveka? upitao je.

to pre ito bodje ree urednik, maui se za telefon i ne okreui poigled prema Riardu. Najavi se prethodno miojoj sekretarici i sve e biti u redu.

Svakako, gospodine Van Doren ree Riard i odahnu tek kada je iza sebe zatvorio vrata.

Odmerio je sekretaricu pogledom prepirndm neskrivene mrnje. No, bio je svestan da je ona toliko navikla na takve poglede da ih uopte nije ko- nstatovala. Zatim je izaao.

Neto nije bilo u redu. Oseaj je bio veoma neodreen, ali se Riard Levin mogao zalkleti da neto nije bilo u redu. Nekakva drhtava praznina mu je titrala ispod rebara. Dok je ra-. zgovarao sa Malkoimom, inilo mu se da mu se otvaraju sva vrata profesije, javnoi&ti, da mo e lalko da se proslavi. .. Sada, posle razgovora sa urednikom, inilo mu se da je sve uzalud, pa je ak pomiljao i na to da zaista postoji mogunost da Malkolmova pria nije ona prava, da je moda zaista falsi- fikovana... U svakom siluaj u, bio je suvie zbunjen da ne bi pokuao da spere svoju zbu

njenost i razoaranje viskijem. ..

iRiard je ponekad dozvoljavao sebi da se napije. Zaisita, zverski napije. Toliko da je gubio svest. To je bilo u asovima duevne krize i to nije niko znao. Osim njega, naravno. Jer, Riard Levin je uvek pio sam, u tiini i skrovitosti svog stana. I, sada je pourio da pronae taksi...

Dvadeset minuta kasnije je zakljuao ulazna vrata iza sebe, svukao cipele i sako, razvezao kravatu i uputio se ravno ka plakaru u kome je drao boce sa viskijem. Ni o emu drugom nije razmiljao. ..

Ve posile treeg velikog gutljaja, oseaijui toplinu u elucu, Riiard se setio dokumenta. Ustao je, potraio po depovima sakoa, pronaao papir, a onda se neko vreme osvrtao po sobi morao je, za svaki slualj, da salkriije to. Neto kao da mu je govorilo da je to suvie vano da bi se vuklo po depovima. Zatim je priao ma loj bliblioteci, pronaao eiks- pirovog Mletakog trgovca i zavukao dokument u knjigu. Onda se vratio na kau, legao i nastavio da pije, sve bre i bre. Sa bocom, praznila se i njegova glava...

Ubrzo su mu sva ula bila tolilio tupa da je lupu na vratima uo kao kucanje u neka-

24 NINA 134

hviu dasiku, dtnilo mu se u sito, pa se okremiio na kauu i dugo gledao u pl'Ou stola udei se. Sa tekom miukom je shvatio da to nako liupa na njegova vrata, to puzei, to gla- viinjaljiui na dve noge i pradr- avajui se za nametaj, dovukao se do ulaznih vrata, poiku- avajui da nae u sehi snage da kae tom upornom gostu, koji je nasitavlljao da lupa, da stie i da e otvoriti, ali rei jedinoistavno nliisu mogle da mu razjveu uvoreni jezik.

Samo to je okreniao klju u bravi na njega se sruilo neto krupno i teko. Riard, sa toiliko alkohola u oima, nije sasViiim jasno video, ali mu se inilo da ta masa ima Ijudsiko lice...

ta?! uspeo je da progovori leei na podu.

Fuj! rekao je nekakav udaljeni glas. Ala je ovaj pijan!

Riard Levin uopte nije bio svestan da mu grudi pritiska koleno jadnog krupnog oveka u sivom odeliu, dok drugi staji iza svaga i mrti se, drei u ruci revolver sa priguivaem.

Hej! Daso! vikao je onaj koji je pritiskao Riarda. Jesi M pri sabi?

ita? ponovio je tiho Riarid i to je bilo sve to je mogao da kae.

Hajide da zavrimo sa tim! rae jedan od dvojice. Ovde tako smirdi da u se ispovraati!

Hej! Daso! vikao je oveik iu Riardovo lice; Gde ti je to od banke?! Dokument koji se odnosi na Golden stejt banku! Gde je?

iRiaiid se upinjao da shvati ta se dogaa, ko mu to vie u lioe i ta znae te rei, ali je i u njemiu i oko njega sve leb- dalo u gusitom oblaku neega prohladnqg i lepljivog. .. Iscerio se...

Da ga okupamo hladnom vodom? upita jedan od dvojice.

iPre nego to je uopte mogao da oseti da se kree, Riard Levin je bio odvuen u kupatilo, strpao u kadu i preko njega su Mi mlaizevi hladne vode, aili ak ni to nije piri- meivao. Bio je vrlo blizu onog alkohoiMarsikog utmua kada sve Otkae i u talu i u dui i ostane samo nitavilo, crna rupa svesiti i positojanja...

Hej! Daso! Gde ti je taj papir?! vikao je jedan od Ijuidi na n(jega.

iPiOsIle neodreeno mnogo vremena Riard je konano sl^ - vatio da se nailazi u kadi, da pored njega stoje dva nepoznata oveka i da trae neto od njega. No, nije bio u stanju

NINA 134 25

da poivee svoje miisli i shvatio emu se zaista radi.

ajilok bee dobar trgovac. .. apmio je Riard ni sam ne znajui odakle mu te rei na usnama. Mletaki trigovac!

Izgleda da su ta dvoijica bili inteligmtnijii nego to to, inae, prikazuju, na televliziji. Jedan od njih je hitro pregledao ceo stan i lalko pronaao biblioteku, a jo dake primerak Mletakog trgovca. Natapajui se hladnom vodom, sede- i u kaidi, Riarid Levdn je uo ovdkov glas iz sobe;

Buidalla! Pijana budaila! Koji mu je avo sve ovo trebalo? Roba je u redu! Idemo!

Drugi ovek, onaj kojd je u tom trenutiku istajao pored kade u kojoj je nemono sedeo Riard Levin, pijunu u WC-o- Iju, a zatim izvue iz depa revolver sa priguivaem i prisloni ga na novinarevo elo.

teta! Mogao si da ivi... rekao je ovek.

Da... apnuo je Riard, uopte ne shvatajui ta se dogaa. Revolver u rukama toig oveka inio mu se slian igraki, a cela siituacija neto kao deo nekog filma toji, nakdm udom, on sanja.. . Mogao sam zaista da ivim... Aid, nisam znao kako...

iPrasnulo je! Gdava Riarda Levina bi odbaena i udari u

ploice koje se obojie u crveno. ..

Dva oveika izaoe. Iza njih je prelko lea liila hladna voda...

Visoki, mladi ovek, obuen u farmenke i majicu sa natpisom SPASITE KITOVE izaao je iz svog porea, privlaei pw>glede dve devojke koje su dogiraile plonikom. On im se osmehnu samouvereno i veselo, uputivi se potom alejom, kroz ndku vrstu zakrljalog vrta, prema bldku zgrada koji je okruivao bazen prepun zdlen- ka&te vode prekrivenen opalim liem. Gotovo je ustrao stepenicama do drugog sprata, usput mislei; Tabasko bi morao bitd kod kue, kad ga nema ni u jedinom od barova koje inae poseuje.. .

Uavi u hodnilk kojd je vodio prema stmiu Tabasko Pdita, ovek najednom zastade. Izigle- dalo je kao da se transformd- e. Do tog trenutka je bio sasvim obian mladi koji je krenuo u neobaveznu posetu prijatelju, a od tog asa je mogao da Idi samo na nekakw veldlku divlju maku, koija se kree na vrhovima apa i stiru- e brkovima (mada ih ovek nije imao) njuei opasnost...

26 NINA 134

Zvao se Lesli Bldrid. Tabasko Pit mu je bio najbolji prijatelj i saradnik u poslovima koji su bili sve drugo samo ne bezjopaani, osim to uopte nisu biili profitabilni. Ono to ga je zaustavliilo na hodniku bili su zvuci koji su dopirali iz Ta- baslkovog stama!

Zvuoi nisu bili snani. Svaki prosean graanin San Fra- nciska na tako neto ne bi ni mogao da obrati panju, jer ih naprosto ne bi uo. Meutim Lesli je raspolagao vetinom koja je njegova ula dovodila u stanje hiperosetljivositi i sasvim je jasno uo neto to nikako nije moglo biti kretanje 30 stanu oveka koji je trebalo u njemu da stanuje.

Pribliavao se vratima stana vrllo lagano i sasviim neujno. Zastao je ispred samih vrata i oskinuo. Zvukovi su mu govorili da u stanu moe da zatakne dva ooveka. Jedan od nj:ih je, u tom trenutku, bio u kupatilu i besno preturao po ormariu sa toaletnim priborom. Drugi je ukao papirima, to je moglo da znai da prevre novine i knjige. Tabasko Pit.nikada nije mogao sa takvom estinom da trai, recimo, losion posile brijanja ili hilo ta, niti je t ^ o nemamo prevrtao po svojim nominama i knjigama i Lesli je biio apsolutno Siguran da Pit uopte ni

je u stanu. Naprotiv bio je sliguran da Pitov stan upravo pretresaju...

Ko? Policija?! Les/li nije mogao da zamisli tako neto... Tabaska je poznavao suvie dobro i nije mogao da veruje da je mogao da privue panju policije...

Poistojao je samo jedan nain da proveri ko je to u Ta- basikoviom stanu!

Podigao je rUku i pokucao na vrata, vie smemo nego od- Inno. Zvuoi iz stana su se istog asa prakinuli. Lesii je i- mao oseaj da ljudi u stanu razmiljaju da li da otvore, ili da se primire dok on odustane od kucanja. Zato je pokucao jo jednom, pa jo jednom. .. Jo uvak nije bo reakcije. Pokucao je jo jednom, ovog puta odlunije, a onda rakao;

GoiSpodine! Znam da ste unutra. Molim vas otvorite. Veoma je vano.

Saeikao je i to mu se isplatilo. Vrata su se otvorila, ali samo za nekoliko ina, i u njima se ukazalo lice njemu totailno nepoznatog oveka. ovek je imao upadljivo buljave, svetie oi i pogledao je u Le- silija sa neJkostreanim nerazu- mevanjem.

ta 'oe? upitao je oovek.

NINA 134 27

Izvinite ree blago Lesli. Gospodin kioiji stanuje ovide... Bojim se da sam dobio zadatak da naplatim zaostalu stanarinu od njega. Hoete li mu rei da sam ovde?

Doi drugi put, daso reikao je buljavi. Gospodin trenuitno ne moe da^te primi.

AH. . . Stanarina.". . zavapio je Lesli, nadajui se da svoiju ulogu igra ubedljivo.

ovek je na trenutak bio zbunijen. Verovatno je razmiljao ta da kae kako bi ote- rao dosadnog skupljaa stanarine. I ta mala zbimjenost je bila dovoljna Leslliju...

I tih nekoliko ina, koliko su vrata bila otvorena, bilo mu je dovoljno da muinijevitim pokretom podigne nogu i pogodi builjavog ravno u lice, toliko snano i veito da ovek nije imao amse da ostane pri svesitii!

Sledeim pokretom je Lesli otvorio vrata, preskoivi anesveetnoig i jednim hitrim poigjledom sagledao situaciju drugi ovdk je sitajao, iznenaen i neodluan, u vratima kupat iila...

iPre nego to je mogao da shvati da mu preti velliilka opasnost, oovek se ve naao u Lesiliijevim rakama, koje su mu veto svulkle sako' do lakaita, preitvarajuoi ga u povez kojim je imobilisao ruke protivnika.

Sledee to je ovek osetio bila je hladnoa ploica u kupatilu, koje je pogodio liicem, nimalo neno. iCrv mu jurnu iz nosa!

Lesli je drao vrsto protivnika, pritiiskajuoi mu kimu jednim kolenom, to je moglo samo da izazove velilki bol.

Dable. . .? ree Lesli. Bilo bi lepo od tebe da mi kae ita, kog avola, vas dvojica radite ovde?

Crkni! ^ glasio je krk- Ijav odgovor.

Pogledaj se u ogledalo dok tako neto izgovara! ree Leslii i tresnu ovelkovo Idce u oigledalo.

ovek pijunu krv, ali uopte nije pokazivao elju za sarad- njom. Lesli tada jednom m- kom proturi depove protivnika sve to je mogao da nae bilo je nekoliko metaika, prljavu maramicu, tri novanice od po dvadeset dolara, dopola praznu kutiju aigareta, plastini upalja, no skalkavac, revolver sa priguivaem,, po- seitnicu nekog seksi-fcluba i. komad papira sa ispisanom adresom Tabasiko Pita.. .

Hajde! Priaj! ree mirno Ledi. Nema nikaik- va dokumenta, prijatelju, to znai da niisd iz policije, a to te ve samo po sebi uvailjuje u nevolju. . . ta ste traiili ovde?

28 ,NINA 134

icxvek je razmiilijao netfeoli- ko Ireniuitaika. Lesli je znao da sa nijiim nee imati veih problema. Neikalko je imao oseaj da je ova suvi pnofesionadac koji ne sme sebi idozvoMitd da bude muen zbog pasila i da e svakako radije pregovarati. ..

Pusti me, pirakletimoo! ree ovek. Ra^ovarae- mo...

Lesili ga je baoio u prostor izmeu loimivaoinika i WC-o- Ije. Talko stenjen, ovek nije bio naroito opasan, aili je lip- ak, za svalka siliuaj, Lesli drao uperen taj revdlver sa priguivaem u njega.

Moglo bi ti se dogodili da pogine od svog roenog metika ako se ne bude ponaao piriistojno! ree LesiM.

Pasji Sline! ree ovek. I ja teibe mnogo volim...

isceri se Lesili. Dakle... ta, kog avdla, trai ovde?

Proklete papire ree oveik. Mi smo iz agencije...

Okej... ree Leisili. to,se mene tie mioe da bude i raznosa piica, aJi mene initeresiuje ta si traio ovde?

Rekoh ti ve... Papire. Kakve papire? upita

Lesilii. Pitaj me neto laike

ree ovek.- Okej... osmehnu se

Lesli. Pitau te neito lak

e. .. MisiM li iv da izae odavde?

Pasji sine! ponovi oveik. Traimo papire koji se odnose na Golden stejit banku! Jesi li zadovolljam?

Lesili se uozbilji. Papiri koji se odnose na banku... To je moglo samo da ga abuni. Prosto je poeleo da Tabasiko Piit bude tu negde pa da ga upita ta to treba da znai.

Fino.. . rekao je Lesii. I, jeste li nali?

Nismo ree oo\)'eik. Moemo li sada da odemo?

Ne jo! ree Lesli otro. Zar mije po zakonu kanjivo upadati u tue stanove? Kaiko bi bdio da pozovemo policiju?

'Nije miisMo ozbdllijno. Lesli Bldrid nije oboavao instituciju policije svoje nesporazume je uvdk reavEio ili sam, ili uz maliu pomo svojih pii- jalted(ja.

ioivek, zaglavljen izmeu umivaonika i WC-olje, nije rdkao ni re na pomen policije. Lesli upita:

Ko vas je nahukao? Molim? Ko ite ailje, mamlaze?

zarea Lesli. Agencija. .. ree ovek

nesiiguirno. Samo su nam re- klld adresu i ta treba da naemo. . .

NINA 134 29

Drugom pohuaj da proda tako neto ree Lesli. Ja hou ime oveka koji vas je poslao!

Ted ree ovek. Ted Tamer.

Ko je Ted Tamer? upi ta Lesli gotovo neno.

ova je iz banike ree Lesilijev sagovoirnilk. Rekao je kako je ovide neko maznuo te papire i da mi treba da ih naemo i vratimo. To je sve.. .

Fino! ree zamilljeno Lesli. Zapamtiu to!

Jo uvek mu nije bilo jasno kakve veze Tabasko Pit moe da im sa nekaikvim papinima iz i>Golden stejit banke. ..

Skoro ne obraajui panju na oveka u kupatilu, Lesli se proeta do onog koji je jo uvek leao onesveen pored uilaziniih vrata, pa i njemu izo- krenu depove, pokupivi jo jadan reviOlver sa priguivaem. To omje mu je govorilo da je isasvim izvesno da ima posla sa opasnim tipovima, mo da i profesionalnim ubicama, ali se nalazio u okolnostima koji su ga spreavale da uradi bilo ta drugo, osim da ih pusti da odu. Nije aleo policiju. Joi manje je eleo da ih pobije, jer naprosto nije znao ta bi mogao da uini sa leevlima, u poli a dana, u naseljenom deki grada.. .

Okrenuo se onome koji je bio pri svesti:

Gubite se! Vae ipucaltjike u zadratii za uspomaniu! I, vidim li vas jo jednom, bilo gde, makar i sJiuajino, ponite odmah da izgovarate molitvu za prijem u raj!

Pasji sine! promumlao je ovek izvlaei se iz kupatila. Posle toga vie nita nije reikao. Prebacio je preko ramena ruku onesveenog ortaka i povukao ga napollje, iz stana, u' hodnik to dalje od tog ooveka koji je sa nevienom lakoom savladao obojicu.

LesM je pogledom ispratio ta dva udaka, a onda je zatvorio vrata Tabaslkovog stana i krenuo u obilazak. Jo uvek mu ti banini papiri nisu izlazili iz glave... Potrudio ise da pospremi sve ono to su neeljeni posetioci rasturili po stanu...

I onda mu je pogled pao na jastulk na kauu u Piitovoj kuihinji! Pit nije imao obiaj da sipava na tom kauu. Uos- tallom, imao je vnlo prositran i udoban krevet u spavaoj sobi. ..

Lesili je otiao do spavae sobe. Bilo je oigledno da je Pit tu no proveo u svom krevetu. Takoe je bilo oigledno da je neko spavao na kauu u li'Uhinji.

Taj neko nije mogao biti ensko, jer Pit ne bi dozvolio bi-

30 NINA 134

lo kojoj eni, bez obzira na st- epen pmivlainioisiti, da spava na malom, neudobnom kauu. LesM je piriao kauu, uzeo jastuk i omlirisao ga osetiio je na- kiseli miris mukog znoja...

Znai Tabasiko Pit je imao muko drutvo. Moda neki od nijegiovdh prijatelja? Moda nekalkav iznenadni gost? Bilo ko da je bio, salda vie nije bio tu, kao ni Tabasko. Lesli je znao da e prave odgovore dobiti tak k^da pronae Pita.

Prodavnica prehrambenom robom kaju je drao stari Fu Li, veiito osmehinuti Kiinez, nalazila se tanio prako puta a- ngaja, bara za kojd je Tabasko Pit verovao da ima kolekciju najraznovrsnijiih piva na svetu. Zato je Rit toliko voleo taj bar, i zato je obino svoju hranu kupovao kod Fu Lija...

Osamdeset-- tri i ezdeset rekao je Fu Li kucnuvi u kasu koja mu odgovori veselim zvonjenjem, zadovoljna to e gazda u njenu utrobu spu- stitii novanice.

Da li mi se ami ili si sve sikupllji, stari lie? upita veselo Tabasko Pit drei u ru

kama dve velike kese prepune hrane.

Gospodine Tabasko... Vi ste kupili dvostiruko vie hrane nego obino odvrati mirino Kinez sa veitim osmehom.

Samo ti se ini ree Pit i spusti novanice na kasu. U svaikom sfliuaju, zadri kusur!

Hvala, gospodine Tabasko ree Kinez. Doite o- pet, i dolazite mi vrlo esto. Ia volim kusuir!

iNasmejae se obojica, pa se Tabasiko Pit, optereen kesama, uputi ka izlazu... Zastao je na samdm vratima...

Sa druge strane vrata je stajao Lesii!

Zar i ti kupuje kod ovog utog prevaranta? iskezi se nestano Pit otvarajui vrata nogom.

Ne ree Lesli osmehnu- vi se. Ja isamo traim jednog pnijatalija.

Naao si ga ree Pit. Bilo je krajnje vreme da

te naem ree Lesli. Jer... Bolje da te naem ja nego nako dlUigi!

ta si hteo da kae? upita Pit pogledavi u Leslija. Obojica su odlino znali da imaju ta da kau jedan drugom.

Zatekao sam dva tipa u tvom sitanu ree Lesli. Traila su neto.

NINA 134 31

Zar su ve stigli i do stana? iznenadi se Pit. Onda sam dobro lu-adio to vie nisam tamo. ..

Pite... LeaM zabrinuto pogileda prijateJija. Jesi li u nekoj nevolji? Ta dvoijica kau da SU traili nekalkve papire koji pripadaju Galden site- jt bainoi...

Nisu te slagali ree Pit. Ali, alko emo isikreno... To uopte nije moja nevolja.

Leslii uzdahnu. To to se Pit naao u nevolji koja uopte nije njegova liilo je na Pita!

Hajdemo u hotel. Sve ai ti ispriati ree Pit.

Kakav hotel? zaudi se Lesli.

Tu, dole... pokaza neodreeno Tabasko. Malko- im i ja smo se sMomiili tamo, primetili smo da nas prate. U stvari, jutros smo jo bili u mom stanu.

Ko je Mailkalm? upita Lesili, kome je sada biio jasno ko je spavao na kauu u Pitovoj kuhinji.

On je pria koju u ti ispriati ree Pit.

Hoiteil u kajd je Tabasko odveo prijatellja bio je jedna od onih rupa iz sporednih ulica u kojima sii se sobe izdavaie a sat, za zaljiublljene parove i za- Ijobljene parove. Le&ld nije mogao a da se ne nasmeje Tabasko Pit mu uopite nije li

io na ndkoga ko e jednog mu kainca da odvede u takav hotel. U liftu Pit ree:

Vidim ti na licu da si spreman da mi se naruga zbog ovog hotela, ali niiismo imali mnogo vremena da biramo. Zb- risaili smo od tih tipova koji su nas pratili i, eto, smestiii se privremeno ovtde.

O emu se, do avola, radi? upita Lesii. Mislim, nelka bude da sve ovo nije tvoja nevolja, ali ona dvojica su bila u tvom stanu i, po svemu suJdeiai, nisu b^a:aleni. Obojica su bili naoruani revolverima sa prilguivaima. I sam zna kakvi ljudi nose taikivo oruje.

'Na vratima sobe Tabasiko Pit pokuca tri puta, a onda saeka mlao, pa pobuca jo dva puta, a potom, posle jo jedne pauze, jo jednom. Vrata se ot- vorie.. .

Ovo je Malikolm! ree jednostavno Tabasko Pit.

Malikolm Raisel je uznevere- no gledao u Leslija. Nije oekivao da e Pdt dovesti jo nekoga. I ito nekoga koga Malkolm nije uopite pozinavao. Videi strah na Malkoilmiovom licu, Tabasko pouri da kae:

Lesli je u redu. Uostalom, on je moj najbolijd prijatelj. Sve to moe od njega da oekuje je da nam pomogne da izguramo ovu stvar do kraja.

3 ,NINA 134

Zna... Lesli voli da izgura stvari do kraja.

Ne pre nego to sazinam o emu se radi ree oprezno Lesli.

Nelkolikio desetim mdiniuta je trebalo Malkolmu Raselu da shvati da od Leslija zaista moe da oekuje pomo i tek tada je poeo da se otvara. Lesli je vrlo paljivo sasluiao cehi priu. Niije pokazivao iznenaenje, ali je bio vrlo ozbiljan i koncentirisan. Ono to je uo govorilo mu je da se Tabasko Pit, uz Mallkolmovu pomo, zaista zaglibio u ozbiljnu nevoliju. Kada je Malkolm olkonao priu, Lesli upita:

Ko je Ted Tamer? On je ef obezbeenja u

Golden stejit banci odgo- vooii Malkolm. Jedan od onih koji su delili taj novac. Oi- gjledno je da ga vaniji ljudi koriste da im isti prostor.

I sada nam samo ostaije da stupimo u kontakt sa Ri- ardom rekao je Tabasko. Mislim da e sve biti mnogo lake kada njemu predamo ta pro'kileta dokumenta. Tipovi iz banke e olabaviti kada novine ponu da piu.

Mislim da nijedan od vas dvojice nije sasvim svestan u kaikvoj se opasnosti nalazi ree sasivim ozbiljno i smireno Lesili. Ovo je mnogo kmp- nije nego to zamiljate, mo

mci. Moda e biti bolje da se malo primirite neko vreme.

Da se primirimo?! za- vapi MaDkiolm. Meni je stalo da afera dospe u tampu, a Rioaffld e nam to obezbediti. Ako se sad nita ne uradi, banka e imati vremena da sve za- tafka.

Da budem jasniji. . . ree Lesli. Trenutno stvar stoji ovako: vas dvojica ste di- vlija, a naokolo krue brojni lovci i uopte se ne bih kladio u to da vas ele ive! Moda samo toliko ive da im pomognete da dou do tih papira, ma gde se oni nalazili. im promo- lite nos iz ovog hotela pretv- rliete se u pokretne mete. Sa druge strane, ako ostanete ovde dovoljno dugo da vas oni pronau, pretvoriete se u stajae mete!

Preteruje, Les ree Pit veselo. Nismo ni mi ba suvie naivnii. Prijavili smo se ovde pod lanim imenima.

iNo, kada je pogledao Leslii- ja u oi. Pit je istog asa shvatio da se dogodila jedna znaajna promena u celoj stvari. U Leslijevom pogledu je bilo one odlunosti ikoja je govorila da e sada on preuzeti brigu o svemu. Lesili nije morao da troi rei Pit ga je poznavao suvie dobro da bi mu tako neto promaklo. Stoga Tabasko

NINA 134 33

zakJiima glaviom i objasni Mal- kolmiu;

ini mi se da smo upravo steildi novog vou tima.

ta to znai? upita zbu njeno Mallhalm.

Lesili e od sada upravljati naom laom ree Pit. Budui da ga poznajeim dovoljno dobro, znam da je pame- tmiji od mene i, svega mi, da sam na tvom mestu i ja bih miu priznao vodstvo .

Ja samo elim da se afera othrije! Da istina pobedi! ree Malkolm gotovo zane- senljaki.

Za poetaik... rece Lesili. Ja u potraiti tog vaeg novinara. Jo uvek sam lice koje vad progonioci ne poznaju. I, ulkoJiko se nisu doepali tog... Kaiko se zove? Riard! Ako ga se nisu doepaii, moda emo uspeti da neto napravimo.

Mudro ree Pit. Tebe ne poznaju i bar za sada te nee dovoditi u vezu sa nama.

Uz to, mislim da je pametnije da se sklonite kod mene doik se bar osnovne stvari ne raiste ree Lesli. Pa- kujite se! Odmah emo krenuitii.

Malikolm je panino pogledao u Tabasko Pita, koji je kre nuo da uzme svoje stvari. Pro- pailom samoubici nije bilo jasno zato se Pit sa tako bezgraninim poverenjem povinu

je svemu to Lesili govori. On jo nije bio naisto kakvu ulogu igra Lesili. Uopte sve ito se dogaalo dogaalo se za njega prebrzo. Tab^asko Pit je morao da miu k^e:

Sa Leslijem smo siguimi- ji nego da su nas salkrili u Fort Noks, Malkodme. Nita ne brini. Poi emo sa njim i sve e biti li redu.

Valjda... ree nesigurno Mailkolm Rasel.

I Lesili i Pit su raunali da je prosilo suvie malo vremena da bi ttirajgai, a siguamio ih je bilo; pronali Malkolmovo i Pitovo skriovite. Kada su izali iz hotela kreta;li su se sasvim slobodno. Malikolm je no- sio torbu, a Piit kese sa namiir- nicama. Ispred njih je iao Lesli koraaijoi oputeno plonikom ka parkiranom poreu.

Najednom, Lesli zastade! Okrenuo se prema Pitu i malo poldigao ruku, kao da eli da mu stavi do znanja da neto nije u redu.

ta? upita Pit.Leslii nije stigao da mu od

govori. Pogledao je niz i uz ulicu i na vreme uoio kombi sa zatamTijenim staklima, koji se pribliavao sporije nego to bd se to moglo oekivati od bilo kojeg vozila u toj ulici. Pre nego to je Malkolm Rasel uopte shvaitio ta se dogaa. Pit

34 NINA 134

je bacio kese sa namirnicama i epao ga za ruiku...

H ej.. . rekao je Malkolm.

Lesli je utom asu zaikora- io prema njima dvojici, istovremeno pokazujui rukom Pitu prema tlu. Tabasko je razumeo mak i povukao snano Malkolma na plonik. ..

Zapratalo je ipak iznenada, jer su ljudi iz kombija pucali kroz zatvorene prozore! Rafal se prosuo preko parkiranih au tomobila terajui prolaznike da uz vrisiku ponu da bee ili padaju. ..

U optem meteu koji je nastao i koji je trajao samo dveili tri sekimde, niko nije primetio da Lesii iz imutranjeg depa hitro vadi jedan zvezda- sti predmet koja naas blesnu na S'unou, pre nego to ga je Lesli hitnuo.. .

uriken je pogodio desni prednji toak kombija! Prasaik probuene gume se stopio sa pratanjem automatskih puaka i kombi se zanese, udari u jedino parkirano vozilo, a onda voza na jedvite jade usme- ri voziilo po sredini ulice i povea brzinu. Puke umukoe!

Lesli pritra prema svom poreu u nekoliko dugih skokova. Gotovo istovremeno ka da je dotakao sedite telom, imka mu je okrenula klju i mona maina zaurla. Nije ba

previe vodio rauna da li e, izlajzei na ulicu, zakaiti neki od parkiranih automobila vano mu je bilo samo da to pre krene za kombijem...

ta je bilo? ta je ovo? vikao je prestravljeni Malkolm Raseil.

Zavei! tiho mu je u uho reao Tabasko Pit, jo uvek ga pokrivajui sopstvenim teilom.

Pit je oseao bol u butini, ali nije obratio na to panju. Osvrnuo se oko sebe i tek kada je utvrdio da je pucnjava prestala i da je Lesli krenuo u po- tem za napadaima, pokuao je da ustane. No, desna noga ga nekako nije drala. Pit pree rukom preko butine na ruci mu ostade krv.

Blagi boe! apnu pre- bledeli Malkolm. Ti si ranjen!

Hajde! Brzo! Uzeemo taksi rekao je Tabasko mr- tei se. Sada sigumo nema niiikoga od njih u blizini. Lesli je krenuo za njima. . .

Malikolm je bio u oku i do- zvalio je Pitu da ga odvue u prvi taksi koji se zaustavio. Ni je imao pojma kuda e ih taksi odvesti. Samo je mislio na tu groznu pucnjavu i na Pitovu krvavu nogu li moda tek tada shvatio u kakvoj se svi oni opasnosti! nalaze...

NINA 134 35

I dok je taksi sa Malkoimom i Pitom praio ka junom Sam Francisiku, Lesli je junio za kombijem koji je pokuavao da nestane u guvi, vozei prema luci i skreui iielkoliko puta ne bi li izbegao poteri. U tom trenutku je Lesli bio gotovo elu milju iza kombija, ali je uv- ek sikretao na vreme i u pravu ullicu da ne izgubi kombi iz vida, pribliavajui se, budui da je pore bio manji, okre- tniji i neuporedivo bri.

Komibi protutnija u supiTot- nom smem Uilioom generala Lija, izbegavajui uinezverene voKae koji su mu dolazili u susret. Lesli nije sikrenuo u Lijevu, ve je produio jo jedan bloik zgrada dalje, a onda skreouo prema trgu Pacifik, pravei polulkrug i kada je izbio na ugao 12. ulice i Avenije Kliford umallo se nije sudario sa kombijem!

Oekivao je da e oni iz kombija zapucati, jer gotovo da nisu imaJi kuda da prou. Meutim, niije zaouo pucnjeve, a kombi udari sivom snagom u jedan pailkiraini mercedes i tako naini seibi prolaz, nastavljajui Dvanaestom vijugajui kroz trostruki red vozila. Lesli okrete pore gotovo u me- stu i nagazi do daske...

Kombi skrete ka starom brodogradilitu i Lesli je znao ita je voza naiunio da proe

kroz timel Huver, koji se, ne- gde ispod zemlje, ravao na tri odvojene trake od kojih je svaka izllaaiila na sasvim drugi kraj tog dela grada. Znao je da e kombi umai ako* stigne do tunella pre njega i zato je vozio luaki, ne obazirui se na sirene patrolnih kola to su se ule odasvud jurnjava u' kojoj je uestvovao nije mogla proi nezapaeno od policije. Verovatno pre nego to su ljudi iz kombija i mogli da pretpostave bio je iza njih, vozei im u rep!

Pustio ih je da stignu do tunela, a onda ubrzao samo toliko koliko je bilo potrebno da im prie sa strane i nekoliko trenutaka su vozili uporedo, a onda Leslii okrete upravlja i pore se prisloni uz kombi...

Jo uvdk nisu pucli, iako je Leli to oekivao. Nije ga se to mnogo ticalo, jer i da su pucali ne bi mu mogli nita njegov pore je bio blindiram. Oeao se nekoldiko puta uz kombi i roj varnica se prosu uz stravino jeamije metala. Kombi se zaneo samo naas, a onda je voza kombija odgovorio na napad Lesli se elegantno iamaiknu, pa se bombi ponovo zaljuljao u vonji koja je postajala sve bra i bra. Sada je ve bio sasvim siguran da voza kombija, dodue, ima viak hrabrositi, ali ne i viak vo

36 ININA 134

zake vetine... Uz to, smetala je i uinitena guma.

Ponovio je manevar i opet zastmigao uz bok kombija, a zatim, hitro, ne saeikavi rea- ikciju, okremio upravlja i od- malkniuo pore. To je bilo dovoljno voza kombija je zakasnio samo deli sekunde i to je bilo kobno...

Kombi se zaneo vie nego to je smeo. Tada Lesli ponovo prie kuonuvi protivniko vozilo u zadnji deo, sa strane. Kombi neikontiroilisano krete uilevo. Voza je pokiuao da ispravi vozilo okreui upravlja naglo udesno suvie nagjo i, uopte, suvie. .. Prednji desni ideo kombija udari u zid tuinela snaniji nego to je to nijegov voza oekivao toliko snano da su prednji to- kovi izgubili dodir sa podlogom, pa kombi na nekoliiko stoitiniki sekunide zaplesa samo na zadnjim tokovima!

Lesli je kompjuiterslki tan- om preciznou u tom asiu pri ao pareom i, dodajui lako gas, samo malo gumuo kombi koji napravi neikakvu piruetu klimajui od jednog kraja tunela do drugog nelkoiiko puta, a onda voza naini konanu greiku pokuao je da zalkoi!

Lesli dodade gas, ubaci u estu i poput munje projiuni

pored kombija kojeg vie niko nije mogao kontrolisati. U retrovizoru je video kalko ise kombi prevre, noen inercijom, pa odsikae od asfalta i udara u zid tunela silinom od koje zadrhta tlo. Potom se uspravi i konano smiri postavljen naglavce. ..

I>ve sekunde kasnije je pla- nuilo, ali Lesli vie nije imao vremena da gleda ta se zbiva sa oinima iz kombija, jer se ve nalazio na skretanju. Po- slednje to je video u retrovi- zom bila su rotaciona poliai- jska svetila koja su prilazila zapaljenom kombiju. . .

*

* *

Mailkalm Rasal je bio zapanjen. Upoznavi Sumiko, mladu Japanku, koju su on i Pit zatdkli u Leslijevom stanu, prvo je bio iznenaen njenom le- potom, zatim njenom gostopri- miljivou, onda njeoim nen- im ophoenjem prema Lesli- ju (ikoji je u meuvremenu pristigao) i, konano, njenim kompjuterima i prateom opremom. . .

I vi sve ovo korisitite? upitao je pomalo stidljivo Ma- Ikolm obraajui se Sumiko.

NIiNA 134 37

Pa da osmehntiJa se je- dnositavno ona. To je nadtn da se mailo zabavim.

iNo, Mallikolm je vnlo brzo ot- knio da je Sumilko pravi ha- ker, gotovo vrhunisfci profeisi- onairJac u baraitanju kompjuterima. Sve ono to je on znao, ona je znala detailjmije i ve- tije. A sve ono za ta je on iz oblasti kompj

38 NI'NA 134

Dobro... ita se dogodilo? Ispita Pit posle nekoii- ko> guitiljaija piva.

Obiao sam sve kafame za koje si mi rekao da se tamo moe nai Levin rekao je Lesilii ozibilljno. Naravno, tamo ga nije bilo, niti je iko znao da se pojavljivao od jue. Onda sam oitiiao njegovoj kui. Nisam morao da pogaam ta se dogodilo kada sam video dvo- ja patrolna kola ispred i onu famoznu utu traku kojom je stan bio obdeen. Prvu vesit su mi preneli Levinovi susedii. Oni koji uveik sve znaju. Meutim, meni je trebato vie informacija, pa sam priupitao jednog od deurnih policajaca. On mi je rdkao kako su zatekli Levina probuiene glave, u kadi prepunaj hladne vode koja je tekla i po elom sitanu. Jo mi je rdkao da su otprilike u vreme zloina u blizini viena dva tipa... Neverovatno koliko su, po opisu, liili na oniu dvojicu to su preturaili po tvom stanu i koje sam imao prilike da upoznam. . .

iNefco vreme su utali, kao da odaju posleidiniju potu uhije- niom. Potom je progovorila Sumiko:

Kalko bi bilo da i ja doznam o emu se ovde radi? Mislim, ljudi se ne ubijaju tdk taiko, zar ne?

Mailkoilm moe sve da ti objaisnii rekao je Lesli. On je sve to i zapoeo. . .

Gospode Boe! apu- tao je Malkoilm. Da sam samo znao. .. Da sam znao...

Sad ne vredi kulkati rekao je Lesli vrsto. Treba uraditi neto.

ta? Malkobn se oajniki zapilji u Leslija.

Treba uraditi ba ono to si ti polmiao i nisi uspeo i zbog ega je Riard Levin ubijen ree Lesli. Objavie- mo tvojiu dokumentaciju! Alii...

Zastao je .1 dobro odmerio Mailkolma, a zatim dm r^io:

Ti se mora odluiti hoe li poveriti te dokumente nama ili ne, Malikolme. Budeli nastavio da sam tumarai tom dunglom koju si, moda i ne- holiice, piiidbuidio, zveri e ti i koioice skrcaiti. Tvoje je da odlui hoe li nam verovati ili ne!

AH... Ljiudi! Ja vam ve- rujem ree Miailikolm Rasel.

Ooda, Malikolme. . . preuzeo je re Tabasko Pit. Morae da nam donese sva dokiumenita koja ima/Bsilo gde da su uopte nisu od korisiti alko tamo stoje, razume?!

Malkolm Raisd je razmiljao samo nekoliko sdkundi. Onda je klimnuo glavom:

U redu rekao je.

NINA 134 39

Da Ili poistoiji samo jedpi primerak tih dokumenata? upita Lesilii.

Da ree Mallkolm. Oni su.. .

Onda ih svakako treba u- mnoiti! prekimnjila ga je ivo Sumiko. Jedna lojpija biJo ega moe da se uniti za tili as. Ali ako budemo imali vie kopija, ooda se igra okree na nau stranu.

Lesli potvrdi glavom i pogleda ispitivaki u Mailkolma...

Mislim da ste u pravu ree Malkolm. Okej!

lU prvi trenutak nisu znali ta treba da znai to njegovo okej, a onda su polako poinjali da shvataju kad je Malkolm poeo da se svlati. Kada je sviuikao svu odeu, videM su da je sav ablepljen plastinim fahjama u kojima su se nalazili dakumeniti...

A ti zato nisi hteo da se istuiira ni kod mene ni u hotelu! zapanjio se Pit. Znai, sve je to stalno bilo kod tebe!

Ma gde da sam ositavio ovo moglo je svata da se dogodi rekao je MaJikalm.

Moglo je da se ^dogodi samo da te uihvate, ubiju i, skoro bulkvalno, da ti sikinu kou ree Lesli. Sumilko e ti pomoi da se to umnoi.

Jo neto... ree Malkolm odlepljujui folije sa ko

e. Primetio sam da Sim- ko raspolae sa sistemom dn- trens, kojim se moe provaliti u banil^ podataika bilio koje mree. Mogu li da pokuam da proem do banike podataka Gollden stejt banke?

Moe li? zaudila se vedro Sumiko. Moe, aili to se ne pokuava, ve se jednostavno uradi. Maji kaalj!

Malkolm Rasel je zadivljeno gledao u lepu Japaniku. Nije pitimetio kalko se Leslii i ona dre za ruke i kako im prsti rade neto to je liilo i na igm i na milovanje. U stvari, Lesili je prenosio porulke tajnim znalkovima koje su razu- meK samo on i Sumiko. Davao je instrulkaije devojci kako da uini to to je namaravala, ali i kako da brine o Mallkolmu doik Plit i Lesli budu van kue. Sumilko mu je odgovarala takoe znacima...

iPotom su svi seli oko stolai poeli virtlo paljivo da itaju sve ono to je Malikolm imao danima zalep\jeoo na sebi. Dokumenta su govorila mnogo o vrlo vanim, uglednim i utica- jnim ljudima i svima je bilo jasno da se tu ne radi samo o miilionlima dolara, ve o politikoj moi, vlasti, sistemu odluivanja u kome su sedeli korumpirani ljudi, sada svi zajedno na neikioiliko spiskova koje su oni drali u rukama. . .

40 ININA 134

Ovo je zaista veoma viru- e rakao je Lesili. Niije ni udio to lljiudii umiiru zbog ovoga. Maikolme, bojim se da je ovo od poetlka prevaziJazilo tvojiu mo. No, neto mi govori da slabiji tim moe da po- bedi.

Ama, spljoitiemo im pokvarene njuke! zapevao je Tabasko Pit samouvoreno.

Moda i hoemo reikao je Lesili. Ali, ova nigra se ne sme igraiti brzo. Ona zahteva postupne koraike. Prvi e biti da sdtra posetim Robearita Tri- linga. ini mi se da je on & - vdk u koga moemo imaiti po- verenja. Osiim toga, dovoljno je uticajan d,a zaisita poikrene lavinu.

Senatora Trilinga? upita zapanjeno Malikolm.

Upravo njega potvrdii Lesli. Odnekud se poznajemo i jedan drugom smo ostali, nadam se, u dobroj uspomeni. Na ovim tvojim spiskovima ima svalkojalkih lijodi, ali njega nema. To, dodue ne znai da je Trilliing preterano poten. .. On je, ipaik, samo poJii- tiar! AM, moda moe da se dogodi da mu upravo jedina takva afera odgovara. I sami znate da se blie izibori. Ako ovakvom aferom Triling moe da izbaci politike protiivinike iz izibome trke, onda sam siguran da e svom snagom zapeti

da se sve ovo vrlo brzo objavi. A to je ono to hoemo i to e nas sikinuti sa uidice, zar ne?!

Moe poneti uzonke ovog materijala Pit pokaza na papire prostrte po stolu. Ako mu poikae poneto u ta mioe da povenuje, poverovae ta i u ostallo i onda e sve biti u redu.

Malikolm e mi pomoi u tome ree Lesili. Odabra- e najee stvari. One koje mojgu da zainiteresuju jednog selnaitora.

Malikolm Rasel je veselo za- klSmao glavom. inilo m,u se da se otvaraju vrata kroz koja e ui istina. ..

Koji Lesli? upitao je senator Trilliing svoju sekretaricu gledajui je u predivna kolena.

Uvek je birao sekretarice po iepiOti nogu i nikad nije bio zadovoljan njihovim poslovnim sposobnositima, pa ih je zato esto menjao, sanjajui o tome da nae sekretaricu' sa predivnim nogama, ali da joj pamet i vetina u poslu budiu adekvatni.

Lesli Bldrid ponovila je sdbretarica jedva ekajui

NINA 134 41

da izae, jer joj je bilo nepri- jaitoo to senator gleda u njene noge.

Ne seam se najbolje o kome se radi ree senator. A li... Pustite ga da ue u svalhom sluaju. Nemam ba mmqgo posetiilaca u pwsiledinje vreme.

iRolbert Grimlii TrilUng bio je profesiionailni senator. Bio je to deo porodine tradicije. Ve trea generaoija Tniiingoviih davalla je po jednog senatora. Obavlljao je taj posao, ako je uopte ikada i smatrao to poslom, ve trideset sedam godina, nadajiui se da e i na sile- deim izborima ponovo bitii izaibran. To se, dodue, kosilo sa njegovim godinama imao je ve bliziu osamdeset, ali je, osim nagjog zamimanja za enske noge i povirememih napada dosade, bio u odlinom fi- aikom i duhovnom zdravilju. Jo uvek je bio najduhoviltilji politiar u San Francisikiu, o- vek koga six novinari oboavali zbog njegovih kominih komentara.

Nije se seao imena Leslija Eldrida, ali kada je mladd o- vek uao u senatoroviu prostranu kancelairijiu, setio se lika. Lesli je bio onaj mladi oovek koji je, na nekom prijemu, bio

u drutvu mlade Japanike sa koje senator cdlo to vee nije skidao pogled. Pruivi ruiku Leslliju, senator ree;

teta to ste doli sami, mladiu! Bilo bi zabavnije da je sa vaima i Sumiko.

'Ni sam nije znao kaiko je uspeo da se seti imena mlade Japanke.

Drago mi je da vas zati- em u dobrom ra-spoJioeniju, senatore rekao je Lesli.

Pa... siniko, to je sve -to mi je ostalo osmehnu se vedro starac. Lekari su mi zabranili duvan i pie, a preatar sam za aktivno bavijeinje seksom. .. Ostaje mi, dakle, samo ddbro raspoloenje. No, mene gojlica... Zato ste vi ovde?

Pa, bojim se da sam doao da vam pokvarim raspoloenje osmehnuo se Lesli. Imam neto to elim da vam pokaem.

Ako nisu sliike golih ena, bolje nemoj nasmejao se senator. Naravno, alim se. Jedan senator mora ponekad da vidi i neto drugo. Uostalom, to mi je kao neka dunost. O emu se radi, sinko?

O proneveri, korupciji, pranju novca, a sve to zainjeno jednim ubistvom ree Lesli, sada vrlo ozbilljian.

42 NINA 134

Je r to neto iz Vaimgto- na? Takve stvari se obino deavaju tamo ree senator, mada je i sam bio ocabiil|jan. Nadam se da se ne aJli!

Ne pada mi ni na kraj pameti ree LesiH. iliiard Levin, novinar Dejli vorda, je libijen zbog... ovoga...

Izvuikao je iz depa nekoliko papira, koje mu je MaiUso- Im dao, objasnivi mu ta znae sve te brojke, kolone i ifre. Sada je Lesili sve to stavio ispred isenatora, oekujui od starca da paljivo pregleda dokumenta. Meutim, senator Triling baci povran pogled na ddkumentaciju, a onda uzdahnu i ree;

Bojim se da si me zame- nio sa nekim, mome! Ja, do- du'e, gorim od elje da doznam ta je to, ali bez neije pomoi nisam u sitanju da odgonetnem ta je ovo. Rasume?! iProlkleti kompjuteri! U moje vreme nije bilo kompjutera, pa su sitvari bile mnogo jednosita- vnije.

- Ovo su dokumenita iz tajnog, ifrovanog dosijea Gol- den stejit banike ree Lesli. Na njima se nalaze sume, imena, datumi.. .

Polako, polako... ree starac. Mladi ljudi bi samo

negde da ure, a mi, starci, smo suvie spori. Rekao si Golden stejit banlka. ta je sa njom?

Pa... Cimi se da su direktori te banke praznili neke udne fondove na jo udnije raune ree Lesli. Sve u svemu, mislim da se iz ovih dokumenata moe lako zakljuiti da je, prvo, u fondove uplaivan novac nepoznatog porekla, io moe samo da znai da su ti rauni siluili za pranje. Zatim, novac sa tih rauna je vru5an nekim kompanijama, bez obraz/loenja. Konano, sa tih raoima je prebacivano na raune privatnih lica. . .

Opet uri, mladiu! ree senator. Uspeo sam da shvatim da je Gollden stejt banka prala novac nekih kompanija. Jesam li u pravu?

Upravo tako ree Le- sM. I, naravno, kao to nijedno pranje novca ne ide bez korupcije, i ona je tu.

Pokazao je prstom na redove brojlki i slova u koje je senator piljio kroz naoari sa iskrenim nerazumevanjem.

Visoke lionastii su dobij a- le visoke sume sa ovih raima objasni Lesli. To se valjda zove korupciija, ak i u argonu politiara.

NINA 134 43

Senator je paljiivije pogledao papire. Imena su mu go- viO'rila mnogo vie od bilo ega drugog. Sasvim se uozbiljiio kad je rekiao:

Siniko, ovo je dinamit koji ti lako moe efcaploidirati u ruoi! Moe li mi rei odakle sve ovo?

Jedan savestan slijbenik banke je, gotovo sluagono, do- sipeo do ovog materijala. Kada je upozorio direkciju, otpuisiti-ii iSu ga i zapalili mu kuu i pretili ubistvom... Uoistalom, kaida je jedan novinar poikuao da objavi deo ovoga... naen je mrtav! Razumete M?

Pakla mu, sinfco, da lii je sve to to mi govori istina? upita senator.

Dolkumentovana istina, senatore ree Lesli.

Ali, zar to nije posao za policiju?

Na alost, dobar deo policije je u ovom poslu Le- sli prui prst prema imenima koja su se odnoisEa na p>oliai- ju, kancelariju javnog tuioca, sudije... Shvatate li da su i oni u tom avol-sikom krugu? Da bi se razbila ta banda potrebno je neto jae od poJicije.

Jedan omatoreli senator, misli?! osmehnu se umo

rno starac. Pa, sdnko, bez obzira to sam u godinama kada me vie takve stvari ne iznenauju, mislim da si se ipak obratio na pravu adresu. Mogao bih da povuem neike konce... Recimo, da pozovem FBI, finansijisku poiliciju iz Va- ingtona i jo ponekoga. Misli li da bi oni mogli da srede stvar?

Mislim da bi najbolje bilo da se sve to objavi, u novinama i na televiziji ree Lesli. FBI i ostali mogu doci, ali mislim da bi sve ovo prvo trebalo da sazna narod ikoji veruje bankama, suidijama, policiji, javnim tuiocima i kompanjonima. . . To bi bio pravi potez.

Dakle, ti mi prelae da uloim svoj autoritet i svoju vlast, ma kolika da je, kako bi sve ovo stsiglo u javnost?! senator se osmehivao, ali je u sebi vrlo paljivo procenjivao koliko bi sve to bilo dobro za njega. Zalkljuak je bio pozitivan.

Verujem da ne biste za- alliili kad biste to uinili, senatore ree Lesli.

44 ,NINA 134

Da, ali ak ni ja ne mogu nita konkretno da uinim ako ne raspolaem materijalnim do kaaima, argtimentima. Razume? starac pokaza rukom na papire. Ovo je malo. Kad bih imao sve. ..

Pa... Sigumo da nee biti teko da i vi dobijete jednu kopiju ree Lesli, namemo naglaavajui re kopija. Ostale e dobiti televazija i tampa, ako bude postignut dogovor.

Hoe da kae, aiko ja odradim svoj deo posla? na- smeja se senator.

Tako nekako ree Lesli.

Pa, dobro... Neu te lagali. Ovakve stvari uvek mogu da pomognu politioam, ak i kad je star kao ja. U ^ iu sve to budem mogao, ali ti treba da mi donese kompletan materijal. Zna, ja se, dodue, ne raizumem u te kompjuterslke zavrzilame, ali imam dobre i mlade saradnike koji e mi sigurno rastumaiti sve to bude trebalo. Kad?

Sutra ree Lesli. Recite samo gde da vas naem i kada da doem!

Sinko, to ti ne mogu rei naipamet ree senator. Za ta(ko neto imam jednu lepu devojku koja glumi moju sekretaricu. . .

Senator je pritasnuo dugme interfona na stolu. Zauo se sladunjavi glas njegove sekretarice:

Izvolite, gospodine senatore!

Luitko, podseti me kakav mii je sutra rasipored asova! ree senator Triling. Neto sam zaboravan u posled- njih desetak godina.

U deset i trideset imate sastanak komisije. . . ekajte da proverim koje... sekretarica je pokuavala da se snae.

Dobro. Znam ja koje pourivao ju je senator. Znai u pola jedanaest komisija... Dalje!

Dalje. . . U dvanaest prijem u Komoirii naftne industrije, a u jedan i trideset otvaranje biblioteke u starakom domu. ..

To e me posebno radovati. .. izigovori senator kroz zube. -

NINA 134 45

U dva je zalkazan nulak sa predstavmicima prehirambe- nog konzoroiij'tiima nastavd- la je sdkretarica. U pet vas pK>seou!ju izldavai...

Polako, Iruitiko! ponovo je prikide senator. Dovoljno je, za sada.

Okrenuo se Lesiliiju irei ruke kao da je bespomoan.

Vidi i sam, siinlko... ivot jednog odntavelog senatora je prepun dogaanja, koja, na alost, nemaju mnogo veze sa seksom. Kalko bi bilo da ti, lepo, sa tim dokumentima, doe u mojiu kiuou na veem? Recimo, oko devet.. . Valjda u do tada zavriti sve te dosadne stvari.

Nama problema, senatore osmehnu se Lesli. Veera u devet, dable!

Ali, da zna, neu te pu- stiiiti u kuu alko ne povede i Sumiko! sanatorov osmeh je pokazivao kalko kvaiiteitne zulbne proteze prave kalifbmi- jski zubari. Nema smisla da priamo samo o glupim ban- karslkim aferama, kad usput moemo da uivamo u lepoti, arne?!