Sadraj1. Nastanak i tradicija........................................................................71.1 Nastanak borbenih stilova, Ryu Ha ............................131.2 Organizacija....................................................................18

1.3 Trening............................................................................201.4 Na vrhuncu moi...........................................................211.5 Pad.....................................................................................221.6 Meiji restauracija..............................................................261.7 Moderna istorij a.............................................................281.8 Kratka istorija ninucua uzeta iz Densho zapisa.......342. Struktura ninucua.....................................................................352.1Taijutsu.............................................................................412.1.1 Karme.............................................................442.1.2 Kihon kata.....................................................462.1.3 Telo kao oruje..............................................472.1.4Dakentaijutsu.................................................482.1.5Jutaijutsu........................................................512.1.6 Taihenjutsu....................................................512.2SeishinTekiKyoyo........................................................52] 2.2.1 Kiai...............................................................552.2.2 Kuji..................................................................602.3 Bojutsu...........................................................................622.4Ninjaken.........................................................................66; 2.5 Kusari gama.....................................................................672.6Shurikenjutsu..................................................................692.7Intonjutsu........................................................................722.7.1 Tetsubishi........................................................742.8Suiren..............................................................................762.9Yarijutsu...........................................................................772.10Naginatajutsu..............................................................782.11Kayakujutsu..................................................................782.12 Henso jutsu....................................................................792.13Shinobiiri..............................................................;......802.14Bajutsu........................................................................802.15 Bo ryaku......................................................................802.16 Cho ho .......................................................................812.17 Ten mon......................................................................812.18Chimon..........................................................................813. Ninjutsu i Bujinkan...................................................................833.1 Rangiranje u Bujinkanu...................................................853.2 Citati................................................................................864. Renik.............................................................................................89DodaciHronologija..........................................................................102Literatura.............................................................................103

^(pp

1- Nastanak i tradicijaPostoji mnogo teorija o poecima vetine koja jedanas poznata kao ninucu {ninjutsu, nin - izdrljivost, istra-jnost, ali isto tako i nevidljivost, tajnost; jutsu - vetina,umetnost). Svaki japanski istoriar ima skup svojih injenicai pretpostavki, pa je teko ukazati na odreenu osobu,mesto ili vreme koje bi bilo prihvatljivo za nastanak ve-tine. Meutim, ninucu zasigurno nije u poetku postojaokao specifina jasno definisana vetina, ve je prolo neko-10liko vekova pre nego to se ninucu oformio kao nezavis-tan sistem znanja. Ljudi koje danas zovemo ninama {ninja,Japanci ne razlikuju i d tako da se ova re izgovara netoizmeu nina i nina) nisu u to vreme koristili taj naziv.Oni su sebe smatrali praktiarima politikih, religioznih ivojnih strategija koje su se sudarale sa miljenjima konzerva-tivne vlade tih vremena.Selo Veno provincije Iga, u mirnom periodu istorije posle Tokugawaujedinjenja JapanaNinucu je izgraen kao veoma ilegalan sistem jerse suprotstavljao kulturi vodee samurajske elite, i iz tog11razloga koreni ove vetine su vekovima pokriveni velomtajanstvenosti i skrivanja to je izazvalo konfuziju u istoriji.Meu drevnim ninucu dokumentima koje je Dr. Hatsumiusvojio od svog uitelja Toshitsugu Takamatsu-a, postojinekoliko zapisa koji govore o kineskim ratnicima i gener-alima koji su pobegli iz svoje zemlje da bi nali utoite naostrvima Japana. Takoe su i ueni ljudi i monasi putovalida bi poeli novi ivot u divljini Ise i Kii-ja juno od Narei Kvota.Taoistiki mudraci, kao Gamon, Garju, Kain i Unryu,i kineski generali, kao to su Cho Gjokko, Ikai i Cho Busho,doneli su vekovima akumulirano znanje iz svoje zemlje.Vojne strategije, religiozne filozofije, folklor, kulturni poj-movi, medicina i uopte mudrost Indije, Tibeta, IstoneEvrope i Jugoistone Azije bili su pokloni njihovim novimsledbenicima u Japanu. Za razliku od japanskog drutva kojeje postalo strukturisano, stilizovano, rangirano i jako kon-trolisano od strane Imperatora, nine su iveli kao prirodn-jaci i mistici. Za vreme japanske istorije, nine i njihov naindelanja, poznat kao ninucu, uvek su bili prisutni i vrili suuticaj iz senke u svim oblastima da bi osigurali opstanak inezavisnost njihovih porodica i zemlje.Moe se rei da su kolevka ninucu-a regioni Iga iKoga, gde je ninucu doveden do perfekcije (izmeu 1024i 1074 godine) od strane preko sedamdeset porodica, svaka

sa svojim jedinstvenim metodama, motivacijama i idealima.Japanska istorija je pisana tako da velia sjaj samurajai njihovu etiku koja je postala veoma popularna posle Meiirestauracije (1868. godine), i da skrije ulogu nini u njenomnastanku. Zbog svega toga, ljudima je danas teko da shvate12stvarnu svrhu i ideale nini. Legende iz vremena Tokugawa,u kome su Sogunovoj tajnoj nina policiji pridodate natpri-rodne moi, kao mogunost da nestanu, da hodaju po vodii itaju misli, zbunjuju jos vie. Kako svet postaje sve viezainteresovan za kulturu a time i za borilake vetine Japana,neistinite i iskrivljene prie o ninama nalaze novu publikuna Zapadu u poslednje tri dekade. . ,..-.:. ..:-....,,Mistino - maglovite planine Iga oblasti13Nastanak borbenih stilova, Ryu HaTokom burne Japanske istorije, nastajali su raznininucu borbeni sistemi (ryu - borbeni sistem, tradicija, stil).Tana godina nastanka nekog ry#-a se ne moe utrvditi, jerse on postepeno razvijao i usavravao kroz borbu; nije ganeko odjednom izmislio. Tehnike borenja su se prenosilesa kolena na koleno, i tako se generacijama usavavale. Akotehnika nije bila efikasna, borac bi poginuo u borbi i ona nebi bila prenesena dalje. Tako generacijama sticano iskustvoi znanje bi tek od neke generacije poelo da se dokumen-tuje kao ryu i tako bi "zvanino" nastao borbeni sistem. Tajsistem bi najee dobio ime po njegovom osnivau. Tako jena primer Togakure ryu bio u treoj generaciji kada je dobiosvoje ime i poeo da se dokumentuje. Ime je dobio poDaisuke Togakure-u.Najstariji ryu je Gjokko ryu koshijutsu. Ostali sistemisu nastali oko 1300-te godine, u vreme teke politike iekonomske situacije u Japanu. Tadanja diktatura je progo-nila mnoge neistomiljenike, koji su bili prinueni da stvoreneki borbeni sistem pomou koga e preiveti. Tako je nas-tajao ryu. Neki borilaki stilovi su postojali samo privre-meno, zbog pruanja pomoi pojedinim vojskovoama,religioznoj grupi ili vojnim jedinicama. Kada vie nije bilopotrebe za njihovom primenom, ryu bi se rasformirao.Zavisno od ryu-&, broj lanova je varirao od nekoliko lanovaporodice, sve do nekoliko stotina ljudi od kojih se mnoginisu meusobno znali, ve su samo sluili istom oveku.' Veina ninucu rya-a je nastala u planinama Honshuostrva, ukljuujui i dva najvea ry-a: Koga-rju i lga-ryu. Iga-ryu, koji je kao i Togakure ryu postojao u Iga provinciji, je biopod kontrolom Momochi, Hattori i Fujibajashi klanova. Kogalryu, koji je postojao u Koga provinciji (danas Shiga prefek-^tura), je okupljala 53 manje poznate porodice meu kojima

su i Mochi^uki, Ukai, Naka i drugi.Stare knjige koje ol3

inina taktiku i simbolizam : V nTakoe su postojale i mnoge manje kole ninucu-a,svaka sa svojim specifinostima, i njihove tajne su uvalinjeni lanovi svojim ivotima. Na primer, Koto-rju je speci-jalizovan u tehnikama lomljenja kostiju {koppojutsu), od egaje kasnije nastao jujutsu i karate. Fudo-rju se dosta oslanjao15na shuriken-e. (seiva za bacanje) za onesposobljavanje iomamljivanje protivnika. Ogromnu mreu pijuna je oku-pljao Kukishin-rju. Ovaj ryu je stvorio mnoge nestandardnemetode upotrebe standardnog oruja tog vremena. Specijal-nost Gyokko-ryu-2. je bila poznata koshijutsu metoda, napadna nerve i miie.Densho (skrol) Momochi SandayaMnoge kole su vremenom nestale, tako da je dodanas ostalo samo devet ryu-&. Od toga su samo tri koleisto ninjutsu kole (Togakure ryu, Kumogakure ryu, Gjokushinryu), dok su ostale samurajske na koje je manje ili vie uticaoninjutsu. Svih devet kola se prouava u Bujinkan-u:Togakure Rvu Ninpo : ova kola datira nazad u vremcDaisuke Nishina-e iz perioda Oho (1161-62). Jo od rane16mladosti, on je vebao shugendo, vetinu ratnikog asketizma,koja ga je pribliila prirodi. Ovu vetinu je stvorio ratnik-kaluer En no Gjioja jo 635. godine. Kada su 1181. godineHeike vojne trupe krenule u pohod na lokalno stanovnitvokoje je prualo otpor, Daisuke je stao na stranu Kio Yoshi-naka-t. Posle tri godine borbe, lokalno stanovnitvo je poko-reno, tako da je Daisuke bio prinuen da pobegne. Napustioje svoj dom i otiao jugozapadno u daleke planine Iga pro-vincije. Tamo je naiao na ratnika-svetenika Kain Doshi-]a.(Kagakure Doshi), koji ga je nauio raznim ratnikim ve-tinama kao to su koshijutsu i kenjutsu. Kao simbol svogponovnog roenja, on menja ime u Daisuke Togakure, poistoimenom rodnom mestu (danas Togakushi). Tek sunjegovi potomci zvanino osnovali Togakure ryu. Jedna odtajni Togakure-ryu-2. je shuko (metalne kande koje su se nosilena aci), koji je ninama omoguavao da uhvate protivnikovma i da se penju uz drvo ili zid kao make. Takoe su koris-tili i tetsubishi (veliine oraha, u obliku tetraedra koji u temen-ima ima iljke; vidi odeljak intonjutsu) koji su pri bekstvuusporavali gonie i koji su titili ulaze u prostorije. Jo jednaspecifinost ovog rju-z su senban shuriken-i, etvorokrakezvezdice za bacanje.

Gvokko ryu koshijutsu ; veruje se da je Kinez poimenu Ibo doneo ovaj borbeni sistem u Japan u 8. veku.Ali, Ibo moe da znai i neko (bo) iz strane (I) zemlje. Nijepoznato kome je ova tehnika prenesena, ali se pretpostavljada je bazirana na Kineskom Kenpo-u. Iako koshijutsu znai"biti sposoban oboriti protivnika prstom", smatra se da preoznaava "kimu" (koshi) borilakih vetina. Ovaj ryu jeIM':kasnije postao osnova mnogih drugih stilova Ige.Koto Ryu Koppojutsu ; osnovan je sredinom 16. vekaod strane Toda Sakyo Isshmsai-)& koji je nauio Gjokko rjuod Gjokkan-a, Budistikog kaluera. Izvorni Koppo potieiz drevne Kine i takoe je zvan i Goho. Karakteristianje po upotrebi skrivenog oruja, viestrukih udaraca, estepnmenejokoaruki-]a (bono kretanje), upotrebe metsubushi-ja(zaslepljivanja protivnika), kao i po brutalnim tehnikama{koppojutsu - tehnike lomljenja kostiju). Zajedno sa Togakurerju-om, i ovaj stil su Iga nine prenele Toda porodici.Izuavan je i od strane Momochi Sandaj-z.emonKumogakure Rvu Ninpo; osnovao ga je Iga Heinai^a- lenaga (Kumogakure Hoshi), za koga se veruje da jeosniva Iga Ryu Ninpo-n. Ovaj ryu je Toda Sagenta Nobufusapreneo Toda porodici.Gikan Rvu Koppojutsu ; nastao je od Koshijutsu-a iosnovao ga je Sosei Hankan Gikanbo u 16-tom veku. Ovajstil ima slinosti sa kungfu-om.Takagi Yoshin Julaijutsu ; osnovao ga je Takagi Setsue-mon Shigentoshi. Kasnije je pomean sa Sumo rvakim teh-nikama i Takeuchi Ryu-om. U 17. veku, Takagi GennoshinHidetoshi je u meu sa Taikoku Kihei S'higenobu-om, Kuk-ishinden Ryu, pobedio u Jujitsu-u. Me je doveo do velikogprijateljstva izmeu njih, tako da je ovaj ryu prenoenzajedno sa Kukishinden Ryu-om. generacijama.

Gjokushin Rvu Ninpo; predstavlja granu Koshijutsu-ai osnovao ga je Sasaki Orouemon A.kiyari. Karakterisian jezbog oruja koje se koristi. Takoe je poznat i po naprednoj primeni nagenawa-c, lasa.Shinden Fudo Rva Dakentaijutsu ; osnovao ga je Gan-pachiro Tamejosht sredinom 12-og veka. Karakteristika ovogryu-a je upotreba shi^en no kamae (prirodan stav) kao jedinogstava pri odbrani, tj. kae se da je ovo stil "bez stavova".Takoe su koristili daikatane, due katane za bojno polje.Kukishinden Rvu Happobiken : osniva je Yakushima.ru Kurabito Takamasa, uvar Godaigo Tenoo-z. Poto se pokazaokao odlian telohranitelj, Yakushimaru je kasnije nagraenporodinim imenom Kuki. Koriste se tehinke za Bo, Yari,Naginatu, Shurikene, kao i Taijutsu i Kenpo (maevanje).Dosta je karakteristina upotreba maa. Zbog toga to

je Kuki suigun (mornarica) koristila maeve na brodovima,dublji stavovi su davali bolju ravnoteu i tako postali osnovninain korienja maa u ovom rju-u.Organizacija' \

Kako se ninucu razvijao, nine su stvorile organ-izaciju koja im je omoguavala da ostanu u tajnosti. Trirazliita ina su uspostavljena uokviru ryu-z a svaki in jeimao svoje obaveze i dunosti.Na elu svakog rju-2. je bio jonin (visoki ovek, ovekvisokog ranga), koji je imao ulogu komandanta. Jonin je

i19kontrolisao aktivnosti unutar nina organizacije i donosioodluke o angaovanju njegovih nina. U veim ry#-ovima,jonin je bio mudrac koji je bio dobro obaveten o svimzbivanjima u njegovoj oblasti. Vtw\ jonin je odravao har-moniju i pomagao slabima koji su bili u beznadenoj sit-uaciji. Jonin je smanjivao svoju ranjivost tako to je ostajaoanoniman veini nina agenata. Ovo je onemoguavalo daagenti koji bi bili podvrgnuti muenju odaju identitet svogvoe, ili pak da prodaju tu informaciju protivnikom klanu.Jonin je ak dodeljivao jedan te isti zadatak nekolicini agen-ata, bez njihovog znanja da zadatak ne obavljaju sami, i timespreio izdaju. Primajui informacije od svih agenata, onje bio jedini koji je imao celokupnu sliku situacije. Ovakvo"nevidljivo komandovanje" se primenjuje u mnogim krimi-nalnim organizacijama ili slubama dravne bezbednosti izistih razloga.Chunin (srednji ovek) je in ispod u hijerarhiji.Grupa chunin-?L je radila za jonin-&. Ova grupa je ustvaritrebalo da organizuje sve operacije koje bi zadavao jonin.Chunin je znao kako da isplanira akciju i koje agente da iza-bere za tu akciju. On je retko imao aktivnu ulogu u samojoperaciji. Njegov trening se sastojao od ninjutsu borbenihtehnika i pijunae, ali strategija i taktika su bile na prvommestu u njegovoj obuci.Terenski agent se zvao genin (nizak ovek, niskogranga). On je izvravao akcije po nareenju pretpostav-ljenih. Zahvaljujui genin-u, nastale su razne legende u vezinina. Kada nije uestvovao u operacijama,^/ je iveo saporodicom u udaljenim, skrivenim selima koja su uvek bila20locirana u teko dostupnim planinskim regionima. iveikao obini seljaci, nine su mogli da ive i vebaju bezpotrebe da budu konstantno na oprezu. Zbog izolovanog

sistema organizacije, dve grupe genin-% esto nisu ni slutileda rade za istog jonin-z.TreningIstorijski, ninjutsu je bila profesija koja se nasleivalapri roenju. Od malena, deca nina porodica su bilaobuavana da budu svesna stvari oko sebe. Kako su rasli, postepeno su uili tradiciju i tajne ryu-n. Sa pet ili est godina, njihova igra je poela da dobija oblik treninga, zahtevajui veliku pokretljivost i ravnoteu. Deca su hodala po tankim horizontalnim gredama, penjalase uz drvee i preskakala bunje.Sa devet godina, naglasak je stavljan na jaanje tela ifleksibilnost. Deca su vebala kotrljanje, skakanje i pokretenalik jogi. Kada bi mladi nina sazreo, poeo bi da vebaudarake tehnike i time bi poeo svoju obuku u samood-brani. Kasnije bi nastavio sa osnovama korienja japanskogmaa i tradicionalnog drvenog tapa.Sa trinaest ili etrnaest godina, nine su uili dakoriste specijalna oruja togrju-a: bacanje seiva, sakrivanjeoruja, baratanje lancem ili konopcem itd. Vebali su pli-vanje i tehnike pod vodom i uili kako da koriste prirodupri skrivanju i navigaciji. Takoe su se obuavali u neujnomkretanju, tranju na velike distance, skakanju sa drveta nadrvo, sa krova na krov, itd.21Poto napuni 18 godina, nina bi uio da budeglumac i psiholog. Posmatranjem sopstvenih postupaka kaoi postupaka drugih, poeli su da razumevaju nain na kojifunkcionie psiha i kako da iskoriste mentalne slabosti ii >granienja drugih. Takoe su uili kako da prave lekove,kako da neprimetno uu u neprijateljski logor ili utvrenje,tehnike penjanja uz zid, crtanje mapa, obeleavanje putanja,itd.Na vrhuncu moiDo 14. veka nine su stekle mo u regionima Iga iKoga. Radili su na ouvanju svog lokalnog uticaja, sluilikao zatitnici mikkyo hramova i pruali usluge onima kojisu se slagali sa njihovim nekonvencionalnim metodama inainom ivota.Ali kako su se politika komeanja i rat irili poslebitke Onin no Kan 1467'. godine, irom Japana se javljalasve vea potreba za smrtonosnom nina vetinom. Onisu bili unajmljivani od strane monih vladara, kao to jeogun (vojni diktator Japana) Yoshihisa A.shikaga, i drugihvojskovoa. Planinski mistici tj. nine, nisu vie bili zado-voljni ivotom u usamljenim, tajnim selima, radei ponaredbi drugih kao marionete, tako da su proirili svoj

uticaj u Japanu vrei atentate na neprijateljske lordove inapadajui njihove vojske.Kao rezultat poveane aktivnosti, poinju da se stvar-aju prie i legende o ninama, gde ih opisuju vie kaoarobnjake nego kao komandose. Sposobni da hodaju po22vodi, kako je opisano u priama, zatim sposobni da prolazekroz zid, itaju misli, znaju budunost, nestaju po elji i damogu da se transformiu u vukove ili vrane, inilo je ninustranim i nepobedivim borcem.Ove prie su bile meavine mate, preterivanja iobmane. Nine su bili mistici i koristili su moi koje bise danas nazvale fizikom. Neprijateljski vojnici koji su uliove prie, kada bi se sukobili samo sa jednim ninom, aon bi upleo prste u neku od mistinih kuji-in pozicija (pozic-ija ruku za kanalisanje energije), u startu bi bili oslabljenipodsvesnim strahom. Neprijatelj bi tu slabost koju je osetionazvao nina magijom. Takoe, znajui zakone prirode ikarakter protivnika tako da je mogao da predvidi ta e sedesiti posle serije dogaaja, nina je stvorio reputaciju da znabudunost i da moe da upravlja njome. Originalna i mato-vita oruja i pomagala, specijalne metode kretanja i penjanjai kompletno ortodoksni nain borbe su jo pojaavali stra-hopotovanje koje su nine ulivali.PadVeliki neprijatelj svih nini je bio moni generalOda Nobunaga, poznat po svojim silovitim i nasilnim akci-jama u cilju ostvarivanja ciljeva. Nobunaga je mrzeo misteri-ozna i okultna nina mikkpo uenja, i otiao je toliko dalekoda je ak titio i forsirao tek pristiglu hriansku veru ucilju potiskivanja uticaja misticizma. Njemu se hrianskacrkvena hijerarhija, nainjena od svetenika, biskupa i23drugih koji kontroliu sledbenike, uinila kao zgodno orujeka sticanju sve veeg uticaja i moi. Ezoterina nina uenja,gde je svaki ovek svoj svetenik, bila su samo prepreka uplanovima ambicioznog generala da postane ogun.Nobunaga je ak spaljivao mikkyo hramove i ubijaonjihove svetenike. Pri jednom takvom napadu, nine supokuale atentat na Nobunagu.U bitci Tesho Iga no Ran 1579. Nobunagine samurajsketrupe na elu sa njegovim sinom Katsuyori-zm su glatkopobedene od strane Iga nini pod komandom Sandaj Momo-chi-]z. Razjaren, Nobunaga je 1581. godine zapoeo masovnuinvaziju Ige, kojom je on lino komandovao. Ovog puta,brojno nadmaeni ak deset puta, mukarci, ene i deca Igesu poubijani. Nine, nepobedivi u legendama, bili su slom-ljeni brutalnom silom.Iga no Ran

Nekoliko nina je preivelo, i poeli su se kriti jovie nego pre. Familije kao to su Tarao, Hattori, Togakure24i Momochi su preuzele ostatak lanova i povukle se u noveplaninske predele. Trening je ponovo poeo i ninjutsutradicija je nastavljena.Posle ubistva Nobunage u Honnoji 1582. godine,njegov saveznik Iejasu Tokugarva je morao da bezbednopree iz Sakai-ja, u Osaki, u svoje uporite, zamak Oka^aki,koji se nalazio blizu dananje Nagoje, pri tom ne prolazeikroz opasnu Honniji teritoriju. Jedini preostali put je biokroz opasne planine Iga i Koga regiona. leasj je prepustiosvoju sudbinu Iga ryu nini Han^o Hattori-]xx. Han^o jeuspeno organizovao nekoliko Iga rju klanova, kao i neka-danje rivale u Kogi, da bi obezbedio siguran prolaz i zatituoveku koji e 1603. postati ogun i ija e familija vladatisledea dva i po veka. Neke nina porodice su bile sreneda pomau Iejasu, iskljuivo zbog Nobunagine smrti. Nekisu videli ansu da obezbede stabilniju budunost. Neki suostali neutralni, ne napadajui niti pomaui.Ironino, ali propasti nina klanova je doprineo mir,a ne poraz u borbi. Vladavina Tokugawe je donela mir i red,to je ugasilo potrebu za uslugama nina. Zbog mnogomanjeg posla, mnogi chunin i genin nine su se odvojili ipoeli da rade nezavisno. Ali bez pravilnog rasuivanja istrategije koje su posedovali jonin-i, mudrost i efikasnostovih nini je brzo nestala. Neki su iskoristili svoje sposob-nosti pristupivi vojsci ili policiji. Mnogi su se okrenulikriminalu, tako da su se za odgovarajuu svotu novca mogliunajmiti ljudi koji su se nekada zvali nine, a koji su sadapostali obini banditi obueni u nina odelo. Neki su polidrugim putem i postali odmetnici ili gerila. Dela ninaheroja-odmetnika, kao to su Sasuke Sarutobi, Sai^o Kirigakure25i Goemon IshikatPa, su opisana i veliana u Japanskim priamaza decu, nalik na prie o Robinu Hood-u, Zorro-u i ButchC,nssidy-u.Poto je postao ogun, Iejasu je unajmio odreenibroj nini i dao porodici Hattori zadatak da ih organizujuu tajnu policiju koja e tititi vladara i lanove njegoveporodice. Nekadanji Iga i Koga nine su postali batovanii dadilje na ogunovom imanju da bi bili blizu oguna svevrcme. Ali sigurnost i komfor su doprineli degradaciji nji-hovih sposobnosti. Bez opasnosti od rata, ili potrebe zaupotrebom ninjutsu vetine, njihova uloga se godinamapolako gubila, tako da su ljudi koji su nekada predstavljalismrtonosne ratnike, nine, sada postali obina garda. Nji-hove plate su bile jako male, njihov status se degradirao,a njihove dunosti su se svele na aktivnosti tipa otvaranjavrata i poziranje kao meta za grudvanje kada su se igraledevojke iz samurajskih porodica.

Nekoliko nina porodica koje su ostale u divljiniplanina izvan Ryoto-a, zavile su se u potpunu tajnost, ostajuipotpuno sakrivene od Tokugawa oguna u novoj prestonicilido (danas Tokyo). Za to vreme, efikasnost nini koji suradili za oguna je totalno propala. Za vreme Shimabaraustanka 1637-38, gde su se hrianski seljaci pored Nagasa-kija pobunili protiv religioznog i ekonomskog ugnjetavanja,stvorila se prilika da ogunove nine deluju. Grupa on desetnekadanjih Iga nina, gde je nastariji imao 63 godine, jeponovo stupila na scenu posle nekoliko decenija mirovanjai poslata da skupe informacije. Uspeli su samo da ukraduhranu za vladine vojne snage, tako da je misija okarakter-isana kao neuspena, mada je kasnije uguen ustanak.Poslednja akcija Tokugaiva nini je bila 1853. Ninapo imenu Yasuke Savantura je trebalo da se tajno ukrca"na brod Komodora Petija, koji je tek pristigao, i saznanamere stranaca. Jo uvek se uvaju dva dokumenta koje jeostavio Saivamura kao izvetaj; to su dva pisma koja sadrepesme Holandskih mornara koje veliaju francuske i britan-ske ene.Meiji restauracija'" >' . ' ?'

Veina ryu-z. je iseznula davno pre Metjr (Meii) res-tauracije 1868. godine. Kada su jedinstvo i mir stupili nasnagu 1600-tih, potreba za pijunaom i tekim treninzima ubrutalnim borilakim vetinama je nestala. Kako su potrebeza ninucuom nestajale, tako je bilo sve manje ljudi koji su :se posveivali ovoj vetini. Kao to vie ne postoji Fran-cuski pokret otpora jer Francuska vie nije pod nemakomokupacijom, uloga nina porodica je sve vie bledila.Sredinom 19-og veka, Japan je izaao iz izolacije iuspostavio razne meunarodne trgovinske i diplomatskeodnose. Nekada mona Tokugatva dinastija, koja je vladalaJapanom vojnom diktaturom preko 200 godina, je izgubilavlast i pala u ruke imperijskoj dinastiji. Samurajska klasa,koja je sprovodila zakon i red u Japanu skoro 700 godina, jebila ukinuta i Japan je prihvatio zapadnjaku kulturu.Tokom Meii perioda, koji je poeo otvaranjemJapana 1868. godine, dva vana vladina slogana su prome-nila lice i ivot Japana. Fukoku kyohei - Obogatiti naciju iojaati vojsku, i Bunmei kaika koji je podrazumevao izgrad-nju zemlje otvaranjem prema svetu. Stare tradicije kao to27je ratnika vetina individualne borbe je smatrana za varvar-sku i voe japanske vojske su se preorjentisale ka moder-noj evropskoj vojnoj strategiji. Kao rezultat ovih kulturnihpromena, borilakim vetinama je oduzet njihov borbenikarakter i one su se transformisale u sportove i sistemeza samousavravanje. Borbene metode i tehnike koje su senekada primenjivale na bojnom polju, i pomou kojih sunekada ljudi preivljavali, su transformisane u nizove cer-

emonijalnih pokreta sa nekim orujem, ili ak i u igre.Sveobuhvatna ratnika vetina koja prouava borbumnogobrojnim orujem je sada smatrana za prolost, netonepotrebno u modernom svetu. Ljudi koji su od ratnikihvetina napravili sisteme za samousavravanje su sadalegendardni. Kano (dudo), Ujesiba (aikido), Funakoshi28(karate) su osvojili srca ele nacije svojim bezbednim,ogranienim i ublaenim verzijama neega to je nekadpredstavljalo brutalnu borbu, gde su povrede na treningubile veoma esta pojava. Nove borilake vetine su pro-glaene "dentlmenskim" adaptacijama starih i nepotrebnihratnikih metoda.Ipak, nisu svi majstori borilakih vetina podlegliovoj promeni. Mnogi stari ratnici su kritikovali ovu promenukoja je znaila naputanje zaovstavtine mnogih generacija.Ali veina ih nije posluala i oni su postali prolost saulaskom u 20-ti vek.Moderna istorija \(Ishitani, Toshitsugu, Hatsumi)Takva je bila sudbina i sa Takakage Matsutaro Ishitani-)em(P-1911), iji su preci bili visoko cenjeni chunin nine Iga-rju-z pod vostvomytw/-a Hanzo Hattori-ja tri veka ranije.Kao 26-ti naslednik Kuki Shinden ryu happo hiken ninucu-a,sistema koga je osnovao Ir^umo Kanja YoshiterM, Ishitani jeodbio da ublai metod i time da ga prilagodi masi koja je bilavie zainteresovana za sportska takmienja ili zen pokret.Ishitanijeva povuenost ga je navela da radi kao obezbeenjeu fabrici ibica porodice Takamatsu u Kobe-u. Bez uenikai dojo-a, naslednik Kuki Shinden rju-& je odluio da ostatakivota provede kao anahronik iz drugog vremena. Bio jespreman, kao i ostali nina majstori pre njega, da uniti svespise i oruja tako da nestrune varalice ne bi okaljale imeryu-z proglaavajui se naslednicima Kuki Shinden TJU-2L. Danije bilo vrednog naslednika, sva zaostavtina bi otila ugrob sa njim. . ..:.'Dok je radio u fabrici, Ishitani je upoznao mladogsina vlasnika fabrike. Ishitani je znao da je naao naslednikau mladom Toshicugu 7akamatsu-u. Takamatsu (1.3.1888 -2.4.1972) je ve bio iskusan praktiar Koto ryu-w i Shinden\!udo rju-2. koje je nauio od svog dede, Shinrjuken Masa-mitsu lode. Shinden Fudo rju je poeo da veba od svoje9-te godine. Napornim treninzima je nauio sve tajne KukiShinden ryu-a i postao 27. naslednik ovog ry#-a (1911).Takamatsu nije imao sreno detinjstvo, i za njega jesigurnost oduvek bila pod znakom pitanja. On je kao mladimao mnogobrojne borbe. Sa 14 godina je porazio elubandu koja ga je napala. Nije izgubio nijednu borbu. Mladiratnik je mogao da se osloni samo na Shinrjuken MasamitsuVodu (1824-1902), svog dedu kao jedinu taku stabilnosti usvom ivotu. Shinrjuken je bio supervizor uitelja maevanja

u Tokugaiva ogunovoj koli u tom regionu. On je takoebio 32. naslednik Togakure ryu-&. Poto je nauio unuka Koto/ja-om i Shinden Fudo rju-om, poeo je da ga ui i Togakurerju-om.Nesposoban za vojsku, jer mu je u jednoj od borbipukla bubna opna, Takamatsu je u 21. godini trebalo daodlui da li e da radi u oevoj fabrici ibica ili e da se uputipreko mora, u Kinu koja je u Japanu vaila za zemlju bogat-stva i sree. Poto je bio avanturistikog duha, odluio se dakrene u Kinu. Putujui sa severa na jug Kine, Takamatsu jemnogo puta morao da se osloni na svoje ratnike vetine dabi se zatitio i sauvao ivot.Posle raznih pustolovina u Kini i posle ivota u div-30ljini u planinama Japana, Takamatsu se 1919. godine vratiokui, poeo da prouava mikkjo (tajna uenja) i postaosvetenik Tendaishua na planini Hihei (Kvoto). U svojim30-tim je stekao ratniku nepobedivost i veliku duhovnusnagu. ;;;Toshitsugu Takamatsu, 33. Soke Togakure Ryu NinpoHatsumi Yoshiaki je roen 2. decembra 1931 u Nodi(severno od Tokija). Kasnije je promenio ime u Masaaki.Otac ga je poeo poduavati u kendo-u kada je imao 7godina. Takoe je poeo vebati i judo i karate. U srednjojkoli je bio gimnastiar i bokser. Iao je i u plesnu kolu kojamu je kasnije, kako on veruje, pomogla da savlada kretanje31u borilakim vetinama. Za vreme koleda je nastavio da seI uvi judo-om i boksom, i upisuje se u dramsku sekciju. Zavreme studija na medicini, dobija 4. dan u judo-u. Dobioje ponudu da poduava judo-u amerike vojnike u Yokotavojnoj bazi, to je i prihvatio. Imao je malo vie od 20godina kada je uoio da Amerikanci, inae mnogo snanijii vei od njega, ue mnogo bre od Japanaca. Poeo je dasumnja u svoj trening. Koja je svrha borilake vetine kadavea i snanija osoba moe lako da te pobedi? Hatsumi jepoeo da traga za stvarnom ratnikom vetinom. Plaao jeuitelja Kobudo-a 300.000 Yen-a meseno da bi ga nauioKobujutsu Juuhappan (18 kategorija Kobujutsu-a). Savladao jekurs za tri godine.1957 - sa 26 godina sree Toshitsugu Takamatsua u Kashhva-bara gradu zapadno od Iga regiona u Japanu. Tamo je nar-ednih 15 godina, svakog vikenda putovao da bi uio sa'l'akamatsuom. Vozom mu je trebalo vie od pola dana da bitiimo stigao. Takamatsu je napisao pesmu Hatsumiju u kojojpie:"...Za vreme Tenei ere postojao je veliki majstorKoppo-a. On je bio tih i miran kao cvee u prolee. Ipak,bio je toliko hrabar da ga ak ni 10.000 neprijatelja nijemoglo uplaiti. Mogao je ubiti divlju zver samo jednimudarcem."

1961 - odrao je as Ninpo-a japanskom Tennoh-u (princu).1962 - snimljen je film "Shinobi no mono", koji govori o\dukawa Goemon-u i Momochi Sandaj-u. Hatsumi je bio savet-nik.1972 - 2. aprila Takamatsu Toshicugu umire u 83-oj godiniivota u svom domu u Nari (istono od Osake). Par godina32ranije Takamatsu]& odluio da.Hatsumihude sledeci nasledniki Soke (glava porodice, tj. ryu-d) sledecih stilova: Togakure-ryuNinpo, 34. Soke, Gyokko-ryu Kosshijutsu, 28. Soke, Kukishin-ryu Taijutsu, 28. Soke, Shindenfudo-ryu Dahentaijutsu, 26. Soke,Gyokushin-ryu Ninpo, 21. Soke, Koto-ryu Koppojutsu, 18. Soke,Takagiyoshin-ryu Jutaijutsu, 17. Soke, Gikan-ryu Koppojutsu, 15.Soke, Kumogakure-ryu Ninpo, 14. Soke.1982 - Prvi put putuje na Zapad (u Davtonu, Ohio, SAD).1986 - Prima titulu 'najboljeg instruktura' asopisa 'BlackBelt Magazine'.1987 - Prvi put putuje u Evropu (London, Velika Britanija(VB)). Dri TaiKai seminare u SAD i VB.1988 - Tai Kai u SAD, VB, vedskoj. -> i1989 - Tai Kai u SAD, VB, vedskoj, Izraelu. < ''1990 - Tai Kai u SAD, VB, vedskoj, paniji. ;1991 - Za 60-ti rodjendan dobija priznanje od predsednikaSAD Dorda Bua. Tai Kai u SAD, VB, vedskoj, paniji,Nemakoj.1992 - Dobija dosta priznanja i odlikovanja, izmeu ostalogmu/M Car/os, kralj Spanije, uruuje Medalju Krsta i MedaljuSunca; Tai Kai u SAD, VB, vedskoj, paniji, Nemakoj,Australiji, Luksemburgu, Portugaliji, Izraelu.1993 - Tai Kai u SAD, paniji, Australiji, Francuskoj, Argen-tini. Glavna tema seminara je Rokushaku Bojutsu &Tai-jutsu.1994 - Osniva Bujinkan Jujushi, koji se sastoji od lanova kojinajvie vebaju, nezavisno od zvanja. Dobija titulu 'viteza' uFrankfurtu. Tai Kai u SAD, Nemakoj, VB. Glavna tema jeYari & Kodachi.Masaaki Hatsumi, 34. Soke Togakure Ryu Nmpo-a - . ,1995 - Prelazak sa Ninpo Taijutsu-a na Budo Taijutsu(napredniji nivo). Dobija dosta priznanja i odlikovanja,11. februara dobija titulu Todo Hanshi (Majstor uiteljmaevanja) od Naka^aipa Joshi/a, predsednika Zen NipponTodo Renmei (Japanske Maevalake Federacije). Tai Kai uSAD, Novom Zelandu, Spaniji, VB. Glavna tema je Nagina-tajutsu & Daisho Sabaki Gata & Taijutsu.1996 - Tai Kai u Holandiji, Spaniji, SAD. Glavna tema jeBikenjutsu & Taijutsu.***34Kratka is tori ja ninucu-a uzeta iz Densho zapisa- Nine su imale zadatak da povrate mir u provinciji Yamato(danas Osaka) za Imperatora Jinmu-2., i takode da suzbiju

napade varvara - tada poznatih kao Ainu.- Nine su stvorile vojsku lojalnu Junom Sudu Yoshina(1331-33). Pridruili su se armijama Nawe, Kusunoki-]a iKita-batake (1334-35).- Pridruili su se armiji Sekita i jurili veliku vojsku HosokaipaTakakuni pod Ashikaga ogunatom (1504-20).- U tim danima, nisu postojale odreene kole kao Iga iKoga ryu, ve su se zvale po imenima mesta gde su ivelinine. Nine koji su iveli u Koga i Iga provinciji su bilirojalisti. Kada je Ashikaga Yoshitane poslao trupe u Omnioblast na Ashikaga Yoshi%umi-]a., Koga nine su se udruilisa Yoshitane-om, dok Iga nine nisu, to je izazvalo razdorizmeu njih.Iga nine su saraivali sa Rojalistikom armijom(1854-59).- 1863, odreeni broj nini se pridruio Tenchugumi, grupiekstremista voenih Yoshimura Torataro-om i Fujimoto Tesseki-jem, i ostalima koji su hteli da svrgnu Tokugaiva ogunat.- Nine su se proslavili na bojnom polju protiv Tokugaivavlasti. U bitci Toba Fushimi, gde su se sukobili rojalisti i pod-anici Tokugaiva ogunata, odmah posle restauracije RojalneVladavine u 1886, nine su bili fta strani rojalista.

2. Struktura ninjutsu-a\

i ' k . > U iRukovodei se zapisima Togakure ryu-a., nine suimale veliki uticaj na dogaaje tokom istorije, ali je njihovnain delanja bio skriven. Vrili su uticaj "iz senke". Takobi ispadalo da nekoliko naizgled sluajnih i nepovezanihdogaaja doprinosi ostvarenju nindinih ciljeva. TakamatsuToshitsugu u derisho-u nabraja obaveze, odgovornosti i prior-itete Togakure ryu nina tokom prolih generacija:381. Tajno i neprimeeno izvianje je glavni faktor koji vodipobedi. Nina mora da se kree neprimeen u neprijateljskojzoni, skupljajui informacije o slabostima i snazi neprijatelja.Poto pobegne tako da neprijatelj i ne sluti da je nina biotu, vraa se saveznicima sa informacijama koje e omoguitida se napad izvri u najbolje vreme na najboljem mestu,ostavljajui neprijatelja zbunjenog i ubeenog da se napadigrom sluaja dogodio ba kad je bio najnespremniji.2. Apsolutna istina i miroljubivost u drutvu su nininemotivacije. Nina ne zloupotrebljava svoju nadmo za poh-lepno sricanje bogatstva. Porodica, drutvo i domovinaodluuju kada nina treba da reaguje a ne mo, novac, poli-tika ili uivanje u avanturi i nasilju.3. Koristei znanje kjojutsu tenkan teorije, nina obavlja svojzadatak sakrivajui svoj uticaj u datoj situaciji, stvarajuiutisak da se sve odvija "kako je sueno". Ako je nina

ipak primeen, on e iskoristiti sve u cilju samoodbrane inastavie svoju misiju.4. Nina obavlja svoje zadatke koristei druge da nesvesnoispunjavaju njegove zahteve. Iluzija, manipulativna psiholog-ija, vatra i eksplozivi kao ometanje, pa ak i biljke i ivotinjesu sredstva koja nina koristi "iza zavese". Veoma retko,u ekstremnim sluajevima nina odaje sebe preduzimajuidirektnu akciju i ubijajui nekog. Analizirajui Takamatsu-ova opaanja i shvatanja uenja Toda familije Togakure ryu-&(24.-32. Soke), ubrzo postaje jasno da su prie koje opis-uju nine kao hladnokrvne kriminalce i profesionalne ubice39sasvim netane. Naravno, u istoriji Japana su postojale ubice,lopovi i saboteri koji su imitirali nine (samo po izgledu) ikoji su bili u stanju da urade bilo kakav zadatak za odreenusvotu novca. Bez moralnog i duhovnog vodstva glaveinaninucu stilova ili klanova, ove osobe nisu bile ak ni senkapravih nini Japana, i zato nisu vredni bilo kakvog pomena.Hatsumi Sensei izvodi tehniku maemZbog osnovne uloge nine kao savetnika i izviaa,vetina pijunae, psihologija, i okultno "esto ulo" supreuzeli nadmo nad borbenim sposobnostima.46Iako su istorijske nine bili poznati kao besprekorniborci, priroda njihovog posla je uglavnom bila takva da nisumorali da stupe u borbu sa protivnikom, jer bi efekat nji-hove misije automatski bio smanjen zbog otkrivanja nji-hovog prisustva. Zbog toga su se nina oruja uvek koristilakao rezervni plan u sluaju neuspeha, a ne kao jedini nainpostizanja cilja, to je sluaj sa samurajima. Tehnike u kojimase primenjuje oruje koriste isto kretanje, energiju i pokrete> tela kao i tehnike taijutsu-2. - borbe bez oruja. Zbog nainaobavljanja zadatka, cilj svih tehnika u ninucu-u je da seprotivnik to pre savlada.Danas, u Bujinkan-u se veba devet stilova (ryu) i, kao toje reeno, samo su tri isto ninjutsu kole, dok je na ostale nin-,'!.. jutsu imao utkaj. Sledi spisak pomenutih borbenih stilova:! | : '; 1. Togakure-ryu Ninpo'* 2. Gyokko-ryu Kosshijutsu; , . 3. Kukishin-ryu Taijutsuii

4. Shindenfudo-ryu Dakentaijutsu5. Gyokushin-ryu Ninpo6. Koto-ryu Koppojutsu7. Takagiyoshin-ryu Jutaijutsu8. Gikan-ryu Koppojutsu \,':./ 9. Kumogakure-ryu Ninpo \Togakure Ryu, koji je nastao pre otprilike 800 godina, je sadu 34-toj generaciji. Stil danas slui uenju efektivne samood-

brane i samousavravanju njegovih lanova. Meutim,tokom japanske istorije nine su bili obuavani za borbu41i pijunau. Tada su nine bile obuavani u 18 razliitihoblasti. Iako nije nabrojena kao zasebna kategorija, kljunuulogu u nina treningu i delovanju imala je primena kyojutsutenkan ho filozofije. Superiorniji borci koriste sve prednosti,ukljuujui i uticaj na protivnika. Kyojutsu tenkan ho je zamen-jivanje pojma realnosti i neistine, samim tim i obmanjivanjeprotivnika. Namernim otkrivanjem slabih taaka u odbrani,nina "mami" protivnika da napadne tamo gde ga onoekuje.TaijutsuTaijutsu, bukvalno prevedeno "vetina telom", pred-stavlja bazu za razumevanje svih borbenih vetina uninucu-u. Koncentriui se na razvoj prirodnog reagovanjatelom tokom nina treninga, pojedinac zatim moe da isko-risti fiziki trening kao model za psiholoki i taktiki tren-ing na naprednijem nivou. Ninin taijutsu je sastavljen odtehnika udaranja, bacanja, skakanja, penjanja, jaanja tela iouvanja zdravlja.Neke od popularnijih orijentalnih borilakih vetinapokuavaju da ematizuju nain reagovanja i kretanja kojie se uklapati u predodreen skup pokreta. Taijutsu uninucu-u funkcionie upravo suprotno, nastoji da uini svepokrete prirodnim izbacivanjem nespretnih i neprirodnihtendencija koje su nastale tokom ivota, bez naeg znanja.Kao borbeni sistem, taijutsu se oslanja na prirodnusnagu i elastinost tela, brzinu reagovanja i kretanja, ina razumevanju principa prirode da bi omoguio efikasnu42samoodbranu. Tehnike koriste prirodnu fiziku grau i efi-kasnu upotrebu dinamike tela. Borci ne treba da imitirajuneke ivotinje ili da deformiu telo od tegova da bi uspelida primene taijutsu tehnike samoodbrane. Principi taijutsu-atakoe obezbeuju osnovu za borbu sa orujem. Oputeni,prilagodljivi stavovi (poloaji tela) i kretanje potpuno odgo-varaju upotrebi oruja u ninucu-u. Rad nogu, ravnotea,brzina, primena energije i strategija su identine, bilo da seradi o borbi pesnicama, noevima ili lancem.,v;, Tobigeri - upotreba udaracu u skoku ; :Efikasnost taijutsu-a kao potpunog borbenog sis-tema je bazirana na oslanjanju na harmoniju nerazdvojivu saprirodom.ak se i osnovni borbeni stavovi i tehnike oblikuju

manifestacijom elemenata, tako da metode naprednog tren-43inga koriste ravnoteu psiholokih i fizikih naina. Petosnovnih manifestacija fizikog sveta su klasifikacije vrstog,tenog, sagorevakog, gasovitog i subatomskog potencijala,to predstavljaju chi (zemlja), sui (voda), ka (vatra), fu (vetar)i ku (praznina) u orijentalnoj metafizici. Poveavajui naeopaanje i svest o meuodnosima ovih nivoa realnosti (petelemenata), moemo razviti sposobnost da vidimo mnogo"uzroka i posledica" koje ljudi oko nas ne vide. U tomsmislu, nina ui da iskoristi prirodne zakone univerzuma.Njegove akcije se prilagoavaju odigravanju univerzalnihciklusa a njegovo telo i namere se prilagoavaju da bi postigliprednost nad protivnikom. Postiui balans sa emom pot-punosti, nina uvek zna najbolji odgovor za svaku datu sit-uaciju sa kojom se suoi.Junan laiso, metod uvebavanja tela, doprinosi raz-voju brzine, gipkosti i reagovanja tela koje je neophodnoza efikasnu primenu taijutsu tehnike. U Togakure Ryu nin-jutsu treningu, snaga se dobija pomou fleksibilnosti. Miiii zglobovi se uvebavaju da bi im se poveala prirodnaelastinost. Junan laiso, zajedno sa odgovarajuom dijetom,obezbeuje snagu, savitljivost i zdravlje, ak i u starosti.Miini sistem moe biti izgraen na dva razliitanaina. Slabi miii se mogu ojaati energinim ponavljan-jem odreenih vebi. Ova vrsta vebe je okarakterisanabrzom kontrakcijom i relaksacijom miia. Sa druge strane,vrsti ili neelastini miii se mogu uiniti gipkijim radeivebe oputenog istezanja. Na ovom principu se zasnivai indijska joga, gde se zauzimaju poze koje isteu miie izglobove nekoliko sekundi, odmarajui odreene miie ipoveavajui prirodnu granicu za zdravo ljudsko telo.44 . :

' Treba naglasiti da su junan taiso vebe od mnogoveeg znaaja nego samo za "zagrevanje". Ove vebe ust-vari formiraju bazu za zdrav ivot, uspostavljajui harmon-iju izmeu fizike i mentalne strane tela. Vebajui, mipospeujemo razvoj miia, cirkulaciju fluida, disanje, ali ipoveanje svesnosti, koncentracije, tolerancije na bol, itd.Uei efekte i uticaje telesnih sistema, student ninucu-amoe izgraditi znanje o svojoj moi da kontrolie zdravlje istanje svog tela.Telo zna kako da se kree ako mu to dozvolimo i nezahteva na aktivni mentalni napor i kontrolu da bi efikasnoodreagovalo u opasnoj situaciji.Kamae - ' ' : ': :"> >:.

Stavovi u taijutsu-u su vie od formalnih nainapostavljanja tela u odreene pozicije. Kamae u ninjutsu-u senajbolje moe opisati kao fiziko otelotvorenje mentalnog

stava. Da bi se postupilo najefikasnije u borbi i uopte uivotu, potrebno je da telo i duh budu u harmoniji. Kadase pravilno upotrebi, kamae reflektuje srce nine. To znaida se naa fizika priroda poklapa sa naim namerama i danema podeljenosti izmeu unutranjeg i spoljanjeg aspekta.Ovo stanje ujedinjenog tela i duha je apsolutno prirodnoi moe se videti kod ivotinja kako reaguju u njihovomokruenju. Izgleda da samo ljudska bia treba da ue pri-rodne pokrete tela.45* Kamae su instrukcije kako najbolje upotrebiti telo kaooruje. Kao takvi, oni su i mentalni stavovi i nikako se nesmeju usvojiti kao precizna imitacija poloaja tela. Svakoindividualno telo, koje je jedinstvena konfiguracija miia ikostiju e prirodno odrediti svoje varijacije osnovnih borbe-nih stavova. Kako uenik napreduje, kamae e postati svemanje i manje vaan kao specifian poloaj i sve e se vieugraivati u karakter individue. . ,*'* ? '.. ,

Doko no kamaeNekada, kada se svi ovi principi savladaju i shvate,najnapredniji borbeni stav postae "nikakav stav". Shi^en nokamae je najosnovniji stav i on se prvi ui. Ali, kada se sav-46ladaju svi stavovi, poslednji koji treba nauiti je opet shi%enno kamae (prirodan stav). :. .' : '> :;; '.'"Ako mislite da nema stavova, ima ih. Ako mislite daima stavova, nema ih.""Ako mislite da tehnika ne postoji, ona postoji. Akomislite da postoji tehnika, ona ne postoji." '.. ;Kihon kata; Kihon kata, osnovni pravci prouavanja ninucu-a,su prvi koraci prema majstorstvu u upotrebi uma i telakao celine. Tehnike se vebaju svesno razurnevajui njihovusvrhu i praktinu primenu. Uenik marljivim vebanjem teida tehnika postane prirodan deo njegovog znanja, tj. doz-voljava svom telu da prihvati tehniku kao sasvim prirodanniz pokreta. Konano, tehnika je izbaena iz svesti kao teh-nika i postaje samo jo jedan nain reagovanja tela i linostiu cilju efektivnog reavanja date situacije.Pojedinanih tehnika ima na hiljade, plus beskonaanbroj varijacija. Ne zahteva se od uenika da upamte pokretesvake tehnike, ve da prihvate principe oliene u tehnikama.Veliki trud pamenja svih tehnika bi skrenuo uenika odkoncentrisanja na spoznaju svojih sposobnosti. Tada bi cilj isvrha treninga bili kako postati vest u budunosti, umestobiti vest u ovom trenutku. Pamenje velikog broja novihpokreta takoe smanjuje mogunost prirodnog, spontanogreagovanja, unazaujui izgradnju tela i uma kao celine. Ovaspontanost, tj. automatsko reagovanje na splet okolnostii prilika oko nas, je vako vana sposobnost potrebna za47

uspenu samoodbranu. Nina je sposoban da se prilagodisvakoj situaciji u kojoj se nae, bez potrebe da idealizuje sit-uaciju kako bi mogao da je uklopi u parametre nekog speci-jalizovanog treninga.Stvarna samoodbrana, bilo da se borimo sa ovekomili ivotinjom, ili preivljavanje pada iz pokretnog vozila,je uvek niz sluajeva u kojima dovodimo nae telo i svestu vezu sa spoljanjim silama. irok obim ninucu treningazato sadri metode za reavanje svih moguih situacija.Borac koji je jedino utreniran da udara rukama imae velikeprobleme u situacijama gde je ta njegova sposobnost neefek-tivna ili neadekvatna. Ekspert u rvanju e imati potekoesa protivnikom koji je van njegovog domaaja i koji odravadistancu udarcima. Prava vinost u samoodbrani dolazi izspajanja svih oblasti vetina upotrebe tela, i ne moe pred-stavljati opasan i ogranien koncept "razvijanja specijal-nosti".Telo kao orujeTaijutsu je sveobuhvatna vetina snalaenja u situac-ijama koje zahtevaju reagovanje. Kao takva, ne predstavljaspecijalizovani sistem ili vetinu ogranienu samo na udarce,bacanja ili hvatove. Celokupno telo se koristi kao odbram-beno oruje. U ninucu-u, koristimo re ken da opiemo svaprirodna telesna oruja, dok u veini borilakih vetina ovare predstavlja stegnutu pesnicu. Ova iroka interpretacijase bolje uklapa u fleksibilan stav koji taijutsu zahteva.48Kao to se stav (poloaj tela) konstantno menja iprilagoava novim prostornim i psiholokim uslovima, takosu i telesna oruja konstantno u stanju promena i adap-tacija. Ruke koje slue za hvatanje i rvanje postaju pesnicepomou kojih se zadaju udarci, a zatim postaju kande kojesve razdiru; udarci nogama se menjaju u udarce kolenimaili obarajue ("istee") udarce; ramena koja se koriste zapoluge na ruci se menjaju u slamajue orue, a kukovi setransformiu iz nosaa tela u razarajue oruje.Druga karakteristika ninucu borbenih metoda jeupotreba prirodne dinamike tela radi generisanja to veesnage udarca. Bolje nego samo grenje miia uz silovitapomeranja kostiju unutar skeleta, taijutsu metod ujedinjujetelesnu energiju, ravnoteu i disanje da bi stvorio veomamoan udarac. elo telo izvodi udarac, a ne samo odreenidelovi tela kao to su ruke ili donji deo nogu. Ova prirodnasnaga i brzina zadavanja udarca su dovoljni uz poznavanjeslabih telesnih taaka.Taijutsu se moe podeliti u tri velike kategorije.Taihenjutsu ukljuuje sve metode kretanja: padove, kolutove,skokove i jedinstvene tehnike kretanje svojstvene samoninucu-u. Dakentaijutsu ukljuuje udarce kao i tehinke

blokiranja. Jutaijutsu su metode bacanja, poluga, davljenjakao i oslobaanja od raznih hvatova.DakentaijutsuDakentaijutsu ine tehnike udaranja, blokiranja. Uninucu-u postoji veliki broj udaraca, i generalno se raz-49likuju od ostalih borilakih vetina (sportova). Udarci segeneriu kretanjem celog tela a ne samo ruku i nogu,dobijajui pritom razornu snagu. Takoe, izuavaju se slabetake ljudskog tela (atemi ipa^a) tako da se poveava efikas-nost svakog udarca. Poto ninucu nije sport ve vetina,nema nikakvih ogranienja u pogledu mesta zadavanja uda-raca. U ninucu-u takodje postoje i udarci laktom, kolenom,glavom, itd. U nekim stilovima se koriste viestruki udarcikoji imaju razorno dejstvo.Dakentaijutsu se deli na 2 oblasti koje su razvijene jo u Kini: koppojutsu - tehnike lomljenja kostiju. Koriste se tee ivre kosti kao udarne povrine: pesnice, pete, laktovi,kolena. Udarci se izvode uglavnom pod pravim uglom uodnosu na protivnikovu kost. koshijutsu - ubodni udarci u protivnikove miie i organe.Koriste se vrhovi ispruenih prstiju ruku i nogu za udaranjemekih povrina na protivniku.Da bi se postigla vetina efikasanog udaranja, mora se proikroz 4 faze (nezavisno od ekstremiteta ili vrste udarca):1. Preciznost udarca - Stie se pravilan oseaj pri zadavanjuudarca. Koncentracija je na samom izvoenju udaraca.2. Pravilna distanca i upotreba celog tela - Poto je steenakontrola nad udarcem tokom prve faze, treba obratiti panjuna kretanje, jer udarac ne treba izvesti samo uz pomomiia ruke, ve treba da je ukljueno elo telo, poev odruke, preko ramena, kukova pa sve do rada nogu. U ovojfazi takoe treba prouavati razne poloaje tela iz kojih jemogue izvesti udarac, pri tom kombinujui razliite vrstekretanja.03. Jaina udarca i jaanje udarnih povrina - Korienjeodreene mete za udaranje. Svrha udarca je oamutiti ilioboriti protivnika, i jedini nain postizanja takvog udarcaje konstantno uvebavanje udaranjem u neku metu. Napoetku treba udarati u meke podloge, a vremenom u svetvre.4. Moan udarac se stvara pripodnim kretanjem, a negrenjem. Kada je steeno dovoljno tehniko znanje, trebanauiti kako najefikasnije iskoristiti energiju i kretanje celogtela pri zadavanju udarca. Takoe je vano i pravilno disanjeda ne bi ubrzo dolo do zamora. U trenutku udarca treba

izdisati. Telo treba da je oputeno a ne stegnuto kako bi semogla iskoristiti snaga celog tela.Takamatsu-ove ruke, nalik na kande, su rezultat dusoepdinjestreninga ojaavanja ruku radnim udarcima u tvrde povrine. On jemogao sa lakoom da skine koru drveta jednim udarcem.51Ninucu instruktor Shidoshi Kobajashi izvodi kikaku ken udaracglavom u kamenu povrinu .,,JutaijutsuJutaijutsu sadri tehnike bacanja, poluga, davljenjakao i oslobaanja od ra2nih vrsta hvatova. U ninucu-u sekoristi specifian nain bacanja protivnika koji se razlikujeod judo-a ili slinih borilakih sportova. Svako bacanje sezavrava padanjem protivnika direktno na glavu, a ne nalea, i time se poveava njihova efikasnost. Nisu iskljuenabacanja u kombinaciji sa nekim davljenjem, udarcem ilipolugom.TaihenjutsuTaihenjutsu ine tehnike kretanja, skakanja, padanja,prevrtanja. Padovi {ukemi) i kotrljanje {kaiten, nagare) se u52ninucu-u izvode i sa orujem. Raznovrsnost padova ikotrljanja daje mogunost snalaenja u bilo kakvoj situacijii izbegavanje povreda. Ukemi se pogotovu vebaju u rani-jim fazama treninga, tako da omoguavaju ueniku da shvatiadaptivnu prirodu svog tela i da postigne elastinost i gip-kost. Kotrljanje i amortizovani padovi se koriste u situaci-jama kada je nina primoran da padne, bilo da je baen,nokautiran ili se sapleo. Takoe, kotrljanja se veoma efi-kasno mogu upotrebiti kao eskivae tokom borbe. Oseajneopiranja, prihvatanja prilika i injenica u datoj situaciji injihovo korienje u svoju korist je vodi i telu i svesti douspene samoodbrane.Seishin Teki KyoyoEfikasnost taijutsu-a kao sveobuhvatnog borbenog sistema jebaziran na harmoniji sa prirodom. Po orijentalnoj metafizici,sve stvari sa fizikog aspekta postojanja su iz istog izvora imogu se svrstati u jednu od pet osnovnih manifestacija eleme-nata. Pojam elementa treba shvatiti kao simboliku predstavustvari. Pet elemenata ine: ku (praznina) - izvor subatomske energije; praznina izkoje se sve stvari oblikuju, fu (vetar) - elementi u gasovitom stanju, ,,, ka (vatra) - elementi u stanju odavanja energije, sui (voda) - elementi u tenom stanju, chi (zemlja) - elementi u vrstom stanju.53

Kao vizualizacija nastanka svemira se navodi teorijakoja kae da je u poetku postojala praznina (ka) koja jesadrala polaritete koji su se kasnije transformisali u razliitestepene elektomagnetnog naboja. Ova naelektrisanja suformirala atome koji su oformili hemijske gasove (Ju stanje)koji su meusobno reagovali izazivajui reakcije (ka stanje).Zatim ti molekuli prelaze u paru (sui nivo) a kasnije u vrstostanje (^/stanje).Da bi se sagledali odnosi oveka i univerzuma -fiziki, emotivno, intelektualno i duhovno - manifestacijeelemenata slede obrnutim redosledom, poinjui od chi sta-bilnosti koja je najnii nivo. Svaki ovek poseduje jedinstvenkarakter koji se moe predstaviti kao jedinstvena meavinasvih pet elemenata. Postoji jedan dominantni element dokostali imaju uticaj u manjoj meri. Na primer, dinamineosobe imaju dominantan element vatre. Shvatanje uticajaelemenata u ponaanju jedne osobe je od izuzetne vanosti.Na primer, komandant u vojsci da bi drao situaciju podkontrolom mora biti u elementu zemlje (stabilnost, sig-urnost), jer ako je u elementu vode niko ga nee shvatitiozbiljno i posluati.Mnogo je vanije posmatrati borbu sa aspekta emotivnogstanja borca. Tada svaki borac zauzima neki psihiki stav(sigurnost - element zemlje, spremnost da se povue -element vode...). Koji e psihiki stav zauzeti zavisi odvelikog broja faktora (karakternih osobina, raspoloenja, sit-uacije, itd.) tako da to generalno nije mogue utvrditi. Skorosve borilake vetine zanemaruju ovaj aspekt borbe koji jemoda i najvaniji; najee su u elementu vatre (karate,boks) ili vetra (aikido). Ninucu prouava borbu osim sa54tehnike strane i sa aspekta manifestacije svih pet eleme-nata. Efikasna upotreba tehnike zavisi iskljuivo od potpu-nog razumevanja svih pet elemenata.U pogledu ljudskog ponaanja, manifestacija elemenata idesledeim redosledom:Chi - svesni smo svog samopouzdanja i sigurnosti; oseamose kao da kontroliemo situaciju, inertni smo (kako upogledu kretanja tako i u pogledu menjanja miljenja, sta-vova) i postoji elja da stvari ostanu nepromenjene. Stena jemoda najbolji primer elementa zemlje jer se ona ne menja,ne pomera se, vrsta je. Negativna strana ovog elementapredstavlja tvrdoglavost.Sui - podloni smo promeni pod uticajem okoline (upogledu stavova, ponaanja i dr.). Biljke su najbolji primer,jer rastu i prilagoavaju se okolini. Negativna strana ovogelementa je nesigurnost, povlaenje i uplaenost.

Ka - svesni smo svoje agresivne prirode. Agresivnost seodnosi na dinamino a ne na nasilniko ponaanje. Oseamotoplinu, zadovoljstvo i energini smo. Veina borilakihsportova podrazumeva da se sportista nalazi u ovom ele-mentu (takmiar pod uticajem adrenalina). Negativna stranaelementa vatre je agresivnost u negativnom smislu.Fu - gajimo oseanja mudrosti i ljubavi; svesni smo ostalihljudi i elje da im pomognemo, nae akcije su usmereneprema dobrobiti drutva. Tehnike kao i razmiljanje i pon-aanje aikidista je u elementu vetra. Negativna strana jenezainteresovanost za dogaaje oko nas.Ku - najvii stupanj; sastoji se od prethodna etiri elementai predstavlja kreativnost, mogunost prelaska iz jednog udrugi element.Re ki na japanskom znai univerzalna dinamikasila, energija iza "duha" postojanja svega. Ai na japanskomznai "harmonija", "spajanje" i "udruivanje". Kako jenavedeno u densho spisima Togakure Ryu-a, pojam ktai-a jebukvalno preveden "usklaivanje sa dinamikom silom uni-verzuma". Prema tome, kiaijutsu je tehnika uspostavljanjaharmonije sa tom dinamikom silom u cilju reagovanja nanajefikasniji nain. To znai usklaivanje sa celokupnimtokom energija i deavanja u kojima se nalazimo. Svipojedinani delovi i aspekti se spajaju u jedan tok.U mnogim savremenim borilakim vetinama, pojamktai-a je, naalost, umanjen do te mere da predstavlja obino56vikanje koje prati neku agresivnu radnju. To je, naravno,psiholoka prednost kiai uzvika, ali stvarni pojam kiai-aje daleko sloeniji od samog vikanja. Oslobaanje energijeprirodno stvara buku. Pucketanje vatre, udari gromova,elektrina pranjenja su primeri "kiai uzvika" u prirodi.Energija generisana i osloboena udarcem, utom ili bacan-jem prirodno prouzrokuje izbacivanje vazduha iz plua naslian nain. Taj vazduh zajedno sa momentalnim grenjemtela, ukljuujui grlo, stvara buan uzvik pravog kiai-a.Poetnici u karate-u, judo-u i kendo-u se ue uzvikupri izvoenju tehnike kao sredstvu uenja pravilnog disanjai mentalnog fokusa. Izbaeni vazduh spreava nervoznozadravanje daha pri udarcu. Buka koju uenik proizvede,za trenutak skree njegovu panju od mogueg protivnik-ovog kontranapada. Uzvik takoe moe odvui protivnik-ovu panju u presudnom momentu. Dok kiai isputanjevazduha ne postane deo borca, predstavljae samo nepr-ijatnost, sredstvo korieno samo u dojo-u, i samo epospeiti oseaj izvetaenosti u izuavanju borilakih ve-tina. Bez stvarne spontanosti, kiai uzvik je beskorisno ula-ganje napora. Bez potpunog razumevanja svrhe uzvika i bez

mnogo vebanja, spontanost nikada nee biti dostignuta.Najefikasniji kiai uzvik se izvodi izgovaranjemotvorenim grlom niskog zvuka (samoglasnika) i izbega-vanjem visokih tonova, vriske i piskavog glasa; treba proiz-vesti otar urlik, a ne vrisak iz straha. Uzvik je vokalizacijaoseanja i polazi od dijafragme umesto iz grla.Na bazi prirodnih emocionalnih uslova, postoje etiritipa kiai, rukovodei se prema tradicionalnoj ninucu klasi-fikaciji.Napadaki uNapadaki kiai uzvik je zastraujui eksplozivni zvuk kojiprouzrokuje pad protivnikove koncentracije trenutno. Polaziod donjeg abdomena, uzvik odjekuje celim telom daiznenadi, preplai i psiholoki razbije protivnika. Iako nemaspecifinih reci koje se izgovaraju pri napadakom uzviku,nizak, skoro reui "ehy!" zvuk je tipian za japansko gov-orno podruje.Blagujui u^vik 'Reagujui kiai uzvik je teak, intenzivan zvuk koji stvaraoseaj razoarenja u protivniku poto je njegova taktika obe-lodanjena i akcija spreena. upalj zvuk "toh" je uobiajenza Japance.Pobedniki u^vik :Pobedniiki uzvik je buan, trijumfalan zvuk kojimse slavi nadmo nad protivnikom. Uzvik polazi iz solarnogpleksusa sa dozom veselosti (smeha), koji obeshrabruje izbunjuje protivnika posle razmenjene serije udaraca. "Yah!"ili "yoh!" zvukovi su prirodni Japancima a reci nemajunikakvo znaenje. Ljudi sa drugih govornih podruija eizgovor uzvika prilagoavati svojim vokalnim karakteris-tikama. :58"Skromni"etvrti, "skriveni", uzvik ne mota biti vokalni uzvik,ve vie celokupno uronjavanje tela, uma i oseanja u sud-binu borbe. Ako se uopte izgovori neki zvuk, to e najvero-vatnije biti "uhmn". Ovaj kiai predstavlja najvii nivo iobjedinjuje prethodna tri ktai-a. u svesti nindc.Iskustvo Toshitsugu Takarnaisu-z ilusiruje efikasnosthai-2.. Pre mnogo godina, dok je Takamatsu vebao kod svoguitelja Shinrjuken Masamitsu Toda-e, u salu je uao ogromanovek, uenik Sekiguchi rju bujutsu kole. Veliki ovek je izaz-vao Todu, inae vrhovnog uitelja Togakure ryu-a. Takamatsu,kao Todin uenik sa najviim zvanjem, je normalno trebaloda se bori sa tim ovekom. Pre nego to je borba i bilaspomenuta, jedan uenik, nii po zvanju od Takamatsu-a, jeskoio na noge i insistirao da se on suprotstavi izazivau.Njegov entuzijazam i portvovanost doprineli su da se naelicem u lice sa ovekom koji je sumnjao u sposobnosti TodaSensei-2. i najboljeg uenika, Takamatsu-^. To uopte nije bila

standardna procedura u sluajevima konfrontacije.Uenik je priao mestu za borbu bez oklevanja iskoio na drveni pod isputajui urlik i gromovito lupajuistopalima. Njegova iroka ramena, oiljak preko celog lica ivrat sa nabreklim venama su mu davali zastraujui izgled.Iako i nije bio dobar borac, prema prii Takamatsu-ua, morada je izgledao upeatljivo Sekiguchi rju oveku, koji je odstu-pio unazad u oku. Shvatajui ta je uradio ne razmiljajui,Sekiguchi uenik se u znak poraza poklonio pre nego to jenjegov protivnik bio na pola puta. Kasnije, u razgovoru59sa Toda Sensei-em, Stkuguchi ryu borac je izjavio da je biopreplaen uzvikom ogorenja i demonskim izgledom licanjegovog protivnika. Iako je verovatno bio bolji tehniarnego Togakure ryu uenik, uljez je glatko poraen samosnagom iste namere. Sakki test -polaganje %agodan (5. dan) 'Harmonija univerzalne sile podrazumevana u pojmukim, nije ni u kom sluaju ograniena samo na telo jedneindividue. Cesto moemo osetiti silu namere pre nego to seodigra i fiziki dogaaj. ak iako ne sledi nikakav dogaaj,ne sumnjamo da smo osetili nameru druge osobe. Mi znamoda je ta osoba imala nameru, ali je kasnije odluila da nita60ne preduzme. Ovo spajanje ki sile je poznato kao sakki, ili"sila ubice". To je oseaj koji projektuju namcrc osobe kojaje odluila da uniti nekog. ivotinje, kao i ljudi, projektujusakki kao prirodan deo njihove odluke da pobede drugoivo bie. Za samoodbranu u stvarnom ivotu, sposobnostspajanja sa ki-]em protivnika i oseanje sakki-]& je od pre-sudnog znaaja. Ta sposobnost je moda najvea razlikaizmeu ninucu-a i ostalih borilakih vetina.KujiPojam kuji, ili "devet slogova", je jako pogreno shvaenod strane popularne tampe odgovorne za pojavu ninafilmova, romana i stripova koji su uticali na javni imidninucua. On ostaje jedna od najegzotinijih i najbizarnijihvetina izmiljenog nine. Jednostavno pletui svoje prsteu nemogue vorove i mrmljajui arobne reci, nina izstripa dobija mo da hoda po povrini vode, da nestaje kaoduh, kontrolie protivnikove pokrete ili ak da se pretvori uvranu ili pacova.Kao to je istina sa mnogim drugim aspektimaninucua, postoji sr istine zakopana u centar velikog telamitova, legendi i sujeverja koji okruuju ninucu. U stvar-nosti, kuji princip moi potie iz drevnih mistiih uenjaSeverne Indije i Tibeta. Prenet Putem Svile u Kinu pre 1000godina, sistem je nastavio da se razvija, da bi bio donet u

Japan u vreme kineske T'ang dinastije. Metod je bio deomistinog uenja koje je kasnije postalo poznato kao mikkyoili "tajne doktrine".61: r Kuji devet slogova se dele na dva podsistema. Kuji-in"peati devet slogova" su pozicije ake koje ukljuuju komp-likovane naine uplitanja prstiju. Kuji-kiri "zamasi devetslogova" je crtanje simboline mree (koja predstavlja energ-iju) kroz vazduh desnom rukom. U grafikom obliku kuji-insu predstavljeni serijama severno indijskih znakova, akiti kao niz pokreta rukom "crtajui" linije u vazduhu.rRune pozicije i mreno seenje su ustvari samojedna treina celog kuji pojma. Oni predstavljaju fizikuulogu tela u akciji koje mora biti udrueno sa intelektom ieljom da bi zajedno dali rezultate. Tri elementa,'misli, reci idela, natelovani jedan sa drugim grade ninin kuji princip.Sistem je u realnosti metod za uenje otklanjanja upljinekoja razdvaja nameru od uspene akcije. Kada ovlada62tehnikom, nina je sposoban da stvara (iziku realnost naosnovu svojih namera. Fokusirana nameta postaje zavrenaradnja.U borbenoj primeni, ova sposobnost da se fokusiranamera daje nini snagu i energiju koja ptkosi normalnimfizikim zakonima. To nije magija, metod fokusiranjanamere ne stvara dodatnu energiju, ve pomera granice kojeuglavnom ograniavaju koliinu energije raspoloivu nor-malnoj osobi. Telo ima sposobnost odraivanja tehnike, umrazume ta treba da se uradi, a elja predstavlja odlunost dae zadatak biti zavren uspeno.< Bo jutsu - borba tapom. Poslednjih godina je tap kao oruje dosta zapostav-ljan. Do polovine 19. veka u Engleskoj je borba kratkimtapom bila vaan deo u mukom obrazovanju. Generalno,borba tapom je zaboravljena vetina, ak i meu policijomkoja jedina zakonom srne da nosi palicu (tap) kao oruje.Njihova tehnika je dosta primitivna.Zato bi se onda borba tapom izuavala? U svakomdrutvu postoje ljudi koji se oslanjaju na nasilje da bi pre-varili druge ljude. Ako vi postanete takva rtva, moraetese odbraniti. Ako vidite neku osobu kako je napadnuta,sigurno ete oseati potrebu da joj pomognete. Golorukaodbrana je postala veoma popularna poslednjih godina. Ali,da biste se odbranili od vie naoruanih napadaa, i to bezpovreda, treba vam jako velika vetina koju poseduje samo63mali broj ljudi. Ako ste naoruani, mnogo su vee anse da

savladate nasilnike. Pa koje oruje treba izabrati?Oni kudaki - Upotreba tapa u samoodbrani'; Pitolj je nesumnjivo najefikasnije oruje ali je i smr-tonosno. No je takodje efikasan, ali ste primorani da ubi-jete ili teko povredite protivnika. Sa druge strane, modaje napada samo jako razdraen ili psihiki uzdrman i neelimo ga povrediti. Na cilj bi tada bio da odbranimo sebei da istovremeno imamo kontrolu nad bolom koji mu zada-jemo. Znai, moramo traiti oruje pomou koga, ako gapravilno upotrebimo, moemo da se odbranimo bez velikihposledica po protivnika, kao to je to sluaj sa noem i pi-toljem.Stap (palica) ispunjava sve ove zahteve i dok naZapadu ne postoji borilaka vetina koja izuava borbu64 - ; -.- ..

tapom, na Dalekom Istoku je tap uvek zauzimao poasnomesto meu borbenim vetinama. Mijamoto Musashi jedoiveo svoj jedini poraz od Muso Gonnosuke-z, majstoraborbe tapom.Osnovne tehnike se rade iz Kukishin ryu-%. One obuh-vataju odbranu od ruke, noge, svih vrsta hvatova, maa,tapa (dugog, kratkog), itd. U Japanu postoje tri vrste borbe-nog tapa:bo (dugi tap) duine 180cm; postoji oko 360 razliitih sti-lova (ryu) u Japanu, jo, duine 120 cm; postoji oko 70 razliitih stilova, hanbo (pola tapa), duine 90cm, tessen, duine oko 30cm, tradicionalno gvozdena lepeza.Pod tapom treba podrazumevati svaki predmet kojimoe posluiti u tu svrhu, bilo da je to kiobran, ipka,daska, skijaki tap, skija, taka, nogara od stola ili ak lenjir.Samim tim e se i tehnika prilagoditi predmetu. Na primer,neemo praviti polugu kiobranom jer e se iskriviti, veemo upotrebiti njegove otre krajeve. Znai, vebanjemse stie znanje kako da se svaki predmet iz svakodnevnogivota upotrebi najefikasnije. Na primer, umesto tessen-a.moe posluiti olovka, kljuevi, upalja, itd.Specijalno konstruisani shikomi v>ue je dizajniran dalii na obian tap ali je u sebi imao sakriveno seivo, lanac,strele, pomagala za penjanje, pa ak i otrovne tenosti igasove. Neki su mogli da se koriste i kao disaljke pod vodomili duvaljke za strelice (fukiya).Shikomi %ue - tapovi sa skrivenim orujima66Nin ja kenNina ma (shinobikatand) je imao kratko i pravoseivo i predstavljao je primarno borbeno oruje. Nine suznale dve karakteristine vetine upotrebe maa : iai jutsu (brzo vaenje maa ) - tehnike vaenja maa i

seenja kenjutsu (maevanje)- upotreba ve izvaenog maa prisukobu sa naoruanim protivnicima. Treba istai da se nainmaevanja razlikovao od samurajskog. Nine su koristile shi-nobigatane kao i katane i dai-katam (due katane, za bojnopolje).Kako je ninucu bio ilegalan, maevi su se kovali ilikod anonimnih majstora ili ih je sam nina kovao, pa pokvalitetu nisu mogli da se porede sa samurajskim maem.Zbog loeg kvaliteta, da bi nina izveo seenje nije mogaoda se osloni samo na otrinu maa kao samuraj, iji supokreti bili graciozni, ve je morao i da zada snaan udaraciskljuivo uz upotrebu snage celog tela, tako da je to seenjevie liilo na zadavanje udarca. Za razliku od samuraja,67kojima je ma predstavljao svetinju i koji su bili u stanjuda daju ivot zbog maa, nine, iako su cenile njegovemogunosti i vrednost, nisu pridavale duhovne kvalitetemau; ako je trebalo da se u akciji ma ostavi ili baci, oni bito i uradili.Shinobikatana je imala mnogo manje seivo od katane,jer je bila prilagoena za blisku borbu kao i za neujno kre-tanje kroz uske prolaze. Nina ma je imao etvrtastu cubu(tsuba - titnik za ruke izmeu drke i seiva) koja nije bilaremek delo poznatih kovaa maeva, ve je bila napravljenaod obinog pareta elika bez ikakvih gravura. Nina jegledao na ma vie kao na alatku nego na oruje stvorenosamo za ubijanje. Ma se mogao iskoristiti i za penjanje(nogom je mogao da se osloni na cubu). Takoe, ovaj mase stavljao na lea (za razliku od katane koja se po japan-skom zakonu nosila na levoj strani kuka) pomou opasaaza korice {sageo) koji je bio dui nego to je bilo potrebno.Zbog toga, sageo se koristio za vezivanje protivnika, kao i dase napravi mrea za sedenje visoko u granama drvea odakleje nina mogao da izvia. Ma se takoe koristio za penjanjei izvlaenje (kao konopac). Saja ili korice su bile due odotrice, tako da je u tom ekstra prostoru nina mogao sakritioslepljujue prahove, eksplozive ili tajne poruke. Kusari gamaKusati gama (jap. kusari - lanac, gama - srp) je orujesastavljeno od lanca (obino od 6 do 9 stopa dug) i srpa(koji se tradicionalno koristio za etvu). Lanac se koristio68za blokiranje ili oduzimanje oruja protivniku a seivo dadokraji protivnika.Kusati gamaKyoketsu shoge je slino oruje. Sastavljeno je na jednojstrani od bodea prave otrice i sekundarnog seiva koje liina kuku i koje se grana od poetka prvog seiva u stranu,dok je na drugoj strani elini prsten i oni su meusobnopovezani 5 metara dugim konopcem.

Jo jedan nina izum mamuki gama je nalik kusatigami, s tim to je na drugom kraju vezana otrovna zmija kojase baca na protivnika.Bakuhatsu gama umesto zmije ima jajastu koljkuu koju su stavljani eksplozivi, otrovi, oslepljujui prahi koja bi se otvorila pri udaru u protivnikovo telo.69Kusan fundo je slian kusan gami. To je ustvari krataklanac duine 45-75cm sa tegovima na krajevima. Tegovisu napravljeni od nesijajueg elika. Oruje se koristiza udaranje, hvatanje i vezivanje protivnika ili njegovogoruja.Kjoketsu shogeShuriken jutsuShunken jutsu je vetina bacanja seiva (jap. shun -baciti, ken - seivo, udarac). Seiva za bacanje, shunken-i, suse nosila u skrivenim depovima.70Bo shurikeniHira shurikeni71Bo shuriken su seiva, igle i bodei za bacanje i estosu se nosili zakaeni na stezniku podlaktice. :Hira shuriken-i su kategorija pljosnatih predmeta izvezdastih noeva.U Togakure RJIU-U se koristio senban shuriken, specijalnaetvoro kraka zvezda napravljena od tanke eline ploe.Uglavnom nisu mogli da ubiju, osim ako ne pogode vitalnetake, ali su ih zato nine premazivali otrovima ili romkoja je izazivala tetanus od kojeg nije bilo leka u to vreme.Takoe su koristili zapaljene shurikene, tako da su bacanjemu neprijateljski logor izazivali poar.Tsubute su projektili nalik senban shuriken-ima, ali subili mnogo deblji i tei.Inton jutsuInton jutsu je vetina bekstva i skrivanja. Nine su bilivesti u korienju prirode da se uspeno sakriju i pobegnu.Priroda im je omoguavala da 'nestanu' po volji. Goton-po ilipet elemenata besktva su bili bazirani na poznavanju i krea-tivnoj upotrebi aspekta zemlje, vode, vatre, metala i drva. .,Do (chi) ton jutsu, metod zemlje, podrazumeva upotrebustena, zemlje, rupa, neravnina i kontura terena pri bekstvu.Doton jutsu Sui ton jutsu, metod vode, podrazumeva upotrebu suiki opreme za prelazak preko reka, bara, movara kao i jed-instvene opreme pomou koje bi ostali neprimeeni podvodom. Pogledajte sui ren za vie detalja.7$y "

Sui ton Ka ton jutsu, metod vatre, obuhvata upotrebu vatre, dima

i eksploziva kao sredstva za diverziju. U Ka ki spada vatrenooruje, granate, bombe, mine, itd. To je esto korienmetod od strane modernih specijalnih jedinica. Moku ton jutsu metod koristi drvee, biljke, lie i toki konopac i merdevine za penjanje u svhu preivljavanja ibekstva. Kin ton jutsu koristi karakteristike metala i kai ki opremuza upad u neprijateljska utvrdjenja. Kaginawa (konopac sakukom) je bio korien pri penjanju ili noenju opreme.Jedna od primena shuko kandi je bila penjanje. Takoe, deokai ki opreme ine i tetsubishi i igadama-e.74 : . , ,TetsubishiNine su pri bekstvu koristile i tetsubishi i igadama-e.Prvi su sastavljeni od etiri iljka koji su rasporeeni postranicama zamiljenog pravilnog tetraedra, tako da kad sebace na zemlju jedan iljak je uvek postavljen vertikalno.Malih su dimenzija i samim tim veoma teko uoljivi i uveksu se bacali u gomili, tako da su predstavljali smrtonosantepih koje se veoma teko mogao izbei. Igadama su slinotetsubisi-]n, loptice sa iljcima. j. : ; ''.. TetsubishiNina je oba izuma efikasno upotrebljavao pri bek-stvu bacajui gomile istih na koje bi sigurno naleteli pro-tivnici, koji su se normalno morali kretati brzo da bi moglipratiti ninu. Igadame su se takoe mogli bacati u lice pro-tivniku u bliskoj borbi. Pored toga, nine su pri bekstvukoristile i dimne zavese i tako 'nestajale'. ela tehnika se75sastoji u tome da nina iskoristi trenutak kada ga protivnicine mogu videti od dima i da se sakrije. Zanimljiv efekatse postie kada bi se nalo nekoliko nini, od toga samojedan vidljiv protivnicima dok bi ostali bili sakriveni. Potobi napravio dimnu zavesu i sakrio se, pojavio bi se druginina na nekom drugom mestu (iza protivnika, na grani)koji bi to isto uradio, tako da na scenu stupa trei, i tako ukrug. Ovo bi izazvalo optu konfuziju i paniku meu pro-tivnicima, tako da su ninama pridavali natprirodne moi.

1Kada bi se takve prie prepriavale od usta do usta,na kraju bi ispalo da nine mogu da skau 6 metara uvis, dase teleportuju sa jednog na drugo mesto i ostale nerealnestvari (kao to je to prikazano u raznim nina filmovima iromanima, koje ne bi trebalo ozbiljno shvatiti, to na alostna Zapadu nije sluaj).Sui reii-'ti!'*

Sui ten (treningu vodi) obuhvata: nevidljivo plivanje,neujno kretanje kroz vodu, metode upotrebe specijalnihamaca i platformi za prelazak preko vode i borbene tehnikepod vodom. Specijalna tehnika "hodanja na vodi" se sasto-jala od upotrebe mi^u gumo platformi. Ona se sastoji odNina koristi mi^u gumonepotopljivog jastueta (na kome je nina sedeo) okruenogsa jo 4 jastueta (zbog stabilnosti) meusobno povezanihmreom. Izgledalo je kao da nina sedi na vodi i da se kreepo povrini. Drugi nain upotrebe je da stoji na mi^u gumo77platformi i da koristi shinobi kat rasklapajue veslo (raskla-palo se iz drvene cevi).. Disaljke koje su se koristile pri ekanju ili radu pod vodomTakoe su koristili taru ikada, par sudova koji bi senavlaili na noge a poto nisu mogli da potonu, izgledalo jekao da nina hoda po vodi. Zbog svega ovoga ljudi su mislilida nina poseduje natprirodne moi.Kada je u akciju ilo vie nini, svako je mogao daponese deo tsugi bune rasklapajueg amca, koji je po dimen-zijama bio vrlo mali, tako da su zajedno mogli da sklopeamac.Yari jutsu (borba kopljem)Nine su takode uili upotrebu koplja za borbu nasrednjoj distanci. Uglavnom su koriceni za ubode a veomaretko su bacani na protivnike u normalnoj borbi. Specijalnooruje nini je i kama-yari ( kama - kuka, jari - koplje) kojeje na vrhu pored iljka imalo i kuku koja je imala viestrukuprimenu - za razoruavanje protivnika, noenje tereta, hva-tanje ribe ili razvaljivanje vrata.,,,. Hashigojari, "lestviasto koplje", se sastojalo od78 . "

; . ;/;

koplja sa kukom na i popreno poredanih preki du koplja.U akciji, hashigojan se uglavnom koristio za penjanje - kukabi se zakaila na drvo a nina bi se pomou lestvica popeo.Time je nina mogao da se neprimetno infiltrira u nepr-ijateljsko utvrenje, penjui se preko zida pomou hasigo-jari-a. .,.,.

Naginata jutsu (borba naginatom)Naginata je sastavljena od kratkog seiva maa kojeje privreno na veoma dugu drku, tako da je dugakaskoro kao koplje.Nine su takode bili vesti i u korienju bisen-to -a,verzije naginate sa velikim i tekim seivom. .: Kavaku jutsu (vatra i eksplozivi) , ;,Nine su bili eskperti u efektivnom postavljanjueksploziva radi unitavanja ili odvraanja panje protivniku.Kasnijih godina je upotreba crnog baruta i ostalih eksploz-iva dopunjena znanjem rukovanja vatrenim orujem i nji-hovim strategijskim primenama. il - ,,Togakure ryu nine su se oslanjale na metode prepada,

koji su se nazivali onibi nojutsu ("vetina demonove vatre").Ve je reeno da je u davna vremena pojam nine bio obavi-jen velom misterije. Njihovi protivnici su im pridavali natpr-irodne moi, smatrajui ih besmrtnim natprirodnim biima,pa ak i demonima (tengu). To sujeverije je predstavljalo nji-hovu slabu taku koju su nine umeli da iskoriste, tako to sustavljali drvene maske demona i uz upotrebu vatre, eksploz-ivnih i zapaljivih materija ostavljali protivnike uasnutim ipreplaenim.onibi nojutsuHenso jutsu (preruavanje)Od kljunog znaaja za pijunau je bila sposobnoststvaranja lanog identiteta i neprimetnog kretanja kroz zonuoperacije. Vie od obinog oblaenja kostima, nina se80morao ponaanjem prilagoditi karakteru u koji se preruio,tj. morao je da prilagodi karakterne osobine, sfere interes-ovanja i znanja kao i telesnu dinamiku i govor. Nina bitada bukvalno postao nova linost, bio to monah, majstor ililutajui zabavlja.Shinobi iri (nevidljivost i metode upada)Ninine tehnike neujnog kretanja, upada i prov-aljivanja u nedostupne zone postale su legenda feudalnogJapana. Oni su nauili specijalne metode hodanja i tranja navelike distance, neujan prelazak preko raznih povrina kaoi ostajanje u senci za vreme kretanja.Ba jutsu (jahanje)Nine su nauili tehniku jahanja kao i tehnikuborenja na konju.Bo ryaku (strategija)Nekonvencionalna taktika bitke, politiki zapletii napredni tajming za korienje odreenih situacija sukorieni od strane nini. Nine su imali uticaja naneprijatelja i esto su delovali iz senke a ne neposredno,tako da su uspevali da sprovedu svoju volju bez privlaenjapanje.81Cho ho (pijunaa)Metodi pijunae su bili dovedeni do perfekcije.Ovde je spadalo i pronalaenje i regrutovanje novih pijunaa sluili su i kao vodii efektivnog pijuniranja.Ten mon (meteorologija)Predvianje vremena i korienje vremena i sezon-skih promena bili su vaan deo borbe. Nine su biliizvebani da zapaaju razne suptilne znake na okolini u ciljupredvianja vremena.Mg

Chi mon (geografija)Poznavanje i uspeno korienje strukture i osobinaterena je bilo od kljunog znaaja u kreiranju strategije isamoj borbi.3. Ninjutsu i BujinkanK ,

85f Rangiranje u BujinkanuRangiranje u svim borilakim vetinama slui jedinoda bi se znanje sistematski iznosilo ueniku. Na Zapadu jeesta pojava da je bitnije zvanje a ne znanje koje se stievebajui. Van treninga, rang nema nikakav znaaj. Prekret-nica u ninucu-u je polaganje za 5.dan, takozvani godan test.Sve do A.dan-2i akcenat se vie stavlja na tehnikiaspekt borenja. Normalno, kao neminovna posledica ovogje i duhovno usavravanje. Za godan test ne treba nikakvatehnika. Ispitanik sedi leima okrenut Sensei Hatsumi-jukoji dri ma (jedino on vri testiranje). I jedan i drugi dreoi zatvorene. U nekom trenutku, Sensei izvodi vertikalnirez maem nadole prema ispitanikovoj glavi. Taj momenatovaj treba da oseti i da eskivira napad. Danas se polaganjeuglavnom izvodi pomou boken-a., drvenog maa, dok seranije koristio pravi ma. U ninucu-u postoji 9 uenikih zvanja {kj/u - na japanskomuenik) i 10 majstorskih zvanja (dan - na japanskom majs-tor). Posle 10-tog dan-&, postoji jo 5 zvanja shodno elemen-tima (f/6/-zemlja, sm-voda., /

nom napretku, dopustite pozitivne, kreativne i prijatnemisli da zablistaju i razbiju svaku brigu i tugu koje semogu zadrati u dubini vae due. Saznanje da su bolest inesrea sastavni deo ivota je klju da prevaziete problememirne i srene due. Srea eka odmah ispred vas. Samovi odluujete da li ete da je doivite ili ne. Primite ovo ksrcu."Sutina ninjutsu-aTakamatsu Toshitsugu33. Soke Togakure Ryu Ninjutsu-a"Sutina svih borilakih vetina i vojnih strategija jesamoodbrana i zatita od opasnosti. Ninucu ima najpot-87puniji koncept samoodbrane jer vetina nindi ne omoguavasamo fiziku zatitu, ve i zatitu duha takodje. Princip nineje princip izdrljivosti, preivljavanja i savladavanja svih pre-preka. Vie od obinog zadavanja udaraca i savlaivanjaprotivnika, ninucu je nain postizanja cilja koji nam trebada bismo uinili svet boljim. Vetina nine je umetnostpobeivanja.U poetku uenja bilo koje borilake vetine potrebnaje jaka motivacija. Bez pravilnog stanja svesti, kontinualnoizlaganje borbenim tehnikama moe upropastiti umesto dadovede do samousavravanja. Ali ova injenica se ne raz-likuje od bilo koje druge delatne prakse u ivotu kada sedovede do ekstrema. Medicina je posveena poboljanjuzdravlja i smanjenju patnji ali zloupotreba lekova i znanjamoe dovesti ljude do stanja gde neije zdravlje vie nijepod njegovom kontrolom. Zdrava i umerena dijeta je dobrajer pospeuje vitalnost i zdravlje ali preterana ishrana i pieili uzimanje grevie hemikalija je siguran nain da se otrujetelo.Vlade su stvorene da bi nadgledale skladan rad svihdelova drutva ali kad vladari postanu pohlepni za vlau iliim nedostaje mudrosti, drava postaje nepotreban predmetratovanja, nereda, civilnog i ekonomskog haosa.Religija, kada je bazirana na veri stvorenoj neumor-nim traenjem univerzalnog razumevanja, je inspiracija iolakanje ljudima. Kada religija izgubi svoj originalni cilj,ona postaje smrtonosna stvar kojom se obmanjuje, kon-trolie i ucenjuje narod zloupotrebom njihovih verovanja istrahova.Isto je i u borilakim vestinama. Znanje samoodi88brane, koje bi trebalo da omogui dostizanje unutranjegmira i bezbednosti borca, tako esto izgraeno bez ravnoteeu linosti borca, vodi do nadmetanja i neprekidnih konf-

likata koji e jednog dana 'potroiti' takvog borca.Ako neki ekspert borilakih vetina iskreno tragaza sutinom ninucua, lien uticaja elja svog ega, uenike konano shvatiti tajnu nepobedivosti - dostizanje umai oiju boga. Borac koji pobedi mora biti u skladu saemom celokupnosti i mora biti voen intuitivnim znanjemdogaanja sudbine.U skladu sa nebom i nepristrasnom pravdom pri-rode, pratei isto srce puno vere u neizbenost^ Ninastie oseaj koji e ga uspeno voditi u borbu kada moraosvojiti kao i da se sakrije od neprijatelja kada semora povui. Ogroman univerzum, lep u svojoj hladnojbezlinoj celokupnosti, sadri sve to mi zovemo dobroili loe, odgovore na sve paradokse koje vidimo oko nas.Otvarajui oi i um, Nina moe brzo pratiti suptilnepromene, menjajui se samo onoliko koliko je potrebno,prilagoavajui se uvek, tako da na kraju ne postoji nikakvoiznenaenje za Ninu."4. Renik91Napomena: jedna re u Japan-skom moe imati mnogoznaenja, zavisno od toga kakosa kanji napie. Tako na primer,shinden moe imati preko 80znaenja. Japanski jezik je dvos-mislen, tako da prevod sajapanskog na neki drugi jezikpodrazumeva upotrebu samojednog znaenja i samim timgubitak svih ostalih znaenjakoje je autor sakrio "izmeuredova". Prevod sa japanskogje jako teak posao i nemi-novno se dobij a oskrna vijenaverzija originalnog (japanskog)teksta.Takoe, Japanci ne razlikujupojedina slova, kao to su K iG, L i R, tako da je npr. re kmisto to igeri.A y ^ o

:; ;/'.' '', .;...: ../

abumi: uzengijaage: (od ageru) podiiai: harmonijaa-isha: manipulacija povodljivimljudimaamado: donji vratamigasa: eiri za skrivanje lica iporukaanatoshi: hvatanje u zamkuankokutoshijutsu: tehnike gle-

danja u mraku . , ^arashi: oluja ,ashi: noga, stopalo , .,, ashiko: none kande, kornple-ment uko-u \ ,ate: udarac , ,,,atsu: pritisakatto: pritisnuti ,;'awase: (od awaseru) sastati sezajednoBbajutsu: jahanjebakemonojutsu: vetina duhovabakuhatsugama: kusarigama sakontejnerom eksploziva (vidiodeljak kusari gama)batisenshukai: istonjska knjiga satehnikama Iga i Koga nini iz17. vekabarai: (od harau) poistitibashigo: merdevinebisento: koplje sa velikom otrihcombo: tap od 6 stopabo sburiken: duguljasto seivo zabacanjeboshi ken: udarac palcem'tsu: vetina borbe bostapombokken: drveni ma za ve-92\banjeboku: drvobokuto: bokenborjaku: vojna strategijaboshiken: udarac palcem rukebu: borilake vetinebudo: put borilakih vetinabudoka: onaj ko prouavaborilake vetinebujin: ratnik, ratniki duhbujinkan: " sala za vebanjeboanskih ratnika"; Hatsumi jeizabrao ime Bujinkan zbog svoguitelja Takamatsu-a premakome je oseao dubokopotovanje. On je radio tehnikeinspirisan bujinom. Kada jeHatsumi oformio kolu u kojoje se prouavati ninucu,nazvao je Bujinkan.bujinkan budo taijutsu: vetinaborbe japanskih nini i samu-raja. Budo taijutsu, nastao previe od 900 godina, je borilaka

vetina koja naglaava prirodnoi efikasno kretanje i apsolutnupraktinost.Cchikairi no jutsu: ubacivanje uneprijateljske redove u tokuborbechi: zemlja ""' 'chi-mon: sile zemlje (geografija)cbitsumishi: neprijateljski vojnicisarauju sa ninomchoho: nina method zaraportiranje tajne istrageehu: sredinaehunin: srednji rang u ninaorganizaciji, upravlja geninimaDdai: velikidan: majstordakentaijutsu: udarake tehnikeu ninucu-uden: legenda, tradicijadensbo: spisi, vidi makimonodo: put, nain; promena, pokret;trup (deo tela)dojo: sala za vebanje !i 'doko: besan tigardokubari: otrovne igle u auri(kaltropi)dokuenjutsu: otrovan gas :dome: (od tomeru) statido ton jutsu: tehnike skrivanjauz upotrebu zemljedoti: od toru, hvat, uhvatitieda: grana

1endokuken: otrovan gas koji sestavlja na urikenennju no jutsu: trik (varka) dabi nina uao u neprijateljskilogor :"ju: vetar; negacijajudo: nepokretnostjudoshin: hladnokrvan duhjudoken: udarac pesnicomjudo^a: sed, sedenje preko jednenoge ime se titimo od hladnepodlogejukija: duvaljke

jukume: veo (pokriva kraj shi-nobi-zue)jukumi-bari: iglice koje se duvaju(iz usta) u oi protivnikajuri: zamahnutii .-'ju '

Ggaeshi: (od kaesu) okrenuti,bacitigakure: (od kakureru) sakriti se,nestatigando: rune baklje -Aganmen: lice i 4ganseki: stena ,*.garami: (od karamu) uplesti gari: pokositi ., ., ,^gata: jedan; stil, tip, tehnika /}Jgatame: (od katameru) zatgg*nuti .x,.t.;,gaiva: stranage: niskogedan: nii nivogenin: nina agentgenjutsu: vetina illuzijegenmai: sok napravljen odpirinageri: (od keru) udariti nogomgi: odelo, kimonogikan: nagrada za pravdugisho-giin no jutsu: vetinakovanjago: petgo dai: pet elementarnih mani-festacija: ku, fu, ka, sui, chigoe: glasgogyo: pet osnovnih elemenata :chi, sui, ka, moku, kingokuraku: raj, nebesagoroshi: (od korosu) ubitigotonpo: metode skrivanja i bek-stva uz pomo pet elemenatagjaku: obrnuto; kontragyoku: dragulj; testisHhachi: osamhan: pola, jedna polovina ,)hanbo: drveni tap duine 394stope -v:>.'..? v",: :,-,,'.,v ...r^r, normalanhane: (od haneru) skoiti; krilo hyo: pumahane age: skoitihaori: vrsta jakne koja se nosi Ipreko kimonahappo hiken: osam metoda i: um; srce; namera, eljaskrivenog maa ichi: jedan ;

happo shuriken: seiva za bacanje ichimonji: japansko slovo zasa osam kraka jedan :harai: (od harau) poistiti igadama: kal tropihasami bune: platforme za inpo: vetina skrivanjaprelazak preko vode (vidi sui- inton: skrivanje i kamuflaa ,ren) iri: (od hairu) ui, upastihashigojari: lestviasto koplje itaken: duge igle, seiva : 'takoe se koristi i za merenje (shaken)heiho: borbene taktike komand- itami: bol ' ;

osa itto: ma ?' ':

henka: varijacija, promenahi: tajna; vatra; letetihicho: ptica koja letihidari: levo, leva stranahi/i: lakathiki: od hiku, povuihira: pljosnat; nivohishi: kaltropiho: pravac, put, strana; principhodoki: osloboditi se, odvezatiseboi: okruitihoka nojutsu: podmetanje vatreradi stvaranja konfuzijehoko: okrueni tigar; medvedbon: glavni, pravi; regularan,Jjigoku: pakao : 'jime: od shimeru, uplestijin: ovekjirai: nagazne minejo: drveni tap duzine 120cm;vrhjo ipan: nadlaktica 'jodan: gornji nivojoei nojutsu: neujno kretanje saizbegavanjem odavanja senkejonin: nina voaju: desetjuji no ho: method deset

rslogova : , ; ; vjumonji: japansko slovo zadesetjutaijutsu: tehnike bacanja,poluge, hvatovi, guenjajutsu: vetina, tehnike, umet-nostjutte: metalna