Nova izdanja Slubenog glasnika decembar 2012

Petnaest godina nakon prvog izda-nja, itaocima je napokon ponovo dostupna kapitalna studija Gorana Gocia posveena Endiju Vorholu i fenomenu popularne kulture XX veka. Knjiga je podeljena na tri te-matske celine. U prvom poglavlju, naslovljenom Strategije popa, dat je kratak saetak strategija iz dome-na popularne kulture inaugurisanih i sprovedenih u razdoblju od 1955.

do 1975, dakle u periodu u kome su angloamerike popularne strategi-je postale planetarni komunikacij-ski kod, a ikonini lik ovog procesa bio je i ostao Endi Vorhol. Drugo po-glavlje knjige, Vorholova primena pop-strategija, bavi se Vorholovim radovima na polju fotografije, diza-jna i umetnosti i njihovim odnosom prema prethodnicima i savreme-nicima, od Bodlera, Niea, Pikasa,

Dalija i Diana do Kejda, Barouza, Lenona, Kepotija i drugih. Trea te-matska celina, itanje u Vorholovoj filmskoj estetici, bavi se analizom Vorholovog filmskog opusa, kao i od-nosom njegovih kinematografskih eksperimenata s postupcima autora od Ejzentajna, Bunjuela i Godara do Kjubrika, lezingera i Kronenberga. Pokuao sam da uspostavim jedan samosvojan koordinantni sistem, koji e i meni i zainteresovanim i-taocima pomoi da se snaemo u sloenoj istoriji popularne kulture,

napisao je u predgovoru ovog izda-nja Goran Goci. Osovina tog siste-ma je neobino kompleksna linost slovenskog porekla koja je insistirala da dejoj jednostavnosti. I sama knji-ga je napisana stilom koji mi danas izgleda sloen, ali istovremeno infor-mativan i koncizan uprkos, ili upra-vo zbog kompleksnosti teme na koju se namerio. Kako duhovito primeu-je jedan od recenzenata, poto pro-itate knjigu, znaete sve o Vorholu i konano ete shvatiti da ne znate ni-ta o umetnosti.

Goran Goci: Endi Vorhol i strategije popaBiblioteka: Knjievne nauke, umetnost i kulturaKolekcija: Novi svet

Endi Vorhol: Autoportret, 1966.

55 VREME 13/12/12

Miko uvakovi: Umetnost i politikaBiblioteka: Umetnost i kulturaKolekcija: Umetnost u teoriji

Studija teoretiara umetnosti Mika uvakovia Umetnost i kultura bavi se pitanjima savremene umetnosti sa-gledanih kroz estetiku, filozofsku i teorijsku prizmu u kontekstu aktuel-nih protivrenosti globalnog tranzi-cijskog sveta u vremenu nakon pada Berlinskog zida, dakle u okolnostima koje se bitno razlikuju od modernih i

postmodernih situacija druge polovine XX veka. Sredinja tema studije jeste odnos savremene umetnosti i politike, s tim da se au-tor ne bavi politikom umetnou kao anrom, ve mnogostru-kou odnosa politike i savremenih umetnikih praksi u raznim aspektima meusobne zavisnosti. Odnos umetnosti i politike je u savremenom smislu pretpostavljen dvostruko: kao spektakulari-zacija politike umetnou, ali i kao polje interventnih kritikih, sub-verzivnih, simptomskih praksi u globalno-tranzicijskim drutvenim praksama izvoenja oblika ivota u polju ekspanzivnog neoliberal-nog kapitalizma, odnosno globalne krize kapitalizma, karakteri-stinim stilom pie uvakovi u uvodu studije. Knjiga je podeljena na esnaest poglavlja u kojima se predstavljaju i interpretiraju pro-blemi savremene postmedijske umetnosti kao to su pojam sa-vremene umetnosti, kritika autonomije umetnosti i autentinosti umetnikog dela, odnosi umetnosti i moi, seanja na Holokaust, graanski rat, komunizam i drugo. Predstavljene su prakse savre-menih umetnikih produkcija u domenu instalacija i performansa, predavakog ili teorijskog performansa, plesa, novih medija, filma, fotografije, videa i interpretirane pojave umetnikog aktivizma, pre-zentovanja fenomenologije nasilja i terorizma u dananjem svetu, kao i funkcije samoorganizovanja i samoobrazovanja u savremenoj umetnosti. Uz to, analitiki je predoen rad najznaajnijih domaih i inostranih savremenih umetnika i kustosa.

56 VREME 13/12/12

Viktor V. Bikov: Kratka istorija vizantijske estetikePrevod: Nataa PoljakBiblioteka: NaukaFilosofsko-teoloka edicija

Unutar zapadnog akademskog kruga dugo godina je vlada-la antiko-vinkelmanovska estetika paradigma u okviru koje vizantijskoj umetnikoj tradiciji i estetikoj misli nije pridava-na duna panja. Meutim, s produbljivanjem i proirivanjem predmeta estetike, tokom XX veka otpoelo je prevrednova-nje znaaja srednjovekovnog perioda u istoriji kulture, to je za posledicu imalo i to da je postepeno poeo da se shvata zna-aj vizantijske filozofije umetnosti i estetike kulture. Jedan od najznaajnijih naunika na polju prouavanja ovog poglavlja istorije svetske kulture je-ste ruski estetiar, kulturolog, istoriar umetnosti i direktor Instituta za filozofiju Ruske akademije nauka Viktor Vasiljevi Bikov, autor veeg broja zapaenih monografija po-sveenih hrianskoj i vizantijskoj estetici. Nakon Estetike Otaca Crkve, objavljene pre dve godine u Glasnikovoj Filosofsko-teolokoj ediciji i prevodu Radisava Marojevia, Slubeni glasnik je objavio jo jednu njegovu kapitalnu studiju: Kratku istoriju vizantijske estetike. Bikov u ovoj knjizi temeljno i pregledno prikazuje razvoj estetikih predstava tokom hi-ljadugodinje istorije Vizantije. Pregled poinje od ranohrianskog perioda kada je za-poelo formiranje osnovnih ideja i principa autentine vizantijske estetike, i nastavlja ranovizantijskim periodom od IV do VII veka, koji se smatra zlatnim dobom vizantijske estetike misli, tokom koga e se formirati osnovna shvatanja, koncepcije i vrednovanja umetnosti. Za njim sledi razdoblje ikonoborstva u kome je detaljno i svestrano razraena teorija kultne slike, ikone, da bi od druge polovine IX do dolaska krstaa u XII veku, u raz-doblju klasinog vizantizma dolo do stabilizacije umetniko-estetike kulture i estetike svesti s naglaenom tendencijom ka restauraciji i idealizaciji poznoantikih i ranovizantij-skih motiva. Poslednji vekovi Vizantije ine period suprotstavljanja crkveno-isihastikog i helenistikog pravca u kulturi, to e rezultirati poslednjim i najjaim bleskom vizantij-ske duhovnosti, estetike svesti i likovnog stvaralatva. Svaki od ovih perioda je u knjizi detaljno razraen, predstavljene su najznaajnije estetike teorije i tendencije i njihov ra-zvoj, a posebno poglavlje posveeno je pitanjima liturgijske estetike. Pored toga, na kraju knjige se nalaze dva razgovora s autorom knjige, u kojima on govori o svojoj naunoj bi-ografiji, estetikim shvatanjima i iskustvima, ali i o razumevanju i perspektivama savre-mene post-kulture i aktuelnog net-arta.

Jea Denegri: Modernizam/AvangardaBiblioteka: Umetnost i kulturaKolekcija: Umetnost u teoriji

Likovni kritiar i teo-retiar umetnosti Jea Denegri na naoj umet-nikoj sceni prisutan je vie od etiri i po deceni-je. U ovdanjoj periodici objavio je preko tri hilja-de teorijskih radova, ese-ja, kritika i publicistikih tekstova. U ovoj knjizi sabrani su njegovi teksto-vi koje je u periodu od 1967. do 2012. godine napisao o fenomenima ov-danjeg meuratnog modernizma i avangarde, kao i nekoliko radova na ovu temu koji ranije nisu publikova-ni. Knjiga je tematski organizovana u dva bloka. Prvi se uglavnom tie modernizma u srpskom slikarstvu

izmeu dva svetska rata, a dru-ga istorijskih umetnikih avangar-di koje su delovale u ovom periodu unutar jugoslovenskog umetnikog prostora. U prvom delu knjige u sre-

ditu autorove panje nalaze se slikarski opu-si Save umanovia, Petra Dobrovia i Ivana Tabakovia, ali tu su i ogledi posveeni delu Marka elebonovia, Ignjata Joba, Milana

tajnera, Lea Juneka, moderniz-mu u Vojvodini i Sloveniji i drugom, ukupno dvadeset etiri eseja pisana razliitim povodima i objavljivana u dnevnoj, nedeljnoj i mesenoj peri-odici, specijalizovanim asopisima i katalozima izlobi. Drugi deo knji-ge ini petnaestak tekstova posve-enih avangardnim jugoslovenskim umetnicima i pokretima izmeu

dva rata, od slovenakog konstruk-tivizma Avgusta ernigoja, opusu umetnika okupljenih oko asopi-sa Zenit Ljubomira Micia i Dada Tank Dragana Aleksia, do beo-gradskog kruga nadrealista i pos-tnadrealistikog slikarstva Milene Pavlovi Barili. Knjiga je bogato ilu-

strovana fotografijama i reproduk-cijama slika autora o kojima je re i predstavlja nezaobilazno tivo za sve koje zanimaju nacionalna kul-turna batina i umetniki dome-ti ovdanjih stvaralaca u jednom od najuzbudljivijih perioda istorije umetnosti.

Sava umanovi: Crveni ilim, 1929.

Vesna Marjanovi, Dejan Stojiljkovi: ivi pokojnikIlustracije: Mladen AnelkoviBiblioteka: Umetnost i kulturaKolekcija: Srbija i komentari

Novi naslov iz Glasnikove kolekcije Srbija i komentari posveen je vampirima. O njima se govori iz dva ugla, na-unog i literarnog. U prvom delu knjige se etnolog Vesna Marjanovi studiozno bavi predstavom vampira u doma-oj i stranoj folkloristici nekad i sad, s akcentom na prisutnost pojma vampira i njegovim interpretacijama u srpskoj narodnoj, zakonodavnoj, knjievnoj i etnolokoj tradiciji od srednjeg veka do naih dana. Drugi deo knjige bavi se takoe vampirima, ali iz knjievnog ugla, i ini ga pria Dejana Stojiljkovia Upitaj mrak ispriana u klasinom ma-niru anra horora. Knjiga ivi pokojnik, bez sumnje, izaziva adrenalinski udar, skree panju urednik ovog izdanja. Studija Vesne Marjanovi Predstave o vampiru kao da izotrava vid ona objanjava genezu graenja jednog mi-tolokog bia, prozire geopolitiku pozadinu graenja mita, nauniki podrobno razabira sujeverje... Pria Dejana Stojiljkovia Upitaj mrak uzbuuje, ubrzava puls, inei itaoca odista spremnijim da se suprotstavi ili utekne... A sposobnost prepoznavanja, borbe ili bekstva, valja to imati na umu, nije vana samo kada je ovek okruen zlom, ve i kada je to zlo u njemu, koliko god se trudili da ga pripiemo onom drugom postojeem ili nepostojeem.

Ernst Jinger: HeliopolisPrevod: Boidar ZecBiblioteka: Knjievni glasnikKolekcija: Glasovi sveta

Ernst Jinger (18951998) jedna je od najznaajni-jih i najkontroverznijih linosti evropske kulture XX veka. Ovenan vojnikom slavom iz Prvog svetskog rata, zastupnik aristokratskog estet