novi beograd - socijalizacija susedstva

8/7/2019 novi beograd - socijalizacija susedstva

1/24

Mina Petrovi

Filozofski fakultet

Univerzitet u Beogradu

Izvorni nauni lanakUDK: 316.334.56(497.111)

Primljeno: 17. 09. 2007.

ISTRAIVANJE SOCIJALNIH ASPEKATA URBANOGSUSEDSTVA: PERCEPCIJA STRUNJAKA NA NOVOM

BEOGRADU1

Researching Social Aspects of Urban Neighborhood: Reflections ofProfessionals in New Belgrade

APSTRAKT U prvom delu rada razmatraju se analitiki koncepti istraivanja urbanogsusedstva: koncept zajednice, socijalne kohezije i socijalnog kapitala, kao i povezanost

fizikog (prostornog) okvira i znaenja koje susedstvu pripisuju akteri prostornih praksi. Udrugom delu rada, izlau se rezultati kvalitativnog istraivanja percepcije strunjaka opostepenoj diferencijaciji znaenja susedstva, kvaliteta prostora i razvijenosti socijalnogkapitala u odabranim susedstvima na Novom Beogradu. Istraivanje je zasnovano na

polustrukturiranim intervjuima sa 40 strunjaka (po 20 na dva rezidencijalna podrujarazliitog kvaliteta). Istraivanje je potvrdilo pretpostavku da je ideja susedstva kaozajednice dominantna, ali i da je ideja susedstva kao robe u nastajanju na kvalitetnijem

podruju, a ideja o susedstvu kao negativnom kontekstu, na podruju nieg kvaliteta. Uskladu s oekivanjem da strunjaci razvijaju nove kriterijume vrednovanja odreenihprostora (ega i koga ima, ta se dogaa), potvreno je da strunjaci na tim lokacijamaee percipiraju nepoeljne druge i manjkavosti prostornih sadraja i oblikovnih reenja.Razvijenost reciprocitetne podrke sa susedima znaajna jeza oseaj pripadanja susedstvukod svih ispitanika, dok se najvea razlika u percepciji susedstva uoava u domenu

bezbednosti, prevashodno usled razlika u socijalnom kontekstu susedstva (prisustvonarkomanije, kriminalaca i socijalna filtracija stanovnika na manje kvalitetnom podruju)ali i nekih karakteristika prostora (bolja opremljenost, osvetljenost i osiguranje objekata na

kvalitetnijem podruju). Socijalni kapital kao potencijalni resurs povezivanja graanskihasocijacija sa institucijama bitnim za kvalitet ivota u susedstvu veoma je nizak na oba

podruja. Svi ispitanici pokazuju veu naklonost ka reavanju problema plaanjem usluga(ak i za druge susede) nego ka graanskom aktivizmu, to je strategija ogranienog dometau socijalno heterogenim susedstvima.

KLJUNE REI urbano susedstvo, zajednica, socijalni kapital, kvalitet mesta, NoviBeograd, strunjaci, intervjui

1Tekst je nastao kao rezultat rada na projektu Drutveni akteri i drutvene promene u Srbiji 1990-

2010, br. 149005, koji finansira Ministarstvo nauke Republike Srbije.


2/24

56 SOCIOLOGIJA, Vol. L (2008), N 1

ABSTRACT Firstly, the paper aims to present basic analytical concepts in researchingsocial aspects of urban neighborhoods: community, social cohesion, social capital, as well

as relationship between physical and social structures within the neighborhood. Secondly,

the paper presents empirical research that explores if there is a process of differentiation in

the perception of neighborhood among professionals living in the neighborhoods exposed to

significant changes in social and urban structures. By employing a qualitative methodology,based on interviews with 40 professionals in two types of neighborhoods (one exposed to

social filtration and the other to the process of gentrification), the study reveals that

neighborhood as a community prevails in all localities, that the neighborhood as a

commodity develops more distinctively in better quality neighborhoods while the perception

of neighborhood as a negative context (social and physical) emerges in lower quality

neighborhoods. The importance of network support and reciprocity appeared equally

developed in both residential areas, enhancing the sense of belonging to the neighborhood.

The greatest difference was documented in respondents safety perception primarily due to

differences in neighborhoods social context (crime, drug abuse and people from the margins

in the lower quality area). Spatial characteristics influenced the perceived level of safety too

(better equipment and security of buildings in the higher quality area). Social capital

understood as potential resource that can be mobilized through intermediate institutions isgenerally low, without differences between the observed areas. It is visible in the tendency

among all respondents to employ primarily the private sector in solving neighborhood

problems instead of demanding institutional support, as well as in preferring the payment of

services to participation in neighborhood activities.

KEY WORDS urban neighborhood, community, social capital, quality of place, NewBelgrade, professionals, interviews

Uvod

Istraivanje susedstva u savremenom urbanizovanom drutvu trebalo bi daodgovori na pitanje: da li lokalno zasnovani identiteti i socijalne veze jo imaju

znaaja i kakvog? Imajui u vidu proces individualizacije i sve manja prostornaogranienja u uspostavljanju socijalnih odnosa, ini se da susedstvo kao teritorijalnazajednice gubi na znaaju. Uloga rutinizirane svakodnevice u obnavljanju inormalizaciji socijalnih odnosa, meutim, govori u prilog susedstvu kao vanesocijalne sfere, posebno s tendencijom opadanja ontoloke sigurnosti u rizinomdrutvu (Giddens 1990, Beck 1999).

Ovaj rad ima za cilj da ukae na analitike koncepte relevantne zaprouavanje socijalnih aspekata urbanog susedstva i da predstavi rezultate jednogpilot empirijskog istraivanja. U prvom delu rada skiciraju se bitne karakteristike

koncepta zajednice, socijalne kohezije i socijalnog kapitala, a potom se ukazuje napovezanost fizikog (prostornog) okvira, naina njegove upotrebe i znaenja kojesusedstvu pripisuju akteri prostornih praksi. U drugom delu rada, izlau se rezultati


3/24

Mina Petrovi: Istraivanje socijalnih aspekata urbanog susedstva... 57

kvalitativnog istraivanja percepcije strunjaka o postepenoj diferencijacijisusedstva u odabranim novobeogradskim blokovima.

Analitiki pristupi

Brint definie zajednicu (community) kao agregat ljudi koji dele odreeneaktivnosti i/ili ubeenja i koji su, u principu (naglasak u originalu), povezanilojalnou, zajednikim vrednostima, emocijama (2001: 8). U savremenimzajednicama, prema Brintovom odreenju, odnos lanova nije dominantnooblikovan njihovim formalnim ulogama a relativnu neformalnost odnosa prati oseajpripadanja/bliskosti sa ostalim lanovima zajednice (po odreenom osnovu), pri

emu nije nuno potpuno poznavanje njihove linosti.2

U klasifikaciji koju ovajautor razvija susedstvo spada u zajednice iji je elementarni osnov uspostavljanjaodnosa (kao prvi kriterijum klasifikacije) prostorna bliskost i koje u tom smislu

sadre element neminovnosti (za razliku od druge velike grupacije zajednica, koje seelementarno baziraju na izboru), potom, to su zajednice u kojima je primarni razlog

interakcija (drugi kriterijum klasifikacije) zasnovan na zajednikim aktivnostima (ane na uverenjima) i u kojima je frekvencija interakcija (trei kriterijum klasifikacije)relativno visoka (Brint 2001:10). Iako je znaaj motiva za interakciju jedan od

kljunih kriterijuma klasifikacije, Brint stavlja naglasak i na ishod interakcija, teukazuje da oekivano visoki nivoi participacije lanova,uzajamne pomoi i prisnostimogu znaajno da variraju od susedstva do susedstva, kao i jasnoa odreenja ijaina granica izmeu lanova i ne/lanova susedske zajednice. Brint istie i da suinterakcije u susedstvu obino pod uticajem irih socijalnih identiteta, to susedstvosvrstava u stratifikovani tip zajednice (2001: 12-13).

Promiljanje susedstva kroz koncept zajednice kao relativno stabilne strukture

naglaava da susedstvo nije samo terotorijalno ograniena oblast ve sloena mreasocijalnih odnosa. Forrest i Kearns (2001) istiu da susedske veze doprinoseoseanju sigurnosti, praktike i socijalne podrke i da rezidencijalno zasnovaneinterakcije imaju vanu ulogu u svakodnevnim rutinama koje ine temelje socijalnekohezije, kroz njih se uimo toleranciji, kooperaciji, i stiemo oseaj socijalnogporetka i pripadanja, kojim ljudima i ime smo okrueni u specifinoj lokacijidoprinosi mogunostima ali i ograniavanju izbora i, indirektno, pojmu (sopstvene)socijalne vrednosti (ibid: 2130).

Istraivanja susedstva koja polaze od koncepta socijalnih mrea fokusiraju se

na mapiranje takozvanih jakih i slabih veza (Granovetter 1973) u susedstvu. U

2Prema Brintovom miljenju osavremenjavanje koncepta zajednice omoguio je Durkheimov pristup

pojmu zajednice kao skupu varijabilnih karakteristika ljudske interakcije, a ne obavezne uparenostikarakteristika, koja obelea Teniesov pristup (Brint 2001: 2-3).


4/24


savremenom drutvu pojedinci razvijaju viestruke identitete (po osnovu razliitihuloga, afiniteta i sl.) i sposobnost da ih brzo preuzimaju, emu odgovarapredominacija slabih veza.3 Prema miljenju Brinta (2001), glavni socioloki

interes koncepta socijalnih mrea nalazi se u sferi praktinih/materijalnih koristi

koje stiu lanovi zajednice, ime se donekle zapostavlja dimenzija susedstva kaozajednice koja konotira humane aspekte drutvenih odnosa, kao to su meusobnouvaavanje, podrka i relativno postojana lojalnost. Na tragu Putnamovog pristupa,

istie se da norme i mrena interakcija koje nastaju iz asocijacija licem u liceomoguuju uesnicima da efektivnije postiu zajednike ciljeve (Putnam 1993).Drugim reima, socijalni kapital generie dobru volju, poverenje, reciprocitetneodnose i kooperaciju meu ukljuenim akterima, ime se redukuju transakcionitrokovi socijalne akcije na nivou susedstva, u ostvarivanju kako individualnih tako i

kolektivnih interesa.

4

Pri tome, pokazuje se da socijalna povezanost aktera nahorizontalnom nivou (meu akterima bliske socijalne pozicije i refleksivnosti,zasnovane na tzv. bonding - vezujuem socijalnom kapitalu) ne generieadekvatne efekte ukoliko nije upotpunjena interakcijom po vertikali (sapredstavnicima neposrednih institucija, sa ljudima/ organizacijama razliitogsocijalnog miljea, tzv. linking - povezujui socijalni kapital) (Keyes 2001: 136-141).5 Za Keyesa je kljuna interakcija aktera koji se nalaze na razliitim pozicijamahijerarhijske strukture (bottom up i top down, odnosno smerovi interakcije

odozdo na gore i odozgo na dole), od ijegstepena razvijenosti zavise posve razliitiefekti, kooperativnost i fleksibilnost razvoja susedstva (sinergija svih aktera),odnosno stanje anomije (zatvaranje aktera, posebno na donjem delu stratifikacijske

3 Preutna pretpostavka je da neuspena susedstva nemaju dovoljno elemenata koji omoguuju

adekvatnu socijalnu koheziju, budui da veze meu susedima (nezaposleni, siromani,marginalizovani po bilo kom osnovu) ne produkuju dovoljno iroke socijalne mree koje bi imomoguile prodoru polje rada, obrazovanja, zdravstva ili druga socijalno relevantna polja u ciljupodizanja kvaliteta ivota (individualnog i/ili grupnog) . U savremenom drutvu takva susedstva

esto nemaju dovoljno razvijenih ni jakih, a ne samo slabih veza (Taylor 2000: 1027).4 Ovaj koncept najee se primenjuje u istraivanjima meupovezanosti socijalne iskljuenosti i

rezidencijalne segregacije marginalizovanih grupa. Treba napomenuti da pojam socio-prostorne

iskljuenosti susedstva nije iskljuivo vezan za marginalne drutvene grupe. Pored ovog tipanevoljne iskljuenosti, veoma je rasprostranjena i voljna iskljuenost susedstva viih drutvenihslojeva u ekskluzivistikim enklavama (Marcuse 2002). Nivo socijalnog kapitala u ovakvimzajednicama je visok ali ne nuno aktualizovan zbog oslanjanja na ostale vidove kapitala ureavanju pitanja vezanih za susedstvo.

5 Keyes primenjuje koncept socijalnog kapitala na nivou susedstva refokusirajui Woolcockov (1988)model distinkcije socijalnih kapitala, koji bonding (vezujui) socijalni kapital smatra osobenim zaveze izmeu slinih ljudi koje obeleavaju i sline situacije (porodica, susedi), bridging(premoujui) socijalni kapital tipinim zaveze slinih ljudi/aktera ali na veoj socio-prostornojudaljenosti (kolege i sl), dok linking (povezujui) socijalni kapital smatra karakteristinim za vezemeu akterima koji nisu slinih socijalnih karakteristika, prevashodno po stepeni moi i uticaja, nitisu takve situacije u kojima se nalaze.


5/24


skale, to vodi amoralnom individualizmu, u situaciji slabo razvijenih socijalnih

mrea sa sebi slinima, odnosno amoralnom familizmu ukoliko su ove mreerazvijene) (ibid: 139).6 U Tabeli 1. data je tipologija domena socijalnog kapitala iz

perspektive novih programa regeneracije urbanih susedstva kao samoorganizovanih

i odrivih zajednica, koja operacionalizuje oba pomenuta tipa socijalnog kapitala.

Tabela 1. Domeni socijalnog kapitala u susedstvu

DOMEN OPIS

poveanje moi oseaj ljudi da imaju mogunost da iskau svoje miljenje i da e bitisasluani, da mogu sami inicirati odreene akcije za promenu

participacija uzimanje uea u drutvenim aktivnostima, aktivnostima lokalnezajednice i procesu odluivanja na lokalnom nivou

asocijativne

aktivnosti i

zajedniki ciljevi

ljudi sarauju i formiraju formalne ili neformalne grupe kako bi daljerazvili svoje individualne i kolektivne interese

mree podrke ireciprocitet

individue i organizacije sarauju i pomau se u cilju zajednikih ilidobiti nekog od ukljuenih aktera, oekivanje da e se dobiti ili datipomo od drugih odnosno drugima kada je to potrebno

kolektivnenorme i

vrednosti

deljenje zajednikih normi, vrednosti, ponaanja

poverenje oseaj da se moe imati poverenje u svoje susede, lokalne organizacije iautoritete odgovorne za upravljanje i servisiranje lokalne zajednice

sigurnost oseaj sigurnosti u lokalnoj zajednici, strah ne utie na ogranienja uupotrebi javnog prostora

pripadanje oseaj povezanosti sa susedima, pripadanja mestu i ljudima koji ganaseljavaju

Izvor: Forrest i Kearns (2001: 2140)

6Koji vid socijalnog kapitala e biti zastupljen u susedstvu znaajno zavisi i od identiteta zajednice

(diskursa u pogledu definicije lanova i nelanova susedstva mi vs. drugi). Uspostavljanjeautonomnog identiteta susedstva marginalizovanih socijalnih grupa oteano je neophodnimdistanciranjem od nametnutih kategorija (stigmatizacije), te se u takvim susedstvima razvijaju

prevashodno strategije snalaenja a ne prevazilaenja nepovoljnih okolnosti u kojima se ivi.Socijalni identitet je proces naeg razumevanja ko smo i ko su drugi ljudi, i obratno. Bitno je

razlikovati proces grupne identifikacije (kolektiviteta koji se(be) definie grupa za sebe susedstvo kao mi grupa) od socijalne kategorizacije (kolektivitet kako ga definiu i identifikujudrugi kategorija po sebi, npr. kategorizacija socijalnog statusa podrazumeva primenu istihkategorija u odreivanju i sopstvenog i poloaja drugih. Jenkins 1996: 23).


6/24


Butler i Robson (2001) su eleli da utvrde u kojoj meri i na koji nainpripadnici srednjih slojeva koriste socijalni kapital na susedskom nivou. Na osnovuistraivanja dentrifikovanih susedstva u Londonu oni su izdvojili tri tipa ponaanja

srednje klase. Prvi nazivaju graanska dentrifikacija (visok nivo razvijenosti

socijalnih odnosa meu susedima, kao i sa neposrednim institucijama) - socijalni ikulturni kapital kombinuju se i vode uspenim komunalnim aktivnostima sa ciljemunapreenja okoline i institucionalne infrastrukture. Drugi karakterie latentansocijalni kapital (visok nivo razvijenosti socijalnih odnosa meu susedima, ali bezaktivnosti i odnosa sa neposrednim institucijama po pitanju kvaliteta ivota u

susedstvu) - zajednica koja se mnogo vie bazira na visokom nivou ekonomskog i

kulturnog kapitala nego na socijalnom kapitalu; socijalni kapital je potencijalna

energija a naklonost ka privatnoj proviziji usluga favorizuje se u odnosu na strategije

graanskih kampanja. Dok su prva dva tipa ponaanja zabeleena u socijalnohomogenim susedstvima (u kojima poeljni socijalni miks u najboljem sluajuispitanici sagledavaju kao suivot pripadnika razliitih zanimanja srednje klase),trei tip ponaanja zabeleen je u susedstvu u ijim okvirima realno postoji dalekovei stepen etnike i socijalne heterogenosti. Ovaj tip ponaanja obeleava najniinivo aktualizovanog socijalnog kapitala (nerazvijenost susedskih odnosa i relacija sa

organizacijama i institucijama), to se pripisuje kako razliitom ivotnom stilu(daleko vei udeo samakih domainstava u odnosu na ostala istraivana susedstva),tako i dominaciji paralelnih a ne integrativnih odnosa meu susedima razliitihsocijalnih karakteristika, jer istraivanje ukazuje da predstavnici srednje klase upraksi tee separaciji, iako deklarativno veliaju multikulturalizam gradskog ivota(Butler i Robson 2001: 2158-2160).

Koncept socijalnog miljea, takoe, sve je prisutniji u istraivanjima urbanihsusedstva, posebno onih koje karakterie izvestan stepen socijalne heterogenosti.

Socijalni milje, ili socioprostor, definie se kao relativno stabilna konfiguracija

akcija i iskustava, strukturiranih u saglasju sa vrednosnim sistemom aktera, kojomse generie znaajan stepen praktike kompetentnosti u socijalnom okruenjuodnosno omoguava nesvesna selekcija aspekata koji ine okruenje poznatim iprihvatljivim (naim) (Albrow, 2000). Druge osobe u susedstvu nisu ni potpunistranci niti celovite osobe ve pojedinci koji ulaze u neiji socioprostor kaokonkretni drugi s ulogom koju definise konkretna situacija, a koja u najveoj merideterminie i domete takvog odnosa. Na tragu Bourdieuovog habitusa7 istrauje se iinjenica da susedstva viih klasa generiu prakse koje odgovaraju situaciji

7 Posebno se apostrofira Bourdieuovo odreenje habitusa kao sistema obrazaca ponaanja i

vrednovanja koje akteri stiu kroz iskustvo zauzimanja odreenog poloaja u drutvenom ivota,kao skup dispozicija koje orijentie aktere da delaju i reaguju na odreeni nain a da pri tome nisuneposredno rukovoeni eksplicitnim pravilima (1998).


7/24


(dominantnoj kulturi), dok to nije sluaj sa susedstvima drugih klasa, to se smatravanim mehanizmom reprodukovanja socijalnih nejednakosti (Bonneti 2002).

Znaajna su i razmatranja uticaja koji karakteristike prostora (konceptoblikovanja, raspored funkcija, nivo opremljenosti i sl.) imaju na kvalitet drutvenih

odnosa u susedstvu, razvoj lokalnih identiteta i praksi. Prostori (kola, rekreacionitereni, kafii, prodavnice, specifini urbani okovi, crkva i sl) u kojima seodvijaju ritualna zbivanja u susedstvu smatraju se vanim mehanizmima podsticanjasocijalne inetrakcije (Brint 2001). Znaajna razlika istie se izmeu prostoraoblikovanih u duhu modernog funkcionalizma (odvojenost rada od stanovanja,

monofunkcionalnost rezidencijalnih oblasti, standardizovana mesta susretanja, veliki

prazni prostori izmeu uniformnih zgrada od betonskih blokova) imultifunkcionalnih gradskih prostora (sa klasinim konceptom ulice, parkova,

prodavnica). Prvi koncept (primenjen na Novom Beogradu) pokazao seproblematinim jer pojedinani objekti nisu lako prepoznatljivi, to je bitnapretpostavka struktuiranja znanja o okruenju i razvoja mentalne mape, identiteta

zajednice i oseanja sigurnosti (Jacobs 1961). Prostorne pretpostavke oseajabezbednosti, jednog od najvanijih za susedstvo, znaajne su jer on proistie upravoiz zajednikih ruta kretanja i svakodnevnih susretanja sa susedima, ma kakopovrnih i kratkotrajnih. Na ovim osnovama nastaju kulturni konstrukti kao deo

razumevanja naina na koji funkcionie ivot u odreenom prostoru. Stanovnici

koriste razliite prostore metafore (sigurna mesta; vrue take) da demarkirajufizike strukture, definiu kognitivne granice kojima se rukovode u svakodnevnomkretanju i socijalnim odnosima (razvojem selektivnih asocijacija i predstava o tome

ko su i gde ive ljudi slini njima, oni sa kojima bi voleli da budu povezani iobrnuto) (Jackson 1992).

Nesporno je da postoji itav spektar znaenja koje susedstvo ima za razliitedrutvene grupe (u zavisnosti od niza faktora: kultura, pol, starost, faza u ivotnom

ciklusu, socijalni poloaj, itd.). Forrest i Kearns pokuali su da klasifikuju ideju

susedstva iz razliitih perspektiva izdvojivi: 1. susedstvo kao zajednicu lokalnidomen prijateljskih odnosa i oputenih susreta; 2. susedstvo kao kontekst najpre usmislu negativne socijalne reputacije, etiketiranja (stigmatizacije) a potom i razvoja

devijantnih oblika ponaanja kao odgovora marginalizovanih pojedinaca i grupa na

socijalnu iskljuenost; 3. susedstvo kao roba susedstvo kao potroaka niasavremenog urbanog ivota, domen kompatibilnih ivotnih stilova u kome se

znaajni elementi socijalnog identiteta nalaze u odgovorima na pitanja gde, ta i sakime troimo, to susedstvo ini i domenom simbolikog kapitala. Ova ideja bliskaje pojmu kvaliteta mesta, koji je Florida (2002) uveo suprotstavljajui gatradicionalnom konceptu kvaliteta ivota, a kojim se istiu tri bitne dimenzije izbora


8/24


mesta stanovanja kreativne klase:8 ega ima (kombinacija karakteristika izgraenesredine i prirodnog okruenja), koga ima (koji tip ljudi ivi u susedstvu i ko gaposeuje) i ta se dogaa (raznovrsnost moguih aktivnosti, u kojoj meri i na osnovukojih sadraja je susedstvo atraktivno) (Ibid: 232).

Istraivanje susedstva na Novom Beogradu

Socio-prostorni kontekst istraivanja

Gradnja Novog Beograda zapoeta je nakon II svetskog rata u skladu sa

principima Atinske povelje i modernog urbanizma. Iako ambiciozno planiran kaosedite prestonice socijalistike Jugoslavije (sa zgradama federalne vlade iCentralnog komiteta Komunistike partije), usled nedostatka investicija9 ovaj deograda razvio se u najmnogoljudniju ali preteno monofunkcionalnu (rezidencijalnu)

optinu u Srbiji, premda sa natproseno razvijenom komunalnom i socijalnominfrastrukturom, i sa manje ili vie realizovanim ambicijama da se izbegne

arhitektonska uniformnost rezidencijalnih blokova. Podruje Novog Beogradakarakterisala je gotovo potpuna dominacija kolektivnog tipa stanovanja i

dravne/drutvene provizije stanova (prema popisu stanova iz 1991, pre masovne

privatizacije stambenog fornda, ak 87% stanova na Novom Beogradu bilo je udrutvenom vlasnitvu). Imajui u vidu relativno povoljan kvalitet stanova,opremljenosti stambenih naselja i ekolokih parametara, ne iznenauje podatak da jeNovi Beograd u ovom periodu nastanjivan uglavnom srednjom klasom (primarno

strunjacima i slubenicima odnosno zaposlenim u dravnoj i partijskojadministraciji, vojsci i policiji). Izvesne razlike u kvalitetu stanova i infrastrukturne

opremljenosti odreenih blokova su postojale (i u zavisnosti od njihove lokacije:centralne ili periferne, u blizini administrativnog centra Novog Beograda odnosno

rubne industrijske zone), to je uslovljavalo izvesne razlike u socijalnoj strukturi, uskladu sa tada poeljnim principom socijalne heterogenosti susedstva.10 Ove razlike,

meutim, dobijaju na znaaju s uvoenjem trinih kriterijuma u oblasti stanovanja i

8 Floridino odreenje kreativne klase neto je ire od Goldthorpove (1995) nove servisne klase jer

obuhvata nosioce ireg spektra zanimanja (ukljuuje i neke semiprofesije za koje je karakteristinakreativnost i samostalnost u poslu).

9Vano je napomenuti kvalitativnu dimenziju socijalistike podurbanizacije (Szelenyi 1996), uopteno

nii kvalitet infrastrukture i manju raznovrsnost gradskih sadraja u poreenju s kapitalistikimmodelom.

10 Prezastupljenost viih drutvenih slojeva meu korisnicima drutvenih stanova, ali i relativno niskarezidencijalna segregacija bitne su karakteristike socijalistike redistributivne politike (ire uPetrovi 2004).


9/24


urbane ekonomije, a doprineli su im i ekonomski neodriv sistem investicionog i

tekueg odravanja stanova i komunalne infrastrukture tokom socijalizma, kao iproblemi njegovog daljeg uruavanja odnosno transformisanja u postsocijalistikomperiodu. Karakteristian model socio-prostornog razvoja susedstva na Novom

Beogradu tokom socijalizma, i nakon toga sprovedena sveopta privatizacijastanova, ini ovo podruje relevantnim za istraivanje razvijenosti socijalne kohezijei socijalnog kapitala na nivou urbanih susedstva (kolektivni tip stanovanja) u

postsocijalistikom periodu, kada se usled prenoenja odgovornosti za odravanjastambenih zgrada na vlasnike stanova oekuje i znaajan stepen kooperativnosti,kako meu susedima tako i izmeu (organizovanih) graana i aktera (organizacija /institucija) van neposrednog susedstva.

Nakon 2000. socio-prostorni razvoj Novog Beograda belei i druge promene.

U skladu sa zapoetom komercijalizacijom gradskog prostora, usvajaju se novikoncepti razvoja rezidencijalnih kvartova, sa znaajnom zastupljenou poslovnih,zabavnih i drugih sadraja, ime se odstupa od bazinih principa modernogfunkcionalizma, u meri u kojoj je to mogue u postojeim fizikim strukturama.Podruje Novog Beograda, ak, postaje glavna zona (budueg) komercijalnog iposlovnog razvoja Beograda. Veina novih megamarketa, trnih centara i poslovnihobjekata izgraena je na Novom Beogradu, koji se planira kao novi city Beograda,to pretpostavlja poveani priliv i koncentraciju nove servisne klase, za koju se

grade rezidencijalni objekti, znatno nie spratnosti i visokog kvaliteta. Na taj nainpoveava se opseg socio-prostornih nejednakosti na Novom Beogradu, budui da suodreene lokacije izloene specifinom procesu dentrifikacije (poboljanjekvaliteta stanovanja, prevashodno novogradnjom, i porast socijalne homogenostisusedstva viih drutvenih poloaja), dok su lokacije nieg kvaliteta izloene

propadanju, i u fizikom i u socijalnom pogledu.U nekim blokovima uoavaju seprve naznake globalne imigracije budui da se u njima koncentriu radnje Kineza,koji u okruenju i rentiraju stanove. Novi Beograd, tako, postaje podruje postepenediferencijacije susedstva koja reflektuje sistemske promene u drutvu.

Predmet i cilj istraivanja, polazne pretpostavke

Podruje Novog Beograda, dakle, prepoznato je kao pogodno za istraivanjekoje ima za predmet moguu diferencijaciju znaenja susedstva (zajednica kontekst roba), procene kvaliteta susedstva u skladu s konceptom kvaliteta mesta,

kao i razvijenosti domena socijalnog kapitala u uslovima kolektivnog tipa

stanovanja.

Ciljeve i nain realizacije istraivanja odredila je injenica da je onosprovedeno u okviru meunarodnog projekta Diffrentiated Neighbourhoods, uorganizaciji Muzeja savremene umetnosti u Beogradu. Naime, iako bi bilo


10/24


optimalno da se navedeni aspekti diferencijacije susedstva istrauju u kontekstu dve

nezavisne varijable: socijalni poloaj ispitanika i prostorne karakteristike naselja,raspoloiva sredstva limitirala su veliinu uzorka, pa je u istraivanju socijalnipoloaj ispitanika kontrolisan, te je i osnovni cilj istraivanja suen na sticanje uvida

u mogua znaenja i procene susedstva na osnovu percepcije strunjaka, kao akteravee refleksivnosti, ire socijalne umreenosti, novih zahteva u pogledu kvalitetaprostora. Dakle, osnovi cilj istraivanja je da se utvrdi da li meu strunjacimapostoji diferencijacija u znaenju susedstva, proceni kvaliteta mesta i realizacijisocijalnog kapitala na rezidencijalnom nivou a u zavisnosti od kvaliteta lokacije

stanovanja (o karakteristikama izabranih lokacija ire u narednom odeljku). U skladu

sa time definisane su i osnovne pretpostavke istraivanja.

Prvo, da je ideja susedstva kao zajednice dominantna, ali i da je ideja

susedstva kao robe u nastajanju na kvalitetnijim lokacijama Novog Beograda, a idejao susedstvu kao negativnom kontekstu na loijim lokacijama. U skladu s

oekivanjem da strunjaci razvijaju nove kriterijume vrednovanja poeljnostiodreenih prostora (ega i koga ima, ta se dogaa), pretpostavka je da strunjaci naloijim lokacijama ee percipiraju nepoeljne druge i manjkavosti prostornihsadraja i oblikovnih reenja.

Drugo, imajui u vidu predstavljene domene socijalnog kapitala (Tabela 1),realno je oekivati da relativno mala socijalna distanca meu susedima (priblian

nivo obrazovanja i opteg drutvenog poloaja srednje klase, sa svim turbulencijamakojima je izloena poslednjih godina) pogoduju oseaju pripadanja susedstvu,poverenju u susede, zajednikim normama, vrednostima, ponaanju, kao i da sudeinstitucionalizacija i atomizacija drutva osnaivale praksu reciprocitetne podrke

meu susedima na svim lokacijama. I pored toga, polo se od pretpostavke dapercepcija poveanja socijalne distance strunjaka u odnosu na susede (sapostepenim promenama u vrednovanju visokog obrazovanja i diferenciranjem

drutvenih poloaja unutar srednje klase, kao i realnim promenama u socijalnom

sastavu susedstva) ima negativne efekte na socijalno heterogenijim i prostornomanje kvalitetnim lokacijama i obratno. Potom, da prostorno nerazvijenije lokacije

imaju negativniji uticaj na itljivost susedstva i razvoj mentalnih mapa, kao bitnimelemenatima za oseaj bezbednosti u susedstvu. U skladu s oekivanim razlikama uznaenju susedstva (prva pretpostavka), pretpostavljeno je postepeno profilisanjerazlika i u preostalim domenima socijalnog kapitala (poveanje moi, participacija,asocijativne aktivnosti i zajedniki ciljevi), posebno odnosa i aktivnosti kojima seprodire do struktura moi i uticaja. Otuda je pretpostavljeno da su strunjaci kojiive u naseljima nieg kvaliteta i vee heterogenosti vie skloni graanskomaktivizmu (grupno organizovanje i obraanje institucijama), zbog nedovoljnebrojnosti osoba istog ili slinog materijalnog poloaja da bi se problemi reavaliprevashodno ekonomskim kapitalom, a da su strunjaci iz prosperitetnijih blokova , isa veim stepenom socijalne homogenosti, naklonjeniji reavanju razliitih pitanja


11/24


plaanjem usluga (privatna provizija). Ipak, pretpostavljena je niska diferencijacija uovim segmentima analiza, budui da su tokom socijalizma graani retko uzimaliuee u aktivnostima/odlukama o razvoju susedstva (lokalne zajednice), u skladu saopte niskim nivoom graanskog aktivizma.

Metod istraivanja

Istraivanje je bazirano na polustruktuiranim intervjuima sa 40 strunjaka,stanovnika dve rezidencijalna podruja na Novom Beogradu (po 20 strunjaka sasvake). Zbog relativno ogranienih sredstava istraivanja nije bilo moguerealizovati uzorak po odreenim blokovima kao najuim prostornim jedinicamasusedstva.11 Prvo podruje (podruje A u daljoj analizi potez du Bulevara dr

Zorana inia, od ulice Milentija Popovia do Omladinskih brigada) pripada zoniadministrativnog, komercijalnog i gradskog centra Novog Beograda, blizu je centrugrada i podruje je na kome su i tokom socijalizma graene zgrade nie spratnosti,po pravilu stanova boljeg kvaliteta, a koja je zbog planiranih luksuznih sadraja inedostatka sredstava za njihovu realizaciju ostala nedovoljna izgraena, da biposlednjih godina postala izuzetno interesantna za investicije i gradnju (zbog velike

koncentracije banaka ovaj potez naziva se i beogradski Wallstreet, tu je lociran inovi Merkator, nova sportska i koncertna hala Beogradska arena, a u blizini su i

Sava centar, luksuzni hoteli, itd.). Tokom socijalizma, a i u postsocijalistikomperiodu, ovo podruje privai(lo) (je) pripadnike viih socijalnih sojeva, to rezultirasocijalno homogenijim susedstvima, posebno novoizgraenim. Drugo podruje(podruje B u daljoj analizi) nalazi se na rubu industrijske zone Novog Beograda(blokovi 70/ 70a, 44 i deo bloka 45 uz ulicu Jurija Gagarina i Nehruovu). Tokom

socijalizma to je bila prevashodno rezidencijalna oblast, loijeg arhitektonskogdizajna (betonske viespratnice) i nivoa opremljenosti (to se ne odnosi na

adekvatnost kapaciteta kola i deijih vrtia), poznata kao Blokovi(standardizacija modernog urbanizma (bila) je uoljivija nego u ostalim delovima

Novog Beograda), sa znatno veom heterogenou stanovnika (luksuzniji stanovi ikoncentarcija viih socijalnih slojeva (bila) je u delovima blokova uz obalu Save).

Poslednjih godina zabeleena je znaajna graevinska aktivnost i na ovom podruju,ime se privode nameni povrine planirane kao komercijalni i gradski centri

11 Takoe, izbor lokacija donekle je bio instruiran ciljem projekta Differentiated Neighbourhoods da

se istraivanjem obuhvate lokacije na kojima se uoavaju efekti globalizacije na urbane strukture(koncentracija luksuznog stanovanja i finansijskog sektora, globalna imigracija, itd). Nemogunost

da se uzorak adekvatno realizuje i sa stanovnicima luksuznih etvrti (pretpostavljeno pripadnicimanove servisne klase), kao i poetna faza ovih socio-prostornih promena, uticali su na nii stependiferenciranosti dobijenih rezultata u odnosu na mogui opseg razlika urbanog susedstva strunjakau kolektivnom tipu stanovanja.


12/24


(poznata Piramida), uz koncentraciju kineskih radnji i bez novih luksuznijih

rezidencijalnih kompleksa.

Intervjui su obavljeni u perioudu decembar 2006 januar 2007. Izbor

ispitanika izvren je po snow ball metodi. Svi ispitanici imaju univerzitetsko

obrazovanje, zaposleni su, stari su od 25 do 45 godina, 24 ispitanika ima manje od34 godine, od ega je 16 na podruju A. U ukupnom broju intervjuisanih ujednaenaje zastupljenost ispitanika u braku (18, od ega 8 na podruju A) i onih koji nisusklapali brak (17, od ega 12 na A podruju), dok je najmanje razvedenih (5, svi sapodruja B). Neto vie od polovine ukupnog broja ispitanika je bez dece (22, odega 13 na podruju A). Navedeni podaci ukazuju da su ispitanici s podruja A netomlai, ree u braku odnosno sa decom. Ravnotea ispitanika prema polu ostvarenaje na oba podruja. U pogledu duine boravka, iskustvo ispitanika varira od onih

koji su od roenja u istom susedstvu do onih koji su se doselili pre najmanje godinudana (12 ispitanika ivi manje od dve godine u susedstvu osmoro na podruju A,dok 10 ispitanika nije menjalo lokaciju od roenja estoro na podruju B). Uskladu sa gotovo potpunom privatizacijom stambenog fonda u Beogradu, veinaispitanika ivi u domainstvu koje je vlasnik stana (36, iako od toga 9 ivi udomainstvu sa roditeljima/roacima, uglavnom oni koji nisu sklopili brak, dok je ujednom sluaju re o proirenoj porodici). Samo etiri ispitanika iznajmljuju stan odprivatnog lica (po dvoje na svakom podruju).

Rezultati istraivanja

1. Percepcija i znaenje susedstva

Veina ispitanika ima ideju o susedstvu kao nekoj vrsti zajednice savremenogtipa, neminovne usled injenice suivota na ogranienom prostoru i uestalihvianja, ali i zajednice u kojoj su interakcije povrne, premda preteno neformalne:Pa jeste zajednica ali je uglavnom prinudna zajednica, vrlo bazina komunikacija(A4). Istaknuto je i da zajednica suseda podrazumeva svest o zajednikim interesimai aktivnostima u prostoru u kome se ivi, dakle kooperaciju po zajednikimpitanjima, ali ne nuno i isti stil ivota, te su uzajamno uvaavanje i potovanje tueprivatnosti istaknuti kao osnovne norme ponaanja meu susedima: ...svako imasvoj neki ivot ali u nekim momentima moraju da se poklope iz interesa, prosto jer

ive u istoj zgradi, da se oko nekih stvari sloe a ostalo je potpuno nebitno (A5).

Ispitanici uglavnom smatraju da idealni sused treba da bude osoba od poverenja, ali

ne obavezno i prijatelj. Jedan sagovornik upotrebio je pojam partnerstva da bi opisaodobre susedske odnose, koji, ipak, podrazumevaju izvesne emocije i relativno

postojanu lojalnost: Pa recimo partnerski, bukavalno ... to je sasvim dovoljno, ne


13/24


neto previe emotivno, posle dugo godina, naravno, ovek postaje i malo emotivan,to je tano, ali sutina je u partnerskom odnosu (A15).

Ispitanici s podruja B uglavnom su kritini prema neto veoj socijalnojheterogenosti susedstva, ale se na odsustvo kulture stanovanja i adekvatnog

urbanog ponaanja nekih suseda, potvrujui znaaj lokalnih okvira za formiranjesocijalnog identiteta: Volela bih da struktura stanovnitva u bloku bude malo bolja,

mislim i na obrazovani i materijalni status, mi ga nekad zovemo i geto, zato to jenekako izolovan a ima i tih nekih problematinih... ima dosta socijalnih stanova, kojisu deljeni jo za vreme Tita, Romima i socijalno ugroenima... ima unitavanja

zgrada, objekata, lomljenje, prljanje(B16). Ovi ispitanici time direktno ukazuju na

elemente negativnog konteksta susedstva i injenicu da ga zbog toga naputaju onikoji imaju mogunost izbora odnosno na proces socijalne filtracije: Naroito

poslednjih godina od kada je dolo jako puno izbeglica, znai jedan deo bloka, dostaljudi se odselilo koji imaju bolji materijalni status (B13).

Iako zadovoljni prodorom privatnog sektora i komercijalizacijom lokalnog

prostora, jer su time dobili poveani asortiman ponude, ispitanici na podruju Bpovezuju ove promene i s pogoranjem ekolokih uslova, buke, prljavtine, i sl.

Kineske radnje ne smatraju se pozitivnim markerom susedstva i lokalnog identiteta,

a neki ispitanicu su bili posebno kritini, istiui da periferijski poloaj Beograda uglobalnim razmerama odreuje i efekte fenomena globalne imigracije: Oni (Kinezi)

su ovde doli 1994 ... na blok je centrala za celu Srbiju, ovde im stie roba i odavdese dalje distribuira. To je ogromna guva i prljavtina..., u principu mi smetaju ...poto smo mi jadna zemlja onda su ovde i najjadniji Kinezi doli da se bave

trgovinom, da su neki malo bolji ili bi, ne znam, u Ameriku, ili bi ili u Nemaku,ili bi ili u Maarsku, nervira me to to nisu doneli sa sobom svoju kulturu, nita odnjihove tradicije, od obiaja, sem to valjaju najgore od svih boflova, oni ne valjajusvugde najgore, Kinezi uvek neto valjaju, ali to ne mora da bude dno, a ovde oni

valjaju dno i to me nervira... (B3).

Ispitanici koji stanuju na podruju B imaju razvijeniju predstavu onebezbednim prostorima, o vruim takama u susedstvu: Znam da je centarheroina na Novom Beogradu, moda i u celom Beogradu, bio kafi Pikaso unaem bloku... Ima u tim belim zgradama, koje zovemo bosanke, poto ima dosta

izbeglica iz Bosne, neki bosanski kafi gde moe svata da zavri (B3). Ispitanicisu nezadovoljni i zbog velikog broja kladionica, kockarnica i splavova kao mestaokupljanja sumnjivih tipova. Ovome treba dodati i nalaz da za ispitanike s lokacije

B prostorne karakteristike Novog Beograda uglavnom imaju negativne efekte po

percepciju susedstva, jer su prostori nespecifini, standardizovani, isti, bez loginograsporeda ulica koje olakavaju orijentaciju: ...Nemam neki orijentir, nego je to,ono, poslednja ulica sa leve strane, drugi parking posle 100 metara... Od 1986.

godine sam ovde i dan danas kad me ljudi pitaju gde je Gandijeva ulica, jednostavno


14/24


ne znam, pitam ih koji je to blok, da li je parna ili neparna strana i onda ih uputim u

nepoznato... (B9). Ima, meutim, i onih koji smatraju da koncept naselja saotvorenim prostorom podstie socijalnu interakciju jer gravitiramo svi ka jednomigralitu, pa se viamo (B1).

Percepcija susedstva meu ispitanicima na podruju A vidno je pozitivnija iima neke elemente ideje susedstva kao zajednice ljudi slinog ivotnog stila, kao iizvesnog elitizma. Ispitanici sa A podruja, i nekih delova podruja B (zgrade niespratnosti blizu obale Save), zadovoljni su postojeom socijalnom strukturomsusedstva: Postoje varijacije ali veina pripada nekoj srednjoj ili vioj srednjojklasi, imamo slina interesovanja i teme za razgovor (A13). Takoe, iskazano je izadovoljstvo trendom skoranjih promena ka profilisanju homogenijih susedstva

viih socijalnih grupa (specifinom dentrifikacijom): ... Ovde je dosta vojnih lica

prodalo stanove tako da dolaze ljudi koji su vie materijalno obezbeeni, imaju boljistatus nego to je to bilo ranije (A7).

Komercijalni sadraji smatraju se pozitivnim markerima susedstva a opta je

ocena da su skoranje promene doprinela da ovaj kraj bljesne (A11). Kafei irestorani, oping i fitnes centri i sl., imaju znaaja u razvoju lokalnog identiteta jer ihispitanici smatraju mestima koja omoguuju susrete sa ljudima slinog socijalnogmiljea, koji ive ili rade u susedstvu, ali i onih iz drugih delova grada, koji dolaze

privueni kvalitetom samih prostora. Dakle, ispitanici s podruja A zadovoljniji su

od ispitanika s podruja B kako socijalnom strukturom susedstva (stanovnika iposetilaca) tako raznovrsnou sadraja u susedstvu, pa i kulturnom ponudom (SavaCentar, Beogradska arena, ali i injenicom da su prostorno blizu centru grada kaosreditu kulturnih dogaanja). Ipak, i ovi ispitanici imaju zamerke na kvalitetsusedstva. One se odnose na nezavrenost pojedinih blokova, ali proistiu i izekskluzivnijih oekivanja: Kada bi postojali ti mali sportski centri u koje bi dolazililjudi iz tih nekoliko zgrada, znai da nemate opet pritisak velikog broja ljudi ... ilimislim neto tipa bazen, samo za nas i eventualno zaposlene u oblinjim bankama

(A8). Ispitanici s podruja A nisu posebno kritini prema samom prostornomkonceptu Novog Beograda, iako konstatuju da je to drugaiji koncept ivljenja odostatka grada (A7).

Opisujui atraktivnost svog (A) susedstva jedan ispitanik je izjavio:Definitivno atraktivno, kada kaem gde ivim ljudi uglavnom reaguju kao da sam

na Dedinju (A5). Ima, meutim, i kritikih opaski da ovaj kraj postaje atraktivnomesto za: skorojevie, kojima je to jako vano da kau da ive kod Arene ili novogMerkatora,... za njih je to deo statusnog simbola (A8). Ispitanici sebe smatraju

nosiocima kulturnog kapitala i drugaijeg sistema vrednosti, u kojem znaenjesusedstva konotira ideji kompatibilnih ivotnih stilova (dakle, ne prevelike socijalnedistance u susedstvu) ali ne i ideji simbolikog kapitala, koja podrazumeva da se


15/24


konverzijom ekonomskog kapitala u dobra luksuzne potronje dokazuje drutveni

ugled.

2. Domeni socijalnog kapitala

a) Socijalne mree poverenje, pripadanje

Iako je samo nekoliko ispitanika navelo da susedstvo shvata kao zajednicumeu ljudima koju imajubliske i prijateljske odnose, veina je izjavila da su razvilitakav ili slian vid odnosa bar sa jednim susedom.12 Po pravilu, to nisu prostornonajblii susedi ve oni s kojima imaju ispitanici sline stavove i nain ivota. Meu

ispitanicima na podruju B uglavnom je re o osobama koje ne ive u istoj zgradi,ak ni u istom bloku, ve u okruenju koje ulazi u ispitanikovo odreenje susedstva,to potvruje da susedstvo nije jednoznano prostorno definisana oblast, da jasnoaprostornih i socijalnih granica susedstva znaajno varira meu ispitanicima jer seono definie razvijenou mrea socijalnih odnosa. Svi susedi sa kojima ispitaniciimaju bliske/prijateljske odnose su strunjaci, sa retkim izuzecima.13 Takvi odnosi suveoma znaajni za ispitanike i doprinose njihovom oseaju sigurnosti i pripadanjasusedstvu: To je neki psiholoki oseaj da imam nekog ko me poznaje i da imamnekog kome mogu da zakucam na vrata u svako doba, jer u veini sluajeva roaci iprijatelji stanuju daleko na drugim krajevima grada (B2). Iskazi ispitanika ukazuju

na njihovu elju i potrebu da uzmu uee u socijalnim interakcijama sa susedima poprincipu slabih veza, koje se mogu smatrati vidom socijalnog kapitala: Pomaemo

se finansijski, pomaemo se u pogledu pronalaenja nekih veza za posao, za lekara,

ili neto tree...(B14). Posebno je naglaen i doprinos ovih veza reprodukcijikulturnog kapitala: Ja recimo odlazim jer imam veze sa hemijom i pomaem njenoj

erci oko hemije u tom smislu ba drugarski, ili kod moje erke dolazi fiziarodozgo kad njoj zatreba ta vrsta pomoi(A9).

Veina ispitanika je sa neposrednim susedima razvila odnose kojipodrazumevaju uzajamnost poverenja i podrke iz utilitarnih razloga: ... Mogu se

12 Dobijeni raspon navedenih osoba je od jedan do deset, najvei broj bliskih suseda imaju ispitanici

koji su odrasli u naselju, odnosno oni koji ive u naseljima vee socijalne homogenosti, a najmanjioni koji iznajmljuju stan.

13 Bitno je naglasiti da je iskljuivore o osobama sa kojima su se upoznali u susedstvu, a ne van njega(na primer, na poslu, ili da su bili prijatelji i pre stanovanja u istom naselju, odnosno da su ih

upoznali prijatelji koji ne stanuju u susedstvu). U veini sluajeva, takoe, kontakti s ovimsusedima nisu limitirani na lokalne javne prostore, ve se poseuju po stanovima (najmanjejedanput meseno ili ee), izlaze na pie ili u etnju u okruenju, kao i pozorite i sl., u ostalimdelovima grada, to je u velikoj meri odreeno duinom poznanstva i injenicom da li su susedi uistoj fazi ivotnog ciklusa (pre svega da li imaju decu ili ne).


16/24


osloniti na susede, na primer, da paze na stan dok smo na odmoru, ... da pripaze na

decu dok se igraju napolju, da pomognu u izuzetnim sluajevima, bolesti ili neega(B13). Generacijska bliskost, odnosno odgovarajua faza u ivotnom ciklusu,uglavnom se istiu kao kohezivni elementi odnosa u situacijama socijalne

heterogenosti: Imamo neki vid zajednikih taaka da li u obdanitu ili u koli, ondakroz te deje kontakte na igralitu... (A13).

b) Bezbednost u susedstvu

Ispitanici smatraju da lina bezbednost u susedstvu poiva na razumevanjunaina na koji ivot funkcionie u odreenom prostoru, koje proizlazi izfamilijarnosti i sa ljudima i sa prostorom (A7). To ukljuuje i poznavanje

problematinih osoba, lokalnih kriminalaca i naina na koji oni ive: ...Mislim,znam kako funkcioniu stvari, kad smo kupili novi auto ja sam tu po kraju rairio daje auto moj, isto da mi ga ne bi obili. Znao sam kome treba da kaem... (B3).Niska prostorna mobilnost odnosno duina boravka u istom naselju pogodujupoznavanju susedstva, ak i socijalno veoma udaljenih osoba. Iskazi ispitanika spodruja B ilustruju suivot osoba veoma razliitih sociajlnih miljea i znaajpraktine kompetentnosti u definisanju granica u odnosima sa drugima: Sobzirom da sam ovde roena ja gomilu tih ljudi (sumnjivih, kriminalaca) poznajem,pa moda mogu da kaem i ukaem svojoj erki ko je malo ... ovakav ko je onakav,ili da kaem, ajde, ti sauvaj moju erku (B10).

Uoene razlike meu ispitancima u pogledu bezbednosti posmatranih lokacijau skladu su sa specifinostima prethodno razmatranih dimenzija susedstva, kojeneposredno uslovljavaju oseaj sigurnosti. Oseaj manje bezbednosti ispitanikapodruja B esto je zasnovan na linom neprijatnom iskustvu: Mene je napaodeko od oko 18 godina ispred ulaza u zgradu u jedan sat po podne, mislim da jenarkoman .... nita mi nije uzeo, samo me je fiziki napao (B20); ..imao samprilike da vidim da se ispred moje zgrade droga distribuira, pucalo se u zgradi pored

mene na oveka koji tu ivi (B5). Pored toga, ispitanici navode i indirektno znanjeo dogaajima/ljudima koji ugroavaju bezbednost: znam da su nekolicini ljudi kolaukradena iz moje zgrade (B5); bila sam godinama u strahu da mi neko ne obije

stan jer su komijama do mene obili stan i razrovarili sve mogue (B2). Posebno suzabrinuti ispitanici roditelji, jer prostori koji bi trebalo da podstiu interakciju dece(kola, vrtii) postaju nebezbedna mesta zbog narkomije, a opasanost od kladionicaee je isticana no dobra ureenost i pristupanost prostora namenjenih deci: ...grupe narkomana se okupljaju u jednom delu vrtia i u kolskom dvoritu.., deca seokupljaju u kladionicama koji ih ima naalost i previe u bloku ... iako je zabranjenoda maloletnici mogu da uplauju, to se ne potuje jer su svi iz bloka pa semeusobno znaju.(B14). Rasprostranjenost problema uslovljava i ocenu da ovajkraj gubi prednosti za socijalizaciju dece (iako je prostorni koncept razvijen upravo


17/24


sa idejom vee bezbednosti dece blizina vrtia i kola, izmetanje kolskogsaobraaja, pristupanost rekreativnih prostora). Otuda sreemo protivrene stavoveispitanika, da je kraj pogodan za ivot porodica sa malom decom ali i veoma opasan,

posebno za decu osnovnokolskog uzrasta. este su primedbe ispitanika i na

neadekvatnu osvetljenost i ureenost javnih prostora, kao i nezadovoljstvo radomorgana bezbednosti: Meni policija uopte ne stvara oseaj bezbednosti, ak osetimodmah da neto ne valja... moda kada bi obilazili ee ta mrana mesta .... inaravno srediti ta mrana mesta (B10).14

Pored toga to ispitanici s podruja A imaju razvijeniji oseaj sigurnosti usvom okruenju, oni smatraju i da je u poslednje vreme poboljana bezbednost

njihovog susedstva, zahvaljujui boljem ulinom osvetljenju, sigurnosnoj opremistambenih zgrada, obezbeenju poslovnih objekata: Moda je bilo nebezbedno

ranije, prosto kraj nije ovako izgledao, sad su tu trni centri, poslovni centri, njihovoobezbeenje, i tu vie nema gde (A5). Prema iskazima ispitanika, socijalnahomogenost susedstva doprinosi bezbednosti: ...zato to su svi ljudi manje-vie sa

univerziteta, nekako taj krug ljudi, znai nema onako sa konca i konopca to zna dase dogodi, tako da to ba doprinosi toj bezbednosti (A12). Oseaju sigurnostidoprinosi i injenica da meu stanarima ima i pripadnika (politike) elite: Prilinose oseam bezbedno pogotovo to vidim po tim parkinzima neki sekjuriti sistem,neke ljude koji stalno motre na ulaz jer tamo ive politiari (A13).

c) Zajednike aktivnosti i ciljevi, participacija i uticajnost

I pored relativno pozitivne ocene susedstva kao zajednice i stepenarazvijenosti socijalnih mrea podrke, ocena ispitanika o organizovanju suseda na

pitanjima odravanja zgade i stambenog okruenja je nepovoljna. Takoe, niska je iukljuenost ispitanika u incijative za poboljanje uslova ivota u susedstvu, kao iinformisanost o radu organa lokalne uprave.

Privatizacija stanovanja sagledava se kao jedan od uzoka takvog stanja jer suobaveze odravanja stambenih zgada nejasno definisane: ...To je posledica otkupastanova, vie nema ljudi koji odgovaraju za hodnik, lift, sve ono to je zajedniko (A3). Pored toga, navode se i problemi atomizacije drutva i otuenja: Teko jeorganizovati bilo kakvu akciju jer su ljudi zatvaraju u svoje ivote (A18).

Prema Zakonu o odravanu stambenih zgrada, Skuptina stanara ima

nadlenost da organizuje tekue i investiciono odravanje zgrade (ienje, kreenje,popravke lifta, krova i sl.). Ispitanici potvruju da se prikupljanje novanih sredstava

za investiciono odravanje uglavnom, po inerciji, i dalje poverava javnomkomunalnom preduzeu (kao i izvoenje radova), dok je tekue odravanje mahom14 Do slinih rezultata o niskom oseaju bezbednosti dece i roditelja u Bloku 45 dolo je istraivanje o

rizicima i bezbednostima u susedstvu (Tomanovi i Petrovi, 2006)


18/24


organizovano na neformalan nain, kako prikupljanje novca, tako i angaovanjeradne snage. Budui da predsednik skuptine stanara nije profesionalna uloga,funkcionisanje zgrade u velikoj meri zavisi od linih karakteristika i entuzijazmastanara koji tu ulogu trenutno obavlja, te se situacija razlikuje od zgrade do zgrade.

Ispitanici su svesni injenice da je u kolektivnom tipu stanovanja teko postiisaglasnost o prioritetnim aktivnostima i ulaganjima na nivou zgrade. Oni ukazuju na

prepreke koje proistiu i iz inercije socijalistikih vrednosti i ponaanja, na primer,pri uvoenju savremenih mera obezbeenja: Bilo je nekih ideja da instaliramokamere ali su se neki susedi pobunili, kao, to e ograniiti njihovu slobodu, da e seto zloupotrebiti, meni se to inilo kao neka komunistika paranoja (B11). Inertnostu ponaanja posebno je nepovoljno ocenjena pri razmatranju mogue upotreberaspoloivih resursa zgrade u cilju poboljanja kvaliteta stanovanja; Moglo bi

recimo od reklame na krovu zgrade da se tota uradi, da se novac obezbedi... Uzgradi ive ljudi koji su nepoverljivi, koji su znai dobili stanove od vojske, neznam, neka loa navika od ranije ih spreava da bilo ta ulau. .... u kraju kojipostaje ... interesantniji u poslovnom, a i u drugom smislu, ive ljudi koji ne umeju

to da isprate... (A11). S druge strane, nedovoljna zakonska ureenost procesaprivatizacije usluga u oblasti stanogradnje i odravanja stanova (kao i nedovoljno

definisana odgovornost javnog sektora), oteavaju efikasnost organizovanja

graana: Zadnji put kada smo imali neku akciju, nije bilo grejanja, pa se ispostavilo

da to mora da radi neka firma a ne toplana, poto je zgrada pod garancijom, ali firmaje bila u steaju, mislim, dabe je bila sva naa organizacija, nita nismo mogli dauradimo... (A2).

Iako ispitanici smatraju da susedstvo treba bolje organizovati, veinomprocenjuju i da se uloga pojedinca iscrpljuje u pokrivanju trokova, najee zbognedostatka vremena i/ili interesa: ... Ljudi nemaju vremena da se time bave, ali akoih neko organizuje i kae, treba da plati toliko i toliko, treba da uradi to i to, on eto da uradi. Ali da on sad brine, da razmilja, znai ljudi nemaju za to vremena,

veina (B1). Opte je prisutan stav da graani imaju mali uticaj na one kojiodluuju o ulaganjima na nivou susedstva: ... I ne razmiljam o tome (angaovanjuna nivou susedstva) jer je stvari mogue reavati samo kroz politiku (B10).Ispitanici su i nedovoljno informisani o aktivnostima u susedstvu, o tome ko ih

organizuje: ...tu je neko napravio klupice, stvarno ne znam ko, ali sada to pristojnoizgleda ... Da li je to akcija na nivou optine, ili je to samoinicijativno raeno,stvarno ne znam (A15). Ispitanici su jednako neinformisani u u pogledu efekata

iniciranih akcija; bilo je pria da e se okolni veliki prazni teren prodati da senapravi zgrada, pa su onda pisane peticije, pa je to stopirano, ne znam dokle je to

stiglo ... (A6). Iako istiu probleme komercijalizacije prostora, posebno zloupotrebejavnih i zelenih povrina, ispitanici su istovremeno nedovoljno sigurni o ijojnadlenosti govore kada procenjuju odravanje susedstva: ...Optina ili mesna


19/24


zajednica, ne znam, dosta dobro odravaju, isto je, novi su koevi na terenu zabasket... (A5).

Sledei iskaz ilustruje haotinost institucionalnog konteksta, korupciju ikriminalizaciju drutva, koje doprinose niskoj aktivnosti graana, ak i kada su

njihovi interesi direktno ugroeni: imali (smo) u zgradi prostoriju za zajednikepotrebe, 70 i neto m2... Pojavio se ovek, dobio je to od optine nekim posebnimkanalima, imajui neke veze, zato to ima troje dece..to mu nije smetalo da poslegodinu dana od polovine ili od dela tog stana napravi podrum za prodaju pia, pa jeak ugrozio stabilnost zgrade jer je isekao betonski nosei zid da bi napravio kafanu, pa je i to bilo malo, .... pa je onda taj prostor izdao drugome, pa je taj drugi

napravio kladionicu... postoji mogunost da se pie peticija, trebalo bi da samonekoliko stanara potpie neki zahtev i da se uputi optini, meutim ljudi se plae,

kau to je mafija. (B5).Premda dosadanja analiza pokazuje uopteno nizak nivo aktivizma graana

odnosno socijalnog kapitala koji se odnosi na razvijenost interakcija graana sainstitucionalnim akterima, ipak, mogu se uoiti izvesne razlike meu posmatranimpodrujima. Ispitanici s podruja B esto pominju problem odravanja zgrada uokolnostima nejednake platene moi stanovnika, to uslovljava parcijalnost akcija:Problem je kada ljudi nemaju iste materijalne mogunosti a ive zajedno .... miorganizujemo i plaamo kreenje stepenita po spratovima u skladu sa

mogunostima (B11). Takva situacija produkuje i neujednaenost kvalitetastanovanja na nivou zgrade: Postoje ogromne razlike, kada idemo peke sa 12.sprata tano se vidi neki socijalni nivo i svest tih ljudi koji ive na odreenomspratovima, imate gde je sve prljavo stravino, izbaen nametaj truli, dok postojespratovi koji su, onako, bljete od istoe ... (B13). Prema miljenju ispitanika, padmaterijalnog standarda i podozrenje prema susedima neadekvatne kulture stanovanjaznaajne su prepreke sprovoenju i ne tako skupih i komplikovanih akcija, poputuvoenja interfona: ...Interfon je teko organizovati u zgradi, jer se ljudi plae da

daju pare, a onda da se to posle razbije, pokvari, vrata se ne zatvaraju kako treba, isl... (B13).

U intervjuima sa podruja A problemi usklaivanja aktivnosti suseda pominjuse na drugaiji nain, zapravo, pre se ukazuje na odsustvo dobre volje pojedinihsuseda da uestvuju u zajednikim trokovima, kao i na spremnost ispitanika da, sazainteresovanim susedima, plate trokove za one koji to odbijaju: U principu sesvodi na to da uvek par njih povue, a ima i par onih koji uvek kau, a ta sad...onih namorastih ... Ne moraju, ... ko nee platiemo i za njih (A13). Na ovoj

lokaciji, posebno u sluajevima izrazitije socijalne homogenosti susedstva (manjezgrade naseljene zaposlenima sa univerziteta), ima primera uspenog i lakogorganizovanja suseda, to se obrazlae slinou interesovanja i potreba: Zateretanu smo se sami organizovali, ... na je interes da se bavimo sportom jer svi


20/24


mnogo sedimo na poslu, da se malo rekreiramo i uzeli smo svi zajedno uee(A19). Posebno je zanimljiv primer organizacije zajednikog prostora za igru dece,koja dobija izvesna obeleja zatvorenih zajednica: ...Imamo ovo unutranje

dvorite i tu su napravili kao neko igralite za decu, taj prostor je zatvoren u smislu

da neko ne moe da ue u dvorite i da ugrozi bezbednost dece (A2). Ispitanici saove lokacije potvruju i da susedstva viih drutvenih poloaja uspenije generiuprakse koje odgovaju aktualnoj drutvenoj situaciji, ak i kada je re o uslovimaneefikasnog stambenog sistema. Premda kritini prema postojeoj haotinostiinstitucionalnog okruenja, ispitanici izvetavaju o strategijama prevazilaenja

problema po osnovu linih veza i kontakata: Bio je problem oko peska koji je upaou kanalizacione objekte... stanari naprosto ne znaju kome da se jave, to niko ne zna,

to je problem celog grada, ja sam (ispitanik radi u komunalnom preduzeu prim.

inter.) uspevao da angaujem ovog i onog kada je trebalo, meutim, to nije reenopitanje (A13); Za predsednika skuptine stanara izabrali smo enu koja radi ugraevinskom preduzeu koje je gradilo zgradu, u sluaju da bude problema saodravanjem (A6).

Zakljuna razmatranja

Razmatrani nalazi potvrdili su da se percepcija susedstva meu strunjacimana Novom Beogradu diferencira u zavisnosti od (promena) kvaliteta mesta i procenesocijalne bliskosti osoba u stambenom okruenju. Pored kategorizacije ljudi ususedstvu (kako suseda tako i posetilaca susedstva), duina boravka, roditeljstvo, i

tip zgrade (soliteri nasuprot zgradama nie spratnosti), takoe, utiu na oseajpripadanja susedstvu i procenu njegovog kvaliteta. Navedeni inioci doprinoseuoenim razlikama u stavovima ispitanika sa podruja A i B (jer su prvi mlai,kraeg boravka u naselju, ee van braka i bez dece), ali uslovljavaju i razlike meuispitanicima unutar iste (ire) rezidencijalne oblasti (odnosno unutar podruja A i B).

Iako ispitanici smatraju da je heterogenost ivotnih stilova poeljno obelejeurbanog susedstva, oni su prevashodno imali u vidu generacijske razlike i faze u

ivotnom ciklusu (kao odrednice stila ivota i interesovanja za razliite sadraje ususedstvu, na primer, razlike izmeu ljudi sa decom ili bez njih i sl.), a znatno manjerazlike u interesovanjima koje proistiu iz specifinih socijalnih miljea (normativne ivrednosne sfere ponaanja). Otuda se relativna ujednaenost socijalnog miljeasuseda sagledava kao prednost uspenog funkcionisanja urbanog susedstva, to

potvruju kako ispitanici s podruja A (pozitivnim primerima i zadovoljstvompopravljanja socijalnog profila susedstva specifinom dentrifikacijom) tako iispitanici s podruja B (uglavnom negativnim primerima koji upuuju na odsustvoelementarne kulture stanovanja i urbanog ponaanja suseda u odnosu na koje se

poveava socijalna distanca usled zapoetog procesa socijalne filtracije).


21/24


Susedstvo se, iz perspektive strunjaka,potvruje kao tip zajednice u kojojnivo prisnosti i uzajamne pomoi ne mora biti visok sa svim lanovima, i koja imasve izrazitiju utilitarnu dimenziju. Susedski odnosi, takoe, potvruju se kao odnosikoji podrazumevaju meusobno uvaavanje, toleranciju i kooperaciju, inei bitnu

arenu kroz koju se generie socijalna kohezija, ali i reflektuje socijalni poredak. Tuje lociran i znaajan potencijal socijalnog kapitala, koji je u domenu linih odnosaprilino razvijen, ali koji ostaje nerealizovan na nivou susedstva kao kolektiviteta.

Grupno organizovanje i iniciranje akcija, saradnja s drugim akterima lokalnezajednice, kao i participacija u procesu odluivanja na lokalnom nivou, pokazuju sekao slabo razvijeni socijalni domeni susedstva (pogledati Tabelu 1). Ove domene

obeleava socijalna atomizacija, niska kooperativnost i preduzetnost. Socijalni

kapital, kao potencijalni resurs povezivanja graanskih asocijacija sa institucijama

bitnim za kvalitet ivota u susedstvu, veoma je nizak na oba podruja, kao i nivopoverenja u institucije, kako zbog nedovoljno razvijenog institucionalnog okruenjatako i zbog inercije nasleenog modela graanske nezainteresovanosti ineinformisanosti, te zbog procene niskog nivoa moi uticaja graana. Ispitanici sapodruja B govore o problemima samoorganizovanja aktivnosti u uslovimaneujednaenih materijalnih mogunosti, ukazujui i na negativne posledice poodravanje i vrednost stambenih zgrada. Ispitanici sa podruja A ee govore ouspenim akcijama samoorganizovanja, koje, meutim, imaju efekte (voljne)

socijalne iskljuenosti (konverzija zajednikih prostora u poeljne sadraje sakontrolisanim pristupom). Ispitanici sa podruja A izvetavaju i o specifinomstrategijama oslanjanja na line veze radi prodora u institucije, koje u uslovima slabei/ili korumpirane drave imaju efektivnosti, ali koje na mikro susedskom nivou(re)produkuju drutvenu fragmentaciju (razlike meu susedstvima u zavisnosti odsocijalnog sastava, te prisustva socijalno monih suseda). Dobijeni rezultati negovore u prilog pretpostavke da strunjaci iz heterogenijih sredina imaju veeiskustvo ili izvetavaju o viem stepenu graanskog aktivizma u susedstvu i obratno.U principu, svi ispitanici pokazuju veu naklonost ka reavanju problema plaanjemusluga (ak i za druge susede), to je strategija ogranienog dometa u socijalnoheterogenim susedstvima.

Ideja susedstva kao robe u znaenju ivotnog stila prepoznaje se kod svihispitanika, ali su ispitanici s podruja A u ovom pogledu zadovoljniji, jer je kvalitetsusedstva blii njima poeljnim kriterijumima. Ovi ispitanici, meutim, sebeprevashodno percipiraju kao nosioce kulturnog kapitala, te imaju izvesnu distancu u

odnosu na osobe u okruenju kojima je blia ideja susedstva kao robe u smislusimbolikog kapitala (koje nazivaju skorojeviima, snobovima). Otuda se i izvesneekskluzivistike prakse (zatvoreno dvorite za igru dece i sl.), koje u osnovi nastajusamoorganizovanjem suseda, ne mogu sutinski smatrati indikatorima takozvanihkomodifikovanih susedstva, u kojima se socijalna kohezija kupuje a ne stvara, gde

formalna pravila garantuju sigurnost i komfor nadomeujui neformalne socijalne


22/24


kontakte koji bi se u stabilnim susedstvima razvili tokom vremena (Forrest &

Kearns, 2001). Osim toga, istraivanje ovog tipa susedstva zahtevalo bi drugaijuprofilaciju uzorka i u socijalnom i u prostornom aspektu.

Potvrena je dominacija ideje susedstva kao zajednice unutar koje seinterakcije uspostavljaju pod velikim uticajem drugih dimenzija socijalnogidentiteta. Razvijenost reciprocitetne podrke sa susedima znaajna je za oseajsigurnosti i pripadanja susedstvu kod svih ispitanika (to su, takoe, bitni domenisocijalnog kapitala, shodno Tabeli 1). Najvea razlika u percepciji susedstva meuispitanicima, meutim, uoava se upravo u domenu bezbednosti a prevashodnousled razlika u socijalnom kontekstu susedstva. Na taj nain ideja o susedstvu kaonegativnom kontekstu prepoznata je, prema oekivanju,meu ispitanicima podrujaB, kako kroz procenu ljudi koji nastanjuju susedstvo (kriminalci i ljudi sa margina,

zavisnici od droge), tako i putem navoenja neprijatnih dogaaja i iskustava (napadi,pljake, ubistva). Neke razlike u prostornim karakteristikama posmatranih lokacija,takoe, utiu na percepciju nivoa bezbednosti (bolja opremljenost zgradasigurnosnim ureajima i bolje obezbeeni ekskluzivniji sadraji na podruju Anaspram standardizovanim i nespecifinim prostorima i veem broju identifikovanihnebezbednih mesta na podruju B). Prostorni koncept modernog urbanizma,meutim, nije mnogo kritikovan.15 Promena socio-prostornih karakteristikapojedinih susedstva (zaputenost i opadanja kvaliteta lokacija, zgrada i stanova, i

proces njihove socijalne filtracije, odnosno suprotne tendencije) jaae zapoetudiferencijaciju meu susedstvima na Novom Beogradu i unutar ispitivanih podruja(posebno podruja B, gde je mogue oekivati tendenciju porasta nejednakosti pomanjim prostornim celinama), premda je malo verovatno da e u dogledno vremeneko od njih zadobiti karakteristike marginalizovanih susedstva.16 Tome u prilog

idu promene na tritu, kako zbog interesantnosti novobeogradskih lokacija za

15 Dobijeni nalazi u skladu su sa rezultatima pomenutog istraivanja o rizicima i bezbednostima u

susedstvu, koje je potvrdilo vii stepen percepcije rizika i oseaja nebezbednosti unovobeogradskom Bloku 45 u odnosu na ostale lokacije obuhvaene istraivanjem, a oblikovane utradicionalnom konceptu, posebnu u odnosu na multifunkcionalna susedstva na Vraaru. Medjutim,ni ovo istraivanje nije ukazalo da prostorno oblikovanje Bloka 45 ima bilo kakve direktne

negativne efekte na razvijenost socijalnih interakcija u susedstvu, to je na ovoj, kao i na ostalimlokacijama, navedeno kao glavni izvor oseaja sigurnosti i dece i roditelja (Tomanovi i Petrovi,2006). Treba imati na umu da istraivanja koja dokumentuju negativne efekte prostornih reenja

funkcionalnog urbanizma referiraju na drugaiji socijalni kontekst tzv novih stambenih naselja naZapadu (limitiranog kvaliteta, sa negativnom socijalnom reputacijom korisnika niih drutvenih

poloaja) od novobeogradskih naselja (gradnja kvalitetnijih stanova nastanjenost srednjim i viimdrutvenim slojevima).

16 U prilog tome govori i protest graana sa B lokacija protiv naseljavanja Roma (iz nehigijenskognaselja kod mosta Gazela) u okruenju njihovog susedstva. To je ujedno jedna od retkih akcijasamoorganizovanja graana u skladu sa tradicijom pokreta srednje klase na Zapadu pod nazivomne u mom susedstvu (NIMBY - Not In My Back Yard), kojima se titi vrednost stanova, socijalniprofil susedstva i njegovi ekoloki parametri.


23/24


investicije17 (izmeu ostalog i zbog odsustva problema imovinsko-pravnog karakterai restitucije, budui da ovo podruje nije bilo nastanjeno pre socijalizma), tako izbog relativne sporosti promena koje mogu podstai znaajniju socijalnu filtracijuprostora (brzina priliva investicija, diferenciranja sredinjeg dela stratifikacione

lestvice), a koja pretpostavlja mogunost izbora bolje pozicioniranih pripadnikasrednjih slojeva, u skladu s rezidencijalnim preferencama, i njihovu pokretljivost iznaselja iji kvalitet postaje neodgovarajui pretpostavljenim kriterijumima18. Usvakom sluaju, podruje Novog Beograda postaje veoma relevantno za istraivanjepromena urbanih susedstva.

Literatura

Albrow, M. (2000) Traveling beyond local cultures: sociospaces in a global city, In; Eade, J.

(ed) Living the Global City. London: Routledge, pp. 37-55.

Beck, U. (1999) World Risk Society, Cambridge: Polity.

Bonetti, M. (2002) "A Generative Approach in Urban Sociology". ENHR Conference:

Housing Cultures: Convergence and Diversity. Vienna- Austria, 1-5 July.

Bounds, M. (2004) Urban Social Theory, Oxford University Press.

Bourdieu, P. (1985) The forms of capital, in: J. G. Richardson (ed.) Handbook of Theory

and Research for the Sociology of Education, pp. 241258. New York: Greenwood Press

Bourdieu, P. (1998) Drutveni prostor i simbolika mo, u : Interpretatvna sociologija,priredila Ivana Spasi, Beograd: ZUNS, pp. 143-158.

Brint, S. (2001) Gemeinschaft Revisited: A Critique and Reconstruction of the Community

Concept, Sociological Theory, 19:1, pp. 1-23.

17 Otvaranje Deltinog oping mola u bloku 67 momentalno je uticalo na porast vrednosti stanova uokruenju (Veernje novosti, 9.11.2007), no, sasvim je otvoreno pitanje da li i u kojoj meri toodgovara rezidencijalnim preferencama strunjaka u datim prostornim i socijalnimkarakteristikama susedstva, te bi se moglo pretpostaviti da porast cene stanova moe podstainjihovo naputanje susedstva. Naravno, mogue je pretpostaviti i da bi porast cene stanova mogaopodstaknuti pripadnike niih dohodovnih grupa da se isele kako bi iskoristili novonastalu trinu

situaciju, budui da ponuda novog oping mola ima manje uticaja na njihov stil ivota i potroakemogunosti.

18Iako je rasportranjenost voice strategija ili graanski aktivizam uopteno nizak, sklonost ka exitstrategijama (Hirschmann, 1970), bar u naelu, prisutnija je medju ispitanicima s podruja B. Da

ima mogunost izbora, svaki drugi intervjuisani strunjak ovog podruja promenio bi lokacijustanovanja (ne nuno i napustio Novi Beograd, odnosno kolektivni tip stanovanja, za ove ispitanikepoeljno mesto stanovanja je i ispitivano podruje A). Ispitanici podruja A sasvim retko navodeelju da promene lokaciju, a to bi uinili prvenstveno ukoliko bi mogli da preu u indivualni tipstanovanja.


24/24


Butler, T. and Robson, G. (2001). Social capital, gentrification and neighborhood

community in London: a comparison of three South London neighborhoods, Urban

Studies, 38 (12):2145-2162.

Forrest, R. & Kearns, A. (2001) Social cohesion, social capital and neighborhood, Urban

Studies, 38(12):2125-2143.Giddens, A. (1990) The Consequences of Modernity, Cambridge: Polity/Blackwell.

Granovetter, M. (1973) The strength of weak ties, American Journal of Sociology, 78, pp.

13601380.

Hirschmann, A. (1970) Exit, Voice and Loyalty, Cambridge, MA: Harvard University Press.

Jackson, P. (1992) Maps of Meaning, London: Routledge.

Jacobs, J. (1961) The Death and Life of Great American City, New York: Vintage.

Jenkins, R. (1996) Social Identity, London and New York: Routledge.Keyes, L. (2001) Housing, Social Capital and Poor Communities, In: Saegert, S,

Thompson, J, and M. Warren (eds) Social Capital and Poor Communities, NY: Russell

Sage Publication., pp. 136-164.

Lynch, K. (1960) The Image of the City. Cambridge, Massachusetts: MIT Press.

Marcuse, P. (2002) The Partitioned City in History, in Marcuse, P. and Van Kempen, R.

(eds) Of States and Cities : The Partitioning of Urban Space, Oxford University Press.

Petrovi, M. (2004) Sociologija stanovanja, Beograd: ISI FF.

Portes, A. The Two Meanings of Social Capital, Sociological Forum, Vol. 15, No.1, pp. 1-12.

Putnam, R.D. (1993) The prosperous community: social capital and community life, The

American Prospect, No. 13.

Putnam, R.D. (1995) Bowling alone: Americas declining social capital, Journal of

Democracy, 6(1), pp.65-78.

Szelenyi, I. (1996) Cities under Socialism and After. In G. Andrusz; Harloe, M. and

Szelenyi, I. (eds.) Cities after Socialism. Oxford, Cambridge: Blackwell Publishers: 286-

317.

Taylor, M. (2000) Communities in the Led: Power, Organisational Capacity and Social

Capital, Urban Studies, Vol. 37, No. 5-6:1019-1035.

Tomanovi, Smiljka i Mina Petrovi (2006) "Rizici i bezbednost u susedstvu iz perspektivedece i njihovih roditelja". U: Smiljka Tomanovi (ur.) Drutvo u previranju, Beograd: ISIFF.

Woolcock, M. (1998) "Social capital and economic development: towards a theoretical

synthesis and policy framework". Theory and Society. Vol. 27, No.2.

Documents

novi beograd - socijalizacija susedstva