Novi grad · što je San Dijego. Naše tehnologije za tretman voda obezbeđuju više bezbedne vode za piće u Singapuru. U Berlinu naša rešenja u građevinarstvu smanjuju potrošnju

hi!tech

Časopis o inovacijama

Siemens Srbija

Sistemi učenja prikupljaju znanje, donose odluke i predviđaju.

Energija vetra dobija novu dimenziju.

Upravljanje složenošću

Dolazi doba džinova

Umrežavanje i inteligentne informacione tehnologije su ključni za život u metropolama budućnosti

Novi grad

1 | 13

siemens.com/answers

Naši putnički vozovi prevoze ljude brže u gradovima kao što je San Dijego. Naše tehnologije za tretman voda obezbeđuju više bezbedne vode za piće u Singapuru. U Berlinu naša rešenja u građevinarstvu smanjuju potrošnju energije. A u Durbanu naša medicinska oprema pomaže

građanima da duže i kvalitetnije žive. Širom sveta Siemens pomaže gradovima da postanu takva mesta u kojima ljudi, kompanije i životna sredina mogu napredovati. Svakog dana radimo na tome kako bismo dali dugoročne odgovore i rešenja na razne izazove budućnosti.

Siemensova rešenja doprinose stvaranju održivih gradova – mesta za dugoročan, kvalitetan i prosperitetan život..

Razvoj gradova u kojimavredi stvarati budućnost

siemens.com/answers

Naši putnički vozovi prevoze ljude brže u gradovima kao što je San Dijego. Naše tehnologije za tretman voda obezbeđuju više bezbedne vode za piće u Singapuru. U Berlinu naša rešenja u građevinarstvu smanjuju potrošnju energije. A u Durbanu naša medicinska oprema pomaže

građanima da duže i kvalitetnije žive. Širom sveta Siemens pomaže gradovima da postanu takva mesta u kojima ljudi, kompanije i životna sredina mogu napredovati. Svakog dana radimo na tome kako bismo dali dugoročne odgovore i rešenja na razne izazove budućnosti.

Siemensova rešenja doprinose stvaranju održivih gradova – mesta za dugoročan, kvalitetan i prosperitetan život..

Razvoj gradova u kojimavredi stvarati budućnost

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

Sadržaj

Kontakt osobe za Siemens Srbija:Slavica Radojević i Jovana ŽuržinTel: +381 11 20 96 058Siemens AG Austria, Siemensstraße 90,A-1210 ViennaLice odgovorno za izdavanje: zaizdavanjeMag. Katharina Swoboda, MBA (CC)Glavni urednik: Elisabeth DokaupilCC Uredništvo: Ursula Grablechner, Markus Honsig, Daniel HautmannFotografije, distribucija: Sieglinde Hofstätter, Eva ZwanzingerTelefon: 05 17 07-222 07 Fax 05 17 07-530 00Grafički dizajn: Wolfgang LackingerLitografija: r12Štamparija: Alta Nova d.o.o. Beogradsiemens.com/hitech

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIllllllllllllllllllllllllllllllllllImprint

hi!future

hi!tech – Siemensov časopis o inovacijama

Doba elektrifikacije ..................... 6Pionir od samog početka. Siemens dolazi u Srbiju 1887. godine i ostaje.

Povećana efikasnost .................... 8Novi nadzorno upravljački sistem u Termoe-lektrani „Nikola Tesla B“.

Inovativna rešenja ....................... 8Siemens odgovara na potrebe naftnih i gasnih kompanija.

Urbani izazovi .............................. 9Studija „Urbani izazovi grada Beograda“ u cilju unapređenja održivosti.

Efikasnost se isplati ................... 10Maksimalna energetska efikasnost i pouzda-nost procesa proizvođača stakla f | glass.

Čuvar energije ........................... 11Upotreba nove elektrolučne peći proizvod-nju čini prihvatljivijom za životnu sredinu i produktivnijom.

Efikasno i sigurno ......................... 11Savremeni sistem upravljanja vozovima za železnice područja Pinzgau.

Analiza u realnom vremenu ...... 30Inovativni postupci pružaju informacije o biotehničkim proizvodima u procesu proi-zvodnje.

Vesti ........................................... 31

Dolazi doba džinova .................. 32Uskoro bi mogle da počnu da se grade vetro-elektrane s proizvodnjom od maksimalno 20 megavata i prečnikom rotora od 200 metara.

Znanje o funkcionisanju tela..... 36Softver za učenje neprekidno se unapređuje kako bi se ljudsko telo prikazalo do najsitni-jeg detalja i tako pojednostavilo postavljanje

hi!biz

Priča s naslovne stranePametni grad ................................ 12Umrežavanje, razmena informacija i inteli-gentna obrada podataka su ključ za visoki kvalitet gradskog života budućnosti.

Gradovi u kojima se isplati živeti.. 18Intervju s rukovodiocem novog Siemensovog sektora Infrastruktura i gradovi Arnulfom Wolframom, u kome govori o prilikama da gradovi postanu privlačna mesta za život.

Zeleni rast ..................................... 20Zaštita klime stimuliše privredu i otvara nova radna mesta.

Korak dalje .................................... 22Lenzing AG želi da dodatno poboljša energet-sku efikasnost.

Nova sloboda izbora ..................... 24Poštanska služba: veza između analogne i digitalne pošte sve je čvršća.

Pauza u radu ................................. 26U elektroenergetskoj mreži budućnosti indu-strijske aktivnosti zahtevaju dobro upravljanje energijom.

Zavisnost je skupa ....................... 28Metali koji su važni za sve veći broj elektron-skih proizvoda koji dominiraju našim svakod-nevnim životom postaju sve ređi i skuplji.

12

1|13


04 ■ 05

hi!life

Autobusi koji ne emituju gasove ...................................... 38Električni autobusi nove generacije zadivljuju udaljenostima koje mogu da pređu, niskim operativnim troškovima i čistim vazduhom koji ostavljaju u gradu.

Vesti ........................................... 39

Upravljanje složenošću ............. 40Mašine koje uče mogu da procesuiraju velike-količine podataka, da prepoznaju obrasce, nadograđuju svoje znanje i prave neverovat-no precizna predviđanja.

Život u drevnoj metropoli ......... 44Intervju s dr Sabine Ladstätter o arheološkim istraživanjima u Efesu, gde se uz osnovna istraživanja ispituju mogućnosti savremene tehnologije.

Volan bez vozača ....................... 46Kada budemo mogli da sklonimo ruke s vola-na i noge s papučica, vožnja automobilom postaće sigurnija i udobnija, a nepovoljan efekat na životnu sredinu biće manji.

Smart Senior za napredne starije osobe .............................. 48Dobro umrežene, aktivne i pokretne, takve mogu da budu starije osobe. Medicinska briga organizovana je preko interneta.

Treća dimenzija ......................... 50Filmove i televiziju u 3D tehnologiji moguće je gledati samo s naočarima, odnosno tako je nekad bilo. Plenoptička fotografija mogla bi da bude revolucionarno rešenje.

hi!tech 01|13

hi!tech

Uvodna reč

Trenutno gotovo polovina svetskog sta-novništva živi u gradovima. Ta brojka će se 2050. godine popeti na 70 posto. Takav ve-liki rast predstavlja jako veliki izazov urba-nim područjima. Postojeća infrastruktura je na izmaku snaga, a finansijsko širenje je teško s obzirom na trenutno stanje držav-nih finansija. Ciljevi su rešavanje proble-ma u prevozu i osiguravanje zaliha energi-je i vode i u isto vreme minimiziranje štetnog efekta na životnu sredinu i pobolj-šanja kvaliteta života stanovnika.

Sve su te teme međusobno povezane. Stručnjaci su zato uvereni da su umreža-vanje, razmena informacija i inteligentna obrada podataka ključni za izgradnju gra-dova budućnosti u kojima će se isplatiti ži-veti. Javni prevoz, upravljanje saobraća-jem i informacije o dobroj povezanosti smanjuju gužve u saobraćaju i poboljšava-

ju kvalitet vazduha. Korišćenje alternativ-ne energije u savršeno kontrolisanim mrežama i zgradama koje štede energiju pa je čak same i proizvode ključni su as-pekti uspešne energetske i klimatske stra-tegije. Siemensov novi sektor Infrastruk-tura i gradovi može ponuditi jedinstven široki asortiman proizvoda za razvoj gra-dova i podržati gradske činovnike u finan-siranju proizvoda. Novi softver pomaže da osigura optimalan početak. Nudi informa-cije o tome kada treba uložiti u nešto da bi se ostvario cilj održivog grada.

Ostali članci iz ovog izdanja bave se energetskom efikasnošću u industriji, za-lihama robe u otpadu, IT sistemima uče-nja, samoupravljajućim automobilima i načinima iskorišćavanja CO₂.

Tihomir RajlićGeneralni direktor

Siemens d.o.o. Beograd

30

Dragi čitaoci,

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIISlavica Radojevic Siemens

Više od 125 godina Siemens je prisutan u Srbiji.Dekadu pre nego što će zakoračiti u 20. vek, Beograd je imao svega 60.000 stanov-nika. Gradom koji je tek počeo da poprima evropski izgled, 14. oktobra 1892. godine krenuo je prvi tramvaj sa konjskom vu-čom. Niko tada nije ni slutio kakva je bu-dućnost ovog najrasprostranjenijeg siste-ma javnog prevoza. Još manje da će dvadeset godina kasnije taj čudesni tram-vaj umesto konja pokretati električna energija i da će do balkanskih ratova pre-vesti oko 7,5 miliona putnika. Sa počet-kom elektrifikacije Beograda, u Srbiju 1887. godine dolazi kompanija Siemens. Pionir od samog početka, Siemens, uče-stvuje u izgradnji prve javne termoelek-trane na Dorćolu koja je puštena u pogon 6. oktobra 1893. godine. Danas se na me-stu prve srpske termoelektrane, u Sken-der-begovoj ulici broj 51, nalazi Muzej na-uke i tehnike.

Nedaleko odatle, u zgradu Narodnog pozorišta, u kojoj se uveliko igrala pred-stava “Narodni poslanik” Branislava Nuši-ća, 1898. godine dolazi znameniti srpski pozorišni glumac Dobrica Milutinović. Bio je prvak Drame nacionalnog teatra više od pola veka i sa ogromnim uspehom igrao je niz uloga iz klasičnog pozorišnog re-pertoara i likove iz nacionalnog repertoa-ra. U Beograd je došao 1898. na poziv ta-dašnjeg upravnika Narodnog pozorišta Branislava Nušića. Iste godine Siemens oprema pogone i osvetljenje zgrade Na-rodnog pozorišta. Tako je počela saradnja dve institucije koja traje i danas.

Dve godine nakon toga, Siemens uče-stvuje u izgradnji prve električne centrale na Teslinim principima polifaznih struja. U hidrocentrali "Pod gradom" na reci Đeti-nji u Užicu postavljaju se generatori Sie-mens-Halske.

Par godina kasnije gradi se hidroelek-trana “Vučje” kod Leskovca, druga po sta-rosti hidroelektrana u Srbiji (2005. godine biće uvrštena u svetsku baštinu tehnike, koju čini još svega šezdesetak objekata). Podignuta je novcem 168 akcionara Le-skovačkog električnog društva. Oprema, u koju spada i prvi dalekovod u Srbiji – od Vučja do Leskovca (16 km) – kupljena je za 152.700 dinara u zlatu od nemačke fir-me “Siemens-Halske”, a gradnja je pove-rena Josifu Granžanu, poreklom iz Veli-kog Bečkereka. HE “Vučje” počela je svoj rad sa dva hidroagregata marke Siemens-Halske od po 139 kW.

Nastupa decenija u kojoj se prepoznaje potencijal vode. Na levoj obali Nišave, na samom izlasku iz Sićevačke klisure, 1908. godine podignuta je hidroelektrana “Sve-ta Petka”. Opština grada Niša je sa firmom Siemens-Schukert potpisala ugovor ne samo o izgradnji i montaži dve horizon-talne Francisove turbine od po 300 KS, sa ručnom i automatskom regulacijom. Ugo-vor je sačinjavao i odredbe o postavljanju generatora snage 250 kilovata za proi-zvodnju trofazne struje učestalosti 50 herca, izgradnji dalekovoda dužine 23 km, projektovanju i podizanju visokona-ponske mreže sa trafo-stanicama, nisko-naponske mreže prema urbanističkom planu grada sa 3000 sijaličnih mesta, kao

i postavljanju telefonskog dalekovoda od HE do zgrade opštine u Nišu. Za niskona-ponsku mrežu traženo je da napon ne bude viši od 150 V.

Godinu dana nakon podizanja “Svete Petke”, u hidrocentrali “Gamzigrad” na Ti-moku nadomak Zaječara, puštaju se u po-gon dva Siemensova agregata, snage 320 kVA.

Nakon gradnje hidroelektrana u Vučju kod Leskovca, “Svete Petke” u Sićevačkoj klisuri, hidroelektrane “Gamzigrad”, kompanija Siemens-Schukert 1911. godi-ne isporučuje mašinsko i električno po-strojenje za hidrocentralu “Moravica” u Ivanjici. Članovi Upravnog odbora Druš-tva potpisali su u Čačku 20. juna 1911. go-dine ugovor sa firmom Simens-Schukert o isporuci i ugradnji mašinskog i električ-nog postrojenja za hidroelektranu. Gene-rator je proizvodio naizmeničnu struju – Teslin višefazni sistem. Tako je Ivanjica 20 godina nakon Njujorka i 18 godina nakon Beograda zasvetlela.

Na Vidovdan, 1921. godine, donosi se Ustav Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Dva meseca kasnije umire kralj Petar I Ka-rađorđević i na presto dolazi kralj Alek-sandar I. Iste godine osniva se Jugosloven-ski Siemens AG (JUSAG), a u Beogradu se otvara predstavništvo.

Maja 1923. godine u časopisu “Nauka i izumi” predstavljen je leteći dvotočkaš za koji su tada dizajneri mislili da će 1973. godine biti savršeno normalna stvar i od-govor na gužve koje su već tada vladale ulicama američkih gradova: posebno Nju-jorka. Leteći dvotočkaši još nisu poleteli

Jubilej

hi!biz

Pionir od samog početka. Siemens dolazi u Srbiju 1887. godine i ostaje.

Doba elektrifi kacije


06 ■ 07hi!tech 01|13Slavica Radojevic Siemens

Hidrocentrala "Pod gra-dom" na reci Đetinji u

Užicu iz 1900. Prva električna centrala u

Srbiji podignuta po Teslinim principima

polifaznih struja i druga u svetu, u kojoj

se nalaze Siemens-Halske genertori koji i

dan danas proizvode struju.

"Siemens telefon u radnom kabinetu kralja Petra II, Beli dvor, oko 1930.

Njujorkom, ali su zato Beograđani 1923. počeli da se voze u 30 najsavremenijih električnih Siemensovih tramvaja. 1927. godine Siemens instalira prvu automat-sku telefonsku centralu u Novom Sadu sa 1000 priključaka, a samo par godina ka-snije, 1931. i automatsku telefonsku cen-tralu u Beogradu koja je imala kapacitet povezivanja 11.000 korisnika.

U trenutku kada i Jugoslavija biva uvu-čena u Drugi svetski rat, Jugoslovenski Si-emens AG menja naziv u Srpski Siemens Elektrik AG Beograd. On posluje sve do 1944. godine, kada se saradnja prekida. Aktivnosti Siemensa se nastavljaju 1954. godine, kada zastupnik kompanije posta-je domaće preduzeće Genex. Tokom mo-dernizacije zemlje Siemens doprema opremu za elektrane, topionice, valjaoni-ce, rudarstvo, industriju papira i celuloze, cementa, brodogradilišta i železnicu.

Siemens d.o.o. Beograd osniva se 8. aprila 1996. kao lokalna, srpska kompani-ja u kojoj danas, šesnaest godina kasnije, radi oko 800 zaposlenih, podeljenih u 4 sektora: Energija, Medicinska oprema i re-šenja, Industrija i Infrastruktura i grado-vi.

Ni danas, nakon 125 godina postoja-nja, ova kompanija ne gubi entuzijazam da ovaj svet učini lepšim i funkcionalnijim mestom.

"Siemens Nafta i Gas Dani" u BeograduKonferencija „Simens Nafta i Gas Dani“ bavi se aktuelnim temama iz domena nafte i gasa sa osvrtom na razvoj tehnolo-gija, inovativna rešenja, inteligentna naf-tna i gasna polja, industrijske turbine, kompresori, kao i na potencijalne investi-cije.

„Izuzetno mi je drago što je ovaj skup, na kojem je prisustvovalo preko 120 stručnjaka iz ove oblasti, organizovan upravo u Beogradu što sa jedne strane potvrđuje da Siemens prepoznaje sve veći značaj srpskog tržišta u ovoj oblasti, a sa druge bio je priliku da se razmene bogata iskustva iz ove oblasti sa svim naftnim i gasnim kompanijama sa koji-ma Siemens uspešno sarađuje“, izjavio je generalni direktor Siemens d.o.o. Beo-grad, g. Tihomir Rajlić i dodao da zahva-ljujući upravo stručnjacima i inovativ-nim tehnologijama iz kompanije, Siemens je u mogućnosti da odgovori na sve zahteve kupaca i bude partner u rea-lizaciji kapitalnih projekata kako širom sveta tako i u Srbiji.

„Zahvaljujući našem portfoliju, nala-zimo se u optimalnoj poziciji da odgovo-

rimo na rastuće potrebe za inovativnim rešenjima, visokoefikasnim sistemima za proizvodnju tehnološke pare i za ekološ-ki prihvatljivim tehnologijama proizvod-nje električne energije. Naše gasne i par-ne turbine našle su veliku primenu u elektranama sa kombinovanim ciklusom širom sveta. Turbine su znatno efikasnije i ekološki prihvatljive, što je jedan od osnovnih Simensovih principa u poslo-vanju“, izjavio je v.d. direktor Simensove divizije Nafta i gas, Ljubiša Petković i do-dao da je Simens jedna od retkih kompa-nija koja se može pohvaliti mobilnim kompresorskim jedinicama koje su po-djednako funkcionalne i u etremnim vre-menskim uslovima od jakih zima do vre-lih leta.

Na ovogodišnjem skupu, pored pred-stavnika kompanije Simens iz 19 evrop-skih zemalja, događaju su prisustvovali i predstavnici Ministarstva energetike, ra-zvoja i zaštite životne sredine Republike Srbije, kao predstavnici kompanija Gazprom Neft, NIS Gazprom Neft, Tran-snafta, OMW, RAG i mnogi drugi.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIISlavica Radojevic Siemens

i www.siemens.rs/energija

Vesti iz Srbije

hi!biz

Komandna soba (gore) Siemensovi procesno-upravljacki ormani SPPA-T300 (dole).

Povećana efikasnostNovi nadzorno upravljački sistem u Termoelektrani „Nikola Tesla B“

Termoelektrana "Nikola Tesla B" obele-žila je završetak prve faze Projekta modernizacije nadzorno upravljačkog sistema TENT B, koja je realizovana u sklopu revitalizacije šestodvadesetme-gavatnog bloka B-1, prema bilateral-nom sporazumu vlada Švajcarske i Srbije potpisanom 2009. godine. Opre-manje ove trenutno najveća fabrike struje na Balkanu izvršila je kompanija Siemens.

Modernizacijom upravljačkog siste-ma povećaće se energetska efikasnost TENT-a, smanjiti emisija štetnih gaso-va i povećati pozudanost rada.Svečanosti je prisustvovao ambasador Švajcarske u Srbiji, Njegova Ekselenci-ja gospodin Žan Danijel Ruh, v.d. generalni direktor Elektroprivrede Srbije Aleksandar Obradović, kao i direktor sektora energetika kompanije Siemens iz Švajcarske Reto Nauli.

Inovativna rešenjaSiemens odgovara na potrebe naftnih i gasnih kompanija


08 ■ 09hi!tech 01|13Slavica Radojevic Siemens

Poboljšanje kvaliteta života u gradu.Cilj studije „Urbani izazovi grada Beogra-da“ je da se kroz istraživanje u oblastima od strateške važnosti za razvoj glavnog grada, uticajnoj javnosti skrene pažnja na neke od izazova njegovog razvoja i da se predlože konkretna, moguća rešenja za Beograd, ali i druge gradove, u cilju una-pređenja održivosti urbanih infrastruktu-ra iz oblasti saobraćaja, energetske i vod-ne infrastrukture. Studija je predstavljena javnosti na konferenciji „Urbani izazovi gradova“ koju je organizovao Siemens u okviru obeležavanja godišnjice „125 godi-na poslovanja Simensa u Srbiji“.

Konferenciju je otvorio gospodin Zo-ran Alimpić, zamenik predsednik Skup-štine Grada, a specijalni gost bio je Mar-tin Pauel, bivši savetnik za pitanja životne sredine Borisa Džonsona, gradonačelni-ka Londona i direktor urbanog razvoja kompanije Simens. Na panel diskusiji učestvovali su i prof. dr Nikola Rajaković, profesor na Elektrotehničkom fakultetu, član stručnog tima na izradi studije, za-tim, Dejan Vasović, gradski arhitekta, kao i Peter Vandaler zadužen u ime Simensa za poslovanje sa gradom Bečom.

Zaključak konferencije je da kvalitet života i ukupan prosperitet gradova zavi-se od toga da li je ekonomski i socijalni razvoj oslonjen na ključnu ideju, da sve zavisi od načina i stepena korišćenja pri-rodnih i kulturnih resursa, kao i kapaci-teta životne sredine. To je izazov kako za Beograd tako i za ostale gradove u regio-nu, pogotovo u situaciji kada postoji veli-ka potreba za privlačenjem novih investi-cija na jednoj strani, a relativna preopterećenost i čak ugroženost prirod-nih resursa na drugoj strani.

Na samom kraju konferencije Simens je dodelio i priznanja novinarima, po-bednicima Siemensovog takmičenja „Ko-rak ispred vremena – inovacije koje su promenile svet“, koji su kroz svoje rado-ve na najbolji način javnosti približili problematika pronalazaka koji unapre-đuju našu svakodnevicu. Nagrađeni no-vinari: Mijat Lakićević (magazin Novi ma-gazin), Marijana Krkić (dnevne novine Blic) i Jadranka Bugarski (TV B92) imaće priliku da posete londonski „Kristal“, no-vootvorenu zgradu koja predstavlja ote-lotvorenje Simensove inicijative za održi-ve gradove.

Podrška obrazovanjuAutomobilski Trening Centar Politeh-ničke škole u Kragujevcu dobio je Sie-mensovu najasvremeniju opremu i softvere koji će učenicima pomoći u njihovom daljem usavršavanju. Doni-rajuči ovu opremu Siemens je želeo da pruži podršku u osnivanju škole. U znak zahvalnosti direktor škole Siniša Kojić je na svečanosti povodom zavr-šetka ovog značajnog projekta uručio priznanje kompaniji Siemens. Obrazo-vanje je oblast u koju kompanija Sie-mens neprestano ulaže nastojeći da na različite načine stimuliše i pomo-gne u obrazovanju i obuci mladih ljudi.

Izvrsnost i konkurentnostNa 10. Regionalnoj konferenciji o bez-bednom i profitabilnom investiranju u energetiku „Balkan – novi evropski izvor energije“ kompaniji Siemens d.o.o. Beograd uručeno je priznanje „Brand Leader Award“ za poslovnu izvrsnost i ostvarene rezultate u poslovanju. Simens je nagrađen kao lider u ovoj oblasti jer svojim poslova-njem doprinosi rastu konkurentnosti domaće privrede, kreiranju konkuren-tog tržišnog imidža, kao i zbog svoje posvećenosti razvoju potencijala obnovljivih izvora energije i ulaganju u održivu energetsku budućnost regi-ona u čemu ova kompanija ima zna-čajnu ulogu.

Nagrada, koja se već devet godina dodeljuje kompanijama, institucija-ma, pojedincima i medijima koji kon-tiniuranim pozitivnim razvojem i inovativnim strategijama postavljaju više standarde i unapređuju tržište regiona, ove godine dodeljena je kompaniji Siemens.

Urbani izazoviStudija „Urbani izazovi grada Beograda“ u cilju unapređenja održivosti

Inovativni detaljiStaklo je jedan od najstarijih, a ujedno i najinovativnijih materijala na svetu. Proi-zvodnja stakla za građevinsku, automo-bilsku ili solarnu industriju je tehnološki izazov i zahteva enormne količine energi-je. Ulaganja u energetski efikasnu proi-zvodnju stoga su izuzetno isplativa.

To je dokazao vodeći nemački proizvo-đač stakla f | glass zgradnjom fabrike na-menjene postizanju maksimalne energet-ske efikasnosti i pouzdanosti procesa koja donosi mnoge inovativne detalje. Peć za topljenje u tome ima glavnu ulogu.Sistem za zadržavanje toplote kakav ne postoji nigde drugdje na svetu održava spoljašnji deo peći mlakim čak i pri temperaturi unutarnjeg unutrašnjeg dela od 2000 Cel-

zijusovih stepeni. Peć koristi 20 posto ma-nje energije od uobičajenih modela. Ener-gija se štedi i u drugim područjima. Krilca dovoda vazduha ventilacionog sistema zgrade na spoljnom zidu kraj peći za hla-đenje doprinose regulaciji temperature vazduha u prostoriji bez dodatne potroš-nje energije. Upotrebljava se i toplota iiz-duvnih gasova. Međutim, parna turbina najviše utiče na održivi rad sistema. Ona za proizvodnju električne energije koristi izduvni vazduh peći za topljenje i središ-nji je deo složenog sistema obnove ener-gije, jednog od prvih ove vrste u industriji stakla.

Od nabavke i mešanja sirovina preko topljenja, obrade i prerade staklenih povr-šina pa sve do komisioniranja – svaki ko-

rak kompletnog procesa proizvodnje i dis-tribucije u postrojenju f | glass je automatizovan. To zahteva maksimalnu preciznost. Siemensov sistem kontrole procesa upravlja mešanjem, proizvod-njom, energetskim vrednostima, kontro-lom kvaliteta i praćenjem ispušnog susta-va.

Zahvaljujući preciznom izvođenju pro-cesa, proizvodnja se za vreme neprekid-nog rada može izmeniti, na primer, u de-blje ili tanje staklene ploče ili drugi recept ili specifikaciju. To omogućava ispunjava-nje različitih želja klijenata bez dužih kaš-njenja.

Efi kanost se isplatiNemački vodeći proizvođač stakla f | glass sagradio je fabriku fabriku name-njenu postizanju maksimalne energetske efikasnosti i pouzdanosti procesa.

Zahvaljujući preci-znom izvođenju procesa, kvalitet stakla može se jed-nostavno povećati u kratkom roku.

www.f-glass.desiemens.com/glas

i

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIndustry Journal, Ursula Grablechner Siemens


Novosti

hi!biz

Znatno manja potreba za energijomProizvođači čelika ulažu u metode štednje energije i čiste proizvodnje. U tu svrhu Si-emens VAI uveo je niz inovacija na novora-zvijenoj elektrolučnoj peći Simetal EAF Quantum. Peć kombinuje dokazane ele-mente tehnologije šahtne peći s novim procesom korišćenja otpadnog materijala, efikasnim sistemom prethodnog zagreja-vanja, novim konceptom naginjanja niže posude i optimizovanim sistemom izliva-nja metala. Kod proizvodnje čelika to zna-či da period posle topljenja traje 36 minu-ta. Potreba za energijom od 280 kWh po toni znatno je niža nego s konvencional-nom elektrolučnom peći.

Što se tiče potrošnje elektroda, zemnog gasa i kiseonika, koja je također smanjena, specifični troškovi konverzije smanjeni su za otprilike 20 posto. Emisije CO2 mogu se smanjiti za do 30 posto u poređenju s uo-bičajenim elektrolučnim pećima. Uvođe-njem tehnologije šahtne peći otpadni ma- i

Visokoproduktivna elektrolučna peć

Efikasno i sigurnoOtkad je lokalna železnica područja

Pinzgau pod rukovodstvom salburške

lokalne železnice, mogućnosti putova-

nja su se znatno proširile. Usto je uve-

den savremeni sistem upravljanja

vozovima. Od početka je bilo jasno da

se mora osigurati tehnička zaštita koja

ujedno omogućava pristup sistemima

kočenja vozila. Dodatni cilj bio je uspo-

staviti temelj efikasnom operativnom

upravljanju.

Funkcionalno zasnovano na sistemu

ETCS L3 (European Train Control System

– evropski sistem upravljanja vozovima)

Siemensovo upravljanje vozovima pot-

pomognuto koristi signaliziranje vozove

uz pomoć GPS-a i rkoristi signaliziranje

kabine i ne zahteva uobičajene signale.

Tako nema potrebe za skupom mrežom

kablova na železničkom pravcu. Savre-

mena radna stanica opremljena monito-

rom namenjena je za prikaz zauzetosti

pruge na osnovu neprekidnog lociranja

vozova. Troškovi ulaganja otprilike su

svega 20 posto manji od troškova uobi-

čajenog sistema upravljanja. Novi

sistem za lokalne železnice područja

Pinzgau dokazuje veliki potencijal ova-

kvog ješenja. Operativno upravljanje

može postati znatno efikasnije i sigurni-

je uz mnogo manja ulaganja.

www.mobility.siemens.com

Čuvarka energije

www.siemens.com/metals

terijal se ne ubacuje u posudu peći kroz otvoreni poklopac, nego kroz prozor ugra-đen na poklopac. Tako se materijal najprje spusti na mehanizam zadržavanja toplote i prethodno se zagrejava vrelim izduvnim gasom iz peći od 600 do 800 °C. Na taj na-čin se izduvna toplota direktno obnavlja.

Nakon izlivanja prethodne šarže, otva-ra se mehanizam sistema za zadržavanj, a prethodno zagrejani otpadni materijal pada u čeličnu smesu. Za razliku od kon-vencionalnih peći, koncept cilindra omo-gućava vrlo precizne pokrete naginjanja i pojednostavljuje održavanje i zamjenu posuda. Pomoću sistema naginjanja zva-nog FAST (Furnace Advanced Slag-Free Tapping) rastopljeni čelik može se odvodi-ti bez zgure, koja teče po vrhu i sadrži uglavnom zagađivače. Meksička fabrika Tyasa biće prvi proizvođač čelika koji će upotrebljavati ovaj novi koncept peći.

Nova elektroluč-na peć skraćuje period posle topljenja na 36 minuta.

10 ■ 11hi!tech 01|13Industry Journal, Ursula Grablechner Siemens

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil Petra Meisel

Pametni gradUmrežavanje, razmena in-formacija i inteligentna obrada podataka ključ su za visoki kvalitet gradskog ži-vota budućnosti.

Bolji izgledi za dobar životGradovi su naselja budućnosti. Danas više od polovine svetskog stanovništva živi u gradovima. UN predviđa da će do 2050. godine ta brojka dostići 70 posto. Ljudi se sele u gradove u potrazi za većim moguć-nostima zaposlenja, boljom zdravstvenom zaštitom i privlačnijim mogućnostima re-kreacije i kulturnoga uzdizanja.

Da li će se njihov san o boljem životu u gradu ostvariti? Dr Joan Clos, direktor UN-ovog programa za ljudska naselja „Habi-tat“, na budućnost gleda s optimizmom, jer primjećuje iskrenu želju za strukturi-

ranjem urbanizacije u pozitivnom smislu: „Pošto se na urbanizaciju godinama gleda-lo kao na nešto loše, nešto što je potrebno sprečiti, ljudi sada počinju da shvataju po-tencijal gradova za pozitivne promene, uključujući rešavanje pitanja klimatskih promena i postizanje društveno-ekonom-skog napretka“. Upravo ta visoka očekiva-nja na gradove stavljaju veliko razvojno opterećenje, naglasio je Pablo Vaggione, bivši glavni tajnik Međunarodnog saveza urbanista (ISOCARP), koji savetuje grado-širom sveta: „Velikiširom porast svetskog stanovništva preopterećuje urbane infra-

strukture. Istovremeno ograničena fina-nijska sredstva uveliko ograničavaju mo-gućnost gradova da po tom pitanju nešto preduzmu“.

On u trendu urbanizacije prepoznaje ve-like mogućnosti, ako gradovima uspe da us-postave ravnotežu između ekonomskog ra-sta, uticaja na životnu sredinu i kvaliteta života. „Ova tri stua održivog razvoja u po-djednakoj se mjeri odnose i na gradove, zbog čega se ne mogu posmatrati zasebno“.

Održivi urbanistički razvoj vrlo je slo-žen zadatak. „Moramo reorganizovati do-vod energije, vodosnabdevanje i prevoz",


12 ■ 13hi!tech 01|13Elisabeth Dokaupil Petra Meisel

Pametni grad

Naslovna strana

hi!biz

rekao je dr Klaus J. Beckmann, profesor za planiranje urbane infrastrukture Univer-ziteta u Karlsruheu. Potrebni su nam dis-tribuirani modeli, zatvoreni ekonomski ciklusi i smislene veze među njima. „Za to su nužne inteligentne, snažne komunika-cione mreže na gotovo svim područjima snabdevanja i zbrinjavanja", objasnio je Beckmann.

Izazovi nastaju već pri planiranju. U šta prvo uložiti? Koji su potencijali ili rizici po-jedinog ulaganja? Kako određene mere utiču na društvenu situaciju i održivost grada u celini? Ta su pitanja predmet pro-

jekta Siemensove jedinice za istraživanja, s dr Berndom Wachmannom na čelu. Pro-jektni tim širom sveta radi na integrisa-nom sistemu za modelovanje i simuliranje multidisciplinarnog grada.

Taj sistem pokazuje kako promjene u infrastrukturi mogu da utiču na održivost grada. Omogućava procjenu različitih mo-gućnosti za nove infrastrukturne projekte s obzirom na troškove i održivost te plani-ranje optimalnih sledova za projekte.

Javno dostupni podaci nude osnovu za investicione odluke gradova. Moguće ih je usporediti s podacima iz prošlosti ili iz

drugih gradova. Prema Wachmannu, „si-stem analizira međusobnu zavisnost, predviđa verovatne scenarije i uzima u ob-zir stručna mišljenja“. Time se postavljaju i osnove za potpuno nove usluge koje se zasnivaju na dinamičkim podacima u real-nom vremenu.

Kako zgrade mogu da uštede energijuZgrade imaju ključnu ulogu u potrošnji energije u gradovima. Odgovorne su za 40 posto globalne potrošnje energije. Je-dan od razloga za to je još uvek tipična podelaizmeđu opreme zgrade i sigurno-

sne opreme. „Budućnost nam donosi in-tegrisana rešenja. Platforme će prikuplja-ti informacije u stvarnom vremenu, postavljajući na taj način temelje za preci-zan nadzor“, rekao je Josef Stadlinger iz Siemensovog sektora Tehnologije za zgrade, opisujući aktulne trendove. Zgra-de tako postaju sigurnije, udobnije i ener-getski efikasnije.

Biće moguće na osnovu vremenskih prilika menjati vreme zagrevanja zgrade ili pokretanje pumpe za vodu ili rashladna sredstva samo onda kada je potrebno, a ne prema ustaljenoj rutini. „Ova poboljšanja omogućena su isključivo našim dosadašnjim iskustvima. Siemens zna kako da upravlja sistemima za grejanje ili izračuna potražnju za grejanjem“, rekao je Stadlinger, naglašavajući važnost sveobuhvatnog znanja o funkcionalnim sposobnostima modernih sistema.

Inteligentni automatizovani sistemi za zgrade smanjuju i potrošnju energije u

starim zgradama koje su zaštićeni spome-nici kulture, a često stvaraju karakteristič-nu sliku evropskih gradova. To važi i u slučajevima kada odgovarajuću toplotnu izolaciju nije moguće postaviti.

Povećanjem broja senzora za merenje temperature, svetlosti ili kvaliteta vazdu-ha, kvalitet informacija o trenutnom sta-nju zgrade u budućnosti će se poboljšati i tako doprineti boljoj optimizaciji. „Mere-njem udaljenosti do susednog senzora, redovnim međusobnim sinhronizova-njem i tumačenjem podataka senzori će stvarati samoorganizovane mreže“, izve-stio je dr Rudolf Sollacher, istraživač sen-zornih mreža u Siemensu. „Senzori mogu da uporede izmerene vrednosti i izraču-naju vrlo precizne prosečne vrednosti ua selokupni sistem“.

Mreža može da prepozna jednostavne obrasce, poput toga da vrednosti mogu odstupati od zadatih tačaka u određenim okolnostima. To su već naučili savremeni

protivpožarni detektori, koji na taj način sprečavaju lažne uzbune.

Osim njihove rastuće energetske efika-snosti, potencijal zgrada za proizvodnju energije čini ih ključnim činiocem u ener-getskom pejzažu održivog grada. Novo glavno sedište Siemensa u srcu Münchena samo će se snabdevati energijom, uprkos površini većoj od 45.000 m2. Pročelja u oblika slova V i unutrašnja dvorišta opti-mizuju snabdevanje kancelarija dnevnim svetlom, a fotonaponski sistemi na krovu i pročelju i upotreba podzemnih voda i atmosferskih voda doprinose radu novo-ga glavnoga sedišta bez emisije CO2.

Aktivne zgrade proizvode električnu energijuU budućnosti će aktivne zgrade koje proi-zvode više energije nego što je potroše biti sve popularnije, čak i u gusto razvijenim gradskim četvrtima. Fotonaponski siste-mi, vetar i geotermalna energija nisu jedi-

Novo glavno sedište Siemensa u Minhenu trebalo bi da bude jedna od energetski najefikasnijih i najotvorenijih korporativnih zgrada na svetu. Pozdravlja se otvorenost unutrašnjih dvorišta i ugostiteljskih područja. Zgrada se snabdeva električnom energijom pomoću fotona-ponskog sistema na krovu i u pročelju.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil Siemens, Petra Meisel


14 ■ 15hi!tech 01|13Elisabeth Dokaupil Siemens, Petra Meisel

ni dostupni alternativni izvori energije. Na primer, poslovna zgrada uz glavnu že-lezničku stanicu u Stokholmu zagreva se apsorbovanjem toplote otprilike 250.000 putnika koji svakodnevno prolaze hodni-kom železničke stanice. Zgrade takođe mogu da skladište energiju zagrevanjem tople vode (s relativno niskim gubicima) ili punjenjem električnih automobila.

Sve zastupljenije, ali još uvek nestalno uvođenje obnovljive energije iz velikih ve-troelektrana, solarnih elektrana, zgrada ili domaćinstava pred mrežne operatore stavlja potpuno nove izazove. Takvo okru-ženje otežava zadatak uravnoteženja energije, pojačavajući potrebu za znatno pametnijim mrežama. Domaćinstva širom Evrope sada su opremljena pametnim brojilima za prikupljanje informacija o električnoj energiji koja se troši ili isporu-čuje u mrežu u realnom vremenu.

Optimalno upravljanje električnom energijom u mrežiŠirom Evrope već je ugrađeno više od 40 miliona pametnih brojila. Visoka stopa pokrivenosti potrebna je kako bi se posti-gla najveća moguća energetska efikasnost i u potpunosti iskoristila zelena energija koja se proizvede na distribuiranim loka-cijama. Pre se potrošnja električne energi-je domaćinstva očitavala s brojila samo jednom godišnje. „Korišćenjem pametnih brojila dobijamo vrednosti o potrošnji električne energije u realnom vremenu. U Beču svakoga dana obrađujemo 180 mili-ona data tačaka“, navodi Brehmer, gene-ralni direktor Wien Energie Stromnetz GmbH. „To nam omogućava efikasno upravljanje električnom energijom u mreži“.

Centar kompetencije novog Siemenso-vog sektora Infrastruktura i gradovi u Beču gradi potpune infrastrukture pametnih brojila za obradu tih velikih količina poda-taka. Novim pametnim mrežama, koje uz brojila sadrže i pametne transformatore i

druge komponente, upravlja se lokalno i putem sistema za upravljanje koji čine središnje sisteme pametnih mreža.

Ipak, mreža budućnosti više će se osla-njati na to da potrošači čuvaju energiju kad sunce ne sija direktno ili crpe energiju samo onda kada duva vetar na Severnom moru. Potrebne su posebne softverske aplikacije za upravljanje nužnom fleksi-bilnošću. Uloga potrošača u svemu tome je da budu tačno obavešteni o sopstvenoj potrošnji i trenutnim cenama električne energije, koje će u budućnosti biti sve ne-

stalnije. Pametna brojila omogućiće kori-snicima da sopstvenim ponašanjem do-prinesu stabilnosti energetske mreže i uštede novac izbegavanjem skupe elek-trične energije tokom udarnih sati. Ujedi-njenje domaćinstava unutar jedne ili više zgrada koje su se povezale s ciljem zajed-ničkog upravljanja energijom stvoriće do-datne prednosti za upravljanje energijom, ali i za korisnike. Kao deo saradničke gru-pe, oni će aktivno učestvovati u trgovini energijom.

Do sada je zbog niza tehnologija kori-

Naslovna strana

hi!biz

Automobili, tramvaji, auto-

busi ili vozovi: s multi-touch sto-

lom i aplikacijom za mobilnost iz

Siemensa zaseb-na prevozna

sredstva spajaju se u integrisane

sisteme. Električ-ni automobili igraju važnu

ulogu i u skladi-štenju energije.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil Siemens, Foster + Partners

šćenih u njoj energetska mreža bila stro-go zatvorena, ali da bi sve navedeno bilo uspešno sprovedeno, mrežu je potrebno otvoriti. Zbog toga raste strah od napada na električnu infrastrukturu. „Za buduće primene nužno je omogućiti komunikaci-ju s automatizovanim sistemima za zgra-de. Potrošači žele da koriste pametna bro-ji la za upravljanje sopstvenim fotonaponskim sistemom, a brojilo bi tre-balo da bude spojeno na njihovu vlastitu mrežu kako bi se osigurala transparen-tnost o potrošnji energije“, rekao je Alexander Schenk iz Siemensa, objašnja-vajući koliko će visoki nivo sigurnosti biti važan u budućnosti, pa čak i za privatne informacione tehnologije.

Otvorenost i sigurnost mreže„Moguće tehnike za osiguravanje elektro-energetske mreže uključuju enkripciju, identifikaciju, firewall i praćenje saobraća-ja“, rekao je Schenk. Na kraju svega toga, trošak za efikasnu kombinaciju mora biti razuman. Energetski dobavljači najčešće nikome ne dopuštaju pristup električnoj sklopki i ne dele podatke s drugim pruža-

ocima usluga putem platforme. Međutim ništa još nije konačno. Energie AG Oberö-sterreich tom pitanju pristupa naučno: trenutna situacija se pažljivo razmatra kako bi se razvio pouzdan i celovit kon-cept za budućnost.

Pitanje prevoza usko je povezano s pita-njem energije. Na primer, korišćenje elek-tričnih automobila u velikom broju moglo bi pojednostaviti problem skladištenja nei-skorišćene električne energije iz obnovlji-vih izvora. Akumulatori automobila mogli bi poslužiti kao prikladne privremene jedi-nice za čuvanje. Električni automobili i veća upotreba javnog prevoza smanjili bi emisije CO2 i poboljšali kvalitet vazduha, što su kri-tični činioci za održivi grad.

Međutim, urbanisti se trenutno suoča-vaju s jednim drugim važnim pitanjem: kako rešiti problem svakodnevnih saobra-ćajnih gužvi? Taj će problem i dalje biti prisutan, jer je potreba za ličnom mobil-nošću i dalje u porastu. Visoki kvalitet ži-vota postojaće u onim gradovima koji budu uspeli da spoje mogućnosti javnoga i privatnoga prevoza.

Prelaz na korišćenje svih mogućih pre-

voznih sredstava zahteva nesmetanu po-vezanost različitih prevoznih sredstava i informacija u stvarnome vremenu, dostu-pnih na svim uređajima koje koriste po-tencijalni potrošači. Uvek mora biti mogu-će odmah odgovoriti na pitanje „Kada dolazi sledeći…?“. I više ne bi trebalo bri-nuti o voznim kartama. Elektronske karti-ce mogle bi papirnate karte učiniti dale-kom istorijom. E-kartica u džepu može otključati iznajmljeni električni bicikl, ali i garažu. Tom karticom se plaćaju vožnje javnim prevozom, a moći će služiti i za na-pajanje električnih automobila energi-jom.

Uporedo s tim potrebno je kvalitetno upravljanje individualnim prevozom. Da-nas postoje potpuno novi pristupi tom pro-blemu. Na primer, saobraćajna kretanja se mogu predvideti na osnovu anonimnih po-dataka prikupljenih u realnom vremenu senzorima automobila i na osnovu infor-macija koje se direktno šalju navigacionim uređajima drugih vozača, čime se unapred mogu izbeći mnoge saobraćajne gužve. Osnova za umrežavanje automobila je sve-obuhvatna tehnologija mrežnih podataka

Naslovna strana

hi!biz

Singapur kao ispitno područje za grad budućnosti. City Cockpit sažeto prikazuje

aktuelne podatke o gradu na jednom raču-narskom ekranu.


16 ■ 17hi!tech 01|13Elisabeth Dokaupil Siemens, Foster + Partners

iz automobila koju EU i automobilska in-dustrija trenutno unapređuju.

Međutim, postoje i futuristički modeli gradova bez automobila. Masdar City, sme-šten 30 kilometara istočno od Abu Dhabija, glavnog grada Ujedinjenih Arapskih Emi-rata, biće prvi grad u svetu bez automobila. Podzemna brza tranzitna mreža za putnič-ki prevoz sa zasebnim automatskim kabi-nama, nadzemni vozovi na konstrukcijama mostova i podzemni regionalni vozovi osi-guravaju mobilnost, ostavljajući ulice slo-bodnim za pešake i bicikliste.

„Grad nauke“, u čiji je razvoj uključen i Siemens sa svojim istraživačkim centrom na Bliskome istoku, projektovao je Fosters + Partners, a energijom će se snabdevati bez emisije CO2. Za vodosnabdevanje se planira izgradnja solarnih pogona za de-salinizaciju.

Status grada već na prvi pogledStanovnici će imati veliko pravo glasa u primeni novih modela. Putem društvenih medija i pametnih mobilnih telefona upo-znali su se sa učešćem u političkim proce-sima. Iz tog razloga izuzetno je važno da gradska uprava bude u stalnom kontaktu s građanima i da bude svjesna ključnih gradskih parametara. Od pomoći ovdje može da bude sistem City Cockpit, koji Si-emens razvija u saradnji sa Singapurom. Gradonačelnici i državni službenici već će na prvi pogled moći da vide da li funkcio-nišu ispravno saobraćaj, dovod energije i vodosnabdevanje. Policiju, vatrogasne službe i odvoz smeća također je moguće integrisati u sistem. Za potrebe toga nije nužno prikupljanje ličnih podataka, ideja je povezati već postojeće podatke. Umre-žavanje, razmjena informacija i inteligen-tna obrada podataka ključ su visokog kva-liteta gradskog života budućnosti.

Masdar City u Uje-dinjenim Arap-skim Emiratima biće prvi grad u svetu bez auto-mobila.

Crystal u Londo-nu: Izuzetno efi-kasna zgrada biće deo Siemensovog projekta za inteli-gentne energet-ske mreže.

siemens.com/icsiemens.com/pofsiemens.com/innovation

i


Gradovi u kojima se isplati živeti

Arnulf Wolfram, direktor Siemensovog sektora Infrastruk-tura i gradovi, uveren je da rastući gradovi širom sveta

mogu da ponude atraktivne prostore za život.

Sve više ljudi privlači život u gradovima. Da li će se taj trend nastaviti?Svetska populacija neprekidno raste, a tom rastu se ne nazire kraj. Prema zva-ničnim podacima, u oktobru 2011. na planeti je živjelo sedam milijardi ljudi, a od 2009. više od polovine svetske popula-cije živi u urbanim regijama. Ta brojka će rasti i dalje. Do polovine ovog veka 70po-sto svetske populacije živeće u gradovi-ma.

Koje su posledice nagloga razvoja gradova?Posljedice su raznovrsne, a utiču na sve stanovnike gradova: smog, saobraćajne gužve, nestanke struje, nedovoljne količi-ne pitke vode. Broj stanovnika raste, no to često nije propraćeno istovremenim ra-zvojem infrastrukture. Naprotiv, infra-struktura je često potpuno preoptereće-na. Već su danas gradovi odgovorni za dve trećine svetske potrošnje energije i proizvode otprilike 70 % emisije CO2. Stoga se bez imalo pretjerivanja može tvrditi da će se o budućnosti naše planete odlučivati u gradovima.

Preuzimaju li novi megagradovi odgovorn-ost za okolinu i klimu?Mnogi su gradovi spremni da učine taj ko-rak. Od Toronta do Londona, od Wuhana do New Yorka te od Münchena do Jakarte

mogu se izdvojiti brojni primjeri projeka-ta s ciljem smanjenja emisije CO2, od ko-jih su neki vrlo ambiciozni. Međutim, ne radi se samo o „zelenoj“ odgovornosti. Kvaliteta života postaje sve važniji činilac konkurentnosti za gradove. Gradovi se međusobno takmiče oko ponude lokacija za kompanije i domova za zaposlene tih kompanija. Pobedu odnosi grad koji može da ponudi brz prijevoz ljudi i doba-ra, čist vazduh i uopšte atraktivno okru-ženje za život.

Šta gradske uprave moraju da učine da bi savladale ove izazove?Svaki se grad suočava sa specifičnim iza-zovima, što znači da ne postoje univerzal-na rješenja. No, jedno je sigurno: najveći izazovi s kojima se danas suočavaju gra-

dovi mogu se rešiti pomoću tehnologije. Tehnologija pomaže kod smanjenja sao-braćajnih gužvi, smanjenja smoga, orga-nizacije snabdevanja pijaćom vodom i op-skrbe električnom energijom, zbrinjavanju otpada i povećanju sigurno-sti. Gradovi često ne znaju u kom područ-ju treba da intervenišu, koje korake treba da preduzmu i kojim redosledom, a često ne znaju ni koje su im tehničke opcije na raspolaganju. Tu na scenu stupa Siemens sa stručnjacima u gradovima. Oni pozna-ju grad i njegove probleme i sarađuju s gradskim čelnicima kako bi odredili koje su tehničke opcije dostupne i koje je prio-ritete potrebno postaviti.

Koja su specifi čna rješenja dostupna?Moderne tehnologije su ključni faktor za uspješno upravljanje gradom. Inteligen-tni IT i umreženi, koordinisani sistemi pružaju rešenja za složene zahtjeve. Sie-mens nudi jedinstvenu široku lepezu proizvoda i rešenja kako bi podržao gra-dove u savladavanju svih izazova. Celo-kupna ponuda se razvija u sektoru Infra-struktura i gradovi. Naša rješenja polaze od analize problema, identifikovanja od-nosa i određivanja investicionih priori-teta.

Je li moguće kontrolisati potrošnju energije u gradovima?

Gradovi

hi!biz

Elisabeth Dokaupil Petra Meisel

“Najveći izazovi s kojima se danas su-očavaju gradovi, kao što su saobraćaj, energija i snabdeva-nje pijaćom vodom, mogu se rešiti po-moću tehnologije.”


18 ■ 19hi!tech 01|13

Zgrade su trenutno odgovorne za otprili-ke 40 posto ukupne potrošnje energije. U ovom području može se uštedeti mnogo energije. Ključni koncepti su inteligentno umrežavanje, kontrola i automatska re-gulacija procesa u zgradama. Stoga ener-getska obnova nije apsolutno neophod-na. I u novim zgradama postoji veliki potencijal za promjene. Zgrade neće više biti samo pasivne, nego i aktivne građevi-ne. Zahvaljujući fotonaponskim ćelijama na krovu i sposobnosti upravljanja po-trošnjom energije, zgrade postaju inteli-gentne i, što je još važnije, postaju aktivni delovi energetskog sistema. Takav razvoj i povećana upotreba obnovljivih izvora

energije predstavljaju veliki izazov za rad naših energetskih mreža. Zato mreže mo-raju da postanu inteligentnije (npr. pa-metne mreže) i moraju da funkcionišu u dva smera. Takav pristup zahteva korišće-nje inteligentnih mernih uređaja: pamet-nih brojila. Inteligencija mreža postaće glavna tema u budućnosti.

Da li je moguće zaustaviti ekspanziju putničkog saobraćaja bez ograničavanja mobilnosti?Nije je moguće zaustaviti, ali moguće je upravljati mobilnošću na inteligentan na-čin i ponuditi realne alternative automo-bilima. I ovdje važnu ulogu igra umreža-

vanje. Budućnost pripada rešenjima koja se zasnivaju na inteligentnom, intermo-dalnom umrežavanju te kvalitetnim in-formacijama koje obuhvataju različite prevoznim mogućnosti.

Na koje je načine moguće motivisati stanovnike gradova da se prebace u novi svet prevoza?Moramo ponuditi prevoz kojim će putnici stići na odredište brže i uz manje poslje-dica životnu sredinu. To je moguće posti-ći postojećom tehnologijom. Može se znatno smanjiti i napor koji je potrebno uložiti za kupovinu karata. Elektronske karte omogućavaju plaćanje u prolazu za putovanja podzemnom železnicom, vo-zom, električnim automobilom ili grad-skim biciklom i za parkiranje. Pametni te-lefoni služe za navigaciju i pružaju informacije u realnom vremenu o polas-cima i dolascima.

Mogu li se saobraćajne gužve smanjiti isključivo primenom novih rešenja za mobilnost?Nova rešenja moraju da se koriste u kom-binaciji s modernim sistemom upravlja-nja saobraćajom. Inteligentnim poveziva-njem i obradom podataka iz različitih izvora saobraćaj se može preumskeriti na optimalne saobraćajnice, čime se ulice oslobađaju za preostala putovanja ličnim automobilima i za logističke usluge do-stave. Na taj način se potrošnja energije za prevoz može smanjiti do 40 posto, čime se takođe smanjuje zagađenje vaz-duha i nivo buke. Ovakva budućnost pre-voza može se ostvariti samo ako prome-nimo stare navike, posebno one povezane s korišćenjem automobila. Električni au-tomobili koji stoje u saobraćajnoj gužvi nisu efikasno rešenje.

i

Elisabeth Dokaupil Petra Meisel

siemens.com/ic

Novi put za rast EvropeAmbiciozni ciljevi zaštite klime za evrop-ske zemlje – može li ih privreda održati? Mnogi stručnjaci strahuju da će posledi-ca dodatnih troškova i premeštanja proi-zvodnje biti emisije u područjima gde in-dustrijski propisi gotovo ni ne postoje. Ipak, ne mora biti tako. Aktuelno istraži-

vanje koje je naručilo nemačko Ministar-stvo životne sredine pod nazivom „Novi put za rast Evrope“ dokazuje suprotno. Neutralnost istraživanja se ne dovodi u pitanje. Sprovela ga je grupa međuna-rodnih naučnika. Zaključak istraživanja je da bi ciljevi smanjenja emisije CO2 za 30 %, umesto za 20 %, do 2020. godine

dugoročno stimulisali evropsku privre-du. Udeo u ulaganjima u BDP-u mogao bi se povećati s 18 na 22 %. Moglo bi se otvoriti šest miliona novih radnih mesta. Ekonomska proizvodnja povećala bi se za 620 milijardi evra.

Modeli koji su se ranije primenjivali za odnos između mera zaštite klime i

Održivi podsticaji za evropsku privredu kroz visoke ciljeve smanje-nja CO2: moglo bi se otvoriti do šest miliona novih radnih mesta.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIndustry Journal Christina Lehner

Zeleni rast

Zaštita klime stimuliše privredu i otvara „zelena“ radna mesta. Razvoj novih tehnologija poveća-

va produktivnost i konkuren-tnost.


ekonomskog rasta u obzir su uzimali najpre dva aspekta: zamenu fosilnih go-riva nosiocima obnovljive energije i smanjenje potrošnje energije. Ako je ve-rovati uobičajenim pretpostavkama, obe mere stvaraju dodatne troškove. Moraju se prihvatiti kako bi se izbegli veći dugo-ročni troškovi nesmanjenih klimatskih promena. Jednačina je sledeća: što se emisije više smanjuju, veće je smanjenje rasta.

Procesi učenja i inovacije„Novi put za rast Evrope” napušta takva razmišljanja. Prethodne simulacije obič-no su zanemarivale ekonomske posledi-ce koje autori novog istraživanja sma-traju važnim i koje ponekad mogu uzrokovati pozitivne nuspojave. To, na primer, obuhva procese učenja koji su posledica ulaganja u životnu sredinu ili posledice opštih i pojedinačnih tehno-loških napredaka. Ulagači bi takođe oče-kivali nešto prihvatljivo zauzvrat, što stvara dodatni privredni pritisak i želju za inovacijama. Autori istraživanja uvr-stili su navedene aspekte u svoj model i pretpostavljaju pozitivnu spregu povrat-ne veze koja se sama pokreće i privredu usmerava na „zeleni“ put rasta.

Sile koje pokreću ovaj privredni per-petuum mobile rezultat su sledećeg me-hanizma: procesi učenja u privredi i ra-zvoj i distribucija novih tehnologija povećavaju produktivnost i konkuren-tnost, što stimuliše rast s pozitivnim efektom na očekivanja ulagača.

Međutim, da bi ovaj mehanizam funkcionisao, potrebno je zadovoljiti neke preduslove, kažu autori. Tu ključ-nu ulogu ima verodostojnost. EU bi mo-

rala da izradi konzistentne programe i mere klimatske politike. Na primer, pri-hod od evropske trgovine emisijama tre-bao bi da se konstruktivno upotrebljava za mere smanjenja emisija u istočnoj Evropi. Poreska olakšica bi trebalo da približi želju za ulaganjima koja nemaju štetan privredu na klimu.

Naučnici i Evropska komisija dodelili su glavnu ulogu povećanoj energetskoj efikasnosti i širenju obnovljivih izvora energije. Oboje zahteva velika ulaganja, na primer, za obnovu zgrada, moderni-zaciju energetske infrastrukture i mobil-nost koja nema štetan efekat na klimu. Nezavisno od rezultataistraživanja,

sama Evropska komisija procenjuje da će za ciljano smanjenje emisija od naj-manje 80 posto do 2050. godine (u od-nosu na vrednosti iz 1990.) biti potreb-na ulaganja od 270 milijardi evra godišnje. Ta visoka cena delimično će biti nadoknađena i mogla bi dovesti i do profita. S jedne strane smanjiće se troš-kovi koji su posledica štete za životnu sredinu. S druge strane potencijal šted-nje potrošnje nafte i gasa iznosi do 320 milijardi evra godišnje.

Simulacije izrađene tokom istraživa-nja pokazuju da bi to intenzivno ulaga-nje doprinelo svim sektorima evropske privrede, od poljoprivrede do industrije i uslužnog sektora. Građevinski sektor najviše bi profitirao, jer o optimizaciji energetske efikasnosti građevine zavisi hoće li klimatski ciljevi biti ostvareni ili ne.

Isplatiće se i ako nastavimo samiAko je verovati autorima istraživanja, ekonomske prednosti cilja smanjenja emisija za 30 % potpuno su nezavisne od postizanja međunarodnog klimatskog dogovora nakon isteka prve faze Proto-kola iz Kjota 2012. godine. Isplatilo bi se čak i ako bi Evropa morala nastaviti sama. Ako sledeći krugovi svetske kli-matske konferencije povećaju cilj sma-njenja emisija, kriva rasta evropske pri-vrede mogla bi biti još strmija od one koju predviđa istraživanje.

„Zelena“ radna mesta

hi!biz

Zaštita klime i privredaProjekt AMPERE (procena načina ublažavanja klimatskih promena i pouzdanosti okvirnog proračuna troškova) izrađen je kako bi se bolje procenili troškovi i ekonom-ske posledice zaštite klime. Ujedi-njuje istraživačke timove iz 12 zemalja i njihove računarske mode-le pod vodstvom Instituta za istra-živanje klimatskih promena u Potsdamu (PIK).

Istraživanje „Novi put za rast Evrope" sproveli su naučnici sa uni-verziteta u Oxfordu, Nacionalnog tehničkog univerziteta u Atini, Uni-veristé Paris 1 Panthéon-Sorbonne i Evropskog klimatskog foruma (ECF) pod rukovodstvom Carla Jaegera s Instituta za istraživanje klimatskih promjena u Potsdamu (PIK).

20 ■ 21hi!tech 01|13Industry Journal Christina Lehner

www.newgrowthpath.eusiemens.com/sustainability

i

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil Siemens, Lenzing AG/Alois Humer, Lenzing AG/Markus Renner/Electric Arts

Industrija

hi!biz

Proizvodnja vlakna je energetski intenzivnaKošulje, bluze, donje rublje, čaršavi i vlaž-ne maramice, zavoji, prekrivači u operaci-onim salama i još puno toga. Naša svakod-nevnica puna je proizvoda napravljenih ili oplemenjenih vlaknima grupacije Len-zing. Oni se takođe mogu pronaći na teh-ničkim poljima i u građevinarstvu. Sva ta vlakna potiču od obnovljivog sirovog ma-terijala drveta. „Dobijanje vlakana iz celu-loze toliko je energetski intenzivan proces da se sami snabdevamo energijom i već decenijama radimo na tome da optimizu-jemo potrošnju energije“, izjavio je Gottfried Rosenauer, rukovodilac poslov-nog područja za energetsko poslovanje austrijske kompanije Lenzing AG (LAG).

LAG svoju fabriku u Gornjoj Austriji snabdeva s otprilike 3600 GWh godišnje u vidu toplote i struje, a samo potrošnja električne energije doseže 648 GWh go-dišnje. Udeo fosilnih goriva se sistemski smanjivao u periodu od 1995. do 2009., opavši s 35% na 13,5%. Umesto njih kao izvori energije koriste se biogeni materi-jali poput kore drveta ili piljevine i taloga iz procesa pročišćavanja otpadnih voda nastalih u proizvodnji celuloze. Na toj lo-kaciji Lenzing AG vodi najveće postroje-nje za spaljivanje otpada u Austriji s proi-zvodnjom od 110 MW.

„Zahvaljujući decenijama optimizacije snabdevanja energijom, gotovo svaki pro-stor za napredak već je iskorišten“, objaš-njava Gottfried Rosenauer, dodajući: „U

ovom trenutku sistemski radimo na tome da dobijemo detaljniju sliku proizvodnih procesa putem Siemensovog sistema za upravljanje energijom b.data kako bismo otišli korak dalje i dodatno smanjili potroš-nju.“ Taj sistem kvantifikuje energetske protoke struje, pare, vode, tople vode, kom-primovanog vazduha, hladnoće, inertnih gasova i vakuuma i te vrednosti povezuje s pojedinim procesima i sistemima. Otprilike 2200 standardizovanih varijabli nadziru se u Lenzingovu postrojenju u tu svrhu. „Ot-prilike 95 posto podataka automatski odlazi u sistem b.data putem postojećeg sistema prikupljanja podataka u realnom vremenu, a svega pet posto prikupljenih vrednosti zahteva ručni unos“, izveštava Karl Eder, rukovodilac Odeljenja za računovodstvo i optimizaciju Lenzingovog energetskog po-slovnog područja.

Grafički prikaz krive envelopeDok su se rešenja za upravljanje energi-

jom u domaćinstvima na osnovu tablica i popisa ranije koristila za obračun meseč-ne potrošnje energije, danas se sve merne tačke mogu nadzirati i analizirati u real-nom vremenu u inkrementima od 15 mi-nuta. „To nam omogućava da u planove za optimizaciju uklopimo važan faktor vre-mena“, ističe Wolfgang Hemetsberger, stručnjak za energiju na Odeljenju za energetsku optimizaciju i upravljanje kvalitetom. Potrošnja električne energije raščlanjena na inkremente od 15 minuta, postupak uobičajen za dobavljače energi-

Gottfried Rosenauer, potpredsednik Lenzinga AG: „Detaljnija slika proizvod-nih procesa”.

Lenzing AG S ostvarenim prihodom koji prelazi 1,7 milijardi evra i udelom u izvozu od više od 90 posto globalno prisutan proizvođač celuloznih vlakana Len-zing AG spada među vodeća imena na području inovacija i tehnologija na tržištu. U kompaniji tvrde da fabrika u Lenzingu u Gornjoj Austriji beleži naj-veću integrisanu proizvodnju celulo-znih vlakana u svetu i da je samo na toj lokaciji zaposleno 2900 ljudi. Gru-pacija Lenzing ima postrojenja za pro-izvodnju na svim važnijim tržištima i globalnu mrežu kancelarije za prodaju i marketing.

Korak daljeInovativnim modelom upravljanja energijom specijalisti za celulozna vlakna

Lenzing AG žele da dodatno poboljšaju već visoku energetsku efikasnost.


22 ■ 23hi!tech 01|13Elisabeth Dokaupil Siemens, Lenzing AG/Alois Humer, Lenzing AG/Markus Renner/Electric Arts

je, omogućava izradu envelope koja jasno grafički odražava potražnju.

„Važan aspekt zašto smo izabrali si-stem b.data je u tome što njegova relativ-no otvorena arhitektura sistema nudi jed-nostavne procese modeliranja, fleksibilnost u dodjeljivanju varijabli i ra-zvijanje praktično orijentisane aplikaci-je“, objašnjava Karl Eder. Modul mrežnog servera uveden je za potrebe razmene in-formacija sa sistemskim operaterom u Lenzingu i za globalnu upotrebu. Taj mo-

dul omogućava pristup intranet pretraži-vaču za sistem b.data putem standardnog internet pretraživača.

Novi sistem podržava transparentnost na nivou cele kompanije s obzirom na mesta trošenja. Potrošnja energije može se jasno povezati s 540 postojećih računo-vodstvenih stavki. „To omogućava brže prepoznavanje potencijala za optimizaci-ju i generisanje novih brojki“, ističe Wolf-gang Hemetsberger. Cilj uvođenja siste-ma b.data je povećati kvalitetu podataka i

www.lenzing.comsiemens.com/bdata

Sistemskim upravljanjem energijom moguće je unapred odgovoriti na zahtevane promene u svrhu Iskorišćavanja dodatna dva-tri posto potencijala uštede.

Wolfgang Hemetsberger, energetska optimizacija: „Uz pomoć sistema b.data u planove za optimizaciju možemo uklopiti važan faktor vremena.”

i

potvrditi njihovu verodostojnost, što predstavlja teške zadatke uzevši u obzir veliku proceduralnu kompleksnost.

Grupna obrada nekih delova procesa često rezultira oscilacijama do 30 tona pare po satu i 10 MW električne proizvod-nje. Posmatrajući protoke energije u okvi-rima upravljanja energijom, moguće je unapred odgovoriti na zahtevane prome-ne i time učiniti proizvodnju energije još efikasnijom. Sve u svemu, sistemsko upravljanje energijom može iskoristiti još dva-tri posto potencijala uštede, što nije zanemarivo imajući u vidu 12 miliona gi-gadžula potrošnje goriva.

Novi softver je standardizovan otvore-nom arhitekturom sistema i zadovoljava sve kriterijume proizvođača vlakana s ob-zirom na pitanja održivosti i trajnosti. Za-hvaljujući višejezičnim karakteristikama i mrežnoj kompatibilnosti, moguće ga je integrisati s čitavom grupacijom Lenzing. Gottfried Rosenauer govori o sledećim koracima: „Sledeće što nam je u planu je-ste da sprovedemo taj sistem u našim fa-brikama u Indoneziji i Kini pa i na lokaci-jama u celom svetu gdje postoji dodatni potencijal za napredak.“

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIEugen Juen Siemens Christina Lehner

Nova sloboda izboraGranica između sveta analogne i digitalne pošte bledi.

Automatizacija logistike ubrzava dostavu paketa i pisama.

Više od milijardu pisama Danas se naravno šalje manje pisama nego pre deset ili čak pet godina, ali u 2010. ipak je poslato više od milijardu pi-sama. Istovremeno je broj poslanih pa-keta porastao na impresivnih 56 miliona, što je ponajviše rezultat kupovine preko interneta. Toj brojci treba dodati i 4,5 mi-lijardi oglašivačkih pošiljaka i 770 milio-na novina i časopisa. To je mnogo posla za poštansku službu, posebno kad se u obzir uzme činjenica da više od 95 posto svih pisama stigne do primaoca dan na-kon slanja. To znači da pošiljka mora doći od poštanskog do kućnoga sanduči-ća u vrlo kratkom roku dok konkurencija takođe vreba svoju priliku na novootvo-renom tržištu.

Nove mašine za razvrstavanje koje će biti puštene u pogon ovog leta u pet veli-kih centara za razvrstavanje pošte au-strijske poštanske službe trebalo bi da

dodatno doprinesu u trci sa ionako krat-kim rokovima. Novi Siemensovi sistemi su izuzetno fleksibilni pa mogu obrađi-vati standardna i velika pisma i među najbržim su uređajima te vrste s proto-kom od 50.000 pisama na sat, koji omo-gućava visoki nivo automatizacije. Opre-mljeni su tehnologijom prepoznavanja otiska prsta koja se zasniva na upotrebi kamere i koja suvišnim čini ispisani bar-kod (uključujući i svu dodatnu opremu, kao što su pisači za barkodove, etiketirke ili čitači barkodova i svi njihovi potrošni delovi).

Tehnologija prepoznavanja otiska pr-sta prepoznaje pismo na osnovu specifič-nog i jedinstvenoga izgleda pisma koji je određen poštanskom markom, pošiljao-cem i adresom. Taj otisak prsta prati pi-smo poput fotografije kroz ceo proces. To je veliki napredak jer ne postoje me-đunarodne norme za barkodove, zbog

čega je teško, a ponekad i nemoguće, preći granicu ili prebaciti se na drugi lo-gistički lanac uz isti barkod. Naravno, tehnologija se može primeniti na pošilj-ke svih veličina: svako pismo i svaki pa-ket imaju jedinstveni otisak prsta.

Potpuna automatizacija, čak i za velike formateAutomatizacija poštanskih usluga stalno napreduje i obuhvata ceo procesni lanac, počevši od pripreme pošte prikupljene iz poštanskih sandučića i naknadna razvr-stavanja. Mašine za razvrstavanje pošte, koje se zovu Culler Facer Cancellers (CFC), sada mogu da potpuno automatizovano obrađuju i pisma velikih formata kao što je C4, čime se procesni lanac dodatno una-pređuje. Nekad su pošiljke tako velikih formata morale da se razvrstavaju ručno.

Danas je porasla i primena automati-zovanog razvrstavanja paketa kod kojih

Pošta na putu do linije za prepoznavanje, gde

dobro podešene mašine mogu da dekodiraju 95

posto adresa.


24 ■ 25hi!tech 01|13Eugen Juen Siemens Christina Lehner

su, za razliku od pisama, prisutne veće razlike u veličini i težini. Jedan posebno impresivan sistem za razvrstavanje pa-keta trenutno se gradi u gradu Nanjingu u blizini Šangaja. Vagoni iz Siemensovog postrojenja će u završnoj fazi putovati otprilike pet kilometara preko više nivoa i pravilno razvrstavati svaki paket.

Što se tiče automatizacije celog proce-sa, ima još prostora za napredak u pret-poslednjoj i poslednjoj etapi. Pretposled-nja etapa: pre nego što poštar počne da raznosi poštu, mora da složi pisma pra-vilnim redosledom, što se još radi ručno. Ta priprema čini velik deo posla i takođe bi mogla da je obavlja mašina. To bi svaki dan uštedelo mnogo vremena u poštan-skoj kancelariji tokom dostave, posebno kad zamenski poštari dostavljaju na ru-tama koje ne poznaju dobro. Savršeno složena poštanska torba mogla bi u ta-kvim slučajevima da bude pouzdan vo-dič od jedne kućne adrese do druge. Za-hvaljujući naprecima kao što je tehnologija prepoznavanja otiska prsta, ceo proces je moguće kontrolisati, jer si-stem može od samog početka za svaki paket predvideti svaku stanicu kroz koju paket mora proći kako bi stigao do odre-đenog poštara, što omogućava planira-nje najbolje rute i prikladne strategije razvrstavanja.

Potrebno je još unaprediti poslednju etapu procesa u kojoj pošta stiže do kuć-nog sandučića. Moglo bi se pomisliti da se ta etapa može preći jedino pešice. Me-đutim, Švajcarska pošta i Siemens su za-jedničkim naporima razvili novi proi-zvod koji će trajno primeniti budućnost poštanskih usluga: Trust Ebox, kojim se dodatno učvršćuje veza između klasič-nog pisma i elektronske pošte, a to se ostvaruje pomoću procesa koji se zove „obrnuti hibridni poštanski proces“. Jez-gro toga procesa čini digitalno skenira-nje omotnice, a kopija skena šalje se pri-maocu kao slikovna datoteka.

Pismo, pošta ili koš za smećeDanas primaocima na raspolaganju stoje tri opcije, nezavisno od vremena i neza-visno od toga u kom delu sveta se nalaze, uz uslov da imaju pristup internetu.: • Poštanska kancelarija može da uništi nepročitano pismo. Time se smanjuje za-trpavanje kućnih sandučića primaoca po-šte i nepotreban rad poštara. • Pismo se može dostaviti uobičajenim putem, uz malu razliku da je adresu pri-maoca moguće odabrati u bilo kom tre-nutku, što je posebno korisno tokom od-mora ili za osobe na poslovnim putovanjima. • Poštanska kancelarija može da otvori pi-

smo, skenira ga i pošalje u PDF formatu. Trust-Ebox koristi mašinu za razvrstava-nje Compact Reader Sorter (CRS) najno-vije generacije koji može obrađivati pi-sma do formata C4 i proizvoditi skenove prednje strane pisma. Nadalje, svakom pismu se dodeljuje kod prema koje se identifikuje tokom ostatka procesa. Sa-stavni deo mašine je i softver za čitanje koji prepoznaje adresu i automatski je povezuje s određenim primaocem, a po-štanska adresa se čuva u sistemu nakon prvog prolaska kroz sistem. Nakon što primalac odluči šta želi da učini s pi-smom, sistem razvrstava pisma u odgo-varajuće kasete.

Pošta

hi!biz

electronic mail processing recipient

picture transmission

digitalization

delivery

incoming mail

letter picture recording

recipient decision filter

decision

unrequested mail

opening & scanning

legally binding storage

deliver

safe recycling

electronic mailelectronic mail processing recipient

picture transmission

digitalizationdigitalization

delivery

incoming mailincoming mail

letter letter picture recordingpicture recording

recipient decision filter

decision

unrequested mail

opening & scanning

legally binding storagelegally binding storage

deliverdeliver

safe safe recyclingrecycling

Trust-Ebox pove-zuje klasično pismo i elektron-sku poštu. Prima-lac prima digitalnu omotni-cu i može da odluči da li želi dostavu pisma, bacanje pisma u smeće ili skenira-nje pisma i slanje pisma elektron-skim putem.


Skupe rupe u znanjuČak se ni u savremenim industrijskim po-gonima često ne zna na koji se način uku-pna količina potrebne energije raspode-ljuje po pojedinačnim proizvodnim linijama, mašinama i potrošačima koje sadrže. To je potencijalno skupa rupa u znanju. Povećanje efikasnosti pogona, smanjenje troškova i sprečavanje emisija CO2 moguće je jedino praćenjem energije koju troše pumpe, prese ili kompresori. Bolja informisanost o korišćenju energije je važna i iz ekonomskih razloga i razloga vezanih za životnu sredinu.

Profesor Frithjof Klasen sa Univerzite-ta primenjenih nauka u Kölnu pokušava da dobije uvid u energetski tok u fabrika-ma automobilske industrije. Otkriveno je

da je vreme neaktivnosti mašina najveći problem, jer mašine i tada troše polovinu energije koju koriste za vreme proizvod-nje. Razlog je sledeći: u mnogim slučaje-vima nije moguće jednostavno isključiti pogone i sisteme, jer se moraju uzeti u obzir složene interakcije među brojnim komponentama.

Automatizaciona inicijativa nemačkih proizvođača automobila (AIDA) stoga se udružila s organizacijom korisnika siste-ma Profibus kako bi se razvio standard za unapređenje upravljanja energijom – profil energetske efikasnosti zasnovan na komunikacionom protokolu Profinet koji spaja pogonske sisteme upravljanja, ko-munikacionu mrežu i potrošače struje.

Prema merenjima stručnjaka za efika-

snost iz Kölna, novi standard štedi otpri-like 70 % energije za vreme neaktivnosti mašine, što omogućava smanjenje uku-pne potrošnje energije za otprilike treći-nu. „Budući da su za proizvodnju vozila potrebni mnogi sistemi, godišnji troško-vi energije mogu se smanjiti za oko 400, 500 ili 600 hiljada evra“, rekao je Klasen.

Pojedinačno gašenje mašina i kompo-nenti je važan zahtev za pretvaranje pro-izvodnih pogona u mikromreže. To su naslednici inteligentnih elektroenerget-skih mreža budućnosti, naprednih mre-ža. U tim inteligentnim mrežama proi-zvođači energije i potrošači, kao i sistemi i mreže čuvanja energije međusobno su povezani kako bi ujednačili snabdevanje i potražnju. „Kompanije u budućnosti

Industry Journal, Elisabeth Dokaupil Siemens Christina Lehner

U elektroenergetskoj mreži budućnosti industrija mora da bude fleksibilna. Za to je potrebno inteligentno upravljanje

energijom i mogućnost isključivanja.

Analiza automobilske indu-strije pokazuje da se za

vreme neaktivnosti troši polovina energije koja se

troši za vreme proizvodnje.

Pauza u radu


26 ■ 27hi!tech 01|13

Energetska efikasnost

hi!biz

moraju da budu deo inteligentnog uprav-ljanja energijom“, objasnio je Engelbert Lang iz Siemensa. „Širenje obnovljivih energija izazvaće još veće varijacije u snabdevanju i cenama nego danas. Zato je preko potrebna ekonomski efikasna kombinacija energije.“ Lang smatra da će u budućnosti to podrazumevati i isključi-vanje delova pogona kada je električna energija preskupa. To se danas već i radi u izolovanim slučajevima kako bi se izbe-gla maksimalna opterećenja. Izazov opti-mizacije s kojim se stručnjaci za automa-tizaciju suočavaju je izuzetno složen.

„Pogoni se danas optimizuju radi maksimalne produktivnosti. Međutim, u budućnosti kompanije moraju da i proi-zvodnju prilagode raspoloživosti energi-je“, izjavio je Lang. „Mnoge metode oču-vanja relativno su jednostavne. Ako je električna energija preskupa, sistemi po-put ventilacije ili klimatizacioni sistemi mogu se na neko vreme isključiti.“ Delovi

sistema proizvodnje mogu da prestanu s radom kada intermedijarni proizvodi iz skladišta nisu na raspolaganju. Za takve scenarije automatizaciona tehnologija i zalihe energije moraju u budućnosti biti međusobno bolje povezani.

Ko odlučuje o pauzama?Ali ko odlučuje kada koje mašine mogu da naprave pauzu u radu, a da to ne utiče na proizvodnju? To je zadatak za najveći nivo kontrole, odnosno sistem izvršavanja proizvodnje (MES), koji zna raspored smena i trajanje pauza i uzima u obzir međusobne zavisnosti u celoj proizvod-noj liniji.

Inteligentno upravljanje fabrikom po-drazumeva i neprekidnu komunikaciju s dobavljačem električnom energijom. Si-stem upravljanja upoređuje trenutno ras-položivu električnu energiju s planira-nom proizvodnjom. Na primer, ako je energija jeftina, sistem može da započne

procese prethodne obrade kao što je de-kapitacija ili sečenje ili da napravi zalihu određenih intermedijarnih proizvoda. Izazov za programere je pisanje algorita-ma koji u obzir uzimaju cenu energije i profile potražnje, potrošnju potrebne energije te mogućnost intermedijarnog skladištenja.

Nadalje, električna energija u buduć-nosti neće ići samo u jednom pravcu. Mnoge kompanije imaju strujne genera-tore za slučaj nužde koji mogu da se spoje kao regionalno raspoređene virtuelne elektrane koje proizvode desetine mega-vata. Te elektrane se mogu pokrenuti za vreme velike potrošnje. U tom modelu po-sebni intermedijarni agenti daljinski bi upravljali virtuelnim elektranama i ispo-ručivali električnu energiju snabdevači-ma energije. To se već danas može prime-niti u praksi. Kompanijama su isplativi i sistemi skladištenja električne energije. Oni se najpre sastoje od litijum-jonskih ili redoks protočnih baterija u kojima se energija skladišti dvama tekućim elektro-litima u rezervoarima.

Budućnost energetski efikasne proi-zvodnje već je počela. Postoje proizvodi koji energetski tok čine transparentnim i omogućuju efikasno upravljanje energi-jom. „Powerrate“ je nadogradnja Siemen-sovog automatizacionog sistema Simatic koji detaljno evidentira potrošnju energi-je i omogućava upravljanje potrošnjom mehanizmom „isključivanja“. Siemensov sistem upravljanja energijom b.data nudi pregled energetskih troškova cele kompa-nije i omogućava direktnu vezu sa softve-rom kompanije, na primer sistemom SAP. To znači da se već mogu optimizovati ugo-vori s snabdevačima energijom.

siemens.com/automationsiemens.com/bdatai

Industry Journal, Elisabeth Dokaupil Siemens Christina Lehner

Lighting

Compressed air

Pumping systems

Refrigerating plant and cooling water installation

Heat supply

Ventilation systems up to 25%

up to 30%

up to 30%

up to 30%

up to 50%

up to 70%

Upotrebom nove energetske komuni-kacije Profi pokretač

motora može isključi-ti pogone za vreme

pauza u proizvodnji.

U srednje velikim kompani-jama velike količine ener-gije troše se uglavnom na osvetljenje i komprimovani vazduh. U područjima gre-janja, hlađenja, ventilacije i pumpi može se uštedeti otprilike trećina potrošene energije.

Štednja energije

Od mobilnog telefona do vetroturbineRetki metali. Mobilni telefoni i LCD televi-zori ne mogu bez njih. Isto važi i za elek-trične motore, štedljive sijalice trajne ma-gnete koji su potrebni za novu generaciju efikasnih vetroturbina. Zbog korisnih svojstava tih materijala razvija se sve više i više proizvoda, čime se još više zaoštravaju uslovi na tržištu. Retki metali obuhvataju metale kao što su neomidijum, praseodi-mijum i disprozijum. Kada se optimalno pomešaju, njihov energetski proizvod, koji je mera pohranjive magnetne energije, iznosi više od 400 kilodžula po kubnom metru (kJ/m3). Ta vrednost je toliko visoka da magnetni sistemi koji koriste ove mate-rijale mogu biti znatno manji od onih koji koriste uobičajene metale, ili ih karakteri-šu znatno veće magnetne energije.

Naziv „retki metali“ može zavarati jer mnogi od tih metala, kao što je neodmi-jum, nisu zapravo retki. Javljaju se u Ze-mljinoj kori češće nego na primer olovo, ali otkriveno je samo nekoliko većih nala-zišta. Trenutno Kina dominira s 97 % svet-ske proizvodnje retkih metala. „Suočava-mo se s problemom resursa“, upozorio je dr Thomas Scheiter, načelnik područja glo-balne tehnologije „Zamena materijala i re-

cikliranje“ u Siemensovom CT odeljenju.

Znatno smanjenje težineRetki metali omogućavaju rad vetroturbi-na sa samo jednom zavojnicom umesto dve i s jednim trajnim magnetom. U pore-đenju s korišćenjem uobičajenih materija-la poput gvožđa i bakra, time se znatno smanjuje težina.

S obzirom na to da Kina igra sve važniju ulogu u području vetroturbina i električ-nih vozila, sve će više moći da se oslanja na sopstvene resurse. To je dovoljan razlog za

naučnike koji istražuju materijale u Sie-mensu da započnu potragu za tehnološ-kim alternativama.

Jedna mogućnost za održivo korišćenje metala retkih zemalja je recikliranje tih materijala iz električnih motora. Međutim, taj proces se najpre mora razviti. Motori se stavljaju u peći za topljenje i retki metali se mešaju s ostalima. Trenutno se testiraju različite mogućnosti izdvajanja tih vred-nih materijala, kojih često ima samo u ma-lim količinama. Istraživači rade na dizajnu proizvoda od samog početka tako da se trajni magneti mogu odvojiti od motora. Istovremeno, razvijaju se procesi obogaći-vanja zgure s magnetnim materijalima iz rastopljenog metala kako bi se izdvojile retki metali.

Uska grla predviđena programomIako su retki metali prioritetni među kritič-nim sirovinama, ostali materijali takođe daju razlog za brigu. Posebno robusni va-trostalni metali problematični su zbog mo-gućih uskih grla pri isporuci. Ti metali su niobijum, volfram i molibden, koji se kori-ste u proizvodnji rendgenskih cevi i preki-dača. Spomenuti materijali treba da budu biti otporni na visoku temperaturu, ali i da

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIPictures of the Future, Industry Journal Getty Images/ULTRA.F, Caro/Caro/picturedesk.com, Getty Images/Pete Ryan

Zavisnost je skupaMetali koji su važni za sve veći broj elektronskih proizvoda koji dominiraju na-šim svakodnevnim životom postaju sve ređi i skuplji. Stoga se istražuju alterna-

tive i razvijaju metode recikliranja.

Proizvodi

hi!biz

Električne motore treba od početka dizajnirati tako da se trajni magneti mogu jednostavno odvojiti od motora tokom recikliranja.


imaju određenu mogućnost oblikovanja i provodljivosti. Prepreke se mogu javiti i kod platine, paladijuma, indijuma, galiju-ma i germanijuma. Zlato, srebro i bakar nisu toliko deficitarni, ali može se očekiva-ti dalji rast cene.

Visoke cene već privlače pažnju lopova. Vozovi se zaustavljaju zbog povećane uče-stalosti krađe kablova. Novac se može za-raditi recikliranjem otpadnih materijala čak i bez kriminalnih aktivnosti. Metali koji su procenjeni na 30 miliona evra mogu se pronaći na prosečnom otpadu. Evropljani svake godine bacaju 1,5 milijar-di tona iskoristivih materijala. U Kini pak četiri tone zlata, 28 tona srebra i 6000 tona

bakra završi u smeću svake godine. Da li će se otpadi u budućnosti smatrati zanimlji-vim nalazištima važnih sirovina?

Sigurno. Ovaj trend već ima svoj naziv: urbano rudarstvo (eng. urban mining). „Rudnici“ u gradovima čak daju bolje re-zultate nego prinosi primarnih nalazišta. Međunarodna grupa Umicore, koja je spe-cijalizovana za plemenite metale, zarađuje više od 60 posto od svojih deset milijardi evra prihoda od recikliranja - s godišnjom stopom rasta od 42 %, prema najnovijim proračunima. Glavni izazov za stručnjake za recikliranje je kompleksna mešavina materijala u elektronskom otpadu. Uz ple-menite, osnovne i posebne metale, otpad

se sastoji i od toksina, halogena, plastike, stakla i mnogo drugih materijala. Savre-meni IT hardver sadrži 60 različitih eleme-nata.

Velika iskoristivost metalaMeđutim, Umicore potvrđuje da reciklira-nje takvih starih materijala funkcioniše. Kompanija postiže iskoristivost metala veću od 95 % iz štampanih pločica, katali-zatora i litijum-jonskih baterija. Preko 70 000 tona metala izdvaja se iz ukupnog re-cikliranog materijala, što iznosi otprilike 300 000 tona uglavnom sekundarnih siro-vina godišnje. Savremeno recikliranje zah-teva samo deo energije koja je potrebna za vađenje resursa u rudarstvu. „U poređenju s udelom ruda u primarnim nalazištima, računarske pločice ili mobilni telefoni su pravi izvor bogatstva“, rekao je Christian Hagelüken iz Umicoreove jedinice za pre-radu plemenitih metala.

28 ■ 29hi!tech 01|13Pictures of the Future, Industry Journal Getty Images/ULTRA.F, Caro/Caro/picturedesk.com, Getty Images/Pete Ryan

Povećanje stopa prikupljanjaMinistri za zaštitu životne sredine 27 zemalja članica EU dogovorili su se o strožim uslovima za odlaganje elektronskog otpada. Stope priku-pljanja treba da se povećaju sa sadašnjih 30 na 64 % za osam godi-na. Prema komesaru Evropske komi-sije za životnu sredinu Janezu Potočniku, „Važno je shvatati elek-tronski otpad kao vredan resurs. Gubici od materijala koji se ne reci-kliraju u Evropi dosežu četiri milijar-de evra godišnje.“

siemens.com/innovationwww.umicore.desiemens.com/pof

i

Osiguranje kvaliteta proizvodaU većini fabrika za biotehnološku proi-zvodnju ne vodi se evidencija o tome šta se događa s proizvodom tokom proizvodnog procesa. Isto važi i za liofilizaciju koja je važan proces u proizvodnji velikog broja lekova.

Oštećenja proizvoda tokom liofilizacije mogu se utvrditi samo naknadno, uzima-njem uzoraka i njihovom analizom. Stal-nim praćenjem liofilizacije moguće je op-timizovati taj proces kako bi se osigurao trajni kvalitet proizvoda. Inovativnim me-todama poput Ramanove spektroskopije ili spektroskopije u bliskom infracrvenom području (NIR spektroskopija) kojima se služe naučnici na Univerzitetu u Gentu i u

Siemensu mogu se stvarati sveobuhvatni snimci procesa unutar samog proizvoda. Tim metodama se prikupljaju potrebne in-formacije o ponašanju i svojstvima proi-zvoda. Nedavno razvijenim postupcima vrednuju se metode grupisanja podataka koji pomažu u prepoznavanju nastalih ne-željenih devijacija tokom obrade – neka vrsta ranog sistema za uzbunjivanje važ-nog za kontinuiranu kontrolu procesa obrade i davanje odobrenja u realnom vre-menu.

Korišćenje spektroskopije u početku nije davalo rezultata u realnom vremenu. Radi rešavanja tog problema, analitička oprema se kombinuje sa Siemensovim analitičkim softverom SIPAT (Siemens Pro-

cess Analytic Technology). SIPAT omogu-ćava prikupljanje rezultata analize u real-nom vremenu i integriše ih s dodatnim podacima o samom procesu kako bi izra-dio model koji predskazuje kvalitet njiho-vog grupisanja.

Za razliku od naknadnih proizvodnih te-stova koji rezultiraju celokupnim ili deli-mičnim odbacivanjem grupe podataka lo-šeg kvaliteta, sada se rezultati liofilizacije proveravaju tokom same obrade. Neke kompanije već planiraju kombinovanje svojih PAT rešenja sa SIPAT-om kako bi se omogućilo davanje odobrenja u realnom vremenu.

Analiza u stvarnom vremenuInovativne tehnike omogućavaju dobijanje informacija o proizvodi-ma i postupcima obrade i davanje odobrenja u realnom vremenu.

Tokom osetlji-vih biotehno-

loških procesa treba znati šta se tačno doga-

đa s proizvo-dom.

siemens.com/pharmawww.ugent.be/en

i

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil, Ursula Grablechner Andi Bruckner, Siemens


www.jku.at

Pametni ekrani za odabir informacija

iSistem detektuje obraćanje pažnje na osnovu položaja tijela ili izraza lica.

Nova dostignuća na području fotonaponske tehnologije

Inteligentna vozila

Visokodelotvor-ni prekidači

Kompanija Semprius sa sedištem u Durhamu u američkoj saveznoj državi Severna Karolina uspela je da pomoću novog prototipa konvertuje više od tre-ćine solarne energije direktno u elek-tričnu. Uzevši u obzir to da vodeći proi-zvođači modula dotad nisu uspeli da kovertuju više od 20% solarne energije monokristalnim i oko 16% polikristal-nim fotonaponskim modulima, taj us-peh je svojevrsna prekretnica u fotona-ponskoj industriji. U poređenju s tipičnim polikristalnim modulima, novi visokokoncentrisani fotonaponski mo-duli mogu pod istim uslovima ugradnje da proizvode dvostruko više energije po kvadratnom metru.

Rekordna efikasnost postignuta je za-jedničkim projektom sa španskim Insti-tutom za fotonaponske sisteme i Univer-zitetom u Madridu, a izmerio ju je Institut za solarnu energiju. Koristeći

Pomoć u vožnji, sigurnosne i informa-

tivno-zabavne funkcije trebalo bi da

počnu da se uvode kao programska

podrška u vozilima, a ne kao dosad u

obliku upravljačkih uređaja. Time bi se

smanjila kompleksnost ICT arhitektu-

re, a povećao bi se stepen uspešnosti.

Siemens na spo-

menutim rešenji-

ma radi u saradnji

sa svojim partne-

rima na projektu

RACE (robusno i

pouzdano okruže-

nje motornog računarstva za buduće

električne automobile).

■ siemens.com/innovation

Siemens je razvio novu sklopku

koja radi na 1,2 miliona volti svuda

u svetu. Ta vrednost je jedinstvena

u celom svetu. Izuzetno visoke vol-

taže povećavaju prenosni kapacitet

vodova i pružaju mogućnost preno-

sa veće količine električne energije

relativno malim brojem ruta.

■ siemens.com/energy

specijalna integrisana sočiva, visoko-koncentrisani fotonaponski sistemi komprimuju sunčevu smetlost u sitne, ali visokodelotvorne ćelije.

i siemens.com/industry

Novosti

hi!future

Elisabeth Dokaupil, Ursula Grablechner Andi Bruckner, Siemens 30 ■ 31hi!tech 01|13

Ispitni sistem s više od 40 visokokoncentri-sanih fotonaponskih modula izvlači više energije iz sunčeve svetlosti.

informacije koje korisnik želi. Sistem di-gitalnog prikazivanja sa svojim integri-sanim senzorima kao što su ultrazvučni daljinomer ili dubinski senzori deluje kao posmatrač procesa.

„Ta činjenica omogućava ekranu prika-zivanje sadržaja važnog za određenu situ-aciju, ali i onog zabavnog i zanimljivog“, objašnjava profesor Alois Ferscha s JKU-a. Takođe, korisnički sadržaj, poput video-zapisa i audio-zapisa ili slika snimljenih tzv. pametnim telefonima, može se posta-viti na mrežu.

Novim dostignućima na Institutu Pervasi-ve Computing mogao bi da se smanji vi-šak bespotrebnih informacija. Pametni „SmartLight“ ekrani prenose tačno one

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIDaniel Hautmann Siemens

Dolazi doba džinova

Uskoro bi mogla da počne izgradnja vetroelektrana s proizvodnjom do 20 megavata i rasponom rotora od 200 metara. To bi povećalo proizvodnju

energije i pojednostavnilo logistički lanac.

Snaga vetra na pučini: priča o uspehuCeli svet je bio zadivljen. Radnici su usred vode najpre sagradili stub visok 35 metara. Na vrhu su zatim montirali veli-ko kućište turbine. Na kraju su postavili tri lopatice od 17 metara i vetrenjača je završena. Izgrađeno je 11 vetrenjača, a svaka je bila jaka 450 kilovata (kW), čime je srušen rekord: „Vindeby“ je 1991. po-stala prva komercijalna offshore farma vetrenjača, ujedno i najveća na svetu. Proizvela ju je i postavila danska kompa-nija Bonus Energy, koju je 2004. kupio Si-emens. Pre više od 20 godina postavljen je kamen temeljac za offshore energiju vetra, jedno od najbrže rastućih područja poslovanja Siemensovog sektora Energy. Danas je ona s više od 700 podignutih po-strojenja vodeća kompanija u proizvod-nji offshore vetroelektrana.

U to vreme su mnogi smatrali da je ne-moguće u Vindeby postaviti turbine veće od 450 kW, a danas postoje vetroturbine nominalne proizvodnje od 5, 6 ili čak 7,5 megavata (MW). Jarboli su im visoki do 150 metara, a prečnik rotora od 120 me-tara sasvim je uobičajen. Jedna Siemen-sova turbina od 6 MW danas proizvodi više energije nego ceo park Vindeby koji je u ono vreme na danskoj obali izazvao takvu senzaciju. Međutim, tehnologija snage vetra razvija džinove jače od 6 MW. Veličina je važna. Što je vetrenjača veća i snažnija, to je veća proizvodnja električ-ne energije i profitabilnost.

U sklopu evropskog istraživačkog pro-jekta UpWind oko 120 stručnjaka za energiju vetra razmotrili su budućnost i ispitali tehničke mogućnosti. Ukratko, realno je očekivati izgradnju velikih toč-

kova s prečnikom rotora većim od 200 metara i generatorima od 20 MW.

Razlosi za nove generacije vetroelek-trana neverovatnih dimenzija su: mno-ge svetske vlade žele da obnovljiva ener-gija smanji emisije CO2 i zavisnost od fosilnih goriva. Samo u Evropskoj uniji oko 20 posto energije trebalo bi da dola-zi iz obnovljivih izvora do 2020. godine. Vetar sa pučine tu ima najvažniju ulogu. Ako sve bude išlo po planu Evropskog udruženja za energiju vetra, u morima će do 2030. biti 200 gigavata vetroener-gije. To znači 40 000 vetrenjača, svaka jačine 5 MW. Ili 10 000 turbina, svaka ja-čine 20 MW.

Umesto velikog broja manjih turbina budućnost će se oslanjati na manji broj većih elektrana. Moto je: Razmišljaj na veliko! jer:


32 � 33hi!tech 01|13Daniel Hautmann Siemens

hi!future

Energija vetra

� Velike turbine štede prostor. Umesto četiri male vetrenjače s potrebnim raz-makom, nova generacija elektrana zauzi-ma manje mesta, a proizvodnja ostaje ista.� Bolje je iskorišćen vremenski prozor, jedan od najvažnijih faktora u gradnji offshore vetrenjača.� Umesto četiri pogona, potrebno je iz-graditi i povezati samo jedan.

Može li se taj džinovski san ostvariti?Da li su tako velike vetroelektrane zaista moguće? Mogu li se lopatice duge 100 metara jeftino proizvoditi? I što je sa svim drugim komponentama kao što su zupča-nici i generatori, koji moraju da podnose velika opterećenja? Peter Hjuler Jensen, direktor vetroenergije na danskom dr-žavnom institutu za istraživanje Risø

Istorija offshore vetro-elektrana počela je pre malo više od 20 godina. Danas taj posao cveta.

DTU i koordinator projekta UpWind, uve-ren je da je odgovor potvrdan.

Međutim, to se ne može postići samo povećanjem razmera i stavom „izgradiće-mo četiri puta veći jarbol, generator i lo-patice“. Lopatice velike 60 metara postale bi čudovišta od 240 metara. Težina bi im skočila s 30 na 120 tona. Gondola od ot-prilike 350 tona bila bi teška 1400 tona. Jarbol i postolje trebalo bi da budu četiri puta stabilniji. „Uz raspoloživu tehnolo-giju ograničeno je povećanje razmera trenutnih nacrta. Potrebni su nam novi nacrti i/ili materijali“, napisao je Bert Janssen iz holandskog Centra za energet-ska istraživanja (ECN) u završnom izve-štaju projekta UpWind.

Naučnici su analizirali ceo sistem od postolja do vrhova lopatica. Njihov za-ključak je da osnove moraju da postanu jednostavnije i jeftinije. Čelični limovi komplikovanih oblika koji se naknadno zavaruju na džinovske stative su presku-pi. Moguće rešenje je izgradnja plašta, to jest četvoronožnog kostura od čeličnih cevi.

U svakom slučaju, važnije je odlučiti se za adekvatan pogonski sklop: sa zup-čanicima ili bez njih? Ne samo da su

zupčani prenosnici teški, već su i Ahilo-va peta projekta. Zato Siemens i još neki proizvođači u izgradnji velikih pogona daju prednost dizajnu bez zupčanika. Proteklih godina na tržištu su se pojavili zanimljivi koncepti turbina, obično s ge-neratorom s trajnim magnetom. Oni omogućavaju kompaktan oblik i malu težinu. Manji generator i uklanjanje zupčanika menjaju ceo dizajn pogona. Izgradnja temelja i stuba postaje jedno-stavnija jer podnose manji teret. To pak utiče na izgradnju i cenu pogona.

Lopatice rotora nove generacije vetre-njača biće tehnička čuda. Duge do 135

metara, dubine profila 10 metara, preč-nika 6,5 metara u dnu lopatice i skreta-nje vetra do 35 metara, velike su vredno-sti. Zamislite uz to i veliku sopstvenu težinu tereta po lopatici: do 50 tona. Bez skupih ugljenih vlakana takve lopatice se teško mogu izraditi, rekao je istraži-vač projekta UpWind. Bez obzira na sve, one moraju da budu inteligentne. Na-predne lopatice okovane su bežičnim senzorima, piezo elementima ili materi-jalima s memorijom koji neprestano pružaju informacije o nastalim napreza-njima i odmah mogu da odgovore na vrednosti merenja.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIDaniel Hautmann Siemens

Za podizanje offs-hore vetroelektra-na potrebni su masivni brodovi za sastavljanje koji odjednom mogu da prenose nekoliko vetroe-lektrana. Siemens za te brodove osi-gurava pogon i automatizovanu tehnologiju.


Ugrađene klapne, odnosno kontrolne površine kao što su one na avionima, mo-gle bi da pomeraju lopatice tako da aktiv-no smanjuju maksimalna opterećenja. Na vetrenjače bi trebalo ugraditi i uređaje za optička merenja kao što je LIDAR kako bi neprestano analizirali vetar snopom laserskih zraka sve do vrhova lopatica. Kada se udari vetra približe vetrenjača-ma, mašine bi tome mogle da se prilago-de i na vreme izvuku lopatice. Takvim merenjima rotorske lopatice bi mogle da postanu lakše jer bi mogle da se smanje granice sigurnosti.

Je li sve to san? Nije! „Prve džinovske vetrenjače bi mogle da zažive 2020. godi-ne”, procenjuje Andreas Reuter, direktor Fraunhofer instituta za energiju vetra i energetske tehnološke sisteme (IWES) u Bremerhavenu.

Manji modeli su osnova za napredakNa putu do džinovskih vetrenjača potreb-no je zaustaviti se na manjim modelima. Poslednjih godina pogoni od 5 MW uglav-nom su se gradili na pučini. Brojni proi-zvođači su tako stekli iskustvo izgradnje vetroelektrana te klase veličine. Stečeno znanje sada je usmereno na razvoj slede-

će razvojne stepenice. Ekonomično priku-pljanje vetra na okeanima i njegovo pre-tvaranje u električnu energiju zahteva posebne offshore vetrenjače, masivne po-gone koji su lagani i odlikuju se izuzet-nom raspoloživošću. U fabrikama se tre-nutno nalaze prve mašine ove generacije, uglavnom sa šest - sedam MW.

U Høvsøru, u Danskoj, Siemens tre-nutno ispituje najnoviji model SWT-6.0. Ta vetroturbina snage 6 MW je poseban offshore model s velikim brojem inovaci-ja. Kućište vetroturbine ima platformu za sletanje helikoptera, a u slučaju potrebe u unutrašnjosti ima dovoljno mesta za popravke. Pogonski sklop nema zupčani-ke i ima generator s trajnim magnetom.

Inženjeri koji su je osmislili koristili su jednostavne, ali efikasne trikove. Ume-sto da se rotor okreće unutar statora, kao što je to bilo dosad, ovde se okreće izvan statora i oko njega. To smanjuje prečnik „spoljašnjeg rotora“ na relativno malih 4,2 metra, što znači da ga se može prevo-ziti evropskim auto-putevima.

Novi dizajn je lakšiOvo su prednosti novog dizajna: glava

stuba teška je neverovatnih 350 tona.

„Naše tehničko znanje sticano tokom tri decenije susreće se s razvojem nove offs-hore vetroelektrane. Ranije su vetroturbi-ne s većim MW vrednostima uvek bile ne-proporcionalno teže od manjih mašina. Model SWT-6.0 predstavlja izuzetak i samo je neznatno teži od konvencional-nih vetroturbina od 2 ili 3 MW”, rekao je Henrik Stiesdal, glavni direktor za tehno-logiju Siemensove divizije Wind Power sektora Energy u Brandeu u Danskoj.

Ali sada se sa reči mora preći na dela. I zaista hoće. U narednim mesecima Sie-mens će na pučinskim lokacijama u Ne-mačkoj, Velikoj Britaniji i Holandiji po-staviti predseriju od maksimalno 50 mašina SWT-6.0. Znanje stečeno iz toga preći će na izgradnju nove generacije po-gona. Henrik Stiesdsal smatra da su ve-trenjače od 20 MW još daleka budućnost: „Očekujemo da će najveća komercijalna postrojenja 2020. godine proizvoditi oko deset MW i imati rotor prečnika 200 me-tara.“

34 � 35hi!tech 01|13

hi!future

Energija vetra

siemens.com/renewableswww.ewea.org

i

Daniel Hautmann Siemens

Prvi prototip nove Siemensove vetroelektrane SWT-6.0 120: proizvodi 6 MW, prečnik rotora modela je 120 metara i zasniva se na inovativnoj tehnologiji direk-tnog pogona. Postaviće nove standarde u izgradnji offsho-re vetroelektra-na.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIPictures of the Future, Elisabeth Dokaupil Siemens

Organi iz svakoga ugla Skeniranjem koje pamti položaj i funkci-ju svake ćelije u telu otvorile bi se potpu-no nove medicinske mogućnosti. Na taj način bi se omogućila vizuelizacija svih ćelija srca i prostate i izrada 3D snimka dotičnog organa koji bi se s pomoću džojstika mogao sagledati iz svih uglova. Istraživači su nadomak toga da tu zami-sao pretoče u stvarnost, barem za odre-đena područja tela i na nivou voksela, odnosno 3D piksela, od kojih svaki pred-stavlja otprilike 100.000 ćelija.

„Cilj nam da jednog dana omogući-mo automatsko označavanje svakog po-jedinoga voksela skeniranja“, objasnio je dr. Kevin Shaohua Zhou, direktor pro-grama za analizu snimaka celog tela Sie-mensa u Princetonu, SAD. „U sklopu se-mantičkoga pretraživanja, lekari će morati da samo spomenu tumor jetre kako bi videli snimke tumora. Sistem će automatski izmeriti veličinu tumora i tako proveriti reakciju tumora na propi-sano lečenje.“

Zahvaljujući svojoj sposobnosti uče-nja, sistemi sada automatski pronalaze i srčane zaliske, komore, katetere i stento-ve, stvarajući temelj za blage intervencije sa što manje invazivnim tehnikama uz primenu katetera. Pomoću algoritama za mašinsko učenje koji automatski identi-fikuju iste anatomske orijentacione tačke

na snimcima dobijenim različitim proce-sima oslikavanja, tretmani poput zame-ne zalistaka aorte postaju sve precizniji. „Nova tehnika se zove hibrid na osnovu modela“, objašnjava dr Razvan Ionasec iz Siemensa. Trodimenzionalni angiogram dobijen rendgenskim snimanjem može da bude odlično prilagođen za praćenje položaja katetera, ali ne i za vizuelizaciju tkiva. Međutim, ultrazvuk to omogućava. Iz tog je razloga razvijena tehnologija prepoznavanja na osnovu učenja i praće-nja koja optimizuje analizu snimaka an-giografije i intravaskularnog ultrazvuka (IVUS). Takvi uređaji se često koriste za određivanje količine plaka u koronarnim arterijama, odnosno naslaga u arterija-ma srca.

Mašinsko učenje služi i za osposoblja-vanje sistema računarske tomografije namenjenih za identifikaciju kalcificira-noga tkiva na snimcima srca. Softver bi da potpomogne kvantifikaciji količine naslaga kalcijuma na srčanim zaliscima i aorti. Naučnici se nadaju da bi mašinsko učenje na kraju moglo da pomogne u određivanju razlike između normalnog tromba i nestabilnog tromba koji se može otkinuti i uzrokovati srčani ili mož-dani udar.

Istraživači se uvek usredsređuju na celo srce. Nazvano Semantičkim srcem,

hi!future

Zdravstvo

Softver za učenje neprekidno se unapređuje da bi ljudsko telo prikazao do najsitnijeg detalja i tako po-jednostavio postavljanje dijagnoze i lečenje.

Sve na jednome ekranuMedico, računarski sistem pomoći,

jednog dana bi mogao da pomaže

lekarima u postavljanju dijagnoze i

izboru terapije. Povezuje znanje iz

područja medicine, obradu snimaka,

obradu informacija na osnovu znanja i

mašinsko učenje. Na taj način lekari-

ma će biti omogućen efikasniji pristup

različitim vrstama medicinskih infor-

macija. Danas su takve informacije

vrlo heterogene, distribuirane i nisu

povezane. Spomenuti podaci dobijaju

se iz postupaka medicinskih oslikava-

nja, izveštaja ili laboratorijskih podata-

ka. Softver otkriva abnormalnosti na

snimcima, automatski katalogizuje

podatke i spaja i obrađuje snimke za

poređenje.

Medico je aplikacija u fazi razvoja

nemačkog istraživačkog programa

Theseus, u kome Siemens sarađuje s

partnerima sa Univerzitetske klinike u

Erlangenu, nemačkog istraživačkog

centra za veštačku inteligenciju

(DFKI), Univerziteta Ludwig Maximili-

an u Münchenu i Instituta Fraunhofer.

Znanje o funkci-onisanju tela


mašinsko učenje bi trebalo da služi za automatsko identifikovanje sva četiri za-liska. Te informacije bi se tada integrisale u modele komora srca kako bi se dobio potpun model srca. Lekari bi trebalo da mogu da simuliraju i analiziraju posledi-ce različitih intervencija na dinamiku ce-loga srca pacijenta.

Više detalja o srčanim zaliscimaMitralni zalistak, koji reguliše protok krvi između leve pretkomore i leve komore, potrebno je modelirati izuzetno detaljno. Mitralni zalistak je mnogo složeniji od za-liska aorte i vezan je mrežom tetiva, odno-sno tetivnim strunama koje sprečavaju ulazak dvaju mitralnih zalistaka u levu pretkomoru. Zbog preteranog napora ili bolesti te tetive mogu da puknu, a posledi-ce mogu da budu opasne po život.

Propisano lečenje u tom slučaju bilo bi pričvrstiti mitralni zalistak koji je po-pustio na drugi, zdravi zalistak zahvatom uz primenu katetera. „Međutim, u ovom trenutku možemo se orijentisati samo na osnovu fluoroskopskih snimaka, što ni-kako ne olakšava stavljanje kopčice pri-

menom katetera na dva zaliska koja se pomeraju“, objasnio je Ionasec. Njegov tim stoga razvija pristup koji spaja sub-milimetarsku razlučivost ultrazvučnih snimaka prikupljenih pre operacije pri-menom sonde u jednjaku i intraoperativ-nog rendgenskog snimka. I u ovom slu-čaju su algoritmi unapređeni na osnovu nekoliko hiljada snimaka pacijenata.

Radi se i na digitalnom skeneru za pa-tološke dijagnoze. Njime bi se uz pri-hvatljiv trošak trebalo omogućiti preci-zna analiza stakalaca po sekundi, od kojih svako sadrži tanak sloj tkiva kod kojih se sumnja na maligne promene. Rezultati se zatim kombinuju s drugim rezultatima pregleda pacijenta. Siemen-sovi stručnjaci za analizu biomedicin-skih snimaka na Princetonu već sada rade na predviđanju stadijuma raka na uzorcima biopsija prostate. Do sada su sistemi učenja otkrili da su informacije o dužini niza ćelija raka formiranih u oblik petlje i broj ćelija u tim petljama dovolj-ne za utvrđivanje stadijuma raka. Mnogo se još očekuje od inteligentnih informa-cionih tehnologija.

36 ■ 37hi!tech 01|13Pictures of the Future, Elisabeth Dokaupil Siemens

siemens.com/healthcaresiemens.de/pof

i

Dr Shaohua Kevin Zhou, direktor pro-

grama za analizu snimaka celog tela Siemensa u Prince-

tonu, SAD.

„U sklopu semantič-kog pretraživanja, lekari će morati samo da spomenu tumor jetre kako bi videli snimke tumora.”

Električni autobus bez kompromisaNova generacija električnih autobusa ko-jim će se služiti kompanija Wiener Linien namenjeni su za upotrebu u centru Beča, tihi su i uopšte ne emituju gasove. Sie-mens je za vožnju uskim ulicama istorij-skog centra Beča razvio električne auto-buse bez emisija gasova.

„Tehnologija baterija je tek sada na za-dovoljavajućem nivou s obzirom na duži-nu vožnje bez potrebe za ponovnim na-pajanjem“, izvestio je Franz Proksch iz Siemensa. Između napajanja autobusi mogu preći od 120 do 150 kilometara. Međutim, u Beču bi se mogao predstaviti model sa srednjom ćelijom za napajanje, koju bi snabdevali tramvajski električni

vodovi, što bi rezultiralo neprekidnim ra-dom vozila. „Zahvaljujući takvom napa-janju na putu, veličina baterija mogla bi se znatno smanjiti, što bi omogućilo da-lje smanjenje težine i troškova kao i pro-dužetak veka trajanja baterija“, rekao je Proksch.

Iako su troškovi nabavke električnih autobusa otprilike dvostruko veći nego troškovi autobusa na dizel, „ulaganja se isplate jer su operativni troškovi više od 28% niži od troškova za dizel modele“, naglasio je Proksch.

Posebno je impresivno poređenje efi-kasnosti dvaju pogonskih sistema. Dizel-motor koristi skromnih 25% uložene energije, a električni autobus iskorišćava

zadivljujućih 90%. Električni motor po-stiže do 50% povratne vučne snage. Nove električne autobuse karakteriše inovativ-na tehnologija napajanja, a mogu se na-pajati preko utičnica ili pantografa. Vre-me napajanja baterija od litijuma i ferita iznosi od 10 do 15 minuta po satu.

Velika manevarska sposobnost još je jedna prednost novorazvijenih električ-nih autobusa. Osobama smanjene mobil-nosti dopašće se njihova funkcija spušta-nja. Naravno, električni autobusi ne emituju CO2 ni iritirajuću buku. Sve na-vedeno dobro je za grad.

Autobusi koji ne emituju gasoveElektrični autobusi nove generacije zadivljuju udaljenostima koje mogu da pređu, niskim operativnim troškovima i čistim vazduhom koji ostavljaju u gradu.

Novorazvijeni električ-ni autobus: ekološki prihvatljivi sa niskim operativnim troškovi-ma.

siemens.com/mobilitywww.wienerlinien.ati

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil, Ursula Grablechner Siemens


www.bshg.comsiemens.com/pof

Kuvanje na ulje umesto na drvaOtprilike 50 miliona ljudi u Indoneziji kuva na drva, čime uništavaju dragocje-ne šume. Indonezijski poljoprivrednici sada testiraju kuvanje na ulje biljke ja-trope koje je razvio BSH. Sami uzgajaju biljke potrebne za to gorivo u održivoj šumi namenjenoj u poljoprivredne svr-he. Poljoprivrednici od toga imaju kori-sti, a smanjuje se i štetan efekat na šume. Projekat pokreće proizvođač biljnog ulja Waterland, BSH i državno telo zaduženo za šumarstvo.

iUlje iz održivo uzgojene biljke jatrope zame-njuje drvo kao gorivo za kuvanje.

OLED tehnologija u porastu

Monitor za ope-racionu salu kojim se upravlja pokretom

Pitka voda iz zagađene

Istraživači u Osramu razvili su fleksibil-nu, belu organsku svetleću diodu (OLED) koja je efikasnija od halogene lampe, a veličine je otprilike jedanaest sa tri centi-metra. Visoka efikasnost postignuta je delimično posebnim dizajnom električ-nih kontakata s depozicijom pare.Izazov pri dizajniranju fleksibilnih OLED

dioda je zaštita osetljivog blještavog sloja od kiseonika i vlage. Umesto staklenog omotača, fleksibilna OLED dioda zaptive-na je posebnim procesom stvaranja tan-kog sloja. Čelični film, savitljiv i tanak kao list papira, zamenjuje staklenu ploču sa zadnje strane. www.osram.com

Tokom operacije hirurzi će jednog

dana moći da listaju rendgenske

snimke svojih pacijenata pokretima

ruke. Osnovu za to čini tehnologija

Kinect iz Xboxa. Dalji razvoj Siemen-

sove upravljačke konzole omogućiće

lekarima da menjaju snimke, zumira-

ju detalje ili rotiraju trodimenzionalne

snimke pomeranjem svojih šaka ili

ruku.

■ siemens.com/innovation

U svetu 900 miliona

ljudi nema pristup

čistoj vodi za piće.

Amateri iz gotovo bilo

kog dela sveta uz

pomoć Simensovog

uređaja Skyhydrant

mogu da pretvore u

prljavu u čistu vodu za

piće. Skyhydrant ne

koristi struju ni hemi-

kalije i jednostavno se koristi. Uređaj

košta 3500 američkih dolara i i može

da pročisti 10 000 litara vode dnevno.

■ siemens.com/water

Nove, fleksibil-ne OLED diode

daju 32 lumena svetla po vatu

električne energije.

Novosti

hi!life

Elisabeth Dokaupil, Ursula Grablechner Siemens 38 ■ 39hi!tech 01|13

i

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIPictures of the Future, Elisabeth Dokaupil Christina Lehner


40 ■ 41hi!tech 01|13

Upravljanje složenošću

Mašine koje uče mogu da procesuiraju velike količine podataka, prepoznaju obrasce u podacima, nadograđuju svoje znanje i izrađuju

neverovatno precizna predviđanja. Ove mašine će promeniti naše svakodnevne živote.

Na putu do inteligencijeUčenje na osnovu iskustva je jedna od naših najvažnijih veština. Sad smo tu ve-štinu preneli i na svoje okruženje pomo-ću računarskog softvera i tako postigli zapanjujuće rezultate. Mašine su postale sistemi koji mogu da pamte, samostalno razvijaju svoje sposobnosti, kontrolišu uređaje, izrađuju prognoze i još mnogo toga.

„Učenje je preduslov inteligencije”, izjavio je Tomaso Poggio, profesor neu-rološke i kognitivne nauke pri Laborato-riji za veštačku inteligenciju na univerzi-tetu Massachusetts Institute of Technology (MIT). Složenost i nivo speci-jalizacije u našem društvu su u stalnom porastu. Mašine koje uče su idelano reše-nje za obradu svih prikupljenih podata-ka i prepoznavanje opcija optimizacije. Stoga je to danas jedino moguće rešenje za upravljanje izuzetno složenim proce-sima.

Za razliku od ljudskih procesa učenja kod kojih se s porastom volumena poda-taka produktivnost smanjuje, sistemi ve-štačke inteligencije otkrivaju svoj stvarni potencijal tek na određenom nivou slo-ženosti. Već su pokazali sjajne rezultate u eksperimentima u kojima je cilj bio

pronalaženje mogućih veza između ra-zličitih područja ljudskog genoma, što je nerešiv problem za ljudski mozak. „Po-što uvežbamo softver za rad u tom po-dručju”, objašnjava dr. Bernhard Schöl-kopf, direktor Instituta Max Planck za inteligentne sisteme u Tübingenu i Stu-ttgartu, „tačnost rezultata povećaće se s porastom unesenih podataka.”

Sistemi koji uče posebno su uspešni u predviđanju budućnosti. Kod predviđa-nja budućnosti ključno je razviti sposob-nost prepoznavanja obrazaca. Ljudi ta-kođe poseduju tu sposobnost, ali greše kad naiđu na višeslojne modele. Računa-ri mogu da prepoznaju obrasce i da ih upotrebljavaju za izradu uspešnijih predviđanja. Siemens trenutno razvija tehnike predviđanja koje izrađuju neve-rovatno precizne slike budućnosti.

Od održavanja do cena akcijaPrilikom upotrebe tog softvera nebitno je jesu li podaci povezani s efikasnošću, po-našanjem ili sistemom održavanja odre-đenih sistema kao što su turbine ili vetro-elektrane ili s analizom ekonomskih trendova poput razvoja cene dobara ili ak-cija. Siemens prilikom kupovine električ-ne energije u Nemačkoj i prilikom nabav-

Pictures of the Future, Elisabeth Dokaupil Christina Lehner

hi!life

Sistemi koji uče

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIPictures of the Future, Elisabeth Dokaupil Christina Lehner

ke bakra širom sveta već danas koristi predviđanja inteligentnog, višedimenzio-nalnog sistema za nelinearno modelova-nje pod nazivom Software Environment for Neural Networks (SENN). Dr Hans Ge-org Zimmerman, istraživač u Siemensu koji je doprineo razvoju matematičkih na-čela za više od 60 industrijskih sistema predviđanja, oslanja se na neuronske mre-že. „Mogu se koristiti za konkretne prime-ne, nezavisno od toga koliko je temeljni problem višedimenzionalan ili nelinea-ran. Nadalje, pružaju praktični okvir za modelovanje privremenih struktura”, objasnio je. U aktuelnoj studiji koja uklju-čuje predviđanje potražnje za 16 različitih modela razvodnih ormara Zimmermanov tim uporedio je sistem SENN s linearnim modelom. SENN je izradio mnogo preci-znija predviđanja od linearnih sistema. „Takva predviđanja potražnje mogu po-moći kod optimizacije lanaca snabdevanja i smanjenju troškova”, izjavio je Zimmer-mann.

Raste važnost sposobnosti predviđanja izlazne snage vetroparkova, jer s porastom udela obnovljivih izvora energije isporuči-oci energije moraju da predvide količine isporučene struje. Zimmermanov tim u tu svrhu je razvio neuronsku mrežu koja se zasniva na ključnim parametrima proi-zvodnje električne energije iz energije ve-tra. Senzori prikupljaju podatke o brzini vetra, turbulenciji, temperaturi i pritisku.

Softver u različitim etapama procesa prepoznaje povezanost između ulaznih varijabli i izlazne snage vetroparka i zatim prilagođava parametre kao što je napadni

ugao lopatica rotora radi optimizacije izla-zne snage. Budući da tokom rada sistem stalno stiče novo iskustvo, posle određe-nog vremena on može znatno da poboljša ukupnu izlaznu snagu vetroparka. Slični modeli se trenutno razvijaju za fotona-ponske sisteme.

Tipični pristup za merenje nepredvidi-vosti u dinamičkim sistemima uključuje izradu procene rizika na osnovu razlike iz-među predviđanja modela i stvarnih doga-đaja. Zimmermann i njegov tim razvili su alternativni pristup. Nepredvidivost se kvantifikuje na osnovu analize podele po-javnosti različitih scenarija. Umesto određi-vanja jednog mogućeg smera razvoja, taj model nudi seriju različitih scenarija koje je moguće naknadno analizirati.

Podrška gradovima pri ulaganjimaModerne tehnike predviđanja mogu da služe i za razne druge primene. Mogu da pomognu pri donošenju složenih odluka. Jedan primer su ulaganja gradova i regio-na u područa kao što su izgradnja puteva, avijacija ili snabdevanje vodom i strujom. Siemens koristi taj potencijal za predviđa-nje dugoročnih prednosti različitih lokaci-ja pre donošenja odluke o izgradnji novih fabrika. U budućnosti ćemo možda s inter-neta preuzimati aplikacije kojima ćemo kontrolisati funkcije svojih kuća, vozila, kompanija ili lanaca snabdevanja, a kori-stićemo ih i za optimizaciju svoje ishrane ili fizičke kondicije i za donošenje boljih fi-nansijskih odluka.

Međutim napredne tehnike predviđa-nja čine tek delić mogućnosti koje nam

stoje na raspolaganju zahvaljujući novim sposobnostima učenja softvera i mašina. Inteligentni roboti mogu da preuzmu slo-žene zadatke povezane s održavanjem i nadzorom. „Kvadkopteri“, mini letelice slične helikopterima, mogu da služe za ra-zne namene. Opremljeni su laserima i mogu da skeniraju zidove, stolove i police i razvrstavaju protoke podataka prema boji, kontrastu i ivicama. Lete duž unapred određenih putanja mogu da prepoznaju i izbegavaju prepreke s ciljem izrade detalj-nog 3D modela svog okruženja.

„Kvadkoptere“ je u sklopu projekta „Fly & Inspect” izumeo tim koji su predvodili Yakup Genc sa univerziteta Princeton i stručnjak za robotiku Nicholas Roy sa uni-verziteta MIT. Nove letelice će se koristiti za izradu 3D modela složenih interijera kao što su prostori za odlaganje prtljaga, fabrike ili konferencijske sale, a ti će se modeli zatim koristiti za planiranje grad-nje i inspekciju.

Ti mali helikopteri mogu da služe i za identifikaciju i precizno lociranje kvarova u vetroelektranama ili na stubovima u elektroenergetskoj mreži. Uređaji su pu-šteni u probni rad tokom inspekcije velikih industrijskih postrojenja, pri čemu su izrađivali detaljne digitalne karte unutraš-njosti postrojenja radi unapređenja postu-paka modernizacije.

Izazov ostvarivanja mašinskog vidaPosle više od 50 godina mašinski vidje i dalje najveći izazov s kojim se suočava ve-štačka inteligencija. Međutim, korak po korak grupe istraživača, uključujući istra-


živače u Siemensu, unapređuju vid siste-ma veštačke inteligencije. Trenutno se radi na razvoju sistema koji mogu da pregleda-ju satelitske snimke i traže složene obras-ce kao što su fabričke građevine, zgrade, ulice i ostala infrastruktura, a radi se i na razvoju sistema koji mogu da pregledaju rendgenske snimke prtljaga i rezervoara i traže sumnjive predmete, čitaju saobraćaj-ne znakove, kontrolišu broj ljudi koji pro-lazi kroz određeno područje ili mapiraju i pregledaju teško dostupne lokacije.

I ovde je čarobna reč „učenje“. Naučnici u oblasti računarstva u programe ubacuju na stotine hiljada slika objekata, a inteli-gentni algoritmi na osnovu toga prepo-znaju njihove karakteristike. Takvi sistemi se mogu upotrebljavati za prepoznavanje registarskih oznaka vozila što može una-prediti rad sistema za naplatu putarina i sistema za prepoznavanje vozila koja pre-voze posebno označene opasne materije.

Sistemi uče što je normalnoTehnologija mašinskog vida i prepoznava-nja dodatno je napredovala. Cilj projekta Outlier je utvrđivanje onog što je normal-no. U ovom slučaju program za analizu uči tokom rada. Program duže vreme posma-tra fragment snimljene fotografije neke lo-kacije kao što je saobraćajni javni trg ili ra-skršće i na osnovu opažanja/posmatranja određuje šta je statistički normalno.

Sposobnost učenja mašina napreduje i u području alatnih mašina kao što su buši-lice i strugovi. Novi program omogućava kontinuiranu optimizaciju efikasnosti alatnih mašina na osnovu podataka koje

prikupljaju senzori kao što su vibracije, protok, obrtni moment, brzina rotacije i temperatura. Više nije potrebno zaustav-ljati rad mašina radi ispitivanja. Nakon primanja nove naredbe softver takođe može da prilagođava parametre. U po-dručju servisiranja sposobnost učenja ma-šina dovešće do revolucionarnih promena. Umesto čekanja na kvar skupih uređaja, sada postoji softver koji može da prepozna prve naznake kvarova i predvidi kada će si-stem prestati da radi.

Nerešeno pitanje: šta se događa?Uopšteno, sposobnost učenja mašina može da unapredi svu postojeću tehnolo-giju: medicinu, snabdevanje energijom, automatizaciju, sigurnosne aplikacije ili predviđanje razvoja cena i prihoda. Među-tim, neki fundamentalni zadaci i dalje su nerešivi kao što je sposobnost tumačenja događaja na fotografiji koja prikazuje lju-de na zabavi.

„Mislim da je to jedan od najvećih inte-lektualnih izazova za mašine”, izjavio je Poggio. „Postoje sistemi poput Watsona iz IBM-a koji mogu da odgovaraju na složena pitanja. Postoje sistemi koji mogu da pre-broje ljude ili automobile na fotografiji. A tumačenje događaja na fotografiji? Vero-vatno će proći još najmanje 20 godina pre nego što sistemi veštačke inteligencije budu mogli da uspešno obavljaju takve za-datke”.

42 ■ 43hi!tech 01|13Pictures of the Future, Elisabeth Dokaupil Christina Lehner

siemens.com/innovationsiemens.com/pofwww.is.mpg.de

i

U budućnosti ćemo moći da s interneta preuzimamo aplika-cije kojima ćemo optimizovati funkci-je svojih kuća, vozila, kompanija ili lanaca snabdevanja.

hi!life

Sistemi koji uče

Kakvu je važnost Efez imao u drevnim vremenima?U drugom veku n. e. Efes je bio drevna metropola s otprilike 200 000 stanovni-ka, ali nije bio ponovo izgrađen kao Rim. Grad je kasnije postao hrišćanski centar. Dug je popis svetaca koji su navodno ili zapravo bili u Efesu. Tu možemo da istražujemo fenomen velegrada drev-nog sveta. A to je upravo ono što meni kao arheologu predstavlja uzbuđenje.

Šta Efes čini naročito zanimljivim za nauku?Do sada je iskopano tek 15 posto površi-ne grada. Možemo da radimo osnovna istraživanja arheoloških načela i razvija-mo nove metode, i to na istom mestu. Tokom godine četiri meseca lično vršim istraživanja u Efesu uz više od 200 dru-gih naučnika iz 17 zemalja. Nadalje, imamo 60 zaposlenih iz Efesa, gde smo najveći poslodavac.

Kojim se metodama koristite u svojim ispitivanjima?Geomagnetske metode se upotrebljavaju za proučavanje većih područja arhitektu-re grada. Detalje je teže raspoznati na me-stima gde je opeka korišćena u izgradnji, što je isto slučaj u Efesu. Stoga se u sarad-nji s austrijskim Glavnim institutom za meteorologiju i geodinamiku (ZAMG) slu-žimo georadarom. On nam omogućava da pronađemo ostatke zidova ili mozaika na različitim dubinama i stvorimo virtualne slike preseka tla koje odgovaraju vremen-skim horizontima. Tehnologija kojom se arheolozi služe ima svoju upotrebu i u iz-gradnji tunela i analizi lednika. Imamo koristi od razvitka drugih industrija.

Gde su takve fizičke metode korišćene i s kakvim uspehom?Od 2000. godine otprilike 53 hektara analizirano je geomagnetskim metoda-ma, a 22 hektara georadarom. Merenja su vršena na različitim lokacijama na po-

dručju grada, na području naselja iz bronzanog doba Çukuriçi Höyük i na de-lovima ostataka Artemidinog hrama. Na terasi južno od Domicijanovog hrama otkriven je društveni centar s nekoliko monumentalnih struktura. Na području samog hrama radarska merenja su po-služila kao osnova iskopavanja velike građevine s podnim mozaicima iz razdo-blja kasne antike. Trenutno smo zaoku-pljeni nekropolom u kojoj bi trebalo da se nalaze netaknuti mauzoleji.

Kakve su posledice upotrebe geofizičkih tehnologija na posao arheologa?Arheološki posao se dolaskom nove teh-nologije promenio iz korena. Dok je pre trebalo da vršimo istražna iskopavanja kako bismo pronašli istorijske građevi-ne, sada možemo da sačuvamo planove većih područja istorijskih gradova na ra-čunaru. Time štedimo sate nepotrebnog posla i minimiziramo troškove. Nove tehnologije takođe olakšavaju zaštitu

Geomagnetne metode se upo-trebljavaju za proučavanje većih područja grada. Detalje pruža georadar koji stvara virtu-elne slike prese-ka tla.

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIElisabeth Dokaupil Niki Gail, ZAMG

Život u drevnoj metropoliKao rukovodilac arheološkog istraživanja u Efesu, dr Sabine Ladstätter, di-

rektorka austrijskog Arheološkog instituta, uspešno se oslanja na savremenu tehnologiju u kombinaciji s klasičnim arheološkim istraživanjima.

veliko pozorište

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII

hi!life

Efes

važnih arheoloških nalazišta kao tokom izgradnje puteva. Arheološku analizu velikog područja moguće je sprovesti u vrlo kratkom roku.

Šta su zadaci arheologa nakon upotrebe geofi zičkih tehnologija?Rad arheologa podrazumeva vremensku klasifikaciju, od samog početka izgrad-nje, preko vremena upotrebe i do bilo kakvih mogućih oštećenja.

Znate li već kako je stanovništvo Efesa živelo?Takozvana „kuća na obronku“ nudi do-bar uvid u život viših društvenih klasa pronalaskom brojnih zidnih slika i mo-zaika koji su sada zaštićeni savremenim krovom. Drugi projekat će istražiti ži-votne uslove prosečnog stanovništva koje je živelo na periferiji grada u zbije-nim kućama. Očigledno je da život i po-sao nisu bili razdvojeni. Na osnovu ovih gradskih delova možemo videti kako je velegrad funkcionisao u starom veku s obzirom na faktore poput vodosnabde-vanja i zbrinjavanja otpada. Isto tako, zanimljivo je kako se grad nosio s potre-sima u 3. veku. Na primer, već znamo da su pojedine sobe u kući bile napunjene šljunkom da bi sprečile pomeranje kuća.

Može li se rekonstruirati kako je izgledao pejzaž oko Efesa?Paleografija može da pomogne u odgovaranju na to pitanje. Korišćenjem bušilica na komprimovani vazduh dobijamo zatvorene biotope iz različitih razdoblja koji još uvek sadržavaju pelud. Na osnovu toga možemo da odredimo kako je u različitim razdoblji-ma izgledala vegetacija na tom područ-ju.

Šta nam ispitivanja kazuju o efeškom kraju?Efes se vekovima borio s potresima i mu-

Prijatelji EfesaUdruženje prijatelja Efesa ima za cilj

podršku i pomoć arheolozima u održava-

nju i čuvanju vrednog kulturnog nasleđa

za buduće naraštaje. Želite li i vi dopri-

nesete? Pridružite se Udruženju prijate-

lja Efesa.

■ www.ephesos.at

■ [email protected]

44 ■ 45hi!tech 01|13

ljem koji je zatrpavao luku. Rimljani su izgradili veštačku luku i prolaz do mora. Deforestacijom i nastanjivanjem obron-ka, što je rezultiralo masivnom erozi-jom, potpomogli su zatrpavanje luke, a da nisu ni znali. Unutrašnje delove obra-đivali su Rimljani. Uzgajale su se masli-ne, vino i žito. Efeški kraj je bio bogat prirodnim resursima, naročito metalom.

Kako se Vi kao arheolog osećate u vezi sa činjenicom da će se veliko pozorište u Efesu koristiti za razne događaje?Naravno da niko ko štiti spomenike ne bi olako pristao na korišćenje iskopina. Međutim, političarima i stručnjacima za turizam takve ideje su jako privlačne i postale su uobičajena međunarodna po-java. Jedan od preduslova za korišćenje prostora pozorišta je zabrana korišćenja pojačala budući da bi vibracije mogle da rasklimaju kamen. Najveći dozvoljeni broj posetilaca iznosi 2500, što je deseti-na kapaciteta antičkog teatra.

Domicijanov hram

Volan bez v

ozača

Vozači se već sad mogu da se naslone

i opuste na auto-putu, automobil

upravlja vožnjom zajedno s njima.

Onoga dana kada budemo mogli da sklonimo ruke s volana i noge s papučica, putovaćemo sigurnije, udobnije i s manjim štetnim efektima za okolinu.

Blizu smoSvako ko se vozi auto-putem u modernom vozilu opremljenom tipičnim sistemima za pomoć u vožnji ne može a da ne pomisli da smo blizu danu kad će se automobili bez problema kretati putevima bez pomo-ći vozača. Funkcija regulacije brzine i uda-ljenosti u slučaju potrebe nežno aktivira kočnice, a kad jeput ispred prazan, snažno ubrzava vozilo (teoretski do brzine od 250 km/h). Čovek se brzo odvikne od refleksa stiskanja kočnice.

Sistem upozorenja za napuštanje sao-braćajne trake gotovo neprimetno poma-že vozaču da upravlja vozilom po dugim zavojima na auto-putu, drži ga u pravoj traci i sprečava izlazak iz nje, ako je vozač neoprezan. Pomeri li vozač ruke s vola-na, sistem se automatski gasi i na ekranu se prikazuje upozorenje vozaču da pre-uzme kontrolu nad vozilom. Šteta što je tako.

Daljim umrežavanjem sistema za po-moć u vožnji, oni će moći da procene i složenije situacije tokom vožnje. Sa sve preciznijim informacijama nnavigacio-nog sistema, celokupan sistem će moći da predvidi npr. usporava li automobil ispred samo zato što silazi s auto-puta i u skladu s tim lagano usporava. S druge strane, sistem može i naglo da zakoči u slučaju neminovnog sudara i tako ublaži udarac. Savremeni automobili mogu da očitavaju saobraćajne znakove, da se par-kiraju gotovo potpuno automatski, a mogu da kontrolišu i upotrebu dugog i kratkog svetla.

Popis mogućnosti proteže se i dalje. Ukratko, osnova za samoupravljajući au-tomobil već postoji, treba ga samo dovr-šiti. Naši automobili postaju sve inteli-gentniji i pitanje je vremena, ali i zakonskih i osiguravajućih odredaba, kad će njihovo upravljanje u vožnji posta-

ti delomično ili potpuno autonomno. Dva aktuelna primera dokazuju mo-

gućnosti upotrebe veštačke inteligencije u saobraćaju. Audi je poslao dva svoja au-tonomna sportska automobila tipa TT na legendarnu trku Pike's Peak u Coloradu, dugu dvadeset kilometara, sa 156 krivina i različitim voznim površinama. Automo-bili ne samo da su stigli do cilja te zatvo-rene trke bez nesreće nego su to učinili i u zavidnim vremenima. Prema rečima Audija, hardver potreban za takve auto-mobile nije ništa komplikovaniji od onog koji se nalazi u prenosivim računarima.

Probijanje kroz berlinski saobraćajU jesen prošle godine naučnici berlin-skog univerziteta Freie Universität pri-premili su poseban model Passata koji se većinu vremena samostalno kretao kroz berlinski gradski saobraćaj, uspešno se snalazio na raskrsnicama sa semaforima,

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIMarkus Honsig BMW, Mercedes


46 ■ 47hi!tech 01|13

menjao saobraćajne trake i vozio se po kružnim tokovima. Naravno, za vreme ta-kvih probnih vožnji po javnim putevima, u automobilu uvek sedi neko spreman da preuzme kontrolu nad vozilom u slučaju nužde. I na ovom području nas očekuje prekretnica. U američkoj saveznoj državi Nevadi prošlog leta usvojen zakon koji samoupravljajućim vozilima omogućava kretanje po javnim putevima.

Nastavlja se i razvoj samih automobi-la. Sredinom prošle godine Volkswagen je predstavio sistem privremenog autopi-lota (Temporary Auto Pilot), logičan ko-rak u razvoju sadašnjih sistema za pomoć u vožnji koji može samostalno upravljati vožnjom po auto-putu pri brzinama do 130 km/h i koji je izgrađen na senzornoj platformi relativno spremnoj za proi-zvodnju, a sastoji se od radarskih i ultra-zvučnih senzora za merenje udaljenosti, videosenzora za raspoznavanje slika senzora na točkovima. Platforma uklju-čuje i laserski skener i indikator horizon-talnog stanja, tzv. elektronički horizont. Drugim rečima, detaljne navigacione po-

datke koji obaveštavaju ceo sistem o uslo-vima na putu, radijusima zavoja, nagibu terena i ograničenjima brzine.

BMW će svojim prototipovima BMW serije 5 otići korak dalje. Ne samo da će vozila samostalno ubrzavati ili uspora-vati, nego će moći da pretiču. Ovaj ba-varski automobil vrhunske tehnologije pristojan je koliko i inteligentan, jer omogućava drugim automobilima ula-zak na auto-put tako da se, ako je mogu-će, makne iz desne trake. Mercedes je u svom najnovijem prototipnom vozilu F 125 predstavio sličan sistem koji može da menja saobraćajne trake i pretiče pre-ma vozačevom uputstvu. Volkswageno-vo prototipno vozilo eT! nenametljivo prati vozačeve naredbe. Dizajnirano je za potrebe posebnih zahteva dostavljača kako bi se smanjilo vreme dostave od vrata do vrata.

Zna se šta je cilj. Sad kad su savremeni sistemi za pomoć u vožnji savladali kon-trolu vožnje unapred (ubrzavanje i uspo-ravanje), vreme je da savladaju kontrolu bočnog kretanja, tj. upravljanje vozilom.

Ono bi takođe trebalo da se de-taljno nadzire i kontroliše uz pomoć računara. Tehnički uslo-vi za to su stvoreni odavno uvo-đenjem sistema za elektrome-haničko upravljanje. Tako, na primer, najnovije generacije elektronskih programa stabili-zacije (ESP) ne stabilizuju vozi-lo samo kočenjem pojedinih točkova nego i tehnikom obr-nutog upravljanja.

Poluautomatsko ili automat-sko upravljanje predstavlja još veći izazov kod prikupljanja po-dataka i njihove obrade. Ono zahteva i nove senzore, novi upravljački softver, više infor-macija i veću procesnu snagu. Na kraju krajeva, vožnja je kompleksan proces koji zahte-

va visoki nivo svesti, iskustvo, razumeva-nje i procenu svih učesnika saobraćaja, uključujući bicikliste, pešake i druge vo-zače. Mercedes je najavio novi videosen-zor za svoju S klasu automobila pod nazi-vom „6D vizija“ (6D Vision). Novi senzor neprestano analizira saobraćajnu situaci-ju uz pomoć stereokamere i može čak ja-sno da prepozna pešake i bicikliste i pred-vidi njihovo kretanje. Time se taj sistem približio ljudskim načinima reagovanja, s jednom važnom razlikom: vreme reago-vanja senzora iznosi 200 milisekundi, a u tom vremenu čovek ne bi stigao ni da pri-tisne kočnicu.

Ostaje pitanje: čemu toliki trud? Prvi odgovor je: ljudi su u proseku loši vozači. Presporo ili preterano reaguju, umaraju se i pažnja im varira.

Kako bi se poboljšala sigurnost na pu-tevima i smanjio broj nesreća, jedini iz-bor su sistemi dinamičke vožnje koji rea-guju brže i tačnije od bilo kog čoveka.

autonomos.inf.fu-berlin.de

Markus Honsig BMW, Mercedes

Kamere i senzori omogućavaju Audi-ju da „vidi“ u gotovo svakom smeru i da ponudi opsežnu pomoć u vožnji.

hi!life

Automobili

i

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIPictures of the Future Siemens

Sigurni i nezavisniNaš životni vek se produžuje. Ljudi ne samo da postaju stariji, nego i žele da uži-vaju u kvalitetnom životu, nezavisnosti, si-gurnosti i mobilnosti što je duže moguće. To se može ostvariti sistemima pomoći koji su prilagođeni starosnoj dobi, odnosno re-šenjem Ambient Assisted Living (AAL). Istraživački projekat SmartSenior razvija informacione i komunikacione tehnologi-je za organizovanje potrebnih usluga.

To između ostalog obuhvata hitnu po-moć, rešenja za sigurnost u domu, siste-me društvenog umrežavanja i centre te-lemedicinskih usluga. Glavni izazovi su standardizacija i integracija raznih siste-ma, od televizora, pametnih telefona pa do kućanih aparata i automobila. Dvade-set i osam partnerskih kompanija i orga-nizacija iz područja nauke i industrije, uključujući Siemens, implementira de-

vet podprojekata, pod rukovodstvom la-boratorije Deutsche Telekoma (T-Labs). Ispitivanje na terenu pokazaće da li funk-cioniše tehnologija u kombinaciji i kako je prihvataju korisnici. Trideset i pet po-stojećih stanova u Potsdamu biće opre-mljeno brzom internet vezom, AAL Home Gatewayom kao centrom podataka i senzorima u sobama.

„U roku od nedelju dana sistem nauči svakodnevne navike stanara na osnovu senzorskih podataka“, objasnio je Kar-sten Raddatz s Tehničkog univerziteta u Berlinu. Ako starija osoba ode iz stana i ostavi otvoren prozor koji je inače zatvo-ren, na svoj pametni telefon primiće po-ruku. Podaci o pokretima takođe su dra-goceni. Na primer, stanar ode u kupatilo u tri sata ujutro, kao i uvek, ali se ne vra-ti u spavaću sobu, kao inače, u roku od deset minuta. Sistem prepoznaje nepra-

vilnost i šalje signal centru za pomoć, koji potom pokušava telefonski da stupi u kontakt s tom starijom osobom. Ako ne uspe, obaveštava se hitni centar za medi-cinsku pomoć.

Krojen prema meriMichael Balasch, direktor odeljenja za istraživanja i inovacije u laboratorijama Deutsche Telekoma i glavni koordinator SmartSenior, naglasio je da su opcije za individualnu konfiguraciju i modularna rešenja važne jer: „Ne postoji jedinstveni profil starije osobe.“ Mnogi su pokretni i mogu se služiti platformom kako bi bili u kontaktu s porodicom i prijateljima i po-jednostavnili svoje živote odgovarajućim uslugama. Za druge postoji opasnost od padova ili moždanih udara i njima su si-gurnosne funkcije posebno potrebne. In-teraktivni trener za prevenciju padova

hi!life

Treće životno doba

Smart Senior za napredne starije osobe

Dobro umrežene, aktivne i pokretne – takve mogu da budu starije osobe ako ostanu u kontaktu s prijateljima i dobijaju

medicinsku pomoć preko interneta.

Smart Senior izi-skuje međusob-no delovanje svih komponenti – informacije se mogu učitati i na webpadu ili pametnom tele-fonu.


potrebno je testirati i tokom ispitivanja na terenu. Medicinsko osoblje ili osobe koje se javljaju na hitne slučajeve takođe bi mogle da imaju uvid u situaciju preko videa pre dolaska, ako je korisnik una-pred omogućio ovu funkciju. Siemens trenutno razvija ručni sat koji meri kre-tanje i određuje vitalne znakove osobe koja ga nosi i bežično šalje te podatke u AAL Home Gateway.

U budućnosti će telemedicina pošte-deti mnoge starije osobe osete lekaru. „Telemedicinska poseta teče baš kao i

normalna poseta lekaru ili kućna pose-ta“, rekao je dr Martin Schultz, direktor Centra za telemedicinu Charité (TMCC) u Mitteu u Berlinu. Lekar postavlja pitanja o problemima i simptomima. Prethodni nalazi i trenutno prikupljeni vitalni zna-ci, poput pulsa, telesne temperature, krvnog pritiska, srčanog pulsa i brzine disanja vidljivi su na portalu SmartSeni-or: „Podaci se različito prikazuju pacijen-tu i lekaru.“, objasnio je Schultz. Pacijen-tov elektronski karton treba da sadrži sve podatke poput EKG-a, krvnog priti-

ska i korišćenih lekova. Telemedicina bi mogla da bude rešenje ne samo za starije osobe u gradovima, nego i za ruralna po-dručja s malim brojem lekara. U slučaju nužde lekar može dati uputstva za samo-lečenje korišćenjem telemedicine dok ne stigne stručna pomoć.

Sprečavanje automobilskih nesrećaPrikupljanje i prenos medicinskih podat-ka poput zasićenosti kiseonikom, kreta-nja, srčanog pulsa i brzine disanja ima još prednosti. Može da pomogne u sprečava-nju automobilskih nesreća. Kao deo pro-jekta SmartSenior, BMW razvija program pomoći za kočenje u slučaju nužde koji se uključuje ako vozač padne u nesvest zbog, na primer, srčanog udara.

Istraživačka grupa radi i na preventiv-nim i rehabilitacionim merama za ljude koji su skloni padovima ili moždanom udaru. Svaka treća osoba iznad 65 godi-na padne barem jedanput godišnje, a među 80-godišnjacima taj broj je iznad 80 posto. Povratak kući nakon rehabilita-cije često je problematičan: smanjuje se motivacija i redovno vežbanje. „Ljudi moraju dugo i naporno da vežbaju“, objasnio je Michael Balasch. „S interak-tivnim sistemom za treniranje terapija se može nastaviti kod kuće uz pomoć tera-peuta.“

Uz povećani kvalitet života za starije osobe i očuvanje njihove nezavisnosti, AAL takođe smanjuje troškove bolničkog boravka, što rasterećuje naš zdravstveni sistem. Javnost, a posebno starije osobe, bila je oduševljena prezentacijama na prošlogodišnjem sajmu CeBIT. Starije osobe nisu tehnofobi, zapravo je upravo suprotno.

48 ■ 49hi!tech 01|13Pictures of the Future Siemens

siemens.com/pofwww.aal-europe.eu

Elektronski podaci iz senzora krvnog pritiska prikupljeni prilikom virtuelne posete lekaru prenose se direktno u lekarsku ordinaciju preko Med-I-Boxa. Ako je potrebno, lekar može da se lično javi pacijentu.

i

Prizmatična sočiva televizorima dodaju treću dimenzijuNakon početnih uspeha u bioskopima, 3D tehnologija reklamirala se kao sledeća ino-vacija za kućne bioskope. Ali ispostavilo se da niko ne želi da sedi pred televizijskim ekranom s posebnim naočarima. Među-tim, predstavljen je i trodimenzionalni te-levizor bez potrebe za naočarima. Televi-zor ima posebnu površinu od malih prizmatičnih sočiva koja grupišu svaki po-jedinačni piksel slike, čime istovremeno šalju različite perspektive za levo i desno oko, koje se zatim u mozgu gledalaca spa-jaju u jednu sliku kako bi se dobio trodi-menzionalni utisak. Nedostatak tih „auto-stereoskopskih“ ekrana: gledaoci su ograničeni na vrlo usko vidno polje. Stoga stručnjaci veruju da su mobilni telefoni najbolje masovno tržište za tu tehnologiju.

Sada je moguće uživati u visokokvalitet-nom 3D-u s naočarima. Televizori s 3D teh-nologijom pomoću aktivnih naočara šalju

dve slike potrebne za 3D perspektivu u br-zoj izmeni: najmanje 60 puta u sekundi, po jedna slika za desno i zatim levo oko. Kako bi se osiguralo da svako oko vidi samo od-govarajuću sliku, jedno sočivo naočara po-staje neprovidno, a drugo omogućava pro-laz slike s televizora. Infracrveni odašiljač sinhronizuje naočare sa slikama koje se smenjuju na televizoru.

S druge strane, televizori s 3D tehnolo-gijom polarizacije koriste dva različita smera vibracije svetlosnih talasa. Naočare dopuštaju prolaz samo horizontalno pola-rizovane svetlosti s jedne strane i vertikal-no polarizirane svetlosti s druge. Televizor s 3D tehnologijom šalje dve različite slike u isto vreme, ali ne brzom smenom kao kod tehnologije aktivnih naočara. Ali postoje i nedostaci. Razlučivost slike je prepolovlje-na, jer je samo polovina piksela odgovorna za levu sliku, a druga polovina za desnu sli-ku. S druge strane, polarizovane naočare su jeftinije.

Jesmo li onda osuđeni na naočare, ako želimo 3D iskustvo? Prema istraživanjima na Univerzitetu Johannes Kepler (JKU) u Linzu, nismo sasvim. Onde su naučnici za računarstvo razvili metodu za obradu sve-tlosnih polja. Novi plenoptički fotoaparati koriste posebne optičke elemente (kao što su nizovi mikrosočiva) za dobijanje infor-macija o smeru svetlosti. Koordinate tipič-ne dvodimenzionalne slike dopunjuju se s koordinatama dvodimenzionalnog smera. Rezultat je prikaz u četiri dimenzije. Za bu-duću tehnologiju prikaza svetlosna polja omogućiće prikaz trodimenzionalnog sa-držaja za bilo koji broj gledalaca i bez po-magala poput 3D naočara. Ali pre nego što se to može ostvariti, digitalna naknadna obrada svetlosnih polja mora da bude mo-guća, baš kao i s 2D slikama danas.

www.jku.at/cgwww.osram.comi

Treća dimenzijaFilmove i televiziju u 3D tehnologiji moguće je gledati samo s

naočarima, odnosno tako je nekad bilo. Plenoptička fotografija mogla bi biti revolucionarno rešenje.

hi!life

3D

IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII 50hi!tech 01|13

Aktivne naočare komuniciraju s 3D televizorom putem infracrvenog svetla koje šalju infracrvene svetle-će diode u televizoru. Snažne infracrvene komponente za aktivne naočare proizvodi kompanija Osram.

Šah s digitalnom plenoptičkom fotografijom: omogućava trodimen-zionalni pogled bez pomagala.

Christian Pressler OSRAM-Pressebild, Stanford Light Field Archive/Andrew Adams


Documents

Novi grad · što je San Dijego. Naše tehnologije za tretman voda obezbeđuju više bezbedne vode za piće u Singapuru. U Berlinu naša rešenja u građevinarstvu smanjuju potrošnju