I G O R P O P O V I

N o v i mu k a r a c

Hvala svim dragim ljudima koji su doprineli nastanku ove knjige.

2015.

3

Sadraj

Sadraj ..................................................................................................................................................... 3

Uvod ........................................................................................................................................................ 5

Pravila i izuzeci ........................................................................................................................................ 6

Sve to radi, radi zbog sebe ................................................................................................................... 6

Trenuci vredni ivota ............................................................................................................................... 7

Principi ivota .......................................................................................................................................... 9

Privremeni poraz ................................................................................................................................... 10

Negativna osedanja ............................................................................................................................... 12

Potencijal .............................................................................................................................................. 13

Ogranienja ........................................................................................................................................... 14

Otvoreni um / Zatvoreni um ................................................................................................................. 16

Okruenje .............................................................................................................................................. 17

Hrabrost ................................................................................................................................................ 18

Razvoj linosti........................................................................................................................................ 19

Ciljevi ..................................................................................................................................................... 20

Uspeh .................................................................................................................................................... 21

Informacije ............................................................................................................................................ 22

Nikad ne zna koliko je neto dobro ili loe .......................................................................................... 23

Pretvori bespotrebne rasprave u konstruktivan razgovor .................................................................... 24

Pamet nasuprot gluposti ....................................................................................................................... 24

Iskrenost ................................................................................................................................................ 25

Sreda ...................................................................................................................................................... 25

Tehnologija Internet........................................................................................................................... 26

Usmerenja ............................................................................................................................................. 27

Miljenja drugih .................................................................................................................................... 28

Mod misli ............................................................................................................................................... 28

Promena naina razmiljanja ................................................................................................................ 31

Mukost ................................................................................................................................................. 31

Umede sa enama ................................................................................................................................. 32

Graenje mukosti ................................................................................................................................ 33

Strunost ............................................................................................................................................... 34

Porodica ................................................................................................................................................ 34

4

Sistem vrednosti ................................................................................................................................... 35

Put mukarca......................................................................................................................................... 35

Razliitost polova .................................................................................................................................. 35

Negativna energija prema suprotnom polu .......................................................................................... 37

Mod izbora ............................................................................................................................................ 37

Seksualna frustriranost dananjih mukaraca ...................................................................................... 40

Da li smo mi monogamna ili poligamna bida? ...................................................................................... 41

Visoki kriterijumi ................................................................................................................................... 41

Zlatna pravila ......................................................................................................................................... 42

Muke i enske lai ................................................................................................................................ 42

Ljubav .................................................................................................................................................... 43

Izgovori .................................................................................................................................................. 43

Mogao sam, ali... ................................................................................................................................... 44

5

Uvod

ragi itaoe, knjiga koja se nalazi pred tobom nastala je tokom dugogodinjeg procesa kroz koji

sam proao na putu razvoja i graenja svoje linosti od deaka do mukarca. Podelidu sa tobom

odreena iskustva, zakljuke i poglede, sa nadom da de ti biti od koristi.

Knjiga je namenjena svim mukarcima bez obzira na njihove godine. Nadam se da de biti podjednako

korisna kako mladim mukarcima, koji su u periodu sazrevanja, tako i onima koji su taj proces proli i

zakoraili u neke ozbiljnije godine.

Knjiga pokriva sledede teme:

Psihologija pozitivnog razmiljanja, uspeha i srede

Razvoj linosti / Rad na sebi

Mukost

Karakteristike polova / Odnosi izmeu polova

Smatram da svako treba da pronae lini nain na koji de svet uiniti boljim mestom. Ova knjiga

predstavlja moj doprinos toj ideji. Voleo bih da se jedna ovakva knjiga nala u mojim rukama dok

sam bio mlai. Kao zreo, izgraen mukarac osedam potrebu da promoviem vrednosti za koje

iskreno verujem da su ispravne i pomognem svima koji rade na tome da postignu vie. Moja elja

jeste da knjiga ima pozitivan uticaj na ivote onih koji je proitaju. Ako makar jedan ivot uini lepim

smatradu da je uspeno ostvarila svoju misiju.

Kako bi knjiga to lake pronala put do italaca i ostvarila svoju namenu odluio sam da je podelim

besplatno na svom blogu. Smatram da u ivotu postoje stvari koje imaju neuporedivo vedu vrednost

od novca. Moja lina satisfakcija bide saznanje da sam, na odreeni nain, pomogao nekome na putu

linog razvoja, uspeha i dostizanja trajne ispunjenosti i srede.

Predlaem ti da odtampa knjigu. Na taj nain de ti uvek biti lako dostupna i verujem da de je itati

sa vie panje. Kada si je ved dobio besplatno to je najmanje to moe da uradi.

Preporuujem ti da, za poetak, proita celu knjigu. Meutim, ukoliko se posle toga ne vrati na

njene stranice nede imati mnogo koristi od onoga to si proitao. Da bi ostvario prave i trajne efekte

potrebno je da je aktivno ita, iznova i iznova, dui vremenski period. Neke stvari o kojima sam

pisao nije mogude u potpunosti razumeti bez odreenog ivotnog iskustva. Kada je bude ponovo

itao, posle nekog vremena, verujem da de mnogo toga razumeti na potpuno drugaiji nain, i da de

ti biti jasnije ta sam eleo da kaem.

To to na njenim stranicama uvek moe da pronae rei podrke, ohrabrenja i motivacije

predstavlja jo jedan od razloga da joj se stalno vrada.

Podeli knjigu sa svojim prijateljima i poznanicima. Ko zna, moda de nekome uiniti uslugu.

Knjiga ne menja oveka, ona inspirie. Ti si taj koji menja stvari.

D

6

Pravila i izuzeci

ada posmatramo dinamiku odreenih socijalnih grupa, iskljuivost ne postoji. Termini kao to

su: svi, sve, uvek i ostala uoptavanja nemaju smisla. Ako kae da je neto uvek tako ili da vai

za sve budi siguran da de se pojaviti barem jedan primer koji de pokazati suprotno. Ispravno je jedino

redi: vedina, uglavnom, najede itd.

Svako pravilo ima svoj izuzetak.

Potrebno je, prilikom formiranja stava o nekoj pojavi, obratiti panju i razlikovati pravilo od izuzetka.

Mnogi ljudi koriste izuzetke kao argument za odbranu svojih pogrenih ubeenja. Ako zauzme stav

na osnovu izuzetaka, ne sagledavi celu sliku, dovodi sebe u zabludu o posmatranoj pojavi. Iz tog

razloga, zakljuak o karakteristikama odreene grupe izveden na osnovu malog uzorka je

najverovatnije pogrean.

Zato, kada priam o karakteristikama odreene socijalne grupe, smatram da se one odnose na

vedinski deo pojedinaca koji toj grupi pripadaju, nikako na sve.

Vana napomena:

Gde god se, u ovoj knjizi, kae ene (mukarci), misli se na vedinu ena (mukaraca), nikako na sve.

Kada piem o mukosti u smislu odnosa mukarca prema eni, govorim o mukarcima koji poseduju

seksualnu naklonost ka enama.

Sve to radi, radi zbog sebe

eka tvoji postupci budu odraz tvojih elja, ne elja drugih. Tako, sve to radi radi zbog sebe,

kako bi ispunio svoj ivot, a ne zbog nekog drugog, kako bi podmirio potrebu da se dokae.

Obrati panju, esto de dodi u situaciju da uradi neto to nije odraz tebe, ved refleksija miljenja i

stavova drugih. Kada radi neto zbog drugih ne moe biti sredan. Kada radi neto zbog sebe, to je

samo po sebi sreda. Pitanje motiva koji te pokrede da neto uradi jeste od izuzetnog znaaja za

osedaj koji de nastati kao posledica onoga to radi.

Zapitaj se zato radi to to radi? ta je pravi razlog? Jedini ispravan odgovor jeste: Zato to ja to

elim! Razmisli da li je zaista tako?

Naalost, vedina stvari koje radimo nisu posledica naih elja, nisu put kojim ostvarujemo nae

snove, ved posledica potrebe da ispunimo oekivanja drugih i straha da nedemo biti prihvadeni

onakvi kakvi jesmo.

Zato trenira? Da bi bio jai od drugih? Da bi se hvalio koliko moe da digne na benu? Ili da bi se

osedao bolje, fiziki i psihiki snanije?

K

N

7

Zato nekoj osobi prua panju? Da bi dobio neto zauzvrat? Zato to je to tvoja obaveza? Zato to

se to od tebe oekuje? Ili zato to te to ispunjava i voli tu osobu?

Uvek dobro razmisli: ta je moj pravi motiv? Analiziraj svoj motiv, sve dok ne otkrije gde lee

njegovi koreni. esto nae elje uopte nisu nae. Ovo je veoma bitna stvar. Moe se lako desiti da

prilikom kreiranja svojih elja prihvatimo elje drugih kao svoje. Ako druge ispunjava neto, to ne

znai da de i sam dostidi ispunjenost radedi isto.

Ako radi na tome da bude bolji, jedini ispravan motiv jeste zadovoljenje sopstvene elje za

uspehom. Vodi se SVOJIM eljama, LINIM nagonima, radi ono to TI voli i to TEBE ispunjava. Ako

radi stvari zato to tako treba ili da bi se dokazao drugima, moe postati uspean, ali nikada nede

biti ispunjen i sredan.

Da ne bude zabune, ovo ne znai da de sve to radi biti ispunjavajude, to jednostavno nije mogude.

U ivotu de esto morati da pristane na razne neudobnosti kako bi postigao ono to eli. Bide

potrebno mnogo mukotrpnog rada i napora da bi osvario svoje ivotne ciljeve.

Ponekad de morati da radi stvari koje ne voli i u kojima ne uiva, ali kada, zahvaljujudi toj rtvi,

ostvari svoje ciljeve, usledide osedaj ispunjenja i zadovoljstva.

Trenuci vredni ivota

ako izgleda tvoj dan? ivot nije gledanje televizije, igranje kompjuterskih igrica ili spavanje. Ako

ove aktivnosti okupiraju vedi deo tvog slobodnog vremena onda niti ceni, niti koristi

mogudnosti koje ima.

Ceni injenicu da si iv. Budi strastan povodom toga. Kada pone novi dan, ustani i pomisli: Jo

jedan dan ivota. Ovo de biti divan dan. Kada ide na spavanje reci sebi: Jedva ekam da ustanem i

vidim ta donosi sutra. Raduj se novom danu, raduj se to si iv. Ljudi misle: Eh, jo jedan ugav

dan. Tek je ponedeljak. Jedva ekam petak., a onda, kada doe vikend, sede ispred televizora,

krkaju, goje se, spavaju i ne rade nita. To nije ivot.

Ved godinama ne gledam televiziju. Jednostavno, uvek imam neto zanimljivije da radim. Gledanjem

televizije ne ivi svoj ivot, ved ivot glavnih junaka televizijskog ekrana. Televizija je samo jedan od

mnogih virtuelnih vidova zabave koje su ljudi stvorili, jeftina igraka za ubijanje vremena.

Naravno, postoje korisni i edukativni sadraji, ali vedi deo vremena provedenog ispred ekrana

predstavlja protradeno vreme. Stvarna osedanja se ne mogu doiveti na taj nain. U redu je

povremeno pustiti mozak na pau i gledati u arenu kutiju, ali ako se to pretvori u sate sedenja

ispred televizijskog ekrana onda stvarno treba da se zamisli. Imaj na umu da je svaki dan ivota

dragocen i zato nemoj da ga provede uzaludno. Virtuelna zabava ne donosi unutranje ispunjenje.

K

8

Video igrice, dugo spavanje, kao i spavanje preko dana samo su neki primeri olako potroenog

vremena. Bilo koja aktivnost u stvarnom svetu je bolja od virtuelnog nadraivanja ula igranjem

igrica. Nemoj da spava preko dana. Ako si pospan, odradi trening, to de razmrdati tvoj organizam.

Ukoliko si mnogo umoran ili se oseda loe naravno da de ledi da se odmori. U redu je ponekad

prodangubiti ne radedi nita konstruktivno. Nemoj pogreno da me shvati, ne treba biti iskljuiv, ali,

jednostavno, ne sme dozvoliti da ti gubljenje vremena postane navika.

ivot su iskustva.

Onako kako ja vidim stvari, ivot su iskustva. Zato, uini neto za sebe. Stimulii svoja ula, oseti nove

ukuse, mirise, nove vizuelne i akustine doivljaje. Uivaj u prirodi, umetnosti, hrani, ljubavi, u svim

lepotama koje ti ovaj svet nudi.

Siguran sam da postoji neto to ved dugo eli da uradi, ali nikako da nae vremena. Nemoj vie

da odlae i eka, uini to jo danas. Uradi neto to de te ispuniti, neto to de razbiti monotoniju

svakodnevice. Svaki trenutak je prilika.

Izai iz stana, upoznaj nekog novog, poseti grad u kome nikada pre nisi bio, napravi veeru za svoje

prijatelje, proitaj novu knjigu, nazovi prijatelja koga dugo nisi uo, iznenadi osobu koju voli,

pronai novi hobi. Postoji toliko stvari koje moe da uradi. ivot ti nudi beskrajan izbor, na tebi je

da iskoristi prilike koje su pred tobom.

Ljudi vedinom ne ive punim pludima, niti koriste ono to im ivot prua. Neraspoloenje, kukanje i

aljenje nad sopstvenom nesrednom sudbinom i loom situacijom ne donosi nita dobro. ivot je

trenutak. Ne proli, ne bududi, ved onaj koji traje sada.

Zato je izuzetno vano biti mentalno prisutan u sadanjem trenutku. Ako tvoje misli stalno lutaju,

sedajudi se prolosti ili zamiljajudi hipotetiku bududnost, onda proputa priliku da doivi

sadanjost i sve to ti se deava prodi de nezapaeno. Pogreno je vezivati svoju sredu za bududnost.

Da bi bio sredan, mora iveti u sadanjosti.

Kao mali sluali smo bajke u kojima glavni junaci prolaze kroz razliita iskuenja i stradanja da bi na

kraju prie iveli sredno do kraja ivota. Odatle i potie nae pogreno ubeenje da de jednog dana,

kada reimo odreene ivotne probleme, nastupiti blagostanje. Moradu da te razoaram, to se

nikada nede dogoditi.

Ukoliko misli kako de u jednom trenutku dostidi stanje mira i potpune harmonije u velikoj si

zabludi. ivot je kao vreme, smenjuju se kia i sunce, smenjuju se svetlost dana i tama nodi.

ivot predstavlja stalnu borbu. im rei jedan problem pojavide se drugi, svaku nevolju menja

neka nova, to je jednostavno tako. Nikada nede biti potpuno miran i bezbrian. Pravo ivotno

umede upravo i lei u razumevanju i prihvatanju ovih injenica. Zato, uivaj u svakom trenutku

ivota. To to si iv je sasvim dovoljan razlog za sredu.

9

Principi ivota

ivot ne dolazi sa uputstvom. Pravila po kojima ivimo postavljamo sami. Kako de izgledati i kakav

de biti na ivotni put umnogome zavisi od principa kojima se vodimo u ivotu. Takoe, nai

ivotni principi se direktno preslikavaju na kreiranje naeg sistema vrednosti.

Podelidu sa tobom svoje ivotne principe:

Budi bolji Napreduj, razvijaj se, ui

Postani bolji ovek

Promeni loe navike

Ceni boljeg od sebe i ui od njega

Postani uspeniji

Budi pozitivan Trai pozitivnost u svemu to radi i to se dogaa

Fokusiraj se na lepo, ne na runo

Nemoj da mrzi, zavidi ili ne voli im gaji negativnu energiju u sebi to ini da se oseda loe

ivot je jedan i zato ga proivi sredan

Budi hrabar Budi ono to jesi i ne stidi se toga

Ne plai se da ostvari svoje snove

Pokai ta oseda

Ako u neto veruje, bori se za to

Budi pravedan Budi iskren, nemoj da lae

Budi fer prema drugima

Ne varaj

Ne radi drugima iza lea

Ne gazi preko slabijih

Potuj tu rad, trud i zalaganje

Pruaj Ne budi sebian

Pokloni svoju panju onima koji to zasluuju

Uzvrati ljubav

Pomozi onima kojima je pomod potrebna

Uini da ovaj svet bude bolje mesto

Uini sve to moe za svoju zemlju i svoj narod

Deli ono to ima sa drugima

10

ivi zdravo Budi u fizikoj i psihikoj formi

Nemoj da truje svoj organizam niti svoj um

Hrani se zdravo

Budi umeren mnoge stvari su dobre u malim koliinama, a loe u velikim

Vodi rauna o svojoj bezbednosti i bezbednosti drugih

Vodi rauna o svom zdravlju i zdravlju drugih

uvaj prirodu

Ceni ivot Voli ivot

Uivaj u tome to si iv

ivot je vredan, zato ga iskoristi

Svaki dan ivota je bogatstvo

Moji principi prezentuju moju ivotnu filozofiju. Vrednosti koje potujem u ivotu su pravinost,

iskrenost, dobrota, vernost, odanost, principijelnost i spremnost za napredak.

Ne razlikujem ljude prema boji koe, veri, naciji ili polu. Za mene postoje samo dve vrste ljudi: dobri

ljudi i oni koji to nisu. A opet, niko nije apsolutno dobar, niti apsolutno lo. U ivotu, iskljuivost ne

postoji.

Po mom miljenju, ono to nas ini dobrim ili loim ljudima jesu naa dela. Verujem da lo ovek ne

moe biti sredan. Verujem, takoe, da treba biti dobar. Kako prema sebi, tako i prema drugima.

Jednostavno, ne postoji razlog zato bih varao, lagao i poneo se loe. Zato, budi pravedan i sve to

radi radi iz asnih pobuda. Nemoj da bude gad samo da bi dobio ono to eli. Pravi mukarac

potuje svoj lini kodeks asti.

Moji principi me vode kroz ivot, usmeravaju me, i odravaju na pravom putu. A zato je za mene ba

taj put pravi? Jednostavno, ja sam ga odabrao. To je put kojim elim da idem svojom voljom. Svaki

od ovih principa sam napisao sam, za sebe. Kada donosim neku odluku, postavljam sebi ciljeve ili

reagujem na odreenu pojavu, radim to u skladu sa svojim ivotnim principima. Oni ine svetlost

koju pratim na svom putu kroz ivot.

Privremeni poraz

tvari ponekad nede ispasti onako kako bi ti to eleo. Ako neto nisi uspeo da ostvari, nema veze,

pokuaj ponovo. Bitno je samo da te privremeni poraz ne sputa na putu do cilja. Ukoliko

prespava ceo dan, onda ne moe ni da doivi privremeni poraz. Sa njim se susredu jedino oni koji

neto rade. Aktivnim radom stie iskustvo, a svako novo iskustvo je znaajan korak u procesu

razvoja linosti.

S

11

Pogreno je ubeenje da uenje predstavlja puko prikupljanje informacija. Ako ui putem

informacija, nikad nita nede nauiti. Spoznaja novih informacija nije dovoljna, potrebno je iskustvo.

Znanje = Informacije + Iskustvo

Ciljeve nije lako definisati, a jo tee ih je ostvariti. Ono to esto ne vidimo jeste da je svako

dostignude produkt predanosti i posvedenosti. Tako nam se ini da je neiji uspeh doao lako, iako

su, pre nego to je ostvaren, prethodili brojni neuspeni pokuaji njegove realizacije.

Kada posmatramo druge, najede smo slepi da vidimo put koji ih je doveo do uspeha. Dok gleda

uspenog sportistu kako blista na terenu, moda pomisli: Lako je njemu, on je uspean, ima

talenta. Pri tome ne vidi hiljade sati koje je proveo intenzivno trenirajudi i posvedeno radedi na

tome da bude bolji, kako bi jednog dana bio tu gde je sada. Ne vidi sve prepreke koje je morao da

pree.

Nemoj ni u jednom trenutku da izgubi iz vida trud koji je prethodio postizanju uspeha. Nijedan

uspeh nije doao lako ved je proizvod dugog, intezivnog i napornog rada.

Smatram da neuspeh ne postoji. Postoji samo jo jedan korak na putu do uspeha. Ako ima cilj,

pokua da ga ostvari i ne uspe, onda to nije neuspeh. Sama injenica da ima jasnu viziju uspeha i

da radi na tome da ga postigne ini te uspenim. Dovoljno je da ostane na tom putu i samo je

pitanje vremena kada de ga ostvariti.

Mislim da je svaki dogaaj uspeh, bez obzira na ishod, ako iz njega neto naui. Ali, nismo svi isti.

Neko pogrei jednom i izvue pouku iz svega. Neko drugi mora da pogrei pet puta kako bi neto

nauio. Nekome ni to nije dovoljno, pa ponovi istu greku dvadeset, trideset ili sto puta. Dok neko

nikada nede nauiti i, ma koliko puta udario glavom o zid, opet de raditi isto.

U ovome lei razlika izmeu napretka i tapkanja u mestu. Ako neto ne uspeva da ostvari to znai

da ima lo pristup. Zato, poni da ui iz svojih greaka. Sigurno si uo staru izreku: Pametan ovek

ui na tuim grekama, glup na svojim. Mislim da je bolje redi: Pametan ovek ui na grekama i iz

svakog iskustva izae mudriji, glup ne ui, ved stalno postupa isto, iako ne dobija eljene rezultate.

Uimo ceo ivot. Uvek de praviti promaaje i greide, to je neto to mora da prihvati. Bitno je

samo kako posmatra stvari. Iskoristi poraz da neto naui i da postane jo odluniji u svojoj

nameri da ostvari ono to eli.

ta si uradio, uradio si. Ne vredi se nervirati zbog onoga to je uraeno i to ne moe da promeni.

Treba gledati napred, izvudi najbolje iz svega, nauiti neto i usmeriti svoje misli ka novom danu.

Kroz ta god da si proao, ma koliko to video kao loe iskustvo, ma koliko te bolelo i ma koliko ti

bio ljut na sebe ako smatra da si negde na tom putu pogreio, treba da zna sledede to iskustvo,

takvo kakvo je, neemu te je nauilo. Iz svega si izaao sa novim znanjem koje de ti sigurno znaiti

u bududnosti. Slededi put kada bude donosio neku odluku, iskustvo koje si stekao de ti pomodi da

ona bude mudrija i bolja. Kada tako gleda, sve to se dogodilo moe se smatrati vrednim, ma

koliko se, u tom trenutku, inilo kao loe.

12

Da bi napredovao mora da stie iskustvo, a iskustvo se stie jedino doivljajima iz stvarnog sveta.

Ne moe sesti, proitati sve o ivotu, pa zatim izadi u stvarni svet i snadi se u svakoj situaciji

savreno. Ne boj se greaka. Uenje je proces koji traje ceo ivot. Dok ui i radi neto, ti napreduje

i razvija se, tvoji vidici se ire a tvoji pogledi na svet menjaju.

Kako se razvija i napreduje, u bilo kojoj oblasti ivota, kada pogleda godinu dana u prolost,

inide se, vrlo esto, samom sebi smean. To vreme, ta razmiljanja i dela, koja ti sada moda

izgledaju naivno, predstavljaju stepenik ka onome gde si sada. Takoe, ono to si sada de ti jednog

dana verovatno izgledati isto tako kada dostigne novi stepenik na putu linog razvoja.

Ako doivljava ovo o emu govorim, to je siguran znak tvog napretka. esto de, gledajudi u

prolost, razmiljati: Eh, da sam tada znao ono to sada znam! Ali ne vredi aliti za prolim

prilikama, ved treba iskoristiti one koje se ukazuju sada.

Negativna osedanja

ta se dogodi kada te neko povredi, izneveri, razoara, prevari ili na bilo koji drugi nain postupi

loe prema tebi? Javlja se odreena vrsta psihikog bola. Ovaj bol se manifestuje kroz negativnu

emociju koju osedamo prema toj osobi. Ta emocija moe biti bes, razoaranje, tuga ili neto drugo.

Kako na pravi nain pristupiti ovom osedanju? Pogreno je ignorisati ga. Ako se neko poneo loe

prema tebi to ne sme da proe bez tvoje reakcije. Ako ima negativnu emociju, mora da je izrazi na

nain koji je prikladan i dobar po tebe. to ti je ta osoba blia, to je vanije za va odnos, kao i za

tebe, da se negativna energija koju oseda pravilno kanalie.

Ukoliko ne ispolji svoju negativnu emociju ona de ostati u tebi. Nastavide da te mui i da raste. Ako

se isti sluaj ponovi jo nekoliko puta stvoride se velika koliina negativnih emocija koje su usmerene

prema osobi iji postupci su ih izazvali. To moe dovesti do toga da se ti ponese loe prema toj

osobi, kako bi joj vratio, sa opravdanjem Zasluila je! ili da teret negativih emocija postane toliko

velik da iz potrebe za rasteredenjem nastane nagli raskid odnosa, na primer: kraj prijateljstva, raskid

veze, distanciranje od lana porodice itd.

Recimo, misli da tvoj prijatelj nije postupio fer prema tebi i njegov postupak te naljutio. Ispravno je

pokazati kako se oseda, izraziti svoje emocije i predstaviti svoj pogled na stvari. Moda ak ni on

sam nije svestan ta je uinio, kao ni posledica koje imaju njegovi postupci. Druga osoba ne moe

znati ta ti oseda sve dok to ne pokae i kae. Ako umesto toga ostavi tu emociju u sebi, ona de

nastaviti da te mui. Svaka slededa de se samo dodavati na nju i dobijade na snazi.

Naui da razume svoje osedaje. Oni su tu kako bi te pokrenuli da neto preduzme. Svaka emocija je

dobra, jer svaka emocija ima svoju svrhu. Nemoj da ignorie ono to oseda, ved postupaj u skladu

sa tim osedanjima. Negativne emocije se javljaju kao reakcija na neku pojavu. Tvoje je da ih izrazi i

da ih se to pre oslobodi. Pogreno je drati negativnu emociju u sebi. Shvati kako ona mora da se

javi, kako ima svoju svrhu i pronai pravi nain da izae na kraj sa njom.

13

Stanje nezadovoljstva najede doivljavamo kao neto loe. Osedanje nezadovoljstva postoji sa

razlogom i predstavlja okida koji treba da nas pokrene na akciju. Pogreno je reagovati na

nezadovoljstvo, onako kako vedina ljudi radi, kukanjem i aljenjem, time se samo odlae akcija.

Ispravno je preduzeti neto i konstruktivno usmeriti negativnu energiju.

Potencijal

oliki potencijal za uspeh ima odreena osoba? Od ega on zavisi? Traedi odgovore na ova

pitanja doao sam do interesantnih zakljuaka:

Mi bitno utiemo na sopstveni potencijal da neto ostvarimo. Na primer, ukoliko ima

izgovor, onda sam sebe sputava da ostvari ono na ta se tvoj izgovor odnosi. Ali, ukoliko ga

eliminie, tvoj potencijal raste.

Ogranienje moe da ti prui dodatnu motivaciju i time uveda tvoj potencijal, umesto da ga ogranii. Logino, ogranienja bi trebalo da umanje na potencijal da neto ostvarimo, ali to esto nije sluaj. Uticaj koji ogranienje ima na potencijal bitno zavisi od naeg pogleda na stvari. Tvoj nedostatak moe da postane tvoj izgovor ili tvoja motivacija.

Najlake je propasti, didi ruke od svega i kukati nad sobom. To je najlake. Ali to nije reenje, niti

donosi ita dobro. U ivotu, mora se boriti.

Verujem da svako od nas poseduje potencijal da postigne mnogo. Ono po emu se razlikujemo jedni

od drugih jeste nain na koji taj potencijal koristimo. Postoje ogranienja u tvom okruenju na koja

ne moe da utie, ali ono to nikako ne sme da dozvoli jeste da sebe sputava ogranienjima koja

si sam stvorio.

Lini napredak predstavlja koridenje sopstvenog potencijala. Ukoliko na pravi nain koristi svoj

potencijal postaje bolji, razvija svoja znanja, vetine i iskustvo, postaje mudriji, postaje jai. Time

se menja, postaje drugaiji, i ta promena je vidljiva.

Oni koji ne napreduju, oni se ni ne menjaju, ostaju isti. ivot nije ustaljenost, ved stalna promena.

Ako je tvoj pogled na svet isti kao pre godinu dana, pre tri, pet, deset ili trideset godina, onda i nisi

uinio mnogo.

Vedina ljudi stagnira, tapka u mestu, oni jednostavno ne unapreuju ono to jesu. Na neki nain ele

vie od ivota, ali nisu spremni da uloe dovoljno kako bi to i postigli. Odreeni broj ljudi propada i

unazauje kvalitet svoje linosti i svog ivota, samim tim umanjujudi linu sredu i ispunjenost. Neki

opet napreduju malim koracima, dok samo mali broj ljudi koristi svoj potencijal na pravi nain i

razvija se brzo.

Prepoznaj svoj potencijal i poni da ga koristi. Ne s vremena na vreme, ved stalno. Izvuci maksimum

iz sebe. Postade uspeniji, ispunjeniji i sredniji.

Kako bude irio svoje vidike poede da vidi stvari koje ranije nisi video. Postade svestan stvari

kojih do tada nisi bio.

K

14

U jednom trenutku posmatra ljude oko sebe i nain na koji razmiljaju. Shvata da si i ti, nekada

ranije, video svet tako kako ga oni vide sada. Vidi njihova ogranienja. Kao da imaju povez preko

oiju koga nisu svesni, ali ti jesi. Na neki nain ih ali, jer ti vidi bolje od njih, ali i ti si bio tu, i

razume da oni ne znaju nita o nainu na koji ti sada razmilja. Ne mogu ni da ga zamisle. Ne krivi

ih zbog toga, zna kako se osedaju, ali zna i kako se ti oseda sada. Ima znanje koje neko drugi

nema, vidi neto to neko drugi ne vidi. To je modan osedaj. Uivaj u njemu, ali budi oprezan.

Jedno je sigurno, koliko god da si se razvio i napredovao, neko isto tako gleda na tebe, neko je ispred

tebe i vidi tvoj povez preko oiju. Zato uvek budi svestan da postoje stvari koje ne vidi, razmiljaj

kako uvek postoji jo neto to treba da naui i sazna, ne dozvoli da te zaslepi osedaj modi koji

ima, jer tako vie nede napredovati, zaustavide se tu gde si sada.

Nikada ne zaboravi odakle si krenuo. Ti si nekada bio kao oni koji su ti sada smeni. Zato potuj

njihov trud i zalaganje, usmeri ih i pomozi im. Naui kako da prepozna potencijal u drugima. Ako u

svoj ivot pusti osobe koje imaju potencijal za velika dostignuda, uvedade sopstveni potencijal da

postigne mnogo.

Ogranienja

ored ogranienja koja potiu iz sveta koji nas okruuje, postoje ona koja sami sebi postavimo

nainom na koji razmiljamo. Takva ogranienja nam ne dozvoljavaju da realno sagledamo svet

oko sebe, kao ni da iskoristimo mogudnosti koje imamo.

Pitam se, zato bi neko sam sebi vezao ruke i zatvorio oi kada mu to ne moe doneti nita dobro.

Zapravo, ogranienja koja dolaze od nas samih nisu posledica namere da ograniimo sebe, ved

predstavljaju neki ranije usvojeni nain razmiljanja i pristupa stvarima koji nas ograniava, a da toga,

u najvedoj meri, nismo svesni.

Navedu neke od ograniavajudih pristupa:

Ne uje ono to ti se govori, ved ono to hode da uje. Ti bira kako de doiveti stvari, dogaaje

i ljude oko sebe. Na taj nain, nastaje projekcija stvarnog sveta u tvom umu koja predstavlja tvoj lini

doivljaj stvarnosti (tvoju realnost). Loe je ako se tvoje poimanje sveta drastino udalji od stvarne

slike. Ako ne vidi ono to jeste, ved ono to zamilja da jeste, to moe biti uzrok mnogih pogrenih

odluka. Zato paljivo sluaj i paljivo gledaj.

Nikad ne iskljui mogudnost da moda nisi u pravu. Imaj svoja ubeenja i vrsto veruj u njih, ali ne

dozvoli da te ona zaslepe. Stalno sumnjaj u svoje stavove. Uvek budi otvoren da sagleda stvari iz

drugog ugla.

Ovo je problem mnogih inteligentnih ljudi, koji, svesni svoje intelektualne modi, teko prihvataju

mogudnost da gree. Stav nemogude da nisam u pravu te ograniava. Ukoliko si potpuno ubeen da

si u pravu, nikada nede biti otvoren da uje miljenja drugih, koja mogu da ti budu od znaaja.

Slepo de dokazivati drugima, a ponajvie samom sebi, kako si ti u pravu, dok neko drugi nije,

zatvarajudi oi jo vie pred istinom.

P

15

Ne plai se boljih od sebe. Kada smo u drutvu osobe za koju smatramo da je bolja, uspenija, ili u

bilo kom smislu superiornija od nas, doivljavamo razliita osedanja. Primetio sam da mnogi ljudi

teko prihvataju injenicu da je neko bolji. Samo prisustvo takve osobe u njima budi negativno

osedanje prezira i doivljaj manje vrednost. Da bi izbegli taj osedaj oni provode vreme gotovo

iskljuivo u drutvu osoba koje su manje uspene od njih. Ovo predstavlja vrstu ogranienja. Zato,

ceni boljeg od sebe i iskoristi mogudnost da od njega neto naui.

Nemoj biti iskljuiv. ivot nikada nije crn ili beo, ved uvek negde izmeu te dve krajnosti. Zato je

svako iskljuivo posmatranje stvari na nain ili crno, ili belo ograniavajude.

Nemoj previe da komplikuje stvari. Mnogi kau da je ivot komplikovan. Onako kako ja vidim

stvari, ivot je jednostavan, ali da bi ga doiveo kao takvog, mora prvo da se izgradi kao zrela osoba

i da razume odreene principe po kojima se ivot odvija.

Preterano nairoko filozofiranje nije produktivno. Potreban je fokus, odnosno pravilno usmeravanje

intelektualne energije. Korisno je udubiti se u razmiljanja, uostalom, tako neto je neophodno za

razumevanje stvari, ali to razmiljanje zahteva usmerenost i razdvajanje bitnog od nebitnog kako bi

bilo od koristi.

Priznaj sebi da si lo. Jedna od najteih stvari jeste priznati sebi da nisi uspean onoliko koliko bi ti

to eleo. Ovo je prvi stepenik na putu uspeha i dok ne napravi njega nije mogud nikakav napredak.

Da bi postao bolji, mora da prihvati realnost sadanjosti. Ako nema dovoljno hrabrosti da se

suoi sa injenicom trenutnog neuspeha, onda si slabid. Znam da priznanje samom sebi ume jako da

boli, ali ako ne uspe da napravi taj prvi korak, nikada nede promeniti stvari.

Paljivo biraj svoje uzore. Uzori predstavljaju uticaje kojima si se okruio: svi pisani, zvuni i

vizuelni sadraji koje konzumira, kao i ljudi na koje se ugleda, koje ceni, smatra velikim, i

odreene osobe koje ine tvoje aktivno okruenje. Sigurno je da tvoji uzori bitno utiu na tebe. Time

to neko postaje tvoj uzor nesvesno otvara vrata svog uma za olako prihvatanje stavova i ubeenja

koje taj uzor propagira. Ovo je pozitivna stvar ukoliko uzori utiu konstruktivno na tebe, a izuzetno

loe ukoliko utiu destruktivno.

Kada su linosti u pitanju, paljivo biraj svoje uzore. Zapitaj se kakav ivot zaista ima ta osoba i da li

eli da se priblii njenom nainu ivota. ime je ta osoba zasluila tvoje potovanje, poverenje i

ime je zasluila da je ceni? Kakav sistem vrednosti ima i da li je mogude biti sredan sa takvim

nainom posmatranja sveta? Ovo je izuzetno bitna stvar jer izbor tvojih uzora bitno utie na tvoj

napredak, kao i na put kojim ide kroz ivot. Prihvatanjem pogrenih uzora i njihovih loih naina

razmiljanja moe lako da ogranii sebe i postane neko ko nije ni uspean ni sredan. Naui da ceni

prave vrednosti i realan uspeh, kao i da razdvoji pozitivne uticaje od onih koji to nisu.

Ne doivljavaj razliito miljenje kao pretnju. Vedina ljudi svaki i najmanje razliit pogled od svog

doivljava kao napad i pretnju. Ovo je veliko ogranienje koje potie iz ubeenja nemogude da moj

pogled nije potpuno ispravan. Ti ima svoje miljenje i svoj ukus, dok neko drugi te iste stvari vidi

drugaije. To to se nekome ne svia pesma koja je po tvom miljenju izvanredna, jeste posledica

16

razliite interpretacije istog doivljaja. To to neko misli drugaije ne znai da treba da brani svoj

stav ili da ga ubeuje da prihvati tvoj pogled. Ne razmiljaju svi ljudi isto. Pomiri se sa tim.

Koristi sve resurse koje moe. - Nemoj da ograniava sebe. Ne uskraduj sebi mogudnost da iskoristi sve to ti moe biti od znaaja i to moe pomodi da lake i bre ostvari svoje ciljeve.

Pokuaj da eliminie ogranienja koja si sam stvorio. Otvori svoj um za promenu svih stavova koje te

koe i sputavaju. Isplatide se.

Otvoreni um / Zatvoreni um

voj um stalno preispituje vrstinu i istinitost tvog stava. On je prirodno programiran da sumnja.

Da bi tvoj stav nastavio da egzistira mora konstantno da ubeuje svoj um u njegovu

ispravnost.

Ovaj mehanizam postoji kako bi spreio da pogrean stav, koji ti donosi tetu, ostane trajno prisutan

kao deo tvog karaktera. Preispitivanje koje nastaje aktivnodu ovog mehanizma otvora prostor za

promenu stavova koji nam ne donose dobro.

Kada ima stav koji nije zasnovan na vrstim injenicama tvoj um de konstantno preispitivati

validnost tvog stava. Poto ne postoji mogudnost da svom umu ponudi dokaz ispravnosti stava u

vidu injenica, jedini nain da tvoj um ne odbaci pomenuti stav jeste konstantno ubeivanje uma u

ispravnost stava prostim ponavljanjem u mislima.

Vedina ljudi ima stavove koji nisu dobri po njih i koji ih ograniavaju da postignu uspeh, budu sredni i

ive ivot kakav ele. Ti isti ljudi, istovremeno, odravaju svoje stavove ivim, na nain koji sam

opisao, pre svega jer je to najlake. Radi se o tome da, odbacivanjem nerealnog/pogrenog stava,

prestaju da postoje barijere i stvari postaju mogude, ali da bi se ostvarile zahtevaju trud, rad,

posvedenost, ulaganje energije i vremena, na ta mnogi nisu spremni.

Primer su izgovori. Oni predstaljaju stavove koji su tetni po nas. Pomodu njih pravdamo odsustvo

akcije da ostvarimo ono to elimo.

Mukarac sa zatvorenim umom:

Ne sumnja da je njegov stav potencijalno neispravan.

U razgovoru sa drugima trai iskljuivo potvrdu svog stava.

Na svako miljenje koje se bitno razlikuje od njegovog reaguje odbranom svog stava

(ubeenja).

Svaki argument koji ukazuje da njegov stav moda nije realan, niti dobar po njega, ini da se

on oseti napadnutim, da pone da se brani i emocionalno reaguje (ljutnja, rasprava,

uznemirenost, povreenost itd).

Ljudi koji zauzmu ovako gledite ne mogu da napreduju. Razvoj njihove linosti tapka u mestu.

T

17

Mukarac sa otvorenim umom:

Svesno sumnja da njegov stav moda nije ispravan.

Veruje u svoja ubeenja, ali je raspoloen i spreman da uje argumente protiv svog stava.

Sasluade tue miljenje i zatim preispitati ispravnost svojih stavova na osnovu novih

informacija koje je dobio.

Ovakav pristup stvarima je neophodan da bi se ostvario napredak u razvoju linosti.

Otvori svoj um.

im slepo veruje u svoj stav ima povez preko oiju i ne moe da sagleda celokupnu sliku sveta

oko sebe.

Okruenje

vet oko tebe predstavlja tvoje okruenje. Osobe sa kojima stanuje, radi, provodi vreme,

krugovi ljudi u kojima se krede, grad u kome ivi, kao i aktivnosti kojima se bavi i stvari koje

konzumira u mentalnom smislu. Na primer, muzika koju slua predstavlja tvoje okruenje. Sve

stvari i svi ljudi iz spoljnog sveta koji svojom pojavom i prisustvom imaju neki uticaj na ono to si ti

ine tvoje okruenje.

Neke stvari su silom prilika postale deo naeg okruenja, ali vedi deo onoga to nas okruuje

predstavlja na lini izbor. Sami biramo kako demo i sa kim provoditi nae vreme. Sami biramo ime

demo se okruiti.

Okruenje utie na nas. Nemogude je ignorisati taj uticaj. to je osoba formiranija i snanija u

psihikom smislu okruenje tee utie na nju, odnosno, ona ima mogudnost vede selekcije uticaja

okruenja. Sa druge strane, osobe koje jo uvek nisu potpuno kreirane ili su psihiki slabe, podlonije

su uticaju koji dolazi iz okruenja.

Okruenje te na neki nain definie, ne dozvoljava ti da se udalji od njega, postavlja odreeni opseg

u kome se krede, postavlja granice. Da bi ih pomerio mora da promeni okruenje time to dodaje

nove elemente i menja postojede.

Ukoliko si okruen uspenim ljudima, to pozitivno utie na to da i sam ostvari uspeh. Ako si okruen

alkoholiarima, postoji uticaj da i ti razvije tu sklonost. Ako si okruen negativnim ljudima, to utie

na tvoje mentalno stanje i teko da de, u takvom okruenju, razviti osedanje srede i pozitivnih misli.

Moe da se okrui dobrim ili loim uticajima. Problem sveta u kome ivimo jeste da postoji daleko

vie loih uticaja nego dobrih.

Kau: Sa kim si, takav si. Mislim da je bolje redi: Ti si ono to puta u svoj ivot.

S

18

Ako su ljudi oko tebe negativni, lenji, nesposobni, neuspeni, slabi, skloni destruktivnom ponaanju,

neodgovorni itd. onda de sve to uticati na tebe. Loe okruenje te ograniava i vue ka dole, sputava

te da postigne uspeh i bude sredan. Okrui sebe pozitivnim ljudima i pozitivnim stvarima. Eliminii

sve negativne uticaje. Mediji imaju izuzetno veliki uticaj na skoro svakog pojedinca. Zato paljivo

biraj kakve medije konzumira. ta slua, ta gleda, ime se bavi, o emu razmilja.

Kao to tvoje telo konzumira hranu, tako tvoj um konzumira zvuke, slike, informacije itd. Zato

nemoj da jede svata. Paljivo biraj ime hrani svoj um.

Beim od nesrednih ljudi koji razmiljaju negativno, slabi su, nemaju ambiciju, ne poseduju moralne

vrednosti. Takve ljude nazivam gubitnicima ivota. elim im sve najbolje i nadam se da de srediti svoj

ivot i izgraditi se kao zrele, uspene i sredne osobe, ali, ovakve kakve su sada, ne elim da budu deo

mog ivota.

Ti puta druge u svoj ivot. Na taj nain oni postaju tvoje okruenje. Ti utie na njih i oni na tebe.

Zato paljivo biraj koga de pustiti u svoj ivot. Zapitaj se ta te osobe predstavljaju sada i ta imaju

potencijal da postanu?

Hrabrost

trah je emocija. Kao i sve druge emocije, on predstavlja reakciju na odreenu pojavu. Opte

ubeenje koje vlada jeste da strah predstavlja neto loe. Osedanje straha svakako nije prijatno,

ali je neophodno. Svaka emocija postoji sa razlogom, pa tako i strah. Izuzetno je vano to shvatiti.

Iako strah slui da nas upozori na opasnosti koje nam prete, esto de se osedanje straha javiti u

razliitim ivotnim situacijama, od kojih mnoge, realno, nede biti potencijalno opasne po nas.

Osetide strah prilikom donoenja odluka koje smatra vanim. Prave odluke nije lako doneti. Zato

mora imati hrabrosti da uradi ono to misli da je ispravno bez obzira koliko to teko bilo. Velike

odluke zahtevaju veliku hrabrost.

ta, u stvari, znai biti hrabar? Strah ne moe unititi, moe ga jedino pobediti. U redu je plaiti se,

to je prirodno, nije hrabar onaj ko se ne plai, jer svi osedaju strah, ved onaj ko sa tim strahom zna da

izae na kraj.

Strah je prirodni pokreta, on izaziva reakciju. Poni da doivljava strah kao otkucaje ivota. elim

da, od danas, svaki put kada oseti strah, u istom trenutku oseti ivot. Zastani, udahni duboko,

nasmej se svojim strepnjama u lice, i reci sebi: Znam da sam dovoljno hrabar da savladam ak i

najvedi strah.

Koliko je neko zaista hrabar i snaan pokazade se u trenucima koji su najtei. Prava hrabrost se

meri u trenucima u kojima je neophodna. Najlake je biti hrabar onda kada je sve u redu. ivi ivot

hrabro. Naui da se suoi sa svojim strahom. Svaki put kada pobedi strah tvoja snaga de rasti.

Zapamti, ili ti vlada svojim strahovima, ili oni vladaju tobom.

S

19

Razvoj linosti

ad na sebi predstavlja proces koji traje itav ivot. Od tebe zavisi kako de taj proces tedi. Sam

bira svoje navike, aktivnosti i interesovanja, svoj pogled na svet. Sam sebi postavlja

ogranienja i iri vidike.

Postoje stvari koje nisu u tvojoj modi, niti u tvojoj kontroli. Pomiri se sa tim. Prihvati ono to ne

moe da promeni, ali nikada nemoj da prihvati malo, onda kada zna da moe vie.

Zanimljivo je da su mnogi segmenti nae linosti gotovo u potpunosti odreeni onako kako smo mi

sami izabrali. Na primer, ukoliko si lenj, to je iskljuivo posledica tvog izbora da tako bude, nieg

drugog.

Naa linost je dobim delom na izbor. Svako od nas je ono to je, sam za sebe, izabrao da bude.

Sklop osobina, koji ini nau linost, moemo menjati onako kako mi elimo.

Ti (bira) Tvoja linost (odreuje) Tvoj ivot

Kako de izgledati tvoj ivot, skoro u potpunosti zavisi od toga kakvu si linost izgradio za sebe. Tvoja

linost odreuje tok tvog ivota.

Raditi na sebi znai konstantno unapreivati sve ono to jesi. Ako si neuspean i nezadovoljan, to je

prosto odraz tvoje linosti. Ukoliko hode da promeni neto u svom ivotu, morade da menja

odreene segmente svoje linosti.

Moj pogled na svet ini da uivam u svakom danu ivota. Bavim se stvarima koje me ispunjavaju.

Okruen sam dragim ljudima. Volim ivot.

Izuzetno sam organizovan i produktivan. Smatram sebe uspenim na svim poljima ivota.

Komunikativan sam, imam mnogo prijatelja i lako stiem nove. Znam ta radim, zato to radim i kuda

idem. Volim sebe i osedam se odlino u svojoj koi.

Ipak, nije oduvek bilo tako. Nekada sam bio suta suprotnost svemu onome to sam sada. Bio sam

neodluan, tih, miran, povuen i neambiciozan. Nisam uivao u ivotu. Bio sam neuspean na svim

poljima ivota. Imao sam negativne poglede na svet koji me okruuje, moji strahovi su uvek bili jai

od mene. Nisam imao hrabrosti da uinim odlune korake u kljunim trenucima. Bio sam nesiguran i

slab. Nisam imao mnogo prijatelja, niti sam bio preterano drutven. Nisam bio ispunjen. Nisam bio

sredan.

Godinama sam radio na sebi, menjanjajudi svoje poglede na ivot i unapreujudi segmente svoje

linosti. Dokazao sam sebi da je mogude promeniti se ako to dovoljno eli i ako uloi onoliko koliko

je za tu promenu neophodno. Ako sam mogao ja, moe i ti, moe svako.

Ko je tvoj najvedi prijatelj? Ti! Niko ne moe da uini toliko dobrog za tebe koliko to moe sam. Ko je

tvoj najvedi neprijatelj? Opet ti! Niko ne moe da uini toliko loeg za tebe koliko ti sam moe.

R

20

Otvori svoj um za nove poglede i nova iskustva, iri svoje vidike. Bori se za sebe. Ako ti nede, nede

niko drugi.

Sledi put koji si odabrao i pusti druge da idu njihovim putem. Ne moe nita uiniti za drugog, dok

taj neko sam ne uini neto za sebe. Ti mu moe otvoriti vrata, ali ne moe ga naterati da proe

kroz njih.

Svi bi da postignu mnogo a da uloe malo. To je razlog zato su igre na sredu popularne, ljudi se

nadaju kako de sa malo truda dobiti mnogo.

Transformacija linosti je proces koji zahteva vreme.

Siguran znak mentalnog napretka, znak da si mudriji, jeste kada pone da razume svet na

jednostavan nain, kada ne komplikuje, ne filozofira previe, ved lako kreira jasne poglede.

Ciljevi

zuzetno je vano imati jasno definisane ciljeve. To znai da zna ta eli i zato to eli. Jasan cilj ti

omogudava da svoju energiju i vreme usmeri na najbolji mogudi nain. Svi ljudi imaju ciljeve, ali ti

ciljevi najede nisu dovoljno precizni.

Ono to ja radim jeste da stalno sebi postavljam ciljeve koje elim da ostvarim. To mogu biti dnevni,

meseni, godinji ciljevi ili oni koji se mogu nazvati ivotni ciljevi. Svakog sedmog avgusta, na svoj

roendan, pravim presek protekle godine. Posmatram na koji nain sam ostvario ranije postavljene

ciljeve i pred sebe stavljam neke nove. Na taj nain imam jasnu sliku toga gde sam bio jue, gde sam

sada i gde elim da budem sutra.

Tenja ka ostvarenju cilja moe biti ma sa dve otrice. Ne sme dozvoliti da postane rob svojih

ciljeva. To bi znailo da ima cilj i nezadovoljan si time to ga jo uvek nisi ostvario. Onda ga ostvari i

odmah pronae drugi, pa si nezadovoljan njime, i tako ceo ivot. Mnogi na ovakav pogrean nain

pristupaju pojmu cilja. Rad na ostvarenju cilja predstavlja iskustvo u kome treba uivati.

Nemoj da ivi u neemu to nema, ved ivi sa onim to ima. U redu je biti orijentisan ka cilju, ali ne

u potpunosti. Tada gubi kontakt sa realnodu i oduzima sebi sposobnost da uiva u onome to je

sada.

Dobro je biti ambiciozan i eleti vie, ali nemoj da tvoja panja bude fokusirana samo na ono to

nema. Na taj nain de sve to ima ostati nezapaeno. Naui da iskoristi do maksimuma potencijal

onogo to je ved sada tvoje.

Ukoliko svoje ciljeve napie na papiru imade mnogo jasniju sliku o njima. Zato preporuujem da sve

svoje ciljeve detaljno zapisuje na nekom dostupnom mestu. Bitno je imati jasan cilj, ali nije nita

manje bitno imati jasno definisane razloge zato je ba to tvoj cilj. Zato, pored svakog cilja detaljno

napii ta de ti ostvarenje tog cilja doneti.

I

21

Ispravan stav: preda mnom je najbolji period mog ivota. Uvek razmiljaj kao da vreme koje je pred

tobom donosi vie, lepe i bolje.

Uspeh

mbicije predstavljaju kombinaciju naih tenji, elja i ciljeva. One odreuju granicu uspeha.

Pitanje je da li nae ambicije zaista predstavljaju neto to de nam doneti istinsko ispunjenje.

Mnogi ljudi tee onome to ih nede ispuniti i ulau ogromnu energiju na ostvarivanje ciljeva koji im

nede doneti sredu. Pazi da ne postane jedan od njih.

Put do uspeha de biti daleko laki ukoliko pronae korisna usmerenja. Ona de ti pomodi da svoje

resurse iskoristi daleko efikasnije i da bre napreduje. Mesec dana rada uz pravilna usmerenja

mogu doneti bolje rezultate nego godinu dana lutanja bez njih. Potrebno je sagledati stvari na to

bolji nain i raditi u pravom smeru, onom koji nas najefikasnijijm putem vodi do cilja. Pravilno

usmerenje u kljunom trenutku ivota ima ogromnu vrednost. Potrai uzore u likovima i delima

osoba koje su ved postigle ono emu ti tei.

Bitne faktore u dostizanju uspeha ine prilike. Prilika otvara put ka uspehu i sredi. Umede je iskoristiti

prilike koje nam se u ivotu ukazuju, ali pre tog treba znati prepoznati ih, to esto nije tako

jednostavno. Ipak, ne treba ekati da se dese same od sebe. Da bi bio uspean, morade sam da

stvara prilike.

Ljudi trae reenje koje de, bez puno muke, reiti sve njihove probleme. Trae neto to de brzo i lako

popraviti sve ono ime nisu zadovoljni. Neto to de odmah ispuniti sve njihove elje i nede kotati

mnogo. Ali tako neto ne postoji. U ivotu velike stvari imaju veliku cenu. Ipak, nemoj da te to plai,

ta cena donosi mnogo toga dobrog. Put ka uspehu predstavlja jedno fantastino ivotno iskustvo.

Naui da uiva u svakom koraku koji te vodi blie ostvarivanju onoga to ti smatra linim uspehom.

Uspeh ima svoju cenu, ali ne sme dozvoliti da izgubi dobre osobine. Uspeh ne vredi nita ukoliko te

pretvori u lou osobu.

Ljudi esto upadnu u zamku negativnih osedanja, koja u njima probude loe osobine. To to su drugi

ljudi loi ne opravadava tvoje loe ponaanje. Ako te je neko povredio i nije ispao fer prema tebi, to

ne opravdava da ti uini isto nekom drugom.

Nemoj dozvoliti da te rane, koje su ti naneli loi ljudi, uine loom osobom. Nemoj da postane kao

oni, ved iskoristi ta, najede izuzetno bolna, iskustva da postane jai u svojim dobrim namerama.

Ponekad de put do uspeha biti kao trka. Ti nisi jedini koji tri ka cilju, koji ga eli, i koji radi na tome

da ga ostvari. Ostali takmiari su tvoja konkurencija, zato mora biti bolji od drugih. Samo najbolji de

stidi do cilja, a da bi to postao, mora unaprediti svaki segment sebe. Dobro esto nede biti dovoljno,

morade da prui najbolje da bi bio osvojio pobedniki pehar.

A

22

Neki od najedih razloga zato ljudi ne uspevaju da ostvare ono to ele (zato ne postiu uspeh, ne

napreduju ili napreduju sporo):

Ne eli to dovoljno. Snana elja je preduslov da bi neto ostvario. Ona pokrede tvoje resurse.

Ukoliko ne eli dovoljno uspeh, tu ti niko ne moe pomodi. Mnogi ele, ali ne ele dovoljno.

Nedostaje im prava elja, koja bi ih zaista pokrenula na akciju.

Nisi spreman da uloi onoliko koliko je potrebno. Ti si u taki A, ono to eli se nalazi u taki B, a

linija koja spaja ove dve take predstavlja put koji je neophodno predi da bi ostvario svoj cilj. Ukoliko

nisi spreman da uloi onoliko koliko je potrebno da pree ovaj put, onda nikada nede ostvariti ono

to eli.

Kada nisu spremni da uloe onoliko koliko je potrebno, ljudi to najede pravdaju izgovorima.

Izgovori su samo opravdanja za lenjost. Jedno od najedih opravdanja zato neko ne radi na sebi

jeste: Ne elim da se menjam zbog drugih ili Ne elim da postanem neto to nisam ja kako bih

postigao uspeh. Ako se menja na bolje, onda unapreuje sve to jesi i time vie vredi. Po mom

miljenju, to je neto to radi za sebe, ne za druge. Iz promene proizilazi da de postidi uspeh, uspeh

koji ti eli i koji de tebe ispuniti. Zaista ne razumem kako to onda moe biti neto to radi zbog

drugih, a ne zbog sebe.

Nedostatak hrabrosti (slabost). Nisi spreman da pristane na neudobnosti na koje je neophodno

pristati kako bi postigao vie. Na primer, strah od samode, strah od promene sredine, strah od

neizvesnosti, strah od rizika. Recimo da si u vezi koja te ne ispunjava i u kojoj nisi zadovoljan. eli

vie i bolje, ali te strah od samode spreava da zavri vezu u kojoj si i posveti se stvaranju nove. Na

taj nain dozvoljava da tvoji strahovi upravljaju tvojim ivotom. Time sam sebi uskraduje bolje.

Odluke koje se temelje na tvojim slabostima ne mogu doneti nita dobro.

Informacije

oderna sredstva komunikacije omogudila su da se vesti o dogaaju na jednom kraju planete

za kratko vreme prenesu po celom svetu. Na ovaj nain mediji nam serviraju informacije koje

najede nemaju direktan uticaj na nas same. Ukoliko se daleko od nas dogodi neka elementarna

nepogoda, informacija o tome de brzo stidi do nas putem nekog od medija. Imademo priliku da

gledamo slike ili ak sluamo iskustva osoba koje su tu nesredu doivele. Ovako neto pre samo

nekoliko stotina godina nije bilo mogude. Nai preci esto nisu znali ni ta se deava u susednom

gradu, a kamoli na drugom kraju planete.

Plasman negativnih vesti, koje obuhvataju izvetaje o nesredama, smrti, morbidnim ili bolesnim

dogaajima utie na kolektivnu svest ljudi. Nemogude je uti informaciju o neijoj tragediji ili nekom

nenormalnom inu i ostati potpuno ravnoduan. Mi smo emotivna bida i takve informacije u nama

moraju probuditi negativne emocionalne reakcije. Na svesni mozak dalje ovu emociju moe

nadograivati razmiljanjem i time negativne efekte uiniti jo snanijim. Ono na ta elim da

ukaem jeste da je vedina informacija koje prenose mediji potpuno nevana za na opstanak i ivot,

dok istovremeno utiu negativno na nas stvarajudi stres i nesredu.

M

23

Svako ko ita novine ili gleda vesti svakodnevno hrani svoj um ogromnom koliinom negativnih

informacija, koje su, pritom, najede potpuno beskorisne. Nema nieg lepog u sluanju prie o tuoj

nesredi. Informacije su hrana uma, zato paljivo biraj ta jede.

Jedna od najsnanijih potreba ljudi jeste potreba da se osete vrednim. Iz tog razloga ljudi pokuavaju

da se pronau negde, ele da osete osedanje pripadnosti, trae svoje mesto u ovom svetu.

Iz potrebe da se osete vrednim nastaje ljudska opsednutost irenjem informacija. to je neko

snanija linost, to u manjoj meri poseduje ovu osobinu. Ljudi smatraju da im svaka informacija koju

poseduju daje mod, zato ele da znaju ta se deava u njihovom okruenju. Traarenje i prenoenje

vesti o dogaajima daje ljudima osedaj line vanosti. irenjem informacija ljudi osedaju da poseduju

neto vredno, to zatim dele sa drugima.

Kada su informacije u pitanju, potrebno je razlikovati bitno od nebitnog. Primenljiva informacija

zaista znai mod, ali neupotrebljiva informacija ne slui niemu, i osim toga to nema svrhu, najede

donosi neku vrstu tete.

Nae vreme na ovom svetu je ogranieno. Danas smo tu, sutra nismo. elim da tvoja najveda strast

bude strast prema ivotu. Postoji toliko stvari koje moe da uradi. ivot je kratak. Svaki trenutak

je dragocen. Iskoristi ga!

Nikad ne zna koliko je neto dobro ili loe

ve osobe mogu da vide isti prizor, ali da ga interpretiraju na razliite naine. Ono to je za nekog

poraz, za drugog je pokuaj. Ono to je za nekog ogranienje, za drugog je motivacija. Ono to

je za nekog neuspeh, za drugog predstavlja lekciju koju je morao da naui.

Slededi princip, koji se odnosi na pristupanje ivotnim iskustvima, moe ti doneti veliku korist ukoliko

ga pravilno usvoji:

Svako iskustvo poseduje odreenu vrednost (nosi neko dobro).

ta god da se dogodi, ak i kada izgleda loe, predstavlja iskustvo koje otvara novi put pred tobom.

Neizvesno je kuda te taj put moe odvesti. Nikad ne zna koliko je neto dobro ili loe po tebe.

Najede vidimo samo trenutni ishod odreenog iskustva, a ne sagledavamo dugoronu korist koja

se iz tog iskustva raa.

elim da ti ukaem na to da ak i najtee ivotne situacije ne predstavljaju nuno neto loe.

Posmatraj stvari ovako: Sve se dogaa sa razlogom. Svako iskustvo jeste vredna ivotna lekcija za

mene. Na primer, ukoliko si doiveo teke trenutke, oni su uinili da ovrsne, sazri i postane jai.

U nekim novim okolnostima, snaga koju si stekao iz tih iskustava de ti biti od velikog znaaja.

D

24

Pretvori bespotrebne rasprave u konstruktivan razgovor

a mozak prati ustaljene obrasce razmiljanja. Ono to je jednom naueno teko se menja. Iz

tog razloga, postoji otpor prema suprotnom miljenju. Ljudi, vedinom, izuzetno teko

prihvataju injenicu da neko razmilja drugaije od njih.

Kada naie na suprotno miljenje, nema potrebe da se brani, nisi napadnut, jednostavno, ne

razmiljamo svi isto. To to neko ima drugaiji stav od tebe ne znai da je tvoje vienje pogreno.

Razgovor dve strane koje imaju suprotno miljenje moe biti izuzetno konstruktivan i koristan, ali da

bi zaista postao takav, potrebno je sagledati situaciju oima sagovornika i razumeti temelje njegovog

stava. Takvim pristupom, umesto beskorisnog troenja energije na raspravljanje, otvara se prilika da

proiri sopstvene vidike.

To to neko razmilja drugaije od tebe ne predstavlja nita loe.

Otvori svoj um i uvek budi spreman da saslua one koji misle drugaije. Jedna od najvrednijih

osobina iskrenog prijatelja jeste njegova spremnost da ti ukae na stvari za koje moda nije siguran

da ih radi na pravi nain. U takvim situacijama nemoj da se pravda i brani, ved pokuaj da uvidi

vrednost onoga to ti govori.

Pamet nasuprot gluposti

iroko je rasprostranjeno pogreno ubeenje o tome ta pamet predstavlja. Pamet nema nikakve

veze sa time da li si obrazovan. Diploma na kojoj pie da si zavrio fakultet te ne ini pametnim.

Sledede stvari ne ine oveka pametnim:

Obrazovanje (diploma, zvanje)

Preterano filozofiranje i analiziranje

Poznavanje velike koliine informacija

Natprosena inteligencija

ta zaista znai biti pametan, a ta biti glup?

Glupost je kada:

Tvoj pogled na stvari ne donosi eljene rezultate, a ti nisi spreman da ga menja

Tvoje akcije i misli donose vie tete nego koristi

Ima ograniavajude poglede na svet

Previe razmilja, analizira i filozofira

Zamara svoj mozak nepotrebnim mislima, od kojih nema mnogo vajde

N

25

Meu najglupljim osobama koje sam upoznao ima inteligentnih i obrazovanih ljudi. Inteligencija je

esto ma sa dve otrice. Inteligentni ljudi teko prihvataju da nisu u pravu i da negde gree. Jo tee

prihvataju da je u pravu neko za koga smatraju da se, na odreeni nain, nalazi ispod njih. Budi

dovoljno mudar, prevazii ovakva i slina ogranienja.

Iskrenost

ada laemo o tome ko smo, prvo laemo sebe, pa tek onda druge. Kada neko pria o sebi i

pribegne neistinama to, pre svega, znai da on sam ne moe da prihvati istinu, ne moe da

prihvati ono to jeste i ne voli ono to jeste, stidi se sebe. Ljudi esto koriste lai kako bi zatvorili oi

pred svojim neuspehom i izbegli da se sa njime suoe.

Postoje stvari koje su u tvojoj kontroli i one koje nisu. Nema nikakav uticaj na to da li de te neko

lagati ili ne. elim samo da ti ukaem na to da bude obazriv i ne veruje svemu to uje. Poverenje

se dugo gradi, a veoma lako rui. Imaj to na umu. U dananjem svetu, velika je vrlina biti iskren.

Nema potrebe da lae. Budi iskren. Pre svega prema sebi, a onda i prema drugima. Iskrenost moe

biti tvoje izuzetno modno oruje.

Sreda

ivimo u svetu koji propagira materijalne vrednosti. To utie na ljudsko poimanje srede ili, da

budem precizniji, na stav vedine o tome ta sreda predstavlja.

Dva potpuno razdvojena sveta:

Spoljni predstavlja sve to se nalazi izvan naeg tela i uma.

Unutarnji predstavlja ono to je u nama: naa osedanja, misli, stavovi itd.

Mi smo isto to i na unutarnji svet.

Nita iz spoljnog sveta nije deo nas.

Spoljni svet Unutarnji svet

Ne pripada nama Pripada nama

Ni na koji nain ne moemo da ga

kontroliemo direktno

Imamo mogudnost direktne i potpune

kontrole

Mi ne moemo direktno uticati na spoljni svet. Na neke stvari iz spoljnog sveta nemamo ak ni

indirektan uticaj. Sa druge strane, na ono to je u nama moemo uticati u potpunosti. Ja ne mogu da

biram da li de danas padati kia, ali mogu da izaberem u kojoj de meri kino vreme uticati na moje

raspoloenje.

K

26

Uivaj u spoljnom (materijalnom) svetu, ali ne vezuj svoju sredu za njega. Najvrednije stvari ovog

sveta se ne nalaze oko nas, ved u nama.

Recept za sredu:

Voli ivot. Da bi bio sredan mora iskreno voleti ivot.

Ceni svaki trenutak ivota. Tvoje vreme na ovom svetu je ved, samo po sebi, bogatstvo. Kada tako

pone da posmatra stvari ivot dobija potpuno drugaiji smisao.

Tvoja sreda je u tvojim rukama. Ukoliko si nesredan, razlozi za to se uvek nalaze u tebi. Tvoja

interpretacija sveta te ini nesrednim. Nita iz spoljnog sveta ne moe to promeniti. Sreda je stanje

koje sami biramo.

Iskustva i osedanja su neuporedivo vrednija od materije. Materijalna dostiguda ne donose duboko

iskreno ispunjenje, ved povrno i kratkotrajno, dok jedino unutranje vrednosti donose trajno

ispunjenje.

Aktivno radi na zadovoljenju svojih nagona. Ovo podrazumeva iveti u skladu sa svojom prirodom.

Ako si mukarac, onda to sa sobom povlai odreene stvari. Mukarac koji ne gradi aktivno svoju

mukost ne moe biti sredan.

Zdravo i pozitivno okruenje. Okrui se normalnim ljudima koji vole ivot.

Tehnologija Internet

odine 1990. Internet, u smislu u kome je nama danas poznat, nije postojao. Lini kompjuter je

bio retka pojava, pa ak i ako ga je neko posedovao njegove mogudnosti su, iz dananje

perspektive, bile skromne. Sada zamislite osobu koja je tada elela da se bavi neim i nije imala

nikakvo predznanje o tome. Bilo da se radi o medicini, inenjerstvu, umetnosti, sportu, lingvistici,

potrebno je pronadi informacije o toj oblasti. tampani mediji (knjige, asopisi) su predstavljali

primarni izvor znanja i do njih esto nije bilo lako dodi. Ukoliko ste eleli neto da nauite, imali ste

dva izbora: da pronaete knjigu koja sadri relevantne informacije ili da pronaete osobu koja

poseduje znanje koje traite i spremnost da to znanje podeli sa vama.

Razvojem modernih tehnologija nastao je najmodniji alat od postanka oveanstva internet.

Znanje nikada nije bilo dostupnije. Uenje nikada nije bilo lake.

Putem interneta mogude je pronadi detalje, tehnike specifikacije, komentare, uputstva, literaturu.

Osobe koje dele slina interesovanja okupljaju se na forumima, gde se zatim razmenjuju miljenja i

iskustva. Resursi za uenje koje internet nudi su zaista ogromni. ime god da se bavite internet vam

prua mogudnosti koje doseu neverovatne granice.

G

27

Ipak, vedina ljudi danas ne koristi ni mrvu mogudnosti koje im internet nudi. Igranje on-line igrica ili

uestalo koridenje socijalnih mrea predstavljaju samo neke od naina za beskorisno troenje

energije i vremena.

Ne tako davno, ljudi nisu mogli ni da zamisle kako de jednog dana postojati neto tako fascinantno

kao internet. Ti danas ima pristup koridenju ovog neverovatno modnog alata. Iskoristi mudro

tehnoloke mogudnosti koje ti prua svet u kome ivimo. Uivaj u ivotu, napreduj, razvijaj svoju

linost, profesionalno se usavravaj. Internet ti moe mnogo pomodi u tome, ali samo ako ga koristi

na pravi nain.

Usmerenja

elika je vrednost imati u svom okruenju nekoga ko, svojim ivotnim iskustvom, moe pozitivno

uticati na tebe i na razvoj tvoje linosti. Takvo okruenje ti omogudava da se lake snae na

svim poljima ivota.

Ukoliko u svom okruenju ne uspeva da pronae ovakav uticaj, ne dozvoli da te to obeshrabri.

Vedina mladih osoba je u istoj situaciji kao ti.

Zrele izgraene linosti, od kojih moe da naui neto zaista vredno, su naalost prava retkost u

dananjem svetu.

Ono to ti moe da uradi jeste da postane osoba koja de biti dovoljno izgraena. Toliko da de

modi da usmerava druge i slui im kao uzor. Iskreno ti to elim. Upravo takvi ljudi nedostaju svetu

da bi bio bolje mesto.

Kao odrasle osobe, imamo odgovornost prema deci i mladima. Oni ine populaciju koja je

najpodlonija uticajima, jer su jo uvek na poetku svog ivotnog puta i formiranja temelja svoje

linosti. ta god da radi, mora biti svestan da de se oni koji su mlai i manje formirani od tebe na

odreeni nain ugledati na tvoje obrasce ponaanja. Zato se potrudi da bude pozitivan primer

drugima.

Osobine linosti kojima treba teiti:

Zdrav nain ivota

Zrelost

Izgraena linost

Snaan karakter

Pozitivni pogledi na ivot

Kontrola nad sobom

Dobrota

Otvoreni um

V

28

Miljenja drugih

Kada se radi o tome ta drugi misle o nama, postoje dve krajnosti koje nam ne donose dobro:

Izuzetno je vano ta svi drugi misle. Preterano razmiljanje o tome kako te drugi

doivljavaju donede ti mnogo tete. Ne sme dozvoliti da tue miljenje ima negativan uticaj

na tvoja osedanja, misli i postupke.

Potpuno je nevano bilo ije miljenje. Ukoliko potpuno zanemari miljenja drugih, sam

sebi zatvara oi, postaje slep za konstruktivne kritike i lako gubi realan pogled na ono to

ti predstavlja.

Najbolje je zauzeti stav koji se nalazi u sredini izmeu ova dva pogleda. Tvoja porodica, roaci,

prijatelji, partnerka i sve ostale bliske osobe iz tvog ivota predstavljaju one ije miljenje je bitno. U

tvom ivotu treba da postoje ljudi do ijeg miljenja ti je stalo, a to se tie svih ostalih, njihovo

miljenje nije toliko vano ili je, ak, potpuno nevano.

Vano je:

Da bude vredan u oima svojih najbliih

Da vredi u svojim oima

Nemoj traiti potvrdu svoje vrednosti od celog sveta. Nije vano ta o tebi misli tamo neki Igor iz

Novog Sada. Izgradi sopstveni sistem vrednosti. Definii ta znai vredeti prema svojim linim

normama. Zatim posmatraj ono to radi i ono to jesi. Ukoliko smatra da to zasluuje, daj sebi

linu potvrdu vrednosti. Ako nije tako, potrudi se da je zaslui, postani bolji ovek.

Ljudi trae potvrdu svoje vrednosti i vrednosti svog ivota. Hrane se miljenjima drugih. Ukoliko ne

dobiju potvrdu da je njihov ivot ispunjavajudi, oni nede verovati da zaista jeste.

Slededi put kada uhvati sebe da radi isto, da trai potvrdu svoje vrednosti od drugih, zaustavi se u

trenutku. Zapamti, mora prvo biti vredan samom sebi da bi bio vredan drugima. Pored vlastite

validacije, trai potvrdu svoje vrednosti od svih onih koji su ti najblii i do kojih ti je stalo. Miljenja

svih ostalih nisu vana i ne smeju ni na koji nain da te dotiu, niti utiu na tok tvog ivota.

Mod misli

isli predstavljaju obradanje samom sebi. Sami ih stvaramo. One su hrana uma. U ta de se tvoj

um pretvoriti zavisi od toga kakvim ga mislima hrani.

Misli odreuju tvoju sudbinu:

U toku jednog dana hiljade razliitih misli proe kroz tvoj um

Um de pristupiti obradi misli i na osnovu njih kreirati verovanja, stavove i ubeenja

Iz njih de se, zatim, formirati tvoj pogled na svet tvoja realnost

Tvoj pogled na svet odreuje osobine koje zatim formiraju karakter

Karakter odreuje tok tvog ivota

M

29

Verovanja / Stavovi / Ubeenja

TVOJA REALNOST

TVOJ KARAKTER

Misli su okidai emocija. Kako se osedamo zavisi od toga kako razmiljamo. Svaka tvoja misao jeste

poruka koju svesno alje svom umu. Ove poruke odreuju tvoje vienje realnosti, zato je izuzetno

vano kakav sadraj nose. Mi postajemo ubeeni u istinitost onoga to priamo u svojim mislima.

Ukoliko sto puta ponovimo sebi neto, poinjemo da verujemo u to.

Ako misli da su drugi bolji od tebe, nije vano da li su zaista bolji, tvoj um de verovati da jesu.

Ukoliko veruje da nisi sposoban da postigne neto, nije vano koliko je to zaista izvodljivo, tvoj um

de verovati da nije.

Verovanja se preslikavaju na ponaanje. Ukoliko veruje da si slab, tvoje telo i tvoj um ponaade se u

skladu sa tim, i izgledade kao slabid u oima drugih.

Sredan ili tuan?

Vredan ili lenj?

Psihiki slab ili psihiki jak?

Hrabar ili plaljiv?

Sve je to projekcija naina na koji razmilja i onoga u ta veruje.

Ti bira svoje misli, koje zatim odreuju sve to jesi. Sam si stvorio ono to si danas, isto tako, sam

odreuje ta de biti sutra. Ti bira nain na koji razmilja.

UM

?

Hm..

.

...

?!

!

Uf...

30

Izbor re od koje mnogi bee. Ljudi izbegavaju da se suoe sa time da je izbor u njihovim rukama,

jer bi to znailo da su i pobeda i poraz njihova odgovornost. Lake im je da trae izgovore za svoje

nezadovoljstvo u okolnostima koje su ih tu dovele. Okolnosti ne postoje. Sam si doao tu gde si.

Ukoliko stvari nisu onakve kakve bi ti eleo da budu, promeni ih, uini neto.

U toku jednog dana, kroz tvoj um proe hiljade misli. Veoma je vano kakvo znaenje te misli nose.

Da li su to poruke ohrabrenja, verovanja u sebe, oekivanja pozitivnog ishoda, posmatranja

pozitivnih aspekata, ili su to negativne poruke sumnje i iekivanja loeg?

Poruke koje alje svom umu treba da budu:

Pozitivne

Konstruktivne

Zdrave

Ohrabrujude

Produktivne

ta to konkretno znai? Obrati panju na ljude oko sebe. Posmatraj nain na koji razmiljaju. Lako

de, analizirajudi njihovo emocionalno stanje i ono to govore, dodi do zakljuka da vedina ljudi

razmilja na nain koji nije dobar po njih.

U jednom trenutku svog ivota su, pod negativnim uticajem okruenja, prihvatili odreene obrasce

razmiljanja koji im ne donose dobro. Ved sam pisao, mozak je maina koja ui i prati ustaljene

ablone. Kada mu serviramo jedan nain za reavanje odreene situacije, on poinje da ga se

pridrava.

Ukoliko prepoznaje sebe u ovoj prii, vreme je da promeni stvari. Za poetak, prestani sebi da se

obrada na negativan nain. To se odnosi na sve aspekte tvojih misli. Pa ta ako je danas oblano i

pada kia? Nemoj da razmilja o tome i pridaje znaaj vremenu. Uostalom, da nema loeg

vremena, ne bismo znali da uivamo u lepom.

Recept za pozitivne misli:

Prestani da brine o nevanim stvarima

Fokusiraj se na trenutak, ne dozvoli da te mue strepnje o bududnosti ili razmiljanja o

prolosti

Budi rastereden

Bavi se stvarima koje te ispunjavaju i u kojima uiva

Potisni osedanja zavisti, ljubomore i mrnje

Budi optimista

Uvek oekuj povoljan ishod

Izaberi pozitivno okruenje

Budi nasmejan

31

Promena naina razmiljanja

oeni smo sa odreenim genetskim karakteristikama koje predstavljaju naslee naih predaka.

Van toga, na mozak je, u trenutku dolaska na ovaj svet, potpuno prazan i predstavlja teren koji

de se tek kroz ivot oblikovati.

U periodu odrastanja, sazrevanja i razvoja linosti tvoj um je, obradom informacija koje mu alju

ula, gradio zakljuke, verovanja i stavove i na osnovu njih formirao obrasce razmiljanja koje sada

primenjuje.

Ponekad je potrebno promeniti nain na koji posmatramo stvari. Prilikom formiranja linosti, moe

se lako desiti da, pod negativnim uticajem, razvijemo odreene pristupe koji nisu dobri po nas.

Proces razvoja linosti se u dobroj meri sastoji od rada na odbacivanju obrazaca razmiljanja koji

nam ne donose dobro.

Promena naina razmiljanja:

Moguda je. Kada se jednom stekne lo pristup, nije ga lako promeniti, ali mogude je. Naravno,

potrebno je uloiti odreeni trud. Dok um jo nije vrsto kreirao obrasce razmiljanja, ovaj proces je

jednostavniji. Deca i mladi se zato mnogo lake menjaju i prilagoavaju od starijih.

Nije laka. Zaista je tako, teko je promeniti ak i mali deo svoje linosti. Potrebno je raditi na tome

kontinuirano i konstantno ulagati neophodan napor. Pored truda, promena zahteva i vreme. Nemoj

da se zavarava, niiji um nije toliko fleksibilan da bi se prilagodio novom pristupu preko nodi.

Neophodna je. Promena predstavlja sastavni deo ivota. Ona daje ritam dinamici ivota. Ljudi koji

se ne menjaju kao da ne ive. Otvori svoj um za nove poglede i uvek budi spreman da prihvati neka

nova saznanja. Ukoliko ne uspeva da ostvari ono to eli, moda je vreme da promeni svoj

pristup.

Preuzmi odgovornost za svoj ivot i sopstveni uspeh. Trai najbolje za sebe, sanjaj ono to eli da

postane, ali shvati sledede: ako ti ne uradi neto povodom toga niko drugi nede. Da li de tvoji

snovi ostati snovi ili de postati stvarnost, zavisi iskljuivo od toga koliko si TI spreman da uloi.

Mukost

relost, preuzimanje odgovornosti, psihika snaga i umede sa enama predstavljaju odlike

izgraenog mukarca.

R

Z

Psihika

snaga

Umede sa

enama

Preuzimanje

odgovornosti

Zrelost

Mukarac

32

ta je mukost:

Samostalnost

Emocionalna stabilnost

Dominantnost

Izgraen vrst, zdrav, pravedan sistem vrednosti

Hrabrost

ta nije mukost:

Slabost

Nesigurnost

Kilavost

Psihika mekoda

Plaljivost

Neodlunost

To to neki mukarac ima izgraenu mukost, ne znai da on nikada nije slab, niti neodluan, ved da

je on u vedini ivotnih situacija jak i odluan, a da trenuci slabosti, ukoliko se i pojave, ne traju dugo i

da on ume da se izbori sa njima.

Postoji pogreno ubeenje kako se postaje mukarac. Godine ne ine mukarca. Da li je neko postao

mukarac ili nije ne zavisi od toga koliko godina ima. Postaje mukarac onda kada izgradi svoju

mukost, ne kada doe u odreene godine. Sazrevanje se ne odvija nuno sa godinama. To to je

neko ostario pet godina, ne znai da je sada ozbiljniji, zreliji ili odgovorniji. Ove stvari su individualne.

Poznajem mnogo pripadnika mukog pola koji, iako su ved u zrelim godinama, jo uvek razmiljaju

kao deaci. Neki ljudi su jednostavno sazreli do nivoa petnaestogodinjaka i ceo ivot ostali na tom

stupnju zrelosti.

Umede sa enama

ukarac mora da bude sve ono to ena prirodno oekuje od njega i da bude sposoban da

svojom mukodu u njoj probudi snanu emocionalnu naklonost. Vlada pogreno ubeenje o

tome ta umede sa enama predstavlja. Smatra se da je uspean onaj mukarac koji spava sa mnogo

ena. Veliki broj partnerki ne ini nuno mukarca uspenim sa enama.

Sposobnost da mukarac pronae i osvoji onu enu koja de ispuniti njegova oekivanja, i da sa

njom izgradi trajno uspean i skladan odnos, moe se nazvati vetinom umeda sa enama.

Mukarac koji ne ume sa enama jo uvek nije postao mukarac u pravom smislu te rei. Njegova

mukost nije kompletna.

M

33

Uspeh sa suprotnim polom mora biti prioritet u ivotu mukarca. Neostvarivanje na polju odnosa

sa enama vie od bilo ega drugog degradira kvalitet ivota jednog mukarca. Uspesi na svim

drugim poljima ivota, jednostavno, ne vrede mnogo ukoliko mukarac nije uspean sa enama.

Seksualna energija predstavlja izuzetno snanu pokretaku silu u mukarcu. Kada se ova energija ne

utroi na seksualno spajanje sa enom, nai telo i um pronalaze druge naine da je ispolje. To mogu

biti destruktivni vidovi ispoljavanja akumulirane seksualne energije u vidu frustracije, besa i

agresivnosti, ili kreativni vidovi ispoljavanja koji se najede ogledaju kroz nauno ili umetniko

stvaralatvo.

Graenje mukosti

Faktori koji utiu na graenje mukosti:

ivotno iskustvo

Donoenje i sprovoenje u delo odluka koje zahtevaju hrabrost

Preuzimanje odgovornosti

Graenje zrelih pogleda

Rad na razvoju psihiki snane i emocionalno stabilne linosti

Rad na graenju vetine umeda sa enama

Preuzimanje odgovornosti bre od bilo ega drugog ubrzava sazrevanje. Kada ima odgovornost to

jednostavno ini da mora razmiljati zrelo. Primer velike odgovornosti jeste zasnivanje porodice.

Drugi primeri jesu: finansijska samostalnost, osamostaljivanje od roditelja, briga o nekome itd.

Faktori koji negativno utiu na razvoj mukosti:

Oslobaanje od odgovornosti (od strane roditelja). Roditelji svojoj deci ele da obezbede lep ivot

i prue im to vie, misledi da im na taj nain ine uslugu. Ne shvatajudi da, oslobaajudi ih

odgovornosti za sopstveni ivot, ubijaju ambiciju u njima i unitavaju sve ono to bi njihova deca

mogla da postanu. Greka roditelja jeste u tome to na sebe preuzimaju odreene stvari koje bi

morale da postanu detetova odgovornost. Ovo je posebno loe ukoliko dete ima trideset godina.

Preterana udobnost. Mukarac u toplom i udobnom ivotnom okruenju postaje mekan,

nesposoban da istrpi napore i teke okolnosti. Okruenje koje odie velikom udobnodu nije

prikladno za graenje snage, izdrljivosti, hrabrosti, niti vrstine. Takve ivotne okolnosti u istoriji

oveanstva nisu stvorile ni jednog mukarca. Prave mukarce stvara jedino surova realnost ivota.

Prevelik enski uticaj. Loe je po mukarca ukoliko je okruen snanim uticajem od strane ena

(najede majka, sestra) a da istovremeno ne postoji muka energija koja bi napravila ravnoteu.

Naroito ukoliko se radi o jo uvek neformiranoj osobi koja se tek razvija. Sa dunim potovanjem,

ma koliko se trudile, ene ne mogu od mukarca da naprave mukarca. Da bi mukarac izgradio

mukost neophodni su snani muki uticaji u njegovom okruenju.

34

Skladan odnos mukosti i enstvenosti unosi ravnoteu u odnose izmeu polova. Stoga prisutnost

slabe mukosti degradira kvalitet odnosa izmeu mukaraca i ena. Da bi ispunjavajudi odnos u

interakciji polova bio mogud, neophodno je da mukarci budu mukarci, takoe, nita manje od toga,

ene moraju biti ene.

Strunost

o jedan bitan segment ostvarivanja mukosti predstavlja graenje odreene vetine, odnosno,

realizovanje kroz bavljenje neim. Mukarac treba da bude profesionalac, ekspert, vrsni

poznavalac barem jedne oblasti.

Mukarac mora da se bavi neim u ivotu. Mukost stvara, doprinosi, razvija i pokrede. Mukarac

ne moe i ne sme da bude parazit porodice i drutva.

Kako bi bio kompletno izgraen, mukarac mora da bude produktivan i da ima svrhu. Neko kome se

ivot svodi na spavanje, igranje igrica, gledanje filmova i serija, sedenje po kafidima, druenje, po

mom miljenju, nije pravi mukarac. Svaki mukarac treba sebi da postavi pitanje: ime se ja bavim

u ivotu?

Porodica

orodica predstavlja najbliskiji oblik ljudske zajednice. Biti lan porodice znai pripadati neemu

to je vede od nas samih. ovek bez porodice je sam i prazan. Nedostaje mu sve ono to jedino

porodica moe da prui. Zdrava i stabilna porodica bide najjai oslonac u ivotu pojedinca i pruide

mu podrku, ljubav i sigurnost.

Porodica = Tvoje mesto na ovom svetu

Porodica mnogo prua, ali istovremeno i trai. Kao lan porodice, ti vie nisi jedinka sama za sebe.

Postoje snane veze izmeu onoga to si ti i svih drugih lanova porodice. To znai da tvoje odluke i

postupci imaju direktan uticaj na ivote ostalih lanova porodice. Ba zato, mora imati veliku

odgovornost za svoje postupke. Kao lan porodice, ne moe da razmilja iskljuivo kao JA, ved

stvari mora posmatrati kroz prizmu termina MI.

Porodica je najvanija. U ivotu neke stvari imaju ogromnu vrednost, toliku da prevazilaze sve

ostalo.

Osoba koja razmilja stavom JA ne moe biti dobar prijatelj, partner, suprunik, roditelj. Da bi

porodica bila ono to treba da bude, svi njeni lanovi moraju da razmiljaju stavom MI. Ljudi su esto

sebini i samoivi. Uzimaju, dok istovremeno, ne vole da pruaju. Gledaju samo sebe i svoje potrebe.

Upravo to je glavni razlog zato su, u dananjem svetu, uspene veze izmeu ljudi prava retkost.

J

P

35

Sistem vrednosti

ami biramo svoj sistem vrednosti prema kome zatim delimo stvari na dobre i loe. Smatram da

sistem vrednosti koji opravdava neverstvo, obmanu i la ne moe, onome ko ga usvoji, doneti

trajnu sredu i ispunjenje.

Ti (bira) Sistem vrednosti (odreuje) ta je dobro, a ta loe

Formiranje snanog linog sistema vrednosti predstavlja deo procesa sazrevanja. Kod neformiranih

linosti, uticaji drugih preovladavaju. to si zreliji, stavovi drugih sve manje utiu na tvoje miljenje.

Tvoji pogledi postaju u sve vedoj meri posledica tvog linog izbora, koji je nastao na osnovu

zakljuaka koje si ti sam izveo.

Put mukarca

vaki mukarac mora da pronae/izabere put kojim de idi kroz ivot. Na odreeni nain, potrebno

je da nae sebe i svoje mesto u svetu. On mora da odgovori na pitanje: ta znai biti ja?

To, izmeu ostalog, podrazumeva sledede:

Da upozna svoje strasti

Da izgradi svoja interesovanja

Da odredi svoju linu ivotnu misiju

Ove tri stvari de ga usmeravati kroz ivot i davade smisao svemu to radi.

Razliitost polova

ukarci i ene su razliiti. Ovo, naravno, ne znai nita loe, ved jednostavno predstavlja nain

na koji funkcionie naa vrsta. Bilo da se radi o mukarcu ili eni, loe je negirati i ignorisati

razlike koje postoje.

Nepoznavanje razlika dovodi do nerazumevanja i zbrke u meupolnoj komunikaciji. Da li ste nekada

uli enu koja izgovara reenicu: Svi mukarci su isti! ili mukarca koji kae: Sve ene su kurve!

Sutina je u tome da ni ona ni on ne razumeju osnovne principe po kojima funkcionie suprotan pol.

Neke karakteristike suprotnog pola nam, iz perspektive naeg pola, mogu izgledati udno ili ak

besmisleno, ali da bismo se uspeno snali u meupolnoj komunikaciji neophodno je da ih na pravi

nain razumemo i prihvatimo.

Posmatrajmo razlike u pristupu seksu. ena je ta koja odreuje da li de do seksa dodi. Za nju ne

postoji nita lake od pronalaenja seksualnog partnera. Kada bi to elela, mogla bi da spava sa

ogromnim brojem mukaraca. Dovoljno je da izae iz kude, prie prvom mukarcu koji deluje

zainteresovano i privlano i bude seksualno otvorena prema njemu.

S

S

M

36

Za mukarca pronalaenje partnerke nije ni blizu tako jednostavno. Da bi mukarac imao seks,

neophodno je da na odreeni nain osvoji enu i postane njen izbor. Za mukarca seks nastaje kao

produkt, esto mukotrpnog, rada na pronalaenju i osvajanju partnerke.

Muki cilj u interakciji sa suprotnim polom je drugaiji od enskog. Sutina mukog cilja lei u

seksualnom spajanju sa enom/enama, dok je cilj ene da ovlada energijom mukarca/mukaraca.

Muki cilj je fizike prirode i, prema tome, on je kristalno jasan. enski cilj je, za razliku od mukog,

psihike prirode i nije toliko oigledan, niti jednostavan.

Ciljevi polova su, naravno, daleko kompleksniji od ove jednostavne predstave. Svakako da mukarcu

nije cilj samo seks, ali on predstavlja najsnaniji deo mukog cilja.

Da bi mukarac bio uspean u meupolnoj interakciji, mora da razvije vetinu osvajanja ene. On

mora da naui kako da postane, i trajno ostane, njen izbor.

Potrebno je upoznati suprotan pol, shvatiti po emu se razlikuje od naeg, razumeti kako razmilja,

ime se vodi i ta ga pokrede. Korak koji sledi jeste prihvatanje razlika i mirenje sa injenicom da one

postoje. Mukarci de uvek biti mukarci. ene de uvek biti ene. Ne moe promeniti suprotan pol, ne

treba ni pokuavati. Ma kolike nam glavobolje zadavala komunikacija sa suprotnim polom, moramo

prihvatiti taj isti pol onakav kakav je. Uvek imaj na umu, priroda je sa razlogom uredila stvari na ovaj

nain i razlike koje postoje izmeu polova imaju svoju svrhu.

Dokle god posmatra i analizira ene iz svog, mukog, ugla nede modi da razume ene. Mukarac

i ena ne razmiljaju na isti nain. Da bi razumeo ponaanje ene mora da posma