VAŠ VODIČ KROZ MEĐUNARODNI TRANSPORT TERETA

STR. 5

MINISTARSTVO SE TRUDI DA OTKLONI BARIJERE

INTERVJUSAŠA STOJANOVIĆ

STR. 8

ROK ZA USKLAĐIVANJE DO FEBRUARA NAREDNE GODINE

U FOKUSU

UDRUŽENJE DOBILO HILJADITOG ČLANASTR. 39

DOGAĐAJI

#13

NOVI SAJT UDRUŽENJA

STR. 12

RADNO VREME POSADE VOZILA U DRUMSKOM PREVOZU I EVIDENCIJE

IZ STRUČNOG UGLA

BESP

LATA

N ČA

SOPI

S |

MAR

T 20

17.

Affinity Balkans Nudimo Vam rešenje za sve Vaše transportne potrebe na jednom mestu.

Ponuda DKV karticaDKV kartice Vam omogućavaju bezgotovinsko plaćanje goriva, putarina, trajekata kao i pomoć na putu.

Pomoć na putuNudimo visoko pouzdanu uslugu pomoći na putu koja je na raspolaganju 24 časa, a koja će Vas u najbržem roku i u što boljem stanju, vratiti na put.

Affinity LiteOlakšava nabavku DKV kartica nudeći novim firmama prilagođen kreditni dogovor kojim će lakše prevazići uobičajene finansijske prepreke.

Rezervacija TrajekataPomoć na putu Brza i jednostavna rezervacija trajekata za prelazak engleskog kanala kao i mnoge druge rute i destinacije.

zvanični partner

Affinity Balkans doo - Kontakt

Predstavništvo u Srbiji: Tel: 011/3122422Email: affinity.rs@delamode-group.com

Bulevar Mihajla Pupina 115v, 11070 Novi Beograd

Affinity Balkans doo je posvećen pružanju transportnih usluga tipa „Sve na jednom mestu“, što ne samo da obezbeđuje veliki spektar kvalitetnih usluga, već i portfolio proizvoda krojenih po meri klijenta koji pomažu u svakodnevnom suočavanju sa izazovima sa kojima se susreću transportne kompanije.

www.affinity-ts.com

Predstavništvo u Crnoj Gori:Tel: +389 (0)2 3233 349Email: affinity.mk@delamode-group.com

Naum Naumovski Borche 50/2-171000 Skopje, Macedonia

Predstavništvo u Makedoniji: Tel: 011/3122422Email: affinity.me@delamode-group.com

Dzordza Vasingtona 44, Podgorica

4

Revija izlazi tromesečno, Broj 13, mart 2017. godinaCena: Besplatno

Osnivač i izdavač: PU MEĐUNARODNI TRANSPORT, Beograd Milutina Bojića 2 11000 BeogradGlavna i odgovorna urednica: Tatjana Ivanović Operativna urednica: Mirjana Stevanović Redakcija: Tatjana IvanovićMirjana Stevanović Aleksandar Spasić Nenad ŽivanovićLektor: Jelena Panić TričkovićGrafički dizajn: ISSstudioDESIGN, Beograd igor.sandic@issstudiodesign.comŠtampa: PRINTEX d.o.o., SuboticaAdresa redakcije: Milutina Bojića 2, 11000 Beograd Telefon: 011/32 47 147 Fax: 011/32 41 036 e-mail: office@pumedtrans.comTiraž: 1.200Elektronsko izdanje MT revije nalazi se na adresi: www.pumedtrans.com

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд656 MT revija : vaš vodič kroz svet međunarodnog transporta tereta / glavni urednik Tatjana Ivanović. - God. 1, br. 1 (2011)- . - Beo-grad (Milutina Bojića 2) : Međuna-rodni transport, 2012- (Beograd : PRINTEX d.o.o., Subotica). - 30 cmTromesečno

ISSN 2217-7663 = MT revijaCOBISS.SR-ID 187914508

IZ SADRŽAJA

INTERVJU5 SAŠA STOJANOVIĆ, MINISTARSTVO SE TRUDI DA OTKLONI BARIJERE

U FOKUSU8 ROK ZA USKLAĐIVANJE DO FEBRUARA NAREDNE GODINE

IZ STRUČNOG UGLA12 RADNO VREME POSADE VOZILA U DRUMSKOM PREVOZU I EVIDENCIJE

AKTUELNOSTI11 ČEKANJE NA PRELAZIMA ODNOSI MILIONE EVRA

23 ZA OBUKU NEZAPOSLENIH I DO 90.000 DINARA

31 ANALIZA RASPODELE DOZVOLA ZA 2017. GODINU

PREDSTAVLJAMO20 NEDELJKO BUGARINOVIĆ, PRIVREDNIKA NIKO NE PITA KAKO MU JE

28 IVAN MARIĆ, TEHNIČKA ŠKOLA „RADOJE LJUBIČIĆ“: UŽICE SPREMNI ZA NOVE PROFILE

DOGAĐAJI36 PROBLEM NEDOSTATKA DOZVOLA MORA DA SE REŠAVA NA NAJVIŠEM DRŽAVNOM NIVOU

39 UDRUŽENJE DOBILO HILJADITOG ČLANA

513

- To je prelazak na kvalitativne krite-rijume za pristup profesiji drumskog prevoznika kroz ukidanje diskriminacije i administrativnih barijera. Propisani su novi uslovi za privrednike koji mogu da obavljaju domaći prevoz u drumskom saobraćaju, i to u pogledu poslovnog ugleda, finansijske sposobnosti, profe-sionalne osposobljenosti, zatim uslov u pogledu vozača, tehničke opremljenosti i stvarnog i stabilnog sedišta. Svi navedeni uslovi, osim u pogledu vozača, koji je ne-ophodan zbog sprovođenja socijalne poli-tike u ovoj oblasti, uređeni su po analogiji sa propisima Evropske unije.

- Predviđena je i obaveza eviden-tiranja privrednih društava, pre-duzetnika ili poljoprivrednika, koji obavljaju prevoz tereta za sopstve-ne potrebe.

- Da, to su registri koje vode lokalne uprave. Ovim rešenjem se sprečava da pod vidom prevoza za sopstvene potrebe, subjekti obavljaju javni prevoz i suzbija se „siva ekonomija“ u u toj oblasti, kao i nelojalna konkurencija na tržištu prevo-za. Rešenja o načinu obavljanja ove vrste prevoza tereta i uslovi pod kojima se ona obavlja preuzeti su iz propisa EU.

MINISTARSTVO SE TRUDI DA OTKLONI BARIJEREPrimena Zakona o prevozu tereta

u drumskom saobraćaju, koji je stupio na snagu 15. avgusta 2015.

počela je 13. februara ove godine, čime su stavljeni van snage stari zakoni iz ove oblasti. Saša Stojanović, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture zadužen za drumski tran-sport, puteve i bezbednost saobraćaja, u razgovoru za MT reviju kaže da je tokom primene prethodnog zakona, uočena po-treba da se oblast prevoza tereta detalj-nije uredi, da se usaglasi sa izmenama u nacionalnom zakonodavstvu do kojih je došlo u međuvremenu, naročito onih koji se odnose na prekršajnu politiku, kao i da se uskladi sa propisima Evrop-ske unije.

- Zakonom o prevozu tereta u drumskom saobraćaju obezbeđeni su uslovi za bo-lju zaštitu korisnika prevoznih usluga, viši kvalitet usluga prevoza, sprečavanje dominantnog položaja pružalaca usluga na relevantnom tržištu, bolju poveza-nost, koordinaciju i razmenu informacija kontrolnih i organa nadležnog za poslo-ve saobraćaja, kao i veće zapošljavanje u privrednoj delatnosti javnog prevoza. Samim tim unaprediće se prevoz tereta u drumskom saobraćaju, uspostaviće se viši stepen efikasnosti u radu svih subje-kata u ovoj oblasti, otvoriće se nove tr-žišne mogućnosti za domaće prevoznike čime će se stvoriti uslovi za veći broj pre-voza domaćim prevoznicima.

- Šta je poseban kvalitet novog za-kona?

SAŠA STOJANOVIĆ, POMOĆNIK MINISTRA GRAĐEVINARSTVA, SAOBRAĆAJA I INFRASTRUKTURE ZADUŽEN ZA DRUMSKI TRANSPORT, PUTEVE I BEZBEDNOST SAOBRAĆAJA U RAZGOVORU ZA MT REVIJU

INTERVJU

Vanredne situacije

Novim zakonom stvoren je osnov

za preduzimanje mera u slučaju

vanrednih situacija, koje su defi-

nisane kao poremećaj u funkcio-

nisanju privrede na duži rok, a za

posledicu imaju preveliku ponudu

ili tražnju prevoznih usluga na do-

maćem tržištu prevoza tereta čime

je ugroženo poslovanje domaćih

prevoznika. Uslov je da kratkoroč-

ne i dugoročne prognoze situacije

u ovoj privrednoj delatnosti ne

pokazuju mogućnost značajnijeg

i trajnog poboljšanja. Ove mere

mogu trajati najviše šest meseci

sa mogućnošću jednomesečnog

produženja.Novi Zakon usklađen sa propisima EU:Saša Stojanović

6 13

INTERVJU

zentaciji objavilo niz obaveštenja, uput-stava i formulara, između ostalih, potreb-nih za podnošenje zahteva za izdavanje licence za prevoz, a u skladu sa Pravilni-kom o izgledu i sadržini obrasca zahteva za izdavanje i produženje roka važenja licence za prevoz, obrascima licence za prevoz i izvoda licence za prevoz i načinu stavljanja na uvid javnosti informacije o izdatim i oduzetim licencama za prevoz („Sl. glasnik RS”, broj 11/17). Domaći prevoznik ima obavezu da u propisanom roku, odnosno do 13. februara 2018. go-dine, uskladi svoje poslovanje sa novim zakonom, odnosno da ispuni novopropi-sane uslove za dobijanje licence za pre-voz. S tim u vezi, potrebno je da odredi i radno angažuje lice odgovorno za prevoz koje ispunjava zakonom propisane uslo-ve, zatim da obezbedi kapital ili rezerve, odnosno obavezna finansijska sredstva u iznosu propisanom zakonom, kao i te-retna vozila u vlasništvu, zakupu ili u li-zingu, koji zadovoljavaju tehničke uslove propisane zakonom. Prevoznik mora i da zaposli određen broj vozača, da za radno angažovanog stranog vozača obezbedi potvrdu za radno angažovanje vozača koji nije državljanin Republike Srbije i da obezbedi stvarno i stabilno sedište.

- Šta treba da uradi privrednik koji želi da započne da se bavi prevozom tereta u unutrašnjem i međunarod-nom drumskom saobraćaju?

- Identično, kao i u slučaju domaćeg pre-voznika koji je do sada obavljao odgo-varajuću vrstu prevoza tereta, privrednik koji želi da započne obavljanje prevoza tereta mora ispunjavati zakonom predvi-đene uslove i podneti zahtev za dobijanje licence za prevoz.

- Kada se može očekivati izdavanje prve licence za prevoz tereta?

- To je u direktnoj vezi sa izdavanjem serti-fikata o profesionalnoj osposobljenosti što prethodi izdavanju licence za prevoz. Pra-vilnik koji uređuje ovu oblast je Pravilnik o načinu, programu i postupku sprovođenja ispita o profesionalnoj osposobljenosti, postupku izdavanja sertifikata o profesio-nalnoj osposobljenosti, kao i načinu vođe-nja evidencije o održanim ispitima i izdatim i oduzetim sertifikatima o profesionalnoj osposobljenosti („Sl. glasnik RS”, broj 17/17). Na internet prezentaciji Ministar-stva objavljeno je uputstvo za zaintereso-vane kandidate koje sadrži informacije o načinu podnošenja zahteva za sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti, kao i po-trebnu dokumentaciju koja se prilaže uz ovaj zahtev. Svakom kandidatu koji položi ispit ili se na osnovu prethodne kvalifika-cije oslobodi od ispita, ministarstvo izdaje sertifikat o profesionalnoj osposobljenosti.

- Prevoznici su zabrinuti jer novi zakon obezbeđuje slobodan pristup

- Šta je sa uslovom tri godine bav-ljenja domaćim prevozom pre otpoči-njanja bavljenja međunarodnim?

- Ukinut je uslov iz starog zakona koji je podrazumevao prethodno obavljanje odgovarajuće vrste domaćeg prevoza u trajanju od tri godine, čime je omogućen pristup delatnosti međunarodnog prevo-za znatno većem broju privrednika i stvo-reni su uslovi za podsticanje konkurencije i otvaranje novih radnih mesta.

S druge strane, za razliku od pristupa profesiji drumskog prevoznika, pristup transportnom tržištu mora biti specifično regulisan zbog geografskog položaja Re-publike Srbije koja je okružena državama EU i ograničenjima koja su prouzrokova-na saobrajnom politikom drugih država, naročito država EU.

- Šta su još novine u Zakonu?

- Novim zakonskim rešenjem jasno je definisan javni prevoz čime se postiže suzbijanje „sive ekonomije“ u toj grani. Takođe, predviđaju se uslovi i dokumen-tacija koja mora da se nalazi u teretnom vozilu domaćeg i stranog prevoznika, čime se dokazuje obavljanje odgovaraju-će vrste javnog prevoza, odnosno prevoza za sopstvene potrebe, što značajno olak-šava rad inspekcijskih organa, ali i odre-đivanju predmeta inspekcijskog nadzora. Predviđene su administrativne mere koje preduzima Ministarstvo, na zahtev nad-ležnih organa drugih država, u slučaje-vima kada domaći prevoznici nezakonito obavljaju međunarodni prevoz na teritoriji tih država. Ovim rešenjem obezbeđuje se sprovođenje bilateralnih sporazuma u oblasti prevoza u drumskom saobraćaju i obezbeđuje viši nivo zakonitog obavlja-nja međunarodnog prevoza u saradnji sa nadležnim organima drugih država.

- Koje su obaveze postojećih prevo-znika, odnosno prevoznika koji su ovu delatnost obavljali na osnovu ra-nije važećih zakona?

- Ministarstvo je na svojoj internet pre-

Uskoro rešavamo problem datuma prve registracije

Poslovno udruženje „Međunarodni transport“ nedavno je zatražilo hitan sa-

stanak sa ministarkom Zoranom Mihajlović i ministrom Nebojšom Stefano-

vićem zbog problema sa propisima koji regulišu evidentiranje datuma prve

registracije. Naime, sprovođenje propisa koje je donelo Vaše ministarstvo

uslovljeno je datumima prve registracije vozila i prve registracije vozila u Re-

publici Srbiji. Istovremeno, iz saobraćajnih dozvola koje izdaje MUP, nije mo-

guće utvrditi oba ova datuma. Zbog toga, prevoznici imaju problema i u Srbiji i

u inostranstvu. Kada mogu da očekuju rešavanje ovog problema?

- U vrlo kratkom roku. Održavanje sastanka sa predstavnicima MUP-a plani-

rano je pre objavljivanja odgovora na ovo pitanje, kako bi se što pre pronašlo

rešenje za ovaj problem, koji može da izazove velike troškove domaćim pre-

voznicima koji rade međunarodni prevoz tereta, i to bez njihove krivice.

713

delatnosti prevoza tereta, dok je zbog ograničenog broja bilateralnih i multilateralnih dozvola, ograničen pristup tržištima drugih država. Ima-ju li, po Vašem mišljenju, razloga za brigu? Hoće li biti dovoljno dozvola za sve koji budu želeli da se bave međunarodnim prevozom?

- Procena o broju domaćih prevoznika koji će ispuniti zakonske uslove i dobi-ti licencu za prevoz tereta u domaćem i međunarodnom drumskom saobraćaju u ovom trenutku ne postoji. Svi zaintere-sovani privredni subjekti još nisu predali zahtev za izdavanje odgovarajuće licence za prevoz, te ne postoji podatak o uku-pnom broju ovih licenci, odnosno izvoda licenci koji će biti izdat domaćim prevo-znicima. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je svesno mo-gućih posledica otvaranja tržišta prevoza tereta i nastoji da obezbedi uslove da domaći prevoznici obavljaju prevoz tere-ta u drumskom saobraćaju bez dozvola i drugih administrativnih barijera. Tokom 2016. i u prvom kvartalu 2017. godi-ne održano je 10 mešovitih komisija u oblasti drumskog transporta i zakazano, odnosno dostavljen zahtev za održavanje još sedam mešovitih komisija do kraja 2017. godine. Što se tiče novih privrednih društava ili preduzetnika koji bi želeli da se bave ovom delatnošću, smatramo da odgovorno ponašanje svakog privred-nog subjekta podrazumeva da, pre no što odluči da investira i počne da obav-ljanja delatnosti prevoza, prethodno sa-gleda i upozna se sa uslovima i realnim eksternim ograničenjima koja postoje u toj oblasti, poput limitiranog

broja dozvola koje razmenjujemo sa dr-žavama članicama EU.

- Međunarodni transportni forum koji izdaje multilateralne CEMT do-zvole, za narednu godinu uslovio je broj dozvola namenjenih Srbiji i ostalim državama članicama or-ganizacije ispunjavanjem uslova iz Povelje kvaliteta. Ti uslovi se odno-se na licenciranje prevoznika, što je regulisano Zakonom o prevozu tere-ta u drumskom saobraćaju, ali i na licenciranje vozača, što je predmet Zakona o bezbednosti saobraćaja. Hoće li Srbija uspeti da ispuni uslove Povelje kvaliteta ili će srpske prevo-znike zadesiti novi, veliki problem – još manji broj CEMT dozvola?

- Važnost usvajanja Zakona o izmena-ma i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima je velika, po-sebno imajući u vidu međunarodne obaveze Republike Srbije koje proisti-ču iz članstva u Međunarodnom tran-sportnom forumu. Naime, pomenutim izmenama i dopunama Zakona, članovi koji propisuju osposobljavanje pro-fesionalnih vozača, stvaraju uslovi za uspostavljanje sistema osposobljava-nja profesionalnih vozača. Hitno uspo-stavljanje sistema, odnosno izdavanje kvalifikacione kartice za vozače, ili upisivanje koda „95“ u vozačku dozvo-lu, koji potvrđuju da vozač ima steče-nu početnu kvalifikaciju i/ili periodičnu obuku, predstavlja jedan od uslova za korišćenje CEMT multilateralne kvote na teritorijama država članica ove or-ganizacije od 1. januara 2018. godine.

- Imate li „rezervni plan“ ako usko-ro ne bude donet Zakon o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima koji treba da stvori uslove za licenciranje vozača? Prevoznici još od 2009. godine tvrde da licenciranje vozača ne treba da bude predmet Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima već zako-na kojim se uređuje oblast prevoza u drumskom saobraćaju ili nekog posebnog zakona čiji bi predmet bio, naprimer, licenciranje u oblasti drumskog prevoza.

- Verujem da do ovoga neće doći i da će se uspostaviti i zaživeti odgovaraju-ći sistem kako domaći prevoznici koji obavljaju prevoz tereta u međunarod-nom drumskom saobraćaju, koriste-ći multilateralne CEMT dozvole, ne bi trpeli štetu pri obavljanju svoje delat-nosti u inostranstvu. Za uspostavljanje sistema ima dovoljno vremena i inici-jative koje su došle, između ostalog, i iz vašeg udruženja, pokreću ovo pitanje za čije rešavanje Republika Srbija ima više od osam meseci. Ministarstvo je sa nadležnim institucijama već predu-zelo korake u cilju rešavanja ovog pro-blema. n

Obustavljena dodela neraspodeljenih dozvola

Na sajtu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavljeno

je obaveštenje u kome se, između ostalog, navodi: „Imajući u vidu da mini-

starstvo u narednom periodu očekuje značajan i obiman posao oko izdava-

nja licenci i izrade Pravilnika o načinu dodele neraspodeljenih pojedinačnih

dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima, dodela

neraspodeljenih pojedinačnih dozvola za međunarodni javni prevoz tereta

obustavlja se do daljeg.“

8 13

U FOKUSU

ROK ZA USKLAĐIVANJE DO FEBRUARA NAREDNE GODINEPrimena Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju počela je 13. februara 2017. godine, 18 meseci nakon njegovog stupanja na snagu. Najveće novine koje je ovaj zakon doneo su novi uslovi za obavljanje javnog drumskog prevoza tereta koji su usaglašeni sa zakonodavstvom EU - uvodi se obaveza prevoznika da radno angažuje lice odgovorno za prevoz, preduzetnicima se omogućava bavljenje međunarodnim prevozom i uspostavlja se evidencija onih koji obavljaju prevoz za sopstvene potrebe

POČELA PRIMENA ZAKONA O PREVOZU TERETA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

Dr Olivera MederSaobraćajni fakultet u BeograduIzvod iz stručnog komentara objavlje-nog u bazi ParagrafLex

Od 13. februara 2017. godine, kada je počela puna primena Za-kona o prevozu tereta u drum-skom saobraćaju (“Sl. glasnik

RS” br. 68/2015), javni prevoz tereta se može obavljati na osnovu LICENCE ZA PREVOZ. Do početka primene ovog za-kona za obavljanje javnog prevoza tere-ta na teritoriji Republike Srbije uslov je bio posedovanje Rešenja o ispunjenosti uslova za otpočinjanje i obavljanje javnog prevoza tereta, dok je uslov za obavljanje međunarodnog javnog prevoza tereta bio posedovanje Uverenja o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza tereta. Prevoznici koji poseduju važeća rešenja/uverenja, na osnovu istih mogu da obavljaju odgovarajuću vrstu prevoza do 13. februara 2018. godine, kada je predviđen prestanak važenja tih akata. Takođe, u istom periodu, doma-ćim prevoznicima koji poseduju važeće rešenje dozvoljeno je obavljanje i ogra-ničenog međunarodnog bilateralnog jav-nog prevoza tereta, sa susednim država-ma, sa kojima je shodno međunarodnim ugovorima i međunarodno pravnim ak-tima za njihovo sprovođenje predviđeno obavljanje prevoza bez dozvola.

U narednom periodu predstoji uspo-stavljanje sistema za izdavanje licenci za prevoz, ali se već sada mogu pod-neti zahtevi za izdavanje licence, na propisanom obrascu. Zahtev za izda-vanje licence podnose:

I Novi privredni subjekti koji žele da obavljaju delatnost javnog drumskog prevoza

II Postojeći prevoznici koji poseduju važeće Rešenje/Uverenje, i to iz dva razlog a:

1. Dopuna ili izmena voznog parka2. Dobijanje licence za prevoz (usa-glašavanje sa novim uslovima za pristup delatnosti)

Iako još uvek postoje nedoumice oko nekih dokumenata koji se predaju uz zahtev, a neke dokumente će biti mo-guće obezbediti tek kasnije, potreb-no je predati zahtev pa ga naknadno, kada to bude moguće, dopuniti.

Zakon o prevozu tereta u drumskom saobraćaju (u daljem tekstu Zakon), “Sl. glasnik RS” br. 68/2015, propisuje da javni prevoz tereta može obavlja-ti domaće privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, na osnovu licence za prevoz (član 6, stav 1) koju izdaje ministarstvo nadležno za po-

slove saobraćaja (Ministarstvo građe-vinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u daljem tekstu Ministarstvo), a na osnovu podnetih dokaza da su ispu-njeni uslovi iz stava 1 člana 7 Zakona: poslovni ugled, finansijsku spo-sobnost, profesionalnu osposob-ljenost, stvarno i stalno sedište, odgovarajući vozni park i odgova-rajući broj radno angažovanih vo-zača. Primena je dodatno propisana podzakonskim aktima koji su doneti:

- Pravilnik o izgledu i sadržini obrasca zahteva za izdavanje i produženje roka važenja licence za prevoz, obrascima licence za prevoz i izvoda licence za prevoz i načinu stavljanja na uvid jav-nosti informacije o izdatim i oduzetim licencama za prevoz,”Sl. glasnik RS”, br. 11/2017 (u daljem tekstu Pravilnik o licencama)

- Pravilnik o tehničkim i tehničko-ek-sploatacionim uslovima koje mora ispunjavati teretno vozilo ili skup vo-zila kojim se obavlja prevoz tereta u drumskom saobraćaju i o obrascima potvrda o ispunjavanju ovih uslova, „Sl. glasnik RS“, br. 14/2017 (u daljem tekstu Pravilnik o uslovima za vozilo), i

Pravilnik o načinu, programu i postup-ku sprovođenja ispita o profesionalnoj

913

ROK ZA USKLAĐIVANJE DO FEBRUARA NAREDNE GODINEPOČELA PRIMENA ZAKONA O PREVOZU TERETA U DRUMSKOM SAOBRAĆAJU

osposobljenosti, obrascu sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti, postup-ku izdavanja sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti, kao i načinu vođenja evidencije o održanim ispitima i izdatim i oduzetim sertifikatima o profesional-noj osposobljenosti, „Sl. glasnik RS“, br. 17/2017 (u daljem tekstu Pravilnik o profesionalnoj osposobljenosti).

Postupak za izdavanje licence za pre-voz (član 15. Zakona) pokreće se pod-nošenjem zahteva za izdavanje odgo-varajuće licence za prevoz uz koji se prilažu dokazi o ispunjavanju uslova propisanih Pravilnikom o licencama, a okončava se izdavanjem odgovarajuće licence za prevoz i izvoda licence za prevoz za svako teretno vozilo iz vo-znog parka prevoznika ili donošenjem rešenja o odbijanju zahteva. Propisana je i obaveza domaćeg prevoznika da obavesti Ministarstvo o promeni po-dataka u vezi sa izdavanjem licence za prevoz (član 18. Zakona). Ako se ova promena podataka odnosi na vozilo iz voznog parka prevoznika,onda se mora podneti i zahtev za izdavanje no-vog izvoda licence za prevoz.

Postojećim prevoznicima, odnosno prevoznicima koji poseduju Rešenje o ispunjenosti uslova za otpočinjanje i obavljanje javnog prevoza tereta (pre-ma Zakonu o prevozu u drumskom saobraćaju, „Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 66/2001, 61/2005, 91/2005, 62/2006, 31/2011 i 68/2015 - dr. zakoni) ili Uve-renje o osposobljenosti za obavljanje međunarodnog javnog prevoza tere-ta (prema Zakonu o međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, „Sl. list SRJ“, br. 60/98, 5/99 - ispr., 44/99, 74/99 i 4/2000 - ispr. i „Sl. glasnik RS“,

br. 101/2005, 101/2005 - dr. Zakon, 18/2010 i 68/2015 - dr. zakoni), usklađi-vanje sa odredbama Zakona odloženo je još godinu dana, do 13.2.2018. godine.

Radi lakšeg sprovođenja Zakona i pomenutih podzakonskih akata Mini-starstvo je otvorilo posebnu stranicu na svojoj internet prezentaciji (http://www.mgsi.gov.rs/lat/dokumenti/obavestenje-o-primeni-zakona-o-prevozu-tereta) na kojoj se mogu naći dodatna pojašnjenja neophodna za sprovođenje postupka licenciranja novih prevoznika i postupka prijave promene podataka postojećih prevo-znika, i to:

- Obaveštenje u vezi sa primenom za-kona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju,

- Uputstvo za podnošenje zahteva za izdavanje licence za prevoz i

- Uputstvo za podnošenje zahteva za

izdavanje sertifikata o profesionalnoj osposobljenosti za prevoz tereta.

Osim toga, na istoj stranici internet prezentacije Ministarstva mogu se naći i forma zahteva za izdavanje li-cence, kao i forme drugih dokume-nata koje se popunjavaju i predaju u postupku. U narednom periodu se može očekivati objavljivanje dodatnih uputstva/pojašnjenja koja su neop-hodna kako bi se precizno definisali svi dokazi koji se podnose u postupku licenciranja prevoznika.

Osim na internet prezentaciji Ministar-stva i na sajtu Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“ (http://pu-medtrans.com/vesti/2401-pojasnje-nje-uputstva-o-podnosenju-zahte-va-za-izdavanje-licence-za-prevoz) može se naći Pojašnjenje uputstva o podnošenju zahteva za izdavanje li-cence za prevoz koje se ažurira novim informacijama kada postanu raspolo-žive. n

Iz Pojašnjenja uputstva o podnošenju zahteva za izdavanje licence za pre-

voz, objavljenog na sajtu Udruženja

Ukoliko kod prevoznika nastanu promene u vezi sa izdatim rešenjem,

odnosno uverenjem, a koje se odnose na vozni park prevoznika unet u

pomenuto rešenje,odnosno uverenje, prevozniku koji podnese zahtev

za izdavanje licence za prevoz, do konačnog rešavanja po podnetom

zahtevu za izdavanje licence, za svako novoprijavljeno vozilo Mini-

starstvo će izdati potvrdu i tako omogućiti prevozniku da nesmetano

obavlja prevoz i novoprijavljenim vozilima. Zahtev za izdavanje licence za

prevoz možete preuzeti sa sajta Ministarstva. Udruženje je za svoje člano-

ve pripremilo formu zahteva koju je moguće popuniti elektronskim putem.

Ovu editabilnu formu zahteva za izdavanje licence za prevoz možete preu-

zeti na sajtu Udruženja.

Potvrda za novo prijavljeno vozilo, kojom se verifikuje promena u voznom

parku, mora biti u vozilu zajedno sa važećim rešenjem, odnosno uvere-

njem.

1113

AKTUELNOSTI

UPRAVA CARINA SPROVELA ANKETU O ZADRŽAVANJU KAMIONA NA GRANICI

Uprava carine je na carinskim isposta-vama beogradskog aerodroma za avio,

odnosno na terminalu Beograd i prelazu Batrovci za drumski pre-voz, 22. i 23. februara realizovala pilot projekat u kome je mereno vreme zadržavanja kamiona u ca-rinskom postupku. Potom je spro-vedena i anketa od 6. do 12. marta ove godine u avio i od 13. do 19. marta u drumskom saobraćaju, a rezultati koji se još sumiraju tre-balo bi da ukažu na uzroke više-satnog čekanja prevoznika na gra-ničnim prelazima.

Zbog svakodnevnih primedbi pre-voznika da se njihova vozila predugo zadržavaju na carini, Udruženje "Među-narodni transport" krajem decembra prošle godine je na sednici Upravnog odbora oformilo radnu grupu sa za-datkom da kontaktira Upravu carine i istraži uzroke zastoja koji nekada traju i duže od 24 sata. Takođe, radna gru-pa trebalo bi da utvrdi koliko propisi, odnosno njihova primena doprinose ovom problemu, da li postoje mate-rijalno-tehnička, organizaciona i ka-drovska ograničenja, kakvi su postupci i procedure susednih zemalja, ali i da u saradnji sa nadležnim institucijama

sačini predlog mera za ublažavanje posledica i skraćivanje vremena pro-vedenog u čekanju. Među predlozima je inicijativa da se obezbedi ravnomer-no opterećenje graničnih prelaza kroz blagovremeno i tačno informisanje prevoznika o vremenu zadržavanja na graničnim prelazima i omogući plani-ranje rute vozila, uz mogućnost pro-mene mesta istupa, promene vreme-na istupa, posebne trake, kao i dodatni parking prostor.

Za sada je učinjen samo prvi korak, anketa iz čije analize bi trebalo da se uoče „uska grla“ i mogućnosti da se postupak ubrza, što je interes ne samo prevoznika, već i države. Podsetimo, prema podacima ministarstva nad-ležnog za saobraćaj, kamion srpskog prevoznika ostvari u proseku oko 187 evra dnevno. Zbog čekanja na granici, prosečno mesečno izgubi tri dana, od-nosno 36 dana godišnje. Računica po-kazuje da zbog zadržavanja na prelazi-ma privrednici imaju za 67 miliona evra manji promet, što za državu znači i ma-nji prihod od poreza na dobit. Prevoznici bi, da nije bilo zastoja, na godišnjem ni-vou mogli da pređu oko 79 miliona kilo-metara više, što znači i veću potrošnju od oko dve milijarde litara goriva, čime bi priliv od akcize u srpski budžet bio veći za oko 878 miliona evra.

Međutim, ovi iznosi samo su prva i lako izračunata posledica. Nažalost, nisu jedini argument koji bi trebalo da izazove reagovanje institucija. U nega-tivne posledice ubraja se i otežan pla-sman srpske robe na evropskom trži-štu, jer zadržavanje vozila poskupljuje prevoz i ugrožava rokove isporuke. Uz to, smanjuje se interesovanje stranih prevoznika da voze na relacijama iz Srbije i za nju, što dodatno slabi našu pregovaračku poziciju. Smanjena je i atraktivnost i konkurentnost koridora X, obim tranzita, ugrožena je bezbed-nost saobraćaja a dodatno je povećan i odliv deficitarnog vozačkog kadra koji, osim što radi u izuzetno lošim uslovima, zbog višečasovnog čekanja u kolonama ima manji broj pređenih kilometara a time i nižu zaradu.

UPITNIK PRATI PROCEDURUAnketa koja je sprovedena predvi-

dela je da svi nadležni organi tokom carinskog postupka, popune polja u upitniku koji prati svaki transport, a odnose se na njihov rad u vezi sa predmetnom pošiljkom, kao i da po-sle precizno upisanog vremena po-četka i završetka pojedinačnih radnji u postupku uvoza ili izvoza, upitnik predaju sledećem organu u carinskoj proceduri. n

ČEKANJE NA PRELAZIMA ODNOSI MILIONE EVRA

12 13

IZ STRUČNOG UGLA

RADNO VREME POSADE VOZILA U DRUMSKOM PREVOZU I EVIDENCIJE

Piše: Olivera Stević LedenčanMinistarstvo građevinarstva, saobra-ćaja i infrastrukture

U proteklom periodu, radilo se na izradi podzakonskih akata kako bi Zakon mogao da ima svoju punu primenu. Do sada

su usvojeni sledeći podzakonski akti: Pravilnik o izgledu, sadržaju i načinu popunjavanja potvrde o aktivnostima vozača („Sl. glasnik RS“, 106/16), Pra-vilnik o radionicama za tahografe („Sl. glasnik RS“, 13/17), Pravilnik o uslovi-ma koje moraju da ispunjavaju vozila u saobraćaju na putu u pogledu ugradnje i upotrebe graničnika brzine („Sl. gla-snik RS“, 16/17) i Pravilnik o evidenciji radnog vremena člana posade vozila („Sl. glasnik RS“, 13/17).

Najviše pažnje svakako privlači Pravil-nik o evidenciji radnog vremena člana posade vozila (u daljem tekstu: Pravil-nik) uzimajući u obzir da je stupanjem na snagu njegovih odredbi propisan način izračunavanja prosečnog ne-deljnog radnog vremena, kao i sadržaj i način vođenja evidencije o radnom vremenu člana posade vozila. Pravil-nik se primenjuje od 1. aprila 2017. godine.

Pre svega, u skladu sa Zakonom, radno vreme je definisano kao vremenski pe-riod od početka do završetka rada, to-kom koga se član posade vozila nalazi na svom mestu rada, na raspolaganju poslodavcu i obavlja svoje poslove, uključujući i svaki rad za prevoznika ili drugog poslodavca, a posebno obuhva-ta vreme upravljanja vozilom koje se označava oznakom i ostalo radno vreme koje se označava oznakom potrebno za realizaciju ostalih poslova u okviru drumskog prevoza. Dalje, vo-zač ima obavezu da tačno i adekvatno evidentira vreme upravljanja vozilom koje ne spada u oblast primene ovog zakona, ostale poslove definisane pod ostalim radnim vremenom, vremena raspoloživosti, odmore i pauze pri čemu se vreme upravljanja vozilom koje ne spada u oblast primene ovog zakona

evidentira kao ostalo radno vreme. Ovi podaci se unose ručno na poleđinu ta-hografskih listića ili termalnog papira za ispis, odnosno preko tastera za ručni unos digitalnog tahografa.

Takođe, kao potvrda da su ispoštovana prava posade vozila u smislu bezbed-nosti i zaštite na radu, prevoznik je du-žan da vodi evidenciju o radnom vre-menu člana posade vozila, koja se u skladu sa Pravilnikom vodi na sedmič-nom nivou za svakog vozača. Evidencija se čuva dve godine po isteku perioda na koji se odnose. Pravila koja se moraju poštovati prilikom planiranja angažova-nja vozača su sledeća: prosečno ne-deljno radno vreme članova posade vozila u četiri bilo koja uzastopna meseca je 48 časova sa prekovre-menim radom, pri čemu treba imati

Zakon o radnom vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima („Službeni glasnik RS“, broj 96/15) (u daljem tekstu: Zakon) ušao je 4. decembra 2016. godine u drugu godinu svoje primene. Svakako, najveća novina koju je doneo Zakon jeste propisivanje radnog vremena članova posade vozila koji upravljaju vozilima preko 3,5 tone najveće dozvoljene mase i autobusima, imajući u vidu da je na nivou zemalja EU radno vreme članova posade vozila definisano posebnim propisom i samim tim izdvojeno iz krovne direktive koja definiše radne odnose u celini

RADNO VREME POSADE VOZILA U DRUMSKOM PREVOZU I EVIDENCIJE

na umu da je maksimalno dnevno radno vreme člana posade vozila 14 časova u periodu od 24 časa, dok je maksimalno nedeljno radno vre-me 60 časova sa prekovremenim radom. U slučaju noćnog rada, koji se definiše kao rad koji se obavlja tokom noćnog vremena (period između 00:00 i 04:00 časa), maksimalno radno vreme ne sme da bude duže od deset časova tokom perioda od 24 časa.

U skladu sa Pravilnikom, proračun prosečnog nedeljnog radnog vreme-na člana posade vozila predstavlja odnos zbira ukupnog trajanja radnog vremena u referentnom periodu i ukupnog trajanja plaćenog odsustva u referentnom periodu kroz posma-trani referentni period kojeg čini broj nedelja u bilo koja četiri uzastopna meseca.

Evidencija za vozača, pored osnovnih podataka o vozaču i datumu početka i završetka nedelje, sadrži i sledeće po-datke: vreme početka i vreme završet-

ka radnog dana, trajanje radnog dana, trajanje dnevnog radnog vremena, trajanje noćnog rada, trajanje vremena upravljanja vozilom, trajanje ostalog radnog vremena, trajanje plaćenog od-sustva, trajanje vremena raspoloživo-sti, trajanje vremena odmora i trajanje nedeljnog radnog vremena.

Podaci za svakog člana posade vozi-la se redovno upisuju u Evidenciju, a najkasnije do petog dana u narednom mesecu za prethodni mesec. Drugim rečima, evidencija radnog vremena člana posade vozila za jun mesec biće popunjena najkasnije do petog dana u avgustu mesecu.

Ukoliko je član posade vozila angažo-van kod više prevoznika, odnosno po-slodavaca, ili je i sam prevoznik, radno vreme člana posade vozila predstavlja zbir svih časova rada kod svih prevo-znika, odnosno poslodavaca kod kojih je angažovan. U tom slučaju, prevoznik koji je angažovao pomenutog člana posade vozila nalaže članu posade vo-

zila u pisanom ili elektronskom obliku da mu dostavi izvod iz evidencije o radnom vremenu kod drugog ili drugih prevoznika. Član posade vozila dužan je da izvod iz evidencije dostavlja za prethodni kalendarski mesec najka-snije do sedmog u narednom mesecu, u pisanom ili elektronskom obliku. U tom slučaju, drugi prevoznik je u oba-vezi da vozaču izda izvod iz evidencije najkasnije do petog dana u narednom mesecu za prethodni mesec.

Takođe, Pravilnik je predvideo i mo-gućnost da, ukoliko podaci o radnom vremenu člana posade vozila nisu dostupni prevozniku zbog trenutnog obavljanja prevoza, podaci se upisuju u evidenciju najkasnije u roku od dva radna dana nakon povratka člana po-sade vozila na lokaciju prevoznika.

I za kraj, podsećamo da primena Pra-vilnika počinje 1. aprila 2017. godine, i da je potrebno da prevoznici preduzmu sve potrebne mere u cilju njegove do-sledne primene. n

14 13

OGLAS

STEVAN JOVIĆEVIĆ, DIREKTOR KOMPANIJE TAHOGRAF BG

GARANTUJEMO NAJBOLJI KVALITET SOFTVERA I UREĐAJAPreduzeće Tahograf BG,

osnovano u oktobru 2010. zastupnik je ne-

mačkog proizvođača taho-grafa Kontinental za Srbiju i Crnu Goru. Pored potroš-nog materijala i usluga koje nudi prevoznicima, sarađu-ju i sa državnim organima nadležnim za tu oblast, jer je tahograf specifičan si-stem, zakonom uređen na evropskom i srpskom nivou. Naša osnovna obaveza je da obaveštavamo prevoznike o svim promenama koje se dešavaju u radnom zakono-davstvu vozača ili u tehnolo-giji i kvalitetu softvera i ure-đaja i da ih osposobljavamo da tahograf koriste na pro-pisan način. Kontrole zapisa koje tahograf beleži su sve češće i pažljivije i kod nas i na evropskim putevima, čime se prevoznicima poru-čuje da je prevencija važnija od represije - kaže za MT Reviju Stevan Jovićević, di-rektor Tahografa Beograd.

On najavljuje da će na ovogodišnjem Salonu au-tomobila to preduzeće prikazati sistem vođenja evidencije radnog vreme-na vozača propisan novim pravilnikom koji stupa na snagu 1. aprila, a obavezuje prevoznike da vode posebnu evidenciju aktivnosti vozača iz zapisa koji pravi tahograf.

- Tahograf vrši zapisivanje radnog vremena, kod ana-lognih modela na tahograf-

skom listiću, kod digitalnih na karticu vozača i iz tih podataka se izrađuje tabela za svakog vozača pojedi-načno. Mi ćemo predstaviti način kako se do toga dolazi

kroz nove tehnologije i kako evidencije na tahografskom listiću mogu da se digitalizu-ju i tako obezbede potrebnu evidenciju. Prevoznici će moći to da urade sami, ali i

da se direktno obrate Udru-ženju „Međunarodni tran-sport“ sa kojim zajednički pružamo uslugu vođenja evidencije na najkvalitetniji način, primeren uslovima na našem tržištu. Mi smo svesni činjenice da uslovi poslova-nja naših prevoznika name-ću niže cene, to se preliva i na prateće delatnosti i mi se prilagođavamo okruženju, iako pružamo isti, nekada i kvalitetniji nivo usluga od kolega u inostranstvu - kaže Jovićević i dodaje da se tru-de ne samo oko evidencije, nego i da prevoznicima i nji-hovim vozačima objasne gde nastaju greške i prekršaji, jer je edukacija važan segment u opisu usluga Tahografa.

To je posebno važno jer u Srbiji kao i u Evropi postoji

Nova pravila

Osim izmena u evidentiranju radnog vremena vozača, od 4. marta ove godine u primeni

su i novi propisi u radu radionica za tahografe, koji obuhvataju i postupanja prevoznika.

Radionice su u obavezi da iz dokumentacije proveravaju datum prve registracije vozila,

jer taj podatak određuje koja generacija i model tahografa treba da bude ugrađen. To je

velika novina, koja je iznela na površinu činjenicu da u srpskim saobraćajnim dozvo-

lama ne postoji tačan podatak o prvoj registraciji vozila. Znamo da je Udruženje već

pokrenulo inicijativu za rešavanje ovog problema i očekujemo da će problem biti rešen.

U međuvremenu, prevoznici će morati, u skladu sa uputstvom Agencije za bezbednost

saobraćaja, kada se obrate radionicama za tahografe sa zahtevom za pregled taho-

grafa, a radi izdavanja Uverenja o ispravnosti tahografa, da dokumentuju datum prve

registracije svog vozila. Prema uputstvu Agencije za bezbednost saobraćaja, prihvatlji-

va dokumenta su: 1) original inostrane saobraćajne dozvole vozila, u kome je naveden

podatak o datumu prve registracije vozila uopšte, 2) fotokopija inostrane saobraćajne

dozvole vozila overena od strane organa kod koga se nalazi original (MUP) ili 3) dopis

organa kod koga se nalazi original inostrane saobraćajne dozvole vozila (MUP), u čijem

prilogu se nalazi neoverena fotokopija inostrane saobraćajne dozvole vozila.

Stevan Jovićević

1513

STEVAN JOVIĆEVIĆ, DIREKTOR KOMPANIJE TAHOGRAF BG

GARANTUJEMO NAJBOLJI KVALITET SOFTVERA I UREĐAJAdeficit vozača, novi kadro-vi koji dolaze nisu dovoljno osposobljeni ni iskusni a odmah ulaze u puni pogon. Uz to, postoji stalni pritisak na naše prevoznike u ino-stranstvu, i zbog dozvola i graničnih prelaza, što ih dodatno opterećuje, o čemu ova firma vodi računa kada formira ponudu.

- Iako je oblast prevoza de-finisana AETR-om, među-narodnim sporazumom koji ujednačava postupanje i kroz standardizovane procedure, već duži niz godina, daje jed-nake uslove rada svim pre-voznicima, postoji segment nacionalnih propisa koji uglavnom određuju visinu kazni za prekršaje, koje su u zapadnoj Evropi znatno više nego kod nas. Zato se prave ozbiljni koraci da se greške svedu na najmanju meru i ova evidencija jeste korak ka tome - ističe Jovićević.

On podseća da su zapisi koje evidentira tahograf verodo-

stojni i u sudskim postup-cima i u radnom zakono-davstvu, zbog čega je važna pouzdanost tahografa.

- Mi zastupamo najvećeg evropskog proizvođača, svi proizvodi koji dolaze iz Konti-nentala su kvalitetni i sa ga-rancijom da u funkcionisanju sistema ne može biti greša-ka niti skrivenih mana. Mi se veoma ozbiljno i intenzivno bavimo ovim poslom, prisut-ni smo 7,5 godina na ovom tržištu i važimo za dobrog i pouzdanog partnera, a takvi i moramo da budemo jer se i državni organi oslanjaju na tehničke podatke koje pruža-mo - kaže direktor Tahografa i naglašava da u ovom poslu nema improvizacije ni ek-sperimentisanja.

Iako su podaci koje beleže tahografi različitih generacija identični, digitalni tahogra-fi znatno pojednostavljuju obradu, a softver omogućava i analizu tih zapisa i proveru poštovanja zakonskih normi,

pri čemu ga je moguće u određenim uslovima ažuri-rati tako da prati promene u zakonodavstvu. Stariji modeli analognih tahografa ne mogu da se nadgrade, ali nove tehnologije omo-gućavaju da se primeni i za naprednije softvere.

- U našem portfoliu postoji široka paleta usluga vezanih direktno ili posredno sa ta-hografom i imamo jedan od veoma kvalitetnih softvera, kojim preko interneta pra-timo obradu podataka tako da ona bude što jednostav-nija i brža. Ta tehnologija je kompatibilna sa svim taho-grafima prethodnih i novih generacija - kaže Jovićević i naglašava da su na tržištu Srbije zastupljeni u veli-kom procentu jer garantuju najbolji kvalitet softvera i uređaja. „Mi smo mercedes u tahografima, a tome do-prinosi i dobra saradnja sa ozbiljnim partnerima, poput PU Međunarodni transport“, zaključuje on. n

Udruženje nekoliko go-dina unazad obezbeđuje najpovoljnije uslove za nabavku roba i usluga iz ponude kompanije Con-tinental-VDO, i to preko zastupnika ove kompani-je za Srbiju - preduzeća Tahograf BG. Pored taho-grafskih listića, termo-rolni za digitalni tahograf, čitača i softvera za obradu podataka sa kartica vo-zača, digitalnih tahografa i taholistića, kao i obuke vozača i drugih zaposlenih iz oblasti radnog vremena vozača i vremena uprav-ljanja, pauza i odmora, od nedavno je u ponudi i usluga obrade podataka sa kartica vozača i taho-listića zajedno sa vođe-njem evidencija o radnom vremenu vozača. Usluga je uvedena sa ciljem da se prevoznicima olakša oba-veza vođenja evidencija propisanih Pravilnikom o evidencijama radnog vre-mena člana posade vozi-la, čija primena počinje 1. aprila 2017. godine.

Prevoznici mogu, nabav-kom neophodne opreme i softvera, samostalno vo-diti propisane evidencije ili ugovoriti vođenje tih evi-dencija sa Udruženjem i preduzećem Tahograf BG.

Više informacija o robama i uslugama, kao i uslovi-ma pod kojima su iste na raspolaganju članovima možete dobiti od Udruže-nja.

1713

NEMAČKA UVODI IZMENE U PREKOGRANIČNOM TRANSPORTU

On objašnjava da će se ispravnost prijave utvrđivati bez obzira na predmet kontrole, da li je vrši

BAG – Savezna uprava za teretni sao-braćaj, njihova Uprava carina–Sektor za kontrolu rada na crno ili saobraćajna policija.

- Do sada su radnici koji se upućuju da voze u Nemačku bili prijavljivani tele-faksom, a kontrole su se sprovodile na osnovu tih prijava. Bilo je i puno slu-čajeva da naši poslodavci nisu prijavili posade koje šalju, ali zbog toga nije bilo konsekvenci, jer oni nisu bili u bazi podataka na osnovu kojih bi nemačka carina mogla da ih kontroliše. To je bila prilično rasprostranjena pojava ne samo kod srpskih, već kod svih prevo-znika koji jednostavno nisu bili ažurni, ali Nemci su to primetili i odlučili da takvu praksu promene - kaže Ivkovac.

Dodaje da je novi postupak prilično komplikovan i u praksi iziskuje da pre-voznik odredi osobu za kontakt sa ne-mačkim organima.

DR ALEKSANDAR IVKOVAC, EXPO CONSULTING SERVICES

Od 1. jula Nemačka uvodi veliku izmenu u režimu poslovanja prekograničnog transporta i naši privrednici bi morali dobro da se pripreme za nova pravila. Naime, od tog datuma prijavljivanje radnika koji se upućuju da voze u tu zemlju biće moguće samo preko onlajn portala koji će nemačkim kontrolnim organima omogućiti da odmah ustanove da li je rad vozača iz posade kamiona evidentiran -najavljuje u razgovoru za MT Reviju Aleksandar Ivkovac iz firme Expo Consulting Services, koji je poslovnoj javnosti Srbije poznat i kao višegodišnji ekonomski diplomata u Berlinu.

OGLAS

Dr Aleksandar Ivkovac

18 13

OGLAS

- Preduzeće koje vodim ponudiće tu uslugu srpskim prevoznicima, da nji-hove vozače prijavljujemo preko zva-ničnog portala i da vodimo računa da uvek budu u opsegu nemačkih propisa. Već imamo klijente iz drugih zemalja, Bugarske, Grčke, sa kojima sarađu-jemo, a s obzirom na to da i Austrija uvodi slične propise, mi ćemo ponudu integrisati i za tu zemlju i za Francu-sku, tako da naši prevoznici ne moraju da imenuju predstavnike u tri ili četiri države, nego da imaju jednog za više zemalja - objašnjava naš sagovornik.

On ističe da je „retko kompetentne sagovornike imao u predstavnicima

Poslovnog udruženja Međunarodni transport“ i najavljuje da je nakon tih susreta dogovoreno da u prvom peri-odu, kada je Nemačka u pitanju, Expo Consulting Services članovima PU MT ponudi promotivne cene, daleko niže od onih koje na tržištu primenjuju dru-ge međunarodne firme, a pritom ne čine ništa da prevoznicima stvari poja-sne, da pruže savetodavne usluge.

- To je neobično važno. Mi nećemo ponuditi samo zastupanje, već je to zaokružen paket koji podrazumeva da štitimo interese klijenta onako kako to definiše ugovor koji imamo sa PU MT - kaže Ivkovac.

Inače, najavljena izmena procedure deo je seta propisa koji se u Nemač-koj primenjuju od 2015. godine kada je uvedena obaveza da se i strani radnici ako su upućeni da rade na teritoriji te zemlje, isplaćuju prema utvrđenoj mi-nimalnoj ceni rada koja od početnih 8,5 sada iznosi 8,84 evra bruto.

- Sve firme koje tamo posluju nepri-jatno je iznenadilo što se ta cena rada odnosi i na upućene radnike, na posade vozila koja voze ili prolaze kroz Nemač-ku. Iako je naš Zavod za socijalno osi-guranje po tom pitanju ušao u diskusiju sa njima, nažalost naše Ministarstvo rada nije bilo dovoljno agilno i nije us-pelo da dogovori da se nemačka strana pridržava ranije ugovorenog bilateral-nog sporazuma i seta sporazuma o so-cijalnim pitanjima. Tako je ostalo da se i posade naših kamiona i autobusa koji voze u Nemačku smatraju upućenim radnicima, iako to po našem zakonu nije tako - kaže Ivkovac.

On podseća da je ta odluka Nemačke izazvala reakciju ne samo drugih ze-

Teško do pregovaračkog stola

Na našu intervenciju nemačka strana je prihvatila da se dnevnice isplaćene

po našim propisima delimično prihvataju kao naknada za izvršen rad i to u

onom delu koji se ne odnosi na troškove ishrane. To znači, kada se od dnev-

nice odbije 30 odsto za ishranu, kako je to predviđeno našim propisima, 70

odsto se prihvata kao naknada za obavljen rad, kao plata, što onda u zbiru sa

onim što vozači dobiju kroz obračun zarade daje iznos koji je čak i nešto iznad

minimalne cene rada. Te izmene je nemačka strana prihvatila na insistiranje

Srbije, iako moram da kažem da neke zemlje članice EU tada nisu želele da

prihvate Srbiju za pregovaračkim stolom - kaže Aleksandar Ivkovac.

Od 1. jula prijavljivanje vozača koji voze za Nemačku samo preko onlajn portala

1913

malja, nego i članica Unije, i Evropska komisija je na osnovu pritužbi nekoliko članica pokrenula postupak protiv Ne-mačke, što je donekle olakšalo situa-ciju, pa su obaveze donekle umanjene tako što se ne kontrolišu čisti tranziti. Ali, u svim ostalim situacijama kada se u Nemačkoj roba pretovara, istovara, utovara, poslodavci su dužni da isplate nemačku cenu rada, koja se obraču-nava ne samo na vreme provedeno za volanom, već i na sve ono što se sma-tra radnim vremenom - dok čekaju na utovar, istovar, sve osim vremena za odmor.

- Taj propis ne ide na ruku našim pre-voznicima. Ovde se to malo zna, ali oni spadaju među najkonkurentnije u Evro-pi, ne samo po ceni, nego i u pogledu kvaliteta prevoza, vozila, uvek dobija-mo pohvale da je vozni park srpskih prevoznika uzoran i na nivou razvijenih zemalja. Takva pohvala je rezultat ve-likog rada kod brojnih prevoznika, po-štovanja propisa i preduzimljivosti na-ših ljudi, koji se u šumi propisa snalaze bolje nego prevoznici iz drugih zemalja - naglašava naš sagovornik, ali dodaje da nema nade da će takvi propisi biti značajnije korigovani. Naprotiv. Sličnu obavezu uvela je i Francuska, od ove godine i Austrija, samo što se od po-četka godine još ne primenjuje na pre-voznike iz trećih zemalja, ali se očekuje da će i to krenuti u narednih nekoliko nedelja. I Belgija ima određene propi-se, Italijani se spremaju takođe da ih uvedu, pa Ivkovac tvrdi da će se takva regulativa proširiti u svim zemljama

EU, ali veruje i da će biti uvažen stav ključnih zemalja za tranzit, tako da bi sadašnji veliki birokratski napor koji ulažu prevoznici mogao da bude sma-njen, procedure pojednostavljene. Za sada, objašnjava naš sagovornik, naše transportne firme koje voze za Francu-sku sarađuju sa kompanijama koje su preuzele poslove zastupanja, a za Ne-mačku i Austriju najjednostavnije je da te poslove prepuste onima koji su za to specijalizovani.

- Od početka primene propisa o mini-malnoj ceni rada, kod Francuza nije bilo većih kontrola, ali kod Nemaca jeste i prilikom provere posada na teritoriji te zemlje, naši poslodavci su obavezni da na uvid dostave neophodnu dokumen-taciju, bez obzira na to gde je čuvaju. Tih kontrola je u prethodne dve godi-ne bilo oko 60 - ističe Ivkovac i doda-je da su sve kontrole koje je ispratio, bilo kao ekonomski diplomata ili sada kao predstavnik specijalizovane firme, prošle bez ikakvih posledica, pa je Sr-bija jedina zemlja čiji prevoznici još nisu platili kaznu zbog nepoštovanja ovih propisa. n

Obavezu isplate minimalne cene rada uvodi i Austrija, proći će dosta vremena dok Evropska komisija ne usvoji jedinstvenu praksu za sve zemlje EU

UMESTO PREKRŠAJNE KAZNE - ZAPLENA DOBITI Praksa nemačkih kontrolnih organa, prvenstveno saobraćajne policije i Savezne službe za teretni saobraćaj (BAG), sve češće je da kod različitih prekršaja u saobraćaju ili korišćenju transportnih dozvola umesto prekr-šajne kazne koja se izriče vozaču, nalože zaplenu dobiti od prevoznika u postupku pod nazivom „Verfallsverfahren“.

Postupak je u pogledu upravnih radnji identičan prekršajnom, ali su umesto relativno podnošljive mandatne kazne, kod zaplene u pitanju višestruko uve-ćani iznosi. Obično se nalaže zaplena bruto iznosa, naplaćenog za transportnu uslugu, a ukoliko prevoznik ne reaguje, nemački organi će vrednost proceniti na osnovu obračunske tabele za teretni drumski transport. Uprkos činjenici da bi se procena morala odnositi samo na deonicu na teritoriji SRN, prekršajni or-gani određuju izuzetno visoke iznose, a na osnovu planirane rute putovanja. Da bi ublažili posledice, prevoznici moraju blagovremeno da reaguju na policijsko saopštenje gde se u opisu prekršaja navodi „Nepodesno vozilo u saobraćaju - rok zastarevanja tri meseca – ZAPLENA“.

Prevoznici koji su posredstvom PU „Međunarodni transport“ u Nemačkoj an-gažovali stalnog zastupnika, na njega mogu da upute nemačke organe prilikom kontrole i tako izbegnu propuštanje rokova.

Dokumentacija

Jedna od izmena koja je uvažena u odnosu na prvobitnu odluku, a na inter-

venciju naše Ambasade, još u vreme kada sam bio ekonomski diplomata,

jeste mogućnost da preduzeća dokumentaciju čuvaju u svom sedištu, ali da

je na zahtev nemačkih vlasti sa neslužbenim prevodom, dostave kontrolnim

organima. Dokumentaciju čini ugovor o radu radnika, pregled njegovog rad-

nog angažovanja na teritoriji Nemačke, kako radne liste tako i sa tahografa,

obračuni zarada za period u kome se vrši kontrola, obračun dnevnica i podaci

o odredištu, odnosno kome je roba isporučena ili gde je bio pretovar.

INTERVJU

1320

PREDSTAVLJAMO

Biznis treba razvijati vrlo kontroli-sano i precizno, gledati budućnost, zaokruživati ga u celinu. Posle 37

godina, koliko sam u ovom poslu, ja sada dolazim zadovoljan u firmu - svoje vizije sam ostvario, popunio skoro sve delove, napravio oslonce, uveo sinove u posao, imam im i šta ostaviti, a osim što ću im ostaviti uređenu firmu, naslediće i velike obaveze - kaže za MT Reviju Nedeljko Bu-garinović, vlasnik novosadske kompanije „Bugarinović transport“.

Objašnjava da uz vozni park od 32 ka-miona visoke klase, „skania“, „volvo“ ili „mercedes“, na placu od 20.000 kvadrata ima i radionicu koja održava ta vozila, ali je otvorena i za treća lica, kao i perionica koja radi u dve smene, vulkanizerska rad-nja, tehnički pregled, a uskoro će to dopu-niti baždarenjem i servisom tahografa.

U sklopu kompanije je i uređen parking za treća lica sa kupatilom za vozače koji tu odmaraju, ove godine će na toj lokaciji za njih biti otvoren restoran, a naredne i ho-stel, da mogu za male pare da obezbede predah.

Bugarinović se priseća da je u svet tran-sporta ušao - traktorom. Kao četrna-estogodišnjak, prve usluge pružao je komšijama u rodnom Tešnju, a u posao prevoza ulazi 1979. kada je kupio prvi ka-mion, „FIAT 682 N3“, a koji je morao da re-gistruje u Sloveniji, jer jedino u toj republici nije primenjivan propis da je maksimalna dozvoljena nosivost sedam tona. Počeo je da zarađuje prevozeći najvećim delom so iz dve tuzlanske fabrike.

- Već tri godine kasnije, uzeo sam jedan izgoreli mercedesov kamion, popravio ga i sa dva vozila počeo da širim poslove. Ne-koliko narednih godina najviše sam radio za slovenački Fruktal, prevozio voće sa svih plantaža bivše SFRJ za Ajdovščinu. Ali, najviše problema imao sam da regi-strujem treće vozilo. Privredna komora Jugoslavije je 1984. godine izdala mali broj dozvola za uvoz kamiona tegljača sa poluprikolicama, vredne maksimalno 30.000 tadašnjih nemačkih maraka. Dobio sam jednu od tih dozvola za uvoz kamiona iz Nemačke, ali umesto sedam tona, koli-ko je u to vreme Jugoslavija dozvoljavala preduzetnicima, ja sam kupio „mercedes 1638“ proizveden 1981. star tri godine, sa poluprikolicom, nosivosti do 28 tona. Imao sam ogromne poteškoće da ga uvozno ocarinim i registrujem kao treće vozilo koje prelazi sedam tona nosivosti - govori Bugarinović.

On dodaje da je 1990. kupio plac u Tesliću i gotovo završio gradnju benzinske pumpe i hotela, kada je izbio rat. Za tu imovinu stečenu u socijalizmu, nedavno je dobio ponudu „tešku“ 1,7 miliona konvertibilnih maraka.

Ističe da je posle nekoliko meseci prove-denih u ratu, ogorčen jer su „bitange oti-male kamione, automobil, tražili novac“,

U svet transporta ušao sam - traktorom, kao četrnaestogodišnjak, a prvi klijenti bile su komšije

Država strancima obezbeđuje zemlju, infrastrukturu, subvencije i do 10.000 evra po zaposlenom, domaći privrednici nemaju ništa od toga. Transport je dao ogroman doprinos državi, iako razvojna politika mnogih prevoznika nije bila optimalna

Prepoznavanje- Posmatrao sam i period socijalizma i ovo sadašnje vreme. Znam da su i

vozači i gazde često umešani u razne malverzacije, lakše i teže, od prikriva-

nja poreza do klasičnog kriminala. Ali, nisu svi prevoznici lopovi. Daleko od

toga. Vlast bi zato morala da nauči kako da prepozna prave pregaoce, da ne

kažnjava čitavu granu privrede zbog toga što postoji mogućnost da se nešto

zloupotrebi, jer to i pravom biznisu nanosi veliku štetu, a i državnom budžetu

jer nas sprečava da se razvijamo - kaže Bugarinović.

Biznis započeo u prethodnom, nastavio u ovom sistemu: Nedeljko Bugarinović

NEDELJKO BUGARINOVIĆ, VLASNIK KOMPANIJE "BUGARINOVIĆ TRANSPORT, GOVORI ZA MT REVIJU

PRIVREDNIKA NIKO N E PITA KAKO MU JE

2113

ostavio sve i otišao za Nemačku. Odatle se 1995. vratio u Novi Sad sa tri kamiona - polovnim šleperom sa ceradom, cister-nom-lepoticom, a treći je kupio potpuno razbijen, sređivao ga u slobodno vreme, uglavnom noću. To je bio novi početak i nova firma koja se do danas razvija kao kompanija „Bugarinović transport“. Ali, put do zaokružene celine nije bio lagan.

- Kupio sam u Novom Sadu plac na kome od države nisam mogao dobiti dozvolu za gradnju. U postupku privatizacije 2003. sam kupio 46 odsto akcija Agroopreme, u naredne dve godine isplatio sve ostale ak-cionare, platio oko 560.000 evra i postao vlasnik celog objekta građenog zajedno sa Transportkomercom koji je u toj zgradi imao jednu logističku bazu sa radionicom i platoom od 20.000 kvadrata. Takođe, na sudskoj licitaciji, 2007. kupio sam radioni-cu i benzinsku pumpu koje su bile na istoj parceli, za oko 496.000 evra, a nešto ka-snije, opet kroz sudski postupak i postu-pak stečaja nad Transportkomercom, dao sam 370.000 evra za plato uz tu lokaciju, kao i za deo poslovne zgrade - priča Bu-garinović i ističe da glavni problem nije to

što su objekti bili ruinirani i zapušteni, već što ni do danas nije uspeo da se izbori sa administracijom i uknjiži ih.

On kaže da ne shvata to što u državi niko privrednika ne pita da li može i kako može, ali se zato strancima obezbedi zemlja, in-frastruktura, subvencije i do 10.000 evra po zaposlenom.

- Ja sam se uvalio u kredite dok sam ovo gore navedeno kupovao, a niko mi nije dao ni jednu povlasticu. Naprotiv, ne daju da se uknjižim, brdo para sam dao advokatima, bankama jer kad ne možete da založite imovinu, kamate su još veće - navodi naš sagovornik.

On ističe i da je transport dao ogroman do-prinos državi, iako razvojna politika mno-gih prevoznika nije bila optimalna.

- Nije dobro samo gomilati vozila. Do određene mere da, ali ovo tržište ima ograničenja. Najveći su problem dozvole kojih nema dovoljno i stručno osposobljen vozački kadar. Zato mislim da nije rešenje kupiti 200 kamiona, ako 50 svakog dana stoji. Moj vozni park nije rastao nekom vrtoglavom krivuljom, nisam to hteo, cilj mi je stabilna firma. Veliko preduzeće je tromo, ne može biti efikasno jer postoji granica koja omogućava da obezbedi-te redovne plate radnicima, da pratite troškove, da znate i kada je kom vozilu

Ovo tržište ima ograničenja, najveći problem su dozvole kojih nema dovoljno i stručno osposobljen vozački kadar

„Ćoškast“ čovekImam jedan problem. Nisam bio član komunističke partije, pa ni jedne druge

partije, niti ću ikada biti. Ne pripadam onima koji kada ga zaustavi policajac pi-

taju „možemo li da podelimo“. Ja svoje obaveze plaćam, ne kupujem ljude. U

mom kraju za takve kažu „ćoškast“ čovek. Ja to i jesam, često stavljam prst

u oko mnogima, što kažem istinu, a ponekad me to i košta. Ali, imam firmu

stabilniju od betona, od kada je registrovana, svrstana je od A do AA bonitet,

i uz sve ožiljke stečene tokom ovih godina, borim se za nju i za red u ovoj

zemlji. Žao mi je da kad dođem u neku instituciju, kažem „kriva je država“. Mi

smo država, svi moramo da pođemo od sebe, da se i sami menjamo kako bi

svima bilo bolje. U jednom mom pismenom obraćanju Ministarstvu saobra-

ćaja predložio sam da jedan od kriterijuma za raspodelu dozvola bude i visina

plaćenog poreza na dobit srazmerno broju vozila i broju zaposlenih. Nažalost,

nikoga to ne interesuje - ističe vlasnik kompanije „Bugarinović transport“.

Ulaz u kompleks poslovnog prostora i radionica kompanije

NEDELJKO BUGARINOVIĆ, VLASNIK KOMPANIJE "BUGARINOVIĆ TRANSPORT, GOVORI ZA MT REVIJU

PRIVREDNIKA NIKO N E PITA KAKO MU JE

INTERVJU

1322

PREDSTAVLJAMO

zamenjena guma ali i sve stavke iz svog završnog računa. Mnogi od mojih kolega o tome ne brinu, a ja nisam siguran da li imaju toliki profit da ih to ne interesuje, ili prosto ne znaju, ili se bave nekim dodat-nim poslovima - kaže Bugarinović.

On dodaje da u zemlji već ima previše ka-miona u odnosu na obim posla, broj CEMT dozvola koje Srbija ima, kao i na broj vo-zača koji ovde rade.

- Izađemo vani i radimo, donosimo ovoj državi devize. To je dobro, ali nemamo ni dovoljan broj CEMT dozvola. Nažalost, niko se ranije nije borio, a ni sada se ne bori da se Srbiji dodeli veći broj CEMT dozvola. Ranije smo imali problem jer su bile i nekorektno raspoređivane, trgo-valo se njima. Sada je, najvećim delom zahvaljujući ljudima koji upravljaju i rade u Udruženju „Međunarodni transport“, to mnogo ravnomernije raspoređeno. Moglo bi i još bolje kada bi državna administraci-ja pristala na elektronsku upravu u ovom segmentu, na „klik“, gde nema kontakta sa ljudima, samo sa softverom. Tada se u posao ne bi „ubacivali“ dileri koji se bave preuzimanjem dozvola za prevoznike, enormne pare zarađuju, jedan od njih sam drži 150 privrednih društava, od svakog uzme od 100 evra pa naviše na mesečnom nivou. To je mnogo crnog novca - objaš-njava naš sagovornik.

Bugarinović ukazuje da bi pitanjem broja dozvola morao da se pozabavi premijer, jer na ministarskom nivou to nije mogla da reši ni prethodna, a ni sadašnja vlada. Srpski prevoznici već odlaze u Sloveniju da registruju firme i tamo plaćaju porez, jer kamioni iz te zemlje mogu ovde da dođu, natovare robu i voze kuda hoće. Srpskim kamionima za to nedostaju dozvole čiji se

broj godinama gotovo da i ne uvećava, dok je broj kamiona višestruko porastao. Uko-liko privreda ove godine zaista ostvari rast od najavljena tri procenta, biće to dobar posao za strane prevoznike, dok će naša, često bolja i savremenija vozila, stajati.

- Nije mi jasno zašto vlast, bivša, kao i sadašnja, ne želi da razgovara sa svojim privrednicima, već misli da sve zna najbolje. Zašto se ne pitaju kako je moguće da ja plaćam i po pet puta veći porez na dobit nego firma koja ima sličan broj vozila i prihoda? Državu nije briga što gubi novac, niti što ja imam nelojalnu konkurenciju. Niko ne razmi-šlja o tome da su nekoj grani potrebna određena zanimanja, a u Srbiji nema transportne firme kojoj ne nedosta-ju vozači. To jeste težak posao, ali se i zaradi, kod nas zbir plate i dnevnica dostigne čak i do 1.700 evra mesečno, u Nemačkoj 2.500 evra, pa naši ljudi odlaze tamo. Mogli bismo da proizve-demo taj kadar i za Evropu i za nas. Ali, vlast će radije stranim kompanijama da da subvencije kako bi zaposlili ljude sa mizernom platom, da vrte šrafove

za 20.000 dinara, umesto da taj novac upotrebe za proizvodnju kadrova koji su potrebni domaćoj privredi. To je dis-kriminacija - kaže Bugarinović.

On naglašava da to što je izgradio nije samo njegova zasluga, već i onih koji tu rade, a ima ih koji su stasavali sa predu-zećem od njegovih početaka.

- U poslu sam 37 godina, saobraćajni sam inženjer, a vozio sam kamion više od dve decenije. I prošle godine tri puta sam išao za Švedsku i Nemačku, tovario i posma-trao, uočavao gde su problemi. Da biste neki posao mogli da vodite, da ga razume-te, hvalite, platite i kritikujete, morate ga raditi. A kod nas se baš to izbegava, taj put u kome sazrevate i kao čovek i kao pri-vrednik. Nažalost, mnogi žele da presko-če te stepenice, da odmah postanu gazde, ministri, direktori i doktori. I odmah veruju da sve znaju. Zato i neće da sednu sa oni-ma koji imaju iskustvo i znanje, da nas pi-taju kako da kontrolišu porez, koje su nam dozvole potrebne, kako da reše probleme i da bude bolje državi i privredi, a i njima u budućnosti - zaključuje Bugarinović. n

Ukoliko privreda ove godine zaista ostvari rast od najavljena tri procenta, biće to dobar posao za strane prevoznike, dok će naša, često bolja i savremenija vozila, stajati

Zakon manjineKada je nas tridesetak pre decenije i po odlučilo da osnuje Poslovno udruže-

nje „Međunarodni transport“, sve vreme smo morali da se borimo da dokaže-

mo svoju snagu i reprezentativnost. Za ovih 16 godina postojanja, još u tome

nismo uspeli. Mi okupljamo najmanje 70 do 80 odsto prevoznika, ali nadležni

znaju da kažu da nismo jedini, a ja pitam: kako se dolazi na vlast, da li vlast

bira većina ili manjina? Zar nije logično da se pravila utvrđuju prema onima

koji rade i koji čine najveći deo te grane - pita se Bugarinović.

Oprezan razvoj: Vozni park "Bugarinović transporta"

2313

NACIONALNA SLUŽBA ZAPOŠLJAVANJA I OVE GODINE STIMULIŠE OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA

ZA OBUKU NEZAPOSLENIH I DO 90.000 DINARANacionalna služba zapošljavanja i ove godine je raspisala javni konkurs za finansiranje obuke na zahtev poslo-davca, ukoliko na evidenciji nema osobe potrebnog zanimanja

Za realizaciju ove mere NSZ poslodav-cu na osnovu zahteva može da isplati najviše 90.000 dinara na ime učešća u troškovima, a visina sredstava zavisi od

dužine trajanja potrebne obuke. Zavisno od složenosti zanima-nja i profila nezaposlenih, obuka se organizuje u više kategorija - može biti kreirana do 159 časova ili od 160 do 480 ukoliko je reč o složenijim poslovima, kao i po programu za osobe sa in-validitetom. Nezaposlenom polazniku NSZ isplaćuje mesečnu novčanu pomoć u visini od 6.000 dinara za pun fond časova, sredstva za troškove prevoza, dok će, ukoliko je polaznik osoba sa invaliditetom, tome dodati iznos od 20 odsto minimalne za-rade. NSZ još za polaznike obračunava i uplaćuje doprinose za slučaj povrede na radu i profesionalne bolesti. Sredstva name-njena poslodavcu isplaćuju se u dva dela - prvi po otpočinjanju obuke i drugi nakon završetka, odnosno po dostavljanju doka-za da su polaznici obučeni i zaposleni na neodređeno vreme.

Da bi učestvovali u ovom programu, poslodavci moraju da ispune čitav set uslova koji su objavljeni na sajtu NSZ. Između ostalog, moraju da budu u dozvoljenom okviru za dodelu državne pomoći u tekućoj i prethodne dve fiskalne godine, da izmiruju obaveze po osnovu poreza i doprinosa u zakonskim rokovima, da im račun u poslednjih šest meseci nije bio duže od 30 dana u neprekidnoj blokadi, da imaju plan i program obuke, kadrovske, prostorne i druge kapacitete za realizaciju programa... S druge strane, iako su konkursom predviđene sankcije za poslodavca ako ne zaposli lice koje je prošlo obuku, za polaznika nema nikakve novčane ili druge kazne u slučaju da savlada potrebna znanja, dobije sertifika-te, a potom ne prihvati radno mesto za koje se pripremao.

Za mala i srednja preduzeća iz privatnog sektora predviđe-ne su i subvencije po radniku od 150.000 do 250.000, a ukoliko zaposle osobu iz teže zaposlivih kategorija mogu računati i na 300.000 dinara. n

AKTUELNOSTI

24 13

OGLAS

Da se prvo predstavimo.

Mi smo preduzeće Inova5 d.o.o. koje je, nadgrađuju-ći tri decenije iskustva, pre pet godina odlučilo da na-pravi kvalitetan program za analizu digitalnih kartica i tahografa. Bili smo zastu-pnici stranih kompanija na tom području, ali zapise koji su prilagođeni specifičnosti-ma po pojedinim zemljama nijedan program nije omo-gućavao. Mi smo uspeli da ga napravimo. Sada je pred vama program na vebu koji ispisuje sve evidencije koje su potrebne prema vašim pravilnicima i zakonima, ali i stranim uredbama.

Preduzetnici u tran-sportu treba tač-no da prate radno vreme svojih voza-ča, ali je to svakim danom sve teže. Di-gitalni tahograf je potrebno snimiti na svakih 60 dana, a karticu vozača svaki 21 dan. Onlajn program TAHOPRO se koristi za automatsko analiziranje vremena rada, vožnje, odmora, pauza i raspoloživosti tahofajlova, a služi i za analizu brzine i grešaka evidentiranih na

tahografima. Iz tih podataka može se napraviti izveštaj o prekršajima radnog vreme-na i staviti u dosije vozača, kako bi i on bio svestan da ih je napravio. Naravno, naj-

bolje je da zajedno analizirate zašto je došlo do prekršaja i kako ga ubuduće izbeći, jer su kazne visoke.

U saradnji sa preduzećem TahografiCuderman i au-to-prevoznicima, napravili smo jednostavan program, namenjen svim poslodav-cima kojima je neophodan potpun nadzor nad radnim vremenom svojih vozača i koji ujedno udovoljava zah-tevima nadzornih organa u

Srbiji i u inostranstvu.

Program omogućava da u svakom momentu možete da odštampate evidenci-ju radnog vremena, koja je u skladu sa zakonskim odredbama. Možete prove-riti ko vozi vaše kamione i koje kamione koriste vaši vozači i još mnogo toga.

Izveštaj o radnom vremenu vozača možete koristiti i za plate. U njemu su sadrža-ne sve potrebne kategorije: dnevni rad, noćni rad, rad nedeljom, praznikom, rad

u Austriji, Nemačkoj, Italiji, itd.

Na kraju, još jednom napo-minjemo da je program vrlo jednostavan i da podatke možete pregledavati bilo gde. DDD datoteke se čuva-ju na serverima, i ne treba da brinete oko toga šta bi se moglo dogoditi ako vam se uništi kompjuter…

Naša najveća referenca su iskustvo i mogućnost prila-gođavanja svakoj firmi. Sara-đujemo sa više od 2.000 pre-duzeća, a srećni smo što su među njima i firme iz Srbije.

Uskoro ćemo imati svoga zastupnika u Srbiji, i naše usluge biće vam bliže. n

info@taho-pro.si https://www.taho-pro.si 00386 41653375

Infografika: ISSstudioDesign

PRATITE SA LAKOĆOM RADNO VREME SVOJIH VOZAČA

KOMPANIJA TAHO PRO SAČINILA PROGRAM NA VEBU KOJI ISPISUJE SVE EVIDENCIJE POTREBNE PREMA DOMAĆIM I STRANIM ZAKONIMA

2513

PRATITE SA LAKOĆOM RADNO VREME SVOJIH VOZAČA

KOMPANIJA TAHO PRO SAČINILA PROGRAM NA VEBU KOJI ISPISUJE SVE EVIDENCIJE POTREBNE PREMA DOMAĆIM I STRANIM ZAKONIMA

26 13

OGLAS

Kompanija Eurotoll smatra se stručnjakom za putarine, a je-dan od razloga za toliko znanje jeste činjenica da je to društvo

deo matične SANEF Grupe, koja već upravlja sistemom usluga za auto-pu-teve Francuske, Argentine, Čilea, USA, Irske, Španije... Robert Mentuš, gene-ralni zastupnik Eurotoll-a za Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju i Bosnu i Hercego-vinu, kaže u razgovoru za MT Reviju da je cilj te kompanije da svojim klijentima bude savetnik na temu putarine i po-vraćaja PDV-a, da im u tom poslu po-mogne i sa njihovih ramena skine što veći teret, kako bi oni mogli da se brinu o svojim zadacima i obavezama.

Ako jednim mobilnim telefonom može da se obiđe čitava Evropa a da se usput samo menjaju razni operateri, zašto nije moguće da se jednim kamionom i jednim uređa-jem za plaćanje putarine putuje iz države u državu, već je za tu oba-vezu potrebno šest do osam apara-ta?

- Zaista. Prevoznici već davno sanjaju o objedinjenom uređaju za plaćanje puta-rine u raznim državama. Iz tehničkih i političkih razloga ovo još nije ostvarivo. Tehnički, postoje dva glavna sistema: mikrotalasni (DSRC) i satelitski (GPS). Iako se oni međusobno ne prepoznaju, postoji uređaj koji funkcionise na osno-vu GPS-a i u sebi ima i DSRC modul, što mu daje sposobnost da funkcioniše po čitavoj Evropi. Ali, tu stupa na snagu po-litika. U vreme kada su se uvodile puta-rine, svaka država je pojedinačno dosta

ulagala u svoj sistem, i do sada nijedna nije rekla da se na naplatnim rampama mogu koristiti uređaji druge države. Jedan od razloga je i to što su uređaji prilično skupi, koštaju oko 150 evra po komadu. To je veliko ulaganje za svaku državu. Obično traže depozit za uređaje, a nismo ni pomenuli troškove razvoja sistema. Na sreću, ovo počinje da se menja i rukovaoci sistemima su shvatili da imaju samo brige sa upravljanjem, distribucijom, servisiranjem, zamenom ili osvežavanjem uređaja.

Zašto u Evropi nema inicijativa da se objedine uređaji?

- Postoji jedna direktiva, ali ona upravo iz navedenih razloga funkcioniše samo u teoriji. Eurotoll je pristalica neprekid-nog razvijanja i napretka i zato imamo jedan uređaj koji funkcioniše na osnovu GPS sistema. On trenutno funkcioniše u Francuskoj, Španiji i Portugaliji, a ove

godine će biti usklađen i sa sistemom mreže puteva Austrije i Belgije.

To je REETS projekt?

- Da, to je Regional European Electro-nic Toll Service, koji je proizvod nasto-janja Unije da objedini uređaje. Deo tog projekta biće realizovan 2018. godine kada će se mogućnosti plaćanja pu-tarine tim jednim uređajem priključiti i Slovenija i Nemačka. Jedna od velikih prednosti tog uređaja je da prevoznik ne treba da ga kupi. Uz to, on se ne ugrađuje u stručnom servisu, a prili-kom promene voznog parka ili vozila, potrebno je samo da se uradi prere-gistracija uređaja se jednog kamiona i broja registracije na drugi.

Kada će se mađarski HuGo sistem priključiti ovom sistemu?

- Na ovaj otvoreni sistem se može pri-ključiti bilo kad, pitanje je samo razvit-ka. Do kraja 2018. godine očekuje se uređaj koji će biti pogodan za plaćanje putarine u osam evropskih država.

Kako će se menjati cena putarine u bliskoj budućnosti?

- Ono što se već može znati je da će Nemačka 2018. godine proširiti mrežu puteva na kojima se plaća putarina sa trenutnih 13.000 na 39.000 kilometara. Inače, GPS uređajem se jednostavno može rešiti plaćanje putarine u Nemač-koj. Sem ovoga, možemo očekivati da će eurovinjeta biti ukinuta, zbog čega će se u državama u kojima se trenutno

ROBERT MENTUŠ, GENERALNI ZASTUPNIK EUROTOLL-A ZA SRBIJU, HRVATSKU, SLOVENIJU I BOSNU I HERCEGOVINU

Kada se bira provajder-distributer za putarinu, važno je odlučiti se za onog koji obezbeđuje uslugu direktno, a ne preko posrednika

Cilj je da klijentima budemo savetnici: Robert Mentuš

BUDUĆNOST PLAĆANJA PUTARINEBUDUĆNOST PLAĆANJA PUTARINE

2713

ROBERT MENTUŠ, GENERALNI ZASTUPNIK EUROTOLL-A ZA SRBIJU, HRVATSKU, SLOVENIJU I BOSNU I HERCEGOVINU

BUDUĆNOST PLAĆANJA PUTARINEBUDUĆNOST PLAĆANJA PUTARINE

koristi, poput Holandije i Luksembur-ga, putarina plaćati na osnovu pređene kilometraže, a ne periodično. Mi smo spremni za ove promene, svoje klijente obaveštavamo blagovremeno o novim mogućnostima i novim rešenjima.

Koji operater-provajder nudi naj-jeftiniju putarinu?

- Ovo je ogroman nesporazum. Cenu putarine određuju organi vlasti svake države i ista je za sve. Razlika se javlja u kvalitetu usluge, u ceni servisa koji plaćate svom provajderu -distributeru, u tome koliko popusta i povlastica do-bijate preko njega i kakve vam uslove plaćanja nudi.

Kako se najveći prevoznici odlučuju za usluge koje su im potrebne?

- Prevoznici se opredeljuju prema re-šenjima i odnosu snabdevača prema tri glavne stvari: gorivo, putarina i po-vraćaj PDV-a, a jedno od gledišta je i potreba da se diversifikuju provajderi-distributeri, da se ne uzimaju sve uslu-ge od jednog. Vredi se potruditi da gori-vo kupujemo od distributera za gorivo, posebno ako on ima svoje rafinerije i nije samo preprodavac. Takođe, nije na

odmet da prevoznik ima svog posebnog distributera goriva u matičnoj državi, i posebnog u inostranstvu. Kad biramo uslugu i provajdera-distributera za pu-tarinu, važno je odlučiti se za onog koji nam obezbeđuje uslugu direktno, a ne preko jednog ili više posrednika, jer to može da nas košta mnogo više. I ovde je važno da fakturisanje bude pregled-no i transparentno, da uslovi plaćanja budu pogodni, i da pružanje usluge bude fleksibilno.

Da li je moguće uraditi povraćaj PDV-a ovih usluga?

- Da. PDV svih ovih usluga možemo vratiti na dva načina: „neto”, kad se prefinansira, ili „normal” kad se PDV vraća kvartalno. „Neto” način obično zahtevaju oni koji imaju cash-flow pro-bleme, pošto ova metoda dosta košta ako je reč o prefinansiranju 2,5 mese-ci. Za „normal” način povraćaja PDV-a može da se bira samo jedan operater-provajder, ali po državama samo jedan! Praktično je za prevoznika da dobije uslove prema kojima mu je cena uslu-ge povraćaja PDV-a ista za sve države.

Zašto prevoznik treba da se opre-deli baš za Eurotoll?

- Mi po navedenim načinima iz prve ruke pružamo usluge prevozniku. Ima-mo pregledno i transparentno faktu-risanje, nemamo skrivene troškove. Pomažemo svojim klijentima da izra-čunaju i optimalizuju troškove za pu-tarinu, obezbeđujemo im najveće mo-guće benefite i popuste. Na primer, kod tunela u Alpima, 13 odsto popusta do-bija svako ko barem 3.000 puta prođe kroz njih. Kako Eurotoll ima veliki broj klijenata, na primer XPO, Waberer's Geodis itd., može sebi dozvoliti da ovaj popust prepusti i manjim prevoznicima, sa voznim parkom već od pet i više ka-miona. n

Otvoreni smo za saradnju sa

svima koji nam ukažu poverenje.

Veoma rado Vam stojimo na

raspolaganju!Ukoliko imate pitanja, obratite

nam se sa poverenjem! TRAŽITE OD NAS LIČNU PONUDU

Naši kontakti za ovu regiju:Tel.: +381-60-5230069 , i +36-20-4447358 Mejl: robert.mentus@eurotoll.eu

INTERVJU

1328

PREDSTAVLJAMO

Tehnička škola „Radoje Ljubičić“ je regionalna ustanova koja obrazuje kadrove neophodne čitavom Zlati-borskom okrugu, a i šire. Trenut-

no, školu pohađa oko 700 učenika kojima je na raspolaganju dvedesetak opremlje-nih učionica i kabineta, osam radionica, informatički kabineti, frizerski salon, bi-blioteka, dve sportske sale, vozni park za obuku vožnje, a nastavu organizuje više od 100 zaposlenih. Nastavno osoblje se konstantno stručno usavršava i tome se poklanja velika pažnja, kako bi vaspit-no obrazovni proces bio što kvalitetniji. U tom smislu, vrlo je važna i saradnja škole sa brojnim preduzećima, posebno u realizaciji stručne prakse, bez čega ne bi bilo moguće ispuniti zacrtani cilj, a to je savremena škola po meri savremenog učenika i društva koja će kvalitetno pri-premati učenike za rad i dalje obrazova-nje u svojim strukama.

Škola poseduje verifikaciju Ministarstva prosvete za preko trideset obrazovnih profila, od kojih su se u programu upisa prethodnih godina najčešće nalazili: Teh-ničar za bezbednost saobraćaja, Tehničar drumskog saobraćaja, Tehničar unutraš-njeg transporta, Vozač motornih vozila i Rukovalac sredstvima unutrašnjeg tran-sporta u području rada saobraćaj; Arhi-tektonski tehničar, Građevinski tehničar za visokogradnju, Tehničar za održava-nje objekata, Keramičar – teracer pećar, Monter suve gradnje i Izvođač osnovnih građevinskih radova u području rada građevinarstvo; Modelar odeće i Dizajner odeće u području rada tekstilstvo; Ženski frizer i Muški frizer u području rada Lične usluge.

Zahvaljujući velikoj zainteresovanosti uče-nika, saobraćaj se isprofilisao u dominan-tno područje rada škole, pa se preko 50 procenata učenika trenutno obrazuje u ne-kom od obrazovnih profila ove delatnosti.

Tehničar drumskog saobraćaja se bavi organizovanjem poslova u putničkom, teretnom i integralnom saobraćaju, orga-nizovanjem peronske službe, proverom bezbednosti drumskog i gradskog saobra-ćaja, tehničkim pregledom vozila, projek-tovanjem puteva, ulica kao i regulisanjem saobraćaja. Takođe, učestvuju na uviđaju saobraćajnih nezgoda, u urbanističkim re-šenjima i uređenjima naselja, određivanju prostora za parkinge i garaže, rade na kon-troli tehničke ispravnosti vozila.

Tehničar unutrašnjeg transporta se bavi: upravljanjem zaliha, manipulacijom robe, planiranjem redosleda realizacije i distribu-cije robe, transportom i smeštajem otpada, obavljanjem unutrašnjeg i industrijskog

transporta, skladištenjem zaliha, kao i opremom skladišta.

Zanimanje Tehničar za bezbednost saobra-ćaja osposobljava učenike za rad u saobra-ćajnoj policiji i radnim organizacijama koje se bave javnim prevozom, na poslovima statističke evidencije i praćenju, podataka vezanih za odvijanje i kontrolu saobraćaja, saobraćajnih nezgoda, kao vrsta i uzroka saobraćajnih prekršaja. U saobraćajnoj po-liciji izvode uviđaj kao kriminalistički tehni-čari, od merenja do fotografisanja i skici-ranja mesta saobraćajne nezgode. Takođe mogu raditi u osiguravajućim društvima na procenama štete.

Vozač motornih vozila je po završenom školovanju osposobljen da radi na prevozu robe i putnika u gradskom, međugradskom i međunarodnom saobraćaju. Bavi se po-slovima prijema i predaje tereta i prateće dokumentacije, kao i stručnim razmešta-jem i fiksiranjem tereta na prevoznim sred-stvima.

Rukovalac sredstvima unutrašnjeg tran-sporta stiče teorijska znanja: poznavanja materijala i robe, skladištenja i pretovara tereta, bezbednosti saobraćaja, tran-sportnih sredstava i motornih vozila, or-ganizacije prevoza novim tehnologijama transporta (paletizacija, kontenerizacija i dr.). Programom je obuhvaćeno i osposo-bljavanje rukovanja sredstvima unutraš-njeg transporta (viljuškari, razne vrste dizalica).

Svim učenicima ovih obrazovnih profila pružena je mogućnost dobijanja vozačke dozvole B, odnosno C kategorije. Vozni

TEHNIČKA ŠKOLA „RADOJE LJUBIČIĆ“, UŽICE

Škola poseduje verifikaciju za više od 30 obrazovnih profila, veruju i da bi uvođenje još jednog, tehničara za logistiku, doprinelo razvoju privrede regiona

Škola sarađuje sa brojnim preduzećima: Direktor Ivan Marić

SPREMNI I ZA NOVE PROFILE

2913

TEHNIČKA ŠKOLA „RADOJE LJUBIČIĆ“, UŽICE

SPREMNI I ZA NOVE PROFILE

park škole na kome se vrši obuka vožnje i polaganje vozačkog ispita sastoji se iz četiri putnička i jednog teretnog vozila. Iako je vrlo ograničena kada su finansij-ska sredstva u pitanju, škola se trudi da se vozni park podmlađuje, da bude kvali-tetno održavan, čuvan u eksploataciji i da zadovoljava sve neophodne uslove defi-nisane Zakonom o bezbednosti saobra-ćaja na putevima i Pravilnikom o uslo-vima koje mora da ispunjava privredno društvo, odnosno ogranak privrednog društva ili srednja stručna škola koji vrše osposobljavanje kandidata za vozače. Ugradnjom specijalnih komandi na jed-nom od vozila, škola je u mogućnosti da pruži obuku vožnje i učenicima sa poseb-nim potrebama.

O kvalitetu stručnog obrazovanja učenika posebnu brigu vodi osam diplomiranih in-ženjera saobraćaja, tri inženjera saobra-ćaja i četiri instruktora vožnje. Svesni svoje društvene odgovornosti, zaposleni u školi

predano rade na prenošenju znanja, veština i stavova vezanih za saobraćaj i bezbednost saobraćaja.

U školi postoji Sekcija za bezbednost sa-obraćaja, kroz koju učenici, uz pomoć svojih nastavnika, planiraju, organizuju i sprovode akcije vezane za poboljšanje bezbednosti saobraćaja u lokalnoj sredini. Veliku podršku u sprovođenju svojih akci-ja Sekcija dobija od Grada Užica, Policijske uprave Užica, AMSS-a, kao i mnogih dru-gih socijalnih partnera. Škola će u aprilu 2017. godine biti domaćin Republičkog takmičenja saobraćajnih škola Srbije, što će biti prilika za dodatnu promociju svega što škola preduzima u oblasti bezbednosti saobraćaja.

Kada je u pitanju nastavak školovanja, učenici četvorogodišnjih profila u saobra-ćaju imaju prohodnost na sve visoke ško-le i fakultete, sa izuzetkom Medicinskog, Stomatološkog i Farmaceutskog fakulte-ta. Iskustvo prethodnih godina govori da sve veći broj učenika nastavlja školovanje i to uglavnom na tehničkim fakultetima, Policijskoj i Vojnoj akademiji, Fakultetu za bezbednost. Nemali broj učenika trogodiš-njih zanimanja takođe nastavlja školovanje na osnovnim studijama. Uz to, sama škola

Stogodišnja tradicijaRadoje Ljubičić je bio srpski pilot,

general JNA, rođen 1920. nedaleko

od Užica, u selu Bioska. Iako se ba-

vio vojnim pozivom, bio je posve-

ćen radu u obrazovanju i zaslužan

je za osnivanje jedne visokoškol-

ske vojne ustanove. Ime narodnog

heroja Radoja Ljubičića u Užicu

nosi srednja tehnička škola koja

obrazuje učenike u četiri područja

rada: saobraćaj, građevinarstvo,

tekstilstvo i lične usluge. Pre više

od sto godina, na razmeđu 19. i

20. veka, kada je Srbija prerasta-

la u modernu evropsku državu, u

Užicu je prvi put osnovana i škola

koja je obrazovala kadrove za rad u

tekstilnim fabrikama i radionicama

koje se ubrzano razvijaju. Tehnička

škola „Radoje Ljubičić“ na izvestan

način nastavlja ovu tradiciju, odno-

sno tradiciju Zanatske škole koja je

osnovana neposredno nakon zavr-

šetka Prvog svetskog rata. Škola

posluje u zgradi na adresi Nikole

Pašića 17 i pod današnjim nazivom

postoji od 2. oktobra 1991.

Zahvaljujući velikoj zainteresovanosti učenika, saobraćaj se isprofilisao u dominantno područje rada škole

INTERVJU

1330

PREDSTAVLJAMO

nudi učenicima mogućnost dokfalifikacije za nekoliko zanimanja petog stepena od kojih je najpopularnije zanimanje Instruktor vožnje.

Vozač motornih vozila kao osnovno za-nimanje postalo je u poslednjih nekoliko godina deficitarno u našoj zemlji, kao i u zemljama okruženja. Tehnička škola „Ra-doje Ljubičić“ jedina u Zlatiborskom okrugu obrazuje učenike za ovo zanimanje i zato predstavlja ne samo obrazovni centar za buduće kadrove u saobraćaju već i insti-tuciju od velikog značaja za bezbednost saobraćaja. U školskoj 2015/2016. godini upisana su dva odeljenja sa ukupno 60 učenika ovog profila, a planira se i pove-ćanje broja odeljenja shodno potražnji na tržištu rada.

U poslovnim kontaktima sa transportnim preduzećima, formulisala se i kao logična nametnula ideja da uz određene izmene planova i programa obrazovni profil Vozač motornih vozila može biti preveden u dualni oblik obrazovanja. Ovim izmenama profil bi se još bolje prilagodio očiglednim potre-bama transportnih preduzeća za profesio-nalnim vozačima. Treba pomenuti odličnu saradnju škole sa preduzećima koja se bave transportom kao osnovnom ili pra-tećom delatnošću i koja zapošljavaju veli-ki broj profesionalnih vozača i uvek imaju potrebu za zapošljavanjem novih. Među tim preduzećima posebno se ističu: Unitrag, Panekspres, Smiljanić Komerc, Stabil-pro, Silo Jeličić...

Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspi-tanja planira da, počev od ove godine, kao dualni oblik obrazovanja uvede novi obra-zovni profil - Tehničar za logistiku. Naža-lost, prema najavama, upisivanje učenika u ovaj profil biće moguće samo u srednjim tehničkim školama u Beogradu i Novom

Odlična saradnja sa preduzećima koja se bave transportom, zapošljavaju veliki broj profesionalnih vozača i uvek imaju potrebu za novim kadrovima

ŠKOLSKE SEKCIJE - MESTA OKUPLJANJAOno na šta su učenici i nastavnici škole posebno ponosni jeste vannastavni život školeUčenicima je na raspolaganju preko dvadeset sekcija: Novinarska, Dramska, Re-citatorska, Sekcija opšte kulture, Sekcija za engleski jezik, Zanimljiva matematika, razne sportske sekcije, Sekcija društvenih nauka, Istorijska, Geografska, Likov-na, Muzička sekcija, Internet klub, Sekcija računarstva i informatike, Zanimljiva nauka, Zdravi stilovi života, Šahovska sekcija, Sekcija za bezbednost saobraćaja, Sekcija za promociju škole, Sekcija za vršnjačku edukaciju, Kultura stanovanja, Arhitektura bez granica, Modna sekcija, Frizerska sekcija, Filmska sekcija, Ver-ska nastava i Bibliotečka sekcija. Školske sekcije su omiljeno mesto okupljanja pojedinih učenika jer se kroz druženje i zabavu usavršavaju, pripremaju za dalje obrazovanje, ali i dobijaju priliku da iskažu različita interesovanja i talente. Članovi sekcija učestvuju svojim aktivnostima na raznim školskim i vanškolskim mani-festacijama, muzičko-scenskim nastupima, izložbama, obeležavanjima različitih jubileja, na školskim i gradskim takmičenjima.

Školski list „Petlja“, koji uređuju zajedno učenici i nastavnici, izlazi od 1992. godine i jedan je od najcenjenijih časopisa u Republici Srbiji. Tome u prilog ide i podatak da je ove godine časopis proglašen za jedan od najboljih u našoj zemlji, osvojivši treće mesto na konkursu koji raspisuje Društvo za srpski jezik i književnost za najbolje srednjoškolske časopise.

Učenici škole redovni su učesnici republičkih takmičenja u svim područjima rada. O uspesima na tim takmičenjima najbolje govori bogata kolekcija pehara, medalja i diploma. Samo u području rada saobraćaj u prethodnih dvadesetak godina osvo-jeno je 18 prvih mesta na republičkim takmičenjima.

Sadu, uz opravdanje da samo ovi veliki gradovi imaju dovoljan broj preduzeća koja bi primila učenike na stručnu praksu. Ovakva vrsta ekskluziviteta nije dobra jer favorizuje velike gradove. Područje Za-padne Srbije, između ostalog i zbog blizine državnih granica sa Crnom Gorom i Bo-snom i Hercegovinom, ima potencijala za

razvoj transportne delatnosti, kao i privre-de. Uprava TŠ „Radoje Ljubičić“ smatra da bi škola uspela da obezbedi dovoljan broj partnera za prihvatanje učenika na struč-nu praksu u oblasti transportne logistike, imajući u vidu odličnu saradnju sa privred-nicima i veličinu području sa kog dolaze učenici škole. n

ANALIZA RASPODELE DOZVOLA ZA 2017.Ministarstvo građevinarstva,

saobraćaja i infrastrukture, shodno Uredbi o raspodeli

stranih dozvola za međunarodni javni prevoz stvari domaćim prevoznicima („Sl. glasnik RS“, br. 113/2015), utvrdilo je i objavilo konačnu verziju godišnjeg

plana raspodele dozvola za 2017. go-dinu.

U tabelama koje su date prikazani su opšti podaci u vezi sa raspodelom dozvola (tabela 1), podaci o vozilima (tabele 2 i 3), opšti podaci o kontin-

gentima dozvola (tabela 4), podaci o umanjenjima planova prevoznika (ta-bela 5 i 6), podaci o tome koliko se pojedinačnih dozvola štedi po osnovu dodele CEMT dozvola (tabela 7) i opšti podaci u vezi sa raspodelom CEMT do-zvola (tabela 8). n

Tabela 1.

SUMARNO2016. 2017. INDEX

Broj prevoznika u raspodeli 902 1138 1,2616Broj prevoznika koji su učestvovali u raspodeli CEMT dozvola

693 887 1,2799

Broj prevoznika koji su dobili CEMT dozvolu

363 365 1,0055

Broj prevoznika koji su učestvovali u raspodeli vremenskih dozvola

389 690 1,7738

Broj prevoznika koji su dobili vremensku dozvolu

80 138 1,7250

Broj vozila 19973 22966 1,1499

Broj kompleta 9458 10856 1,1478Broj kompleta u raspodeli CEMT dozvola

6362,5 7756,5 1,2191

Broj vozača 10851 12260 1,1298

Ukupan promet 72.001.521.765 79.368.946.047 1,1023

Promet po vozilu (kompletu) 5.917.586,34 6.897.256,01 1,1656

U raspodeli za 2017. godinu učestvovalo je 1138 prevoznika, 236 prevoznika više nego 2016, koji zapošljavaju 12260 voza-ča (1409 vozača više nego u 2016) i koji su ostvarili ukupan promet od 79.368.946.047 dinara, odnosno promet po vozi-lu od 6.897.256,01 dinara. Od ukupno 887 prevoznika koji su podneli zahtev za CEMT dozvolu, njih 365 dobilo je dozvolu. U raspodeli CEMT dozvola učestvovalo je 7756,5 kompleta, 1394 kompleta više nego 2016. godine.

Broj motornih vozila u odnosu na prošlu godinu povećan je za 1600, odnosno za 16%. Najveće povećanje broja motornih

vozila, posmatrano po kategorijama, ostvareno je u katego-riji EVRO VI bezbedno vozilo, i to za više od 76%. Broj motor-nih vozila u lizingu je povećan u odnosu na prošlu godinu za 11%. Broj vozila u zakupu opao je za skoro 40% (tabela 2).

Tabela 2.

MOTORNA VOZILA2016. 2017. INDEX

Ukupno 9944 11544 1,1609

Po tipu vozila

Teretni automobil 16 18 1,1250Teretno (sa sops. nosivošću)

1637 19881,2144

Vučno 8291 9537 1,1503

Po kategoriji

vozilo 1070 1276 1,1925zeleno 9 9 1,0000zelenije i bezbedno 162 139 0,8580EURO 3 bezbedno 1865 1799 0,9646EURO 4 bezbedno 245 288 1,1755EURO 5 bezbedno 5458 6031 1,1050EURO 6 bezbedno 1135 2002 1,7639

Po tipu vlasništva

lizing 1666 1850 1,1104vlasništvo 7690 9459 1,2300zakup 588 235 0,3997

Kada su u pitanju priključna vozila (tabela 3), njihov broj je povećan za skoro 14%. Prevoznici su nabavili više polupri-kolica nego prikolica. Više priključnih vozila je nabavljeno sa sertifikatom, i to u vlasništvu.

3113

AKTUELNOSTI

32 13

AKTUELNOSTI

Tabela 3.

PRIKLJUČNA VOZILA2016. 2017. INDEX

Ukupno 9993 11377 1,1385Po tipu vozila

Poluprikolica 8860 10131 1,1435Prikolica 1133 1246 1,0997

Po kategoriji

Bez sertifikata 1233 1425 1,1557Sa sertifikatom 8760 9952 1,1361

Po tipu vlasništva

lizing 1341 1548 1,1544vlasništvo 7989 9474 1,1859zakup 663 355 0,5354

U raspodeli za ovu godinu, dodeljivane su dozvole iz 89 kon-tingenata, 60 nekritičnih i 29 kritičnih kontingenata, za 38 dr-žava. Ukupan broj razmenjenih dozvola sa drugim državama iznosi 290.635. Prevoznici su u periodu oktobar 2015 – oktobar 2016. pravilno iskoristili i razdužili 183.256 dozvola (tabela 4).

Tabela 4.

KONTINGENTI2016. 2017.

Država 37 38

Kontingenata 90 89Broj razmenjenih dozvola (bez povećanja u toku godine 278.425 290.635Broj pravilno razduženih dozvola (oktobar-oktobar) 183.256

Nekritičnih kontingenata 61 60

Kritičnih kontingenata 29 29

U tabeli 5. prikazano je koliko prevoznika je imalo umanjenje fiksnog dela plana raspodele, i to po razlozima. Uočava se trend smanjenja broja prevoznika koji su izgubili dozvole iz fiksnog dela plana raspodele zbog smanjenja broja bodova i preklapanja sa CEMT dozvolama. S druge strane, povećan je broj prevoznika koji su dozvole iz fiksnog dela plana ras-podele izgubili zbog ostvarenog prometa. Broj prevoznika kojima je, u skladu sa članom 10. Uredbe, dodatno umanjen fiksni deo plana je 636. Dakle, skoro 56% prevoznika je ima-lo dodatno umanjenje fiksnog dela plana zbog nepravilnosti prilikom razduženja dozvola (pretpostavka je da je najčešća nepravilnost izgubljena dozvola).

Tabela 5.

UMANJENJE PLANA (br. prevoznika)RAZLOG 2016 2017 INDEXUmanjenje po osnovu smanjenja broja bodova za vozni park 133 97 0,7293Nepriznate dozvole (preklopljene sa CEMT) 186 162 0,8710Umanjenje po osnovu ostvarenog prometa 345 560 1,6232

Umanjenje po osnovu dodeljene CEMT i vremenske dozvole 360 367 1,0194Umanjenje po osnovu člana 10. / 636 /UKUPNO 1024 1822 1,7793

Slično kao i kod broja prevoznika, broj dozvola koje su prevozni-ci izgubili iz fiksnog dela plana raspodele zbog smanjenja broja bodova i preklapanja sa CEMT dozvolama je opao, dok je broj dozvola koje su prevoznici izgubili iz fiksnog dela plana raspodele zbog ostvarenog prometa povećan za čak 56%. Ovo povećanje je posledica činjenice da je u 2016. godini promenjen način izra-čunavanja prosečno ostvarenog prometa. Broj dozvola koje su, u skladu sa članom 10. Uredbe, dodatno oduzete prevoznicima je 12.750 što predstavlja 7% dozvola koje su prevoznici pravilno razdužili u periodu oktobar 2015 – oktobar 2016. (tabela 6)

Tabela 6.

UMANJENJE PLANA (br. dozvola)RAZLOG 2016 2017 INDEXUmanjenje po osnovu smanjenja broja bodova za vozni park 3089 2580 0,8352Nepriznate dozvole (preklopljene sa CEMT) 1035 997 0,9633Umanjenje po osnovu ostvarenog prometa 7494 11730 1,5653Umanjenje po osnovu dodeljene CEMT i vremenske dozvole 33399 34659 1,0377Umanjenje po osnovu člana 10. / 12750 /UKUPNO 45017 62716 1,3932

Iz tabele 7. vidi se za koliko pojedinačnih dozvola, po kontingenti-ma, je prevoznicima kojima je dodeljena CEMT dozvola umanjen fiksni deo plana. Ukupno povećanje broja oduzetih pojedinačnih dozvola po ovom osnovu je skoro 29%. Najveće povećanje je na kontingentu GR-3zem, i to 295%. Potom sledi kontingent Fbt za E3 na kome je ušteđeno 57% više nego prošle godine.

Tabela 7.

UŠTEDA (ODUZETO) POJEDINAČNIH DOZVOLA NA OSNOVU DODELE CEMT DOZVOLE

2016. 2017. INDEXA-bt 3840 3840 1,00CZ 10218 10446 1,0223D-bt 6000F-bt za E3 2207 3469 1,5718GR-b 0GR-3zem 39 115 2,9487I-b 8445 8454 1,0011PL-bt 0RUS 1600 1600 1,0000Hb 0UKUPNO 26349 33924 1,2875

3313

U tabeli 8 prikazani su opšti podaci u vezi sa raspodelom CEMT dozvola u 2016. i 2017. godini. Broj CEMT dozvola ras-podeljen u posmatranim godinama je isti, 1810. Ukupan broj CEMT dozvola dodeljen prevoznicima kroz fiksni deo plana je veći u 2017. godini i to za 3,7%. Broj prevoznika koji su do-bili CEMT dozvolu po kontingentima opao je na svim kontin-gentima, osim na kontingentu e5s gde je ostao isti. Ukupno posmatrano, broj prevoznika koji su dobili CEMT dozvolu po-rastao je za 2.

Tabela 8.

BROJ CEMT DOZVOLA PO KATEGORIJAMA, UKUPNO, U FIKSU I U VARIJABILI, BROJ PREVOZNIKA KOJI JE DOBIO CEMT DOZVOLU, VREDNOST SORTIRAJUĆEG KRITERIJUMA

Godinavrsta CEMT

dozvola

e5s A-H

e5s I

e5s GR-H

e5s RUS

e5s H

e5s Ukupno

2016.

br. CEMT dozvola

96 282 90 160 1134 48 1810

br. CEMT dozvola u

fiksu94 274 86 146 1039 47 1686

2016.

br. CEMT dozvola u varijabili

2 8 4 14 95 1 124

br. prevoznika

50 115 85 48 301 23 363

vrednost S1

4.5 4.8 4.2 5 3 4.33

2017.

br. CEMT dozvola

96 282 90 160 1134 48 1810

br. CEMT dozvola u

fiksu94 273 86 152 1096 48 1749

br. CEMT dozvola u varijabili

2 9 4 8 38 61

br. prevoznika

46 101 84 43 229 23 365

vrednost S1

3.65 5 2.81 8 3.75

Jednu CEMT dozvolu dobilo je 107 prevoznika. Maksimalni broj koji iznosi 54 CEMT dozvole dodeljen je samo jednom prevozniku. Samo jednu vrstu CEMT dozvole ima 212 prevo-znika, dok svih pet vrsta CEMT dozvola ima četiri prevoznika.

34 13

OGLAS

Da bi se transport valjano obavio, čitav tim ljudi mora da izvrši be-sprekorno svoj posao. A ukoliko

samo jedna karika u nizu zakaže, čitav posao se otežava.

Ista priča je i sa kamionom. Ako samo jedan kritičan deo zakaže, vozilo nepla-nirano ostaje na putu ili u radionici što dovodi do neplaniranih troškova. Zbog toga, Mercedes-Benz na osnovu svog iskustva koje je duže od jednog veka, ulaže velike napore da obezbedi origi-nalne rezervne delove vrhunskih per-formansi i kvaliteta.

Kvalitet se obezbeđuje rigoroznim te-stiranjem, što potvrđuje da su originalni Mercedes-Benz rezervni delovi izrađeni od najkvalitetnijih materijala i da zado-voljavaju striktne tolerancije. Sa druge strane, neoriginalni rezervni delovi jed-nostavno ne mogu da ispune sve zahte-ve kako u pogledu kvaliteta upotreblje-nog materijala, tako i u pogledu načina funkcionisanja.

Da bismo se uverili u ove tvrdnje, hajde da pogledamo koje su razlike između originalnih i neoriginalnih filtera koji se ugrađuju u kamionske motore. n

Zašto rezervni delovi koji su u startu jeftiniji od originalnih Mercedes-Benz delova u eksploataciji budu skuplji

Filter ulja

Pogledajmo originalni Mercedes-Benz filter ulja

za kamion Atego serije 900 i uporedivi neoriginalni filter. Važno je napomenuti da su za poređenje izabrani neo-riginalni delovi uporedivog kvaliteta, a ne najjeftinija al-ternativa.

u motoru, što smanjuje koli-činu ulja koje može da prođe kroz filter i smanjuje sposob-nost prečišćavanja, što može dovesti do prodora nečistoća u motor i havarije motora.

Originalni filter ima drugačiju strukturu materijala koja je čvršća i gušće raspoređena, pa je obezbeđeno filtriranje i najmanjih čestica nečistoća. Ovaj materijal, otporan na vi-soke temperature ulja, obez-beđuje stabilne performanse tokom čitavog servisnog intervala. Tako se izbegava povećanje troškova za redov-no servisiranje usled ranije zamene motornog ulja.

Sa originalnim filterom mo-tor kamiona uvek dobija optimalnu količinu potpuno prečišćenog motornog ulja u bilo kom režimu rada, i u leru i pod opterećenjem.

Lako se vidi da je zaptivač na originalnom filteru čvrsto pričvršćen za filter i precizno postavljen. Ivice materijala su pravilno raspoređene po čitavom obimu filtera.

Neoriginalni filter se odliku-je labavom zaptivkom i ne-jednakim rasporedom ivica papira.

Osim toga, neoriginalni filter poseduje deblju oblogu,što smanjuje površinu kroz koju prolazi motorno ulje. Ovo smanjuje sposobnost filte-ra u smislu prečišćavanja i

Mercedes-Benz originalni filter za ulje za Atego serije 900

Neoriginalni filter za ulje za Atego serije 900

Originalni Mercedes-Benz filter za ulje

Neoriginalni filter za ulje

pogoršava naleganje filte-ra u kućištu, što dovodi do smanjenja protoka ulja kroz filter. Ako manja količina ulja dospeva u motor, dolazi do većeg trenja u sklopovima, veće potrošnje goriva i većeg habanja motora.

Primetna je i razlika u mate-rijalu od koga je filter izrađen.

Materijal neoriginalnog filtera je sklon deformacijama usled lokalnih porasta pritisaka ulja

Položaj originalnog Mercedes-Benz filtera za ulje

Položaj neoriginalnog filtera za ulje

Obrni, okreni…Pobrojane prednosti originalnih Mer-cedes-Benz filtera za motor jasno uka-zuju da će nešto veći inicijalni troškovi prilikom ugradnje ovih filtera biti anu-lirani tokom eksploatacije kamiona,

JEFTINO, A U STVARI SKUPOJEFTINO, A U STVARI SKUPO

3513

JEFTINO, A U STVARI SKUPOJEFTINO, A U STVARI SKUPO

Udruženje je sa firmom Star import DOO, generalnim distributerom Mer-cedesa, u decembru 2015. godine, potpisalo ugovor o poslovno-tehnič-koj saradnji kojim je za svoje članove obezbedilo popuste na rezervne de-love od 16%, popust na cenu radnog sata u iznosu od 16%, kao i popust u iznosu od 23% na ulja i maziva i sveostale tečnosti. Osim popusta, ugovoreno je i odloženo plaćanje. Kupovina i servisiranje po uslovima iz ovog ugovora mogući su u svim ovlašćenim servisima Mercedesa u Srbiji. Vozila članova koja se servi-siraju po osnovu ovog ugovora imaju prioritet u servisima. Ugovorom su obuhvaćena i putnička vozila u vla-sništvu pravnog lica – člana Udru-ženja.

Više informacija o ovoj, ali i ostalim uslugama koje je Udruženje, preko svojih partnera, obezbedilo po po-voljnijim uslovima za svoje članove, možete dobiti u Udruženju.

Filter vazduha

Filter vazduha predstavlja „branu“ svim nečistoćama, uz omogućavanje da u

cilindar stiže dovoljna količina prečišće-nog vazduha. Zato filter mora biti izgrađen od adekvatnog materijala i mora savršeno da odgovara kućištu u kome je smešten.

Originalni filter u poređenju sa neoriginal-nim ima veću filtrirajuću površinu za 13%, što obezbeđuje veći protok prečišćenog vazduha. Neoriginalni filter ne obezbe-đuje dovoljan protok vazduha što dovodi do poremećaja u formiranju smeše u ci-lindru. Smeša bogata gorivom uzrokuje nepravilno sagorevanje, pa se pored veće potrošnje goriva javlja veće udarno opte-rećenje na čelo klipova. Ovo uzrokuje pre-terano habanje klipnog sklopa i dovodi do prevremene reparacije motora.

Glavna karakteristika filtera vazduha je kapacitet zadržavanja nečistoća. Mak-simalni kapacitet originalnog filtera je 3800 g čestica nečistoće, dok je kapaci-tet neoriginalnog filtera 2500 g.

Dakle, originalni filter ima 52% veći ka-pacitet.

Veći kapacitet obezbeđuje maksimal-no iskorišćenje servisnog intervala, pa kamion ne mora prevremeno da odlazi u servis radi zamene filtera. Originalni filter za vazduh obezbeđuje uvek op-timalan protok prečišćenog vazduha i maksimalno iskorišćenje performansi motora, a motor koji radi u optimalnom režimu troši manje goriva!

Filter goriva

Filter goriva obezbeđuje da u cilindar stiže prečišćeno gorivo i to u dovoljnoj

količini. Ovo je jako važno jer i pored na-pora proizvođača goriva da obezbede što čistije gorivo na benzinskim pumpama, ono ipak sadrži nečistoće mikronske ve-ličine, kao i određeni, minimalni procenat vode.

Najvažnije karakteristike svakog filtera za gorivo su test opterećenja i procenat prečišćavanja.

Test opterećenja predstavlja otpornost na pritisak goriva. Ovo je važno jer se pri hladnom startu motora mogu javiti visoki pritisci.

Ukoliko struktura filtera popusti pod priti-skom, doći će do pojave trajne deforma-cije filtera i smanjenja površine kroz koju protiče gorivo, što uzrokuje smanjenu

jer samo originalni filteri obezbeđuju maksimalne performanse motora uz najmanju potrošnju goriva i uz puno iskorišćenje servisnog intervala. Po-red toga, obezbeđuje se pun radni vek motora i sprečava pojava neplanira-nih poseta radionici.

Originalni Mercedes-Benz filter vazduha

Neoriginalni filter vazduha

sposobnost prečišćavanja. To dovodi do začepljenja filtera i smanjenja količine goriva koje dospeva u sistem ubrizgava-nja. Manje goriva znači lošije performan-se, kao i smanjenje radnog veka motora.

Ispitivanje je pokazalo da se u neorigi-nalnom filteru stvara za 30% veći pritisak goriva, što je pokazatelj smanjenja filtri-rajuće površine i nastanka svih prethodno opisanih posledica za motor kamiona.

Iz ovih rezultata proizilazi da samo ori-ginalni filter goriva sa sigurnošću može garantovati da će i najsitnije čestice biti zadržane i da će na taj način biti sprečeno oštećenje sklopova motora kamiona.

36 13

DOGAĐAJI

ODRŽANA 16. GODIŠNJA SKUPŠTINA POSLOVNOG UDRUŽENJA "MEĐUNARODNI TRANSPORT“

Jedna od najvećih teškoća sa kojom se prevoznici susreću jeste ograničen pristup evropskom tržištu

PROBLEM NEDOSTATKA DOZVOLA MORA DA SE REŠAVA NA NAJVIŠEM DRŽAVNOM NIVOU

Uspostavljanje i sprovođenje obuke novih i postojećih vozača privrednih

vozila, uz traženje aktivne podrške državnih, obra-zovnih i naučnih institucija u zemlji i inostranstvu za ublažavanje problema ne-dostataka tog kadra, biće jedan od osnovnih zadataka PU „Međunarodni transport“ u ovoj godini, odlučeno je, između ostalog, na 16. Go-dišnjoj skupštini Udruže-nja, koja je tradicionalno održana u drugoj polovini decembra 2016. Takođe, Udruženje će nastaviti da sa ministarstvom nadlež-nim za saobraćaj unapredi elektronsko poslovanje pre-voznika kako bi se smanjilo administrativno opterećenje članova, pre svega u obla-sti razduženja i zaduženja dozvola za prevoz. To opre-deljenje potvrdila je i sama organizacija Skupštine, na kojoj je održana panel-dis-kusija upravo na temu elek-tronskog poslovanja. Uz to, saradnji privrede i državnih institucija trebalo bi da do-prinese prvi put ove godine organizovana manifestacija „Dijalogom do razumevanja i

boljih uslova poslovanja“. Na improvizovanim šalterima su predstavnici Uprave sao-braćajne policije, Agencije za bezbednost saobraćaja i Mi-nistarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mogli sa prevoznicima u di-rektnom kontaktu da identi-fikuju probleme i eventualne mere za njihovo rešavanje. A jedna od najvećih teškoća sa kojom se prevoznici susre-ću jeste ograničen pristup evropskom tržištu.

- Srbija nema dovoljno bi-lateralnih i multilateralnih transportnih dozvola za evropske zemlje, jer po-stojeća kvota pokriva tek polovinu od ukupno 9.944 teretna vozila registrovana za međunarodni prevoz. Taj problem prevazilazi moguć-nosti Ministarstva građevi-narstva, saobraćaja i infra-strukture i potrebno je da se podigne na najviši nivo. Nedovoljan broj dozvola poslednji je krug sankcija

prema Srbiji, jer je mali broj zemalja u Evropi koje imaju sličan problem. Zato je po-trebna diplomatska i aktiv-nost najviših predstavnika kako bi se obezbedio veći prostor za naše prevoznike i srpsku robu na inotržišti-ma - rekao je DušanNikolić, predsednik PU „Međuna-rodni transport“, otvarajući radni deo Skupštine i po-zvao privrednike da to, kao i problem nedovoljnog broja obučenih vozača, imaju na umu ako odluče da šire vo-zni park i poslovanje.

I prema rečima generalne sekretarke PU „Međunarod-ni transport“ Tatjane Ivano-vić, srpski prevoznici, među poslednjima u Evropi, rade u uslovima ograničenog pri-stupa tržištima evropskih zemalja kroz ograničen broj bilateralnih i multilateralnih dozvola za prevoz.

- Tokom naredne godine na nadležnima je da zavr-še ozbiljan posao da bismo kao zemlja očuvali broj multilateralnih dozvola koji je i ovako nedovoljan. Na-ime, da bismo očuvali ba-znu kvotu CEMT dozvola za

Tribina ostvarila cilj

U panel-diskusiji o elektronskom poslovanju u sekto-

ru međunarodnog prevoza, pre svega u oblasti zadu-

živanja i razduživanja dozvola, učestvovali su Damir

Ledenčan iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i

infrastrukture, Darinka Radojević iz Direkcije za elek-

tronsku upravu, organa u sastavu Ministarstva držav-

ne uprave i lokalne samouprave, Goran Veljović, vla-

snik i jedan od direktora kompanije E-smart Systems i

Jelena Milošević iz Saveta za e-upravu Nacionalne ali-

janse za lokalni ekonomski razvoj. Po oceni panelista,

jedan od osnovnih ciljeva susreta je postignut, jer su za

istim stolom skoro svi u čijem je opisu posla da obez-

bede funkcionisanje ovakvog sistema. „Verujemo da će

im zbog toga biti teže da se ubuduće ne bave ovim, za

prevoznike važnim poslom i da će to konačno i dovesti

do završetka posla“, zaključeno je na kraju diskusije.

3713

ODRŽANA 16. GODIŠNJA SKUPŠTINA POSLOVNOG UDRUŽENJA "MEĐUNARODNI TRANSPORT“

PROBLEM NEDOSTATKA DOZVOLA MORA DA SE REŠAVA NA NAJVIŠEM DRŽAVNOM NIVOU

2018. godinu, obavezni smo da do kraja naredne godi-ne ispunimo uslove Povelje kvaliteta Međunarodnog transportnog foruma. Uslo-vi se pre svega odnose na primenu standarda i pravi-la Evropske unije u vezi sa licenciranjem prevoznika i vozača. Ovo praktično znači da do kraja naredne godine moramo imati izdate licen-ce za prevoznika i licence za vozače. U suprotnom, biće nam umanjena bazna kvota CEMT dozvola. Za koliko? Ne znamo. Istovremeno, važno je istaći da postoji snažna aktivnost naših ko-lega iz Italije da se multila-teralna kvota na neki način bojkotuje od strane zema-lja članica EU i da se na taj način obesmisli. Oni su ne-davno čak podneli inicijativu svom ministarstvu da Italija izađe iz sistema multilate-ralne kvote - istakla je Iva-nović.

Inače, Skupština Udruženja održava se tradicionalno uz niz pratećih manifesta-cija. Jedna od njih je Sajam poslovnih partnera, koji je okupio više od 70 izlagača, uglavnom iz industrije koja prati ovu granu, dok je ce-lodnevni program u Centru „Sava“ privukao više od hi-ljadu učesnika i posetilaca. n

Preduzetnici su mogli neposredno da komuniciraju sa predstavnicima državnih organa: Improvizovani šalteri

Radni deo skupštine

AKTUELNOSTI

38 13

UDRUŽENJE NA MEĐUNARODNOMSALONUAUTOMOBILAUdruženje će i ove godine uzeti učešće na Međunarodnom sa-lonu automobila, 53. po redu, koji se održava od 24. marta do 2. aprila 2017. godine na Beogradskom sajmu.

Kao i ranijih godina, osim štan-da u hali 2C na kome će se or-ganizovati tematski dani i gde će članovi moći da se informišu o svemu što ih zanima, Udruženje će organizovati i nekoliko tribina - informativnih seminara tokom kojih će se diskutovati o aktuel-nim temama iz oblasti transporta, poput primene Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju i evidentiranju radnog vremena vozača.

Posetite nas… n

MINISTARSTVO PRIVREDE RASPISALO JAVNI POZIV ZA DODELU POVOLJNIH KREDITA

ZA MALA I SREDNJA PREDUZEĆA TRI MILIJARDE DINARAMinistarstvo privrede obezbedilo

je oko tri milijarde dinara za mala i srednja preduzeća kojima će po jav-nom pozivu dodeliti 20 odsto bespo-vratnih sredstava potrebnih za rea-lizaciju projekata, dok će preostalih 80 odsto moći da koriste iz povoljnih kredita Fonda za razvoj. Javni po-ziv otvoren je početkom ove godine, a trajaće do utroška sredstava. Za kredite će, bez obzira na vrstu knji-

govodstva koju vode, moći da konku-rišu mikro, mala, srednja preduzeća, preduzetnici i zadruge, ali ne i pri-vrednici iz sektora trgovine, turizma i poljoprivrede, koji su obuhvaćeni drugim vidovima podrške. Preduzet-nici mogu dobiti i do sedam miliona dinara kredita i 1,75 miliona dinara bespovratno. Maksimalni iznos za preduzeća je 40 miliona iz kredita i 10 miliona dinara bespovratno. Kamata

je, zavisno od garancija, od 1,5 do tri odsto, a rok otplate od sedam do 10 godina. Za više od 12,5 miliona dina-ra, mala preduzeća mogu da kon-kurišu ako su krajem 2012. godine imala bar deset zaposlenih a u me-đuvremenu ostvarila rast prihoda ili zaposlenosti za 20 odsto. Na više od 25 miliona dinara, mogu da računaju ako su krajem avgusta 2016. godine imali 35 zaposlenih. n

3913

Poslovno udruženje „Međunarod-ni transport“ dobilo je u februaru hiljaditog člana, a stalni rast još

jedna je potvrda da ispunjava ciljeve i na pravi način odgovara na potrebe privrednika iz ove grane. Predsednik Poslovnog udruženja „Međunarodni transport“ Dušan Nikolić kaže da je to rezultat dobrog rada stručne službe, koja je po znanju i posvećenosti da-leko ispred ne samo domaćih, već i sličnih stranih udruženja.

Stručna služba je u stalnom kontaktu sa prevoznicima, zna njihove proble-me i učestvuje u rešavanju, čime smo visoko formalno obrazovanje nadgra-dili praksom. Otuda sa toliko znanja priskače u pomoć privrednicima, pa smo tako došli i do hiljaditog člana - kaže Nikolić.

On dodaje da je ta grana često suoče-na sa hirovima državnih službenika, bez obzira na to da li je reč o carin-skoj, poreskoj administraciji ili o rad-nom zakonodavstvu.

- U ovih 16 godina nismo podržali ni jednu partiju na vlasti, ali nismo ni kritikovali, samo smo tražili da se transport uredi tako da ljudi mogu da rade. Činovnici nas ne vole, možda zato što puno znamo, ili što nas ima hiljadu, ali poštuju našu stručnost i znanje, i kada god su nas konsultovali oko nekog rešenja, nisu pogrešili - kaže predsednik Udruženja.

Ističe da je druga prednost demokra-tija u radu organa. Bilo je primedbi da je Upravni odbor od 35 članova previ-še glomazan, ali on radi.

- Ni oko jedne ključne odluke nije bilo preglasavanja, razgovaramo i ubeđu-jemo jedni druge dok ne dođemo do rešenja. Povremeno se jave mišljenja da, zbog načina izbora koji podrazu-meva pravo svakog redovnog člana da bira i bude biran, u Upravni odbor mogu da uđu ljudi koji ne misle dobro orga-nizaciji. Ipak,verujem da oni koji imaju kamione i rade ovaj posao, zapravo ne mogu ovom udruženju da učine ništa loše - ističe Nikolić i dodaje da posto-ji i dilema da li treba zadržati sadašnji model odlučivanja na principu jedna firma - jedan glas, ili da se broj glasova odredi prema snazi preduzeća.

Poslovno udruženje „Međunarodni transport“ od osnivanja, koje su ini-cirala 23 prevoznika pre više od 16 godina, permanentno je raslo i danas okuplja više od 67 odsto od ukupnog broja transportnih preduzeća regi-strovanih za obavljanje međuna-rodnog prevoza tereta u drumskom saobraćaju.

Članovi Udruženja raspolažu sa 68 odsto ukupnog broja vozila, odnosno 78 odsto vozila najviših kategorija (EVRO V i EVRO VI) a ostvaruju 78 odsto ukupnog prihoda transportne privrede. Ovi podaci odnose se samo na redovne članove. Udruženje broji i preko 400 pridruženih članova, pre-duzetnika i privrednih društava, koji obavljaju unutrašnji prevoz i među-narodni prevoz sa susednim zemlja-ma. n

Nikolić: To je zasluga stručne službe i demokratičnosti u radu

Dušan Nikolić

UDRUŽENJE DOBILO HILJADITOG ČLANA

DOGAĐAJI

40 13

Udruženje je, u cilju unapređe-nja delovanja i rada sprovelo istraživanje stavova i mišlje-nja članova i komercijalnih

partnera Udruženja. Namera je bila da se na ovaj način, iznošenjem stavova i mišljenja, članovi aktivno uključe i utiču na kvalitetnije planiranje bu-dućeg razvoja Udruženja. Rezultati ovog istraživanja doprineće realnijem sagledavanju potreba, proceni sop-stvenih snaga i resursa i predviđanju eventualnih prepreka za realizaciju planiranih aktivnosti i predstavlja-će osnov za izradu strateškog plana razvoja Udruženja „po meri članova Udruženja“.

Istraživanje je sprovedeno upotre-bom anketnog upitnika, kombino-vanog tipa (otvorenog i zatvorenog) koji je sadržao 17 pitanja. Odgovori ispitanika prikupljeni su tokom održa-vanja XVI Godišnje skupštine Udruže-nja, 9.12.2016. godine, i elektronskim putem u periodu od 30. januara do 2. februara 2017. godine, nakon čega se pristupilo obradi i analizi dobijenih po-dataka.

Od pozvanih ispitanika, anketni upit-nik popunilo je 120 lica. Najveći broj, 72 odsto upitnika popunjen je tokom održavanja Skupštine, a 28 odsto je prikupljeno elektronskim putem. Naj-veći broj upitnika, 78 odsto, popunjeno je od strane članova Udruženja.

Rezultati ankete ukazuju da se naj-veći broj učesnika ankete, njih 48,9 od-sto učlanio u Udruženje zbog toga što veruju da udruženi mogu bolje da zaštite svoje interese. Na drugom mestu kao razlog učlanjenja navode se usluge koje Udruženje pruža

(39,1 odsto), na trećem mestu je razlog zbog kolega koji su članovi Udruže-nja (4,5 odsto), dok je mali broj ispita-nika odgovorio da ne zna zbog čega se učlanio u Udruženje (2,3 odsto).

Kada je u pitanju ocena zadovolj-stva ispitanika delovanjem Udruže-nja, njih 55 odsto je Zadovoljno, 34 odsto je Veoma zadovoljno. Ukupno 9,31 odsto ispitanika ili ne može da proceni (7,6 procenata) ili je nezado-voljno delovanjem Udruženja (1,69 od-sto).

Što se tiče najvećih dostignuća, rezul-tata i uspeha Udruženja, najveć ibroj ispitanika (29 odsto) smatra da je to posvećenost Udruženja rešavanju problema prevoznika u zemlji i inostranstvu. Zatim, 22 odsto smatra da je to zastupanje i zaštita intere-sa prevoznika u postupku donoše-nja propisa, njih 18 odsto smatra da je to zastupanje i zaštita interesa prevoznika u postupku primene

propisa. Ispitanici jednako vrednuju organizaciju skupova, seminara i konferencija i kontinuitet rada i postojanja Udruženja. Samo tri od-sto ispitanika smatra da je izdavačka delatnost najveći uspeh i dostignuće Udruženja.

Ispitanici kao glavnu snagu Udru-ženja prepoznaju razmenu znanja i iskustva između članova Udruže-nja (24,6 odsto). Potom slede znanja i iskustva zaposlenih u Sekretarija-tu (17,2 odsto), organizovanost (14,1 odsto) i znanja, iskustva i entuzija-zam pojedinih članova (12,9 odsto). Mogućnost organizovanja radikal-nih oblika pritiska (protest) kao glavnu snagu Udruženja vidi 5,4 odsto ispitanika.

Najveći broj ispitanika, njih skoro 30 odsto ne može da proceni slabosti Udruženja, dok njih 24,6% kao najve-ću slabost Udruženja vide Nedovoljan uticaj na nadležne organe. Za 23 odsto ispitanika najveća slabost Udru-ženja je Pasivnost članstva.

Kao najveći problem u transportnoj privredi, ispitanici vide na prvom me-stu: Nedostatak vozačkog kadra 23 odsto, zatim cenu transportnih usluga 21 odsto, na trećem mestu se nalazi Nezadovoljavajući broj dozvola za prevoz 20 odsto. Na četvrtom me-stu se nalazi Čekanje na graničnim

ISTRAŽIVANJE: SPROVEDENA ANKETA O DELOVANJU UDRUŽENJA "MEĐUNARODNI TRANSPORT" I RADU SEKRETATIJATA

ČLANOVI VISOKIM OCENAMA VREDNOVALI RAD PUMED

4113

prelazima sa 17 odsto. Na posled-njem mestu problema u transportnoj privredi ispitanici navode da su to Vi-soki troškovi poslovanja i Parafi-skalni nameti.

Ispitanici su rad Sekretarijata Udru-ženja ocenjivali ocenama od 1 do 5, i to po oblastima i ukupan rad. Ukupan rad Sekretarijata 38,9 odsto ispitanika oce-nilo je ocenom 4, a 38,1 odsto ocenom 5.

Oblasti rada Sekretarijata koje su is-pitanici ocenjivali su:

1. Informisanje članova2. Savetovanje/Konsalting3. Izdavaštvo (MT revija)4. Edukacija (obuka)5. Komercijalne usluge

Rad Sekretarijata po svim oblastima, osim oblasti komercijalnih usluga, oce-njen je ocenom 5, a najveći broj ispitani-ka ocenom 5 je ocenio rad Sekretarijata u oblasti informisanja. Oblast komerci-jalnih usluga ocenjena je ocenom 4.

Najviše ispitanika, njih 32,9 odsto je kao najbolje sredstvo informisanja čla-nova ocenilo informisanje elektron-skom poštom. Potom slede internet prezentacija (21,1 odsto) i informisa-nje putem SMS poruka (19,7 odsto). Najmanje ispitanika, njih devet odsto smatra informativne seminare do-brim načinom informisanja članova.

Vrlo visok procenat ispitanika, čak 91 odsto je Veoma zadovoljno ili je Zadovoljno kvalitetom informacija koje pruža Sekretarijat, dok samo tri odsto njih nije zadovoljno kvalitetom informacija koje pruža Sekretarijat.

Takođe, najveći procenat ispitanika, 80 odsto smatra da je Veoma zado-voljno ili Zadovoljno brzinom od-govora Sekretarijata na pitanja. Relativno mali procenat, odnosno osam odsto ispitanika nije zadovoljno brzinom odgovora Sekretarijata.

Čak 90 odsto ispitanika je Veoma zadovoljno ili Zadovoljno dosadaš-njom saradnjom sa Sekretarijatom, dok 2,6 odsto ispitanika nije zadovoljno.

Najveći broj ispitanika koristi sajt Udruženja 96 odsto, dok samo četiri ispitanika ne koristi sajt.

Sajt Udruženja od strane 45 odsto ispitanika ocenjen je ocenom 4, dok je 35 odsto ispitanika ocenilo sajt Udru-ženja ocenom 5, a 12 odsto njih dalo je ocenu 3.

Na pitanje „Da li čitate MT reviju?“ 72 odsto ispitanika je potvrdno odgo-vorilo, dok 28 odsto ispitanika ne čita MT reviju. MT reviju ispitanici vrednuju visokim ocenama: 36 odsto ispitanika ocenilo je MT reviju ocenom 5, dok je 35 odsto ispitanika dalo ocenu 4, a osam odsto ispitanika smatra da MT revija zaslužuje ocenu 3.

Na pitanje da li bi Sekretarijat Udruženja trebalo da proširi spisak usluga koje pruža svojim članovima, 59 odsto ispitanika nije moglo da oceni, njih 32 odsto je odgovorilo odrečno, a devet odsto potvrdno. n

ISTRAŽIVANJE: SPROVEDENA ANKETA O DELOVANJU UDRUŽENJA "MEĐUNARODNI TRANSPORT" I RADU SEKRETATIJATA

ČLANOVI VISOKIM OCENAMA VREDNOVALI RAD PUMED